Poglavlje 4

Snaga volje i isceljenje

Pre izvesnog vremena, jedan mladi student je doao u moju kancelariju da trai savet. Bio je na zavrnoj godini studija, ali nije umeo da se odlui u vezi posla kojim bi se bavio. Malo smo proaskali, uradili par testova i zajedno nacrtali profil linih interesovanja i sposobnosti. Rezultati njegovog linog integrisanja su bili vie nego loi. Njegovo sagledavanje sopstvene linosti je bilo bolesno definisano. On jednostavno nije znao ko je on zapravo. Nije imao definisane planove, niti dugorone ciljeve. Bio je kao brod bez kormila na moru, i bez luke na pameti. Poslao sam ga kui da razmisli o svom sistemu vrednosti i zamolio ga da se vrati idue sedmice sa spiskom vrednosti za koje je oseao da su vredne ivota u bilo kojim uslovima. Sledee sedmice vratio se sa spiskom, ali mu je lice odavalo oseaj duboke zabrinutosti. Sve na listi je bilo precrtano. Pruajui mi je, rekao je: Ovo je strano. Morao sam da precrtam svoje vrednosti zato to nisam mogao da se vidim privren uz njih sve vreme. Ostavio sam samo dve: iskrenost i potenje, i na putu dovde morao sam i njih da pre25

crtam. Njegov problem je bio to nije imao volje da postane ovek. Drugom prilikom, jedan mladi mi se obratio zbog insistiranja svoje majke. Iz nekoliko kola je bio izbaen i ve je imao uslovnu kaznu zbog neodgovornog ponaanja. Nacrtali smo njegov profil njegove jake strane i njegove slabosti i razgovarali o njima. Oi su mu se zacaklile, a snaga ispunila telo kad je video rezultate. Tada mi je rekao: Ovo sam zaista ja, zar ne i zaista ima dobrih osobina koje izviru iz mene, samo kad bih obuzdao ovih par loih ovee one su ba loe, zar ne? ali kad bih samo mogao da ih pobedim, mogao bih postati neko i neto, zar ne? Tog momenta elja da postane ovek je roena i danas je on ininjer elektronike koji i dalje koristi svoju volju da postane ono to je dobro. Volja. ta je to? U emu joj lei snaga? I kako da je ojaamo? Dr. Vilijam Sadler (William Sadler) je rekao: Volja je zbir svih pozitivnih mentalnih aktivnosti, zbir psihikih izbora i odluka!25 Dr. Vilder Penfild (Wilder Penfield), poznati svetski neuro hirurg je izjavio: Volja je duh oveka. Don Smith (John Smith) je napisao: Volja je vrhovna sila koja upravlja ovekovom prirodom i kojoj se sve druge sposobnosti pokoravaju. Volja nije ukus ili sklonost, ve sila koja odluuje u sinovima ljudskim.26 Onaj koji se bori treba da razume pravu snagu volje. To je sila koja upravlja ljudskom prirodom - sila odluivanja, izbora. Sve zavisi od ispravnog poteza volje. elja za dobrotom
26

i istoom su ispravne, sve dok se ispoljavaju, ali ako se zaustavimo samo na njima, nemaju koristi. Svi oni koji se samo nadaju i iekuju da e pobediti svoje naklonosti, propae. Oni se ne potinjavaju Bojoj volji. Oni ne biraju da Mu slue. Bog nam je podario mo izbora, a na nama je da je vebamo. Mi ne moemo promeniti svoja srca niti moemo kontrolisati svoje misli, nagone i naklonosti. Mi ne moemo sami sebe uiniti istima. Ali mi moemo odluiti da radimo ono to je ispravno i onda e On initi kroz nas da moemo i hoemo da to uinimo. Kroz pravilnu upotrebu volje, u ivotu moe nastati sveobuhvatna promena. Pokoravanjem volje Bogu, mi se sjedinjujemo sa boanskom silom. Mi primamo snagu odozgo da ostanemo postojani. ist i plemenit ivot, ivot pobede nad apetitom i poudom, omoguen je svakome ko bude ujedinio svoju slabu, kolebljivu ljudsku volju sa svemoguom, nekolebljivom voljom Bojom.27 Moja supruga i ja emo dugo pamtiti posetu doktoru Vilderu Penfildu. Proveli smo est i po sati u razgovoru sa njim. Opisivao nam je neka od svojih ispitivanja koja je sprovodio na otvorenom mozgu svesnih pacijenata koji su se podvrgavali operaciji zbog epileptikih napada. U trenutku kad bi dotakao povrinu slepoone kore slabim izvorom elektrine energije, njegov pacijent bi razvio oseanje koje je doiveo nekoliko godina ranije. Pacijent bi nanovo proivljavao to iskustvo. Jasno je video ljude, ulini oak, svoj ambar i uo zvukove, muziku ili razgovor koji se odvijao pre
27

nekoliko godina. Sve je bilo tu, trajno zapisano u mozgu i spremno za ponovnu reprodukciju im se dodirne slabim elektrinim stimulatorom. Doktor Penfild je naglasio sledee: Ove studije pokazuju da sve ono na ta smo obratili panju, je ostalo trajno upameno u naem mozgu. A onda je poeo da govori o volji. Rekao nam je da iako je uspeo da uz pomo stimulacije strujom zadobije pacijenta za razgovor, ovaj je pomou svoje volje bio u stanju da ugasi efekte stimulacije, da ne vidi i ne uje bilo kakve senzacije iz prolosti, ve da u miru prati razgovor koji vodi sa lekarom. I onda je doktor Penfild izjavio: ovekova volja je slobodna. Ona koristi obrasce i puteve koji ve postoje u ljudskom mozgu, ali nije kontrolisana sa njihove strane. Volja je slobodna. Izborom da se zadri u razgovoru sa doktorom, pacijent je bio u stanju da poniti sve efekte elektrine stimulacije. Modane zone pogoene elektrinim pranjenjem odbile su da na njega reaguju. Sve ovo je bila posledica jednostavne odluke pacijenta da svoju panju usmeri na neto drugo, u ovom sluaju na razgovor sa doktorom Penfildom. Jedan drugi autor to opisuje sledeim reima: Snaga volje moe se odupreti utiscima uma i u stanju je da dokae veliku sposobnost modanih elija.28

Koliko je zaista mona volja?

Volja jeste mona. Ona je mono orue koje kontrolie matu i odoleva bolestima.29 Um i nervi jaaju tonus i snagu

Psihijatar Vilijam Sadler kae: Volja nije svemoni vladar ona vlada tronom uma kao vladar ograniene monarhije ograniene hemijskom graom i biolokim zakonima. Osam od deset endokrinih lezda ine ono to bismo mogli nazvati odbor hemijskih direktora. Nemam nameru da privlaim svu panju na ulogu endokrinih lezda u ljudskom ponaanju i organizaciji linosti, niti da umanjujem i omalovaavam podruje delovanja volje ili moi odluivanja nad najvanijim nervima i sposobnosti da kotrolie ljudsko ponaanje. Napokon, voljne odluke su odluujui faktor u svim ovim borbama. Kad je endokrini sistem funkcionalan i kad njegovi sekreti vre povoljan uticaj na nervni sistem, individua e shvatiti da je u stanju da brzo nadvlada svoje obolele nerve. Sa druge strane, kad su endokrine lezde nefunkcionalne i kad njihovi hormoni iritiraju, prenadrauju ili preterano iscrpljuju nervni sistem, pacijent je u tekoj borbi; njegov cilj je sve tee ostvariv i moraju se primeniti produeni napori kako bi se postiglo umirivanje nerava.32
29

Da li je volja apsolutni vladar?

vebanjem volje.30 Mo volje se ne vrednuje onako kako bi trebala. Neka vaa volja bude budna i ispravno usmerena, i onda e prenositi energiju celom biu i biti udesan pomonik u ouvanju zdravlja. Ona je takoe mo koja se hvata u kotac sa boleu.31

28

Postoje neki koji koriste droge i koji poputanjem ohrabruju loe navike da preuzmu kontrolnu mo nad voljom. Drugi pak povlauju svojoj okolini na takav nain da dozvoljavaju svakom uticaju ili utisku da im odreuje izbore. Njihova volja, ak i ovim sluajevima, jo uvek je inilac koji odluuje. Oni su izabrali da slede ove uticaje. Zato to je ljudski mozak postao poprite duhovne borbe, mnogi koji nisu uspeli da predaju svoju volju Bojem Duhu, potpali su pod vlast Sotone. Kad Sotona preuzme vlast nad neijom voljom, odluke koje ta osoba donosi, nuno vode u patoloki ishod. Mozak e bolovati od poremeaja koji su strani mentalnom zdravlju. Primer takvog jednog puta kroz koji Sotona pokuava da pristupi ljudskom umu jeste hipnoza. U ovoj praksi, neiji um se dovodi pod kontrolu druge osobe tako da se individualnost slabije osobe stopi sa individualnou jae. Slabiji sprovodi volju jaeg, posebno ako mu vrednosni sistem nije ustanovljen na vrstom temelju. Ova procedura samo priprema osobu sa slabom voljom da u budunosti bude jo slabija i da se jo lake predaje procenama drugih. Volja proputa da izabere najvie sopstvene vrednosti i naginje ka praenju linije manjeg otpora. Takva osoba se pre odluuje za trenutna zadovoljstva. Sa terapeutske take gledita, mi elimo da ohrabrimo pojedinca da ojaa svoju volju, a nikako da je oslabimo.

1. Vebajte se u odluivanju inei svoj um pozitivno nastrojenim, odmah nakon to ste odmerili injenice i drite se svojih odluka, spremni da ih promenite samo kad ih protivne injenice osporavaju. esto je bolje nainiti greku, nego li oklevati u neodlunosti. Ponekad zapisivanje odluke pomae osobi da se vrsto dri odluke koju je donela. 2. Zavrite prethodni posao pre nego otponete novi. Nemojte skakati sa jedne stvari na drugu i iz jednog okruenja u drugo, vrtei se sve vreme u krug. 3. Ponekad igre mogu pomoi u razvoju sposobnosti odluivanja. Imao sam mladog pacijenta koji je meu bolnikim osobljem imao reputaciju odlinog stono-tenisera. Ali kad bih ja igrao sa njim, stalno se pomerao napred-nazad oklevajui da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je da normalno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosi odluke brzo dok jednog dana nije poeo da servira sa potpunom odlunou. 4. Ako napravi nenamernu pogreku, nastavi da se bori. 5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao. Odlui to uvee i ostani pri tome ujutru. 6. itaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume i zapamti ono to si proitao. Prekomerno itanje emotivnih matarija slabi volju. 7. Volja se jaa vebanjem samoodricanja i samokontrole. Vebaj odbacivanje popustljivosti samom sebi.
31

ta moete da uradite da bi ojaali volju?

30

8. Povei svoju volju sa boanskom energijom tako to e od Boga traiti da ti ojaa volju. 9. Praktikuj zdrav nain ivljenja sa dobrom ishranom, vebanjem i odmorom. 10. Naui se da planski radi stvari u ivotu, a ne impulsivno. Ako ti se uini tekim da bilo koju od gore navedenih vebi primeni u praksi, poni od najjednostavnijih dok ih potpuno ne savlada. Onda prei na sledeu po tekoi i tako nadalje. Ako ti je i dalje preteko, probaj da sa Bogom pria o tome i trai da te On osnai svojom silom. Kad ojaa svoju volju, zaista e vladati svojim ivotom.

32