Otvaranje SZR /pausal /DOO

(Dizajn zona) Ajd malo ja. Stalno mi je nos u foto forumima, al izgleda da ne mogu sasvim da pobegnem od (mog) ovozemaljskog kancelarijskog ivota. Daklem, uz sve gore navedeno i posebno Ljtrubin attach od 11.06. szr/agencija/doo se razlikuju uglavnom po nainu na koji izmirujete obaveze dravi, ne toliko po delatnostima. Sve tri mogu voditi knjige, a szr i agencije mogu biti i paualci. Po naim lampavim, delimino staromodnim, ponekad nedoreenim a ne retko i kontradiktornim propisima, postoje taksativno nabrojane delatnosti sa sve spominjanim iframa za koje se ne moraju voditi knjige. Nemojte oekivati da ete ba ono zbog ega elite da otvorite firmu nai u ifarniku uopte - ok je da naete neto slino ili, bolje, optije. Za doo vam treba osnivaki akt u kojem je navedena vaa PRETENA delatnost ali se moete baviti bilo ime (osim onim za ta su potrebne posebne dozvole - trgovina naftom, nuklearnim elektranama...) U reenju o otvaranju agencije takoe imate navedenu samo jednu delatnost; moete se baviti i drugima, ali e samo promet u vezi sa navedenom delatnosti uticati na vaa poreska rastereenja (ovo, normalno, ako niste paualac). Ovom se moe doskoiti ako napravite osnivaki akt za agenciju (koji inae za razliku od doo ovde nije neophodan) u kojem ete nabrojati delatnosti i poreska osloboenja e onda vaiti za sve. Generalno, "rad na kompjuteru" jeste na spisku paualnih delatnosti. Za sve tri vrste firmi vai da moete imati i klasinu maloprodaju tj. prodaju pojedincima tj. fizikim licima - u tom sluaju vam treba fiskalna kasa uz dodatne glavobolje oko dnevnog pazara, eih kontrola itd. Savet: spasite sebe ovoga i radite (formalno) samo sa firmama. Szr po ve pominjanim propisima vie podrazumeva neku proizvodnju robe (i prodaju iste, ili i prodaju tue - str, ovde je kasa obavezna), pa je to veini ovde, mislim, prilino nezanimljivo, poto su dizajn, fotke itd usluge. Bilo koju od ovih firmi moete otvoriti i ako ste stalno zaposleni (ima izuzetaka: ako ste lan upravnog odbora nekog AD ili neto drugo tipa wtf...?). Agencija ima samo osnivaa (kolokvijalno: vlasnika). Doo ima osnivaa i direktora (koji mogu biti u jednoj te istoj linosti). Ako ste preduzetnik (radnja, agencija), u sluaju ne-daj-boe sud moe da pleni i vau linu imovinu da bi namirio eventualne dugove (firma jednako vi, i obrnuto). Kao doo, jamite samo iznosom koji je va osnivaki kapital, min. 500 e. Agenciju ili doo moete registrovati u sopstvenom stanu, odnosno iznajmljenom prostoru ili prostoru koji delimino rentirate, uz odgovarajue ugovore. Uslov je da imate jednu prostoriju u kojoj se odvija samo vaa poslovna delatnost (fakat da se na ovo poslednje u praksi ne gleda ba jako strogo). Za ovakvu delatnost vam ne treba industrijska struja, telefon prijavljen na ime firme itd. Mala dopuna Ljtrubinom attachu: i za agenciju i za doo moete, kad ve otvarate poslovni raun u banci, otvoriti i devizni. Nita dodatno ne kota niti ima nekih posebnih formalnosti a izvoz vaih sopstvenih proizvoda odnosno usluga je u poslednje vreme vrlo jednostavan. Trokove samog otvaranja firme su ve drugi naveli. Konano, paual vs knjige. Paual (radnje, agencije) podrazumeva da e vam najverovatnije razrezati poreza na dohodak vie nego to biste platili da vodite knjige i da ete platiti vee sopstvene mesene doprinose kao osniva (ovo vam isto oni odrede) nego to biste platili doprinose na minimalnu platu koju biste sebi isplatili kao direktor doo (ovo poslednje je sada oko 7000). Dobre strane pauala su to sa rauna ovakve firme moete plaati bilo ta (krevet za baba-tetku, letovanje, deji vrti...) i to moete bez pravdanja podizati ke (do 100 000 odjednom). Ukoliko podignete vie od 600 000 u tri meseca (nisam siguran za ovo, neka me neko ispravi ako treba), dolazi vam vanredna kontrola (a uvek mogu neto da nau...) Ako vam promet pree 2mil u godini automatski prestajete da budete paualac i prelazite u sistem PDV. Godina za paualce traje od dana osnivanja firme, npr. 14.06.07. pa do 13.06.08. Ne treba vam knjigovoa, osim za zavrni raun (neka nevelika kinta).

Opredelite li se odmah za voenje knjiga, trebae vam pomenuti 7000 za doprinose na minimalnu platu i cca jo toliko za knjigovou i jo po koju sitnicu, plus, naravno, zakup, telefoni itd. Podizanje kea morate pravdati (sitni rauni koje ste za firmu, hm, platili u keu, putni nalozi, plaanje, hm, "neke" fakture nekoj agenciji koja je paualac... - to je posebna "oblast izuavanja"). Prva godina vam traje od dana otvaranja firme do 31.12. te godine. Porez na dohodak plaate kao 10% na razliku izmeu prihoda i trokova, po konanom obraunu na kraju godine. Ako ste otvorili firmu npr. u novembru, neko vam uzuji lovu na raun a niste stigli da napravite nikakve ili skoro nikakve trokove, prikazae vam se relativno veliki plus, pa e onih 10% biti, hm, neprijatno. Kod usluga je i inae nezgodno to faktura koju nekom ispostavljate predstavlja samo va prihod, koji bi trebalo to vie smanjiti prikazivanjem razliitih trokova... to otvara nove prie kojima ovde definitivno nije mesto. Podvlaim ono to je Predrag ve rekao - treba vam dobar knjigovoa, a kako biste se lake opredelili za neku varijantu koja se najbolje uklapa u vrstu i obim posla koji planirate, treba vam i JAKO dobar konsalting, obino od strane istog knjigovoe, i na samom poetku i dokle god ste u poslu. Razmotrite i varijantu privremenog otvaranja (najpre) agencije sa paualom, poto se ista moe brzo i uz troak od oko 500din zatvoriti. Probao da uprostim pa ispalo preopirno. Sorry. Valjda e nekom neto koristiti.

Daklem, dopuna delatnosti za d.o.o.

Obavezni dokument za otvaranje doo je odluka o osnivanju privrednog drutva koju donosi osniva doo, a na osnovu koje agencija za privredne registre izdaje reenje o otvaranju itd. U ovoj odluci posle navoenja pretene delatnosti moe se dodati i "druge delatnosti su...", sa sve onim iframa. U trenutku kad to radite, ne morate ispunjavati eventualne posebne uslove koje su predviene za neke od tih delatnosti - morate ih ispunjavati ONDA KAD STVARNO PONETE da se bavite tim drugim delatnostima (npr. kupite fiskalnu kasu ako hoete maloprodaju). Ovo je kao to rekoh sve isto i za agencije samo to tamo ova odluka o osnivanju itd nije neophodna ali vam treba ako hoete vie delatnosti. Ko je ve napravio odluku sa samo jednom delatnosti, moe lako da je izmeni (dopuni), knjigovoe e taj deo bolje znati od mene. Dalje, za one koji vode knjige, malo o PDV, trokovima, keu. Ko ne zna, PDV se obraunava po pravilu na mesenom nivou - kupovali ste neto preko firme, plaali PDV, fakturisali ste neto drugima pa su oni vama plaali. Ako ste vie platili nego dobili, preplatu moete da traite nazad ako je neki znaajniji iznos i ako imate takvu tenju u poslovanju dugoronije gledano. Sitne iznose bolje pustite da uu u sledei obraun; rok u kojem vam se vraa ono to ste traili je valjda 45 dana. Obratno, ako ste platili manje, knjigovoa e vas obavestiti koliku razliku treba da doplatite, sve to do desetog u mesecu za prethodni. OBAVEZNO kupujte za vau firmu raunare, periferije, kancelarijski nametaj, klimu, friider za pivo i drugo to bi moglo da se podvede kao potrebno za vae poslovanje PREKO RAUNA - prvo, za ovo vam se vraa PDV, a drugo, ne manje zanimljivo, ovako kupljena stvar (nekad se to zvalo "osnovno sredstvo") vam se knjii kao troak poslovanja, i to u toku dve godine od kupovine svakog meseca jedan dvadesetetvrti deo cene vaeg kompjutera itd, a ve sam napomenuo da je vano da imate to vie prikazanih trokova. Niko vam nee strogo gledati da li raunar na kojem radite ima ba 1024 rama (ili je to neki drugi...), ali moe biti sumnjivo ako firma sa npr. dva zaposlena kupi u toku jedne godine pet kancelarijskih stolova... Ukoliko na samom poetku poslovanja nemate ba neki promet na raunu, a hoete da kupujete svata lepo, moete sami sebi uplatiti POZAJMICU OSNIVAA - jednostavno, ke koji moete kasnije podii bez ikakvog tereta. Rok za vraanje je jedna godina (spada u tkzv. kratkorone obaveze) i morate imati ugovor o ovome, ako treba i sa samim sobom. Moete i da ne podignete lovu u

ovom roku, ali to je ve prekraj. Limita za iznos nema. Naravno, ovo je poreski neutralna operacija. KE. Moete podizati novce kojim ste platili sitne gotovinske raune (traite da vam izdaju isti, na ime vae firme, sa sve PIB brojem i ostalim podacima), plaati putne trokove, isplaivati razliite honorare, kao i plate i ostala lina primanja. Gotovinski rauni (max. 100 000 po raunu!) e vam se uglavnom odnositi na kancelarijski materijal, internet sate, pripejd mobilni, pivo, kafu... Sve ovo je dozvoljeno, jasno, u nekoj razumnoj meri. Na ovakve raune vam se PDV ne vraa, pa je svejedno da li to plaate u keu pa posle podignete u istom iznosu sa rauna ili preko fakture.Takoe vam se knjii u trokove svakako. Nema roka u kojem morate podii ke za neki rauni. Osoba zaposlena u firmi moe sklopiti sa istom ugovor o korienju privatnog auta u poslovne svrhe (i ovo moete sa samim sobom sklopiti), uz nadoknadu od npr. 1000 din meseno (ovaj iznos je legalan, da tako kaem). Na ovaj iznos platite oko 200 nekakvog poreza i onda moete na svoj auto podizati gotovinske raunie za benzin. Nee vam niko preterano revno ovo kontrolisati (pa, ni ne moe) no ne budite alavi. Drugi izvor kea su putni trokovi i dnevnice (boe moj, putujete po ovoj zemlji i nudite svoje softvere/dizajne/neto i ne moe niko da vam odredi koliko i da li ste neto prodali). Svaki zaposleni moe svakog radnog dana, ako je na terenu barem 12 sati, da naplati dnevnicu u iznosu od 1200 din bez poreza. Dodatno, moete podii po 3500 din na ime putnih trokova (koji ukljuuju i benzin) ali samo jednom meseno bez poreza. Ako elite ovo podizati vie puta, platiete poreze i doprinose u ukupnom iznosu od oko 12%. Ovde ima kvaka: ILI ste sklopili sa firmom ugovor o korienju svog auta u slubene svrhe pa naplaujete gotovinske raunie, ILI podiete ke za putne trokove (dnevnice su OK). Ako imate vie od jednog zaposlenog, moe svako po neto. Trei nain: plaate honorare, autorske i razne druge po ugovoru o delu... Nema maksimalnog iznosa za bilo ta od ovoga. Za svaku isplatu treba da imate ugovor sa nekim ko je za vas neto crtao/dizajnirao/lektorisao/testirao neki andrak itd. Moete mu uplatiti neto iznos na privatni bankovni raun, ili ga vi sami podii u keu. Doprinosi zavise od vrste posla koji je za vas dotini radio i generalno su manji to posao zahteva veu strunost. Za ovo s im mi obino imamo posla su oko 23%, uz jo jednu malu kvaku: znatno su vii ako dotina osoba nije zaposlena. Taj kome isplaujete novce ima mali hendikep: ovako prebaene pare mu ulaze u ukupna lina primanja zajedno sa platom koju negde dobija i svim ostalim i na kraju godine e platiti oko 10% poreza ako mu ukupan iznos pree cca 2mil (ima i nekih olakica, a ima i vea stopa od oko 15% na preko cca 3mil. Obe cifre se naravno odnose samo na deo koji prelazi pomenute limite, ne na ceo iznos). Formalno obrazovanje i zanimanje onog kome plaate su prilino nebitni. etvrti nain: poveajte svoju ili neiju (minimalnu) platu. Poto su doprinosi, kao to smo ve konstatovali, oko 62%, ovo ete uraditi samo ako imate poseban smisao za humor. Uzgred, podjednako su oporezovana i tkzv. druga lina primanja - regres, topli obrok itd. Postoji i peti nain, koji ne bih smeo da savetujem ali u izneti kao mogunost. Moete koristiti usluge "prijateljske" agencije koja je paualac a koja e vam fakturisati npr. ienje i spremanje vaeg poslovnog prostora npr. 50000 meseno (NIJE nezakonito - ne postoji nita to ovo ograniava, jo vam se i knjii u trokove), pa onda platite pa vam oni donesu... Jasno, ovaj deo se zove PRANJE NOVCA i NEZAKONIT je. Vae knjigovoe e imati detalje. Za kraj, jedan koristan opti savet. Avansno plaanje usluga se u praksi pokazuje kao ekstremno nepopularno. Vrlo je verovatno da ete to to radite morati da odradite pa da onda fakturiete. im ste izdali fakturu, morate platiti PDV, a faktura vam se jo knjii u prihod (kod robe je malo drugaije ali sutina je ista). Tako se moete nai u prilino nezgodnoj situaciji: radite, plaate dravi besomuno a para nigde - svi znamo kako sporo ide naplata. Nema, naravno, univerzalnog i svemogueg leka za ovo, ali pokuajte da uinite sve da vas od samog poetka vaeg poslovanja ozbiljno shvate: koliko god da e vam se to initi nepotrebnim i ponekad ak i

glupim, propratite svaki svoj posao (naroito ako se bavite uslugama) odgovarajuim UGOVOROM, ne samo fakturom. Dobro je da vam ovo uradi pravnik, makar nekoliko prvih, tipskih. Ako doete do suda (efikasniji su nego ranije), imaete mnogo istiju situaciju. Ovim sam (uglavnom) iscrpeo ono to znam o ovoj (iroj) temi Mogu eventualno jo poneto pomoi oko delatnosti kojom se bavim (izdavatvo i ostalo to ide uz to). Toliko.