Zatvorska podmornica

eljko LJ. Krsti ZATVORSKA PODMORNICA Drugo dopunjeno i preraeno izdanje

Valjevo, 2012.

eljko LJ. Krsti

Urednik : eljko LJ. Krsti Recenzenti: Dr Milena Davidovi, vii nauni saradnik Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja u Beogradu Dr Ivana Spasi, vanredni profesor Odeljenje za sociologiju Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet. Lektura : Mirka Jankovi Korektura: Nadica Krsti Naslovna strana i crtei : Katarina . Krsti tampa: Grafiar, Valjevo Izdava: autor Adresa izdavaa: Karaoreva 84/III ulaz I, stan 16. 14000 Valjevo E mail : zekando@gmail.com

Zatvorska podmornica

Gotovo da je teko nai dva ekseperta koja do kraja istovetno postupaju kada su navedeni u pitanju, inae prilino jednostavni zadaci. Milan Kosti, psiholog Robija je pokoran i posluan do izvesne mere, ali postoji granica koju ne treba prekoraiti. Uzgred da kaem: nema nita zanimljivije od tih udnih provala netrpeljivosti i jogunstva. esto ovek trpi nekoliko godina, miri se, podnosi nejsurovije kazne i odjednom plane zbog neke sitinice, gotovo ni za ta. Tako ga u izvesnom smislu mogu smatrati ludakom ; tako i ine. Fjodor Dostojevski, knjievnik

Miroslavi, mojoj majci.

eljko LJ. Krsti

S A D R A J:
FAKTORI DELINKVENTNOG PONAANJA U VREMENU TRANZICIJE ................................................ 8

SOCIOLOG U TOTALNOJ USTANOVI ....................... 36 NASILNITVO U ZATVORIMA ......................................57

ZATVORSKO DUPLO DNO ................................................88

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA .................................. 126 SOCIO KRIMINOLOKI PROFILI OSUENIH ......................................................... 134 KRIMINALNI RAZVOJ I NASILNIKO PONAANJE ..............................................148 ZATVORSKI RENIK I TERMINI .................................. 152

LITERATURA ........................................................................162

Zatvorska podmornica

Predgovor Knjiga koja je pred Vama nastala je kao zbir strunih i naunih radova, koji su u poslednjih deset godina objavljivani u naunim asopisima.: Zatvorsko duplo dno je objavljeno u asopisu Sociologija 2002 g. i Socioloki pregled 2003 g.. Svojim sugestijama u pisanju svog prvog naunog rada su mi pomogli svako na svoj nain pokojni profesor Dragan Radulovi i koleginica Ivana Spasi. Takoe i struni rad Sociolog u totalnoj ustanovi, objavljen 2010 g. u asopisu Sociologija je nastao pod uticajem naunog rada posveenog klinikom sociologu profesora Petra Opalia koji je mi je sa profesorom Raduloviem predavao predmet Socijalna patologija na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta BU . Ideju za kvalitativan pristup grai koju sam posedovao, dugujem profesorima Zagorki Golubovi, Ivani Spasi i oru Pavieviu, jer sam kao istraiva uestvovao u projektu Kvalitet promena posle 5. oktobra . Zahvaljujui tom iskustvu nastao je rad o Maloletnikoj delinkvenciji sa kojim sam uestvovao na okruglom stolu ekajui kapitalizam, odranom 05.11.2012 g. u Institutu za socioloka istraivanja u organizaciji Srpskog sociolokog drutva. U knjizi se , takoe, nalazi i rad Nasilnitvo nad nasilnicima na kojem sam radio est godina, i koji je objavljen poetkom ove godine u asopisu Nova srpska politika misao. I napokon, pojedini osueniki modeli : navijai i razbojnici su takoe, ove godine objavljeni u dnevnom listu Politika u rubrici Pogledi. Predmet svih ovih radova i samim timi knjige su institucije ali i korisnici njihovih usluga poev od centara za socijalni rad pa sve pa sve do samih zatvora. Naime u prvom delu polazim od devijantnog ponaanja koje brzo prelazi u delinkventno odnosno kriminalno ponaanje.

eljko LJ. Krsti

Na tom kontinuumu kanjivog i problematinog ponaanja reaguju institucije svaka na svoj nain. Najpre je to porodica, koja je najee nemona da rei problem problematinog ponaanja. Zatim nastupaju institucije poev od kole, preko centara za socijalni rad, policije, sudova . Tim putem delinkventi stiu u zatvore, kao poslednju stanicu institucionalnog zbrinjavanja. Upravo zato to u javnosti vladaju mnoge predrasude o zatvorima, cilj ove knjige je da demistifikuje zatvorsku podmornicu. Naime, vei dao javnosti smatra da u zatvorima postoje samo osuenici i njihovi straari. Malo ko zna da u zatvorima postoje i druga slubena lica, koja svako na svoj nain brinu o osuenima a to su pored zdravstvene i pravne slube, ekonoma, kuvara i zatvorski vaspitai. Poto dvanaest godina radim u zatvoru poev od referenta za slobodno vreme, preko vaspitaa koji je vodio osuenike grupe u zatvorenom i otvorenom delu i u poslednje etiri godine radim u Prijemnom odeljenju kao sociolog, sebi sam dao zapravo da sainim tipologiju zatvorskih vaspitaa. Razume se da sam sainio i tipologiju osuenika. Izmeu zatvorskih vaspitaa i osuenika postoji slinost ali nevidljiva zavesa, koja kada se podigne otvara taj najzanimljiviji i najdinaminiji deo svakog zatvora, a to je neformalni osueniki sistem. Taj nevidljivi deo zatvora sam pokuao da osvetlim svojom sociolokom imaginacijom. Nadam se da sam delimino uspeo u tome..Zahvaljujem svojim koleginicama Mileni Davidovi i Ivani Spasi na sugestijama. Posebnu zahvalnost dugujem svojoj porodici da istrajem u zavretku ove monografije koja je svojom teinom bila izazov. U Valjevu, 30.11. 2012 g. Autor

Zatvorska podmornica

..............................

FAKTORI DELINKVENTNOG PONAANJA U VREMENU TRANZICIJE 1

Blagom kaznenom politikom centri za socijalni rad nemaju mehanizme da nateraju maloletnika na saradnju. Blagonaklonou sudova i zatvora, prosean delinkvent je sklon rizinom ponaanju i recidivu. On ve ima naueno, oblikovano ponaanje kroz navedene ustanove, sraunato ne na menjanje svoje linosti i stavova, ve na ostvarenje neke sekundarne dobiti. Tako devijantno ponaanje predstavlja samo uvertiru u delinkventno ponaanje, koje se, naalost, veim delom oblikuje i u samom njegovom hodu kroz institucije, koje bi po svemu trebalo da se koriguje, a ne kako se deava u praksi: pogreno kanalie i afirmie. Prosean prestupnik u naim penitencijarnim ustanovama vidi ansu za razvoj svoje kriminalne karijere, koja poinje u Vaspitno popravnom domu u Kruevacu kao osnovne kole, preko Kazneno popravnih zavoda za maloletnike u Valjevu kao srednje kole kriminala, nakon ega se upisuju ''kriminalni fakulteti'' sa razliitim smerovima u Kazneno popravnim zavodima : KPZ ''Zabeli'' u Poarevcu, Sremskoj Mitrovici i Niu. Uz sve to nai domai KPZ-ei postali su svojevrsni karantini za narkomane i beskunike koji , upravo sa slobode bee u zatvore.

Rad je prezentovan na okruglom stolu : ekajui kapitalizam koji je odran u organizaciji Srpskog sociolokog drutva i Instituta za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu .: 15.11.2011g.

eljko LJ. Krsti

Uvod Delinkvencija u svom pravom znaenju zajedniki je izraz za sva protivpravna dela. (Ignjatovi 2007, 70). Da bi se bolje razumeo pojam maloletnike delinkvencije, potrebno je najpre napraviti razliku izmeu pojma: devijantnosti i delinkventnosti: Devijantnost je socioloki pojam koji oznaava situaciju odstupanja od drutvenih normiObuhvata situacije svakodnevnih odnosa izmeu ljudi i primenjuje se u velikom broju sluajeva. Delinkventnost je pojam koji oznaava krenje formalnih kaznenih i prekrajnih pravnih normi. Na delinkvenciju reaguju institucije prema zaduenjima i formalnim postupcima, a ne drutvo na neodreen nain drutvene kontrole. Kazna za delinkventnost je pravna sankcija. ( Adler F., Mueller G., Carter WS.1991 . ) Da bi se uoio pojam delinkvencije, kao skup kanjivih radnji on se mora jasno postaviti u odnosu na pojam kriminologije, kriminaliteta i devijantnog ponaanja. Tako eljko Horvati u svojoj knjizi Elementarna kriminologija navodi pojam delinkvencije u pravno normativnom znaenju : Kada govorimo o delinkvenciji, delinkventnom ponaanju i delinkventu, mislimo na sva ona ponaanja koja obuhvataju kriminalitet, ali i na sve ostale kanjive radnje u odreenom pravnom sustavu''. Isti autor, precizira : '' Devijantna ponaanja, ili kako se jo nazivaju u svom totalitetu, socijalno patoloke pojave, jesu, dakle, jo iri pojam od kriminaliteta i delinkvencije. Kriminalitet je dio delinkvencije, a delinkvencija je dio ukupnih devijantnih ponaanja u odreenoj drutvenoj zajednici. On navodi da : kriminologija za predmet svog izuavanja ima ne samo kriminalitet u pravno normativnom znaenju ve sve kanjive radnje u nekom sustavu dakle delinkvenciju. Horvati na kraju zakljuuje : Znai, delinkvencija kao ukupnost kanjivih radnji predmet je kriminologije. (Horvati; 1994; 5 , 6 i 7 ).

Zatvorska podmornica Meutim, postoje domai autori koji navode da se: u literaturi pod maloletnikom delinkvencijom podrazumeva veliki broj ponaanja maloletnika od neprilagoenog do kriminalnog. Pri tome, koriste se razliiti nazivi za oznaavanja ove pojave, kao na primer prestupnitvo maloletnika vaspitna zaputenost, drutvena neprilagoenost, asocijalnost, besprizornost, moralna posrnulost, asocijalnost, antisocijalnost, huliganstvo i sl. Oni pojam delinkvencije razgraniivaju na ire i ue shvatanje: Prema irem shvatanju, maloletniku delinkvenciju ine svi oblici devijantnog ponaanja, do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. Pored krenja krivinih i drugih pravnih normi, delinkvencija ili prestupnitvo obuhvata i ponaanja suprotna moralnim normama u jednom drutvu Po uem shvatanju, pojam maloletnike delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponaanja maloletnika koja su, kao i za punoletna lica, inkriminisana u krivinom zakonu kao krivina dela . (Slobodanka Konstantinovi- Vili i Vesna Nikoli- Ristanovi ; 2003, 178 ) Metodoloke napomene Rad pred vama nastao je, pre svega, analizom sadraja: izvetaja Centara za socijalni rad (socijalnih anamneza), izvetaja socijalnih radnika, opisa stanja korisnika, miljenja i predloga vaspitne mere upuenih nadlenom sudu, nalaza strunog tima (psiholog, socijalni radnik, specijalni pedagog), sudskih presuda, socio-psihopedagokih izvetaja za maloletnike iz Vaspitno popravnog doma VPD Kruevac, kriminolokih nalaza u KPZ Valjevo,2 ( 252 izvetaja uraenih od maja 2008 g. do danas se poklapa sa brojem proitanih sudskih presuda ) ) ali i izjava osuenih.

Videti eljko Krsti : '' Sociolog u totalnoj ustanovi '', Sociologija, br. 52, 2010 , Beograd.

10

eljko LJ. Krsti Sem analize sadraja, od metoda prikupljanja grae korieni su i svakodnevni neformalni razgovori i kontakti sa osuenima, ali i posmatranje sa uestvovanjem. Na kraju je ostalo da se sve to uoblii i klasifikuje u celinu koja bi imala unutranju strukturu. Odluili smo se za neformalni pristup, koristei pojedine reenice iz dostupnih dokumenata, slaui ih u svojevrsni mozaik. Prikupljanje grae je trajalo preko tri godine i to u periodu od maja 2008 do jula 2010 g. kada sam kao sociolog na raspolaganju imao prispele Izvetaje iz Centara za socijalni rad ( 270 ) za koje je primetno da su kvalitetnije obraeni i uraeni iako su iz manjih sredina. Izvetaji iz velikih gradova , su u pojedinim sluajevima '' nafilovani'' pogotovu ako se odnose na '' korisnika usluga'' kome su roditelji priznate linosti. Zanimljivo je da u praksi zatvorski vaspitai, pogotovo oni sa velikim iskustvom i staom izbegavaju itanje izvetaja iz centara. Za razliku od izvetaja iz centara za socijalni rad socio-psiho- pedagoki izvetaji iz VPDoma Kruevca su uravnoteeni i veoma kvalitetni. Oni su posebno znaajni jer imaju vezu sa prethodnim eventualnim boravkom njihovog biveg tienika u Domu otvorene zatite ( Knjaevac, Ni i sl. ) Sem pojedinih, retkih izvetaja iz centra koji su ulepani, vei je problem to stiu sa zaostatkom, nakon ve uraene opservacije. I tu postoji korist, jer se preko naknadno pristiglih izvetaja moe utvrditi stepen iskrenosti osuenog prilikom davanja odgovora u intervjuu, koji se vodi sa njim prilikom opservacije. itanjem 270 izvetaja Centara za socijalni rad iz veine gradova Srbije,3 doli smo do zakljuka da oni tretiraju delinkvente sa vie aspekata, tako to najvie panje poklanjaju njihovim porodicama,
3

Najvei procenat pristiglih izvetaja je iz velikih gradova gde smo po red Beograda uvrstili i Ni i Novi Sad, koji ukupno ine 42,57 % . Najmanji broj 6,29 % '' korisnika usluga'' Centara za socijalni rad potiu iz ruralnih podruja sela. Udeo '' ostalih gradova'' ( od Subotice do Novog Pazara) je 51,14%. , to zapravo predstavlja polovinu pristiglih izvetaja Centara za socijalni rad.

11

Zatvorska podmornica interpersonalnim odnosima izmeu lanova porodice, slobodnom vremenu delinkvenata, toku kolovanja, ali i izvrenim krivinim delima za koje su izricane vaspitne mere, koje u velikom broju sluajeva nisu imale efekta. Zanimljivo je izdvojiti bive tienike koji su boravili u VPDomu Kruevac, od osuenih koji su bili samo na evidenciji Centara. Postoji i jedna kategorija osuenih koja je poinila teka krivina dela , ali koja se ne nalazi na evidenciji centra za socijalni rad niti je boravila u VPDomu Kruevac.. Zato je osnovni cilj ovog rada da istakne pre svega faktore koji su od presudnog zanaaja za nastajanje delinkvencije. Mi ih nismo unapred odredili ve su se oni samo po sebi nametnuli i iskristalisali, kroz svakodnevno prouavanje navedene dokumentacije. I. PRIMARNI FAKTORI RIZIKA 1.1.Dezintegrisana porodica Dezintegrisanu porodicu u kojoj nastaju takvi poremeaji u porodinom ivotu koje karakterie nedostatak zajednitva, blie odreuje Zagorka Golubovi: to se manifestuje u nedostatku saglasnosti meu lanovima u bitnim pitanjima porodinog ivota, u emocionalnoj nepovezanosti, u nedostatku uzajamne podrke i solidarnosti; i nemogunosti ispunjenja bitnih porodinih ciljeva, to se manifestuje u nedostatku kooperacije i u poremeenosti porodinih uloga, u pojaanim i uestalim sukobima koji se ne razreavaju, u poremeajima samih linosti lanova porodice ( mentalni poremeaj, delinkvencija , itd. ( Golubovi , 1981 : 219 ) U izvetajima centara za socijalni rad koji su uzorkovani u periodu od maja 2008 do maja 2011 g. najee se navodi: Da je roen je u vanbranoj zajednici, u disfunkcionalnoj, nepotpunoj romskoj porodici, a odrastao u ekstremno nepovoljnim socio-ekonomskim i kulturnim uslovima. 12

eljko LJ. Krsti

- Potie iz potpune porodice i jedino je dete svojih roditelja. Tree po redu roeno dete svojih roditelja, psihofiziki razvoj protekao normalno. - Roditelji su se venali 1986. i vrlo brzo u njihovom braku poeli su da se ispoljavaju poremeeni supruniki odnosi. - Da je dolo do meusobnih optuivanja, gde je supruga zamerala povremeno konzumiranje alkohola i neprihvatanje pastorke od strane mua, a on supruzi osporavanje da uestvuje u vaspitanju suprugine erke, to je dovelo do meusobnog udaljavanja i pokretanja tube za razvod braka. - Nakon vie mirenja, suprunici su se razveli 1999, ali su ostali da ive zajedno pod istim krovom i u istim uslovima. Posle oeve smrti M. je poeo pokazivati svoje nezadovoljstvo koje se ispoljava kroz verbalne i fizike sukobe. Nije bio sklon zloupotrebi alkohola. Romske porodice sa mnogo dece koje su optereene egzistencijalnim problemima, potencijalno mogu da budu faktori koji utiu na devijantno i delinkventno ponaanje. To se posebno odnosi na mnogobrojne romske porodice koje ive u loim socio-ekonomskim i higijenskim uslovima. Oni svoju decu najpre ukljuuju u prosjaenje, koje kasnije prerasta u sitne krae. One kasnije prerastaju u bavljenje organizovanim kriminalom, kao to je kraa bakra4 koja se odvija pod platom skupljanja sekundarnih sirovina. Ispovest osuenog na jednu godinu zatvora zbog tekih kraa:

Kraa bakra je tranziciona tekovina jer je nastala u vreme privatizacije mogih firmi koje su ostale bez kontrole i uvanja i kao takve su postale dostupne za delinkvente kojima je bakar postao ua kriminalna specijalnost.

13

Zatvorska podmornica

Skuplja sekundarnih sirovina Ja se bavim skupljanjem sekundarnih sirovina. Time se bavi i moj otac i mlai brat. Ono to skupimo mi predamo na stovarite i dobijemo novac za to. Ne mogu da se poalim na posao. ak sam se sa devojkom odvojio u privatni stan. Imamo svega to nam je potrebno. Najalije mi je majke. Ona za razliku od mene, oca i brata ide u sezonske poljoprivredne radove. Kupi ljive, bere maline. Mora, jer pored mene i brata ima jo etovoro male dece. Imam jo dve sestre i dva mala brata. Mi se porodino bavimo skupljanjem metala. Najvie volim bakar. Na posao odlazim oevim autom. Iseem koji stub u centru grada, skinem reetku sa kinog odvoda, skinem koji poklopac sa ahte. Uzmem icu iz fabrike. Istopim plastiku i ostane bakar. Kada se pojavi ica meni srce pone jae da lupa od uzbuenja. Vaspita me je pitao za neku Mendeljejevu tablicu i kako se pie bakar. Nisam ga nita razumeo. Lupeta neku hemiju. Kako da ga razumem kada nisam iao u kolu, kada je trebalo. Nisam bio prijavljen pa sam se celo detinjstvo samo igrao. uvali su me baba i deda po ocu. Poao sam u prvi razred osnovne kole tek u Kruevcu u domu, sa petnest godina. Kada me pitaju koliko imam kole ja kaem , etri godine. Niko ne moe da pomisli da imam samo etri razreda osnovne kole. Za ovih pet kraa bakra i ostale gvourije, sam dobio godinu dana. Svaka ast sudiji, izgleda da se saalio na mene. I ovi iz Socijalnog, su poslali dobro miljenje za mene. Tamo me svi znaju. Iao sam pre Kruke na neke razgovore. Majka tamo stalno ide po neku pomo.. Ona ih je sigurno zamolila da napiu, da sam dobar deko i da se naa porodica izdrava od sekundarnih sirovina. Ovde u zatvoru sam odluio da ostavim cigarete. ao mi majke. Seam se da je otac dok je bio u zatvoru traio da mu kupi njeguku prutu. Mi smo romi. Ali nismo bili nikada sirotinja.

14

eljko LJ. Krsti

Moj pokojni deda je imao posao u pekari i dobio je stan. Kada sam bio mali Socijalno je dalo stan mojim roditeljima. U njemu i sada ive moji roditelji sa mojom braom i sestrom. Ovaj moj mlai brat je u Kruci, imali smo isto jedno delo. Ne bi nikada pao da me on nije izdao. Sa nama je bio jo jedan klinac koji nema etrnest godina. Njemu nisu sudili. Kau da postoje godine kada ne mogu da ti sude... Ovde mi je u zatvoru super. Navikao sam sam se. Poznajem dosta drugara iz Kruke koji su ovde. Sve su to ispravni momci. Oekujem da mi i otac doe. Onda e mi biti lake. Sikiram se jedino za devojku koja je u bolnici. Ima probleme sa bubrezima. Voleo bi da zavrim kolu u zatvoru ako je mogue. Malo me sramota to nemam kolu. Jesam u Kruevcu zavrio zanat za molera ali nisam to nikada radio, na slobodi. Imam jo jedno suenje za neku krau, koju nisam poinio. Neko me namestio. U tekstu Lopovi kradu i trafo- stanice se navodi : elektroenergetski sistem je sve vie na udaru lopova. Kradu se kompletne trafo - stanice, otkopavaju i seku podzemni kablovi, odnose se i bakarni i i aluminijumski delovi sa elektro mree, pa potroai ostaju u mraku i po nekoliko dana To je podruje Srema, odnosno Elektrodistribucije Sremska Mitrovica , koja je za proteklih devet meseci ove godine imala tetu od oko 500.000 eura zbog krae elektrinih kablova i druge opreme , ali i kompletnih trafo stanica. Koliko su drski lopovi govori i podatatak da su nedavno, u po bela dana, u centru Sremske Mitrovice, isekli 120 metara podezemnog kabla...5

Tekst je objavljen u Politici od 24. novembra 2012 g. na 15 strani.

15

Zatvorska podmornica

Legalno skupljanje sekundarnih sirovina za preivljavanje Sem toga, jedan broj delinkvenata potie iz: migracijskih porodica koje su nakon ratnih deavanja izbegle iz ratnih podruja u Hrvatskoj i Bosni ili nakon bombardovanja NATO snaga 1999. prognane sa Kosova. Kod veine tih porodica dolo je do slabije integracije u novu sredinu, to je indirektno uticalo na kriminalne radnje mlaih lanova. U ostalim, neizbeglikim porodicama, kao faktori stimulativni za nastanak delinkventnog ponaanja navode se: razvod roditelja, alkoholizam oeva, neprihvatanje ouha ili maeha, smrt jednog od roditelja, uglavnom oeva i boleivost, odnosno preemotivnost majki. U poremeenim suprunikim odnosima, najveu cenu plaaju deca koja se odaju kriminalu ili zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, gde spadaju : marihuana, hai, ekstazi, spid , LSD-i, heroin, kokain kao i miks tableta za smirenje sa alkoholom ( trodon, ksalol, lorozepam, bensedin)

16

eljko LJ. Krsti Do dezintegracije porodice, po Z. Golubovi dovode sledei faktori : ..pre svega : smrt jednog suprunika ili deteta, due odsustvo jednog suprunika iz porodice ( na primer, usled odvojenosti mesta rada od mesta stanovanja), neverstvo, neeljena ili vanbrana trudnoa, samoubistvo lana porodice, razni oblici devijantnog ponaanja, duga nezaposlenost lana porodice, iznenadno osiromaenje, migracija ili izgnanstvo . (Golubovi, 1981: 218 ) Primer: M. potie iz deficijentne porodice. U uzrastu od tri godine imao je operaciju slepog creva. Kada je imao 15 meseci roditelji su se razveli, a M. je dodeljen majci na uvanje i vaspitanje. Navedena odluka nije nikada bila realizovana, M. je faktiki odrastao u primarnoj porodici pokojnog oca. Pre dolaska na odsluenje kazne M. je iveo u domainstvu sa bakom R. , stricem P. I njegovom porodicom. Stric P., je pripadnik MUP-a R. Srbije i predstavlja vanu figuru koja u saradnji sa majkom G. prua podrku M. dok se nalazi na odsluenju kazne. ( osuen na kaznu zatvora od 4 g. 7 mes. osam /8/ kg. marihuane )

1.2. Odnosi u porodici U porodicama usmerenim na zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, vladaju disharmonini i disfunkcikonalni odnosi. Indikatori koji signaliziraju pojavu dezintegracionih procesa u porodici su : rascep i stvaranje grupa u okviru porodice, emocionalna otuenost lanova jednih od drugih, zanemarivanje porodinih uloga, zaputenost dece, pojave delinkvencije i kriminala, a est pokazatelj su i mentalne bolesti lanova porodice. ( Golubovi , 1981: 271 ) Psihoanalitiari, zato, ukazuju na znaaj porodica za razvitak budue linosti, u smislu razvijenosti oseaja sigurnosti, oseanje deteta da ga roditelji vole i da se brinu o njemu. (Rot, 1989: 11415).

17

Zatvorska podmornica U izveajima dobijenim iz centara za socijalni rad se navodi da je: Otac uglavnom odsutan od kue ili zbog radnih obaveza u inostranstvu ili zbog alkohola koji je glavni dezintegracioni faktor porodice, ali i utie na nasilnitvo u porodici (bije majku pred decom, troi nerazumno pare, stavlja joj pitolj usta i sl.). Otac je esto u konfliktu sa sinom, gde dolazi do inverzije uloga, kada sin postaje roditelj ocu. Deava se i prihvatanje oeve figure za identifikaciju, gde se nasilje i tua prihvata kao obrazac ponaanja. Majka je preemotivna i uglavnom ima opravdanje za postupke svog sina, traei krivce u drugima (ocu, loem drutvu i sl.). Zbog svega navedenog smatram da je potrebno navesti strukturu porodice i ta se pod pojmom porodice podrazumeva u njenom uem i irem znaenju: U uem smislu , porodica je sastavljena prvo samo od oca; potom od majke koja, prema gotovo opte prihvaenom tumaenju, postaje lan suprugove porodice; na treem mestu su deca, koja su podjednako oeva i majina i nerazdvojni su deo porodice. Meutim, kada se podrazumeva porodica u irem smislu, podrazumevaju se svi najblii srodnici ; jer, iako posle oeve smrti svako dete formira svoju porodicu, svi oni koji su na istom stablu, i koji su , prema tome , krvno povezani , mogu se smatrati lanovima porodice''. ( an Luj Flanden, vid. Mili 1988 : 96 ). Nesreeni porodini odnosi N. B. roditelja. Grub, prgav i nasilju sklon otac, kao model za identifikaciju, uticali su na N. B. da tuu i nasilje prihvati kao obrazac ponaanja. U odnosima roditelja ne mogu se naslutiti konflikti koji bi eventualno uticali ili uslovili delinkventno ponaanje maloletnika. Veruje da je malerozan, to je nain razmiljanja koji je preuzet iz porodice, gde se nekim znacima sujeverja pridaje vanost. Otac je napustio porodicu i zasnovao novu branu zajednicu. On je poveren majci. Odnosi u porodici su relativno zadovoljavajui. Ouh je dosta rigidan i zahtevan u postavljanju zadataka. Majka ima prisniji kontakt zasnovan na toleranciji i razumevanju. Kao najei vid kanjavanja roditelji upranjavaju zabrane. 18

eljko LJ. Krsti

1.3. Nezainteresovanost roditelja Nezainteresovanost roditelja, pre svega oca, koji se nalazi na dugogodinjoj robiji ili na privremenom radu u inostranstvu. Sa druge strane je preemotivnost majke, koja obino ima opravdanje za sinovljeve postupke, traei greku u drugima. Postoji i fenomen najmlaeg, prezatienog deteta, pri emu su roditelji bili blagi i popustljivi u vaspitanju. Sve to skupa podrazumeva manifestaciju nesreenih porodinih odnosa u kojima je osueni iveo i gde je dolo do pucanja porodinog oklopa. Primeri: Nezainteresovanost roditelja, naroito oca, za saradnju u pogledu predupreivanja delinkventnog ponaanja D. J., koje je nastalo, pre svega, kao manifestacija nesreenih porodinih prilika u kojima je osueni iveo. Prirodni otac je osuen na izdravanje dugogodinje kazne zatvora u KPZ Ni. - Otac je preminuo, a deca su ostala da ive sa tetkom. Otac je lice bez zanimanja i zaposlenja. Period izmeu 2001. do 2005. godine proveo je na izdravanju kazne zatvora; oekuje da ide ponovo. - Otac istie da je esto bio odsutan, jer je putovao po Evropi kao voza, o sinu se, posle smrti majke, starala baba koja nije bila u mogunosti da kontrolie njegovo ponaanje. - Otac je upoznat sa problemom koji je imao, da nije konzumirao opojne droge, ali da je uestvovao u njihovoj prodaji...Majka je nepoznatog boravita. (Pucanje porodinog zatitnog oklopa). 1.4. Materijalni status porodice Materijalni status porodice pojavljuje se kao faktor rizika u dve ekstremne situacije. Na jednoj strani, imamo prvenstveno romsku populaciju, koja ivi u krajnje nefunkcionalnim socio-ekonomskim ulovima. 19

Zatvorska podmornica

Na drugoj, imamo osuene kojima su roditelji ispunjavali sve elje, slanjem novca i davanjem velikog deparca, kao i kupovinom kola i motora. Re je o roditeljima koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu Nekada je to bila Nemaka a u poslenjih deset godina sve vie naih ljudi ide na privremeni rad u Rusiju. I u jednom i u drugom sluaju je prisutna vaspitna zamemarenost i nedostatak kontrole od strane roditelja, koji su uglavnom razdvojeni. Sem toga, kao faktor delinkventog ponaanja, pored skitnje, moe biti i gubitak posla, zbog statusa tehnolokog vika, koji navodi na kocku i vrenje krivinih dela pod uticajem alkohola. Materijalna situacija porodice je nezadovoljavajua. Primeri: -Porodica egzistenciju zasniva na prihodima koje ostvaruje iz MOP-a, preko Centra. D. je bio u stalnom radnom odnosu, radio na poslovima varioca, ali je kao tehnoloki viak ostao bez posla i pre izdravanja kazne. etvorolana porodica ivi u jednoj prostoriji bespravno sagraenog objekta, a pre toga dugo je ivela u naputenom autobusu... - Porodica se izdrava od sakupljanja sekundarnih sirovina, ukupan socio-ekonomski status im je veoma lo, jer su prinueni da svi zajedo ive u jednoj sobi gde plaaju stanarinu. Soba je neuslovna za ivot. 1.5 Nezaposlenost roditelja Na osnovu prispelih izvetaja Centara za socijali rad sa teritorije cele Srbije moemo doi do podataka o materijalno stambenom statusu roditelja koji takoe moe da utie na delinkvenciju, najmlaih lanova , odnosno dece roditelja koji su ostali bez posla. Re je, zapravo, o tranziconim tekovinama delinkvencije. Neretko se deava da su oba roditelja nezaposlena, da su korisnici novane pomoi Centra za socijalni rad i da su utoite nali kod jednog od ivih roditelja koji imaju redovnu penziju. R. M. je zbog krae trideset tona bakra , osuen na tri /3/ godine zatvora na osnovu l. 204 KZS.

20

eljko LJ. Krsti U pritvoru Centralnog zatvora CZ je proveo 15 meseci. Na osnovu izvetaja odeljenja Centra za socijalni rad Palilula koji je prispeo u Kazneno popravni zavod za maloletnike u Valjevu saznajemo da je : Roen 1991 u Beogradu , potie iz vanbrane zajednice. Porodica je loeg materijalnog statusa. ive ispod egzistencijalnog minimuma u dve prostorije koje su sklepane od dasaka i blata. Spavaju na sunerima. Jedini izvori prihoda je socijalna pomo, koja ne moe da zadovolji ni osnovne potrebe porodice za ishranom. Roditelji su profesionalno neorjentisani, nezaposleni. Otac je alkoholiar i agresivan je prema ostalim lanovima porodice. Zbog svog delinkventnog ponaanja otac je esto bio u zatvoru, to dodatno oteava egzistenciju porodice . Kao takav je lo primer deci . Majka,dok je bila u zajednici bila potpuno pasivna , bez energije i potencijala da se suprostavi muu. Postoje indicije da su ih roditelji podsticali na pronju i krau, zbog ega je protiv njih pokrenut krivini postupak pred Sudom zbog zlostavljanja, zanemarivanja i zloupotrebe dece. Struni tim je preduzeo mere na zatiti maloletnika, savetodavni rad sa roditeljima u smislu poboljavanja porodinih odnosa , ali roditelji nisu prihvatili saradnju sa centrom izuzev kada su u pitanju bila materijalna davanja. Brat Z. ima preko sto krivinih prijava. 1.6. Psihiki satus Prosean osuenik u valjevskom zavodu za maloletnike ima dvadeset godina. Intelektualna, emotivna i socijalna zrelost su na neto niem nivou razvoja. Tei liderstu, dominantan. Ili je submisivan u odnosu na druge osuene. Sugestivan i povodljiv. eljan dokazivanja. Ima potrebu da sebe i svoju porodicu prikae u to boljem svetlu. Od emocija, kod zavisnika dominiraju: agresija, depresivnost, nekontrolisanost, stalna potreba za novim, niska plaljivost i nepoverenje. Zavistan od psihoaktivnih supstanci - PAS-a i od majke, prema kojoj gaji ambivalentan odnos. Sklon hedonistikom obrascu ponaanja. voli pare. 21

Zatvorska podmornica Nema potrebu da radi . esto menja poslove, jer je nezadovoljan platom. Nije istrajan. To potvruje i profesor Rot : Istraivai ukazuju i na odreene oblike vaspitanja koji oteavaju proces socijalizacije i formiranja pozitivne linosti. Proces socijalizacije je otean ako se detetu dozvoljava da ini sve to hoe, a nita mu se ne zabranjuje, ako se samo manifestuje ljubav prema detetu. Takvo dete lako postaje sebino i samoivo. Negativno deluje i nedosledno postupanje roditelja (Rot 1989, 117). . Miljenje mu je konkretno, bez elemenata apstraktnog, a panja mu je selektivna. Istie da je nerovozan, da eli da ima mnogo para, to govori o pogreno usvojenim vrednostima sistema i savetovano mu je da se zajedno sa roditeljima obrati neuropsihijatru pri Zavodu za mentalno zdravlje, kao i Centru za porodinu terapiju. Introvertna je linost, niske tolerancije na frustraciju. Prilikom upotrebe alkohola mehanizmi odbrane i kontrole mu poputaju, te se tada ispoljava njegova impulsivna crta linosti. Nezreo je i preokupiran sopstvenim potrebama sa ciljem manipulacije i nametanja svojih potreba okolini. Neefikasan je i neproduktivan u radnim situacijama.

II. SEKUNDARNI FAKTORI RIZIKA Nepohaanje kole, stvara viak slobodnog vremena. Izbegliki status prododice, kao i status nezaposlenog su mogui potencijalni faktori rizika koji najee promoviu antisocijalne, delinkventne i kriminalne oblike ponaanja kod maloletnika. Okolnosti koje su doprinele oblikovanju delinkventnog ponaanja i kriminalne inficiranosti kod osuenih nastale su pod uticajem brojnih faktora, recimo, mikrosocijalna sredina romskog naselja 6 koji su vremenom usled nedostatka adekvatne drutvene kontrole postali rizini :
6

U izvetaju za povratnika iz Kruevca se navodi : '' od roenja iveo u krajnje dezorganizovanim uslovima u primitivnoj sredini gde po rodica funkcionie tipino romskim nainom ivota, pripada romskoj supkulturi koja sa sobom nosi latentnu opasnost od delinkventnog ponaanja''.. U drugom izvetaju iz VPDoma Kruevac se navodi da osueni potie : iz vielane romske pordice od 12 lanova , koja je optereena materijalno stambenim

22

eljko LJ. Krsti

2.1. Neorganizovano slobodno vreme Kroz pripadnost grupi vrnjaka, pre svega u periodu adolescenije, mladi ljudi trae svoj identitet, nastoje da postignu linu autonomiju i nau uspean put u svet odraslih .'' (Rot 1989, 122 ). Slobodno vreme i nain njegovog korienja direktna su veza sa delinkventnim ponaanjem, odnosno vrenjem krivinih dela. Ono nastaje kao posledica izbegavanja kolskih obaveza, to stvara prostor za dokolicu i dezorganizovano i besciljno lutanje, koje dovodi do druenja sa problematinim vrnjacima, sa kojima se poinje vriti krivino delo. Veina osuenih se u detinjstvu poinje baviti kolektivnim sportovima (fudbal, koarka..) da bi u meuvremenu prela na borilake vetine, brzu vonju motorima i pripadnost ratobornim navijaima, a zavravaju kao heroinski zavisnici. Ovu nau konstataciju, donekle potvruje emprijsko istraivanje koje se bavilo nasiljem navijakih grupa u Srbiji. Autori upozoravaju da : Posebnu opasnost predstavlja sve vei broj maloletnika u huliganskim grupama, korienje lakih droga i alkohola, upotreba hladnog oruja, najee noeva, ak i vatrenog oruja, to je rezultiralo poveanjem broja nanetih tekih telesnih povreda i pojave huliganskih napada sa smrtnim posledicama. ( Miloevi G, Milainovi S , 2011: 501 ). U Izvetajima centra, bar, kada je re o slobodnom vremenu se navodi , da : Slobodno vreme provodi u drutvu vrnjaka iz naselja koji su skloni antisocijalnim oblicima ponaanja. S. je u porodici bio posluan,

problemima. Primalac je stalne socijalne pomoi . svi lanovi su asocijalno orjentisani, a neki antisocijalno. Prosjaenje, skitnja, kraa za ovu porodicu su neto sasvim normalno . I otac i majka su alkoholiari ''

23

Zatvorska podmornica ali je imao previe slobodnog vremena i roditelji nisu imali kapaciteta, niti mogunosti da ga kontroliu van kue. Druio sa sa vrnjacima koji su dolazili u sukob sa zakonom. B. M. svoje slobodno vreme provodi neorganizovano, nije ba dobro uklopljen u vrnjaku grupu, nema najboljeg druga i najee vreme provodi kod kue, pored kompjutera. Izlazi u grad povremeno sa svojim vrnjacima i vraa se na vreme. Vreme provodi stihijski, dezorganizovano u drutvu vranjaka koji su skloni asocijalnim i delinkventnim oblicima ponaanja. Nema motivacije. Nema izgraen sistem radnih navika. Stepen ivotnih aspiracija neodreen i nije percipiran na drutveno prihvatljiv nain. iveo potpuno nekontrolisano od bilo koga. Druio se sa vrnjacima slinih sklonosti i provodio vreme u besciljnom lutanju... 2.2 Zdravstveni problemi Zdravstveni problemi roditelja, koji obino kulminiraju smru jednog ili oba roditelja, takoe su faktor vaspitne zaputenosti koji utiu na delinkventno ponaanje. U nekim porodicama imamo hendikepiranu majku (slabovidost ili gluvonemost) ili izgledom hendikepiranog oca (grbavost). U veini porodica oeva bolest je povezana sa alkoholizmom, koji se u primitivnim sredinama ne tretira kao bolest zavisnosti koju treba leiti. Jedan broj oeva nalazi se na leenju u duevnim bolnicama, najee u Toponici kod Nia. - Otac je u toku 2001. doiveo modani udar, zbog ega je imao paraplegiju (nepokretnost) i preminuo je 2004. Majka je loeg zdravstvenog stanja, operisala je unu kesu 1995, lei se od hipertenzije, a od pre etiri godine i od dijabetesa.

24

eljko LJ. Krsti - Majka je tee mentalno retardirana osoba koja je zbog intelektualnog deficita u potpunosti liena poslovne sposobnosti. Otac maloletnika, osuivan za protivprirodni blud nad detetom od 12 god, bio je takoe mentalno retardiran, gluvonem i dugogodinji alkoholiar. Tu je i bolest samog osuenog, poput epi napada, koji su uticali na struktuiranje delinkvetnog ponaanja, nakon naputanja redovnog kolovanja. N. Z. ivi sa roditeljima i bratom u stanu povrine povrine 38 m2, koji se nalazi u vlasnitvu oca R. Z. koji je u invalidskoj penziji . Nije otvoren za bliske odnose sa roditeljima i bratom. Ovakvi distancirajui odnosi su za N. poeli jo u ranom predkolskom periodu kad je zbog bolesti ( astma) bio na dugotrajnim hospitalizacijama . On se osea odbaenim kada ga roditelji alju kod bake, kad hoe da ga kazne. Ovakvu odbaenost N. ispoljava od ogorenosti do osvetoljubivosti koja se desila kraom porodinog zlata. On povremeno fukncionie preko impulsivnosti koju ne moe da kontrolie ( kockanje, alkohol, kraa) ''. 2.3. Izbegliki status porodice Izbegliki status porodice, potencijalno, moe da bude uzrok delinkventnog ponaanja najmlaih lanova porodice. Nastaje pod uticajem tee integracije u novu sredinu, a manifestuje se neprihvatanjem od strane novih kolskih drugova i nerazumevanjem nastavnika. Takoe, u ovim porodicama postoji esto i unutranja patologija, kao to je alkoholizam oeva, to dovodi do razvoda suprunika. Kao trei faktor delinkventnog ponaanja u izbeglikim porodicama javlja se nizak materijalni status i usamljenost dece.

25

Zatvorska podmornica - Petolana porodica iz grada T. izbegla je u malo mesto nadomak Beograda. N. je najmali lan. Umiljat, uvek nasmejan, dobar uenik. Otac alkoholiar. Jednoga dana majka je saoptila da je pokrenula postupak za razvod braka. Deak to teko prihvata. Plae. Sutradan se nije vratio iz kole. Luta gradom. Zatim se ukljuuje u delinkventnu grupu adolescenata. Uestvuje najpre u sitnim kraama da bi, potom provaljivali u samoposluge iz kojih su iznosili alkohol i cigarete. Putuju vozom i ukradene stvari prodaju putnicima. Jednog dana uhvaen od strane milicionera kako kupuje runu bombu. N. je zajedno sa porodicom u tretmanu centra za socijalni rad. - Preseljeni u Kraljevo 1999 g. a u Beogradu ive od 2004 g. u kolektivnom centru u Beogradu Maki u prostoru od 40 m2, i koriste zajedniko kupatilo sa ostalim lanovima kolektivnog centra. .. U porodici je roeno sedmoro dece Otac R. Po zanimanju bravar, srani bolesnik , astma , glaukom.. Majka D., dijabetes i srani bolesnik..Jedna od sestara je student poljoprivrednog fakulteta, dok najmalaa sestra roena 1994 g. s obzirom da je tokom bombardovanja oteen sluh . ide u srednju kolu za gluve i nagluve: Stevan Deanski'' , smer grafiar. Osueni je napustio redovno kolovanje u srednjoj elektro koli u Beogradu. ( zbog posedovanja i prodaje marihuane l. 246 osuen na kaznu zatvora od 3 god. ) . III. TERCIJARNI - INSTITUCIONALNI FAKTORI RIZIKA7

Faktori rizika delinkventnog ponaanja su svi oni uticaji koji utiu na njegovo oblikovanje. . Oni mogu biti primarni: nepoptpuna porodica, sekundarni: neadekvatno korienje slobodnog vremena i institucionalni: prekid redovnog kolovan ja. Uz sve kao instutucionalni faktori rizika su i neefikasni Sudovi, blagonakloni zatvori i centri za socijalni rad koji u veini sluajeva predlau vaspitne mere koje nemaju efekta. Svi oni e biti rizini dok ne postanu svesni da se formalizacijama ne reavaju sutinski problemi koji se u naem okruenju ne tretiraju na adekvatan nain , ve se svesni prave '' fingiraju'' da bi ih pojedinci '' reili'' i lepo (na)platili.

26

eljko LJ. Krsti 3.1. Prekid redovnog kolovanja

kola

je u svojim zahtevima orijentisana, po pravilu, prema uenicima srednjih sposobnosti. Zato ona vri u izvesnoj meri negativan uticaj i na one sa niim, kao i one sa najvie razvijenim sposobnostima. kola je naroito teka za uenike sa posebnim linim problemima... I izrazito bistri uenici ne dobijaju dovoljno podsticaja u tradicionalnoj koli... za uspeh deteta u koli veoma je vaan odnos roditelja prema koli. (Rot 1989, 120). Veina osuenika naputa svoje redovno kolovanje, to svakako stvara veliki prostor za dokolicu, skitnju i druenje sa problematinim vrnjacima, to dovodi do vrenja krivinih dela. U prekidu redovnog kolovanja uoena su dva krizna perioda. U osnovnoj koli to je obino esti razred, koji najee ponavlja ili biva izbaen iz kole zbog neopravdanih izostanaka, sukoba sa drugim acima i nastavnicima. Drugi krizni period se javlja polaskom u prvi razred srednje kole, gde najvei broj osuenika prekida dalje kolovanje, sa pokuajima upisa u drugu kolu ili vanrednim kolovanjem. Sem problema sa kolom, oni imaju problem i sa drugim uenicima, ali i sa nastavnicima sa kojima ulaze i u fizike sukobe. Jedino oni koji imaju podrku u porodici uspevaju da izguraju srednju kolu, i to uglavnom do treeg stepena, ree do etvrtog. Vrlo mali broj osuenih nastavlja dalje kolovanje na fakultetu ili vioj koli. Oni to pokuavaju tokom kazne, vie da bi se dokopali vanzavodskih pogodnosti (izlasci u grad ili odlasci kui), nego to stvarno imaju potrebu da steknu diplomu. Praksa je pokazala i da upis u srednju kolu ide teko, te da veina osuenika sporijim tempom zavrava vanredno kolovanje. U zatvoru se najee stie diploma osnovne kole i majstorsko pismo. ''Izbaen iz kole zbog velikog broja izostanaka, roditelji nisu bili u kontaktu sa kolom. Nije bio zainteresovan za vaspitno obrazovni proces, aspiracije za kolska postignua su veoma niske. 27

Zatvorska podmornica Srednju kolu nije pohaao usled nezainteresovanosti. Na obrazovnom planu ostvario minimalne rezultate...Sukob sa nastavnicom u estom razredu osnovne kole, koja je navodno 'pala niz stepenice' zbog ega je izbaen iz kole, kao i izbegavanje saradnje sa Centrom prilikom sprovoenja vaspitne mere pojaanog nadzora, govori nam da se osueni u poetku rane adolescencije eksponirao kao devijant, a kasnije, nakon izvrenja veeg broja krivinih dela, kao i prekraja iz oblasti Zakona o javnom redu i miru, kao delinkvent prema kome je bilo potrebno preduzeti i primeniti vaspitnu meru trajnijeg karaktera... 3.2. Centri za socijalni rad Centar za socijalni rad se pojavljuje kao ustanova sa iskljuivom nadlenou u odnosu na decu (do 14 godina) i kao jedna znaajna karika u lancu drutvenih institucija koje se bave krivino odgovornim maloletnicima izvriocima krivinih dela (14 do 18 godina, a uzimaju uee i u postupku prema mlaim punoletnim licima (do 23 godine pr. .K.) i postepenoj zatiti punoletnih... Bilo o kojoj vrsti programa da je re (programima spreavanja nastajanja prestupnikog ponaanja ili programima za spreavanje recidiva) delatnost ovih ustanova, grubo uzev se moe podeliti u nekoliko sledeih faza: 1. otkrivanje, 2. dijagnostika (sa izborom i programiranjem tretmana ); 3. tretman u uem smislu i 4. postretmanski postupak. Staki (1977, 375) Kako se u praksi sprovode vaspitne mere i koliko one utiu na delinkventa: Centar je pokuavao da ga zatiti uzimajui u obzir svu teinu porodinih okolnosti: siromatvo, poremeenost porodinih odnosa (protiv oca je podizana krivina prijava za zlostavljanje dve maloletne erke, koje su pokuale suicid i bile hospitalizovane) i izuzetno loi uslovi stanovanja. Sa punoletstvom delinkventi se skidaju sa evidencije Centra,to podrazumeva institucionalno i sistemsko podravanje kriminalnog ponaanja, jer samo brisanje iz evidencije ne podrazumeva i da e osueni prestati sa vrenjem krivinog dela. 28

eljko LJ. Krsti Centar sa 18 godina prestaje da bude nadlean za mnoge koji su do tada vrili krivina dela, poev od granice krivine odgovornosti, koja u naoj zemlji poinje sa etrnaest godina.U mnogim situacijama kada su se prema osuenom sprovodile mere pojaan nadzor organa starateljstva- PNOSA, pojaan nadzor roditelja - PNORA na predlog Centra, izreene vaspitne mere, pa i upuenje u VPD, nisu imale efekta. 3.3. Centri za socijali rad i Sudovi primeri iz prakse
Postupak koji je prema P. voen 2006. zbog neovlaenog dranja i

noenja vatrenog oruja obustvaljen je, jer se prema njemu ve sprovodila vaspitna mera PNOS. N. se na evidenciji Centra pojavljivao vie puta. Kao maloletniku, Centar je Optinskom sudu u V. kao i optinskom organu za prekraje predlagao vaspitne mere ukor i pojaan nadzor roditelja (vonja bez dozvole i kraa delova sa traktora), u kasnijim prekrajima mal. N. je uestvovao sa braom i ocem. Zbog serije krivinih dela kraa, u pet sluajeva Centar je Optinskom sudu u V. predloio pojaan nadzor organa starateljstva (kraa i preprodaja uglja). Takoe, Optinskom sudu u L. ovaj Centar je zbog ponovne krae, kabla za elektro mreu visokog napona, predloio pojaan nadzor organa starateljstva. Nakon toga ni od jednog Suda nismo dobili presudu, osim sudije za prekraje koji je dostavio reenje ukor. Gotovo u kontinuitetu nastavlja sa vrenjem krivinih dela, pa mu je od strane Suda izreena vaspitna mera pojaanog nadzora organa starateljstva, koju nije bilo mogue realizovati, jer maloletnik nije prihvatio saradnju sa Centrom, nije se odazivao na pozive, o emu je u vie navrata obavetavan Sud. Na zakazane sednice Suda, radi kontrole vaspitne mere, nije dolazio. (Hod mimo institucija i slabi mehanizmi drutvene kontrole.) Optinski sud u N. P. je izrekao vaspitnu meru pojaanog nadzora od strane roditelja, koja nije izvrena na adekvatan nain jer F. nije saraivao sa ovim Centrom. 29

Zatvorska podmornica Struni tim za rad sa decom i omladinom sa poremeajima u ponaanju je miljenja da Optinski sud izmeni vaspitnu meru upuivanja u vaspitnu ustanovu, s obzirom na necelishodnost primene mera resocijalizacije u uslovima otvorenog tipa. Predlaemo da se prema mal. A. izrekne vaspitna mera upuivanja u VPD u Kruevcu, gde bi se u kontrolisanim uslovima, uz obezbeenje konstantnog nadzora nad maloletnikom moglo uticati na korigovanje njegovih navika, oblika ponaanja i ukupnu resocijalizaciju. Smatramo da ga treba izdvojiti iz negativnog socijalnog okruenja i izrei mu vaspitnu meru upuivanje u VPD. Predlaemo Sudu izricanje mere pojaanog nadzora organa starateljstva. Kada je struni tim Centra ,shodno interesima maloletnika predloio primenu vaspitne mere pojaani nadzor od strane roditelja, organ starateljstva nije dobio povratnu informaciju da je ova mera izreena od strane Optinskog Suda u N., te realizacija mere od strane Centra nije sprovedena. Vaspitna mera nije predupredila recidive u smislu vrenja prestupnikih radnji. Najefikasnija zatita bi se postigla njegovim izdvajanjem iz prirodne sredine upuivanjem u VPD. Poto se povukao u miran ivot (ena mu je kupila kuu) i stekao punoletstvo, Centar je predloio obustavu, a Okruni Sud u N. je doneo reenje o obustavi. Nakon toga, vanbrana supruga se alila da ju je pod pritiskom i pretnjom naterao da proda kuu i dolo je do raskida vanbrane zajednice. Posle toga je promenio adresu i zasnovao novu vanbranu zajednicu u N. Od supruge i sudije saznajemo da je imao prijavu da se drogira. Svi navedeni primeri govore u prilog injenici da na kraju, kada se iscrpe sve isntitucionale vaspitne mere, ostaju sami roditelji sa problematinim detetom, koje u nekim situacijama moe da bude agresivno i prema roditeljima . (Primer L. V. Iz apca koji je lupao po kui kada mu roditelji nisu ispunili elju, zvarava se izdvajanjem i pritvaranjem, to je prvi stepenik ka zatvoru.

30

eljko LJ. Krsti

Primeri iz prakse : Pritvor Pritvor je bio dramatini pokuaj da se sa ovim ponaanjem prekine. Od majke saznajemo da je poslednjih godinu dana proveo u KPZ Ni, zbog neplaenih novanih kazni povodom raznih krivinih dela. Nakon raspisane poternice, na dan izdrane kazne u KPZ Ni, sproveden je u KPZ za maloletnike u Valjevo.' inio krivina dela da nabavi sredstva za kupovinu narkotika: 'Bio je uhapen i nalazio se 16 dana u istranom zatvoru gde se fiziki oistio od droge i od tada je vie ne uzima. 3.4. Zatvori Centri za socijalni rad Po dolasku ili privoenju osuenog na izdravanje kazne zatvora ili maloletnikog zatvora, nadlenim Centrima se alju dopisi za dobijanje socijalne ekspertize ili anamneze. U veini sluajeva Centri alju izvetaje. Oteavajue okolnosti su situacije kada osueni nije pronaen na odreenoj adresi: Nismo u mogunosti da vam dostavimo traenu ekspertizu za imenovanog jer se porodica J. ne nalazi na navedenoj adresi. Ako ste u mogunosti da od osuenog saznate tanu adresu, na kojoj ivi njegova porodica ili srodnici, molimo Vas da nas izvestite, kako bi sa njima uspostavili kontakt. Takoe, postoje situacije kada roditelji na terenu ne ele da obave razgovor sa radnicima iz Centra ili se i nakon izlaska na teren ne dobije podatak gde je porodica otila. Nakon isticanja vaspitne mere ouh je obavesio Centar da je punoletni S. ponovo u krivinom postupku, jer je recidivirao. O novom delu od zvaninih organa nismo dobili nikakvu informaciju, niti traenje da se obrauje. Terenskom posetom na navedenoj adresi utvrdili smo da se porodica osuenog odselila van B. Susedima je adresa nepoznata. 31

Zatvorska podmornica

Ali postoje situacije kada sami Centri ne ele da poalju izvetaj, posebno kada su kakljive teme u pitanju (na primer, skinnhedsi), traei opravdanje u nejasnim zahtevima, odnosno proceduri. U vezi Vaeg predmeta , pod brojem ....., . . roenog u S., sa prebivalitem u S. na adresi ......., a koji se nalazi na izdravanju zatvora u Vaem zavodu, moemo Vas obavestiti da istog nismo po zahtevu Suda obraivali u Centru za socijalni rad S. Ne moemo Vam dostaviti primerak nalaza. U postupku obrade morate biti jasni ta smatrate pod socijalnom ekspertizom: anamnezu ili vetaenje, sa kojim ciljem treba da damo podatke i na koji period ivota se odnosi Va zahtev. Hod kroz ustanove Tercijarni faktori rizika nastaju u institucijama kroz koje prolaze osueni, nakon pucanja porodinog oklopa, odnosno nedostatka vaspitnih uticaja same porodice, prevashodno nezainteresovanosti samih roditelja. Prva institucija, posle porodice, koja reaguje na delinkvetno ponaanje je kola. Ve smo naveli da se tokom kolovanja javljaju dva krizna perioda i to u osnovnoj koli sa prelaskom u vie razrede, obino je kritian esti razred. Drugi, kritini period je prelazak u srednju kolu, kada veina delinkvenata naputa redovno kolovanje, dakle, prvi razred srednje kole. Pratei indikatori predelinkvetnog ponaanja su sukobi sa drugom decom, sukobi sa nastavnicima i profesorima, slabe ocene, beanje sa asova, izbegavanje nastave i sl. Nakon kole nastupaju Centri, koji evidentiraju, pomau i predlau sudovima vaspitne mere, poev od pojaanih nadzora (roditelja, staraoca) do zavodskih mera (upuivanja u domove otvorenog i zatvorenog tipa).Nakon prekida redovnog kolovanja S. je bio u sukobu sa zakonom zbog pokuaja obijanja trafike sa grupom vrnjaka. Optinski sud u P. mu je izrekao meru pojaanog nadzora od strane roditelja. Maja prole godine mu je umro otac. 32

eljko LJ. Krsti

Na evidenciji Centra se nalazi od septembra 2003. i to kao maloletni izvrilac krivinih dela lake telesne povrede i teke telesne povrede. Poetkom avgusta 2007. prema njemu je voen jedan krivini postupak u inostranstvu (Crna Gora), jer je navodno u C. G. uneo opojnu drogu marihuanu, koju je zatim i koristio zajedno sa drugim licima. Prema njemu su izricane vaspitne mere: pojaani nadzor od strane roditelja (oktobar 2004), pojaan nadzor organa starateljstva (2005), koja je jo u toku. N. R. je kao maloletan imao kapaciteta da nastavi kolovanje, ali je krenuo stranputicom, u drutvu gradskih mangupa u N. gde je 'pozajmljivao automobile', pa ih na kraju ostavljao kada nestane goriva. Kada se desilo ubistvo, ceo dan je bio uznemiren, a otiao je kod komije da mu pomogne oko klanja svinja. Posle zavrenog posla uputili su se u kafanu, gde je on esto svraao i tamo se desilo ubistvo. Okruni sud K. mu je izrekao kaznu maloletnikog zatvora u trajanju od pet /5/ godina u KPZ Valjevo... Sa punoletstvom delinkventi se skidaju sa evidencije Centra, to podrazumeva institucionalno i sistemsko podravanje problematinog ponaanja, jer samo brisanje iz evidencije ne podrazumeva i da e osueni prestati sa vrenjem krivinog dela. U mnogim situacijama kada se prema delinkventu sprovodile mere Pojanan nadzor organa staratenjstva - NOSA, Pojaani nadzor roditelja na predlog Centra, izreene vaspitne mere, pa i upuenje u Vaspitno popravi dom Kruevac nisu imale efekta, ve su, tavie, uticale da se delinkvetno ponaanje vre uoblii. To je uoeno posebno kod osuenih koji su proli domove Zavod za vaspitanje mladei u Knjaevcu, Zavod za vaspitanje omladinu u Niu tzv. Bodarevac ili Vasu Staji u Beogradu: Poznato je da vei broj tienika u VPD u Kruevcu kalkuliu merom upuenja, koja traje od est meseci do pet godina, i koju oni zovu ''gumi kazna.'' Veina njih tokom boravka u VPD Kruevac napravi svesno krivino delo, obino krau, za koju dobije kaznu zatvora do jedne godine ime, praktino, ubijaju dve muve jednim udarcem. 33

Zatvorska podmornica Najpre reavaju sam problem vremenski nedefinisane mere koja moe trajati i do pet godina. S druge strane, prevremeno dolaze u KPZ Valjevo, kao srednju kolu kriminala, koja im je prolazna stanica do kriminalnih fakulteta u Zabeli, Niu ili Sremskoj Mitrovici. Zakljuak : Odsustvo adekvatne roditeljske kontrole (naputanje jednog od roditelja, smrt jednog ili oba roditelja), odnosno porodice i prekid redovnog kolovanja (najee poetak prve godine srednje kole),koji su doveli do ogromne koliine slobodnog vremena.To su glavni su faktori delinkvencije. Smatra se da se socijalizacija prosenog delinkventa odvijala uz realne probleme, kao to je pogrean izbor drutva, lo uzor za identifikaciju i potreba za dokazivanjem u grupi, obino na progrean nain (kao to je, recimo, pripadnost grupi navijaa). Sve to dovodi do izvrenja krivinog dela, najee imovinskog karaktera. Zbog krae sud na predlog Centra izrie najee vaspitnu meru ukor, pa PNOS, PNOR. Obino se deava da vaspitne mere nemaju efekta, odnosno da su iscrpeljene realne mogunosti za izricanje vaspitnih mera u otvorenoj sredini. Nakon toga, devijanti nastavljaju sa vrenjem teih krivinih dela, posedovanja droge, nasilnikog ponaanja, razbojnikih kraa, to sve moe kulminira ubistvom. Vaspitne mere koje predlau nadleni Centri za socijalni rad i izriu nadleni sudovi imaju vrlo malo efekta, pa i samo upuivanje u VPD Kruevac, gde pojedini tienici svesno ine krivina dela da bi vremenski neodreenu meru od est meseci do 5 godina ubrzali i pretvorili u vremenski definisanu kaznu. U svemu navedenom se pokazalo da primarni faktori rizika (sami delinkventi i njegova porodica) imaju mnogo manji udeo na formiranju delinkventnog ponaanja.

34

eljko LJ. Krsti Ovu nau pretpostavku potvruje i profesor Milan kuli:U kriminalisiko-taktikom smislu, treba istai da drutvena reakcija koja sledi u odnosu na prvobitno delinkventno ponaanje, u sluaju kada se ogleda u institucionalizovanju maloletnog delinkventa, moe da dovede, to se u praksi sve ee zapaa, ne do njegovog popravljanja, ve ak i do daljeg uobliavanja njegovog delinkventnog statusa. Kroz uticaj koji se vri od strane iskusnijih delinkvenata u ustanovama, kada dolazi ne samo do '' izraenijih '' kriminalnih infekcija'' , ve se takve interakcije izraavaju i kroz '' usavravanje delinkvenata poetnika'' koji razvija nove kriminalne tehnike, upoznaje se na novim modus operandima , zbog ega se ponekad ustanove u kojima se izdravaju krivine sankcije peorativno-ciniki uz naglaeni defetizam u odnosu na mogunost ostvarivanja zakonom proklamovane svrhe izricanja i izvrenja krivinih sankcija nazivaju ''kolama kriminala'' ili mestima gde se odravaju ''seminari delinkvenata''. ( kuli 2003, 39 ) . Pokazalo se da su u nekim sutacijama prilikom izricanja vaspitne mere ( ponajee mere , upuenje u VPDom sudovi su u odnosu na Centre superiorniji, 8koji donose vaspitne mere koje se ne sprovode i nemaju pravog efekta, kao to je ukor, PNOR ili PNOS, to samo dodatno pospeuje maloletnike u vrenju krivinih dela. Primetno je da postoji oteana komunikacija izmeu Centara i sudova, koji sporo ili uopte ne reaguju na predloge Centara za izricanje vaspitnih mera, koje ionako imaju slabog efekta. U situacijama primene zavodskih mera, struni tim Centra kao najteu sankciju ima mogunost predloga za upuivanje u vaspitno popravni dom - VPD u Kruevcu. Za tea krivina dela, kao to su ubistva, strune slube predlau KPZ Valjevo. za maloletnike, nakon ve izvrenog krivinog dela, to je samo formalnost.
8

Zabeleen je sluaj osuenog koji me je Sud izricao tri iste vaspitne mere za teka krivina dela, sve dok nije poinio teke telesne povrede i dobio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Njemu nije izricana vaspitna mera upuenja u VPDom Kruevac. S druge strane povratnici iz VPDoma Kruevac, mahom ine krivina dela imovinskog karaktera, uglavnom krae.

35

Zatvorska podmornica

Simbol bezgranine slobode .............

SOCIOLOG U TOTALNOJ USTANOVI

Sociolog u jednom zatvoru treba da bude glavni pokreta svih akcija i projekata koji vode uravnoteenju sistema, odnosno eliminisanju svega to tri kao ekstrem u jednom napetom sistemu . To moe da bude i neadekvatno rasporeivanje osuenog sa dugom kaznom i tekim krivinim delom sa rtvama na dobro radno mesto, recimo, redara u stacionaru. Sem toga do napetosti dovodi i nejednaka mogunost korienja sadraja koji su namenjeni svim osuenima u slobodnom vremenu. U praksi je to drugaije, jer samo povlaeni osueni, mogu koristiti sve dnevne novine, sportske tueve, teretanu, prostore namenjene svima

36

eljko LJ. Krsti Sve to dovodi do nezadovoljstva, pogotovu ako se zna da osueni imaju veoma istanan oseaj za nepravdu. U postojeem radu se ne ide na to da se nepravde eliminiu ili smanje, ve da se sve radi po principu reciprociteta, odnosno injenju ustupaka negativnim i agresivnim osuenicima koji dre stvari pod kontrolom. U svemu tome je glavni problem selektivnost kako prema ljudima tako i prema poslu. I kao to veina slubenih lica radi, samo onaj posao koji naredi ef , tako i osuenici, uglavnom retko rade da bi ostvarili neku sitnu korist ( cigaretu, vanredni telefon ) . Jedan prosean osuenik, pa i slubenik, se ponaa kao suncokret koji se okree prema onom ko ima mo. Za osuenike bi se moglo rei da su kao iva koja trai prolaz ili pukotinu u formalnom sistemu, odnosno pojedinca preko koga moe da zavri neto 'preicom', a ne regularno i legalno: radno mesto, tretman, pogodnosti u odlascima kui, prevremeno skraenje kazne Sve su to destruktivne sile koje iznutra razaraju jedan sistem i deluju na njega poput korozije. Sociolog u svemu tome treba da eliminie i selektivan i nakaradan pristup u radu sa osuenima koji je uzeo maha sa novim kvazi - reformatorskim talasom u kome pojedini strunjaci ( preteno specijalni pedagozi, porodini terapeuti i sl. ) izbegavaju rad sa marginalnim i ugroenim osuenima. Pojedini osueni zbog toga gutaju opasne metalne predmete da bi skrenuli panju na sebe. U tom elitistikom pristupu ansa ima sociolog za koga je svaki osuenik zanimljiv bez obzira ne njegov pedigre, odnosno formalni i neformalni ugled.Profesor Opali smatra da je nezaboravni predmet klinikog sociloga : poloaj pacijenta unutar formalnih i neformalnih grupa unutar bolnice. Kliniki socilog je tu da postavi socijalnu dijagnozu pacijenta ( u zatvoru osuenika pr..K. ) Da utie na rukovoenje ustanovom, i da nikada ne gubi iz vida specifinih uticaja institucije na psihiko stanje i etikete leenja pacijanta. Nazobilazna uloga je da pravi programe razvoja ustanova i da prui struni legitimitet merama reorganizacije ovih ustanova, iji je cilj humanizacija i demokratizacija njihovog rada. ( videti Opali P., 2007; 120-122) 37

Zatvorska podmornica A. PRIMARNE AKTIVNOSTI sociolog kao vaspita: 1. U prijemnom odeljenju U Prijemnom odeljenju sociolog deluje u strunom timu sa psihologom i pedagogom u izradi kriminolokih nalaza, koje se rade preko intervjua i uz korienje druge dokumentacije , kao to je sudska presuda i izvetaj iz centra za socijalni rad, sa kojima sociolog sarauje. Sve ostalo u opservaciji i dijagnostici je na umeu sociologa, koji bi trebalo preko skrivenih pitanja da dobije odgovore vezano za nove krivine postupke, odnosno krivina dela koje je poinio pored aktuelne kazne, sa ime osueni uglavnim kalkuliu. Krajnji cilj u kriminolokom nalazu je dijagnostika koja se radi na osnovu sledeih parametara i po sistemu eliminacije. Pre dijagnostike se ukratko navode osnovni podaci koji se odnose na mesto i godinu roenja. Zanimanje. Raniju osuivanost. Nove krivine postupke. Navodi se broj krivine presuda i vrsta krivinog dela ( l. 203 sitna kraa, teka kraa l. 204 , posedovanje i korienje droge l. 246 , ubistvo l. 113 KZS ) . Navode se imena sauesnika, ukoliko ih ima, vreme provedeno u pritvoru kao i nain dolaska na izdravanje kazne : sam ili je priveden ( sa ulice, iz istranog zatvora, KPdom bolnice sa mere leenja od zavisnosti .) Vrlo bitan segment za sociologa je struktura i porodini odnosi u kojima se najpre uzimaju osnovni podaci za sve lanove prodice sa kojima osueni ivi, navodei njihova imena, godinu roenja, zanimanje. U porodinim odnosima se insistira na traumatinim dogaajima, patolokim fenomenima ( oev alkoholizam, promiskuitetnost majke i sl. ), stilovima u vaspitanju ( liberalni, spartanski model ) . Preko materijalno stambenih uslova se definie stepen egzistencijalnih problema, gde je najekstremnije beskunitvo, koje nije redak sluaj. Definie se verska opredeljenost, kao i verski praznik koji slavi njegova porodica. Preko kolovanja i razvoja se uoava kriminalni razvoj. 38

eljko LJ. Krsti Tako da se moe rei da je VI razred O.. rizian u predelikventnom periodu, a poetak srednje kole je ve delinkventna faza. Definitivno ispisivanje iz kole, zbog neopravdanih izostanaka i slabih ocena je poetak kriminalne karijere. U kriminolokom nalazu je bitan opis krivinog dela u kome se ukratko navodi obrazloenje iz sudske presude. Ovo je bitno jer se esto deava da osueni negira izvrenje krvinog dela, bilo da je re o sitnoj krai ili tekom krivinom delu ubistvu. Struktura kriminolokih izvetaja: Od kvalitetnog kriminolokog nalaza najveu korist ima formalni zatvorski sistem koji vri rasporeivanje i kvalifikaciju osuenog kroz adekvatan program postupanja. Zato je potrebno da se u osnovim podacima osuenog istaknu podaci vezani za : pravosnanost presude, uz navoenje suda koji je presudu doneo. Zatim podaci o sauesniku ili sauesnicima koji izdravaju kaznu ili su, pak, na slobodi . Dosadanju njihovu osuivanost, kao i naziv ustanove, ako se nalaze na izdravanju kazne zatvora... Porodica i porodina struktura: Navoenje lanova porodice ili domainstva ( dvogeneracijska, trogeneracijska porodica, sa ili bez jednog od roditelja, bez oba roditelja,) , ime oca, majke , brae i sestara, babe, dede.. njihovo godite, struna sprema, zanimanje. Poreklo oca. Uoavanje patologije, odnosno traumatinog dogaaja u porodici, ukoliko ga ima ( ubistvo, samoubistvo, osuivanost nekog od lanova porodice ). Navoenje ponaajno problematinih pojava u porodici , kao to su : delinkvencija, alkoholizam, narkomanija, prostitucija, skitnienje, prosjaenje. Funkcionisanje porodice : funkcionalna disfunkcionalna porodica u odnosu na sprovoenje vaspitnih uticaja, gde je potrebno proceniti postojanje jedinstvenih vaspitnih uticaja kako od strane roditelja, tako i pojedinano, na svako dete.

39

Zatvorska podmornica

Procena interpersonalnih odnosa lanova porodice ; odnosi izmeu suprunika kao i odnosi izmeu dece. Za vaspitaa je bitno navesti koji su lanovi porodice uneti u karton poseta, kako bi se olakalo eventualno pisanje miljenja za KPDom bolnicu i pisanje molbenog raporta za proirene posete, kao i pomo osuenom za upisivanje lanova porodice u karton, kao to je nevenana supruga i slino. Navoenje kontakt telefona takoe pomae vaspitau, kao i porodine slave, to spreava manipulaciju, pri korienju slobodnog dana povodom porodine slave. U anamnezi ispitanika je potrebno navesti koje je po redu osueni dete svojih roditelja, ili bez priznatog oinstva, sa ili bez psiho fizikih ometenosti u svom razvoju. Procena vaspitne ugroenosti , zanemarenosti, zaputenosti ..... Obrazovni nivo i tok kolovanja : Tok kolovanja moe biti prava riznica podataka za kriminoloki nalaz, jer se preko ponaanja u koli, kao u odnosu prema drugim acima tako i prema nastavnom kadru, mogu nazreti prvi znaci predelinkventnog ponaanja, odnosno poremeaja u ponaanju. koje je sankcionisano disciplinskim kaznama. Od relevantnih podataka , bitno je navesti da li je kolu zapoeo na vreme, kakav je uspeh imao tokom kolovanja i kada je i zato prekinuo redovno kolovanje. Zaposlenost i radno iskustvo : Preko zaposlenosti radnog iskustva se naziru jasni znaci prokriminalne ili prosocijalne orijentacije, konkretnog osuenog. Odnosno da li radi u struci ili ne , povremenog ili stalnog zaposlenja i sl. . Sem toga uoavaju se i afiniteti bitni za program postupanja, odnosno rasporeivanje na adekvatno radno mesto ili obuku u kolskoj radionici. Slobodno vreme: bitan indikator kriminalne inficiranosti, jer govori da li je osueni provodio organizovano ili neorganizovano slobodno vreme, u kakvom drutvu i mestu gde je izlazio. Da li ima devojku ili ne i da li koristi alkohol ili je zavisnik od PAS-a. Takoe kao bitan momenat slobodnog vremena je i pripadnost navijaima, pre svega onima koji su militantno nastrojeni kao i ekstremnim ideolokim pokretima , to moe biti u korelaciji sa izvrenim krivinim delima. 40

eljko LJ. Krsti

Raniji sukobi sa zakonom i novi krivini postupci : Su takoe pokazatelj stepena kriminalne inficiranosti, koji upuuju na poetak kriminalne karijere koja moe biti kontinuirana, preko boravka u VPDomu Kruevac, ili kroz izricanje vaspitnih mera, o emu govori podatak da li se i od kada nalazi na evidenciji CZSR. Novi krivini postupci su takoe bitan podatak, koji pomau matinom vaspitau da se odredi prema postojanju Jedinstvene pravnosnane presude, koja je jedan od bitnih uslova za napredovanje u tretmanu i korienu vanzavodskih pogodnosti. Opis krivinih dela : Vrlo bitan segment kriminolokog nalaza jer govori o vrsti kriminaliteta, odnosno, kriminalitetu nasilja ( krvni delikti, ubistva, telesne povrede, razbojnika kraa i razbojnitvo, silovanje), imovinskom kriminalitetu, saobraajnoj delinkvenciji i sl. Preko opisa krivinog dela dobija se i jasna slika o konkretnom osuenom, odnosno da li je krivino delo poinio, sa ili u grupi, sa kojim statusom (vodeim, ravnopravnim, sporednim), mestom i nainom izvrenih krivinih dela ( brutalno, svirepo,) kao i sa upotrebom pravog ili lanog pitolja, noa i sl. Kroz opis se moe videti i odnos prema rtvi Kriminoloki nalaz : Predstavlja sintezu svega ve navedenog, kroz uoavanje poetka vrenja krivinih dela i postojanja kontinuiteta ili je re o ekscesnom prestupniku , kod koga je kriminalni razvoj buran. Korelacija obino moe biti sa postojanjem porodine patologije ili traumatinih dogaaja u porodici ali i sa prekidom kolovanja, poetkom zavisnosti od PAS-a i sl. Kod zavisnika od PAS-a je bitno uoiti da li je zavisnost od PAS-a uticala na vrenja krivinih dela, to je est sluaj u uoavanju antisocijalnog ili asocijalnog ponaanja. U kriminolokom nalazu je bitno uoiti granicu prelaska iz predelinkventnog ponaanja u delinkventno ponaanje , odnosno da li je otkriven nakon prvog delikta, i kada je prvi put bio u pritvoru.

41

Zatvorska podmornica

Kada mu je prvi put izreena vaspitna mera i koja ( Ukor, Pojaan nadzor roditelja ili staratelja kai i boravak u Domu i VP Domu i sl . ) Kriminalni razvoj : nagao, postepen ,ekscesivan, dugotrajan, kratkotrajan, bez kriminalnog razvoja. Motiv izvrenja krivinih dela : koristoljublje, osveta, samoodbrana, zadovoljavanje seks. nagona, pomaganje drugima altruizam, oseaj dunosti, avanturizam, nehat. Okolnosti izvrenja krivinih dela :ljubomora, alkoholizam, mehanizam odbrane , zavisnost od PAS-a, ostalo. Nain izvrenja krivinog dela : samostalno, u kriminalnoj grupi, kombinovano, drsko , svirepo, bezobzirno. Status u kriminalnoj grupi :voa grupe, ravnopravni lan, sporedni lan, beznaajan . Drutvena opasnost izvrenih krivinih dela : velika, mala, prilina , znatna , neznatna. Zadnje hapenja : mesto, nain, ko ga je izvrio . Odnos prema krivinom delu : pozitivan priznaje delo, indiferentan, negativan ne priznaje delo, delimino priznaje, ispoljava nekritian odnos. Odnos prema visini kazne :negativan ( smatra je previsokom ), indiferentan, pozitivan ( smatra je pravilnom ) , mazohistiki (smatra je preblagom) Kriminogeni status : situacioni prestupnik, prestupnik iz navike, profesionalni delinkvent, primarni ( voljni/ nevoljni), recidivista, ekscesni prestupnik, prestupnik po tendenciji, ideoloki i verski fanatizovan prestupnik, psihopatsko orjentisani prestupnik, zloinac. Na skali kriminalne inficiranosti osuenik moe biti : znatno kriminalno inficiran, neznatno kriminalno inficiran, kvaziprosocijalan i kriminalno neinficiran prosocijalan.

42

eljko LJ. Krsti 2. VASPITA OSUENIKE GRUPE Nakon opservacije u P.O. koja traje do 30 dana, osueni se rasporeuje u vaspitnu grupu , kod matinog vaspitaa, koja broji do etrdeset osuenika. Vaspita prethodno dobija kompletan dosije koji prouava i upisuje novog osuenog u godinji plan sa planiranim prvim razgovorom i stavlja ga na spisak grupe i odreuje mesto spavanja. Vaspita obavlja informativni razgovor u kome se upoznaje sa novim osuenim i upoznaje ga sa osnovnim pravilima Kunog reda; treba da registruje njegovu pripadnost osuenikom kolektivu ili potencijalnu ugroenost. Nakon obavljenog razgovora , vaspita za slubu obezbeenja izrauje interni list na kome se nalaze osnovni podaci : ime i prezime, matini broj, vaspitna grupa, mesto rada, potkategorija i mesto spavanja na grupi. Vaspita po obavljenom razgovoru poziva redara grupe , koji odvodi novog osuenog u grupu, a potom u kolu na radno mesto ukoliko je rasporeen u zatvoreni deo. Ukoliko je , pak, rasporeen na 'reijsko' radno mesto, osueni najpre se sprovodi u gradsku bolnicu preko slube obezbeenja na sanitarni pregled, i do dobijanja rezultata, boravi u prostoriji za slobodno vreme vaspitne grupe, TV sali. U informativnom razgovoru, vaspita bi trebalo da skrene panju osuenom da e se u njegovom ukupnom ponaanju gledati odnos prema radu, prema slubenim licima i odnos prema drugim osuenima. Takoe vaspita, u penalnom dosijeu u tabelu unosi poetnu potkategoriju, koja bi trebalo da se evidentira latinino, zbog meanja V i B potkategorije, to kasnije moe praviti zabunu. Potkategoriju i prava koja ima u okviru nje poseta jednom meseno u trajanju od jednog sata i jedan paket za V potkategoriju, ili dve posete meseno za B 2 potkategopriju, ili ukoliko je maloletnik ima pravo na 4 posete meseno. Okvirno moe navesti da tempo napredovanja u tretmanu sem ponaanja zavisi i od duine kazne, postojanja jedinstvne pravosnane presude. 43

Zatvorska podmornica

Ukoliko ima nove krivine postupke vaspita na istoj strani evidentira postojanje novih krivinih postupaka, a kasnije na istom mestu upisuje pozitivnu ili negativnu proveru MUP-a sa terena. Osuenog treba takoe upoznati o njegovim pravima , vezano za pisanje molbenih raporta ( produenih i proirenih poseta ), naina uvoenja vanbrane supruge ili roaka u karton poseta ( potrebna izjava od dva svedoka overena pred sudom i izvod iz matine knjige roenih za lice koje se unosi u karton poseta). Ukoliko ima vanbranu suprugu, vaspita upoznaje kada je termin , mesec, redovnog korienja posebnih prostorija, odnosno popularno nazvane Kue ljubavi. Osueni bi takoe trebalo da zna koji dan za konsultacije sa pravnikom a kada je termin za telefoniranje, njegove grupe, i da ima pravo da poziva samo osobe koje su navedene u kartonu poseta. Vanredna telefoniranja, odobrava vaspita, pozivom komandira. Vaspita treba da navede ( usmeno ili obavetenjem na vratima svoje kancelarije ) i svoje smene rada, odnosno kada radi prve a kada , druge smene i kada osueni mogu da piu molbene raporte upravniku, a, ukoliko su u potkategorijama, po novom grupe ( B2 A1) da se prijavljuju za izlazak u grad preko spiska. Kasnije vaspita moe dati broj svog lokala, za roditelje ukoliko su zainteresovani da se jave vaspitau. Primer iz prakse : trajk glau: Osueni P. P. i J. D. od ponedeljka su stupili u trajk glau, zbog nekorienja vanzavodskih pogodnosti. Inae i jednom i drugom je data ansa koju su zloupotrebili konzumiranjem alkohola. P.P. je nakon vie izvoenja sa vaspitaem , izaao u okviru B2 potkategorije sa drugim osuenim. U gradu su koristili alkohol ili na bazen i zakasnili. J.D. je prilikom korienja vanzavodske pogodnosti koristio alkohol. i sa njima je obavljeno vie razgovora. Osueni P.P.

44

eljko LJ. Krsti

Hteli smo da doemo do vas jutros i da napiemo taj molbeni raport, vezano za izlazak u manastir, jer bi nam u ovom trenutku to najvie znailo. Meni je svejedno u koji manastir, voleo bih u elijejer tamo nisam nikada bio . To , ili ako ne moemo da idem u samicu i da ekam premetaj. trajkujem i dalje glau jer sam u optem nezadovoljstvu i neizdrivoj depresiji. Terapiju odbijam do daljnjeg jer to nije reenje. Aktivnosti vaspitaa: Osueni je tokom prole i pretprole godine organizovano sa grupom drugih osuenika obiao manastire Jovanju, Pustinju i Graanicu. Takoe je izlazio u grad u avgustu prole godine individualno.U poslednjem telefonskom razgovoru sa majkom osuenog smo saznali da je ona posetila manastir elije, pa je sva verovatnoa da je ona to njemu i predloila. U razgovoru sa zavodskim lekarom , smo saznali da je osueni P. P., odbio terapiju U prethodnim sluajevima osueni je posetio manastire organizovano na predlog vaspitaa, pa zato nam nisu jasni motivi insistiranja na pisanju molbenog raporta, to navodi na pomisao da traenje nije ozbiljno , uprkos nastojanju osuenog da se prikae kao iskreni vernik. Pod ucenama i sa trenutnim psihikim stanjem nije realno oekivati da e izvoenje osuenog u manastir, na emu trenutno insistira, dati pozitivne rezultate i stimulisati ga. Osueni J. D. : Nemam da kaem nita posebno. Mislio sam ja i P. da napiemo raport za manastire. trajkujem glau zbog vanzavodskih pogodnosti. Imam garanciju za odlazak kui od V.J. koji je sin od sestre mog pokojnog dede . J. Sa svojim detetom, koje ima 5 godina, nisam se dugo uo zbog nedostatka telefonske kartice. Dete se nalazi kod majke od moje bive supruge, koja se ponovo udala, i ima jo dece iz prethodnih brakova. 45

Zatvorska podmornica Aktivnosti vaspitaa. : Osueni je posetio manastir elije, organizovano sa grupom osuenika i uz pomo vaspitaa. Vaspita ga je individualno izveo u grad poetkom seledee godine. Prilikom oba izvoenja je pokazao da je sklon korienju alkohola, to je bio dovoljan razlog za rekategorizaciju u zatvoreni tretman odnosno V 1 potkategoriju., i gubitak poverenja od strane formalnog sistema. Ima pozitivnu proveru od strane MUP-a , ali u intenzivnom radu sa vaspitaem, smo doli do pouzdanih informacija (tel. razgovor sa majkom) koje govore da je osueni preputen samom sebi i da nema adekvatan postpenalni prihvat za korienje vanzavodskih pogodnosti u mestu prebivalita. O aktuelnom problemu obaveten i sociolog Z. D. koji je trebalo da stupi u kontakt sa Centrom za socijalni rad u P. Izvetaj sa terena jo nije prispeo u Ustanovu. Traenje za odlazak u manastir je vie sraunato na provokaciju vaspitaa, nego na stvarnu potrebu osuenog, to se u ovom trenutku deava pod ucenama i pritiscima. 3. ORGANIZATOR SLOBODNOG VREMENA : Slobodno vreme u zatvoru je veoma bitan segment u radu sa osuenim licima, jer preko njega se lomi uticaj neformalnog i formalnog zatvorskog sistema. To je ipak bolna taka svih zatvora jer sadraji slobodnog vremena, koje ispunjava uprava ( dnevne novine, teretana, koncerti i sl. ) nisu dostupni svim osuenicima, ravnomerno. Upravo zadatak sociologa u organizaciji slobodnog vremena bi bio u realnom sagledavanju i ravnomernijoj raspodeli postojeih sadraja. Tako bi postojei sadraji, novine, teretana bile dostupne svim osuenima, a ne onim privilegovanim. U valjevskom zatvoru najvei je apsurd to osueni iz zatvorenih grupa imaju dostupnu zgradu doma kulture i sve sadraje u njoj, dok osueni iz otvornog dela sa visokim tretmanima , imaju ograniene sadraje i TV salu od manje od deset kvadrata.

46

eljko LJ. Krsti

Zato se i deava da osueni koji je dugo bio u zatvorenom delu i 'pree u reiju' , gde se radi i odbije radni zadatak, kako bi ga vratili ponovo na krug gde mu je bolje.9 SEKUNDARNE AKTIVNOSTI sociolog kao istraiva Na osnovu 300 kriminolokih nalaza koje sam za dve godine uradio kao sociolog u Prijemnom odeljenju doao sam do reprezentativnog uzorka iz koga sam analizom sadraja doao do odreenih zakljuaka i pravlnosti a koje se odnose na porodicu osuenog, njegovo kolovanje, nain korienja slobodnog vremena iji sadraji najbolje pokazuju kriminalnu inficiranost ili prosocijalnu opredeljenost. PORODICA I PORODNINI ODNOSI Roenje :Postoje sledee varijacije, po kojima je on prvo i jedino dete svojih roditelja, s tim to postoje osueni koji su roeni u branoj i oni koji su roeni u vanbranoj zajednici. Takoe postoje osueni koji su drugo ili tree dete svojih roditelja. Ne mali broj je onih kojima se otac vie puta enio i iz prethodnog braka ima vie dece. Sa majkama je to rei sluaj i one iz prvog braka imaju, obino, po jedno dete. Pokazatelj da su oevi nezaintresovaniji roditelji je i to to se deava da oni naputaju svoje primarne porodice i sa njima osueni nisu vie u kontaktu. Takoe postoje osueni koji su roeni u vanbranim zajednicama u kojima se ne zna otac.
9

Radna mesta u zatvoru su uglavnom predmet korpucije i nevidljive trgovine rukovodilaca, koji pojedinim osuenima omoguuju lagodne pozicije. Neopravdano i neargumentovano pojedine nevladine organizacije, ko je slabo poznaju unutranju organizaciju zatvora i ko zapravo u njima odluuje o radnim mestima i tretmanima, bespotrebno na zid srama stavljaju- vaspitae. Videti na YouTube: serijal RTS- a Dosije zatvor broj emisije 9, autori Milan Popovi i Dragana Kneevi.

47

Zatvorska podmornica

Postoje sluajevi da su oba roditelja napustila svoju decu, kao i situacije u kojima su oba roditelja preminula, pa su osueni nastavili da ive sa babom i dedom ili starijim bratom. Kod manjeg broja osuenih uoena je laka mentalna retardiranost, ili njih samih , ili neki psihiki poremeaj , najee majke. Inae same majke su privreniji roditelji od oeva, koji su po strani. Primarna porodica: Veina osuenika potie iz novonastalo nepotpunih porodica , koje su to postale zbog razliitih faktora . Najpre tu je razvod roditelja, kada je osueni bio veoma mali i kada je porodicu obino naputao otac, mada postoje situacije kada je to bila majka, a u ekstremnim situacijama oba roditelja su ostavljala svoju decu, na uvanje nekom od lanova porodice ( baba, deda, ujak ). Razbijanju porodice doprineli su i iznenadni faktori kao to je pogibija ili smrt jednog od roditelja, ili ubistvo prvog mua osuenikove majke. Takoe deavalo se da samoubistvo izvri i drugi suprug osuenikove majke, a nakon toga umre i sama majka. U esktremnim situacijama otac je ubio suprugu i ranio mlau erku, da bi prilikom hapenja izvrio samoubistvo. Odnosi u porodici :Veina osuenika je odrasla u traumatinim primarnim porodicama, u kojima nisu postojali jedinstveni vaspitni uticaji oba roditelja. Oevi su uglavnom odsutni od kue zbog prirode posla ili nekog poroka, kao to je alkoholizam ili kocka. U izbeglikim porodicama postoji i egzistencijalni momenat, jer zbog borbe za preivljanjem deca su vaspitno zanemarivana. Sem izbeglitva postoje porodice koje su pokuale da svoje materijalne probleme ree odlaskom u inostranstvo, gde se nisu snali i odakle su se vratili . U reavanju problema suprunika u odsudnim momentima je dolazilo do razmimoilaenja. Sem toga postoje porodice u kojima postoji liberalan model vaspitanja i koje su tolerantne prema prekidu redovnog kolovanja osuenog. Na drugoj strani postoje porodice koje su primenjivale represivne metode prema deci, gde su oevi tukli sinove za najmanju greku. 48

eljko LJ. Krsti

U veini sluajeva majke su bile te koje su ostajale same bez mueva i pokuavale da same vaspitavaju svoju decu, bez oeve figure potrebne za identifikaciju. Bilo koja kompenzacija za identifikaciju u liku dede, ujaka pokazala se kao neuspena jer osueni to nije prihvatio. Materijalni status : Osuenike porodica se proteu na kontinuumu, od onih koji ive u preteno loim i neadkevatnim stambenim uslovima, kada je re o osuenicima romske nacionalnosti do osuenih koji ive u ekstremno dobrim ekonomskim uslovima. Ipak u velikom broju osueni potiu iz skromnih porodica, ivei u osrednjim stanovima i prizemnim kuama. Prihodni roditelja su takoe skromni, i u najveem broju su majke koje imaju stalno zaposlenje, ili se bave ilegalnom preprodajom robe na pijaci ili drugim dopunskim poslovima. Jedan broj osuenih se izdrava od materijalne pomoi CZSR ili od dedine ili babine penzije. Postoje osueni koji su podstanari ili, ak beskunici. kolovanje i radno iskustvo : Karakteristike toka kolovanja : Osuenik je retko nepismen. Ako to nije onda je tokom boravka u VPDomu Kruevac zavrio etiri razreda onovne kole i stekao diplimu ( pekara, frizera ). Priznaje da nije voleo da ui , ali da je nekako zavrio III stepen. Jedan broj njih je upisivao srednju kolu ali je obino naputao u prvom razredu. U osnovnim kolama je bilo i vukovaca, koji su zavravali razrede, kao dobri i dovoljni uenici. Ako je upisao fakultet ili viu kolu, to je bilo iz praktinih razloga, da bi dobijao oevu penziju i sl. Karakteristike prekida redovnog kolovanja : osueni navode da se to desilo zbog velikog broja neopravdanih izostanaka nastalih kao posledica izbegavanja nastave, materijalno finansijskih razloga porodice ili ouha, konflikta sa nastavnicima , tua sa drugim acima, slabih ocena, fizikog sukoba sa razrednim stareinom, gaanja profesora flaom, prezervativom ili nekim drugim predmetom, nije izaao na popravne ispite. 49

Zatvorska podmornica

Karakteristike ponaanja u koli :Tokom redovnog kolovanja se sukobio sa instruktorom borilakih vetina, nije se slagao sa profesorima pojedinih predmeta , upisivao ocene u dnevnik, u osmom razredu O.. udario profesora fizikog, sluajno udario profesora engleskog flaom u glavu, , nastavnica iz srpskog ga je ruila jer je nosio kokardu u kolu, bacao petarde u nastavniku kancelariju. Karakteristike radnog iskustva : Osueni koji su boravili u VPDomu Kruevcu stekli su diplome iz livakog zanata, postali vodoinstalateri, ili pak dobili diplome za pekara ili frizera. Oni koji nisu proli domove uglavnom su se bavili graevinskim poslovima ; rad na mealici, molerski radovi gletovanja, rigips Oni iz ruralnih sredina sa starijim lanovima porodice, radili za nadnicu na sezonskim poljoprivrednim poslovima: okopavanje kukuruza, uvanju stoke, sei drva u umi. Osueni iz romske populacije su se uglavnom bavili skupljanjem sekundarnih sirovina. Dok osueni iz urbanih sredina kao glavno zanimanje navode, konobarisanje u nekom kafiu, ili rad u perionici auta. Jedan broj osuenika je pomagao svojim oevima u dovlaenju i prodaji robe sa kvantake pijace ili u poljoprivrednim radovima. Manji broj je radio u igraonicma ili kao momak u luna parkovima. Veina njih je brzo naputala poslove zbog niskih primanja. KORIENJE SLOBODNOG VREMENA NA SLOBODI Druenje : Osueni pre dolaska na izdravanja kazne uglavnom su se druili sa svojim vrnjacima. Meutim jedan broj njih se druio i sa starijima od sebe. Najvie vremena su provodili u kafiima, izlascima na splavove, ili javna mesta gde su se okupljali : pankeri, rokeri, bajkeri, skinsi. Sem toga , nou su bile zanimljive posete urkama tzv. ilevima. Svakako da mesto stanovanja odreuje i nain druenja. U manjim sredinama, slobodno vreme se provodi uz rekreativno bavljenje fudbalom ili igranjem basketa. Dok oni nedrueljubivi, bez obzira na mesto stanovanja, slobodno vreme provode uz kompjuter, beei u virtuelnu stvarnost. 50

eljko LJ. Krsti

Za vea mesta je zanimljivo da u svom kraju ima uzak krug prijatelja, dok je sa strane bilo vee drutvo, odnosno ekipa. Devojke : Veina osuenika pre dolaska na slobodu je bila u emotivnim vezama sa devojkama, koje su obino trajale od par meseci do par godina. Jedan broj devojaka su ostale trudne, to je u nekim sluajevima vadilica za skraenje kazne zatvora, dok se jedan broj odluio da prekine vezu sa devojkom, jer bi to samo bilo maltretiranje za oboje. Trea kategorija osuenih bez obzira na sve , smatra da je zatvor prolazan i da ima ozbiljene planove. Jedan broj osuenika dovodi svoje devojke u Kuu ljubavi, dok ima onih koji smatraju da je to ponienje za lepu polovinu te ne pristaju na poseivanje u Posebnim prostorijama - da ih svi gledaju prilikom dolaska u prostorije. Sport : S obzirom da je re o mladoj osuenikoj polulaciji, za oekivati je da veina osuenika u slobodnom vremenu upranjava bavljenje sprotom. Retki su oni koji se ne bave sportom ni rekreativno. Za razliku od njih jedan broj se rekraeativno bavi fudbalom, basketom, odlascima na pecanje, tranjem, odlascima u prirodu i lovom. Rekreativci takoe igraju : stoni tenis, odlaze na plivanje, vole prirodne vebe i jutarnje tranje. Ipak, najvie je onih koji su u detinjstvu aktivno trenirali fudbal ili koarku. Paralelno ili kasnije su se posvetili nekoj od borilakih vetina, kao to je boks, kikboks,tekvondo, karate. Osueni vole odlaske u teretane, bilo da je re o kunim vebama na spravama- rekreativno ili odlascima u teretane gde se ozbiljno posveuju bodi bildingu. Zanimljivo je takoe da je jedan broj osuenika sklon ekstremnim sportovima. Navijai :Jedan broj osuenika svoje slobodno vreme provodi na fudbalsikim utakmicama, pripadajui raznim grupama, uglavnom militantnih navijaa. To je uglavnom karakteristika osuenika koji

51

Zatvorska podmornica

dolaze iz veih gradskih sredina. Jedan broj njih je postao navija uz aktivno treniranje u fudbalskom klubu. Postoje osueni koji su vrlo rano poeli da se bave navijanjem i to od svoje dvanaeste godine . Oni su proli sve selekcije navijaa i stigli do onih najmilitantnijih. U gradovima gde nisu postojali jaki fudbalski klubovi, kompenzaciju za svoju ratobornu navijaku strast su pronali u sportskim halama navijajui na rukometnim ili koarkakim utakmicma. Zanimljivo je da su oni odlaske na utakmice krili od svojih roditelja kao svoju pripadnost ratobornim navijakim grupama kojima su pripadali: Alkatraz; Ravi momci, ovek maina, Kojoti, Delije, Idioti, Neeljena deca , Nesalomivi. Zavisnost :Veina osuenika je sklona zloupotrebi PAS-a ili konzumiranju alkohola. O cigartama da i ne govorimo, jer ih je veina poela da kozumira od svoje 12 ili 13 godine. Mnogi ipak negiraju svoju zavisnost od heroina, koja je najtea, od koje su mnogi bezuspeno leeni. Klasian put jednog osuenika zavisnika poinje u prvoj godini srednje kole kada se poinje sa marihuanom i preko spida, ekstazija stie do heroinske zavisnosti. Oni hedonistiki nastrojeni osuenici, mahom stariji se uglavnom opredeljuju za upotrebu kokaina. Zanimaljiv je sluaj jednog osuenika koji je prilikom sprovoenja mere leenja u Specijalnoj bolnici u Beogradu, kada je pomislio da je najjai podlegao iskuenju i prilikom etnje doao u kontakt sa heroinom. Sem PAS-a mnogi osueni su skloni i alkoholu koji je takoe okida za mnoga krivina dela. Zanimljivo je da se i jedni i drugi zavisnici, mogu veoma teko prepoznati u prvom razgovoru. Muzika : Postoje osueni koji sluaju sve vrste muzike od narodne i zabavne pa sve do opere. Ipak moe se izvriti gruba podela na one koji sluaju narodnu muziku i gde su im idoli : Aca Lukas, Dej, Sinan Saki. Potom postoje osueni koji sluaju zabavnu muziku, poev od muzike svojih roditelja, preko onih koji sluaju dobar stari rok:

52

eljko LJ. Krsti

AC/DC, Guns n Rosse, ali i domae grupe kao to su: Van Gog, Roblja orba, Divlje jagode, Atomsko sklonite.Zanimljivo je da je jedan broj osuenih ne voli hevi metal. Treu vrstu ine osueni koji preferiraju elektronsku muziku : tehno muziku trens, rep, hus muziku i psiho deliju. Automobili i motori : Jedan broj osuenika na slobodi vozi veoma skupa vozila, to je svakako teko proveriti. Re je o markiranim automobilima kao to su BMW 320 , BMW, Peo 125 kubika; Honda akord; Golf IV , Audi. Pored auta, osueni vole i motore. Sem oboavanih skutera i vespi, tu su motori marke Pijao, Yamaha, BT 50. Tetovae: Osueni vole tetovae. One su nastale u periodu puberteta i iz iste radoznalosti , odnosno hobija. Jedni su ih uradili sami po ugledu na asopis Tatoo. U poslednje vreme popularna je rua na vratu, neka ivotinja , puma, zmija , devojka ratnik, ili ime nekog od lanova porodice : majke, sestre, brata, deteta, ene, devojkeDeava se da se uradi i lik rtve na telu. itanje: Osueni najvie itaju dnevnu tampu , ali od strunih asopisa pored pomeutog Tatoo a., tu je i asopis Kalibar, ali i Top spid i Vrele gume. Od knjiga najvie se ita beletristika, ali i literatura vezana za religijski opredeljenje, bilo da je re o pripadnicima monoteistikih religija ( Pravoslavlje, Islam, Katolianstvo) ili pripadniku neke sekte. Pojedinci itaju i strune knjige iz kriminologije ali i Dorda Orvela.( ivotinjska farma i 1984. ).

53

Zatvorska podmornica

ivotinje i priroda: Sem navedenih sadraja, koja su opta mesta za veinu osuenika, postoje oni koji vole igre na sreu(Bingo, Loto )., ali i ivotinje, uglavnom pse rase labrador i pit bul i konje. Sem prirode i ivotinja jedan broj voli tehniku : kompjutere, fotoaparate, internet. U slobodno vreme jedan broj poseuje manastire. Zakljuak: a. Od prosocijalnih sadraja koje su praktikovali osueni pre dolaska u zatvor su : stabilne emotivne veze sa devojkama, posveenost porodici ( eni i deci - oenjeni osuenici) , koletivni rekreativni sportovi ( koarka - basket i fudbal ) , plivanje, odlazak u ribolov, itanje novina i knjiga , sluanje domae i strane rok muzike, korienje tehnikih ureaja: kompjutera, interneta, fotoaparata) , odlazak u bioskop, gledanje filmova, itanje strune literature iz kriminologije , ljubitelj ivotinja... b. Osueni koji su kriminalno inficirani na slobodi najvie odlaze u teretane, treniraju borilake vetine ( kik- boks, tekvondo), sluaju tehno muziku ( koja je uglavnom u korelaciji za narkomanskom zavisnou), voze skupe automobile, motore i skutere, od asopisa itaju : TATOO, Top speed, Vrele gume, Kalibar . Od narodne muzike sluaju Sinana Sakia, Acu Lukasa i Deja. Pripadaju militantnim navijakim grupama domaih fudbalskih klubova. Nemaju stabilne emotivne veze ve odlaze u javne kue. Skloni su kocki i zloupotrebi PAS-a uglavnom heroina.

54

eljko LJ. Krsti

MODEL PROSENOG OSUENOG U KPZ VALJEVO : U proseku ima dvadeset godina. Uglavnom potie iz dezintegrisane porodice, ne seajui se godine roenja majka ili oca. Nije redak sluaj da su mu roditelji razvedeni i da je ostao da ivi sa majkom, bez oeve figure kao objekta za identifikaciju. Nosi firmirane i skupe patike i retko se javlja vaspitau da trai vanredno telefoniranje (to je znak da nedozvoljeno poseduje mobilni aparat). U slobodno vreme najee je u teretani gde besomuno die tegove i dobija na teini da bi bio to robustniji. Izbegava bilo kakve radne aktivnosti, kao to je ienje snega, kopanje ili sreivanje prostorija. U zatvoru ima ,,svoje robove koji ga slue. Ima nadimak i tetovae na telu. Zavrio jeosnovnu kolu i zapoeo srednju koju je prekinuo u prvom razredu. Pokuao je sa upisom u drugi i na kraju prekinuo kolovanje. Tokom kole tukao se sa acima i ulazio u verbalne sukobe s nastavnicima. U ekstremnim situacijama znao je da prebije razrednog stareinu, ali i da udari direktora kole. U detinjstvu je trenirao neki od kolektivnih sportova (fudbal, koarku...), ali je kasnije poeo da se bavi borilakim vetinama i da odlazi na fudbalske utakmice da bi se ,,ibao sa murijom i protivnikim taborom krijui sve to od roditelja. U meuvremenu je preko marihuane stigao do heroina. Oboava lagodan ivot: skupe automobile, brze motore, odlaske na splavove i provod sa devojkama. Ako ta ita, to je ,,struna tampa: ,,Metak, ,,Kalibar, a za razonodu ,,Skandal. Prati deavanja u hronici ute tampe. Oboava lake televizijske programe. Od politike, jedino ga interesuje Zakon o amnestiji. Kvazireligiozan je. Oni stariji osuenici su skloniji alkoholu. Tokom izdravanja kazne, veina osuenika bez obzira na starost zna sva PRAVA po zakonu ali zato izbegava OBAVEZE.

55

Zatvorska podmornica

Sociolog kao inicijator kulturne manifestacije

56

eljko LJ. Krsti

.......

NASILNITVO U ZATVORIMA
Veina osuenika u zatvoru kao totalnoj ustanovi 10je preputena sama sebi. Slubenici koji su zadueni da im organizuju ivot se bave samima sobom i vanzavodskim poslovima, privatnim biznisima, dnevnicama i naplaivanjima prekovremenih sati. Ta dva autistina sveta, su veliki balast svakom pokuaju da se od zatvora stvori povoljna socijalna sredina u kojoj bi svi bili zadovoljni. Zatvori su mesto gde se svi akteri trude da jedni drugima zagoraju ivot. Sve to stvara, bespotrebno, prirodno odredite za svakojake devijantne fenomene, pri emu je nasilniko ponaanje najprisutnije. U zatvorima nisu samo nasilnici osueni kako se to ini sa strane. Mnogo vei nasilnici su slubenici koji se gloe i proganjaju izmeu sebe. Tako recimo, jedan osrednji rukovodilac demonstrira nasilniko ponaanje vie prema slubenicima vaspitaima nego prema osuenima. Njegovo ponaanje prema osuenima je selektivno. Prema marginalnim osuenima je surov dok prema jakim kolektivcima je snishodljiv. To je tipino ponaanje veine slubenika u svim zatvorima, bez izuzetka. I kao to osueni kau nije teka robija ve robijai. Tako i slubenici, pre svega vaspitai, smatraju da nije problem raditi sa osuenima ve nai zajedniki ' jezik' sa kolegama.
10

Erving Goffman razlikuje nekoliko karakteristinih osobina , koje oblikuju svaku totalnu ustanovu . Pre svega to je : 1. Uklanjanje barijera koje inae dele tri sfere ljudskog ivljenja- rad, san i dokolicu. Svi aspekti ovde se odvijaju na istom mestru pod nadzorom jedinstvenog autoriteta..2. Za situaciju unutar totalne sutanove presudna je podela na masu tienika i malobrojno osoblje. 3. Rad u totalnoj ustanovi nema isto znaenje kao i napolju , nije izvor materijalne dobiti i samopouzdanja, ve je u funkciji ukupnog projekta ustanove : u bolnici ima terapeutsku ulogu , a u zatvoru disciplinarnu. 4. Odsutni su uobiajeni oblici porodine organizacije. ( I. Spasi; 1996, 86 -87)

57

Zatvorska podmornica

Uvod Da bi se razumelo nasilniko ponaanje osuenika, trebalo bi videti gde se ono javlja, kako nastaje, u kom ambijentu opstaje i kakve sve posledice ima, pre svega po zatvorski sistem, ali i na iru drutvenu zajednicu. Prirodni ambijent nasilnikog ponaanja, u svim zatvorima, je neformalni osueniki sistem (NOS ). 11 U valjevskom zatvoru sinonim za neformalni osueniki sistem je zatvorski 'krug', koji kao simbol osuenike moi opstaje godinama. Slubena lica na to gledaju ravnoduno, a neko sa simpatijama. Retko ko gleda zdravorazumski. Zatvorski krug kao svojevrsna pozornica na kojoj osueniki kolektivi, kao poluvojne formacije demonstiraju mo, upuuju jasnu i direktnu poruku drugim osuenicima i formalnom zatvorskom sistemu, koja je jasna :''Mnogo smo jaki''. Toj '' arenoj lai '' mnogi osueni ne mogu odoleti, ve se dokazuju na krugu i '' postaju face''. Veina njih propadne na krugu, ili se inficira nasilnikim ponaanjem koje se prenosi .12 Tako se deava da ugroeni osuenik koji se skloni sa kruga, na neko mirnije mesto, recimo na ekonomiju, pone nasliniki da se ponaa prema drugim osuenicima, ali i prema niim slubenicima, kojima po stepenu moi, naalost, pripadaju i vaspitai. Spirala maltretiranja se prostire po celom zatvoru : od prijemnog odeljenja, preko kruga i vaspitnih grupa, gde se stimulie i afirmie pa sve do reijskih radnih mesta, gde su , neki od njih, bivi ugroeni osuenici, proterani sa kruga.
11

Neformalni osueniki sistem podrava i oblikuje i stvara formalni sistem. Pre svega uprava koja odereuje kooperativne lidere osuenikih kolektiva, potom pojedini vaspitai koji samo rade sa kolektivcima, i sluba obezbeenja koja je surova prema ' marginalcima' a snishodljiva prema kolektivcima. 12 Spirala maltretiranja je neprkidna, i u valjvskom KPZ- eu poinje u Prijemnom odeljenu, gde se nalaze izmeani i maloletnici i povratnici, pa se prenosi u osuenike grupe, pa na zatvorski krug, i na reijska radna mesta, gde svi ude da imaju mo.

58

eljko LJ. Krsti Ono to se deava kao 'dobar dan' u svakom zatvoru, kako meu osuenima tako i meu zaposlenima, je inverzija uloga, odnosno da se na vrlo lak nain od rtve postaje agresor. Ne retko se deava da se rtva dvostruko kanjava i od formalnog zatvorskog i od neformalnog osuenikog sistema. Od formalnog sistema, pasivnim odnosom, neinjenjem da se ugroenom osuenom pomogne, dok NOS u svemu tome nastupa brutalnije, aberom ili bodeom. To su dva glavna ' sportska rekvizita' koja su bitna za kolektivce. Takoe prema javnosti, to se takoe deava, vetom manipulacijom moe se napraviti da su nasilnici koji su maltretirali druge osuenike, dobra deca i rtve. U toj manipulaciji mogu da uestvuju novinari i roditelji koji preemotivno doivljavaju svoju decu, pogotovu majke. Deavalo se da u meu osuenikom sukobu, ' kolektivci ' izvuku deblji kraj i da uz pomo roditelja u javnosti i u Ministarstvu, odnosno Upravi za izvrenje, pokuaju da se prikau kao rtve. Univerzalni principi U zatvorima vladaju univerzalni principi kao modeli ponaanja, koji se podjednako odnose na sve zatvorske aktere, i slubenike i zaposlene. O fenomenu psihologije zatvorskog zida kojeg nema ni u jednom udbeniku psihologije ili penologije govori B. Mari u svojoj knjizi Pobune u zatvorima Srbije : U nametnutoj i vetakoj ivotnoj situaciji kakva je zatvor funkcioniu dva sistema. ini se nemoguim da zaposleni i osuenici, upueni jedne na druge dvadeset etiri sata, budu meusobno polarizovani i neprestano konfrontirani. ''Psihologija zatvorskog zida '' govori da se u toku izdravanja kezne kod osuenika produbljuju negativne osobine linosti, emocije, pogorava vrednosti sistem , ali da se analogan proces deava i sa osobljem nakon izvesnog vremena provedenog na krugu.

59

Zatvorska podmornica Tako neformalni sistem formalnog sistema neodoljivo podsea na onaj s druge strane zida. Anonimni autori nepisane teorije istiu da servilno ponaanje retko ko od osoblja moe da izbegne kao svojevrstan stil prilikom obraanja pretpostavljenima. U odnose izmeu osoblja prenose se osueniki modeli licemerja, poltronstva, traenje rupa u zakonu i sl. Stvaranje autoriteta preslikano je s one strane zida. Ako se u formalnom sistemu zavoda autoritet izgrauje na bazi sile, vlasti i poltronstva , onda to nije nita drugo nego poznata 'receptura' kojim se autoritet izgrauje u osuenikom kolektivu....Osoblje vieg ranga prema onima ''ispod sebe'' koriste ablone koji se koriste prema osuenima ili ablone nauene od osuenikog drutva. Pisanje izjava, disciplinska odgovornost radnika, odnos prema autoritetu na bazi njegovog mesta u zatvorskoj hijerarhiji ( U zatvoru i ivotu nije bitno ta se kae, nego ko kae, pr. .K.) samo su neki pokazatelji ' preslikavanja' ablona i mehanizama koji se primenjuju prema osuenicima, a koji su delimino preuzeti iz njihovog repertoara. ( Mari, Radoman, 2001 :311-312 ) Teoriju univerzalnih prinipa u zatvoru je u knjievnosti u svom delu potvrdio linim iskustvom i Sergej Dovlatov, koji je kao nadzornik radio u ruskim zatvorima. On u svom romanu ''Robijaka zona'' navodi : Otkrio sam zapanjujuu slinost izmeu logora i slobode, izmeu zatvorenika i nadzornika. izmeu lopova pokuara recidivista i kontrolora u proizvodnom sektoru robijake zone, izmeu robijaa nalogodavaca i inovnika iz logorske administracije. Sa obe strane prostirao se isti bezduni svet. Govorili smo istim argonom. Pevali iste pesme. Trpeli jedne iste oskudice. ak smo i izgledali jednako. I nas su iali mainicom...Bili smo veoma slini, pa ak i uzajamno zamenljivi. Gotovo svaki zatvorenik bio je pogodan za ulogu straara. Gotovo svaki nadzornik je zasluivao robiju. Ponavljam ovo je najvanije u logorskom ivotu. Ostalo je manje bitno. ( Dovlatov, 2002 : 50).

60

eljko LJ. Krsti

Psiholoki aspekt Tako je Gustave Le Bon odavno primetio da se mnogi ljudi, kada se nau zajedno, ponaaju drugaije nego kada su sami. U zatvoru je to vie nego oigledno, pogotovo nakon izlaska osuenog iz prijemnog odeljenja, gde provodi do mesec dana. Izlazak na krug je najbitniji momenat za svakog osuenog. (Krug je u Valjevu sinonim za Neformali osueniki sistem- NOS pr..K.) Jer, kako e ga krug prihvatiti od toga mu zavisi kako e izdravati kaznu. '' Mnogo vee promene se odigravaju u ponaanju pojedinca kada pristupi grupi u kojoj dobija odreenu ulogu i poloaj, a duan je da potuje niz novih pravila ponaanja. Da bi se ponajbolje uoile interakcije u neformalnom osuenikom sistemu, treba odrediti pojam grupnih normi. Jer : Ako svaki pojedinac u grupi ima odreenu ulogu, i ako zavisno od znaaja njegove uloge za ostvarivanja zajednikog cilja, svaki lan dobija odreen poloaj ili status u grupi, to nije nita drugo do mesto na hijerahijskoj lestvici grupe, onda smo istakli ono to je osnovno za grupnu strukturu, jer ona i ne postoji drugaije nego kao sistem uloga i poloaja u grupi. Pravila koja odreuju oekivanja u pojedinim ulogama i prava koja daju pojedini poloaj u grupi, nazivaju se grupnim normama. (Stoji, 1975:174-175). Sociolog-istraiva treba da zna, zbog ega je disciplina meu osuenicima, lanovima kolektiva, vea nego meu slubenim licima . Potovanje normi u grupi je mnogo vanije, jer lanovi mnogo vie zavise jedni od drugih. Svako nepotovanje normi reflektuje se snano na grupnu integrisanost i oseanje grupne solidarnosti, koje poivaju na uzjamnosti oekivanja meu lanovima. Zato se u grupi, uporedo sa formiranjem normi uobliavaju i sankcije, i obezbeuje njihovo izvrenje. Sankcije za prekrioce normi mogu biti veoma blage i neodreene, ali i veoma otre i precizno odreene.

61

Zatvorska podmornica

Nekad je to samo podsmeh ostalih lanova grupe, ili opomena voe grupe, a nekad moe da bude ak i fizika likvidacija prekrioca. Strogim kanjavanjem odstupanja od osnovnih normi, grupa se obezbeuje od dezintegracije koja je neminovna, ako olabavi mrea oekivanja meu lanovima. (Stoji, 1975:175). Sada bi trebalo da bude jasno i najvernijim pobornicima osuenikog kruga, ta zapravo znae tangliranja i bodenja meu osuenima. Sankcije za prekrioce grupnih normi ili uzajamnih oekivanja, cinkarenjem. M. kuli navodi da : Meu savremenim kriminolokim teorijama utemeljnim na saznanjima psihologije, veliki uticaj ima teorija o delinkventu kao o posebnom psiholokom tipu, po kojoj se delinkventi razlikuju od nedelinkvenata po svojim optim psiholokim karakteristikama i predstavljaju poseban psiholoki tip koji se odlikuje ; jakim tendencijama prema morbidnoj depresiji, napadima besa i bolesne agresivnosti, zadovoljstvu nanoenja povreda nekome, asocijalnou, zatvorenou u sebe, odnosno ; neodgovornou, impuslivnou, nezavisnou, nemogunou procenjivanja posledica sopstvenog ponaanja, egocentrinou, nedostatkom sposobnosti ocenjivanja sopstvene vrednosti, uz znaaj sklonosti ka racionalizaciji. Takoe: Neki kriminoloki pravci posebno insistiraju na tome da su delinkventi lica koja ne poseduju odgovarajui stepen samokontrole uz prisutne poremeaje u procesu njihove socijalizacije . ( kuli, 2003:49-50). Ove navedene karakteristike su skica za psiholoki profil prosenog delinkventa koji izdrava kaznu u valjevskom zatvoru.13 To je ustvari foto-robot prosenog osuenika koji bi trebalo da bude poetna taka u izradi zakonskih regulativa i propisa.
13

U treminologiji umesto zatvora zvanino se koristi termin zavod, to je svakako recidiv prolosti i podsea na Zavod za zapoljavanje ili Kulturno prosvetnu zajednicu KPZ , to ide u prilog zatvorskim manipulatorima.

62

eljko LJ. Krsti Krivino pravni i viktimoloki aspekt : Zatvor je nastao izvan sudskog aparata, u vreme kada su u itavom drutvenom telu izgraeni postupci kojima je cilj bio odeljivanje, prostorno rasporeivanje i vezivanje jedinki za utvreno mesto, njihovo klasifikovanje i maksimalno iskoriavanje njihovih snaga i vremena, postupci za dresiranje tela, kodifikovanje celokupnog ponaanja, obezbeivanje stalne i besprekorne vidljivosti jedinki, kao i i stvaranje ustrojstva za njihovo osmatranje, beleenje i ocenjivanje, te akumuliranje i centralizovanje znanja o njima. Ta opta forma mehanizma za potinjavanje i iskoriavanje jedinki posredstvom minucioznog dejstva usmerenog na njegova tela, stvorila je model zatvorske institucije. (Fuko ,1997:256). Tako ustrojen i opredeljen zatvorski sitem je izvor nasilja. Nasilniko ponaanje osuenika, indirektno,stimuliu i sudovi14 koji odugovlae pocese protiv razbojnika i nasilnika. U izjavi za ''Glas javnosti'' dr Jovan iri sa Instituta za uporedno pravo iz Beograda saglasan je sa utiskom da su sudovi ponekad isuvie blagi : udno je da neko optuen za dva tri teka dela dobije samo nekoliko godina zatvora. Jo neobinije je da sudija posle izricanja takve kazne dobije aplauz. S druge strane, rtve razbojnitva i svakolikog nasilja pravosuu najvie zameraju zbog maratonskih procesa...Kad na red stignu predmeti protiv razbojnika i nasilnika, procesi negde zapnu, optunice se krate, a kazne kao da se prepisuju. Najvee 'rupe' u radu pravosua se prave u policiji i tuilatvu. Tuilatvo esto ne goni one koje treba, pa ih mnogi sumnjie zbog velikih propusta i raznih muvanja.
14

U Politici od 12.12.2008.g. se navodi da 4300 krivini prijava je zastarelo, 1000 krivinih postupaka traje due od 10 godina, 96 odsto zatvorskih kazni narkodilerima je na granici zakonskog minimuma ili ispod. Kao dobar primer je suenje profesorima sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kojima je glavni pretres zapoeo posle godinu ipo dana, od poetka pokretanja krivinog postupkla. Nastavak suenja odloen za arpil 2009 g.

63

Zatvorska podmornica

U praksi sudova je izricanje presude da bi se samo pokrio pritvor. Zadatak suda je da utvrdi da li je neko kriv ili nije, sve ostalo je isto prostituisanje. Sve to dovodi do toga da se u Srbiji isplati biti mali kriminalac, pre, nego veliki ovek. ( Kaluerovi, 2004:4-5) Sem toga : nezaposlena predgraa , a u Srbiji i itavi gradovi, jesu prostor nezadovoljstva koji se najlake lei organizovanim nasiljem ,pa otuda supkulturalnih pojava ( grupe poput skinhedsa, obrazovaca, fudbalskih navijaa...), iji je stil u stvari agresija, a izraajno sredstvo bejzbol palica, no ili pitolj...( oevi, 2008:3). Pojam rtve Profesor Vladimir Vodineli smatra da je : Kriminalistika kao pupanom vrpcom- vezana sa kriminologijom upravo svojim sastavnim delom kriminalnom fenomenologijom . On navodi da Kriminalna fenomenologija prikuplja i sistematizira : pojavne oblike krivinih dela ( delinkventsku tehniku i taktiku); ivotne forme prestupnika; saznanja o posebnim pojavama kod svake pojedine vrste krivinog dela ( Kriminalna morfologija, kriminografija - prikuplja i sistematizuje pojavne oblike krivinih dela i ivotne forme prestupnika ). Viktimografija - prikuplja i sistematizuje ivotne forme rtve. Da bi se bolje rauzmeo pojam nasilja u zatvorima, treba ukljuiti i pojam viktimologije : koja se bavi uenjem o rtvi krivinog dela. To je najmlaa grana kriminologije i kriminalistike. Istaknuti teoretiar viktimologije Mendelsohn navodi osnovne ideje: Krivino delo nije uvek iskljuivi proizvod uinioca; kao to postoji sklonost ka vrenju krivinih dela, tako postoji i sklonost da se postane rtvom, pa i ponovnom rtvom; kao to postoji povratnik uinilac tako postoji i povratnik - rtva. Otkrivanje uzroka zbog koga su izvesni ljudi skloni da postanu rtvom uinioca krivinog dela u interesu je drutva i linosti.nijedna od kriminolokih kola nije uzela u obzir :

64

eljko LJ. Krsti da uinilac ne moe biti posmatran odvojeno od svog protivnika rtve, bez ije egzistencije nema ni krivinog dela; da su razdvajanjem uinioca i rtve kriminologija i druge krivine nauke, kao i praksa suzbijanja kriminaliteta postavljeni na pogrenu osnovu. Po Vodineliu :Prvi zadatak viktimologije je da izgradi tipologiju rtve i na taj nain doprinese prevenciji kriminaliteta....Ne moe se shvatiti psihologija ubice ( i bilo kog drugog uinioca primedba V.V. ), ako se ne poznaje sociologija rtve. Ono to trebamo jeste nauka o rtvi viktimologija . Da bi se bolje razumeo fenomen ugroenosti rtve navodimo Mendelsonovu ( Mendelsohn ) tipologija 15 ,u kojoj on poznaje : a) nevinu rtvu ( dete, onesveenu osobu), b.) rtvu koja je tek neznatno kriva (neznanje), c.) rtvu krivu koliko i uinilac krivinog dela ( sporazumnu), d.) rtva koja je vie kriva od uinioca ( provocirajua ), e.) rtvu koja je jedino kriva ( nuna odbrana) d.) rtvu koja fingira viktimnost ( ugroenost ), ili se nudi da postane rtvom. (videti : Vodineli, 1996: 310- 311). Viktimoloki pristup u krivinom postupku V. Vodineli, takoe smatra da je problem minimiziranja viktimologije institucionalne prirode, jer : Nauka krivinog procesnog prava i pravosudna praksa premalno panje poklanjaju izuavanju linosti oteenog, dok su neto vie zainteresovani za uinioca , a najvie za

15

U zatvorskoj populaciji meu osuenima egzistiraju sve vrste rtve, poev iz neznanja do ugroenosti. Ono to je svakako najtee proceniti u jednom zatvoru, a to je objektivna ugroenost. Postoje osueni koji fingiraju ugroenost kako bi profitirali u tretmanu i dobili dobro radno mesto. Ali postoje i objektivno ugroeni osuenici koji esto nailaze na zid nerazumevanja od strane formalnog sistema i odluuju se na bekstvo.

65

Zatvorska podmornica

samo delo. Za ovakvu jednostranu dogmatsku orjentaciju su krivi pravni fakulteti. Tipologija rtve i njihova stvarna uloga u kriminogenezi sasvim su izvan sudske optike. Ponaanje rtve uglavnom se sagledava kao statika pojava, a ne shvata se u potpunosti dinamika uloga rtve ( viktimogeneza) . Meutim: Podaci o linosti osuenog od znaaja su za kvalifikaciju krivinog dela. Pri reavanju pitanja o otvaranju istrage podaci o oteenom dobijaju i krivino procesno znaenje. Na primer, kod nune odbrane i krajnje nude podjednako su vani, kako podaci o linosti i ponaanju uinioca , tako i o linosti i ponaanju oteenih. ( Vodineli, 1996:310). Da bi se fenomen rtve razumeo, potrebno je krivino delo, kao sloeni sistem ralaniti na tri podsistema: krivino delo- uinilac; rtva uinilac; krivino delo rtva, pri emu krivino pravo i krivini postupak jednostrano posveuju glavnu panju samo podsistemu , krivino delo- uinilac, to mora imati negativne reperkusije po saznanje objektivne istine.( Vodineli, 1996: 311). Tipologija rtve Prvu tipologiju rtava dao je H. von Henting u svojoj knjizi The criminal and his victim. On je dao tri fundamentalna pojma rtve koji su kasnije proireni i kompletirani od strane Ellenbegera : kriminalac rtva, latentna rtva i odnos kriminalac rtva. Kriminalac rtva obuhvata sluajeve u kojima isto lice moe postati kriminalac ili rtva u zavisnosti od okolnosti ( delinkventi su u detinjstvu i mladosti esto bili rtve maltretiranja i eksploatacije). Delinkvent koji je izaao sa izdravanja kazne, esto postaje rtva ucena i diskriminacije Pojam latentne rtve ukazuje na postojanje odreenih svojstava rtve koja je ini izloenom zloinu.

66

eljko LJ. Krsti Na osnovu socijalnih i biopsiholokih predispozicija Henting je tipologiju rtava bazirao na fenomenolokom kriterijumu : maloletnike, ene, stare, bolesne, imigrante, pripadnike manjina, tupo-normalne, depresivne, lakome na bogatstvo, usamljene, razoarane, eljne ivota, blokirane, i dosadne. On je dodao jo i nestabilne linosti i hvalisavce, paranoike ( koji lano prijavljuju krivina dela i tako se izlau opasnosti od delinkvenata) neprijatelje sopstvene linosti, one kod koji postoji tzv. Abelov sindrom- oseaj krivice pred drugima zbog sopstvene sree i uspeha i one kod kojih postoji slaba elja za ivotom ( spleen). Poslednja tri tipa su roene rtve. ( Vili, Ristanovi, 2003:375) Nasilnici u zatvoru ,, Nasilnike i nasilje stvara zatvor kao institucija svojim nehumanim nainom funkcionisanja''. ( Radoman M.; 2002: 456 ). Meutim nije samo zatvor 'kriv' za nasilje, jer u irem kontekstu : nasilje u institucijama je proizvod nasilja koje vlada u drutvenoj zajednici.. Sudski postupci koji se vode protiv pripadnika podzemlja i njihove minimalne kazne su u direktnoj korelaciji sa ponaanjem osuenika nasilnika u zatvorima. to su procesi dui, a kazne blae, ponaanje osuenika je kuranije..'' Nasilnike novog talasa praktiari u izvrenju krivinih sankcija ocenjuju kao ljude kod kojih stereotipnost nasilja, afektivna ravnodunost i praznina, ogoljenost i pusto omoguavaju tanu kalkulaciju sa nasiljem , dobro ga kontroliu i usmeravaju prema jasno, profilisanim ciljevima i vrednostima, koji su sve vie materijalne prirode ... Za razliku od prethodnih vremena, nasilje, ucene, pretnje i reketiranje prele su ogradne zidove i vetim voenjem poslova ( mobilnim telefonima , ije se posedovanje u valjevskom zatvoru jedno vreme tretirao kao laki disciplinski prekraj pr. .K.) upravljaju dogaajima i linostima u iroj drutenoj zajednici.( Radoman , 2002:456 ).

67

Zatvorska podmornica Dakle, neformalni osueniki sistem je glavno izvorite i generator nasilja u zatvorima. U okviru neformalnog osuenikog sistema provode se najtei oblici nasilja i torture jednih osuenika nad drugima. Fenomenologija nasilja u zatvorima je razliita od fizikog nasilja do razliitih oblika psihikog zlostavljanja. Fiziko nasilje se ogleda u obliku tua razliitog inteziteta, nanoenju lakih i teih telesnih povreda, seksualnog nasilja pa sve do najteih krivinih dela, odnosno ubistava. Psihiko nasilje se ogleda u vidu razliitih pretnji, ucena, manipulacija, pritisaka, iznuda, postavljanje zahteva i molbi koje se ne mogu odbiti. Odmah se moe zapaziti da je broj ovih nasilnih akata u zatvorima neuporedivo vei od broja prijavljenih sluajeva. Svako pokretanje krivinog postupka protiv nasilnitva u zatvorima se ini potpuno uzaludnim i skoro besmislenim postupkom ..( esto se deava u praksi da se rtve koje su maltretirane osude i dobiju novu kaznu zatvora od par meseci-''prikolicu'' dok agresori u sudskom postupku, ispadnu rtve odnosno oteena strana. 16 Takoe se deava da i kada se pokrene krivini postupak protiv agresora, da to negde zapne u sudu i da se postupak maksimalno odlae, dok se sluaj ne zaboravi. Ne retko se deava da bivi agresori koji su maltretirali, napreduju u tretmanu i dobiju radno mesto. pr. .K..) Neformalni osueniki sitem se iri i jaa ukoliko su deprivacije osuenika izraenije ili se pojave slabosti u formalnom sistemu zavoda. ( Radoman, 2002: 45)

16

Zbog neizdrivih pritisaka od strane kolektivaca, ugroeni osuenici, bee u stacionar zavoda ili se sami zatvaraju, a , ako su pritisci toliko veliki onda se odluuju na bekstvo preko zida, to im dodatno oteava izdravanje kazne jer se zbog bekstva kanjavaju. U zatvoru se retko ko bavi uzrocima pojava, pa samim tim i bekstvima. Bekstva se organizuju obino s poetka jeseni , kada se rano smrauje. Dva tienika 2006 g. u valjevskom KPZ, su iskoristila promenu uniformi dolamica, iz letnje u zimske, i zauzetost strae presvlaenjem, uli su u iskopani kanalan, i puzei neopaeno izaala iz zavoda, jer ih je tito mrak. .

68

eljko LJ. Krsti

Nasilje nad nasilnicima Da je : ,, nasilje ustanovljeni model ponaanja koji je karakteristian za ustanove zatvorenog tipa.: smatra dr. Zoran Ili, profesor Defektolokog fakulteta u Beogradu. On nalazi dva glavna izvorita nasilja : jedno od strane nasilnika ( onih koji izdravaju kaznu ), dok je drugi izvor nasilja, sama karakteristika zavodske sredine koja proizvodi nasilje. Ili smatra, da nasilje raa nasilje , odnosno da se u ustanovama za tretman delinkvenata , sprovodi nasilje nad nasilnicima. U zavodskim ustanovama se deava koncentracija nasilja na malom prostoru .Odnosno njoj predhodi koncentracija nasilja u linostima , u ivotu , i sve to osuenici nasilnici donose sa sobom u ustanovu. Oni nasilje kao model ponaanja poinju da primenjuju i tokom izdravanja kazne. Nasilje je ustvari bitno obeleje njihovog ivota, poremeaj u ponaanju. Zavodski institucionalni tretman je poslednji voz, poslednja mera koja pokuava da rei problem nasilnitva. U praksi se postavlja glavno pitanje, da li model tretmana moe da razrei nasilje i u ustanovama. Da bi se nasilnitvo iskorenilo u institucijama koje se bave tretmanom nasilnika, dr. Ili, smatra da bi trebalo prestati sa spoljnim uticajem na nasilnike . Meutim,on postavlja pitanje . Da li zavodska sredina moe da prestane da se nasliniki ponaa nad nasilnicima?''. ( Da bez potrebe sluba obezbeenja podie tenziju meu osuenima , da bi opravdala svrhu svog postojanja pretresima koji nemaju svrhu pr. .K.) Osnovne karakteristike zavodske sredine , koje proizvode nasilje kod osuenika su : Karakteristika izdvajanja ( prinude, ogranienja- kretanja, komunikacije..) Kontrola i nadzor ( nedostatak kontrole i video nadzora je bita odrednica zavoda, i tu imamo nasilje nad osuenicima. Ono se podstie...) 69

Zatvorska podmornica

Koncentracija negativnog ( skup nasilnika u neprirodnim zavodskim uslovima dovodi do pojave meuvrnjakog nasilja ). Problem odnosa formalnog i neformalnog osuenikog sistema. Profesor Ili, razlikuje nekoliko tipova nasilja u ustanovama zatvorenog tipa.: Meuvrnjako nasilje nastaje u neformalnom osuenikom sitemu i pokuaju osuenih da vladaju u neformalnim odnosima. Sistemsko nasilje u irem smislu se odnosi na celokupan drutveni sistem i odnos drutva prema kriminalu i u uem smislu, se odnosi na nain funkcionisanja ustanove. Struno nasilje ( bespotrebna dominacija defektologa u zatvorima bez obzira na ivotno iskustvo i godine rada pr. .K.) Nasilje po funkciji :( autoritarni odnosi su izvorite mobinga meu zaposlenima ). Reenje nasilnitva u ustanovama, dr. Ili vidi u programiranju tretmana nasilnika. Ipak, problem nasilnitva u zatvorima nije samo predodreen za osuene, njega ima i meu zaposlenima. Zato dr. Ili smatra da je za ustanove zatvorenog tipa , veoma bitno reavanje konfliktnih situacija , kako meu osuenima tako i meu zaposlenima. Konflikti se reavaju po principu ko je pobednik, odnosno ko je pobedio u konfliktu ( Demonstracija moi na malom terenu , pr. .K. ) Meutim da bi se konflikti konstruktivno reavali potreban je partnerski pristup. Uloga sociologa u prepoznavanju neformalne organizacije Da bi doao do sutine problema, sociolog mora ' uskoiti u hladan bazen i plivati' , odnosno mora sebe stavljati u eksperimentalne situacije i ulaziti u interakcije sa zatvorskim akterima, osuenima i zaposlenima. Razumeti njihovo ponaanje. Tek, u tim interakcijama, koje su svakodnevne, moe se doi do saznanja, zakljuaka i procena...

70

eljko LJ. Krsti Ali, : opaanje je onoliko prostrano koliko i nae iskustvo, opaanje je poetna etapa procesa saznanja ...Ono se neda odvojiti od znaenja. Mi vidimo stvari za koje znamo ta su ili vidimo pojave za koje moramo odgonetnuti ta su. Bez znaenja mi ih praktino ne vidimo...meutim da bi bilo korisno ,opaanje mora podjednako biti i verno i selektivno Zatvorski akteri socijalni objekti ( osueni i zaposleni) stvaraju atipinu perceptivnu situaciju to je atipinost jedne perceptivne situacije vea, to smo skloni da opaanje sa '' neposrednog vienja'', proirimo na uvianje, na vienje stvari putem miljenja, raznih strategija razmiljanja i rasuivanja. (videti - Havelka, 2001:39). Nedavno sam izaao iz svoje kancelarije i levo od sebe zapazio osuenog koji je dugo na izdravnju kazne i koji se jedva vue po krugu, dok je sa desne strane nadirao sve, novopridoli osuenik sa kratkom kaznom koji je dobio radno mesto u restoranu. Da bi ih uoio i registrovao kao dva tipa osuenika, istraiva mora dugo biti u zatvoru sa osuenima. Takoe, deavalo mi se pri ulasku u zajedniku prostoriju, gde borave osueni, recimo u bife Uprave, da odmah uoim razliku izmeu osuenika koji su proli krug od onih koji su direktno iz prijemnog dobili dobro reijsko radno mesto. Njih razdvaja ponaanje prema slubenim licima i odnos prema radnom mestu. Osueni koji su proli krug bolji su u radu i ponaanju. Da bi uoio ove i sline razlike sociolog istraiva mora da dobro poznaje i neverbalnu komunikaciju u zatvoru, koja u mnogim situacijama vie govori od rei. N. Rot smatra da je: Od znaaja obraanje panje na neverbalne komunikacione znakove i njihovo pravilno tumaenje i u svim aktivnostima, u kojima je neophodan neposredni kontakt sa ljudima, takoe i u terapiji i vaspitanju, i u svakodnevnom saobraaju sa ljudima . ( Rot N. , 2004; 100 ).

71

Zatvorska podmornica

Dakle, zatvor kao iroko polje istraivanja je idealno mesto za : dinamiku opaanja socijalnih zbivanja, aktera koji u njima uestvuju i odnosa meu akterima . (Havelka, 2001: 49) Meutim, da bi istraivanje bilo svrsishodno i da bi dalo rezultate zatvor treba shvatiti kao atipinu perceptivnu situaciju, gde se sprovodi maltretiranje osuenika i mobing slubenika ( pr..K.) Da bi se ona razloila i razumela, potrebno je uoiti uzrono -poslednine odnose izmeu aktera i pojava koje se deavaju unutar zatvora. Posmatra, zapravo, treba da se fokusira na socijalne objekte ( straare, vaspitae, agresivne osuenike, rukovodioce, pr..K.) koji stvaraju atipinu perceptivnu situaciju. U svemu tome je bitna socijalna percepcija koja se odnosi na opaanje socijalnih objekata i zbivanja, te u sreditu izuavanja stavlja takve pojave kao to je opaanje osoba i grupa osoba, njihovih aktivnosti i uzajamnih onosa. (videti Havelka, 2001: 49). Tako, napokon, dolazimo do glavnog predmeta interesovanja sociologa istaivaa u jednom zatvoru, neformalne organizacije kao generatora i inicijatora nasilnikog ponaanja. Ipak u praksi je teko boriti se za svoju profesiju, sociologa kriminologa koja je u zatvorima u Srbiji, neutralisana preko socijalnih radnika, koji su priznati u Odeljenjima za ispitivanje linosti . Takoe sociolozi su u drugom planu, i kao vaspitai pored defektologa ( specijalnih pedagoga) koji su postali monopolisti.. Meutim za sociologa istraivaa nije dovoljno samo da opaa, ili da se dri po strani, kao nabeeni intelektualac. On mora da reaguje na neloginosti, konstruktivno kritikuje, ali i da predlae konstruktivna reenja. Domai sociolozi su se veoma retko bavili fenomenom neformalnih organizacija.

72

eljko LJ. Krsti

Ipak, sociolozi Vlajko Petkovi i Duko Sekuli , objavili su dva vredna rada u asopisu Sociologija krajem sedamdesetih godina prolog veka. Oni i sada predstavljaju dragocenu osnovu za svakog sociologa- istraivaa koji ima za cilj prouavanje neformalnih organizacija, grupa i njihovo nastajanje, funkcionisanje, sukob, nestajanje Neformalne organizacije su veoma stara pojava. Meutim, kao socioloki fenomen , one su otkrivene relativno kasno. Radi se o jednom na prvi pogled nevidljivom i prikrivenom fenomenu, koji je teko pratiti i prouavati. Za sociologa nije bitno ko je ko formalo i kako se deklarie (bilo osueni ili rukovodilac-slubenik pr. .K.) Za njega je bitno ko ta stvarno radi , kako se ko ponaa. Da bi to utvrdio on prouava meusobne odnose interakcije. Neformalna grupa je nekada toliko jaka u procesu donoenja odluka da postaje odluujua na pojedinim institucionalnim nivoima koji su formalno priznati. Zbog toga je osnovni zadatak sociologa da otkrije karakter i sutinu neformalne organizacije i da osmisli njeno delovanje. On mora da ispita poreklo, strukturu i delovanje neformalnih grupa. ( Petkovi, 1979:172). Stvaranje neformalne organizacije Neformalna organizacija je prirodan odgovor na ogranienost i rutinu formalne organizacije. Formalna organizacija se bazira na apstraktnom predvianju delovanja, dakle, najotrijim obrascima ponaanja koje nikada ne pokriva sve realne situacije ...iz same prirode socijalnih organizacija proizilazi da je neformalnu organizaciju nemogue odstraniti. ( Sekuli, 1978:30). D. Sekuli smatra da se glavni potencijal za stvaranje neformalne organizacije nalazi u pojedincu, odnosno njegovoj viedimenzionalnosti : ,, Pojedinac je kroz svoju ulogu samo parcijalno ukljuen u funkcionisanje organizacije. Uloga obuhvata samo deo pojedinca i njegovih moguih potencijala. 73

Zatvorska podmornica

Igranje uloge u organizaciji je strogo determinisano i ako su zahtevi organizacije ispunjeni, ona ne postavlja pitanje o ostalim aktivnostima pojedinca. Na taj nain u organizaciji postoji uvek potencijalni konflikt izmeu organizacijskih i vanorganizacijskih uloga. Upravo ta viestrukost pojedinca predstavlja potencijal neformalne organizacije...Stvaranje neformalne organizacije proistie iz viedimenzionalnosti svakog pojedinca koji se ne ponaa samo u funkciji propisane uloge . (Sekuli,1978 :33) Kao to je osenik formalno rasporeen u vaspitnu grupu i rasporeen na radno mesto u pogon, on je nezvanino i lan nekog od osuenikog kolektiva. Takoe zatvorski lekar pored svoje propisane uloge moe se baviti i osuenikim tretmanima, to svakako nije njegov posao, kao to to moe raditi straar nadzornik dajui informacije osuenom o njegovom tretmanu. V. Petkovi navodi definiciju neformalne organizacije Milera i Forma : Neformalna organizacija je sistem linih i drutvenih odnosa koji se razvijaju meu ljudima u toku njihovih interakcija u formalnoj strukturi. Neformalna organizacija se sastoji od klika , rituala, ceremonija i oseaja koji odreuju ponaanje lanova. 17 D. Sekuli navodi definiciju neformalne organizacije po F.E. Katzi : Neformalna organizacija je celokupni obrazac aktuelnog ponaanja nain na koji se lanovi organizacije stvarno ponaajuukoliko ovo ponaanje ne koincidira sa formalnim planom. ( Sekuli,1978:174).

17

Svakog jutra u internatu lideri osuenikih kolektiva dre kratak sastanak kolegijum gde se dogovaraju i dele zaduenja, preko radnog dana. Sastanci traju kratko i oni su svojevrsni pandam slubenikom kolegijumu koga saziva Upravnik zatvora. Ukoliko neko iz kolektiva ide u Upravu, to je razgovor, dok osueni koji ide u Upravu ili kod vaspitaa , obino se podrazumeva da cinkari, i , zbog tog odlaska biva sankcionisan.

74

eljko LJ. Krsti

lanovi osuenikih kolektiva imaju svoje rituale i teritorije. Tokom dana, a naroito u slobodnom vremenu i tokom noi, neformalni osueniki sistem je najaktivniji. Nakon ruka u etnjama po krugu osueni se kreu u grupama, demonstrirajui svoju snagu kako suparnikom kolektivu tako i slubenim licima, pre svega strai. Kolektivci svoju mo demonstriraju preko teritorija. Uopteno govorei teritorijalnost je veoma bitna i za zaposlene i za osuene. Preko ekonomije teritorijalnosti, moe se precizno uoiti distribucija moi meu zatvorskima akterima. Meu zaposlenima postoji podela na one koji rade u Upravi i na ostale.18 Obini administrativci samim tim to imajukancelariju u Upravi doivljavju sebe vanijim i bitnijim recimo od vaspitaa, koji svoje kancelarije imaju u drugoj zgradi. Za osuene raspodela terotorija je veoma bitna. Tako na grupama gde spavaju, oni koriste najbolje sobe, takozvane samice. Na krugu se znaju klupe gde sede, a glavno mesto za demonstraciju moi je zgrada tzv. 'doma kulture'. U valjevskom zatvoru zgrada Doma kulture je zapravo bastion neformalnog osuenikog sistema. Slubeniki restoran, je takoe osuenika teritorija koja se tokom dana, brzo transformie iz slubenike za vreme doruka, u osueniki prostor gde svakodnevno boravi desetak osuenika. Slino domu kulture i slubeniki restoran je zapravo prostor gde se oblikuje neformalno osueniko druenje, sa svim svojim karakteristikama. N.O.S. se stvara na svim radnim mestima gde ima osuenika, i u garai, na ekonomiji, stacionaru..
18

Odluka o korienju mobilnih telefona meu zaposlenima, po kojoj samo lanovi kolegijuma , odnosno rukovodioci, imaju pravo unoenja mobilnih telefona u Zatvor.To govori o diskreditaciji ostalih zaposlenih, kojima je zabranjeno unoenje i korienje mobilnih telefona za vreme rada. Tu je re o demonstraciji moi elite iz Uprave.

75

Zatvorska podmornica

.Kolektivci takoe svoju mo demonstriraju preko mesta u stroju i oni su uvek u prvim redovima. Na muzikim koncertima sve se vidi .19 U osuenikoj trpezariji kolektivci sede sa strane, odnosno na bonim mestima., kao prvi ''meu jednakima''. Takoe , samo kolektivci smeju da ulaze u dnevni boravak, i da sede prvi ispred TV aparata i da dre daljinski u svojim rukama. Dok su lideri u kafiu. Osueni koji nisu u kolektivu su marginalci- ''radijator brigada '' i oni su izbeeni na hodnik u internatu. Sve se to deava pred oima straara, deurnog u internatu, koji je na sve to ravnoduan. Neformalne grupe Da su : ''Nosioci neformalnih organizacija neformalne grupe. smatra V. Petkovi, navodei da : one pak predstavljaju spontano nastale primarne grupe, iji nastanak nije predvien ni odreen bilo kakvim propisima, niti pak uslovljen nekim eksternim faktorima. Neformalna organizacija je redovan pratilac formalne. Gde god postoji kolektiv, zajednitvo, hijerarhija, vlast, postoji i odreena , propisana formalna organizacija. Ona postaje vidljiva naroito pri dinamici grupa, odnosno pri funkcionisanju organizacije. Zatvor je po svom unutranjem krutom birokratskom ustrojstvu prirodno stanite neformalnog sistema i neformalnih grupa. U zatvorima neformalne gupe se nazivaju osueniki kolektivi, dok njihov pandam u slubenikoj populaciji su - klike.

19

Muziki koncerti, sem to slue za razbijanje zatvorske monotonije za svakog ozbiljnog istraivaa su idealna prilika da se uoi neformalni osueniki sistem, jer se po mestu sedenja, sve moe videti kao na dlanu. Do bine sede lider i sa svojim kolektivima, a iza njih su lanovi . Ugroeni marginalci su u zadnjim redovima.

76

eljko LJ. Krsti

Koja su glavna obeleja neformalnih grupa : Postojanje odreenog interesa, on je materijalni supstrat na kome se formiraju...Interesi mogu da budu razliiti : ekonomski, politiki, ideoloki, nacionalni, kulturni, a potrebe njihovog zadovoljenja, motiv je za nastanak neformalnih grupa. ... Sfera njihovog delovanja je skoro neograniena. Njihovi uticaji i meuuticaji su vrlo isprepletani i zamreni, ali esto vrlo snani. Uloga neformalnih grupa je nekada toliko jaka u procesu donoenja odluka, da postaje odluujua na pojedinim institucionalnim nivoima koji su formalno priznati. Zbog toga je osnovni zadatak sociologa da otkrije karakter i sutinu neformalne organizacije... On mora da ispita poreklo , strukturu i delovanje neformalnih grupa. ( videti . Petkovi,1979:172-174). Kako , zapravo, deluju neformalne grupe? V. Petkovi smatra da : One deluju u pravcu ostvarenja usko grupnih interesa, one to dobro prikrivaju ili pak nastoje da ih prikau i proglase opte drutvenim interesima, tu razliku je veoma teko identifikovati. Ukoliko formalna organizacija zvanino prihvati stavove i zahteve neformalnih grupa, onda opte druteni interesi bivaju izigrani ili na izvestan nain mistifikovani. To se moe desiti na svim nivoima odluivanja, to se na alosto esto deava . Ukoliko due postaje takva praksa, onda neformalna grupa moe da infiltrira svoje lanove na kljuna mesta procesa odluivanja i tako osvaja najvanije procese u formalnoj organizaciji . Time sve vie poveava svoju drutvenu mo i uticaj. Dakle : Stvarna drutvena mo i uticaj neformalne grupe u mnogome zavisi od moi i ugleda koji uivaju pojedini lanovi neformalne grupe koji u svojim redovima imaju individue sa maksimumom drutvene moi i ugleda koji uivaju u formalnoj organizaciji , institucijama i strukturama.20
20

Dr. Slobodan Antoni smatra da : Svaka institucija je osnovana s namerom da pridonosi odravanju i uspenom delovanju sistema. Institucije, meutim, nakon

77

Zatvorska podmornica

Zajednika bitna karakteristika svih neformalnih grupa je podruje delovanja. Sfera delovanja neformalne grupe je skoro neograniena. Ipak, osnovno podruje su kadrovska politika i raspodela. 21 Neformalne grupe su zainteresovane da kontroliu podruje kadrovske politike i da utiu na njihovo voenje. One je koriste za kao sredstvo za izbor i dovoenje novih ljudi (svojih ljudi) , za rasporeivanje na pojedina radna mesta i napredovanje, ali i za odlazak iz organizacije. '' (videti : Petkovi, 1979:175-176).

osnivanja imaju sopstvenu logiku delovanja, koja je jaa od volje osnivaa. On razlikuje etiri razdoblja u ivotu institucije: 1. Doba osnivanja; vlast je za neku drutvenu potrebu utvrdila da nije zadovoljena; obrazuje se posebna ustanova koja e se baviti samo tim pitanjem; na elo ustanove najee se postavljaju obrazovani i drutveno posveeni kadrovi; 2. Doba efikasnosti; nakon osnivanja, institucija poletno radi na ostvarivanju zadatih ciljeva; drutvena korist od institucije je oigledna; rukovodioci su i dalje posveeni radu ustanove; 3 doba rutine; rukovodstvo uiva autoritet; postoje stalni modeli reavanja problema( tzv, standardi )...; 4. Doba disfunkcionalnosti ; zbog rutinizacije i formalizacije institucije sve je manje efikasna i poinje da biva disfunkcionalna, tj. da smeta ostvarenju ciljeva sistema, pa postaje izvor nepotrebnog komplikovanja drutvenih odnosa i sve vie glavno izvorite dezorganizacije u datoj obalsti; dravna vlast kad tad e uvideti i reiti da neto preduzme; najpre e promeniti rukovodstvo; novo rukovodstvo e pokuati da reformie ustanovu , ako u tome uspe, ciklus se vraa u taku 2; ako ne uspe , vlast e posle nekoliko pokuaja doneti odluku o ukidanju institucije. ( Antoni S; 2011; 59 60). 21 Neformalna klika u okviru formalnog sistema moe uticati na izbor . svog oveka na neku odgovornu funkciju kao to je naelnika, preko koje mogu da pomau svojim osuenima, to je jedan od glavnih izvorita korupcije u zatvorima. Prodaja radnih mesta osuenima, davanje tretmana i vanzavodskih pogodnosti, to je moda srednji nivo korupcije. Nii nivo korupcije je unoenje mobilnih telefona i droge u zatvore od strane slubenih lica. Visoki nivo korupcije su javne nabavke kao i tzv. 'projekti' koji se ne realizuju. Tako je jedno vreme postojala ideja o novoj Upravnoj zgradi....

78

eljko LJ. Krsti

Vaspita i osuenici na tzv. seansi u okviru projekta . Zatvorski vaspitai U zatvorima najobrazovaniji kadrovi, vaspitai su iskljueni iz procesa odluivanja, i pretvoreni u izvrioce. Na njihovo mesto neformalno su se uvukli neobrazovani kadrovi , nii slubenici sa osnovnom i srednjom kolom i preuzeli njihove uloge . Ti slubenici 79

Zatvorska podmornica imaju neformalnu mo jer su bliski centrima moi- zatvorskim rukovodiocima ( upravniku i naelnicima ). Njihov odnos prema rukovodiocima se zasniva na poslunosti i poltronstvu a ne na znanju i kompetentnosti. Negativna selekcija meu slubenicima dovodi do apsurdnih i tragikominih situacija u kojima su vaspitai degradirani jer se rukovodioci plae njihovog uticaja i zato ih dre po strani. Nedostatak kompetencije i strunosti se u zatvorima, meu slubenim licima, pokriva i prikriva neprirodnom raspodelom neformalne moi pojedinaca, ija uloga u procesu odluivanja nije u skladu sa njihovim profesionalnim sposobnostima. U zatvorima, se primenjuje tehnologija vladanja u kojoj nesposobni prolaze dok se sposobnost i inicijativa kanjava i sputava. Jer onaj slubenik koji radi, moe i napraviti greku, dok oni koji nita ne rade, su zadueni za spletkarenja i kritike. To se sve deava jer je zatvor u osnovi aktiintelektualna sredina, koja ne priznaje vaspitni rad. Od vaspitaa se oekuje da po potrebi bude rezervni straar. Dodue nedostatak pravih i strunih kadrova meu vaspitaima, pravih pedagoga dovodi do toga da se razliito radi sa osuenima. Glavna polarizacija meu zatvorskim vaspitaima se deava upravo u njihovom odnosu i shvatanju neformalnog osuenikog sistema. Jedni, ''liberalniji'' smatraju da treba raditi samo sa osuenima koji su aktivno ukljueni u neformalni osueniki sistem, preko osuenikih kolektiva, kako bi se odrala ravnotea u osuenikoj populaciji. Za njih su kolektivci ''pravi'', dok svi ostali osueni su nebitni. Malobrojniji vaspitai pokuavaju da se pedagoki odnose prema svima osuenima, ne pravei razliku izmeu kolektivaca i onih koji nisu u kolektivima. Taj rad je daleko tei jer zahteva od vaspitaa da se ozbiljno posveti svakom osueniku bez izuzetka. Dakle, nasilniko ponaanje osuenih u zatvorima pre svega svoje izvorite ima u sistemskim propustima, pa tek onda nastaje od samih pojedinaca osuenika i slubenika koji rade u zatvorima.

80

eljko LJ. Krsti

Sami zatvori odnosno rukovodea elita i pojedini vaspitai i straari stimuliu i odobravaju postojanje neformalnih grupa, osuenikihkolektiva, preko kojih zavode mir u celokupnoj osuenikoj populaciji. Meutim taj lani mir je zasnovan na kompromisima i ima ogromnu cenu koju najvie plaaju osueni koji hoe mirno da izdravaju kaznu, a kojih nije mali broj, kao i slubenici - straari i vaspitai koji pokuavaju da profesionalno rade svoj posao. Ne retko se deava da neformalni osueniki sistem preko peticija poalje straara, koji im neodgovara, na karaulu, i iskljuuje ga od socijalne interakcije sa osuenima. To je praktino najvea kazna za svakog mladog straara, sem onog koji eka veliku penziju, ili se odmara od privatnog rada van posla. Institut peticija koji je proao kod strae vremenom se preneo na vaspitae, pa su osueni u valjevskom zatvoru preko peticija pokuali da smenjuju vaspitae. Na to se nastavio i formalni sistem pokretanjem disciplinske odgovornosti , za vaspitaa koji je javno progovorio. 22 Tipologija zatvorskih vaspitaa Dosadanji nain rada vaspitaa sa osuenima ali i formalni zatvorski sistem, za svoje potrebe, je iskristalisao nekoliko tipova vaspitaa , koji paralelno egzistiraju : Profesionalac, tip vaspitaa koji pokuava da radi posao ne pravei razlike meu osuenima. Profesionalci su najee rtve neformalnih grupa kako osuenih tako i zaposlenih, jer su i jednima i
22

Zatvor , odnosno formalni zatvorski sistem svojom autoritarnom strukturom i autoritarnim rukovodiocima je idealna sredina za sprovoenje mobinga, maltretiranje zaposlenih na poslu. rtve mobinga su najee vaspitai koji pokuavaju da u svom profesionalnom radu daju svoj lini peat, kreativnosti, to okotali i nepoverljivi sistem ne podnosi. Zatvorski rukovodioci od svojih saradnika trae bespogovornu poslunost ..

81

Zatvorska podmornica

drugima trn u oku, zbog dobronamernih kritika. esto se neformalne grupe udruuju u pokuaju eliminaciju profesionalnog vaspitaa. Za zatvorsku elitu, profesionalac nije za saradnju. Dobija etiketu konfliktne linosti, ili pojedinca koji nije za timski rad...Ne poziva se na sastanke ... Kolektivac, je najee novi vaspita, koji ima podrku Uprave, i koji se veoma osiono i nadmeno odosi prema marginalnim osuenima, i starijim kolegama, skrivajui nesigurnost. Uiva ugled kod kolektivaca, koga ovi koriste za komunikaciju sa upravom. Kada mu kolektivci bace kosku - pogrenu informaciju , on je prenosi u Upravu. Jatak, vrsta vaspitaa koja je spremna da u svakom trenutku zatiti i prikrije sve ono to se deava loe meu osuenima u neformalnom sistemu. Blizak je kolektivcu i oba tipa gaje kult osuenikog kruga i podravaju Neformalni osueniki sistem-NOS i rukovodeu zavodsku elitu. Kao i demagog koristi okotale parole. Pasivac, je onaj vaspita koji se ne mea u svoj posao i otaljava ga. Njegov posao se svodi na fiziko prisustvo i on ak i ne pamti imena osuenika. Takav najvie odgovara rukovodeoj eliti jer ne postavlja neugodna pitanja i ne dovodi u pitanje, esto, nerazumne odluke. Smatra se da je takav tip vaspitaa dobar za saradnju, jer ne postavlja teka pitanja. Demagog , neprofesionalni vaspita, koji svoje nerad prikriva minimumom rada a na sastancima izgovara parole, koje drugi ele da uju. Te parole odnose se uglavnom na diskreditaciju strae. Formalni sistem ne sankcionie ovaj tip vaspitaa, ve ga nagrauje. Tipologija osuenika 23
23

Po vrsti krivinih dela osuenike moemo klasifikovati na najbrojnije razbojnike i osuene koji imaju veze sa Psihoaktivnim supstancama ( narko dileri, korisnici ..) , ubice, osuene koji potiu iz izbeglikih porodica i u poslednje vreme sve prisutniji osuene koji pripadaju militantnim navijaima.

82

eljko LJ. Krsti

Kolektivci : Osuenici koji su lanovi kolektiva, dobijaju svojevrsni imunitet od formalnog sistema, preko koga im se u mnogim situacijama ' gleda kroz prste '. Prema njima su kazne u disciplinskim postupcima blae, a napredovanje u tretmanu nije u skladu sa njihovim ponaanjem, ve po stepenu moi, odnosno mogunosti uticaja na druge osuenje. Bivi kolektivac: je osuenik koji je iz nekog razloga izbaen iz kolektiva, jer je prekrio nepisano pravilo, osueniki kodeks. njega najpre bojkotuju, i ostavljaju na milost i nemilost formalnom zavodskom sitemu, koji ga moe izmestiti sa kruga, ili ga ostaviti u ugroenoj poziciji. Marginalci: Ugroeni osuenici po definiciji, je onaj osueni koji u sklopu svoje linosti ima submisivnost, kao glavnu karakternu osobinu . On je podjednako snishodljiv, kako prema slubenim licima tako i prema jaim od sebe. Po prirodi je povuen, i ne pripada osuenikom kolektivu. Nalazi se u ulozi sudopere, i jaima od sebe pere arape, gae. Silovatelji: Osuenik po vrsti izvrenog krivinog dela. Po nepisanom osuenikom kodeksu, meu ugroenim osuenima se nalaze oni koji su poinili krivino delo silovanja. Nisu omiljeni u osuenikoj populaciji, u kojoj po pravilu nailaze na hladan prijem, koji podlee sankcijama: poev od bojkota, preko zadirkivanja, do fizikih sankcija. Cinkaroi : Osuenici koji su tokom istranog postupka i suenja, izdali svoje sauesnike, odnosno priznali izvrenje krivinog dela, takoe su nepopularni, meu drugim osuenicima, jer su namestili svoje sauesnike. Oni obino trae, premetaj u drugu ustanovu, ili izdvajanje u mirniji deo zatvora, kako ne bi doli u sukob sa svojim sauesnicima. Oni se podvode pod iri pojam 'cinkarenja', dok u zatvoru postoje cinkaroi po profesiji, koji za to dobijaju neke privilegije od slubenih lica, pre svega strae.

83

Zatvorska podmornica Narkomani : u NOS-u , ne podnose narkomana, jer je labilna linost, i moe da bude laka meta, formalnog sistema za dobijanje informacija, odnosno da narui princip ometre Psihopatska linost : osueni na nepogreiv nain prepoznaju osuene koji imaju poremeaj u ponaanju, i koje fornezini psihijatar Boidar Delebdinaziva izopaene (devijantne) psihopatske linosti , koje krasi grazimvost, samoiva elja za prisvajanjem i posedovanjem, bezobzirnost, lukave poslovne vetine kao vrhunsko ljudsko umee, dok drutvene odnose uspostavljaju kupovinom i prodajom svega, pa i sopstvene ljubavi.( Kosti, 2002 : 143-144) Ugroeni iz osvete: U ugroenoj poziciji, se nalazi i osuenik koji je u zavadi jo od ranije(pre zatvora) sa nekim jakim osuenikom koji je u kolektivu. Deava se u praksi da, iako formalni sistem zatiti osuenog u zatvoru, da osveta stigne njegovog brata na slobodi, to upravo govori o jaini neformalnog osuenikog sistema i njegovim pipcima, koji doseu i van zatvorskih zidina, i sankcioniu lanove porodice. Bivi milicioneri: Ugroenost bivih milicionera , koji se nalaze na izdravanju kazne, sa trendovima u drutvu je doivela, metamorfozu. I dok su ranijih godina oni bili u ugroenoj poziciji, sada se uloga promenila, pa ne retko se deava da bivi milicioneri budu oberuke prihvaeni od NOS-a, gde mogu imati i lidersku ulogu. Zatvor kao kola kriminala Svaki osuenik- povratnik ponaosob je proizvod institucija kroz koje je proao, poev od Centara za socijalni rad, domova za nezbrinutu decu, KP Doma, policijskih stanica, sudova. U tom hodu kroz institucije oni su oblikovali poeljno i naueno ponaanje koje ih ne sprema za ivot van totalnih ustanova. Naalost, mnogi od njih su prinueni da naprave nova krivina dela, jer nisu osetili adekvatnu sankciju niti proli kroz pravi sistem discipline. 24
24

U nevidljivom kriminalnom kolskom sistemu,postoje predkolske ustanove kao to su Dom u Beogradu Vasa Staji u K njaevcu i Niu, VPD-om Kruevac je

84

eljko LJ. Krsti Osueni su u zatvoru usavrili naueno ponaanje, odnosno vrlo malo je potrebno da osueni odglumi da je dobar. M. Kosti opisuje model poeljnog ponaanja koga se pridrava veina osuenika imajui korist: Na taj nain se nagrauje svako , a najee preterano i lano, prilagoavanje stareinama zatvora i njihovim stavovima, a ulizice i poltroni, valjda po nekoj slinosti s realnim ivotom ,izvlae premije, koje ih bar na neko vreme izvlae iz robijanice . ( Kosti, 2008: 75 ) Na ovaj zanimljiv, ali nedovoljno prouen, fenomen skree panju i profesor kuli: U kriminalistiko-taktikom smislu, treba istai da drutvena reakcija koja sledi u odnosu na prvobitno delinkventno ponaanje, u sluaju kada se ogleda u institucionalizovanju maloletnog delikventa, moe da dovede, to se u praksi sve vie zapaa, ne do njegovog popravljanja, ve ak do daljeg uobliavanja njegovog delinkventnog statusa, kroz uticaj koji se vri od strane drugih iskusnijih delinkvenata u ustanovama, kada dolazi ne samo do izraenih ''kriminalnih infekcija'', ve se takve interakcije izraavaju i kroz ''usavravanje delinkvenata poetnika'', koji razvija nove kriminalne tehnike, upoznaje sa novim modus operandi, zbog ega se ponekad ustanove u kojima se izvravaju krivine sankcije ,..nazivaju ' kolama kriminala' ili gde se odravaju 'seminari' delinkvenata. ( kuli,2003:39). O 'valjevskoj koli kiminala' prvi je javno progovorio bivi direktor Uprave za izvrenje zavodskih sankcija Milo Jankovi: Kad maloletnik proe kroz KPZ Valjevo, izlazi kao peen kriminalac. E, pa tu praksu emo ukinuti . On je u izjavi za ,,Nedeljni Telegraf opisao kakvo je stanje zatekao u avgustu 2005 kada je posetio KPZ Valjevo :
Osnovna kola kriminala, valjevski zavod za maloletnike je srednja kola, sa razliitim smerovima : kraa, droga, nasilnitvo, razbojnitvo. Dok su pravi kriminalni fakulteti : KPZ u Sremskoj Mitrovici, KPZ u Niu i Zabela u Poarevcu, gde postoji i jedini zatvor za ene u Srbiji

85

Zatvorska podmornica U zatvorskom krugu sam video zemunice. U njima su se ljudi bukvalno krili od lokalnih zatvorskih bandi i njihovih neformalnih voa, koje su sve osuene koji nisu bili sa njima maltretirali, ikanirali, prebijali pa ak i silovali. Ne zato to su homoseksualci , ve da bi dokazali koliko su moni. Osuenici su se krili gde su stigli pa i pod zemljom. U iskopanim zemunicama drali su stolove i stolice. Bolnica je imala mnogo vie pacijenata nego to ih je zaista bilo bolesno. Naravno, meu pacijentima je bilo i onih koji se kriju. Sa druge strane u jednom objektu-kotlari, naao sam i video rikorder , kompjuter, specijalni leaj sa tri kasete prepune parfema, toaletnih voda i vrhunske kozmetike. Pitao sam zaposlene ije je to.: Tu spava deurni u zimskom periodu'', usledio je odgovor, a bila je sredina avgusta. Gledao sam svog podreenog i nisam mogao da verujem da on mene gleda i tako oigledno lae . Pitao sam drugog, odgovorio je isto. Pa treeg pa sve do estog . Konano esti straar mi je priznao da to koristi jedan od najpoznatijih valjevskih osuenika. 25 Rukovodea elita zatvora, ipak, na problem neformalnog grupisanja gleda ' konstruktivnije '. Tako jedan od rukovodilaca valjevskog zatvora u feljtonu o srbijanskim zatvorima za Politiku kae: Nekako su tu glavna beogradsko aanska i kraljevakokruevaka grupa. Ima i nekih negrupisanih . Mi znamo ko stoji na elu tih struktura i to se ne krije. ak i oni sami dolaze kod nas, mi razgovoramo sa njima. Oni imaju svoje zahteve koje mi ne moemo do kraja da ispunimo,ali imaju i vrlo konstruktivne elje. Mislim da je taj odnos dobro izbalansiran i u interesu je ove ustanove. I jo neto:moda je preambiciozno ako kaem da mi to sve drimo pod kontrolom.

25

Nedeljni telegraf, Intervju sa Miloem Jankoviem ,17.11.2004g.

86

eljko LJ. Krsti Moda ba ti deaci dre situaciju pod kontrolom jer su sami shvatili da im se ne isplati da mnogo talasaju, jer onda represija izbije u prvi plan, a pogodnosti se redukuju. 26 Dakle, cilj ovoga rada je da se u naim zatvorima konstruktivno i adekvatno pone reavati jedan od glavnih problema, prepoznavanje objektivne ugroenosti osuenih, koja se esto putem manipulacije od formalnog sistema amortizuje na pogrean nain, skrivajui i stavlj ajui pod tepih.

Neformalna grupa tzv. osueniki Seljaki kolektiv

26

Videti : Politika , feljton o zatvorima, 29.03.2005 g.

87

Zatvorska podmornica

ZATVORSKO DUPLO DNO

Uvod Ono to se namee kao prvi utisak, nakon ulaska u valjevski zatvor jeste nepodnoljiva lakoa ivota u njemu. Meutim, u dubinama tog poretka postoji odreena dinamika, koju je u prvi mah teko uoiti. Saznanja koja ovek/istraiva stie s protokom vremena tiu se pre svega neformalnog osuenikog sistema, pod ijim okriljem se deavaju razne patoloke i destruktivne pojave u kojima, pored osuenih, uestvuju i zaposleni. Ono to je moda osnovna nit koja spaja osuene i zaposlene u zatvoru je postojanje odreenih univerzalnih principa, koji se podjednako odnose na sve aktere u ' zatvorskom loncu.' Od samog poetka rada u zatvoru, na radnom mestu vaspitaa, posebno me je interesovalo da li postoji neki posredan nain da se dopre do jezgra neformalnog osuenikog sistema,odnosno zatvorskog duplog dna. Naglaavam, posredan, jer sam odmah uoio da osueni veoma slabo dolaze kod vaspitaa, a jo slabije priaju o stvarima koje im se deavaju u zatvoru. Prva ideja koja mi se nametnula bilo je da se do 'zatvorskog duplog dna moe stii posmatranjem neverbalne komunikacije u zatvoru. Jer, kako kae N. Rot : Bez praenja i razumevanja neverbalne komunikacije mi ne moemo u potpunosti razumeti socijalno ponaanje ljudi. Neverbalna komunikacija je sastavni deo socijalnog ponaanja. (Rot, 1982). Meutim, s vremenom se ispostavilo da je neverbalna komunikacija, iako bitna, sporedni put u onome to me je interesovalo. Reenje se zatim nametnulo gotovo samo od sebe: pred sobom sam, naime, imao osuenika pisma koja sam, kao vaspita, morao itati, odnosno cenzurisati.

88

eljko LJ. Krsti

Svakako, neizbeno se postavlja pitanje etinosti upotrebe pisama, kao neeg intimnog, to se nipoto ne bi smelo zloupotrebljavati. Tu moralnu dilemu sam razreio i odluio da pisma ipak iskoristim kao izvor podataka, iz uverenja da e moja analiza ii u prilog mnogobrojnim ugroenim osuenicima, kojih ima u svim zatvorima. S druge strane, cilj mi je da preko analize sadraja osuenikih pisama demistifikujem zatvorski sistem, koji se nalazi na drutvenim marginama. Upravo osuenika pisma, ali i pisane izjave, predstavljaju 'duu' zatvora do koje je, ponavljam, teko doi. Tako je, Jelena padijer Dini, pripremajui svoju knjigu : ,,Zavoreniko drutvo , do podataka o drutvenim ulogama meu osuenicima dola koristei neformalne intervijue sa osobljem i zatvorenicima. Pisma kao vrsta izvora takoe imaju svojih manjkavosti, pogotovu ako sami osueni znaju da im se pisma itaju, pa ih esto koriste za komunikaciju sa vaspitaem, odnosno formalnim zatvorskim sistemom. Zbog tog ogranienja, najbolji nain dolaska do 'zatvorske due' jesu autentine zatvorske prie, kako sadanjih tako i mnogobrojnih bivih osuenika. Kao pouzdan izvor prilikom dobijanja realne slike o zatvorima svakako mogu posluiti i zatvorski penzioneri, koji bi mogli da razjasne mnoga sadanja zatvorska deavanja. Teorijska osnova Da bi se razumeo zatvorski sistem, svakako najpre treba navesti Gofmanovu definiciju totalnih ustanova, u koje on ukljuuje i zatvore: Totalna institucija je mesto stanovanja i rada gde veliki broj pojedinaca slinog poloaja, na dui vremenski period odseenih od ireg drutva, zajedniki vodi ivot u zatvorenom prostoru, pod kontrolom formalne uprave. (nav. prema: Spasi, 1996: 85). Ipak, najsveobuhvatniju definiciju zatvora dao je Miel Fuko, u svom delu Nadzirati i kanjavati. On navodi nekoliko definicija zatvora. Najpre,: 89

Zatvorska podmornica

Zatvor je malo stroija kasarna, nemilosrdna kola, sumorna radionica (Fuko, 1997: 261), ali i: omnidisciplinarna institucija, ije je dejstvo na jedinku celovito i potpuno, to je neprekidna disciplina. (Fuko ,1997, str. 265). M. Fuko takoe iznosi ekonomsko-moralnu opravdanost kaznenog sistema : ...koji obraunava kazne u danima, mesecima i godinama uspostavljajui kvantitativnu jednakost izmeu krivinih dela i duine kazne u zatvoru. ovek je u zatvoru da bi otplatio svoj dug . (Fuko ,1997, str. 265). Upadljivo je da je kazneno-popravna kolonija za mlade Metre, koja je otvorena u Francuskoj 22. januara 1840. godine koju opisuje Fuko po svojoj postavci veoma slina Kazeno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, otvorenom 125 godina kasnije u naoj zemlji. Naime,: ..pri ulasku u koloniju dete se podvrgava preispitivanju linosti, kako bi se stekla slika o njegovom poreklu, statusu njegove linosti, prekraju koji ga je doveo pred sud i svim prestupima koje je poinio u svom ivotu. (Fuko, 1997: 338). U valjevskom zavodu takoe postoji Odeljenje za ispitivanje linosti, gde se novopridoli osueni podvrgava ispitivanju linosti od strane sociologa i psihologa, ali i zdravstvenom pregledu od strane lekara. Tom prilikom, svakom osuenom se otvara Penalni dosije u kome se, kao i u Metreu,:. vremenom belei sve to se tie svakog tienika ponaosob (isto, 339). Slinost izmeu valjevskog i zatvora u Metreu je i postojanje stareina, vaspitaa i poslovoa koji su u Metreu: morali da ive zajedno sa tienicima, nosili su uniforme koje su bile skromne kao i tienike, tienike nisu nikada naputali, nadzirui ih i danju i nou. (isto, 339). Meutim, za razliku od valjevskog zavoda, u Metreu : budue osoblje obuavano je vetini uspostavljanja i odravanja odnosa moi. Osoblje se obuavalo u specijalnoj koli, gde je glavni deo programa bio da se budui kadrovi podvrgnu istoj onoj obuci u svim vrstama prinude kao i sami zatvorenici. ( videti : Fuko,1997, 339). 90

eljko LJ. Krsti M. Fuko navodi sedam univerzalnih maksima o zatvorskom ustrojstvu, na koje se, makar deklarativno, poziva i valjevski zavod za maloletnike: 1.Naelo prevaspitanja: Prevaspitavanje osuenika, kao osnovni cilj kazne, predstavlja sveto naelo koje je sasvim izriito prisutno u nauci i pogotovo u zakonodavstvu. Kazni oduzimanja slobode glavni cilj je prevaspitavnje osuenika i njihov povratak u drutvo... 2. Naelo razvrstavanja: Zatvorenici moraju biti usamljivani ili bar, razvrstani prema krivinoj teini dela, ali pre svega prema godinama, sklonostima, tehnikama koje se nameravaju pripremiti za njihovo prevaspitavanje i fazama njihovog preobraaja.... 3. Naelo modifikovanja kazni: Primenjuje se progredirajui reim, da bi se tretman zatvorenika prilagodio njihovom ponaanju i napretku na putu prevaspitanja. Taj se reim kree od zatvaranja u eliju pa do delimine slobode.... 4.Naelo rada kao prava i obaveze: Rad mora biti jedna od glavnih osnova za preobraaj i postepenu socijalizaciju zatvorenika. Kanjeniki rad ne sme se smatrati dodatnim i oteavajuim vidom kazni. Svaki osuenik ima obavezu da radi... 5. Naelo obrazovanja u zatvoru: zatvorski reim mora, bar delimino, da kontrolie i nadzire struno osoblje koje je u moralnom i strunom pogledu kadro da se stara o pravilnom vaspitanju jedinki... 6. Kaznu zatvora moraju pratiti mere nadzora i pomoi, sve dok se bivi zatvorenik konano ne ukljui u drutvo. (Fuko, 1997: 305-307). Fuko je takoe pokazao da je ostao nedostian u poznavanju sutine zatvorskog sistema. Po njemu, : zatvorski sistem, sa svojim hijerarhijskim ustrojstvom, omoguava regrutovanje krupnih prestupnika. On organizuje ono to bi se moglo nazvati ivotnim putem kroz disciplinske institucije.27. U okviru samog sistema istim
27

U naoj zemlji ne postoji nijedna institucija koja bi se bavila recidivom kao ozbiljnim problemom, ne samo zatvorskog sistema. Problem se komplikuje time to osuenik koji je boravio u vaspitnim ustanovama, i kome su izricane vaspitne mere, po dolasku na izdravanje kazne u KPZ Valjevo je neosuivan. Ipak, on se tretira kao penoloki povratnik koji se razlikuje od onog kome je prvi put sueno i koji se prvi put nalazi u zatvoru zbog krivinog dela

91

Zatvorska podmornica mehanizmom se stvara poslunost i organizovano prestupnitvo. (Fuko, 345). Jer, ako je tano da zatvor kanjava prestupnitvo, ono se i stvara ba u okviru tog sistema i zahvaljujui njemu, da bi se krug ponovo zatvorio. Zatvor je samo prirodni produetak, stepenik vie u toj hijerarhiji koja se prolazi, korak po korak. Prestupnik je proizvod institucije (Fuko , 346). M. Fuko zakljuuje neto to je u naem sistemu izvrenja krivinih sankcija vie nego oigledno: Kriminal se ne raa na marginama, kao posledica iskljuivanja i izgona iz drutva, nego upravo sve neminovnijem ukljuivanjem u njega, sve upornijem nadzoru, sve veoj i jaoj disciplinskoj prinudi. Zatvorski arhipelag omoguava da se u dubini drutvenog tela stvori prestupnitvo polazei od sitnih nezakonitosti, da se zatim one potine tom prestupnitvu, da se zatim organizuje specijalizovani kriminal. (Fuko, 1997, 346-347). Funkcionisanje valjevskog zatvorskog arhipelaga Radi uoavanja matrice odnosa izmeu neformalnog osuenikog sistema i formalnog zatvorskog, pre svega uprave, moe posluiti navod iz knjige Dobrivoja Radovanovia ,,ovek i zatvor, u kojoj autor izuzetno dobro uoava taj odnos: U kaznenim ustanovama u kojima postoji izrazita orijentacija na izrazitu kontrolu i odravanje reda, formalni sistem i sam nesvesno potpomae prihvatanje nekih karakteristika zatvorenikog drutva ( neformalnog osuenikog sistema, u daljem tekstu: NOS, prim. .K.) . Zbog opsesije redom i mirom pojedini delovi tog sistema (uprava, sluba obezbeenja) koriste

92

eljko LJ. Krsti neformalnu strukturu moi 28da bi taj red i mir odrali, a za uzvrat nosiocima te moi (liderima neformalnih osuenikih grupa) dodeljuju bolji posao, bolji smetaj, omoguavaju pristup znaajnim informacijama i slino. Na taj nain formalni sistem prua podrku i priznanje hijerarhijskoj organizaciji zatvorenikog drutva, a preko nje i drutvenim odnosima koji postoje ili se razvijaju unutar osuenikih neformalnih grupa. (Radovanovi, 1992: 35). Upravo ovaj odnos izmeu osuenika i uprave koja rukovodi zatvorom dovodi do toga da: kontrola nad osuenicima postaje primarna funkcija zatvora a prevaspitanje je, ukoliko ga opte ima, u sasvim drugom planu. (Radovanovi, 1992: 36). U valjevskom zatvoru postoji takoe marginalizovana vaspitna sluba, koja je, zbog mnogobrojne strae, skoro nevidljiva. Vaspitai se nalaze, po sistemu 'ekia i nakovnja', izmeu osuenih i uprave. Oni slue zatvorskoj upravi da potpisuju, dakle formalizuju, odluke koje su zatvorski rukovodioci ve unapred doneli. Koliko je obesmiljen posao vaspitaa u valjevskom zatvoru najbolje govori podrugljiv naziv potari,29 kako osueni nazivaju svoje vaspitae. To je, u stvari nekada bio, najvidljiviji vaspitaki posao: odnoenje i donoenje pote, koja se usput i cenzurie, to osuenima najvie smeta. Ali, upravo ti potarski poslovi rue svaki pokuaj da vaspita izgradi autoritet kod osuenika. Oni u vaspitnoj slubi vide usluni servis. Tanije, itava vaspitna sluba u valjevskom zatvoru pretvorena je u usluni servis, kako zatvorskoj upravi tako i osuenima.

28

Neformalne srukture se moraju pojaviti u svim formalnim organizacijama koje su prevelike i previe ukalupljene da bi dozvoljavale preko formalnih komunikacijskih kanala prisne odnose meu ljudima, a naroito u onim organizacijama u kojima postoje znatna neslaganja izmeu interesa formalne strukture i interesa njenih lanova ( osuenih-slubenika, prim. .K.). (Jezernik, 1972: 155). 29 Osuenika pota se od 2005 g. ne cenzurie niti ita, samo se otvara.

93

Zatvorska podmornica Posao vaspitaa posebno degradira injenica da se oni izostavljaju iz komunikacije izmeu uprave i osuenih. Tu su i osueniki kolektivi koji predstavljaju jezgra N.O.S.-a. U stvari, celokupna osuenika populacija je veoma otro polarizovana na osuene koji su u kolektivu, tzv. kolektivce, i one koji to nisu marginalce ili '' autsajdere''. U valjevskom zatvoru, zapravo, ne funkcionie Fukoovo naelo izolacije. On upozorava: Zatvor od zloinaca koji su zajedno ne sme da stvori homogenu i solidarnu ekipu (Fuko, 1997: 266). Formalni sistem zatvora stvara osueniku elitu i legalizuje maltretiranje marginalaca. U jednom prosenom zatvoru postoji osuenika elita koja, preko formalnih radnih mesta na koje je rasporeena od strane Uprave, koristi prostore kao svoje line teritorije.30 Osuenika elita se i bukvalno izdigla iznad veine osuenih, pa i zaposlenih, boravei na spratovima stacionara, kole, Doma kulture. lanovi elite su iskljueni iz bilo kakvih radnih aktivnosti., i predstavljaju glavnu sponu izmeu osuenikih kolektiva i uprave. lanovi elite po pravilu nisu i lideri osuenikih kolektiva; ovi su, pak, sa jedne strane okrueni svojim vojnicima, preko kojih maltretiraju i reketiraju marginalce, a s druge strane, preko lanova osuenike elite, imaju direktnu komunikaciju sa upravom. Glavno izvorite N.O.S. u zatvoru je Odeljenje za ispitivanje linosti, u kome najvie vremena sa novopridolim osuenicima provodi redar, koji je takoe osuenik. U prijemnom odeljenju N.O.S. vri diferencijaciju novopridolih na kolektivce i marginalce.

30

Pojam teritorije pokriva sve ono na ta pojedinac u datoj situaciji polae pravo kao na svoje i to kontrolie postupcima ritualne zatite (osueni to rade pojaavanjem muzike u svom kafiu, ili preglasnim sluanjem TV programa, prim. .K.). Povreda neije teritorijalnosti predstavlja ritualni prekraj i kanjava se ritualnim sankcijama [recimo, umesto kucanja na vrata, pojedini osueni lupaju, i tako prave ritualni prekraj ugroavajui vaspitaevu teritorijalnost) (Gofman, nav. prema Spasi, 1996: 68).

94

eljko LJ. Krsti U Prijemnom odeljenju, u kome osueni provode 30 dana, vre se uticaji kako formalnog zavodskog sistema, koji sprovodi procenu linosti novog osuenika, tako i N.O.S-a, koji procenjuje da li e neko biti u kolektivu ili ne.31 O tome, pored zemljake linije, koja je bitna viza za kolektiv, odluuju i bogati paketi od kue, ali i kriminalni pedigre koji se mora dokazati - bodenjem (ubodi otrim predmetom u telo, najee stomak) ili tangliranjem (udaranje metalnom tanglom u glavu) nekog marginalca. Osueniki kodeks Svi osueni u zatvoru, bez obzira da li su kolektivci i marginalci, dre se nepisanih pravila ponaanja, odnosno osuenikog kodeksa. Evo kako jedan osueni, koji je u zatvoru zbog razbojnitva, navodi osnovna upustva za savladavanje zatvorskog ivota: Pazi ta radi i nemoj verovati nikome. / U zatvoru ne postoje prijatelji. / Nemoj se nikada poveravati nikome, jer se to esto zloupotrebljava. / Ne veruj onima to te previe tee. / Mnogi su sa tobom to iz koristi, ili straha ili jednostavno dosade. / U zatvoru se svi po sili upoznaju. / Ostani isti do kraja, nemoj se plaiti 'kruga', jer su to ljudi. / Osnovni 'kompleks' je preterano druenje sa vaspitaem treba iznai balans izmeu robova i vaspitaa. / Sluaj ta priaju stariji po stau, i ta rade od toga to kau. / Tu postoji spektar razliitog ponaanja i vremenom se izabere najpogodniji. / Nemoj biti ni u emu najbolji ni najgori, zlatna sredina je najbolja. / Deli sa onima
31

Jer, novopridolom osueniku ne preostaje nita drugo na poetku - ako ne eli da stalno trpi stalne sankcije - nego da prihvati propise grupe (kolektiva ) zdravo za gotovo i da ih sledi bez dvoumljenja. Jer, na novajliju se uvek gleda sa podozrenjem. On tek treba da se pokae i dokae kao vredan lan... Zanimljivo je da u svim sredinama postoje u osnovi slini ceremonijali, prilikom prijema novih lanova u jednu zajednicu. Zajedniko u svim ritualima je stvarno ili simboliko stavljanje na probu onoga koji pretenduje na lanstvo(Stoji, 1972: 179).

95

Zatvorska podmornica koji dele sa tobom. / Ako navikne ljude da im daje, jednom im ne da, odmah e te huliti i kuditi. / Nemoj se truditi da ba sve uje i vidi. Sutra e neko 'pasti' za neto i moe tebe pozvati da ti ima veze sa tim. Zanimaj se ali ne preterano. / to treba rei e ti, to ne nee. Tako, od toga to ti kau ti pitaj to nije jasno. / Radi neke vebice i odravaj se. / Napravi redosled dogaanja za svaki dan u nedelji. / Balans je najbitniji. Isti osueni opisuje aroliku osueniku populaciju: Galerija likova je neverovatna koja se moe videti. Tu su od pedofiliara, javnih pedera, cinkaroa, 'piki' do psiho-poremeenih. Stvarno dobra sredina da ovek ode u aut. Sve se vrti oko zajebavanja i zatvorskih intriga. Sve u svemu bljak. Odlino sam primljen u etrnaestolani kolektiv koji je najai u domu. Prijem novopridolog osuenika u kolektiv zasnovan je na dejstvu uzajamnih oekivanja 32 i njegovoj promeni ponaanja i primeni osuenikog kodeksa. ,, Mnogo smo jaki'' Po Gofmanovom dramaturkom modelu, kolektivci, kao pripadnici neformalnog osuenikog sistema, zapravo su tim. U zatvoru, sem osuenika, svoje timove imaju straarske smene, na elu sa kapitenom-nadzornikom, zatim vaspitai, radnici uprave... Gofman, naime, smatra da svaki lan tima (kolektiva, pr..K.) nuno ima pristupa raznovrsnim pozadinskim informacijama, koje se radi verodostojnosti predstave (maltretiranje marginalaca, organizovanje bekstva), moraju drati u tajnosti od publike (u sluaju zatvora to su najee straari ili vaspitai). Otuda se u okviru tima (osuenikog

32

Mnogo vee promene se odigravaju u ponaanju pojedinca kada pristupi grupi u kojoj dobija odreenu ulogu i poloaj i duan je da potuje niz pravila ponaanja... Promene ponaanja nastaju pod dejstvom uzajamnih oekivanja koja se postepeno formiraju kod lanova grupe u skladu sa funkcijama koje obavljaju u ostvarivanju zajednikog cilja... Uzajamna oekivanja se vremenom toliko stabilizuju da dobijaju karakter grupnih normi, kojima se reguliu prava i obaveze lanova i njihovi meusobni odnosi (Stoji, 1972:173-174

96

eljko LJ. Krsti kolektiva) razvija neka vrsta familijarnosti, oseanja zajednitva u odnosu na publiku (strau). Posedujui potencijalno diskreditujua znanja (ko koga maltretira i reketira) svaki lan tima ( u naem sluaju osuenik) je u poloaju da, nekim oblikom neodgovarajueg ponaanja (potkazivanjem-cinkarenjem), izneveri zajedniku predstavu. (Goffman , nav. prema: Spasi, 1996: 48). Gofman nam zapravo otkriva u emu je tajna homogenosti i monolitnosti osuenikih kolektiva: preduslov dobrog timskog delovanja je disciplina i lojalnost prema zajednikom poduhvatu. (isto, Goffman : 49). Sa primenom Gofmanovog dramaturkog modela na zatvorsku populaciju postaje jasno zbog ega su cinkaroi i bivi kolektivci koji su izbaeni iz kolektiva izloeni najveim pritiscima od strane agresivaca. Da vidimo kako sami osuenici doivljavaju svoje kolektive i ta im oni znae u zatvorskom ivotu. Ovde se osuenike ekipe nazivaju kolektivima, meni je to runo. Podsea me na neku fabriku. Ima nas petnaestoro, mi smo prava banda. Ja svoje nazivam ekipa i to beogradska. Mnogo smo jaki, nema nas previe ali smo provereni igrai. 33 Vano je da ostane istrajan. uvaj se murije. Dri se reenice Don Vita enovezea 'to ih vie likvidira, vea je ansa da preivi!'. Inae na krugu ja nisam izdrao ni metar dana, odmah su poeli da me teraju da ih povreujem. Beogradska ekipa u zatvoru je mnogo jaka,ostatak zatvora su minde koje pokuavaju da naprave neko ime ovde. A kada dobiju po guzi onda cinkare kod murije da ih skloni na sigurno. Zbog toga se nerviram, same kuke, samo laju i nita vie. Jedva ekam da izaem i da pronaem dumane moje i tvoje. Brate nije toliko loa robija, zato to ovde nema baterija, ili si maa ili snaa.U CZ-eu sam pet puta bio vezan lancima i ovde sam nastavio tu tradiciju. Bratiu, spevao sam ti jedan stih: Kad sam bio mali znao sam svoj pravac / oni bili pubovi a ja
33

Potovanje normi u grupi je mnogo vano jer lanovi mnogo vie zavise jedni od drugih( Stoji, 1972: 175).

97

Zatvorska podmornica

kriminalac. / I tada su mene jurili po gradu / izdali mi poternicu a ja vato dadu. Jedan od osnovnih oblika dinamike unutar NOS-a jeste smena dominacije kolektiva, kao i nestajanje jednih i nastajanje novih. Na to najvie utie formalni zatvorski sistem, koji, recimo, razbijanjem jednog agresivnog kolektiva moe da utie i kanalie stvaranje miroljubivog kolektiva. Ipak, agresivnost kolektiva nastaje i sa njegovim uveavanjem. Jedan od lidera II kolektiva ovako razmilja: Od kako sam u zatvoru na robiji, shvatio sam mnogo toga i video ko su ljudi ustvari. Meni ne trebaju lani prijatelji, treba mi prijatelj koji nee nikad da me izda i na koga u moi uvek da se oslonim. Takvih je ljudi malo... Ovde mi je skroz dobro. Treniram redovno i fino sam se nabacio. Ovde imam jaku ekipu. Mi drimo dom, sve ostale smo ikanirali, mora da se zna ko gazduje. Ovde je onaj to je bio sa mnom u delu i to je priao protiv mene, i njega sam ikanirao i on je dobio svoje (izbaen iz kolektiva).34 Sve dumane u pakao. Ja idem ka vrhu a ne ka dnu. Ne moe nita da me porazi i da me uniti, ja uvek izlazim kao pobednik. Doi e dan kada emo ludo da se zezamo i da pravimo lude akcije. Spremi se i ekaj me da sprimo sve to je pred nama. Njegov prethodnik, takoe lider II kolektiva, ovako razmilja: Ugojio sam se osam kilograma, jo samo noge da popravim... Jedva ekam da izaem, ima da divljamo kao nikad do sad... Ovo i nije zatvor, vie mi lii na neki studentski dom, samo da ima riba. Ja sam brate odlino, bio sam u samici, sad sam u izolaciji, i tu u da budem tri metra. Ovde nita ne radim, po ceo dan sluam muziku, zezam se i treniram. Ja sam u kolektivu sa Pazarcima i Kraljevanima, najjai smo, ima nas 14 i drimo sve pod kontrolom... Pa ko moe da me gotivi,

34

Podelu na I i II sam napravio da bi se uoila razlika, prava podela u osuenikom neformalnom sistemu je na tzv. '' Beogradski'' Prvi i tzv. '' Seljaki kolektiv''.Drugi . Strogim kanjavanjem, zbog odstupanja od osnovnih normi, grupa se obezbeuje od dezintegracije koja je neminovna ako olabavi mrea oekivanja meu lanovima (Stoji, 1972: 175).

98

eljko LJ. Krsti moe samo iz strahopotovanja. Moja ekipa dri dom. Mi se pitamo za sve, drugi mogu samo da sluaju. Pripisuju mi i to da sam ja voa kolektiva, da se moja re potuje, da sam glavni, da se neki od osuenih kriju od mog pogleda, da bee kad ja prolazim. Kolektivci najvie vremena provode u zatvorskoj teretani, gde besomuno diu tegove. Lider 35 I kolektiva iznosi svoje vienje: to se tie zatvora, nije lo. Do podne treniranje, po podne blejaa u kafiu i malo etnje po krugu i to je to... Inae, dosta sam se popravio, imam 93 kilograma, iz benda izbacujem 140 kilograma, ruka mi je 45, to nije loe... Ovde ima komplet teretana.Ipak, nije za sve robija banja. Oni koji nisu u kolektivima sve to drugaije doivljavaju: Ovde se svi dele u kolektive, odnosno bande ili ekipe. Valjevci sa Valjevcima, Beograani sa Beograanima, Zemunci sa Zemuncima. Ja nisam uao u beogradski kolektiv jer ne elim probleme. Kaem ti da ovde nema nikog kako treba. Sve sami paraziti.36 Tako brate da sam sam. Ovaj zatvor nije za mene. Uslovi su dobri. Hrana, onako, ni dobra ni loa. Dosta mojih drugova iz CZ-a ide za Mitrovicu, tako da u i ja, moda. Ja ovde nemam ni jednog prijatelja i druga. Ponovo sam poeo da palim. Kako da ne puim kad imam devet godina robije. Nokte sam od nerovoze pojeo. Treniram slabo. uo sam se sa . Pitao sam ga da mi donese neku kintu, to mi treba za ovde. On mi kae koliko je ve finansirao i koliko je izalo.
35

Ako svaki pojedinac (osuenik) u grupi (kolektivu) ima odreenu ulogu ( lider, ideolog, vojnik-izvrilac), i ako, zavisnio od znaaja za ostvarivanje zajednikog cilja (to lagodnije robijanje - izdravanje kazne), svaki lan dobija odreen poloaj ili status u grupi, to nije nita drugo do mesto na hijerarhijskoj lestvici grupe (Stoji, 1972: 174).
36

Konformistiko ponaanje: Proces meusobnog pribliavanja lanova skupine, kojim se dolazi do relativne istovetnosti u ponaanju, oznaava se u socijalnoj psihologiji pojmom konformizam... Konformista je izgubio svaku individualnu osobenost da bi se potpuno poklopio sa zahtevima socijalne sredine (Stoji, 1972:169).

99

Zatvorska podmornica Pitao sam ga kad ve robijam, da omogui da imam sve. On se zeza. Kako je meni u dva hektara zemlje. Veruj mi brate da imam utoku pored sebe, odmah bi pucao sebi u glavu. Ne bih razmiljao ni jedan sekundu. Iz svega navedenog vidi se da je kaznu zatovora najtee sam izdravati, zato najbolje prou osueni kojima kolektivci spremaju doek i prijem u svoj kolektiv, na primer: to se mene tie, u jakom sam kolektivu i nema nikakvih poroblema.Kad se neko iz kolektiva zakai sa nekim, jednostavno smo se svi zakaili i onda ispadne sranje. Ovde brate ima buenja i mnogo to ta. Zna kako ide mora rizikovati da bi ti kasnije bilo bolje. Skroz je drugaiji fazon nego u istrazi, komandiri/robovi.Na poetku kad vidi neke stvari ne moe da veruje. Ja sam se nekako navikao na sve to, a ti e uz mene. Drago mi je brate to u te saekati i to u ti pomoi , jer ovde ovek ne znam da koliko je jak ne moe da ostane sam a da se ne poniava. Ali tebe to ne interesuje, jer e biti sa mnom u kolektivu. Kad bude doao nee verovati kako sam se uradio. Inae izbacujem stotku na bend, a nadam se da u moi da izbacim 130 kada ti bude doao (lan II kolektiva). Ovde je zapravo re o toplom prijemu budueg kolektivca. 37 Marginalci Ugroeni marginalci se nalaze na drugom polu osuenike populacije i njihova percepcija zatvora je, sigurno, sasvim drugaija nego kod kolektivaca. Za ugroene marginalce zatvorski krug i grupe gde osueni spavaju su dva najtea mesta za izdravanje kazne.

37

Topao prijem ohrabruje novajliju da se prihvati lanstva u grupi, stvarajui mu iliuzije da samim tim inom stie sva prava koja imaju i stari lanovi. (Stoji, 1972: 180).

100

eljko LJ. Krsti

Jedan osueni, sa par dana provedenih u Prijemnom odeljenju, odlino procenjuje situaciju u zatvoru: Ovde je preko dana sve u redu i sve blista, a kad te zatvore u grupe, od uvee do ujutro svata se desi, i to me plai. Slino razmilja i njegov kolega iz apca: Ovde je ludilo, da sam znao ne bih dolazio. Najvie bih voleo da sam na ekonomiji, tamo je najbolje, jer nita nemam sa ovim robijaima sa kruga. Ovde bi trebalo da sam sa ovima iz apca, jer su R. i D. izbodeni gadno... Tako da u ja imati probleme kad izaem na krug, jer ovi to su njega izbuili misle da u ja nekog da izbuim, ali od toga nema nita. Tako da me je strah tog kruga. Radije bih podneo samicu celu kaznu, nego da mi se tamo na krugu neto desi. Jednog osuenog, koga su proglasili cinkaroem zbog njegovog loeg dranja jo u CZ-u, kolektivci su tukli svakodnevno: Ti zna da ja ovamo imam situaciju, kakva takva je. Pokuavam da dobijem neko radno mesto da se sklonim sa kruga, jer su pre neki dan tanglirali P., svu su mu glavu pocepali. Eno ga u stacionaru, ne sme da se pojavi na krugu. Za mene ista situacija, ne znam ta da radim. Ako se alim, ja sam cinkaro. Ako im se suprostavi, jo je gore. Niko nee da ti pomogne. Komandiri se prave blesavi, kao da se nita ne deava. Boli ih briga to se vamo kolju i biju. Kad sam video P., na sekundu, ne vidi se od krvi, odmah su ga odveli na uivanje. Jo su mu slomili desnu ruku, kao i meni kad sam bio u CZ-u. 38 Novajlija, sa jednogodinjom kaznom, fiziki veoma razvijen, ali bez ikakvog kriminalnog iskustva, sa sela, naao se odmah na udaru agresivaca. Maltretiranje je ilo od zadirkivanja, ismejavanja, pa sve do fizike torture: Imam velike probleme na krugu, hteli su da mi uzmu patike i trenerku. Iao sam kod naelnika da me skloni sa kruga na
38

Sankcije za prekrioce normi mogu biti veoma blage i neodreene, u zavisnosti od karaktera grupe i inkrimisanog postupka. Nekad je to samo podsmeh ostalih lanova grupe, a ponekad moe da bude i pokuaj fizike likvidacije. (Stoji, 1972:175).

101

Zatvorska podmornica ekonomiju. On mi je rekao e da vidimo. Najvie mi je krivo to imam malu robiju, sam sam doao. Nisam do sada osuivan, nemam 'prikolicu' ( novo delo pr. .K.). Oni misle da u da pravim probleme. Da mi je to bilo potrebno, ja bi gu napravio na slobodi a ne ovde... Imam najvie problema to sam sam, nisam sas nikog u kolektiv... Morau da idem kod doktora da uzmem neke lekove za smirenje. Kao autsjader, pojavio se i povratnik iz doma Vasa Staji. On se na grupi naao u ulozi sudopere, sluei kolektivce. Na njemu su kolektivci primenjivali morbidne metode muenja, kao to je stavljanje glave u metalna vrata i pritiskanje, ali i sipanje soli u usta: Kolektivci me biju rukama po glavi i telu. Teraju me da im perem ve i da im nametam krevete. Najvie me biju na grupi i to posle veere i nou. Prete mi da ako ih ocinkarim da e da me ubiju aberom. Ja sam o svemu tome obavestio komandira u internatu... Osueni koji je proglaen za cinkaroa u jednom trenutku se naao izmeu dve vatre, kolektivaca sa jedne i strae sa druge strane: Vie ne mogu nita da zavravam sa radnicima kao ranije, jer, zbog toga su se svi okrenuli protiv mene. Nisam hteo da za druge da zavravam posao, i onda su me neki poeli da nametaju. I tako izbije sranje a nema kome da se ali jer svi primaju pare. I onda kad mu neto kae, onda ti napravi vei problem kod osuenika. Ne znam ta da radim, nego da uhvatim neku ipku i da krenem redom po glavi... Pa ta bude. Osueni koji pokaavaju da budu neutralni vremenom se i sami nau na udaru kolektivaca, izbaeni na hodnik internata, kao autsajderi: Ovde se na neko dobro radno mesto eka od jedne do dve godine. Koliko sam uo da bez para radno mesto ne moe da dobije. Sem cinkaroa i autsajdera, na udaru agresivnih kolektivaca se nalaze i osueni koji su izbaeni iz kolekiva: Ne mogu vie psihiki da podnesem krug, ali videemo ta e biti za radno mesto. Ako me sklone, biu najsreniji i nestae ova paranoja koja me progoni. Ovde ti je pravilo: ako si u kolektivu ispravan si momak i ima sve, ako si sam i nee da bude sa njima onda svi drugaije gledaju - ili si pika ili cinkaro. 102

eljko LJ. Krsti Ja sam ostao sam, jer neu da dobijem robiju na robiju. Ovde su svi klinci, svi su napaljeni i svi su u fazonu dokazivanja. Najgore je to ni sa kim ne priam, to jest, nee oni sa mnom. Tako da sam popustio malo psihiki ali bogami i fiziki... Hou bre da puknem majke mi moje! 39 Kolektivac koji je odbio da po nalogu svog kolektiva izbode osuenika iz drugog kolektiva doiveo je takoe izbacivanje iz svoje ekipe i ubrzo postao autsajder, traei zatitu formalnog sistema. Ubrzo se naao u azilu, odnosno stacionaru: U problemima sam do gue. Obeleen sam kao crna ovca, ovog drutva. Ono ega sam se najvie plaio snalo me. Sada me osamdeset odsto Doma mrzi, i govori o meni najgore. Sreom onih dvadeset odsto mi vade prosek, i povremeno kada me vide upute mi rei podrke. Moda i moj optimizam smeta ljudima, pa su me lagano sigurno zamrzli. U zatvoru se uspeh ne prata. Nisam ja kriv to mi sve polazi za rukom. Ovde je kao na ratitu, ili bolje reeno kao u loem krimi romanu. Stalno postoje intrige, afere, dokazivanja. U tom polu svetu treba opstati. Sreom ili ne ja sam izaao iz tog avoljeg kruga. Ja ionako nisam kriminalac, velikog ranga da bih tu kao branio ast. elim da budem ono to jesam normalan. Isti osuenik, iako osuen na maksimalnu kaznu maloletnikog zatvora, iznosi svoje prosocijalno razmiljanje o svetu kriminala i kriminalaca: Iskreno, voleo bih se promeniti. Da ponekad prevarim i ja nekog i da budem olo kao ostali. Ne vredi, ne ide mi. Zato me valjda i prozivaju svi ovi estoki momci, koji vie sarauju sa policijom nego
39

Pojedinac u gomili nije vie onaj koji je bio, on je postao automat kojeg vie ne vodi njegova volja... (G. Le Bon , 1989: 42). Pojedinac u gomili ve zbog samog broja dobija oseaj nesavladive moi, koja mu doputa da se predaje nagonima koje bi sam obuzdao... oseaj odgovornosti , koji uvek sputava pojedince, potpuno nestaje (isto, 40). U gomilama se ograniava ogranienost a ne duh (isto, 40). U gomilama je svaki oseaj, svaki in zarazan da pojedinac vrlo lako rtvuje svoje interese zajednikom (isto, 41). Gomile slepo potuju silu dok dobrota na njih deluje slabije. (G. Le Bon , 1989 59).

103

Zatvorska podmornica meusobno. Sramota, kad su zajedno svi laju, kada se pogledamo pojedinano u oi svi dobri. to bi rekao moj brat, sindrom malih muda vlada ovde. Da sam znao da se kriminal zasniva na remu, i samim tim sticanju linih pogodnosti, nikad se ne bih bavio tim. Kao mlad i zelen mislo sam da je to vrhunska kreacija, kojom pojedinac nadigrava ostale, tj. drutveni sistem. Mislio sam da je kriminal vrhunska kreacija, toliko ekstremna i puna adrenalina da zasluujem da je igram. Osuenik koji je zbog ugroenosti prebaen u azil stacionara, ni tu se ne osea sigurnim i trai premetaj u drugi zatvor. Inae, re je o osueniku koji potie iz siromane porodice. On pie u svojoj molbi za premetaj: Imao sam problema sa ostalim osuenicima. Oni su me terali, da im perem ve, da ih sluim na krugu, u teretani, u Domu kulture, u kafiu... Traili su od mene da im pravim bodee u pogonu, i da ih prenosim na krug. A sada od kada sam u azilu, oni prete da e da me izbodu. Pa iz tih razloga elim premetaj, jer imam dugu kaznu i ne mogu vie da budem u stacionaru. Spirala maltretiranja sa grupa i kruga se prenosi i u azil stacionara gde se nalaze ugroeni. Vremenom, i kod njih se stvara neformalno grupisanje, koje kao glavnu sportsku disciplinu upranjava maltretiranje fiziki slabijih. Ugroeni u azilu navodi kako se to deava: Ne smem da budem vie u stacionaru, zato to me svako vee biju po nagovoru D., I. i S. D. je to radio , dok nije otiao kui, a sada mene sva trojica biju. Teraju me da im perem stvari i da im kuvam kafu na struju sa grejaem. Biju mene nogama, rukama, pesnicama po glavi, drkom od metle... Oekujem da e i noas da me biju. Ja ne mogu vie da izdrim i traim da me premeste u samicu, do premetaja u drugi zatvor. Kulminacija maltretiranja reketiranje Evo ispovesti osuenika koji je takoe imao problema sa kolektivcima, a kasnije je premeten u drugi zatvor: ,, Nekoliko dana pre doeka Nove godine, dok sam jo bio u karantinu, (Prijemnom odeljenju), kod mene

104

eljko LJ. Krsti su dola dva momka ( sa kruga) i rekli su mi da su uli da imam veliku robiju i da mi nude zatitu. Rekli su mi da ne trae mnogo, ve sto maraka meseno, i da znaju, da mi otac radi u inostranstvu. Rekli su mi da pare za mene nisu problem i da oekuju da ih ispotujem. U protivnom su mi zapretili da e me izobosti, ako ne i gore. Ja sam im rekao da nita loe nisam uradio i da imam elju da robiju odleim mirno... Rekao sam im da para nemam i da ih imam da ih ne mogu dati. Rekli su mi da me ostavljaju da razmislim o ovoj ponudi dok nije kasno. Onda su njihovi kolektivci, koji su bili u karantinu, doli i pozvali me u WC-e.Onda su me sekli iletima po leima, gasili cigarete o jezik, ubacivali mi pikavac sa arom u usta i drali mi usta zatvorena dok se pikavac ne ugasi... To su radili sve vreme, ponavljajui: Mamu ti jebem seljaku, nee da plaa reket, glumi mangupa! A onda su doveli drugog osuenog, kome su isto gasili pikavce na lea i sekli iletima... Skinuli su nas do pola i polivali as hladnom as vruom vodom... Onda su mene terali da ga oralno zadovoljim, a on posle mene. Poto na to nismo pristali, obojica smo dobili batine. Posle toga rekli su nam da o ovome ne smemo nikome da priamo. A ako nekome od nas padne napamet da se ali andarmima, nita neemo postii, jer oni ne mogu da zatvore svih dvadeset, koliko ih ima u kolektivu. Jer oni ekaju nekome aberom srce da izvade. Ovaj osueni, koji je pretrpeo torturu u karantinu, posle mesec dana je premeten, na svoj zahtev, u drugu ustanovu. Ugroeni osueni iz pakla kruga i grupa bee preko formalnih radnih mesta na ekonomiju, u cvearu, podrum, slubeniki restoran. Oni koji ne dobiju radna mesta trae premetaj u drugi zatvor. Neretko se deava da ugroeni marginalci jedini izlaz nalaze u samici, koja bi praktino trebalo da bude najgore mesto za izdravanje kazne.

105

Zatvorska podmornica Ali, u praksi to nije tako. Za one koji su najugroeniji od obesnih kolektivaca samica je jedino reenje: Svakog asa oekujem da se otvore vrata na samici i da me odvedu u C odeljenje (disciplinska mera grupnog usamljenja) u smrt. Sino sam pisao molbu zapovedniku, da prenoim u samici, jer u suprotnom moram da pravim probleme, da trpim batine samo da bih ostao u samici. Od samice nema ni boljeg ni goreg mesta za mene u ovom zatvoru. Danas sam poeo sa trajkom glau. Borim se protiv ove bede neviene... Ljudi meni je potrebna vaa pomo, da bih dobio premetaj u drugi zatvor. Dok vi ne pomognete, ja mogu da crknem, da gladujem, ali pomoi mi nema. Molim vas kao Boga, shvatite ovo ozbiljno i pomozite mi!. I ovaj osuenik je na svoj zahtev premeten u drugu ustanovu, u kojoj se bolje adaptirao: Ovde mi nije loe. Ovde mi je super. Nema kompleksa. Svako gleda svoju robiju. Ovde sam diktira tempo robijanja, i nema onih ispravnih da ti kroje sudbinu, i da ti odreuju da li si ispravan ili ne. A to sve po nalogu njihovog voe... Osueni izbegavaju da govore o kompleksima, nepisanim zabranama koje, vie od bilo ega, odreuju njihovo ponaanje: Ej, batice, na pismu ne pii prima, jer se zna ko prima, normalno. Nego, 'dostaviti'. Ipak, mnogo jai kompleks, odnosno zabrana, jeste odlazak osuenih, pre svega marginalaca, kod vaspitaa: to se tie vaspitaa, ja odem kod njega i priam sa njim. Ali ne mogu stalno, jer ovde ti je kompleks kod drugih robijaa - kad ide kod vaspitaa znai odmah ide da cinkari. Iao bih ja kod njega svaki dan, ali ta treba neko da pomisli da sam neto ocinkario, pa da me izbodu. Isti osueni, iako nije cinkario (bacao trojke), problem pritiska agresivaca na sebe je reio tako to je simulirao odbijanje posla, da bi dobio samicu: Dobio sam petnaest dana samice jer sam odbio da radim. Ovo mi odgovara da se odmorim malo psihiki i fiziki. Hou da zna, da mi ova samica odgovara, u njoj mogu na miru da mislim o budunosti.

106

eljko LJ. Krsti Samica Novopridoli osuenik je platio svoj ulazak u kolektiv sa trideset dana samice, zbog tue sa suparnikim kolektivom. Evo kako on opisuje samicu: Ispala je neka frka, pa sam dobio trideset dana samice. to se tie samice, to je jedna soba gde ima krevet, sto, stolica, kaseta za stvari, wc, esma. Po ceo dan sam sam unutra, i to je najvei problem. Nita ne radim, imam pravo na jednu etnju od petnaest minuta. to kae jedan moj kolektivac, biti u zatvoru a ne videti samicu je isto, biti na moru a ne okupati se. Dok njegov kolektivac, koji je dobio takoe kaznu samice zbog tue, to jo slikovitije obrazlae: Biti u zatvoru, a ne osetiti samicu je isto kao biti u Parizu, a ne videti Ajfelovu kulu. Osueni koji se zbog bodenja nalazi u samici opisuje svoja psihika stanja: Nedelju dana sedim u samici u etiri zida, sa reetkama na prozoru i vratima, i mnogo je dosadno, ini mi se da u da puknem. Zatvorili su me nedunog ko kera. Kau da sam izbo jednog deka ovde. Ovde mi je tako strano, da imam oseaj da sam u istrazi i da mi se menja raspoloenje sto puta dnevno. U samici je bedara teka, odvratno. Najvie mi je krivo to neu moi da treniram u teretani, ali u to da nadoknadim prirodnim vebama. Osueni koji su mesecima u izolaciji postaju razdraljivi i agresivni: Dananji dan mi pada mnogo teko, mnogo sam nerovozan i agresivan. Doe mi da udaram glavom u zid. Trebalo bi da iskalim bes na nekom ( pomerena agresija) . Bih ja, da u mojoj sobi nisu sve moji kolektivci, pa onda moram da sam sebi nanesem bol da bi me nerovoza prola, da bih bio mnogo rastereeniji. U svom autodestruktivnom ponaanju, koje ih dovodi do rastereenja, osueni pored ostalog sami sebi gase pikavce na rukama, ili se desi da izvade zdrav zub.

107

Zatvorska podmornica

Zatvorske deprivacije Meutim, ne ulaze osueni u psihike krize samo u samicama i u izolaciji, ve se to deava i onima sa kruga, koji su u kolektivima. Jedan od kolektivaca ovako opisuje svoje psihiko stanje: ...Imam neki pritisak u glavi, tako jak da mi krv prsne iz mozga a oi mi zakrvave kao ivotinji. Katkad se oseam tako, gledam ovaj zid, pa razmiljam kako me ovo pare betona deli od sveta... I ovde slabo komuniciram sa ljudima, jer zatvor je ovde, ne moe verovati ni onom skim jede. Zato je bolje da utim, jer ne znam ko e priu okrenuti protiv mene. Teko je ovde nai prijatelja. Da nemam novi postupak, moda bih izaao u grad, doao kui... To bi mi mnogo pomoglo zbog ravnotee u glavi. Jer, kad si non stop zatvoren, pa kad te puste, kao da si pao smarsa. Seam se kada su me pustili posle godinu dana iz CZ-a, mislio sam da sam skrenuo. Deavalo mi se da ne znam gde pripadam, i da odem u CZ i da lupam na vrata, da me puste unutra. A kakvo je raspoloenje pritvorenika u CZ-u? Neko bi u mom sluaju skoio sa visine svog stana, ili sa prozora svoje kancelarije. A drugi bi to izveo u maloj garai sa upaljenim motorom. Trei bi po ukorenjenoj navici se posluio revolverom Smit Wetson tim dobro nainjenim spravicama koje oslobaaju od nesanice, spaavaju od grie savesti, lee od raka, reavaju steajeve i otkrivaju izlaz iz nepodnoljivih okolnosti malim pritiskom prsta. Tim divnim amerikim oruijima koja se lako nosi, tako sigurno deluju i tako su dobro smiljene da okonavaju san svakog oveka. Kad se on pretvori u moru, to ostavlja rupu u glavi i ostavlja roacima da se snau u toj zbrci i panici. Bez obzira na sve okolnosti ja se uopte ne slaem sa tako neim, jer mislim da postoji deli nade za ivotom kojim sam iveo iako sam jedan oduzeo ali veoma cenim i potujem svoj .

108

eljko LJ. Krsti

I osueni imaju duu Osueni, prilikom naknadnih suenja dok su u zatvoru, imaju ansu da se zakratko vide sa svojim najroenijima. Evo kako izgleda susret jednog osuenog i njegove erkice: Na nedavnom suenju imao sam prilike da se vidim sa svojom erkicom. Mogu da ti kaem da je prelepa. Kada sam je video poeo sam da skrivam proklete lisice. Dugo sam sedeo u hodniku sa njom. Malo smo se igrali i priali kako u da je vodim na ringipil. Ona mi je rekla Vai, tata. Plus me je i poljubila. Osueni, takoe, veoma emotivno doivljavaju posete. Evo jednog opisa zatvorske posete: No pre subote, nisam mogao da zaspim. Jedva sam ekao subotnje jutro, i znao sam da u se posle godinu dana videti sa svojim drugom. Sedim na klupi zatvorskog kruga i ekam. ekam 10 sati, 11 sati, uzbuenje je sve jae i jae. Odjednom mi pub kae da imam posetu. Od tog trenutka, kao da nisam u zatvoru, a uka lupa sve jae i jae. Ulazim u salu za posete, vidim oveka u odelu, samo se uje gde si brate moj. Grlili smo se i ljubili, i gledali jedan minut. Posle smo priali o svemu. Kad smo se rastajali pole su suze i meni i njemu. On plae kao dete.Na kraju mi uz vrst stisak zagrljaja kae - Izdri, mnogo si jak, izdrao si muriju, Cezar, suenje i sve ostalo, izdri i ovo. Osuenici su sigurno najpoznatiji po pisanju ljubavnih pisama. Ta pisma mogu biti krajnje iskrena, ali i svojevrsna osuenika igra kojom ubijaju dokolicu. Razlike se mogu odmah uoiti: Jedva ekam tu posetu da te vidim. elim samo samo da te vidim, pa makar mi bilo to poslednje. elim da jo jednom osetim te nene usne. elim da jo jednom osetim raj u ovom nepodnoljivom paklu. Piem, a suze mi ne prestaju da teku. Nerovozan sam..Vreme sporo tee... Dani su mi godine.Vreme mi bre proe ako radim neto... U teretani i biblioteci... Ali kad se vratim u sobu i vidim tvoju sliku, sve postaje drugaije, tada je pravi pakao. 109

Zatvorska podmornica

Tada srce snano zaigra, i oi ponu da suze kao dve reke. Lepotice moja, zato me ostavi ovde samoga, bez igde ikoga?. Meutim, deava se da devojka shvati da je izigrana lanim ljubavnim pismom: ao. Dobro si zakljuio da ja nemam vie poverenja. Nikad ga nisam ni imala u potpunosti, uvek je postojala trunka sumnje. Nisam ni pomiljala da neko moe tako da me slae... Stvarno sam mislila da si jedna iskrena osoba i da u tebi mogu nai novog prijatelja. Ali sam se jako zeznula u proceni. to se tie tvojih problema, pokuaj da ih rei sa svojim drugovima, koji su ti pomagali da mi napie ona pisma, koja sam dobijala. to se tie slika, nisu mi vie potrebne, pa u ti ih vratiti. Ne bih elela da te upoznam i da imam posla sa licemerom i neiskrenim tipom... Vie ti ne verujem... Ludaa. Osueniki snovi su takoe ispunjeni devojkama. Evo jednog opisa: Nee mi verovati sanjao sam te, kao ja i ti na obali mora sedimo jedno pored drugog i ljubimo se. U jednom momentu nailazi neki tip i pita me kako se ti ljubi sa mojom devojkom, a ja njemu kaem goni se. A on meni pljus amar, i tada sam se probudio, a ko zna ta bi se dalje desilo ?

Univerzalni principi Univerzalni zatvorski principi su pojave koje se na identian nain manifestuju kako meu zaposlenima u zatvoru (majstorima, vaspitaima, strai), tako i meu osuenima. Dok je osuenika populacija dinaminija i pokretljivija, budui da je kroz nju vei protok onih koji dolaze u zatvor i onih koji odlaze iz njega, dotle je slubenika populacija statinija, zatvorenija i sklona taloenju svega onoga to se kao obrazac ponaanja prenosi u nju. I ma koliko se mislilo da izmeu slubenika i osuenika postoji nepremostiv jaz, sa duim prisustvom u zatvoru vremenom se uoavaju slinosti, pre nego razlike. 110

eljko LJ. Krsti Te slinosti su pomenuti ''univerzalni principi'' koji istovremeno vae i za jedne i za druge. Re je zapravo o pojavnim oblicima ponaanja, koji su pokazatelj da izmeu osuenika i slubenika postoji slinost u govoru, ponaanju, nainima komunikacije, modelima kanjavanja i nagraivanja, odnosima prema novopridolima, nadimcima... Specifian zatvorski ivot, svima onima koji se zajedno krkaju u zatvorskom loncu, svojom teinom namee model ponaanja koga odreuju nevidljivi zatvorski univerzalni principi. Princip zatvorske terminologije. Jedna od stvari koja nevidljivo spaja sve zatvorske aktere jeste specifian zatvorski jezik, odnosno termini iza kojih se kriju znaenja koja razumeju samo oni koji su u zatvoru. Dakle, slubenike i osuene u zatvoru spajaju rei koje samo oni koriste u zajednikoj verbalnoj komunikaciji. Tako samo oni znaju ta je kotlara, cveara, ekonomija, krug, hodnik, stacionar, karantin, hodnik, garaa, bife, kafi... U zatvoru je sve duplo, sve paralelno. Jer, kako slubenici imaju svoj bife u kome rade osueni, tako i osuenici imaju svoj kafi u kome sluaju tehno-muziku. Ona se preglasno slua, u slobodno vreme posle ruka. Deava se i u vanrednom stanju40, da straari ne smeju da ih opomenu za preglasnu muziku, koja ima jasnu poruku formalnom sistemu: Mnogo smo jaki. Davanje nadimaka: Jo jedna slinost koja postoji izmeu osuenika i slubenika jesu njihovi nadimci. Oni su koloritni i sa jedne i druge strane. Zajedniko im je to ih jedni i drugi nadevaju svojim kolegama, po asocijaciji na neku ivotinju. Tako u zatvoru ima i Skakavaca, Gutera, Pacova, Maora, Junaca, Veverica, Golubova. Ali, postoje i razlike. Dok su osueni: Kameni, Surovi, Kalee, Pite, dotle su zaposleni: Picike, Paprike, Muda, Rutovi, Pevai, Pioderi, Pumpai...
40

Tokom akcije ''Sablja'' kada je uvedeno vanredno stanje u zatvorima , uprkos jasnim upustvima da se ono primeni prema osuenim licima u praksi se primenjivalo na slubenim licima, odnosno vaspitaima koji su pretresani.

111

Zatvorska podmornica Osueni dobijaju nadimke i po asocijaciji na delo koje su poinili, pa postoje Babojepci, Sekire, Potari, Bombai... I jedna i druga strana je surova u davanju nadimaka. Kao god to meu osuenima nalazimo Hepatitisa, tako i meu zaposlenima postoji eerko , koji boluje od dijabetesa. Princip slinih modela komunikacije : Osueni putem molbenog raporta trae razgovor sa upravnikom. To isto rade i naelnici, vaspitai, straari - ekaju da ih primi upravnik na razgovor. U zatvoru postoji animalno-agresivni oblik komunikacije, koji u dokolici primenjuju straari, kada jedan drugom roku u slualicu, ali i sami osuenici-kolektivci, koji ugroenog marginalca maltretiraju tako to mu coku. Princip agresivnosti : U zatvoru postoji princip pomerene agresije, koji je glavni izaziva stresa meu svim akterima. Agresija je konstanta koja je prisutna i kod osuenika i zaposlenih, pogotovu onih koji dugo rade u zatvoru, s tom razlikom to kod osuenika preovlauje fizika agresivnost, dok je kod zaposlenih prisutna verbalna agresivnost. Princip privilegija se svodi na jednu reenicu: nekima je sve dozvoljeno, a nekima nita. Ovaj princip vai i za zaposlene, meu kojima neki mogu da dolaze i da odlaze sa posla kad ele, dok veina zaposlenih, pogotovu u strai, mora da radi dvanaest sati. Isto je sa izlascima slubenika u grad tokom radnog vremena. S druge strane, osueni su najosetljiviji na privilegije pojedinih osuenih koji esto idu u grad, dok neki drugi nijednom ne izau u grad tokom cele kazne. Formalno obrazloenje ovih razlika svodi se na sistem tretmana i korienja pogodnosti. Princip nagraivanja i kanjavanja: U zatvorima se esto minimizira ono to predstavlja oigledan prekraj, ili povlai kaznu samice, dok se maksimizira ono to je apsurdno. Tako se desi da osueni koji unese drogu u zatvor, i bude otkriven, ne bude kanjen ve nagraen dobrim radnim mestom. S druge strane, moguno je da marginalac, koji je sam, dobije bespotrebno batine od strae. Moe se rei da se dobri kanjavaju, a loi nagrauju. 112

eljko LJ. Krsti Princip vremenitosti: posebno vai za novopridole slubenike, ali i osuene, jer se i jedni i drugi nazivaju Indijancima. Kao to je meu osuenima presudna duina kazne, a na ceni su dugoprugai, tako se i meu zaposlenima kao jedina mera uspenog rada, istie duina boravka u zatvoru. Strunost i znanje su u drugom planu, i esto su oni koji insistiraju na tome predmet ismejavanja. Kod zaposlenih se najvie gleda fizika prisutnost na poslu i tanost dolaska u zatvor. Princip teritorijalnosti: Isto kao to se mo i uticaj meu zaposlenim meri veliinom kancelarije i njenim mestom u upravi, tako se i osuenikoj eliti dozvoljava da ima svoje teritorije kao svoje privatne posede. Pored svega, osuenikoj eliti se dozvoljava da te svoje prostore oprema tehnikim ureajima, krevetima, foteljama, akvarijumima, kunim zavesama. Za razliku od njih, ugroeni marginalci, u staklenicima i podrumima, sebe doivljavaju kao petu klasu.Princip neformalnog grupisanja:41 Neformalno grupisanje nije karakteristika samo osuenika, ve se i zaposleni udruuju. Razlika je samo u nazivu dok su osueniki kolektivi jezgra neformalnog osuenikog sistema, dotle su njihov pandam u okviru slubenike populacije, slubenike klike. Izmeu osuenikih kolekiva i slubenikih klika, postoji preutni kompromis, koji se zasniva na uzajamnim ustupcima, kojima su obe strane zadovoljene. Princip tajnosti: Profesija cinkarenja, kao to se moglo videti, krajnje je nepopularna i izloena sankcionisanju. Meutim, ni zaposleni ne vole da se o deavanjima u zatvoru uje na bilo koji drugi nain sem onog

41

Neformalna grupa nastaje spontano. Njen nastanak niko nije planirao i niko nije propisao strukturu. Izrasla je neposredno iz psihlokih i socijalnih potreba oveka. Iz potreba koje su iz ovog ili onog razloga ostale nezadovoljene. Zato neformalna grupa nije svesna sama sebe u punom smislu. lanovi grupe nisu svesni da je grupa stvarno struktuisana, da su uloge kao i kod formalne grupe podeljene, da tako postoje odreena pravila adekvatnog i neadekvatnog ponaanja kojima se treba pokoravati (Jezernik, 1972: 147).

113

Zatvorska podmornica uobiajenog i uglaenog. Pored zakonskog ogranienja, pozivanjem na odavanje slubenih tajni, postoje i moralne osude, koje su mnogo gore, a svode se na to da nije dobro runo priati o deavanjima u zatvoru, jer te on lebom rani. U stvari, princip tajnosti kod zaposlenih titi sve one koji se hlebom hrane, preko dobijene plate. Princip ugroenosti: Kao to osueni imaju svoje ugroene marginalce, tako i kod zaposlenih ima sve vie onih koji su na razne naine ucenjeni. Takvi su potrebni upravi da bi sprovodila svoje jednostrane odluke, koje ucenjeni zaposleni ne smeju da dovode u pitanje. Uprava ucenjuje zaposlene, tako to ih zapoljava na odreeno vreme, ili bez adekvatnih kvalifikacija itd. U stvari, uprava meu novoprimljenim slubenicima sprovodi negativnu selekciju, kako bi se izdigla iznad zaposlenih i tako lake sprovodila svoje odluke. Princip neprljanja: Kao to lideri osuenikih kolektiva nikada direktno ne maltretiraju marginalca, ve to ine preko svojih vojnika, tako i rukovodioci imaju svoje ljude koji su zadueni za prljave poslove. I jedni i drugi oekuju od svojih gazda nagradu za odraeni posao. Ono to meu osuenima ini bodenje ili tangliranje, meu zaposlenima se svodi na verbalni napad na slubenika-marginalca, koji treba da bude izbaen iz zatvora, dakle sa posla, ako tri. Princip etiketiranja: Nigde se etikete ne priivaju tako olako kao u zatvoru, i to i osuenima i zaposlenima. Na isti nain kao to se neki osueni bez razloga i valjanog dokaza proglasi cinkaroem, tako se i neki neshvaeni slubenik moe proglasiti ludim. Princip skrivanja iza autoriteta: Kada osuenik eli da ostvari neto preicom, najbolji nain je pozivanje na neki autoritet: Rekao zapovednik. Isti princip vai i kod zaposlenih: kada hoe da proguraju neku svoju ideju, a za to imaju protivnike, onda kau: Rekao upravnik.Princip manipulacije utiskom odnosi se na sve aktere u zatvoru. Cilj manipulacije (isto, Goffman ) jeste da se na publiku ostavi

114

eljko LJ. Krsti utisak suprotan onome kako stvari zaista stoje. Tako e, na primer, kolektivac svog marginalca koga inae maltretira pred straom i vaspitaima zagrliti. Isto tako e neki straar, koji je u loim odnosima sa vaspitaem, pred osuenima glumiti prijateljstvo sa njim. Univerzalni principi u literaturi U svojoj knjizi ,, Pobune u zatvorima Srbije'' B. Mari takoe govori o univerzalnim principima u zatvoru, odnosno slinostima koje postoje izmeu osuenika i slubenika:,, Izmeu osuenikog kolektiva i formalnog sistema zavoda vladaju sile atrakcije i repulzije, specifine vrste privlaenja i odbijanja. Paljivi posmatrai penolokih prilika konstatuju da se esto neformalni sistem formalnog sistema zavoda, udruuje sa neformalnim sistemom osuenika. Ti odnosi otvaraju mogunost formiranja posebne ''naune discipline'' nazvane ' psihologija zatvorskog zida'. Saznanja koja se stiu prouavanjem ove naune discipline nastaju itanjem otvorene knjige zatvorskog ivota. Nijedan udbenik psihologije ili penologije ne sadri njena saznanja... 'Psihologija zatvorskog zida' kae da se u toku izdravanja kazne kod osuenika produbljuju negativne osobine linosti, emocije, pogorava vrednosni sistem, ali da se analogan proces deava i sa osobljem nakon izvesnog vremena provedenog u krugu. Tako neformalni sistem formalnog sistema neodoljivo podsea na onaj s druge strane zida.'' Mari, 2001: 311-312). Ove bitne slinosti izmeu zaposlenih i osuenika izbili su na povrinu za vreme pobuna u srpskim zatvorima 2000. godine. Mnogi latentni sadraji su izbili na videlo, a o njima B. Mari pie: ,, Pre pobune, meu osuenicima su identifikovani lideri, tokom pobune na popularnosti su dobijali drugi, jedni su nestajali, a drugi nastajali, zavisno od uslova i potrebe. Tako je bilo i sa druge strane zida. Zavisno od situacije meu osobljem, jedni lideri su dobijali na vanosti, drugi gubili na znaaju. Brzo ih je progutala 'revolucija' , pa su se za vreme pobune osuenika pojavili drugi (isto, 314). 115

Zatvorska podmornica O tome da univerzalni principi postoje i za vreme pobuna govori i podatak da su u tom trenutku zahtevi osuenika i slubenika bili gotovo identini. Tako se desilo, pored ostalih zahteva, od kojih je amnestija bila najbitnija za osuenike, da osuenici zahtevaju da se povea plata zaposlenima, zaposleni trae poveanje zarade osuenima. Mari smatra da paralelizam zahteva osuenika i zaposlenih predstavlja jednu vrstu apela, signala za pomo sa jasno izraenom porukom da su svi oni rtve jednog nehumanog sistema izvrenja krivinih sankcija''. (videti , Mari, 2001; 316).

Kritika zatvora Svestan da ova moja analiza nee dovesti do radikalnog zaokreta u sistemu izvrenja krivinih sankcija, namera mi je bila samo da upoznam strunu javnost sa deavanjima unutar zatvora. U tom cilju, upuujem na Fukoovu kritiku zatvora i zatvorskih metoda, koje su aktuelne i danas. Fuko iznosi odreeni broj zakljuaka koji su se iskristalisali u dosadanjim promiljanjima o zatvorima. 1. Zatvor ne smanjuje stopu kriminaliteta, broj krivinih dela i krivino osuenih ostaje isti ili se, jo gore, poveava. Ministarstvo pravde objavilo je podatak da se u zatvorima na teritoriji Republike Srbije trenutno nalazi na izdravanju kazne zatvora 4.667 osuenih lica. Status pritvorenih trenutno ima 1.440 lica, pri emu se u Okrunom zatvoru u Beogradu nalazi 483 lica. Iz navedenog proizilazi da se od momenta formiranja republike vlade broj zatvorenika poveao za osam posto, dok se broj pritvorenika poveao za 30 posto (Politika od 12.10.2002, u tekstu Zatvori sve puniji). Iste novine su u sledeem broju objavile podatak da u MUP-u radi 36.000 ljudi, a u upravi za izvrenje, odnosno zatvorima - 3.180 ljudi.

116

eljko LJ. Krsti U valjevskom zatvoru kaznu izdrava 140 osuenika, dok je zaposlenih 160, od ega je u strai 100 ljudi, i desetak vaspitaa. Zanimljivo je da je do 2012 g. u Srbiji broj osuenih i pritvorenih lica preao 11000. 2. Zatvorska kazna podstie prestup u povratu. Umesto da puta na slobodu prevaspitane pojedince, zatvor umnoava broj opasnih prestupnika...3. Zatvor neizostavno stvara prestupnike... Zatvor stvara prestupnike time to zatvorenicima namee silovitu prinudu. On bi trebalo da ih ui potovanju i primeni zakona, meutim, celokupno funkcionisanje zatvora odvija se putem zloupotrebe moi.... Oseanje nepravde koje zatvorenika obuzima jedan je od razloga koji ponajvie mogu njegov karakter uiniti neukrotivim. Izloen patnjama koje zakon nije predvideo, zatvorenik postaje gnevan na sve to ga okruuje. U slubenicima koji zastupaju vlast on vidi obine delate. Straari su korumpirani, zaplaeni i nesposobni. Straari su neobrazovani ljudi bez pravog razumevanja svoje uloge, jer im je taj posao kao bilo koji drugi (Fuko , 1997: 300-302). U naoj zemlji, trenutno, unutranja organizacija i nain rukovoenja doprinose loem funkcionisanju ustanova za izvrenje krivinih sankcija. Kada se o tome govori, obino se kae da ustanovom rukovodi upravnik, a u njegovom odsustvu zamenik. Meutim, za ustanove koje neprekidno rade neobino je vaan sistem deurstva. Sistem deurstva nije regulisan zakonom, niti podzakonskim aktom, to je nasleena praksa u koju niko ne sme da dirne. Glavni deurni je osoba koja po pravilu upravlja ustanovom 16 sati svakog dana i pri tom sainjava izvetaj o svim deavanjima u ustanovi. U praksi veine zatvora to je osoba koja ima trei ili etvrti stepen strune spreme. Pri tome su strunjaci razliitih profila, sociolozi, psiholozi, defektolozi, koji u ustanovama rade, profesionalno marginalizovani (Arsenijevi, 2001:19).

117

Zatvorska podmornica

Tehnologija vladanja u zatvoru se zasniva na negativnoj selekciji. Vaspitai u svakom zatvoru, kao najobrazovaniji kadar, potencijalna su smetnja rukovodiocima. Zbog toga se zatvorsko rukovodstvo titi, tako to iznad vaspitaa postavlja poluobrazovane nadzornike-straare. Slina praksa se primenjivala i u starim istonjakim despotijama: titei se od neprestanih spletki inovnitva i jaanja lokalne vlasti, istonjaki vladari su socijalnu homogenost inovnitva s rangom razbijali imenovanjem autsajdera.Nie po rangu stavljali su iznad uglednika, a pri popunjavanju slubi davali su prednost evnusima i robovima (Kulji, 1994: 15-40 ). 4. Zatvor omoguava, ak pospeuje udruivanje prestupnika, stvaranje sredina u kojima se oni uzajamno pomau i koje su hijerarhijski ustrojene, a pruaju osnovu za budue sauesnitvo (osueniki kolektivi) Naa nesrea je to se mrea kazeno-popravnih ustanova bazira na nekoliko velikih zatvora. Nije sluajno da su zatvorske pobune oko 5. oktobra 2001. god. poprimile najdramatinije razmere u zatvorima u Sremskoj Mitrovici, Poarevcu- Zabeli i u nikom zatvoru... Pobune nisu sluajno krenule u KP Zavodu u Sremskoj Mitrovici, u kome se nalazi 1500 osuenih. U nekim sobama spava i preko 100 ljudi. Totalne ustanove kao to su zatvori ne bi smele imati vie od 500 osuenih lica... Velike ustanove podseaju na logore... (Arsenijevi, 2001: 18-19). 5. ,,Uslovi ivota zatvorenika putenih na slobodu takvi su da neminovno osuujete ljude na ponovne prestupe, zato to ih stavljaju pod policijsku prismotru, zato to bivi osuenici izlaze iz zatvora sa pasoem koji svuda moraju pokazati. Preko odnosa sa okolinom nemogunost nalaenja posla i skitniarenje predstavljaju najei uzrok recidiva. (Fuko, 1997: 300-303).

118

eljko LJ. Krsti Model duplog reketiranja Dobri poznavaoci izvrenja krivinih sankcija, odnosno zatvora, pitaju se ta onemoguava postojanje mirnih zatvora. Odnosno, da li je mogue zatvorenicima, koji to ele, omoguiti mirno izdravanje kazne zatvora. Takoe, postavlja se pitanje postojanja zatvorskog modela koji e i zaposlenima, pre svega strunjacima, omoguiti normalan rad. U idealno-tipskom zatvorskom sistemu svako treba da radi svoj posao. Tako bi straa trebalo da osuene svakodnevno nadzire i da vodi rauna o njihovoj bezbednosti, dok bi malobrojni vaspitai trebalo da budu koncentrisani na najosetljiviji posao u zatvorima, a to je resocijalizacija, odnosno prevaspitavanje onih osuenika koji to ele. Uz majstore u pogonu, straari i vaspitai bi trebalo da vre jedinstven vaspitni uticaj, koje bi sinhronizovala uprava zatvora. Meutim, u praksi nije uspostavljen jedinstven vaspitni uticaj; tavie, izmeu strae i vaspitaa uvek postoji dualizam, koji esto prerasta u antagonizam. Sve to oseaju osueni, posebno neformalni osueniki sistem, koji u tom rivalitetu vidi svoju ansu da se nametne upravi zatvora, kao garant mira. Dakle, miran zatvor je u praksi nemogue uspostaviti, jer on ne odgovara ni osuenima, ni upravi zatvora, odnosno neformalnim klikama 42 koje su okotale u upravnoj aparaturi. I jednima i drugima odgovara kompromis, odnosno staus qvo , od kojeg svi preutno imaju koristi.Osuenika elita (osueniki kolektivi kao jezgra NOS) i uprava zatvora (klike koje se formiraju po upravnim linijama) ine dva glavna generatora, odnosno izvorita svih devijantnih oblika ponaanja u zatvoru, koji se ne sankcioniu. Oni su zapravo glavni akteri u modelu duplog reketiranja.
42

Glavna delatnost klika... je klevetanje, spletkarenje i tenja ka konspiraciji, pripadanje klike treba skrivati... Klika slui kao svojevrsni sistem meusobne pomoi, kao aparat pomou koga se eli onemoguiti svaka promena ili primena neke nove ideje (Jezernik, 1972).

119

Zatvorska podmornica Dakle, na jednoj strani imamo agresivne osuenike, kolektivce koji, pored pasivne i indolentne strae, zavode red u osuenikoj populaciji. Glavni sport koji upranjavaju kolektivci je maltretiranje marginalaca, koje poinje ismejavanjem, zadirkivanjem, a ide sve do bodenja i tangliranja. Kulminacija maltretiranja marginalaca od strane kolektivaca, odnosno njen cilj, jeste reketiranje - traenje novca od marginalca na raun njegove zatite. Nakon faze maltretiranja od strane kolektivaca, nastupa uprava zatvora, koja ugroenog marginalca sklanja iz pakla grupe i kruga, u azil, odnosno stacionar ili samicu. Posle toga sledi faza iekivanja, gde uprava zatvora oekuje roditelje ugroenog marginaca da se pojave, obino preko vikenda kada su redovne posete. Na tajnom sastanku roditelja ugroenog i nekog od rukovodilaca ustanove dolazi do materijalnog sporazuma, nakon ega se ugroenom dodeljuje neko formalno radno mesto koje je van fizikog dometa kolektivaca sa kruga. Radna mesta, koje formalizuje vaspita, a gde se sklanjaju ugroeni, nalaze se u podrumima, staklenicima, ekonomiji. Neretko se deava da odabrani, direktno iz Prijemnog odeljenja, odlukom uprave zatvora bivaju rasporeeni na dobra radna mesta, kao to su slubeniki restoran ili zatvorska garaa, gde se osueni upoljavaju kao vozai. Odabrani imaju sreu da ne prou kroz pakao kruga i grupe, ali vrlo brzo poinju prema niim slubenicima da se osiono ponaaju, jer znaju da u upravi imaju svog mentora koji e, ako bude trebalo, i pocepati disciplinski raport, ako ga neko od slubenika napie. Okotali zatvorski sistem skoro da je otporan na bilo kakvu identifikaciju korupcije u njemu. Pogotovu oni koji tu ve dugo rade zatvor doivljavaju kao svoj privatni posed, od koga je sasvim normalno ubirati plodove. I sam upravnik valjevskog Zavoda, na pitanje novinara da li u njegovom zavodu ima korupcije, kae: Kad se otkrije, munjevito se reaguje, ali je teko otkriti kad su obe strane zadovoljene.

120

eljko LJ. Krsti To nije ucenjivaka, nego dobrovoljna korupcija, da se osuenom omogui neto preko propisanog. Trudimo se da toga bude to manje, ali ko e staviti ruku u vatru da toga nema (Todorovi, 2002: 23).43 Golootoki duh Pria prva : Slobodan Starovi je bio upravnik valjevskog KP Doma od njegovog osnivanja, 1964. odnosno 1966. godine, pa sve do 1980. U jubilarnom, pedesetom broju zavodskog lista Putokazi, objavljenom 2002. godine, on u prigodnom intervjuu navodi vezu'' valjevskog zavoda sa Golim otokom: U Valjevo sam stigao 1964. godine, nakon to sam prethodnih pet godina proveo u KP Domu za mlaa punoletna lica koji je 1957 . poeo sa radom na Golom otoku. Tadanji upravnik, meutim, ne pominje da su sa njim u Valjevo stigli i straari, koji su sa sobom doneli i svoj sistem rada. Starovi pominje jo neke podatke: Iako je zvanino sa radom poeo 1965. godine, Dom je primio ve krajem 1964. prvih 130 osuenika pristiglih iz Zenice. Nije bilo lako, ni ograda jo nije bila postavljena. Neto to je tada bilo prisutno ostalo je do dananjih dana: Kontrola funkcionisanja tzv. neformalnog sistema i tada je postojala, pokuaji bekstva, kao i mnoge druge stvari sa kojima se i vi danas suoavate- kae bivi upravnik Starovi.
43

U Priruniku za upotrebu korupcije beogradske agencije ARGUMENTpojam dobrovoljne korupcije se ne navodi. Ali, zato se navodi ta je korupcija konkretno: To je, dakle, nekontrolisana mo (neograniena vlast) plus diskreciono pravo dravnog inovnika koji je plaen da nam rei odreeni problem i zadovolji na interes i plus naa politika nepismenost i nesigurnost... Formula korupcije je jednostavna: monopol odluivanja plus diskrecija, minus odgovornost jednako je korupcija... Pravila korupcije su jasna. Sutina je u diskreciji, tajnosti, sve se obavlja skriveno.To je obino igra jedan-na-jedan. Zato se teko otkriva, i jo tee dokazuje. Rizik je umanjen jer je obostran a delotvoran - i krajnje efikasan(Milivojevi/Gredelj, 2002:10).

121

Zatvorska podmornica Pria druga : Davne 1950. godine brat od strica, narodnog heroja iz Drugog svetskog rata ikice Jovanovia panca, Dragoljub, u svom romanu Muzej ivih ljudi, opisuje svoj lini pogrom, koji je doiveo najpre u zatvoru Stara Gradika, a potom na Golom otoku. On se u njima naao kao politiki zatvorenik. Dragoljub najpre opisuje funkcionisanje zatvora u Staroj Gradiki: Uprava KP Doma pomogla nam je time to nam je dala samoupravu u naem radu na prevaspitavanju i u kulturno-prosvetnom ivotu. Dakle, svaki onaj koji ovo prihvati, smatra se da je revidirao svoj politiki stav, da je postao kako mi to kaemo revidirac, i tada se prima za lana kolektiva (Jovanovi, 1990: 121).O prijemu u kolektiv on pie: Oni revidirci koji se istiu na prevaspitanju svojih drugova, dobijaju astan naziv aktivisti. Ima i pojava kolebljivosti. Na primer, desi se da jedan osuenik nije sasvim ubedio kolektiv u iskrenost. Tada se prijem njegovog stava, tj. prijem u kolektiv privremeno odlae (isto, 121). Model ulaska u osueniki kolektiv funkcionie i danas u valjevskom zatvoru, s tom razlikom da za ulazak u kolektiv nije bitna politika opredeljenost ve kriminalna doslednost tokom izdravanja kazne. Zanimljiva je slinost i u kulturno zabavnom ivotu u zatvoru, za koje pisac kae da su u socijalizmu Kulturno- popravni domovi rasadnici kulture. Evo kako on to opisuje: Osuenicima u KP Domu je dozvoljen autonomni kulturni ivot. Ovde postoji biblioteka puna knjiga. Uprava nam je stavila na raspolaganje nekoliko muzikih instrumenata. Docnije emo dobijati instrumente od kue. Uskoro e moi da se dobija dnevna tampa. Uestvovanje u kulturnom ivotu je dozvoljeno samo lanovima kolektiva (sve navedeno vai i za KPZ Valjevo i u 2003. godini, prim. .K.) (Jovanovi, 1990: 123 I). Ono to je takoe slino izmeu tadanje politike osuenike populacije i valjevskih osuenika jeste njihova diferencijacija. Meu politikim osuenicima pisac razlikuje revidirce, to su u valjevskom zatvoru stari kolektivci, ili vee staraca-elita, koja upravlja iz pozadine neformalnim osuenikim sistemom i u dilu sa upravom zatvora odrava red meu osuenicima. Ono to su meu politikim 122

eljko LJ. Krsti osuenicima bili odloeni, to su sada novi kolektivci, koji se moraju dokazati da bi uli u kolektiv, i postati - vojnici. Najvea slinost je na dnu tadanje i sadanje osuenike populacije, koju ine ugroeni, osuenici koji su se nekada zvali jazbinai, a sada su takoe autsajderi, marginalci, koji se nazivaju pogrdnim imenima (cave, cinkaroi, puikanderi...) D. Jovanovi navodi da se uprava Doma nije meala u unutranje odnose meu osuenicima: ...To je naa stvar... Pa ni jedan lan kolektiva nee razgovarati sa jazbinaem ( vai isto pr. .K. ) ) . Meutim, jazbina ni pod kakvim okolnostima ne sme osloviti lana kolektiva, ili odloenog. Takav pokuaj lanovi kolektiva duni su odmah na licu mesta da kazne ( vai isto pr. .K. ) . Kad se lanovi kolektiva odmaraju ili imaju sastanak, jazbinai se odreuju na razne radove od zajednikog interesa, pranje, ienje i ureenje sobe, hodnika, prosipanje kibli, ienje dvorita... ( vai isto, samo to umesto kibli marginalci iste uavce kolektivicima. Takoe je zanimljivo da su valjevskom Zavodu do nedavno postojale kible u starim samicama, koje se ne koriste. Jazbinai ( marginalci pr. .K. ) nigde, ni u kom sluaju ne smeju izmeu sebe razgovarati. Svaki pokuaj odmah se na licu mesta kanjava ( isto pr..K. ). Svi lanovi kolektiva duni su da ne dozvole krenje ovog propisa. (Jovanovi, 1990: 124). Deava se da u nekim situacijma straa ne sankcionie negativno ponaanje kolektivaca prema marginalcima, ve prelazi preko svega i stimulie to negativno ponaanje, legalizuje maltretiranje marginalaca od strane kolektivaca, prelazei i preko sluenja, kao obine i svakodnevne pojave. Slinost pokazuju i osueniki redovi - stroj, koji ima skoro istovetnu unutranju slojnu strukturu: Osuenici su stajali u redovima za prijem ruka... Red, a u redu sve po redu: najbolji aktivisti ( lideri kolektiva pr. .K. ), pa posle njih dobri revidirci ( vojnici u kolektivu pr. .K. ) , za njim kolebljivi odloeni ( budui kolektivci koji moraju da se dokau pr. .K. ) , a na kraju banda neprijatelja socijalizma, jazbinai ( ili ti sadanji marginalci, prim. .K.)'' (Jovanovi, 1990: 166 I). 123

Zatvorska podmornica Zanimljivo je da je u S. Gradiki kazna samice za jazbinaa znaila isto to i valjevskom marginalcu: Svata sam proturio kroz glavu za tih predivnih sedam dana u samici. Boravak u njoj mnogo mi je pomogao u svemu. Odmorio sam se i psihiki i fiziki. I dobro se najeo . (Jovanovi, 1990: 166). D. Jovanovi u svojoj knjizi opisuje i deavanja na Golom otoku, gde se 1950. godine naao posle Stare Gradike.On pominje i tada protekciju, to je sinonim za sadanju korupciju. Evo kako je tekao dijalog izmeu golootokih osuenika u kamenolomu - Krko, je li ovaj posao, mislim tucanje kamena, najlaki na Golom otoku? - Ima i lakih, naravno, ali meni se ovaj najvie dopada. Lake je biti kuvar, higijeniar, vodonosac, alatniar i drugo. Ali za takav posao treba neko znanje, naklonost ili protekcija... - Ko odreuje radno mesto? - Formalno, odreuje sobni. Ali ovde se ne deava nita bez islednika.Oni su glavni... - Mislim da on ima funkciju pomonika upravnika celog Golog otoka. (Jovanovi, 1990: 279). Pisac Muzeja ivih ljudi opisuje golootoki monstruozni sistem koji je poeo da funkcionie pedesetih godina prolog veka, a ostao je prepoznatljiv i u dananjem zatvorskom sistemu: ,, Ovaj sistem omoguava svim organima vlasti, poev od milicionera, pa preko mnogobrojnih islednika, inspektora, upravnika, ministara unutranih poslova, vrha partije... da 'ostanu istih ruku'. Da mogu da govore i piu o svom humanizmu, da se muenjem bave, toboe u meusobnim razraunavanjima, sami zatvorenici. Kao, jedni hoe da se vrate na 'pravi put', a drugi im to ne dozvoljavaju. Tu se nije radilo o obinoj tui ve o najperfidnijim i istovremeno o najsurovijim nainima psihikog i fizikog muenja, kome nema ravnog u istoriji. Tokom istorije uvek je pojedinac bio suoen sa vlau koja je zbog neeg zlostavljala i muila, a ovde je on rtva svojih najboljih drugova, koji su dovedeni u stanje plaenih dunika. To je osnova ovog monstruoznog sistema (Jovanovi, 1990: 288-289). 124

eljko LJ. Krsti Lino sam se se, nebrojeno puta, uverio da golootoki duh jo uvek traje u valjevskom zatvoru, i odreuje pravila ponaanja i zaposlenih i osuenih. Na svojoj koi sam nebrojeno puta osetio da: Ovde se nikakvi autoriteti 'odranije' ne poznaju. Ovde se autoritet stvara samo svojim dranjem i svojim primerom. Rei su ovde opasne, a ne znae nita. Ljudi e te posmatrati, pratiti tvoje dranje, eventualno sluati tvoje prie, ali ti niko nee odobravati. utae (Jovanovi, 1990: 290). U valjevskom zatvoru jo traje utanje... Odnosno, u zatvoru niko da ne die, i utanje mora biti tie. Ovaj stih je izgovorio Branko Luki, dramaturg i bivi referent kulturno zabavnog ivota u Kazneno popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.

U osnovi uspene rehabilitacije je fiziki rad. 125

Zatvorska podmornica

...........................................................................................................

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA U ZATVORU

Za razumevanje meuljudskih odnosa, neverbalna komunikacija 44u zatvoru je veoma bitna. Jedan straar ne mora nita da kae, ta misli o vaspitau, dovoljno je da zalupi zadnjim ( petom) vratima kada vri pretres prilikom ulaska slubenih kola u kojima je vaspita , da pusti jako oprugu na ulaznoj kapiji , da pukne ko pitolj , da te pretresa. Neverbalna komunikacija bi trebalo da se uoi izmeu svih aktera u zatvoru. Najpre izmeu zaposlenih i osuenih , kao zasebnih entiteta i napokon unutar samih eniteta, odnosno izmeu samih osuenih i meu zaposlenima. Od svih zaposlenih jedino upravnik svako jutro stie slubenim automobilom ( peo ) ispred upravne zgrade , gde mu predaju raport. On ima najveu kancelariju , na spratu zgrade koja je zvonom u deurani odvojena od ostalih slubenika. Od veliine kancelarija i mesta gde se nalazi, u upravi ili van nje, meri se neija mo u zatvoru. To je jedna vrsta statusnog simbola, kao i tapacirung na vratima. Korienje slubenih automobila, takoe : ko vozi belu ( upravnik) a ko sivu fabiju,( nabavlja ) a ko putuje dotrajalom floridom (vaspitai, likvidatorka, pisar.... ) Meu slubenicima je, takoe, bitno ko ima svoje mesto u radnikom autobusu, mesto u slubenom restoranu. Naini ulaska u kancelariju, takoe pokazuju neiju mo. Rukovodioci ulaze u tue kancelelarije bez kucanja. Pojedini straari imaju obiaj da uu u kancelariju kod mlaih vaspitaa i da koriste telefon bez pitanja, ime demonstriraju oseaj superiornosti.

44

Informacije koje se prezentuju putem neverbalnih sredstava komunikacije raznovrsne su : o emocionalnom stanju uesnika u komunikaciji, o njihovim namerama i oekivanjima, o njihovim uzajamnim stavovima, o mnogim sadrajima koje je verbalno teko izraziti ili je uopte nemogue Nikola Rot, Znakovi i znaenja, Plato , Beograd , str 204,

126

eljko LJ. Krsti To pokazuje da sem nedostatka kunog vaspitanja imaju mo, koju mogu da demonstriraju u komunikaciji sa vaspitaima preko osuenih. Straa moe da alje ugroene i marginalne osuenike da dosauju vaspitau. Pojedini vaspitai mogu da iskoriste, zloupotrebe agresivne i nasilne osuenike u komunikaciji sa kolegom. Nain i brzina hoda takoe govore da li vaspita ili straar ubrzanim hodom idu u Upravu, ili po prirodi posla ili na poziv rukovodioca. Na poziv upravnika se , obino, tri A. Neverbalni komunikacijski znakovi meu zaposlenima : - Pozicija i mesto kancelarije, odnosno da li se nalazi u upravi (centralnom objektu ) ili van nje. Takoe u Upravi veu mo imaju oni slubenici koji su na spratu od onih ispod. - Raspored sedenja u radnikom autobusu, gde pojedinci imaju svoja mesta za sedenje. - Dolasci slubenim automobilom ( samo upravnik ulazi u krug zatvora sa slubenim vozilom ), ostali zaposleni svoje limuzine parkiraju ispred zatvora. - Izlazak slubenika iz autobusa , ko sa kim drui i ide od kapije do upravne zgrade, a publika , odnosno osueni sve budnim okom posmatraju sa prozora svojih spavaona. - Ritualno postrojavanje strae svako jutro uz nadzornikovo rasporeivanje straara na straarska mesta. - Ritual ispijanja kafa - znaaj olje u distribuciji moi meu zaposlenima , najbolji pokazatelj mesta pojedinca na nevidljivoj lestvici rasporeda drutvene moi . - Slubenice iz uprave imaju svoje line olje za kafu i aj sa belim tufnicama. - Rukovodioci imaju prioritet u porudbinama kafe . Najdue na porudbine ekaju vaspitai. Njima se kafa iz bifea donosi posle straara 127

Zatvorska podmornica - Ritual sazivanja kolegijuma se prenosi na ritual sastanaka ime se mistifikuje posao rukovodioca- upravnika koji preko tih aktivnosti izdie sebe iznad bilo kog propisa i zakona. - Raspored sedenja na sastancima, gde blizina efu znai podrku ,a daljina bojkot. -Sedenje za dorukom, svakodnevna pozorina predstava koja se odvija u slubenikom retoranu, gde se odlazi tokom radnog dana bez urbe, od Upravne zgrade do restorana. - Teatralni odlazak na doruak iz Uprave po principu : Sve vreme sveta je nae. - Fenomen dvorske lude, da se ef razveseli u kojoj je pojedinac , obino stariji straar, glasnogovornik elite. - Neprijateljski znak, izlazak i naputanje prostorije kada osoba koju ne simpatiete ili imate konflikt sa njom, ulazi u neki zajedniki prostor. Slino moe biti u sa ulaskom. - Statusni simboli su mesto i veliina kancelarije,( uz obavezno tapaciranje vrata )i telefon. - Sekretarica kao simbol moi uz korienje slubenog auta govori o fenomenu postojanja malih Bogova u zatvoru. - vaspitai kao i osuenici se prisiljavaju da idu peke do kapije gde prolaze kroz skener. - U grupi, prilikom neformalnog okupljanja straar koji dri ruke u depovima ili na leima, je glavni i on efuje. - Roktanje u telefonsku slualicu kao agresivno - animalni znak komunikacije meu slubenim licima. - Teatralna etnja rukovodilaca letei kolegijumpreko kruga, prilikom obilaska ustanove daje, jasnu poruku osuenima i zaposlenima da se zna ko je glavni. - Podela zaposlenih na one koji uvek dorukuju u restoranu, majstori iz pogona, i one koji nikada ne jedu u restoranu ve svoju hranu nose od kue.

128

eljko LJ. Krsti

- Izlazak u grad za vreme radnog vremena, je dobar znak neije moi, jer nekima je sve dozvoljno, a nekima- nita, pogotovu vaspitaima koji sede u svojim kancelarijama kao elijama se broji svaki minut odsustva i prisiljavaju se da nadoknade sate svog odsustva. - Odlazak na edukacije, seminare u inostranastvo, uee u projektima je omogueno samo odabranima, koji uz to imaju pravo i na prekovremene sate i dnevnice. - Sistem ocenjivanja se zasniva na forsiranju svojih ljudi, davanjem dobrih ocena, dok onima kojima nije dozvoljenio napredovanje u slubi daju se prosene ocene da ne bi napredovali. - Sistem ogranienog kretanja odnosi se pre svega na vaspitae koji su i fiziki odvojeni od upravne zgrade, zidom i nalaze se u tunelu sedei u svojim kancelarijama kao kavezima. - Sistem ograniene komunikacije sprovodi zatvorska elita koja je sama sebi dozvolila da nosi mobilne telefone (svoje i slubene) dok svim ostalim zaposlenima noenje mobilnih telefona je strogo zabranjeno. - Svoju superiornost i mo u odnosu na ostale slubenike zatvorska elita je materijalizovala i potvrdila svojim zakljuavanjem i nainom ulaska u nju, pri emu vrata otvara deurni nadzornik pritiskom na magnetno zvono. - Odravanjem nepotrebnih sastanaka, pre svega u slubi prevaspitanja na kojima se besomuno raspravlja o pojedinanim osuenikim tretmanima, pri emu se izbegava da se 'otvori' bilo koji problem. - Sastanci se odravaju za banalne stvari kao to je svinjski grip dok se rasprava oko novina u radu kao to je recimo, promena naziva Slube za prevaspitanje u Slubu za tretman, izbegava.

129

Zatvorska podmornica B. Neverbalna komunikacija meu osuenima: Mesto u stroju odnosno redu za postrojavanje je ponajbolji neverbalni znak moi svakog osuenog u zatvoru, jer nije isto biti u prvom ili drugom redu, na poetku i na kraju stroja. Glavni osueni predaje stroj. Na koncertima koletivci sede u prvim redovima, dok kako se mo i uticaj osuenog smanjuje tako se i njegovo mesto na koncertima u redovima pomera prema vratima. Mesto spavanja u grupi , odreuje takoe neiju mo, po kojoj jaki kolektivci spavaju u samicama, vojnici u sobama po dvojica, dok ugroeni marginalci spavaju u poetnim sobama i po pet est u jednoj. Sedenje za rukom takoe pokazuje ko je jak i glavni jer oni sede na krajevima klupa i pred televizorom su takoe neprikosnoveni, jer sede prvi ispred njega. Svoju mo osueniki kolektivi demonstriraju preko naina korienja prostora-kruga, jer etnjom po krugu osueniki kolektivi kao polu-vojne formacije, demonstraju moi prema formalnom sistemu i drugim osuenicima . Sa time oni procenjuju granicu strpljenja, odnosno kako formalni sistem reaguje na njihovo nasilniko ponaanje. Odnosno da li ih prihvata kao ravnopravnog partnera u pregovorima. Osvajanjem teritorije Doma kulture, neformalni osueniki sistem kontrolie itavu zgradu preko dostupnosti prostora svojim kolektivcima u tzv. sekcijama, ali i kroz itanje novina, gledanje filmova, korienje sportskih terena, teretane, kafia. Nevidljive zabrane, ulaska u pojedine prostore, kao to je osueniki kafi, teritorije osuenikih kolektiva u Domu kulture i preraspodela prostora izmeu kolektiva, tako se zna ko sme da ue u sportsku svlaionicu, likovnu sekciju, a ko dri razglas , biblioteku. Najveu mo meu osuenima ima onaj ko koristi sve prostore kao svoju linu teritoriju, a da , pri tome nije disciplinski kanjen ili premeten u drugi zatvor , odnosno sankcionisan od formalnog sistema. Najbolje mesto gde se moe sagledati struktura neformalnog osuenikog sistema, su muziki koncerti u Domu kulture. 130

eljko LJ. Krsti Na njima, kao, vojnici lanovi osuenikih kolektiva sa svojim liderima zauzimaju najbolja mesta, ispred bine. C. Neverbalni komunikacijski znakovi meu osuenima: - Mesto osuenog u stroju, mesto gde sedi u trpezariji, mesto gde spava na grupi, mesto gde sedi kada se gleda televizor, su veoma bitni indikatori neije moi i uticaja meu osuenima. - Patike kao najjai osueniki simbol i neizostavni mobilni telefon, jer osuenima, po Zakonu o izvrenju krivinih sankcija tzv. ZIKS-u jo uvek nije dozvoljeno da voze automobile i motore po krugu. - Osueni koji rade u garai dovoze slubena vozila do uprave. - Teritorijalna ekonomija je veoma vana za osuenike, odnosno prostore koji osueni pretvaraju u line teritorije i opremaju tehnikom , muzikim ureajima, televizorima - Osueniki kafi u Internatu, sportska svlaionica u Domu kulture, Kotlara : su zapravo tabovi osuenikih kolektiva gde sede lideri i odreuju ta ko sme a ta ne sme da radi u zatvoru. -Osueni konobari iz slubenikog bifea koji je u Upravnoj zgradi su glavni prenosioci bitnih informacija iz uprave na krug. -Ponaanje osuenih na muzikim koncertima, otvorena poruka NOS-a da formalni sistem prihvati poredak sedenja i moi. D. Neverbalni znakovi u komunikaciji zaposlenih : izmeu osuenih i

Zraenje-pogledom, zatravanje, ulasci u vaspitaku kancelariju sa kucanjem ili lupanjem, uz glasnu muziku iz kafia ili nekog osuenikog prostora, sportske svlaionice, stacionara odvija se svakodnevna komunikacija izmeu slubenih lica i zaposlenih. Osueni svakog jutra , bacaju papire i otpatke, prosipaju prljavu vodu kroz prozore, koji padaju ispod prozora vaspitakih kancelarija. 131

Zatvorska podmornica

Sem toga, omiljeno im je i prosipanje ribljeg ulja iz sardine koje se ne moe ni jednim sanitarnim sredstvom oprati. Ispred Doma kulture svakodnevna je pojava da se osueni skidaju do golog tela, bez imalo stida i srama, i ako imaju svlaionice. Ovaj striptiz je najverovatnije usmeren prema enama koje rade u Upravi. Pozdrav pruanjem ruke vaspitau, od strane osuenih je novina, koja govori o poveanom stepenu intimizacije izmeu osuenih i zaposlenih. Pruanje ruke kao epidemija se tokom prole 2008 g. rairila po zatvoru. Dokle, to ide pokazuje i situacije u kojoj u osueni prvi koji pruaju ruku vapitau. U svemu tome postavilo se glavno pitanje: Da li je to prijateljska ruka, ili ruka koja demonstrira mo ? Ne zaboravite da se rukovanje razvilo kao gest namenjen pozdravljanju ili overavanju pogodbe, stoga je potrebno da uvek bude toplo, prijateljsko i pozitivno . 45 Osueni neverbalno komuniciraju sa slubenim licima : pljuvanjem, psovkama iza lea: Jebem te usta, glasnim govorenjem, lupanjem na vrata kancelarije vaspitaa, zamahivanjem reketom za stoni tenis u Domu kulture, pojaavanjem muzike sa zvunika, lupanjem sa vratima pri izlasku iz kancelarije, zraenjem, preko tehno muzike, koja ima negativnu poruku od strane osuenika prema slubenim licima. Neverbalni zankovi se uviaju najbolje u prvom razgovoru sa osuenim , kada se uoava njegov stav, dranje (plaljiv, oputen..) i pogled ( da li se mrti ili ne). Tako osueni kome se uri na krug , imao topao prijem, gleda kroz prozor i uri mu se da izae iz kancelarije. Osueni koji je ugroen, ima hladan prijem, i ne uri mu se iz kancelarije vaspitaa. - Dobar neverbalni znak je i ponaanje osuenog u kancelariji vaspitaa, i van nje, kada je okruen drugim osuenicima- publikom , prema vaspitau.

45

lan i Barbara Piz Definitivni vodi kroz govor tela , Mono& Manana, Beograd 2005, str. , navode nekoliko stilova rukovanja

132

eljko LJ. Krsti - Pozdravljanje ustajanjem osueni obino svim uniformisanima licima ustaju, dok civilima po slobodnoj proceni, koga potuju. - Prisniji odnos sa straom koja najvie vremena provode sa osuenima, pa sa majstorima, pa tek , odnos i konmunikacija koja je povrna sa vaspitaem. - Na sastancima sa vaspitaima, glavni osuenik sedi preko puta vaspitaa i on praktino vodi sastanak jer on ima glavnu re, svi ostali ute, to je kao model komunikacije prenet i meu zaposlene, gde nema dijaloga, ve samo jednosmerna komunikacija od podreenog prema efu koji na sastancima vodi monologe. - Straa spavaone gde se nalaze vaspitne grupe sa po 40 osuenih uvee zakljuava to je dobar znak i preutni dogovor sa osuenima da je tako dozvoljeno maltretiranje slabijih. - Pojedini slubeni prostori kao to je slubeni restoran i kotlara se svakodevno transformiu i pretvaraju u osuenike line prostore gde su oni glavni.

133

Zatvorska podmornica

.......................................................................................

SOCIO- KRIMINOLOKI PROFILI OSUENIKA

Na osnovu uraenih 330 uraenih kriminolokih izvetaja doao sam do klasifikacije osuenih lica.Delim ih na svojevrsne profile. Oni su se iskristalisali sami od sebe u mukoj populaciji osuenika, koju su inili : osueni na maloletniki zatvor, ali i oni koji spadaju u kategoriju mlaih punoletnih lica do 23 g.. kao i onih satrijih od 23 godine, mahom osuenika povratnika. Kao profili izdvojili su se: razbojnici koje sam nazvao moderni hajduci , potom skriveni narkomani i navijai ali i stariji osueni preko dvadeset tri godine. Ono ta uglavnom spaja sve osuene, to je sklonost ka zavisnosti, odnosno nekom poroku. S tom razlikom to kod osuenih do 23 g. preovlauje narkomanska zavisnost, koja nije strana ni starijim osuenima, koji imaju decu. Ali kod starijih osuenika pored narkomanske zavisnosti, tu je zavisnost od alkoholizma i kocke. Sve su to poroci koji na direktan ili indirektan nain dovodi do tekih krivinih dela, koja mogu biti surova kao to su ubistva ili teke telesne povrede sa smrtnim posledicama, pa preko nasilnitva u porodici, krivinih dela imovinskog karaktera. Poinioci tekih krivinih dela su bili u VPD-omu. Osuenika populacija je kao sloena i heterogena struktura, zapravo amorfna masa, koju je mogue razloiti po raznim formalnim i neformalnim karakteristikama i obelejima : starosnim, polnim, ranijoj osuivanosti - povratu, vrsti krivinih dela, duini kazne ( do jedne godine, do tri godine i preko tri godine, dugoprugai ) , po mestu stanovanja ( selo , grad, metropola ) ; po porodinim odnosima ( razvedeni , potpuna porodica) , branom statusu ( oenjen , neoenjen , u branoj ili vanbranoj zajednici, sa decom , bez dece ), kolskom obrazovanju ; nepismen, delimino pismen, zavrio O.. zanat, III

134

eljko LJ. Krsti

stepen, IV stepen, fakultet upisao prekinuo redovno kolovanje ) , sklonostim ka slodobnom vremenu ( teretana, individualni sportovi , kolektivni sportovi ( fudbal, koarku, odbojku, borilake vetine : boks, tekvondo., kik boks ) , itaju knjige, sluanju vrste muzike ( na one koji sluaju narodnu , zabavnu, tehno muziku. U odnosu na inostranstvo ( imaju nekog u inostranstvu ( najee otac ili oba roditelja ) ili nemaju, da li su iveli u inostranstvu . Po psiholokim karakteristikama osuenik moe biti : submisivan, snishodljiv prema drugima ili dominantna figura , agresivan , eli da vlada i namee svoje stavove, povlai se. U odnosu na konfliktne situacije i kako ih reava , moe biti miroljubiv ili , to je ei sluaj nasilniki nastrojen, verbalni napadi na druga osuena i slubena lica, to moe biti tee nego fiziki napad. Osuena lica se dokazuju: aberom ili bodeom Po nainu dolaska kod vaspitaa : samionicijativno, to je retko pogotovu na poetku izdravanja kazne, jer se misli da je cinkaro i po pozivu vaspitaa to je retko , nainu ulaska u vaspitaku kancelariju ( sa kucanjem ili bez, sam ili sa drugim osuenima , to je pouzdan znak pripadnosti N.O.S.- u ) 46 U neformalnim podelama postoji izraena podela na one koji su ispravni ( ne cinkare, ne priaju previe sa slubenim licima, umeju da uvaju tajne.. ) i cave , cinkaroi ( koji su tasteri i koji odaju strai sve ta se deava u zatvoru poev od osuenika, pa preko vaspitaa i drugih slubenih lica). U odnosu prema radu ( mogu biti vredni ili lenji ; izbegavati radne obaveze; poznavati
46

Neformalni osueniki sistem u jednom zatvoru daleko je najjai po uticaju na jednog osuenog od bilo kog formalnog uticaja, pa i sankcija. Zbog toga i vai nepisano pravilo da : Nije teka robija ve osuenici, kao i Daj Boe da me straa boje, koja upravo govore o surovim nepisanim pravilima. Kolektivci u kancelariju ulaze slobodnije i ponaaju se kao da je njihov zatvor. U takvim situacijama je najbitnije brzo reagovati i postaviti pravila u svojoj kancelariji. Jer nije isto kucati i lupati ( pucati) na vrata.

135

Zatvorska podmornica

svoja prava to je sada trend u zatvorima ). Dok u odnosu na seksualnost mogu biti : biseksualci, homoseksualci i heteroseksualci Modeli osuenih u odnosu na vrstu krivinih dela imaju svoje karakteristike po kojim se razlikuju od drugih i imaju i svoje specifinosti. Na osnovu opservacije (posmatranja)i analitiko dijagnostikog rada sa novopridolim osuenicima i praenju njihovog ponaanja u jednom zatvoru, oni se mogu klasifikovati po vie kriterijuma : starosti, vrsti krivinih dela i sl. Po starosti postoje osueni na maloletniki zatvor koji su poinili, mahom, teka krivina dela : ubistva, obino svojih roditelja , devojaka, supruga, uiteljice Osueni do dvadeset tri godine se mogu razvrstati na one koji su poinili krivina dela: krae, razbojnitva, posedovanja i korienja narkotika, uglavnom - heroina, ali i pokuaja ubistva i ubistva.. U okviru narkomanske populacije bitno je uoiti razliku na korisnike narkotika: najvie heroina , od onih koji su narko dileri, ali i treu kategoriju koji su istovremeno i narko trgovci i zavisnici od PAS-a., i koji su zapravo, najjagresivniji. Za starije preko 23 godine starosti, koji su uglavnom povratnici, preovlauje sklonost ka alkoholu, kocki ili heroinuKod starijih postoje krivina dela koja nisu prisutna kod mlaih osuenika, kao to je : nasilnitvo u porodici, falsifikovanje, neplaanje alimentacije Razbojnici : moderni hajduci Osuenik kome je sueno za krivino delo razbojnitvo po l. 206 KZS obino je nezaposlen, beskunik, bez zanimanja, vanredni uenik. Ako je iz unutranjosti ivi u kui zidanoj od Cigala od blata, ili kao podstanar sa svojim roditeljima koji su bez posla. Roen je krajem osamdesetih Krivino delo je poinio sa jednim ili vie sauesnika, gde je uvek neko od njih poznavao rtve ( uitelja harmonike, komije iz sela, gastarbajteri ) Kazne za krivino delo razbojnitva koje se izriu u praksi su u proseku preko tri godine zatvora. 136

eljko LJ. Krsti Na izdravanje kazne je uglavnom priveden ili iz nekog istranog zatvora ili posle raspisane poternice, zbog izbegavanja izdravanja kazne zatvora. Motiv izvrenog krivinog dela je uglavnom koristoljublje a cilj je : novac, zlato , dukati , zlatne burme, proteze iz usta u kojima su ugraeni zlatni zubi Ovaj moderni hajduk'', uglavnom potie iz naknadno nepotpune porodice u kojoj su se roditelji najpre razveli. Nakon razvoda deca su pripala ocu koji je poginuo u saobraajnoj nesrei, da bi nakon toga nastavila ivot sa majkom, koja se u meuvremenu udala za drugog oveka, koji je izvrio samoubistvo. Mesec dana posle toga, umire i majka. Stariji brat i osueni, su nakon toga su nastavili da ive odvojeno, sa babom i dedom po ocu- stariji brat , a , mlai brat osuenik, kod babe i dede po majci, koji su umrli nedavno. Brat je trenutno u veem KPZ na izdravanju kazne zatvora. Dakle, porodica je uvek disfunkcionalna, a moe biti retko potpuna ili ee - nepotpuna, jer su se roditelji razveli zbog egzistencijalnih problema, a osueni je sa majkom i sestrom preao da ivi u grad kao podstanar. Potie iz vanbrane zajednice, u kojoj su nefunkcionalni odnosi , odsustvo oca uticali da se ispolji delinkventno ponaanje. Njegovi roditelji su se razveli kada je osueni imao godinu danaPrekinuta komunikacija sa ocem je uspostavljena od njegove 17 g. pa do pritvora, kada je otac prekinuo, definitivno, kontakte sa problematinim sinom. Otac je obino negativan uzor za identifikaciju, ali moe biti i neko od bliskih lanova porodice, kao to je deda, ujak , stric..Jer je kao mlad izdravao kaznu zatvora, kod nas ili u inostranstvu, recimo, zbog prodaje narkotika, uglavnom, heroina.. Otac je uvek bio zatvoren i nikada nije imao vremena da pria sa mnom, sem kada se napije . ( pria osuenik koji je opljakao svoju firmu u kojoj je radio pr. . K. ). Kaznu zatvora je, svojevremeno, izdravao majin brat zbog ubistva kolege sa posla. Otac je bio teak alkoholiar i fiziki je maltretirao

137

Zatvorska podmornica svoju suprugu, koja ga je vie puta naputala, ali se zbog dece vraala kui. Majka je prosila hranu po selu. U koli je pravio probleme , u estom razredu je izbaen iz O.. jer je nastavnicu biologije, sa kojom je bio u sukobu, gaao saksijom sa cveem, te je ponavljao razred zbog njene slabe ocene. U potpunoj porodici, sve je ''dobro '' funkcionisalo sem to deca nisu volela da ue. Roditelji imaju tolerantan stav prema prekidu njegovog kolovanja jer navode da su , nezadovoljni jedino nemotivisanou da ui. Osueni nije ni mogao imati podrku roditelja za uenje, jer oba roditelja imaju samo O.. Upisao je srednju ugostiteljsku kolu na smer- pekar, koju je samo posle mesec dana ''napustio'' ( izbaen ), jer je u kolu nosio pitolj. Meutim, deava se da razbojnik postaje i sa zavrenom vojnom gimnazijom, kada je stekao radni status bez zaposlenja i kada se kao dete iz izbeglike porodice, bukvalno naao na ulici poevi da menja adrese boravita po gradovima Srbije, izbegavajui Beograd. Obino se deava da je osueni izgubio status redovnog uenika jer je u drugom razredu izbaen iz kole zbog tue sa drugim uenikom kada je koristio no. Prilikom otimanja mobilnog telefona od maloletnika u ruci je drao bokser. Prilikom obijanja kioska polomio izlog metalnom ipkom. Ovo teko krivino delo ini tako to stavlja kapuljau na glavu vadi no na rasklapanje i prislanja soivo na butinu radnici menjanice i kae : Ne mrdaj , nemoj da si pisnula, izbou te celu noem. Osueni za razbojnitvo prilikom vrenja krivinog dela obino su vikali: Pucau, daj sve to ima! ;Izai iz prodavnice , udaviu te ! ; Daj pare !. Deava se i komina situacija kada robusna prodavaica odgurne pitolj i kae : Ma kave pare. Bre, bre !. ( pri emu je udario drkom pitolja radnika pote u glavu). Od prodavaice je napre zatraio orbit vake i viknuo : Ovo je pljaka !!! .

138

eljko LJ. Krsti Krivina dela su poinili uz pomo automobila, koji obino grupu eka u blizini pote ili prodavnice, kockarnice, gde uz primenu sile : pesnice, ake , ruke i uz obavezne '' rekvizite'' kao to fantomke, rukavice, enske arapa na glavi sa prorezima na oima. Od oruja u ruci je sav mogui arsenal: poev od pitolja '' replike'' kao deije igrake pa sve do pravog pitolja '' marke tetejac'' koga je uperio u glavu oteenog ne govorei mu nita . Ili ga udario ga pitoljem u rebra. Izmeu su kratei , noevi, bejzbol palice, teg sa vage i sl. Oruje moe biti i '' pitolj- upalja boje metala '' kojeg je prislonio na slepoonicu taksiste i naredio mu da zaustavi vozilo. Optueni R. je poneo jedan pitolj marke '' Crvena zastava'' kal. 7,65 mm , u ijoj se cevi nalazio metak, tako to je stavio maramu preko lica i uao u apoteku i uperio pitolj u oteenu Postoje razbojnici koji su u seriji krivinih dela razbojnikih kraa sa upotrebom vatrenog oruja- pitolja, kao cilj '' napadali '' benzinske pumpe i pote, jer se pretpostavlja da se u njima nalazi najvie '' ivog'' novca. U odnosu prema rtvi razbojnici su brutalni. Homoseksualci su idealne mete za razbojnike jer su miroljubivi, ne pruaju otpor, a mnogi od njih se plae da se ne sazna za njihovu sklonost, pa olako odustaju od sudskog procesa. Kao rtve razbojnitva se pojavljuju i strani dravljani . U ulozi rtve su i maloletnici, uenici O.. obino mukog pola, od koga razbojnici otimaju mobilne telefone i skupe ''markirane '' patike. Posebna kategorija predodreenih rtava su i ene koje obino rade same i sa po jednom koleginicom u malim marketima, trafikama, pekarama, apotekama, menjanicama.Moderni hajduci svoja '' dela'' priznaju, uz napomenu da su kritinog dana ili noi,najee koristili, pitolje- replike. U odnosu prema poinjenom krivinom delu izraavaju, uglavnom, verbalno kajanje. Tokom izdravanja kazne umeju da budu i dalje agresivni i nadmeni. Prema slubenim licima se ponaaju selektivno.

139

Zatvorska podmornica Od onih od kojih imaju koristi su snishodljivi. Dok prema slubenim licima , od kojih ne zavise mogu da budu neprijatni i agresivni. Nemaju realan odnos prema poinjenom krivinom delu. Profil fudbalskog navijaa Po emu se agresivni navija razlikuje od svog , miroljubivog vrnjaka, koji je poinio krivino delo , a koje ga je dovelo do zatvora. Jer naem prosenom navijau je sueno za krivina dela, poev od posedovanja : droge l. 246, oruja l. 348, razbojnitva l. 206, nasilnikog ponaanja l. 344, tekih telesnih povreda l. 121, uestvanja u tui l. 123, ubistva l. 113 i tekog ubistva l. 114 KZS. Dakle, po strukturi poinjenih krivinih dela , nai navijai su skloni vrenju najteih krivinih dela, krvnih delikata, koje se , na alost zavravaju sa smrtnim posledicama. Svoju ratobornost navijake grupe duguju pre svega svojim nazivima: '' Alkatraz'', '' ovek maina ,Nesalomivi, Anti romi, ''Neeljena deca'' Sem naziva, sa sociolokog aspekta presudnu ulogu u nastanku militatnih navijakih grupa, imaju migracijski, urbani i obrazovni faktori. Na urbanom kontinuumu, uoena je korelacija , po kojoj udaljenost od metropole podrazumeva pripadnost militantnoj navijakoj grupi. Naime, na prosean navija je ratoborniji ukoliko je po mestu stanovanja udanjeniji od Beograda i ivi, recimo u Obrenovcu, Mladenovcu ili Somboru. Takoe i u samom Beogradu postoji razlika, tako da , jedan broj navijaa koji vode poreklo iz izbeglikih porodica ive u beogradskim prigradskim naseljima kao to su Sremica, Batajnica U skladu sa tim se moe lako uoiti da jedan broj fudbalskih navijaa potie iz izbeglikih porodica koje su se za vreme '' Oluje'' izbegle iz Hrvatske ili Bosne, uglavnom Sarajeva. Drugi migracijski talas je nastupio nakon NATO bombardovanja , kad su se tzv. prognane porodice doselile u Beograd. Deca iz izbeglikih porodica su imala , problem sa integracijom. Jedan broj njih je pokuao da trenira fudbal ali

140

eljko LJ. Krsti nisu uspeli da stignu do prvog tima, velikih klubova ve su svoju karijeru zavrili u nierazrednim klubovima ali i navijakim grupama. Tu su nali utehu za proputenu priliku da postanu poznati fudbaleri, pa su se odluili da postanu poznati navijai, to je laki put. Ali i riziniji. Ipak, osnovna karakteristika prosenog navijaa je lo uspeh u koli i negativna odnos prema obrazovanju uopte. Naime, navijai koji su pripadali militantnim navijakim grupama, prve znake devijantnog ponaanja su poeli da ispoljavaju jo u O.. Oni su to inili putem sukoba, tuama sa drugim acima, ali se nisu libili i da se fiziki sukobe sa nastavnikom. Obino su ponavljali VIII razred O.. Beina navijaa je , uglavnom, upisivala srednje kole, ali ih je retko zavravala. Krizni period je obino u treem razredu srednje kole, kada je dolo do definitivnog naputanja kolovanja. Prosto reeno, navijai su birali mahom lake kole ili se vanredno kolovali. Zabeleen je sluaj navijaa koji je najpre napustio gimanziju , jer je u treem razredu imao puno slabih ocena. Posle toga je preao u srednju privatnu kolu gde u kriterijumi bili veoma blagi. Kada je majka pokuala da ga upie u privatnu kolu u inostranstvu, on je to odbio jer mu je bila bitnija Liga ampiona. Jednom drugom, navijau, obina prvoligaka utakmica je bila bitnija od oeve sahrane , koja je bila tog istog dana. Zanimljivo je da taj navija pamti rezultat te utakmice koju nije gledao, i gde je bilo puno golova. Moe se rei da se ekstremno militantno navijanje na fudbalskim utakmicama, javlja vrlo rano, jo u osnovnoj koli kada se javljaju prvi znaci devijantnog ponaanja, (izbegavanje nastave, ponavljanje razreda) koje lako prelazi u delinkventno ponaanje, kroz tue sa vrnjacima u koli i grupnim tuama na utakmicama. Svi oni prolaze kroz navijaku hijerarhiju, gde se upravo dokazuju delinkventnim manifestacijama, koje lako prelaze u krivina dela. Za sada se mogu uoiti pravci u kome se delinkventno ponaanje naeg navijaa moe razviti i '' oteti kontroli''. 141

Zatvorska podmornica Jedan broj navijaa kree prema narkoticima, gde mogu biti narko dileri, ali neki od njih postaju i sami korisnici. Uz posedovanje droge ide i posedovanje oruja, pitolja ali i vagice za precizno merenje. Zavisnost od heroina ih uvodi u tea krivina dela, imovinskog karaktera, kao to su krae ali i razbojnitva, sa upotrebom noeva, pitolja, bejzbol palica, maski i ostalih rekvizita. Uprkos dravnoj sankciji kroz izricanje vaspitnih mera od nadlenih centara za socijalni rad ( ukor, pojaani nadzor roditelja ili staratelja) , najratoborniji navijai ostaju dosledni u svojoj opredeljenosti. Oito da dravna blaga sankcija ima slabije dejstvo od drutvenih normi, koje preutno podravaju ratniko navijako oponaanje. Naalost ta doslednost dovodi do traginih dogaaja: tekih telesnih povreda ili uestvovanja u tui sa smrtnim posledicama, koje ne moraju da se dese samo na stadionima, ve i na muzikim koncertima, ali i u uem prestonikom gradskom jezgru. Jer u ekstremnim navijakim sukobima bitan je, pre svega, publicitet. Bitno je da se desi neto spektakularno, neto to e se pamtiti i prepriavati. Dolo je do obrta. Navijaki sukobi su izbili u prvi plan. O njima se pria, a akteri se pamte. Za razliku od njih fudbaleri su u drugom planu. Arena se proirila. Panja vie nije usmerena na '' zeleni teren'' i atraktivni potez nekog fudbalera ili gol koji e se dugo pamtiti i prepriavati. Sada se pamte bakljade i belee rane i navijaki sukobi. Umesto veitog derbija, sada imamo sukobe dve navijake ekipe koje pripadaju, naim domaim timovima koje su 2006 g. zavrene pogibijom mladia. Iz toga niko nije izvukao pouku, jer samo tri godine kasnije u sukobu domaih i stranih navijaa , u centru Beograda, Bris Taton, francuski navija je izgubio ivot. Uzavrele navijake strasti oito ne prepoznaju gde sve mogu otii ako su nekontrolisane. Zato smatram da je u ovom agresivnom fenomenu slabije dejstvo drave od drutva, koje preutno podrava ratniko- navijako ponaanje.

142

eljko LJ. Krsti

Skriveni narkomani Da je re o skrivenim narkomanima u osuenikoj populaciji , govori podatak da registrovanom heroinskom zavisniku, u veini sluajeva nije sueno za krivina dela koja se odnose na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci tzv. PAS-a.. ( l. 245, l. 246 KZS ). I ako su na metadonskom progaramu oni su uglavnom osueni za krivina dela imovinskog karaktera : l. 203 kraa, l. 204 teka kraa, l. 210 sitna kraa. Osim toga oni ine i krivina dela u kojima je bilo nasilnitva : razbojnitva l. 206, ometanje slubenog lica u vrenju slubene dunosti , nasilniko ponaanje l. 244 , nedozvoljeno dranje oruja i ekplozivnih naprava l. 348 KZS. Tu su i krivina dela prevare l. 171 KZS ali i falsifikovanje linih isprava, kao i ugroavanje javnog saobraaja. U porodici mogu biti registrovani sledei traumatini dogaaji - smrt majke. Otac je , uglavnom , na privremenom radu u inostranstvu u Americi od 2004 g. i nije se vraao; otac osuivan zbog nasilnitva u porodici i sklon alkoholu; otac je izdravao kaznu zatvora u Zabeli 1955 g. zbog nasilnikog ponaanja; zbog sukoba sa komijom, otac se odrekao osuenog kada je on imao dve godin. Otac je nakon smrti prve, doveo drugu enu koja se prema reima osuenog ponaala sadistiki. U situacijama gde su se oba roditeljarazila nalazimo sledee primere. Od svoje este godine odrastao uz babu po majci dok su roditelji iveli i radili u Nemakoj. Za ostale lanove porodice , postoje primeri da je : mlai brat je na izdravanju kazne u Zabeli zbog krivinog dela krae, a stariji brat je osuivan poetkom 90 g. zbog saobraajne nezgode u kojoj je bilo smrtnih posledica. Kada je re o starijem , osueniku - heroinskom zavisniku on je iveo u vanbranoj zajednici u kojoj ima vanbrano dete. Ako je pak oenjen onda se od 1999 g. nalazi u braku sa D. sa kojim imaju erku, na poetku brak je dobro funkcionisao , da bi kasnije dolazio u sukob zbog heroina, oenio se izmeu dva boravka u Zabeli. 2000 g. probao heroin na foliju a 2003 g. koristi kokain. Oenio 143

Zatvorska podmornica

se drugi put mlaom osobuom sa kojom ima dvoje dece . Sve to ipak kulminira razvodom braka, gde najveu cenu plaaju deca problematinih roditelja. Oni ostaju na uvanje babama i dedama, ukoliko ih imaju. Tokom redovnog kolovanja Zavrio III stepen i stekao diplomu: konobara, kuvara, trgovca, KV vozaa; pekara,elektriara ili srednja Elektrotehnika kola na smeru elektrotehniar IV stepen, zavrio srednju medicinsku kolu , smer medicinski tehniar ili poljoprivrednu kolu IV stepen- poljoprivredni tehniar. Skriveni narkomani su kolu zavravali i vanredno Zavrava zanate bravar monter pekar, mesar, kuvar. U njihovoj prolosti nalazimo uglavnom one, kojima je : '' Centar za socijalni rad predloio a Sud izrekao Vaspitne mere . Ukor, PNOS ( pojaani nadzor organa starateljstva ) , PNOR ( pojaan nadzor roditelja ) i kao poslednju meru - upuenje u VPD Kruevac. Ili je pak re o kriminalno- pravnom povratniku koji je krivino osuivan, recimo, deset puta kaznom zatvora . Ili je '' tri puta uslovno zbog krae i novano zbog posedovanja opojnih droga, osuivan uslovno- kraa nafte. Kao povratnik je izdravao kaznu u ''Zabeli'' zbog razbojnitva i teke krae, izravao kaznu zatvora u upriji zbog razbojnitva , OZ abac ili izdravao kaznu u KPZ Sremska Mitrovica . Kada je re o novim krivinim postupcima ima nepravosnanu kaznu, za provalnu krau. Ima novi kirvini postupak zbog krae motoraautomatika ili zbog ometanja sl. lica ili razbojnitva. Oekuje pored aktuelne kazne jo etiri godine zatvora. Krivina dela je poinio uglavnom sam. Uhapen je u roditeljskoj kui, u svojoj kui, u inostranstvu nakon raspisane meunarodne poternice na aerodromu nakon povratka iz inostranstva. U okolnosti pod kojim je poinio krivino delo spadaju: uticaj heroina ili pod uticajem alkohola i tableta. . Motiv izvrenja krivinih dela: najee - koristoljublje, ree osveta.. 144

eljko LJ. Krsti

Kada je re o kriminogenom statusu skrivenog narkomana on je uglavnom profesionalni delinkvent ili prestupnik po tendenciji koji je u korelaciji sa heroinskom zavisnou. Po stepenu kriminalne inficiranosti oni su uglavnom znatno kriminalno inficiran, ili kvazi prosocijlano orjentisani (briga za dete ili staru majku koja ga je razmazila ) Skriveni narkoman je uglavnom leen u : Palmotievoj zbog problema komara i depresije, leen od zavisnosti ambulanto na neuropsihijatrijskom odeljenju, u Specijalnoj bolnici u Beogradu gde je izdravo meru bezbednosti obaveznog leenja zavisnosti od narkomanije. Jedan od retkih priznaje: Pao sam kada sam mislio da sam najjai, i ne krije da je heroin koristio devet godina ( intr avenski i umrkivanjem ) i da je u jednom trenutku doao do dnevne zavisnosti od pet /5/ grama . Njegov ''kolega'', takoe navodi da je : '' leen na Neuropsihijatrijkom odeljenju na metadonskom programu tokom 2007 g. U okviru aktuelne kazne zatvora mu je izreena Mera leenja koja je sprovedena u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu . Kae da je heroin poeo da koristi u 35 g. i nakon prodaje stana, koga mu je otac prepisao i postao beskunik. Profesor sociologije Dr Sreten Vujovi sa Filozofskog fakulteta u Beogradu beskunike definie kao : osobe koje su nesposobne da obezbede stan za odgovarajuu sopstvenu upotrebu ili da ga sauvaju bez terapeutske pomoi. (videti Politika, od 04. oktobra 2004 ). Alkoholizam i krivina dela Krivina dela nasilnitva za koje su izreene kazne zatvora do jedne godine su mahom nastala pod uticajem alkohola i njih su u veini sluaja poinili mukarci u dobi od 25 do 80 godina. Oni su osueni za krivina dela nasilnitva : nasilje u porodici sa razliitim varijacijama , prema supruzi, deci, bratu..( l. 194 KZS ), silovanja145

Zatvorska podmornica

bive supruge; ( l. 178 st. 1 KZS ) nasilnikog ponaanja ( l. 344 KZS ), lakih telesnih povreda ( l. 122 st. 2 u vezi l. 1 KZS ), tekih telesnih povreda ( l 121 st. 1 , ugroavanja sigurnosti ( l. 170 KZS ) spreavanja slubenog lica u vrenju slubene radnje ( l. 322 st. 3 KZS ), napada na slubeno lice u vrenju sl. dunosti ( l. 323 st. 1 KZS ) ometanja slubenog i lica u obavljanju poslova ( l 23 ZOJRM ).. U osnovi problema osuenika koji su inili krivina dela nasilnitva su loi brani odnosi koji kulminiraju tuama, ali bogami silovanjima bive supruge i tekim telesnim povredama sadanje. Postojale su i tragikomine situacije gde je brat bratu da bi naudio, putao vazdunu sirenu prikljuivi je na traktor, da bi ga maltretirao. Takoe nezadovoljni otac kome je erka svakodnevno gledala TV program, se u alkoholisanom stanju peo na banderu sa sekirom, sa kojom je hteo da presee ice. Zabeleen je sluaj mravog osuenog za nasilnitvo u porodici , koji je svu svoju ne malu otpremninu dao svojoj punakoj eni koja je od dela para svom ljubavniku kupila auto. Kao predmete tuama su korieni: ake, pesnice, noga, ali i perdika ( sa kojom je gaao snaju na bunaru koji je predmet viegodinjih razmirica izmeu brae) , staklena flaa, stolica, te hladno oruje kao to je : no ili sekira. U ekstremnim situacijama korien je pitolj ili lovaka puka- krate. Udarci rukom u : glavu - amarom ili u potiljani deo pesnicom ili u predeo grudi, desnom akom u slepoonicu. U emotivnom stanju gneva postoji tenja za napadom . Tada dolazi do nastupa : jarosti, ljutnje i besa. U takvim situacijam koje prate svae i tue padaju teke rei i verbalne uvrede. Poev od blagog negodovanja : ta nam udari igraa; Tekih uvreda i grubih uvreda : j vam mater . .: piuljo jedna , pui mi k.; Ti si kloar , jajara, dovedi mi nekog efa; ta hoe od mene ,to me zajebava; ''Ludo'', ''Degenerino'', Droljo''. Uvreda izreenih u jarosti: Ako ne prekine, razbiu ti glavu; preko svae sa ozbiljnim pretnjama za ivot : ta me j. Sad u da vam j mater, sve u da vas pobijem'' 146

eljko LJ. Krsti

. Alkohol je doveo i do injenja krivinih dela imovinskog karaktera: teke ili lake krae. U poslednje vreme preovlauju oni kojima je sueno za falsifikovanje isprava, vozakih dozvola, ne vraanje kredita i , recimo , prevara seljaka:'' od kojih je uzimao volove a nije ih plaao'' . Tu su o oni koji izbegavaju plaanje alimentacije za svoju decu, u nekom od prethodnih brakova. Njima je sueno za krivina dela neplaanja alimentacije iz l. 195 st. 1 KZS . Glavna karakteristika osuenika koji izdravaju kaznu zbog izbegavanja plaanja alimentacije svojoj deci je da potiu mahom iz seoskih sredina .Oni su u jednom trenutku svog ivota, doiveli zenit sa uspehom u oblastima u kojima su se bavili. Bilo da je re o inostranstvu ili u zemlji. To su uglavnom bili uspeni ljudi koji su imali ogroman novac. Neki od njih su otili u poroke, uglavnom kocku i alkohol. To ih je dovelo do razvoda braka i poslovnog brodoloma kada su se vraali svojim starim i onemoalim roditeljima penzionerima, koji su ih materijalno pomagali. Osim toga tu je i tranziciono vreme u kome se nisu snali.

147

Zatvorska podmornica

........................................................................

KRIMINALNI RAZVOJ I NASILNIKO PONAANJE

Kada se kae nasilniko ponaanje, veina ljudi pomisli na porodicu, smatrajui da je ona glavni krivac za nastanak ovog patolokog fenomena. Takoe se misli da su nepotpune, razvedene porodice rizinije i pogodnije za nastanak nasilnikog ponaanja, za razliku od potpunih. Meutim porodica nije jedini krivac za nasilniko ponaanje, jer formalna potpunost porodice ne podrazmeva da ona i dobro funkcionie. Dakle, porodica moe da bude potpuna, ali usled loih interepersonalnih odnosa i komunikacije u njoj , moe biti idealno tlo za nastanak nasilnitva. Tako se najee deava da narueni interpersonalni odnosi u porodici udrueni sa ponaajno problematinim pojavama ( alkoholizam oca) dovode najpre do prekida kolovanja i predelinkventog ponaanja koje se manifestuje kroz izostajanje iz kole , korienje alkohola i tue. U ekstremnim sitacijama smrt oba roditelja, mogu dovesti do naputanja redovnog kolovnja,to ga je dovelo na ulicu i druenje sa problematinim vrnjacima sa kojima je poeo da konzumira marihuanu, da bi se zavrilo heroinskom zavisnou. Zbog toga se ne moe se rei da samo jedan faktor, recimo porodica utie na problematino ponaanje deteta. Pre bi se moglo rei da je re o lananoj rekaciji u kojoj se nasilnitvo najpre javlja u porodicama, potom se uoava u kolama, pa nastavlja preko ulice da bi se uobliilo u domovima i zatvorima gde doivljava kulminaciju. Porodica: U prodicama se nasilnitvo javlja kao posledica vaspitne zaputenosti njenih najmlaih lanova koji su se bez adekvatne roditeljske kontrole, uglavnom nali u loem drutvu. To se deava usled postojanja neadekvatnog autoriteta u porodici, bilo da je re o ocu ili majci, ali i neadekvatnoj figuri za identifikaciju, najee u liku oca. Popustiljivi i tolerantni roditelji prema najmalaem sinu, ili 148

eljko LJ. Krsti

jedinom mukom detetu u patrijarhalnoj sredini mogu uticati na nasilnitvo svoga deteta. Do boleivosti prema mukom detetu moe doi ukoliko je dete imalo neku teu operaciju, recimo kime , kada su ga roditelji uvali od bilo kakvih fizikih aktivnostii obaveza .To im se kasnije vratilo kao 'bumernag', nasilnikim ponaanjem razmaenog deteta. S druge strane tu su i bolesni roditelji, najee majke, koje ne mogu da obavljaju adekvatno roditeljsku ulogu. Do nasilnitva u porodici moe doi i na relaciji sin- otac, kada obino dolazi do inverzije uloga, jer otac alkoholiar svojim ponaanjem i zanemarivanjem porodice ulazi u sukob sa sinom, koji od njega oekuje adekvatnu roditeljsku ulogu, koju ovaj nije sposoban da vri. Do teeg sukoba takoe dolazi i na relaciji sin ouh, usled neprihvtanja ouha kao autoriteta, ali i nametanja njegovih zahteva, koji se odnose na kolovanje. Sin se u takvim porodicama moe nai u ulozi zatitinika svoje majke, koju maltretira drugi suprug osuenikov otac.U ekstremnim situacijama nasilniko ponaanje oca alkoholiara ili ouha moe biti sankcionisano ubistvom koje je izvrio sin preuzimajui ulogu zatitnika porodice od oevog kabadahijskog ponaanja. Kod osuenih za posedovanje ili preprodaju narkotika nalazimo da je odrastao bez oca i uz bolesnu majku, i da se vrlo rano osamostalio i poeo da ivi odvojeno sa svojom devojkom, vezujui se za kriminigeno okruenje koje se bavi preprodajom psihaktivnih supstanci- PAS-a .Takoe postoje situacije da nakon smrti oca 2000 g. i sa gubitkom oba roditelja kod osuenog dolazi do regresije u ponaanju i vaspitne zaputenosti to kulminira naputanjem redovnog kolovanja to ga vrlo brzo dovodi do loeg okruenja i preko beogradskih splavova i urki, uvodi u rizinu grupu zavisnika od PAS-a. iju upotrebu minimizira, svodei na korienje marihuane i ekstazija, negirajui heroinsku zavisnost i potebu za lenjem. 149

Zatvorska podmornica

kola: Prva ustanova koja reaguje na nasilniko ponaanje i koje ga na neki nain sankcionie je svakako kola. Predelinkventno ponaanje poinje da se manifestuje najee u V irazredu O, to se poklapa sa prelaskom iz u drugu kolu ili sa razvodom roditelja.. Tako postoje situacije u kojima se prvi ispad u ponaanju desio u devetoj godini, kada je noem napao starijeg deaka, za koga kae , da ga je permanentno maltretirao. Krivina dela je poeo da ini sa 13- 14 g. to se poklapa sa ponavljanjem VII razreda osnovne kole- O. ali i, navodno, sa prezauzetou roditelja oko gradnje nove kueSvoje predelinkventno poanje je poeo da ispovljava u VI razreda O. kada je zbog sukoba sa nastavnicom i redarom kole izbaen iz kole a zbog tue sa drugim uenikom kanjen vaspitnom merom-pojaan nadzor roditelja- PNORDelinkventno ponaanje odnosno vrenje krivinih dela poeo sa 16 godina, nakon naputanja srednje kole , kada je zbog tue priveden prvi put organima reda. Vaspitno zanemarena linost. Nakon smrti oca 2000 g. i sa gubitkom oba roditelja kod osuenog dolazi do regresije u ponaanju i vaspitne zaputenosti to kulminira naputanjem redovnog kolovanja. Ulica: Nedostatak adekvatne oeve figure i druenje sa problematinim vrnjacima je uticao na delinkventno ponaanje koje je kulminiralo stvaranjem organizovane kriminalne grupe. Ciljna grupa u sticanju materijalne koristi su bili homoseksualci, koji su poznati kao miroljubivi i osobe koje ne pruaju otpor prilikom fizikog napada. Motiv napada na homoseksualce su bile pre svega platne kartice. Usled nedostatka adekvatne podrke svoje porodice i u potrazi za pravim autoritetom i traganjem za identitetom, naao se u loem drutvu. Po povratku iz Italije, 2004 g. kod osuenog nastupa period regresije u ponaanju , koje se manifestuje asociajalnim i nasilinikim ponaanjem. Vezivanje za vrnjake istih interesovanja ga je dovelo do vrenja krivinog dela 2005 g.- napad na slubeno lice , zbog ega mu je izreena vaspitna mera pojaan nadzor organa starateljstva- PNOS.

150

eljko LJ. Krsti Da izreena vaspitna mera nije imala efekta govori i novo kr. delorazbojnitvo iz maja 2007g. kada je u grupi, napao P. D. Mada, sam osueni negira svoju pripadnost pokretu Skinhedsa, navodei da nije nosio martinke, injenica je da se kritine veeri pre, tokom i posle koncerta rok grupe nalazio u grupi koja je izazivala nerede. Sa ueem u tui u kojoj je ivot izgubio B. D., potvrdio je kontinuiranu sklonost ka nasilnikom ponaanju. Potie iz vanbrane zajednice i nefunkcionalne porodice. Druenje sa problematinim vrnjacima je uticalo na delinkventno ponaanje koje je kulminiralo stvaranjem organizovane kriminalne grupe. Vaspitno popravni domovi : Prva krivina dala je poeo da ini 1993 g. nakon povratka u Beograd iz hraniteljske porodice. Tad su se javili prvi znaci asocijalnog ponaanja koji su se manifestovali skitnjom , bekstvom iz kole i kraama. Sa sestrom je smeen u Dom za decu bez roditeljskog staranja u Banji koviljai, odakle je stalno beao i vrio krivina dela, zbog ega je smetaj u ovoj ustanovi prekinut. U Beogradu je nastavio sa vrenjem krivinih dela i bekstvima od kue ,sa svakodnevnim privoenjem od strane policijske uprave- PU-a u Prihvatilite za decu i omladinu. Sa smetajem u Dom Vasa Staji, nastavio sa beanjem i vrenjem krivinog dela, koja su sa odrastanjem dobijala na teini, sve do injenja krivinih dela iz l. 169 (razbojnitvo po novom Kazneno zakonu Srbije- KZS je l. 206 KZS ) kada je uz upotrebu fizike sile oduzeo mobilni telefon, zbog ega je 2003 g. upuen u Dom za vaspitanje omladine u Ni a potom u Vaspitno popravni dom- VPDom Kruevac. Zbog buntovnog i antisocijalnog ponaanja, i odbacivanja svakog autoriteta esto je upadao u intrepersonalne konflikte praene agresivnim ispadima. Period adaptacije je protekao u estim tuama koje su sankcionisane smetajem u posebne prostorije. Nakon povratka iz VPDoma Kruevaca u 2006 g. je nastavio sa serijskim vrenjem krivinih dela zbog ega je osuen i 2008 g. priveden na izdravanje kazne u KPZ za maloletnike u Valjevu. 151

Zatvorska podmornica .............................................................................................

ZATVORSKI RENIK I TERMINI

DOLAMICE : osuenika bluza koju oni nose u zavodu. Postoji letnja, tanja i , zimska deblja. KARANTIN - mesto gde dolaze novopridoli osuenici, i gde se sprovodi lekarski pregled i struna opservacija od strane psihologa, sociologa i pedagoga , gde je glavi redar osuenik. C- OPN - Odeljenje pojaanog nadzora, koje osueni nazivaju C, i gde se izdravaju disciplinske kazne samice, ili , kolektivno usamljenje,kroz gubitak tretmana. SAMICA - prostorija u OPN-u gde se izdrava disciplinska kazna u proseku do 15 dana. SAMICE - sobe na grupama rezervisane za privilegovane osuenike, lanove kolektiva. KOLEKTIVCI - osuenici koji su lanovi neformalnih osuenikih grupa . RADIJATOR BRIGADA - osueni koji nisu alnovi kolektiva i obino stoje pored radijatora u hodniku Internatu. HODNIK - plato u Internatu , koji se nalazi izmeu dnevnog boravka i straarske prostorije, i gde se svakodnevno postrojavaju osueni pred olazak na rad, doruak, ruak, veeru. STROJ - postrojavanje osuenika od ujutru do uvee, od ega su izuzeti osueni koji su rasporeeni na reijska radna mesta. REIJA - osueni koji su rasporeeni u restoran, garau, ekonomiju, kotlaru, Dom kulture. Imaju vanzavodske pogodnosti. KOLEKTIVI - poluvojna formacija koja moe da broji i do 20 lanova, ime se izbegava pojedinana odgovornost osuenih. GRUPE - mesto u Internatu gde osueni spavaju, i gde se zakljuavaju. Poredak i mesta spavanja odreuje krug,odnosno NOS. MOLBENI RAPORT- interni dokumet koji se koristi za komunikaciju osuenika sa upravom zatvora, i preko koga oni trae : proirene i vanredne posete, unoenje tehnikih ureaja, 152

eljko LJ. Krsti

izlazak u grad, odlaske kui. Molbene raporte reava naelnik Slube za tretman, po ovlaenju upravika, a na predlog vaspitaa. KRUG - centralno mesto zatvora, na kojem je dozvoljeno kretanje osuenika po stazama i sedenje na klupama. Najtee mesto za izdravanje kazne, jer kolektivci sprovode nevidljive zabrane, koje se odnose na sedenje na klupama, kretanje, korienje teretane. TERETANA - mesto gde osueni iz kolektiva svakodnevno vebaju na spravama, a , slue ih marginalni osueni, donosei vodu i pekire. Iza su tuevi sa hladnom vodom. STRAARSKA SMENA - poluvojna formacija sa 20 straara, na elu sa nadzornikom koji je u odsustvu upravnika , prvi ovek ustanove. REKETIRANJE- nalegalno oduzimanje tuih materijalnih dobara, koje se mahom odvija meu osuenima tako to se otimaju bogati paketi ili se novac uplauje na odreenu adresu na slobodi RESTORAN DRUTVENE ISHRANE - stari naziv, koji je jo uvek u upotrebi, a odnosi se na slubeni restoran, gde se zaposleni hrane o svom troku. TRPEZARIJA - velika prostorija sa drvenim klupama i stolovima , koju osueni popunjavaju redom, gde se obeduje ... STACIONAR - mesto gde osueni nalaze zdravstvenu , ali po neki put i bezbedonosnu zatitu. AZIL - sklanjanje osuenog sa kruga, u stacionar ili Istragu. SPROVOD - omiljena 'disciplina' slube obezbeenja koja vri spovode , to jest odvoenje osuenih na suenja, ( straari dobijaju dobre dnevnice u 2012 g. po 2.500,00 din). ... KANTINA- mala prodavnica gde osueni mogu kupiti dodatnu hranu u vidu slatkia, sokova i naravno cigrete. Novac na knatinu uplauju roditelji ili lice koje moe biti svako... KAPIJA - mesto na ulazu u zatvor, gde obino sede dva straara i kontroliu ulaz slubenih lica, osuenika, gostiju, poseta i automobila koji ulaze u ustanovu. 153

Zatvorska podmornica KARAULE - se nalaze na obodu zatvora, gde sedi straar sa vatrenim orujem, koje moe upotrebiti prilikom bekstva. Vaspitaima nije dozvoljen ulaz na karaule. UPRAVA - odvojena ogradom i zvonom , od ostalog dela zatvora, u kojoj se nalazi rukovodea elita, upravnik, naelnici, nadzornici i administracija. KUA LJUBAVI - zgrada koja se nalazi pored uprave i u kojoj osueni imaju pravo poseta svojih venanih i nevenanih supruga i dece, na svakih tri meseca , u trajanju od 3 sata. SVEANA SALA - prostorija iznad Kue ljubavi, gde se odravaju sastanci, edukacije i primaju gosti: sudije, tuioci, kolege iz drugih ustanova, zaposleni u centrima za socijalni rad... KOLA - Najlepa zgrada u zavodu, sa spratom, gde se nalaze kabineti i uionice, i kabinet sa kompjuterima. Mesto gde osueni sprovode obuku u stolarskoj, varilakoj i bravarskoj radionici, i spremaju se za zatvorski pogon. Tu se zavrava osnovna kola.. POGON - Mesto gde osueni rade uz prisustvo majstora instruktora, do tri sata . Prostor je od nedavno ograen. BRENTA radno mesto u pogonu, pored stolarske radionice, odnosno gde se trupci reu u daske. Vremenom je prestala da radi. KAFI - mesto u Internatu, rezervisano za lidere osuenikog kolektiva.- elitu. SPORTSKA SVLAIONICA - Mesto u Domu kulture, koje je pretvoreno u tab osuenikog kolektiva, koji je najdominantniji na krugu. KOTLARA - zgrada gde se takoe nalaze , osueni koji su lideri osuenikog kolektiva i koji su kooperativni sa Upravom. , zbog ega dobijaju privilegije, tretmane i odlaske kui. PODRUM - mesto gde su se nekada nalazili, zvanino osueni rasporeeni u graevinsku reiju, a nezvanino to su osueni koji su proterani sa kruga. Vremenom i to mesto je ugaeno..

154

eljko LJ. Krsti MAGACIN: se nalazi ispod osuenike kuhinje i u njemu se nalazi sved to je bitno za funkcionisanje zatvora, poecv od osuenikih kreveta i dolamica, preko sredstava za higijenu do hrane. U njemu pored slubenog lica radi i provereni osuenik. CVEARA - mesto , ukopano u zemlju, kao svojevrsni bunker, gde su se nekada formalno rasporeivali osueni sa ekonomije, a, ustvari tu su se nalazili ugroeni osueni sklonjeni sa kruga. GARAA - formalno radno mesto osuenih, odnosno prostor, koji su pretvorili u svoju treritoriju, i gde se nalazi priruna teretana. Tu se rasporeuju osueni sa poloenim vozakim ispitom. EKONOMIJA - formalno radno mesto ,gde se nalaze osueni koji su smeteni u tri prostorije, i praktino van dometa kruga i osuenikih grupa. Osueni sa ekonomije vode brigu o bati, stoci koja se nalazi u svinjcima i talama. BUKOVICA - zatvorska farma koja se nalazi 12 kilometara od Zavoda, bez celodnevnog prisustva slubenih lica.Tu boravi desetak osuenika u poluotvorenom i otvorenom tretmanu. DOSIJE - svaki osuenik ima svoj dosije i matini broj. Dosije po izlasku osuenog iz Prijemnog odeljenja se predaje vaspitau, koji vodi osuenog kroz tretman, i upisuje sve promene u dosije. TUNEL - Hodnik ispred vaspitakih kancelarija, koji je veoma frekventan i gde osueni esto pljuju. Nalazi se u internatu. BODE - hladno oruje, seivo koga osueni prave tajno u pogonu i koriste u svojim obraunima. TANGLIRANJE - udaranje u glavu metalnom tanglom nekog marginalca. ZRAENJE - neverbalna negativna komunikacija meu osuenima pogledima. ZIPA uvanje strae od strane osuenog lica kada se u NOSu rade nedozvoljeene radnje, i kriju od slubenih lica..

155

Zatvorska podmornica KOMPLEKS - To su zabrane u ponaanju osuenih koji proistiu iz osuenikog kodeksa, nepisanih pravila neformalnog osuenikog sistema.Odnosi se i na vaspitaa koji pokuava da radi po pravilima slube. Za takvog vaspitaa osueni kau da je : Kompleks. STEPENITE : mesta gde obino sede osueni iz kolektiva koji nita ne rade. Najpoznatije je stepenie u zatvorskom pogonu gde sede samo oni odabrani i kojima i slubena lica ne mogu nita. NADIMCI ZAPOSLENIH: Picika, Paprika, Pioder; Picuk, Muda,Teletabis, Bagi, Rut, Keza, Kreza, Veverica, Golub, Maak, Lisac, Junac, Skakavac, Bagi, Mitraljezac, eerko, Peva, Cvitak, Pumpa. Rojs, Role, Marak, Mrkela, Loptica, iba, Jevrejka, Bosanka, Masni, Specijalac, Pilac, Svinjar, Hadija, ua, ernobil, Burence, ZU-ZU, Babin, oveuljak, Laske, Bobek , Misa, Ustaa, Mrvica, Brada NADIMCI OSUENIH: Kameni, Surovi, Kalea, Psiho, Stakleni, Guter, Pacov, Ajkula, Rumun, Ciganin, Hrvoje, Pakleni, eda, Muta, Pita, Sekira, Bomba, Potar, Zveki, aplja, ene, U-U, Cile, Nebo, Nino, Simsi, iak, Ogi, Era, Kocka, Jaje, aban, Hakinen, Zemunac, Resnik, Piksi, Mile BMW, Mungos, Surinac, Bagzi, Legija, ilja, Kum, mekerica, Kurac, Pegla, Amos, Mee ZATVORSKI TOPONIMI: ekonomija, Garaa, Pogon, Kotlara, Kuhinja, Magacin, Sala za posete, Internat, Stacionar, OPN, Dnevni boravak, Trpezarija, Kafi, Sportska svlaionica, Hodnik, Stepenite, Tunel, Prijemno, Uprava, Dom kulture, kola, Karaule, Kapija, teretana, Stare samice, Restoran, Bife, Tehnika priprema, Kantina, Bukovica, Divibare, Buljarice, Sveana sala, Deurana, Operativni centar, Matina sluba, Karantin, Samice, Istraga, Sprovod.

156

eljko LJ. Krsti

TELEFONSKI IMENIK : Vaspitai, Naelnik slube prevaspitanja, Deurana, Internat, Istraga, Upravnik, Sekretarica upravnika, Zemenik upravnika, Matiar, Naelnik slube optih poslova, Bife, kola, Dom kulture, Pravnik, Blagajna, Raunovodstvo, Inspektor, Zamenik zapovednika, Zapovednik, Restoran, Administrativni radnik, Kapija, Centrala, Magacin pogona, Poslovoa pogona, Direktor pogona, Kotlara, Stolara, Garaa, Agronom, Magacin internata, OPN, Stacionar, Psiholog, Pedagog, Sociolog, Psihoterapeut, Informatiar SKRAENICE U FORMALNOM SISTEMU: NOS - neformalni osueniki sistem APS I i II anketa pogleda i stavova PNOS - pojaani nadzor organa starateljstva PNOR - pojaani nadzor roditelja CZSR - centar za socijalni rad MOP materijalna pomo PAS- psihoaktivne supstance KPD kazneno popravni dom KPZ kazneno popravni zavod CZ centralni zatvor OZ - okruni zatvor

157

Zatvorska podmornica

Odmor u prirodi : relaksacija od zatvorskih deprivacija.

158

eljko LJ. Krsti

ZAKLJUAK
ta se, dakle, sve moe videti periskopom iz zatvorske podmornice. Pre svega da se delinkventno ponaanje moe sankcionisati na vie naina. Trud drave u prevenciji kriminala se moe uoiti kroz institucionalno zbrinjavanje delinkvenata. Meutim praksa je pokazala da mere, kako otvorene, tako i zatvorene zatite imaju slabe efekte na one tienike, koji ive u tekim materijalnim i ekonomskim uslovima. NJihovo novo vrenje krivinog dela , koje se sankcionie zatvorom deava se par meseci po izalsku iz VPDoma Kruevac. Drugu kolonu osuenika koji dolaze u valjevski zatvor ine oni starosti do 23 godine , koji nisu bili na evidenciji Centra za socijalni rad pa samim tim nisu ni proli kroz domove, pogotovo oni otvorene zatite kao to su Zavod za vaspitanje omladine u Niu tzv. Boidarevu i Vasa Staji iz Beograda. Oni nemaju kapaciteta da se izbore sa problematinim ponaanjem svojih tienika koji ine krivina dela.. Dakle, na one druge negativno utiu rizine grupe kojima pripadaju. Od svih oito militantne navijake grupe i bolest zavisnosti deluju veoma negativno i dovode do vrenja krivinih radnji , koje se zavravaju i ubistvom. I u jednoj i drugoj grupi, problem kolovanja je oigledan. S tom razlikom to u prvoj koloni postoje osueni koji su prvi razred osnovne kole - O.. upisali u 15- toj godini po dolasku u dom. Oni uglavnom ine krivina dela imovinskog karaktera, vrei najee krae bakra, koja se pokrivaju legalnim skupljanjem sekundarne sirovine. Svi oni po dolasku na izdravanje kazne nalaze svoje mesto u osuenikoj populaciji. Da bi opstali oni moraju pripadati i neformalnom osuenikom sistemu. Uspean recept za izdravanje kazne u valjevskom zatvoru, bi mogao se saeti u reenicu : da svaki osueni koji hoe da mirno robija, 159

Zatvorska podmornica

mora balanisrati izmeu formalnog - slubenikog i neformalnogosuenikog zatvorskog sistema.. U svakom sluaju moe se zakljuiti da su poroci presudni faktori koji dovode do zatvorske kazne. Dakle osuenici su uglavnom zavisnici od alkohola, narkomanije i kocke. Godinama unazad zatvori imaju jo jednu skrivenu socijalnu ulogu, a to je da oni , pogotovu pred zimu postaju azil za beskunike. Tu su vaspitai da popriaju sa njima. Biografija: Roen u uiteljskoj porodici 1965 g. u Valjevu. Zavrio Filozofski fakultet odsek za sociologiju na beogradskom Univerzitetu, 1992 g. na temu '' Teorijska shvatanja u jugoslovenskoj urbanoj sociologiji'' ( mentor prof. dr. Sreten Vujovi). Tokom studija i kasnije u ivotu uestvovao u mnogobrojnim sociolokim istraivanjima, poev od 1985 g. gde je bio anketar i koordinator. Nakon 2000 g. uestvovao u istraivanjima ( vodei dubinske intervjue ) beogradskog Instituta drutvenih nauka na temu: Kvalitet promena nakon 5. oktobra. Pri kraju fakulteta poeo da se bavi novinarstvom, saraujui sa redakcijama: '' Borbe'', NIN-a, ''Radio Jugoslavija''. Kasnije objavljivao u gradskim valjevskim listovima :'' Napredu'' i meseniku '' Revija Kolubara ''. Objavljivan u ''Republici'' i dnevnom listu ''Politika'' u rubrici ''Pogledi''. Svoje radove objavio u asopisima: '' Sociologija'', '' Socioloki pregled'' i '' Nova srpska politika misao''. Sa temama :'' Loi aci dibri kriminalci'' i '' Delinkvencija u vremenu tranzicije '' uestvovao na naunim okruglim stolovima Obrazovanje u tranziciji, odnosno ekajui kapitalizam i Konferenciji 100 godina sociologije u Srbiji sa temom : Istorijska sociologija zatvora u Srbiji : '' Od okova do narukvica ''. U slobodno vreme pie satiru. ivi u Valjevu gde i radi u Kazneno - popravnom zavodu . 160

eljko LJ. Krsti OSNOVNA LITERTURA Antoni, Slobodan (2011): Sociologija- za 3. razred srednjih strunih kola i 4. razred gimnazije ( oblast: Drutvena struktura i sistem), Beograd : Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Adler F., Mueller G., Carter WS..( 1991): . Grew-Hil, New York, St. Louis etc. Alan i Barbara Piz ( 2005) :Definitivni vodi kroz govor tela. Beograd: Mono& Manana. Atanackovi, Dragoljub (1988): Penologija, Beograd: Nauna knjiga, Arsenijevi, Slobodan (2001) : Trgovina robijaima, revija Kolubara, broj 80,: Valjevo. Vodineli, Vladimir ( 1996) : Kriminalistika , Beograd, : Zavod za udbenike i nastavna sredstva . Vujovi, Sreten ( 2004) : Beskunici , ''Politika '' 04.10.2004. Golubovi, Zagorka ( 1981) : Porodica kao ljudska zajedinica, Zagreb: Naprijed Dovlatov, Sergej (2002): Robijaka zona, sa ruskog prevela Radmila Meanin, Novi Sad : Stilos. orevi, M . ( 2008) : Ko je nasamario bunt, Kulturni dodatak Politika, godina 2008, br. 22, str. 3. Ignjatovi, ore. ( 2007): Delinkvencija. U Socioloki leksikon, priredili Aljoa Mimica i Marija B ogdanovi, 701. Beograd: Zavod za udbenike. Kaluerovi,Tanja ( 2004) : U Srbiji se isplati muenje i ubijanje .Glas Javnosti, 215, str 4-5 Kulji, Todor (1994): Cezaropapizam (vizantijsko, osmansko, tatarsko i rusko iskustvo), Sociologija str.15-40. Kosti, Milan ( 2002) : Forenzina psihologija Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 161

Zatvorska podmornica

Kosti, Milan ( 2008) : Nepoznati, Beograd, Slubeni glasnik Konstantinovi-Vili, Slobodanka i Vesna Nikoli-Ristanovi. (2003): Kriminologija. Ni: Centar za publikaciju pravnog fakulteta u Niu Koen, Albert (2006): Potkultura delikvenata. U Kriminalistiko naslee, ore Ignjatovi, Beograd: Slubeni glasnik. Krsti, eljko (2003) : Zatvorsko duplo dno, Beograd, ''Sociologija'', 3, str.223-240. Krsti, eljko. (2010) : Sociolog u totalnoj ustanovi, Beograd, Sociologija, 3, str.307-321 Krsti, eljko ( 2011): Nasilje nad nasilnicima, Beograd: Nova srpska politika misao , no.1-2 Le Bon, Gustav (1989): Psihologija gomile, Globus: Zagreb. Mimica, Aljoa i Bogdanovi, Marija, (2007): .Socioloki renik ; 70 1. Beograd ,Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Mari, Bora i Ivana Bulatovi. (2004). Monografija: Sistem izvrenja krivinih sankcija u Republici Srbiji. Beograd: Udruenje penologa Srbije. Mari, B. i Radoman, M. (2001) : Pobune u zatvorima Srbije. ,Beograd, Institut za kriminoloka i sociolka istraivanja; Udruenje pravnika Jugoslavije Moris, Dezmond ( 2005): .Goli majmun, Ni, Zograf, Milivojevi, Zdenka i Gredelj, Stjepan. (2002): Uputstvo za upotrebu korupcije, Argument, Beograd Miloevi, Goran i Milainovi, Sran (2011): Nasilje navijakih grupa u Srbiji i kriminalitet maloletnika . Ni.U Teme, str. 501. Mili, Anelaka,(1988) : Raanje moderne porodice , Beograd ,Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Opali Petar, 2007: Kliniki sociolog u psihijatriji profesionalni most izmeu psihijatrije i sociologije, Beograd; as. Sociologija, br. 2, str. 117- 126. Petkovi, V. 1979 :''Uloga sociologa u regulisanju neformalne organizacije'', Beograd, as.''Sociologija '', br. 1-2, str.171-186. 162

eljko LJ. Krsti

Piz,A. 2005 Definitivn vodi kroz neverbalnu komunikaciju, Beograd, Plato.Mono&Name. Rot, N. (2004): Znakovi i znaenja verbalna i neverbalna komunikacija , Beograd, Plato Radovanovi, Dobrivoje (1992) ovek i zatvor- Beograd, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Prometej. Radoman, M. ( 2002 ) : Delikti nasilja'', (krivino pravni i kriminoloki aspekt ),XIV Seminar prava ,Budva, Institut za krimiloka i socioloka istraivanja, str. 459- 470. Sekuli, D. (1978 ) : Pristup izuavanja neformalne organizacije '', Beograd, as. ''Sociologija'', br. 1, str. 27- 45. Stoji ,LJ. (1975): Socijalna psihologija, grupa autora, Beograd: Filip Vinji ,st.162- 192 Spasi, Ivana (2004): Sociologije svakodnevnog ivota, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Spasi, Ivana (1996): Znaenje susreta: Gofmanova sociologija interkcije, Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju,Filip Vinji. Staki, ura (1977) : Uloga centra za socijalni rad u prevenciji prestupnitva mladih. U Zbornik Defektolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu, str.375 Beograd: Defektoloki fakultet Todorovi, Dragan ( 2002): Ribice u akvarijumu, nedeljnik Vreme, broj 607, str.20-23. Fuko, Miel (1997) : Nadzirati i kanjavati roenje zatvora ,Beograd: Prosveta Horvati eljko ( 1994) : Elementarna kriminologija , Zagreb: kolska knjiga Havelka, Nenad (2001) : Socijalna percepcija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. unji, uro (1990): Ribari ljudskih dua, Beograd: Ideje, Mladost. kuli, Milan (2003) : Maloletnici kao uinioci i kao rtve krivinih dela , Beograd: Dosije. 163

Zatvorska podmornica

ZAKONSKI PROPISI: Pravlinik o tretmanu , programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuenih lica ( Na osnovu l. 63. St. 7 Zakona o izvreenju krivinih sankcija). Slubeni glasnik RS , 85/05 i 72/09.. Pravilnik o kunom redu kazneno-popravnih zavoda i okrunih zatvora ( Slibeni glasnik RS, br, 72/2010 i 6/2010. Zakon o izvrenju krivinih sankcija, ( Sl. Glasnik RS, br, 85/2005, 72/2009 , 31/2011) Krivini zakonik , Slubeni zakonik RS, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009)

164

eljko LJ. Krsti

165