UNUTRANJA POLITIKA KRALJA MILUTINA U PERIODU OD 1313 1321

- Milutinovo i Dragutinovo izmirenje imalo je posledice ne samo za njih lino kao protagoniste na politikoj sceni ved i za njihove naslednike. Najvie razloga da bude zabrinut za svoju bududnost , iako je bio oev mezimac kojeg je Milutin stalno spominjao u poveljama kao naslednika, imao je Stefan, njegov sin. -Stefanu je bila data na upravu oblast koju je ranije drala kraljica Jelena. Tom obladu , ije je jezgro inila Zeta sa svojim privredno jakim gradovima, Stefan je samostalno upravljao, a stranci su ga smatrali kraljem. U vreme izmirenja Milutina i Dragutina on je imao preko 30 godina. -Stefana nisu ugroavali samo stric Dragutin i njegov sin Vladislav preko obaveza koje je otac preuzeo u Deevu, ved i stav roenog oca pritisnutog posledicama burnoga porodinog ivota i rukovoenog obzirima prema porodici svoje poslednje ene Simonide, koja je bila mnogo mlaa od Stefana.

- Milutinu je Simonida bila etvrta ena, preko koje je doao u blie veze s njenom majkom Irinom-Jolantom Monferatskom. Ona je ivela odvojeno, u Solunu od svog supruga, vizantijskog cara Andronika II, posle sukoba koji je imala s njim oko rapodele vlasti meu njihovim sinovma, na koje on nije pristao.
- Ne uspevi da na taj nain obezbedi svoje sinove ona je svoje ambicije prenela na kder Simonidu, srpsku kraljicu, uverena da de njeno potomstvo zavladati Srbijom. Kada se u jednom trenutku pokazalo da de Simonida ostati nerotkinja i da se s njenim potomstvom ne moe raunati, carica Irina je dola na misao da jednog od svojih sinova nametne za naslednika Milutinu.

- Ni jedan od njenih sinova nije uspeo due vreme da se zadri u Srbiji, jer su uoavali koliko im je nesigurna i opasna uloga koju im je majka namenila i koliko je to uticalo na njihove istovetne odluke. -Carica Irina umire 1317. godine.

- Svi ti dogaaji koji su se vremenom prouli, uticali su na Stefana da promeni stav prema ocu. Velikai iz njegove okoline podsticali su ga na pobunu, obedavali svoju podrku , ali su i ucenjivali mladog vladara. Tako nagovaran, a i sam zainteresovan, Stefan je digao protiv oca.
- Iako je uspeo da privue oeve velikae na svoju stranu, u vojnim akcijama inicijativu je imao Milutin. Poto nije imao uspeha da privoli sina da se pokori, upao je u zetsku oblast. Tada se Stefan povukao u Skadar gde mu je bio dvor. Tu je Milutin uspeo da se izmiri sa sinom ali mu nije velikoduno oprostio. - Milutin je kasnije naredio da Stefana veu gvozdenim lancima, to su kraljeve velmoe odobrile. Stefan je tada poslat u Skoplje gde su ga neki oevi dvorani oslepili. On je tada po srednjevekovnim shvatanjima bio onesposobljen za vladanje. Kasnije je Stefan sa enom i dvoje dece proveo 7 godina kao izgnanik u Carigradu pod nadzorom cara Andronika II.

- Veoma se brzo proirila i pria da je Milutin oslepeo sina pod uticajem svoje mlade ene Simonide. Matu je draila i injenica da je surova kazna bila neuspena jer se kasnije ispostavili da je Stefan progledao. - Stefanova pobuna nije dugo trajala i najverovatnije se dogodila u prvoj polovini 1314. godine. Otprilike u to vreme dolo je do zahlaenja u odnosima Dragutina i Milutina posle smrti njihove majke Jelene 8. februara 1314. na ijoj sahrani Dragutin nije prisustvovao. Tek posle izvesnog vremena je Dragutin doao u poseti Milutinu u njegovom dvoru u Paunima na Kosovu, gde je njhov susret protekao u velikoj slavi i veselju. - Priblino u to vreme, Milutin je obdario manastir Sv. Stefana u Banjskoj, gde je, po primeru svojih predhodnika, odredio da mu bude grob.

- Banjska je meutim, predstavljala samo mali deo Milutinovih ktitorskih i graditeljskih poduhvata. Tekstovi s kraja srednjeg veka pripisivali su mu podizanje 40 crkava. ivotopisac Milutinov, iako ne brojku od 40 crkava, spominje podizanje nove crkve u Hiladaru i pirgova u Svetoj Gori, zatim manastira u Carigradu, Solunu i Jerusalimu.

- O novim izvorima prihoda i privrednim potencijalima, mnogo vedim od onih kojim su raspolagali njegovi predhodnici, svedoe posredno i neki drugi skupi poduhvati, naroito uzimanje u slubu stranih najamnika. Novi prihodi poticali su, bez sumnje, iz rudarstva i pojaane trgovake delatnosti.
- 1308. godine spominje se da Milutin u svojoj dravi ima sedam rudnika srebra, meu kojima je pored Brskova, Rudnika, Trepe, Janjeva i Lipnika, bilo i Novo Brdo, koje de se kasnije razviti u jedan od najvedih rudarskih centara na Balkanu.

- U Milutinovoj ktitroskoj i graditeljskoj delatnosti posebna panja posvedivana je episkopskim seditima. Obnovljena je ia postradala od Tatara, podignuta je crkva Bogorodice Ljevike, sedite prizrenskog episkopa, zatim Graanica, sedite lipljanskog episkopa, pa crkva Bogorodice Trojeruice. - Srpska arhiepiskopija je u to vreme obuhvatala prostor od Branieva i Mave na severu pa do Skoplja i Debra na jugu. - Milutin je za razliku od svojih predhodnika prihvatio vizantijske obiaje i tradicije na dvoru. To se ostvarivalo po cenu naputanja nekih domadih tradicija i obiaja i uz svesno nastonjanje da manje ili vie spontani razvoj pojedinih oblasti zameni upravnjanje iz centra, da se usmeno obavljanje pravnih poslova prevazie formalnim i pismenim postupcima, da se obiajno pravo dopuni pisanim zakonima i propisima.

- Meu merama koje su obezbeivale jai uticaj i delotvorniju vladarevu vlast, najvanije mesto imaju prihvatanje i irenje pronije. Kralj Milutin se neposredno susreo sa sistemom pronije prilikom osvajanja u Makedoniji. - Dok je pronija bila i ostala sastavni deo vojnog ureenja srpske drave sve do njene propasti, a pronijari bitan deo vladarevih oruanih snaga, najamnika vojska nije imala stalan karakter. Uzimanju najamnika pribegavalo se u trenucima potrebe, a drani su u slubi koliko su to mogudnosti doputale. - Kralj Milutin je sproveo izvesne reforme u sistemu provincijske uprave, ali se njihov znaaj ne moe u dovoljnoj meri proceniti jer su sauvana obavetenja isuvieoskudna. U svakom sluaju, on je uveo Kefalije, koje de kasnije postati skelet itavog upravnog sistema u srpskoj dravi.

- Milutin se jedini meu Nemanjidima pre Duana istakao zakonodavnom delatnodu. U dokumentima iz vremena kralja Stefana Deanskog, cara Duana i cara Uroa izriito se citiraju zakoni svetoga kralja, a tim nazivom su potomci obeleavali Milutina. Re zakon se tada upotrebljavala u vrlo irokom smislu, tako da nije oznaavala samo pisani zakon ili zakonik, ved i svaku optu normu koja je od davnina vaila ili za koju se oekivalo da de dugo ostati na snazi. - Porota je imala kljuno mesto u tradicionalnom nainu suenja po obiajnom pravu. Nasleena iz daleke prolosti, iz najstarijeg jezgra slovenske kulture, porota je jo uveliko bila u primeni na prelazu iz 13. u 14. vek. - Kralj Milutin je uveo i meoviti sud za reavanje sporova izmeu svojih podanika i stranaca (Dubrovana, Sasa). Takav sud bio je sastavljen od jednakog broja sudija iz redova onih grupa kojim su pripadali parniari.

- Potovanje sudske autonomije uivali su pored Dubrovana i Sasa, i stanovnici primorskih gradova kao to su Kotor, Bar i Skadar, stoarski Vlasi i Arbanasi, italijanski i grki trgovci, najamnici sa Zapada i dr. - Privredni polet, u kome su izrazito vanu ulogu imali gradska naselja i komunikacije, bio je praden pojaanim kretanjem ljudi i strujanjem robnog prometa, a podsticao je zbliavanje i povezivanje pojedinih drutvenih grupa i meanje njihovih pripadnika. - Kratkotrajni period unutranjeg mira bio je prekinut Dragutinovom smrdu u prolede 1316. godine. Pred smrt se zamonaio i dobio ime Teoktist. Pre toga je na saboru vlastele i svetenstva svoje drave predao vlast sinu Vladislavu.

- U jednom trenutku, moda ne ba neposredno posle Dragutinove smrti, Milutin je uhvatio i zatvorio svoga sinovca i poseo njegovu oblast. - Zauzimanje Dragutinove oblasti zahladneli su odnosi Milutina i ugarskog kralja Karla Roberta, jer su te oblasti bile predmet razdora u meusobnim odnosima. - Tako je i 1318. godine Srbija bila okruena pojasom neprijatelja, poevi sa Karlom Robertom u Ugarskoj, preko Filipa Tarentskog u Junoj Italiji i Mladena II Bribirskog u Hrvatskoj sve do pape Jovana XXII, za koga je Milutin bio okoreli izmatik. - Mogudi uzrok rata je i sukob Srbije sa Dubrovnikom ,koji je zavren pod nepoznatim okolnostima u ranu jesen 1317. godine jer dubrovake arhivske knjige nisu sauvane iz tog perioda.

-Tek to se okonao rat sa Dubrovnikom, izbio je rat sa Mladenom II Bribirskim. Tok rata nije poznat, ali se posredno moe zakljuiti da je ban Mladen II u poetku imao uspeha. Kasnije je morao da brine kako da oslobodi brata, koji je bio srpski taoc u Dubrovniku. - U to vreme Filip Tarantski je delovao sa papskom podrkom u primorskim krajevima Zete i Albanije, na taj nacin da je lokalno plemstvo okretao protiv Milutina. Tom prilikom Milutin posle smrti majke 1314. godine, zajedno sa epirskim despotom Tomom sprovodi ofanzivnu politiku protiv zapadnjackog uticaja. - U jesen 1319. najjai Milutinov protivnik, ugarski kralj Karlo Robert, napada Srbiju, osvaja Mavu i bivu Dragutinovu oblast. Milutin ubrzo posle ugarskog povlaenja vrada izgubljene oblasti. - U jesen 1320. godine umire Mihailo IX, sin i savladar cara Andronika II. Car okrivljuje za sinovljevu smrt unuka Andronika III i tim povodom poinje graanski rat u Vizantiji. Prvi period graanskog rata od aprila do juna 1321. godine protekao je bez Milutinovog meanja, uprkos datim obedanjima.