NOVI SAD 2005.

Godina H

Broj 2122

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REI

SADRAJ Tvrtko Pri Da li je sve ovo samo borba s vetrewaama? Pavle osi Uticaj novih sredstava komunikacija na srpski jezik . . . . . . . . . . . . . Milan ipka Brend i brendomanija . . . . . . . . . Danko ipka Ocewivawe vladawa jezikom skale i procedure . . . . . . . . . . . . . . Boris Hlebec Varijante vokativa imenica mukog roda na suglasnik . . . . . . . . . . . . . Jovan Vuksanovi Mesto enklitike u reenici . . . . . . Jovica Miki Podela rei na kraju reda . . . . . . . Milan Bakovqev Proizvoqno transkribovawe maarskih imena . . . . . . . . . . . . . . . Jezike nedoumice . . . . . . . . . . . Odluke Odbora za standardizaciju srpskog jezika br. 4551 . . . . . . . . . . . Dokumenti Udruewa za zatitu irilice srpskog jezika irilica" . . . . . . . Pisci o jeziku . . . . . . . . . . . . . 1

5 8

12

15 19 22

27 29 32 46 50

UREDNITVO Dr IVAN KLAJN (glavni i odgovorni urednik) Dr RADOJICA JOVIEVI Dr MATO PIURICA Dr MILORAD RADOVANOVI (sekretar) Mr MILOSAV TEI Dr MILAN IPKA

Adresa Urednitva: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1 Telefon: 021/420-199, lok. 123 Izdava: Matica srpska Cena: 150,00 dinara Tehniki sekretar Katarina Sunajko Korektor Vera Vasili Tehniki urednik Vukica Tucakov Korice Oskar tefan Kompjuterski slog Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampa Ideal", Novi Sad Jezik danas na Internetu: www.maticasrpska.org.yu/jezikdanas e-mail: jdanas@maticasrpska.org.yu Rukopisi se ne vraaju
YU ISSN 0354-9720

Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije finansijski je pomoglo tampawe ovog glasila Matice srpske

NOVI SAD 2005.

Godina H

Broj 2122

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REI

Tvrtko Pri DA LI JE SVE OVO SAMO BORBA S VETREWAAMA?

Ovaj prilog predstavqa neizmewen tekst zavrnog poglavqa autorove nedavno objavqene kwige Engleski u srpskom (Zmaj, Novi Sad, 2005).

Svi tekstovi u ovoj kwizi bavili su se, na ovaj ili onaj nain, uticajem engleskog jezika na srpski jezik i wegovu kulturu. Osnovni ciq kwige bio je, prvo, da se konkretnim primerima pokae i dokae poraavajue i zabriwavajue stawe nae svakodnevne jezike prakse, koje se, naravno, ne odnosi samo na haotino koriewe rei i imena iz engleskog jezika, nego znatno ire na upotrebu srpskog jezika u celini, na svim nivoima; i drugo, da se predloe sistematska teorijska, metodoloka i praktina reewa za prevazilaewe, ublaavawe ili otklawawe tog neveselog stawa. Meutim, ovek koji paqivo posmatra i kritiki sagledava ono to se u naoj svakodnevnoj praksi redovno deava ne moe a da ne zapita sebe i druge: da li sve ovo uopte ima smisla, da li sve ovo uopte ima svrhe i da li je sve ovo samo borba s vetrewaama? A 'sve ovo' obuhvata zalagawe za pravilan odnos prema jeziku i za wegovo vaqano znawe i osmiqeno koriewe. Kako sada stvari stoje, ini se da sve ovo, naalost, jeste samo borba s vetrewaama. ta rei kada mladi u domaoj (!) prevedenoj" televizijskoj seriji, ne trepnuv1

i, kae svojoj devojci Ma, pusti me, tako sam konfuzan* (od eng. I AM SO CONFUSED) umesto tako sam zbuwen; kada jedan drugi mladi u istoj seriji kae da je ovde sreo svoju devojku (od eng. I MET HER HERE), umesto da ju je ovde upoznao; kada voditeq svoju emisiju poiwe reima Dobrodoli opet! (od eng. WELCOME AGAIN!); kada se vei deo pitawa u najpopularnijem kvizu na svetu" ne zavrava bilo kakvim znakom interpunkcije, dok se u osvojenim iznosima hiqade razdvajaju engleskim zarezom: 3,000 itd. dinara; kada decimalni zarez sve vie uzmie pred naletom engleske decimalne take, koja se bez izuzetka izgovara kao /zapeta/, /zarez/ i /koma/ (prosto da se ovek ukomi od toga); kada se u medijima Rezolucija 1244 Ujediwenih nacija gotovo iskquivo izgovara po engleskom /dvanaest etrdeset etiri/ ili /jedan dva etiri etiri/, a ne /hiqadu dvesta etrdeset etiri/; kada na poetnoj strani vebsajta Filozofskog fakulteta u Novom Sadu poseti* Oblici u srpskom jeziku tampani su kurzivno, izvorni engleski i drugi oblici MALIM VERZALOM, dok se izvorno pisani engleski i drugi oblici preuzeti u srpski prikazuju KURZIVNIM MALIM VERZALOM.

oce saekuje natpis Filozofski Fakultet u Novom Sadu; kada se broj onih koji u pisawu i latinikih i irilikih tekstova ne koriste oblike E-MAIL i WEB sajt ili WEB sajt, nego oekivane imejl i vebsajt, moe izraziti u milipromilima; kada se na televiziji cele nedeqe zvuno najavquje Klinton intervju (od eng. THE CLINTON INTERVIEW), koji tek na dan emitovawa postaje Intervju s Klintonom; kada se wegova biva prijateqica MONICA LEWINSKY negde spomiwe kao Luinski, a negde kao Levinski; kada se film THE DAY AFTER TOMORROW prvo pojavi u prevodu" kao (THE) DAY AFTER TOMORROW, a potom u drugom prevodu" kao Dan posle sutra (da je bar Dan posle sutraweg), a nikako kao Prekosutra, to je potrebno; kada se na plakatima najavquje 4ti film (od eng. 4TH FILM) Kventina Tarantina; kada se na film KILL BILL: VOL. 2, preveden", nita neoekivano, kao KILL BILL, upuuje kao volumen 2 (od eng. VOL. odnosno VOLUME), a ne kao drugi deo ili drugi nastavak; kada se u televizijskim reklamama istie da taj i taj ampon popravqa volumen enske kose (opet od eng. VOLUME), a nikako wenu bujnost; kada se u reklamama tvrdi da je ovo najboqi blagi balzam ikada (od eng. EVER), a nikako svih vremena; kada se u reklamama gledaocima poruuje da pre upotrebe predmetnog sredstva za iewe proitaju uputstva (od eng. INSTRUCTIONS), a nikako uputstvo; kada se osiguravajue drutvo WIENER STDTISCHE izgovara /viner tedie/, kao da se radi o nekim tediama, a ne /viner tetie/, kako bi trebalo; kada se kozmetika kompanija GARNIER izgovara /garnijer/, umesto /garnije/; kada se na univerzitetu odskora osnivaju departmani (od eng. DEPARTMENT, ali po francuskom izgovoru), kao da su katedre i odseci odradili svoje; kada se na televiziji emituje serija Put za Ejvonli, iako se u dijalozima jasno uje da toga /ej/ nigde nema, nego da je u pitawu Avonli; kada se na televiziji i radiju govori o novoj GPRS tehnologiji u mobilnoj telefoniji, gde se taj akronim izgovara kao /xi-pi-er-es/, a ne /xi-pi-ar-es/, po engleskom, ili, jo boqe, /ge-pe-er-es/, po srpskom, nego se malo rimuje odnatrag, a malo odnapred; kada mukarci u prevedenim" filmovima pitaju ene da se udaju za wih (od eng. ASK HER TO 2

umesto da ih zaprose; kada se sve ee prireuje neki film festival, to se izgovara kao da pie filmski festival; kada se u prodavnicama mogu kupiti viwa pita i nana aj, a samo je pitawe dana pojava jabuka, meso, sir bureka (ako se to ve i nije dogodilo); kada televizije bez prestanka prikazuju hispanofone telenovele (od panskog TELENOVELA), a ne teleromane, kako bi vaqalo, poto panska NOVELA u srpskom nije novela nego roman; kada na jednom aerodromskom alteru stoji natpis poslovna clasa; kada se naie na natpis poluauto put, pa nije jasno da li je posredi pola auta ili pola puta; kada se na benzinskim pumpama nudi auto-karta Srbije i Crne gore; kada moemo kupovati u buticima mesa, sladoleda i automobila, a kompjutere, belu tehniku i audio-video opremu u opovima i SHOPovima; kada nas mediji obavetavaju da Sjediwene Amerike Drave ohrabruju demokratske izbore, te da je dravni sekretar ohrabrio izraelsko-palestinski dijalog; kada je prilikom hapewa Sadama Huseina izjava tadaweg amerikog administratora na konferenciji za tampu LADIES AND GENTLEMEN, WE'VE GOT HIM!" prevedena" kao Dame i gospodo, imamo ga!, a ne kao uhvatili smo ga!; kada mediji izvetavaju o ukinutim prelevmanima, o takmiewu u sprint orijentiringu, o Papinoj traheotomiji, o revolving-kreditima, o acidofilnim i probiotskim napicima, bez ikakvog objawewa tih, velikoj veini publike sasvim nepoznatih, rei (kome li se ti qudi obraaju?!); kada se u jednoj prodavnici kompjuterske opreme nude HP REFILL kitovi / REPLACEMENT kertridi / Mastila za sve tampae u BULK pakovanjima / Veliki izbor originalnih kertrida i tonera; kada se naziv nove evropske valute i daqe izgovara i pie i kao evro i kao euro, dok se cene, naravno, izraavaju u EUR-ima; kada jedan lik u prevedenom" filmu kae da je boravio na Aqaskoj; kada tampa pie o panskom moreplovcu italijanskog porekla Kristoferu Kolumbu; kada se izvetava o tome da se cene prikazuju s ukquenim PDV, da se na CD nala nova verzija neije pesme, da je zapleweno 20.000 piratskih DVD i da je most bio pod zatitom UNESKO, a ne s ukquenim PDV-om, ne na CD-u, ne 20.000 piratskih DVD-a i ne pod zatitom Uneska
MARRY HIM)

ili UNESKa; kada se na vinskim kartama veine kafia, kafana i restorana nalazi vodka, a ne votka, koja je, uz to, moda proizvedena ba u Sent Petersburgu, Sent Peterburgu, Sankt Petersburgu i, jedino pravilnom, Sankt Peterburgu; kada se ispred jednog frizerskog salona ugleda tabla s natpisom muko ensko iawe i brijawe, dok se u jednoj prodavnici, prema reklami, moe nabaviti muko-enska odea; kada se na televiziji i radiju saoptavaju rezultati koje su postigli engleski fudbalski timovi elzi, Blekburn i Wukastl, a ne elsi, Blekbern i Wukasl, kako bi trebalo; kada se u novinama moe itati o zvezdama poput Marlon Branda i Xejmsa Dina (prvo ime bez padenog sufiksa, a drugo sa wim), potom da e neki izvetaj biti stavqen na uvid lord Hatonu, onda se donose rezultati ankete Dejli telegraf, preuzima tekst iz TIME i navode rei nadlenih u Parking servis; kada na dostavnom vozilu jedne firme stoji da joj se prostorije nalaze u Ulici Arsenije arnojevia (ta li se to dogaa s nai padei?!); kada se na modnim revijama prikazuju novi modeli ne Versaea nego Versaija (italijansko ime VERSACE proitano po engleskom i onda, kao da je italijansko, adaptirano pogreno); kada se predstavqaju novi modeli automobila iz DACIA-e i novi modeli NVIDIA-inih video-kartica; kada jedan lik u prevedenoj" seriji kae I jesam, nisam li? (od eng. AND I AM, AREN'T I?), a ne I jesam, zar ne?; kada se holandska imena SCHEVENINGEN, SCHIPHOL i SCHEFFER uporno izgovaraju i piu eveningen, ipol i efer, kao da su nemaka, a ne Sheveningen, Shipol i Shefer, kako bi trebalo; kada se u adresi jedne fabrike navodi wen potanski fax (fah ili faks?); kada se u jednoj istoj televizijskoj reklami kae da se najnoviji film moe dobiti i na /ve-ha-esu/, prema srpskom izgovoru, i na /di-vi-diju/, prema engleskom izgovoru, iako su i VHS i DVD anglicizmi, koje treba izgovarati po srpskim vrednostima slova; kada saznajemo da e neka odluka biti doneta uz ili bez podrke Odeqewa nauka i umetnosti, da e se novim ureajem moi snimati sa i na kameru, te da treba poboqati bezbednost uenika u i oko osnovnih i sredwih kola; kada se u medijima spomiwu rimovani" Miki Rurki, Sao 3

Paolo i Los Anelos, a ne Miki Rork, Sao Paulo, Los Aneles, kako bi trebalo; kada se uenicima u kwiarama i papirnicama nude Matematika PUZZLa, zidna Tablica Mnoewa, prirunici Uimo Slova, Da li znate Engleski? i Enciklopedija Pitawa i Odgovora, te kwiga Alisa u Zemqi uda; kada se u novinama prenosi izjava osobe koja je ACTING DEPUTY ASSISTANT SECRETARY OF STATE, a da ta funkcija uopte nije prevedena; kada se u novinama donosi tekst autora koji je vanredni profesor LONDON SCHOOL OF ECONOMICS, takoe bez ponuenog prevoda, a ukoliko se naziv ove institucije i prevede, onda je to po pravilu Londonska ekonomska kola ili Londonska kola ekonomije, a nikako Londonski ekonomski fakultet (uzgred, jedan od najprestinijih u svetu); kada je u autobusima istaknut natpis EMERGENCY EXIT, ali ne i izlaz za sluaj opasnosti ili izlaz u sluaju opasnosti ili izlaz u sluaju nude (mada se vrlo instruktivnim moe smatrati natpis izlaz za nudu, uoen u jednom meugradskom autobusu); kada se objavquje da se priprema domai poslovni telefonski imenik pod naslovom YELLOW PAGES; kada nas obavetavaju da se virus u sklopu elektronske poruke nalazi u ATTACHMENTu; kada se na jednoj kolskoj kajdanci ugleda natpis MUSIC NOTE BOOK (inae, u ovom smislu nepostojea re u engleskom), ali ne i kajdanka; kada je na televiziji najavqena Patrijarhova boina proslavnica, a ne poslanica; kada se o Boiu u izlozima domaih prodavnica najavquje CHRISTMAS SALE ili CHRISTMAS SALE i eli HAPPY NEW YEAR ili HAPPY NEW YEAR, ali se ne spomiwu boina rasprodaja i Srena Nova godina; kada se u jednom titlovanom prevodu" filma za patent-olovku kae, van svake pameti, da je pawa! olovka s propelerima (od eng. PROPELLING PENCIL)?! Ovo posledwe nije nita drugo do bezoan napad na zdrav razum publike. NO COMMENT!, rekli bi oni koji ovu uzreicu vole. Pa ipak, komentar jeste i te kako potreban! Ovakvih primera ima bezbroj i svaki paqiv i jeziki osetqiv posmatra (u liku itaoca, sluaoca ili gledaoca) moe ih bez problema pronai svuda i na svakom mestu". Gorwe ilustracije, kao i sve wima sline u ovoj kwizi, svedoe o na-

oj sumornoj jezikoj svakodnevici, o nezainteresovanosti, nemaru i nebrizi prema jeziku i jezicima, posebno srpskom kao materwem i engleskom kao odomaenom stranom, te o nastavi jezika i jezik u naem celokupnom obrazovnom sistemu, koja je glavni krivac za zaputenost nae jezike kulture. A ta zaputenost, treba to otvoreno rei, predstavqa prvorazrednu kulturnu sramotu. Pismewaci, iz naslova kwige I. Klajna Pisci i pismewaci (1994), u sve su veoj prednosti, vrsto rukovoeni geslom 'Pii kako hoe, itaj kako ti odgovara, s gramatikom kako ti voqa, a sa znaewem ta bude!', koje ima sve izglede da uskoro postane (preutno) pravilo. Sudei prema dosad uoenim tendencijama, sva je prilika da e se sadawe stawe nastaviti i daqe tavie, da e se sve bre i sve nesputanije pogoravati, potvrujui kako sve ovo jeste samo borba s vetrewaama, sve dok Sve dok ne sazri svest o tome da nehajan, nipodatavajui i potcewujui odnos koji u naem drutvu vlada prema jeziku, dobrom jeziku i lingvistici uopte predstavqa uvredu za nau kulturu i nauku. Sve dok ne sazri svest o tome da je nedopustivo da se posebni korisnici jezika, naroito u obrazovnoj, medijskoj i izdavakoj delatnosti, srpskim jezikom slue po sopstvenom nahoewu, bez obaveze potovawa vaeih jezikih normi i bez posezawa za jezikim prirunicima, pri emu se wihovi tekstovi pre tampawa ili objavqivawa vrlo retko podvrgavaju lektorskom pregledu. Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno da naa kola, naroito sredwa, kod uenika razvije osetqivost prema jezikoj normi, ukquujui i nunost wenog poznavawa i redovnog primewivawa u praksi. Sve dok ne sazri svest o tome da je srpskim kao materwim jezikom nemogue vaqano ovladati ukoliko se on ui samo u osnovnoj koli, poto je u sredwoj koli zastupqen minimalno, dok ga na fakultetima, naroito onim nejezikim, uopte i nema. Sve dok ne sazri svest o tome da je u nastavi srpskog jezika nedovoqno obraivati samo jeziki sistem, ne uzimajui u obzir i upotrebu tog sistema, poto se sada teite nalazi na formalnim aspek4

tima (pravopis, fonetika i gramatika), dok onih sadrinskih (semantika, stilistika, pragmatika, diskurs) gotovo da i nema. Sve dok ne sazri svest o tome da je neprihvatqivo da se u okviru predmeta Srpski jezik u sredwoj koli predaje gotovo iskquivo domaa i strana kwievnost, te da je zbog toga neophodno to hitnije uvesti dva odvojena predmeta Srpski jezik i kultura izraavawa, i Kwievnost, koja bi predavala dva profesora. Sve dok ne sazri svest o tome da je engleskim jezikom nemogue vaqano ovladati ukoliko se on samo spontano usvaja maloekranski i velikoekranski preko televizije, filmova, muzike, kompjutera i interneta. Sve dok ne sazri svest o tome da je nedopustivo da engleski jezik predaju oni koji nemaju odgovarajue diplome filolokog, filozofskog ili pedagokog fakulteta. Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno proiriti fakultetski, sredwokolski i delimino osnovnokolski nastavni plan i program za predmete Engleski jezik i Srpski jezik kontaktnim i kontrastivnim sadrajima, s posebnim naglaskom na izgraivawu stavova prema anglicizmima i na osmiqenom i doslednom koriewu rei i imena iz engleskog jezika. Sve dok ne sazri svest o tome da je nedopustivo da s engleskog jezika prevode oni koji nemaju odgovarajue diplome filolokog ili filozofskog fakulteta, te adekvatno usvojeno, pokazano i oceweno znawe srpskog jezika. Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno uvesti dravni prevodilaki ispit, s optim, nauno-strunim i kwievno-umetnikim usmerewima, nakon koga bi se sticalo svedoanstvo primenqivo pri zapoqavawu ili honorarnom angaovawu svih prevodilaca, koji prethodno moraju imati diplomu filolokog ili filozofskog fakulteta. Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno uvesti dravni ispit poznavawa engleskog (ili bilo kog drugog stranog) jezika, na osnovnom, viem i visokom nivou, nakon koga bi se sticalo svedoanstvo primenqivo pri zapoqavawu ili honorarnom angaovawu svih onih za koje je

konkursom predvieno znawe datog stranog jezika, a koji nemaju diplomu filolokog ili filozofskog fakulteta. Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno izraditi iscrpan i sveobuhvatan jeziki savetnik, iskquivo u formi renika, ija bi upotreba, uz Pravopis srpskoga jezika, postala obavezujua za sve posebne korisnike jezika. Sve dok ne sazri svest o tome da je neprihvatqivo da sastavqawe renika, jednojezinih i dvojezinih, te optih, specijalizovanih i terminolokih, bude preputeno eqi i voqi zainteresovanih entuzijasta, mahom vukova-samotwaka. Sve dok ne sazri svest o tome da je u tampanim i elektronskim medijima, a naroito na nacionalnoj televiziji, neophodno hitno pokrenuti opsenu i osmiqenu akciju popularizacije jezikih pitawa, razreavawa jezikih nedoumica, te

ukazivawa na mnogobrojne pogrene upotrebe jezika i wihovo ispravqawe, a sve u ciqu preko potrebnog podizawa nae sveopte jezike kulture. Pored gore navedenih petnaest minimalnih uslova, u zakquku ovog poglavqa i itave ove kwige treba dodati i jednu zavrnu opasku: sve dok ne sazri svest o tome da je svako lano znawe, pa tako i lano jeziko znawe, opasnije od neznawa, kako mudro upozorava Xorx Bernard o, sve ovo uistinu e biti samo borba s vetrewaama. U toj borbi, svi oni koji se zalau za pravilan odnos prema jeziku i jezicima, te za vaqano znawe i osmiqeno koriewe i srpskog i engleskog i svih drugih jezika svi oni, ukquujui i autora ove kwige, oseae se ne kao bespomoni idealista Don Kihot, nego sve vie kao wegov islueni kow Rosinante.

Pavle osi UTICAJ NOVIH SREDSTAVA KOMUNIKACIJA NA SRPSKI JEZIK

Kraj dvadesetog veka je obeleila komunikacijska revolucija. Komunikacijska u tehnolokom smislu. Pravi bum desio se praktino istovremenom pojavom mobilnih telefona i interneta. Mnogi se slau da su te dve stvari najznaajniji dogaaj dvadesetog veka. Priseajui se nekih dogaaja iz prolosti, onaj koji ih prepriava gotovo uvek mora da napomene a tad nije bilo mobilnih telefona", ili tad jo nije bilo interneta", jer su ta dva izuma, a oba su nekako prirodno proizala tehnolokim napretkom na drugim poqima, kao da su iznueni, umnogome promenila nae ponaawe. Vie nije mogue izgubiti se na vaaru ili u luna-parku, ne znati gde vam je dete, ne moi doi do nekih trivijalnih informacija tipa: Nikako ne mogu da se setim kako se zove ona glumica koja je igrala u tom i tom filmu". 5 Ko bee pisao 'Vadisrce'?" Ili: To e znati Mia, ali on je u Bostonu." To vie nije nikakva prepreka. No, nas ovde zanima koliko je ova komunikacijska eksplozija uticala na nae drago sredstvo za komunicirawe jezik. * * *

Ono to prvo primeujemo jeste da je pisani jezik preuzeo mnoge funkcije govornog jezika, a opte je poznato, bar su nas tako uili u koli, da pisani i govorni jezik nisu isto. Kad govorimo, mi se drugaije izraavamo nego kad piemo. Isti dogaaj drukije emo ispriati piui nego govorei. Iste misli drukije emo izloiti u drutvu nego obraajui se zamiqenom itaocu. U pismu emo se prijatequ sasvim drukije obraati nego u kafani. Ali u sredstvima komunikacije

kao to su elektronska pota, internet-forumi, direktno askawe poznatije kao et (tj. chat) ili SMS poruke preko mobilnih telefona, u stvari samo simuliraju govorni jezik. Neto slino tome ranije smo imali jedino putem ostavqawa poruka ukuanima na stolu ili, eventualno, u dopisivawu na papiriima na asu ili sastanku. Elektronska pota je u nekim segmentima zamenila regularnu, onu sporu potu na papiru u koverti, ali je mnogo vie zamenila telefon. Obian telefon, koji se danas paradoksalno zove fiksni ili stacionarni (da li je neko mogao da pretpostavi da emo jednog dana revolucionarni beini telefon koji nam omoguuje da se etamo kuom i po dvoritu dok razgovaramo jednog dana prozvati stacionarnim telefonom?) sluio je, a slui jo uvek, za razmenu nekih konkretnih informacija, dogovarawe, pozivawe na otvarawe izlobi, predavawa i slino, ali i-mejl je mnogo praktiniji za tu namenu. Isto vai i za SMS poruke (to je skraenica za short message system, sistem kratkih poruka, tako da nije dobro zvati ih SMS poruke, ali na to smo se ve navikli). Telefon slui i da ukratko ispriamo ta se desilo. Ta pisana re mnogo e vie liiti na govorni jezik nego na pisani. On e u stvari simulirati govor. Treba da stvori utisak obinog razgovora. Kliktawem na dugme, odmah emo dobiti odgovor ili reakciju na napisano, ali to svakako nee biti odgovor koji bi glasio nekako ovako: Dragi moj, primio sam danas od tebe elektronsko pismo u kojem mi javqa da si sreo Mariju i da ste se tom prilikom dogovorili da (), pa u bih u to ime izrazio svoje oduevqewe tom idejom, i u skladu s tim ti javqam da pristajem na dogovor koji itd. itd." Ne, prirodniji i primereniji odgovor glasie: Ok, vidimo se!". Ako i tako, jer osim ove, ta vrsta komunikacije donela nam je jo neke promene od kojih se nama lingvistima die kosa na glavi, ali moramo ih razumeti. Na primer, u takvim porukama uobiajeno je potpuno odsustvo velikih slova. Na poetku teksta, iza take, kod imena qudi, gradova, svuda, veina nee staviti veliko slovo. A i zato bi? Veli6

ka slova koriste se u pisanom jeziku i wihova upotreba je sasvim jasna i tano definisana u svakom pravopisu, dok u govornom jeziku nijednu od tih funkcija veliko slovo nema. emu onda velika slova u pisanom jeziku koji simulira govorni? Istina, koriste se, ali im je upotreba sasvim drukija. Kad nam neko na etu ili u poruci preko i-mejla ili es-em-esa neto napie velikim slovima znaie da se dere, da vie na nas. Da se mnogo iznervirao. esto obraawe velikim slovima u takvim sluajevima znai i da je neko neotesan, nevaspitan. Internet i mobilna telefonija doneli su nam nova pravila lepog ponaawa, digitalni bonton da ga tako nazovemo (gde je pridev digitalan dobio svoje nikad tanije znaewe, od latinske rei digitus prst, jer ova se komunikacija ne odvija govornim aparatom, nego iskquivo prstima, onoliko brzo koliko brzo tipkamo). Koliko je neko lepo vaspitan, moemo primetiti ve na prvi pogled. Na primer, izuzetno esta pojava meu digitalno nevaspitanim qudima jeste da ne prave razmak posle zareza i take. Ovaj teak prekraj, koji tekst ume da uini gotovo neitqivim, razotkriva nam da na sagovornik ne samo da se ranije nije mnogo susretao s pisaom mainom nego da nije ni sa tampanim tekstom, jer takvi tekstovi, koliko god nepismeni bili, nikad nee sadrati tu greku. Ta greka je bolest moderne ere komunikacija. O dijakritikim znakovima da i ne govorimo. Iako novi UNICODE kodni rasporedi u potpunosti omoguuju koriewe naih slova, mnogi su se ve navikli da ih ne koriste. Tek tu i tamo umesto ubace sh, umesto ch, isto da ne bi izazivalo zabunu, na primer da se ne bi brkale rei strasno i strano. Poto se takva komunikacija ili zaista odvija u realnom vremenu ili bar imitira realno vreme, u woj nema vremena za opisivawe raspoloewa govornika, ni za gestove i grimase karakteristine za razgovor uivo. Nema ni onog suptilnog mewawa tona, ni govora tela. Ali to ne znai da nema naina da se i to izrazi. Odmah s pojavom elektronske pote su se pojavili takozvani emotikoni (neki ih zovu i smajliji, to nije dovoqno taan naziv, budui da ne simboliu samo lepa raspo-

loewa koja ukquuju smekawe i smejawe). Neko se dosetio da kombinacijom znakova za interpunkciju imitira izraze lica. oveka koji se smeje, koji je tuan, koji namiguje Npr. J je :-) ili prosto :). U poetku su nam svi ovi znakovi delovali nebulozno i krajwe nerazumqivo, a danas su nam jasni na prvi pogled. Poboqawem grafikih svojstava kompjutera, omogueno je i mnogo suptilnije gestikulirawe i izraavawe emocija uz pomo emotikona. Najee pored sebe imamo itavu paletu moguih izraza lica, gestova, pokreta, pa ak i nekih sloenijih radwi koje obavqa oveuqak Smajli (interesantno je da je ovaj lik nastao mnogo pre pojave personalnih kompjutera, a kamoli interneta; bio je u modi sedamdesetih godina prolog veka kao simbol mladosti, veseqa i optimizma). Svaki iole iskusan korisnik interneta primetie koliko je neko armantan iako ga u ivotu nikad nije video. Oni mawe iskusni i neiskusni probae ponekad da urade tipinu poetniku greku da se lano predstave. Bie proitani onoliko brzo koliko bi bili i u stvarnom ivotu. Ova sintagma stvarni ivot (real life) poela je spontano da se koristi da oznai komunikaciju na koju smo ranije navikli. Tako su i poznanstva poela da se dele na stvarna i virtuelna. I prijateqstva, pa ak i qubavne veze. Da li je to uopte potrebno komentarisati? * * *

No, ova komunikacijska revolucija nije uzrokovala samo promene u pisanom nego i u govornom jeziku. Neke situacije koje su ranije bile nemogue, sada su sasvim realne i moramo zbog toga preciznije da se izraavamo da ne bi dolazilo do nesporazuma. Jedna od tih stvari je arolika upotreba prezenta, koja je ranije bila praktino neograniena. ini se da sad vie nije tako. Desilo mi se nedavno da od jedne prijateqice na i-mejl dobijem poruku koja se zavrava pitawem: ta ti inae radi?", na ta joj ja odgovorim: Evo, ba se vraam iz Zagreba". U sledeoj poruci ona mi kae: Dobro, javi se kad se vrati". A ja sam se u stvari ve bio vratio. Zato je odmah pozovem telefonom da joj obja7

snim kako je dolo do zbrke. To je bio narativni prezent: oblik koji se ranije esto koristio, a danas je u fazi odumirawa. Ona me je zamislila kako sedim u kupeu sa laptopom u krilu i piem poruke i aqem preko GPRS-a. Takva zabuna preko mobilnog telefona bila bi jo verovatnija. U stvari, to vie ne bi ni bila zabuna. Niko tako ne bi rekao jer bi to znailo ba to to znai. Da je na putu, na povratku iz Zagreba. Upotreba prezenta u slubi futura sad je jo skuenija od ovog narativnog. Ako danas na mobilni kaete Dolazim", to ne znai Doi u" kao to je ranije znailo, nego je verovatnije da elite da kaete da upravo dolazite, vozite se kolima ili u autobusu, ba ste na putu. Ranije preko telefona to nikako nije moglo to da znai, jer je telefon bio vezan za kuu. Danas kao da nam nedostaje jo jedan prezent, onaj kojeg u ostalim indoevropskim jezicima uglavnom ima. Ni neformalno pitawe Gde si?" koje je znailo neto kao Nisam te dugo video", ili je prosto predstavqalo potapalicu pri susretu bliskih poznanika, danas vie ne moe da se koristi na taj nain. Ako vas neko zove na mobilni i postavi vam to pitawe, on zaista eli da zna gde ste. Odgovor: Pa eto, nije loe gura se", nema vie nikakvog smisla. A ako vas neko zove na stacionarni telefon i postavi vam to pitawe, samo e vas zbuniti: Pa kod kue sam! Zvao si me na kuu. Kakvo je to pitawe?". Moda je tako i boqe. Srpski jezik ionako pati od tih nezgodnih, ponekad i neprijatnih pitawa tipa ta radi?", ta ima?" i slino. * * *

Kakve e daqe posledice na jezik biti, moemo samo da nagaamo. Pisani jezik poiwe sve vie da podsea na stenografiju. Naroito kad se radi o es-em-esu, jer je u tim porukama i broj slovnih znakova ogranien. Kod nas qudi vole i da razgovaraju slawem takvih poruka, i na daqinu i na blizinu, a to je jeftinije od telefonskog razgovora. Nekoliko puta sam dobio i ekstremno tedqive poruke. Jedna re malim slovima, druga velikim, bez razmaka. TOizgledaOVAKOiSTVARNOmozeDA-

izludiONOGkoNAtoILInijeNAVIKAOiliNEzeliDAnavikne. Skraenice i sigle su pria za sebe. Svaka dua re ostae nedovrena. Bie ispisana onoliko koliko je to neophodno, do nivoa razumqivosti ili

barem do pretpostavqenog nivoa razumqivosti. Nije tek pogod da e neke re qud tako poet i da izgovar, kao to ve i ine, zasad u arg i neform govoru, ali ne verujem da e se na tome zavr.

Milan ipka BREND I BRENDOMANIJA

U optoj najezdi tuica, u novije vreme uglavnom anglicizama, deava se da neka od takvih rei prosto ue u modu, pone da se upotrebqava u svakoj prilici, i gde treba i gde ne treba, pa tako potiskuje iz upotrebe druge nae, ili strane, sinonimne rei, odavno ve odomaene s jasnim i korisnim nijansama u znaewu. Na taj nain nova strana re postaje svojevrsni xoker univerzalna zamena za vie razliitih rei slinoga, ili pak potpuno istoga znaewa. Ne tako davno u modi je bio, i jo jeste, anglicizam trend. Leksikografi su jedva stigli da ga registruju i obrade, prvo u Reniku srpskohrvatskoga kwievnog jezika Matice srpske (1976), a potom i u novijim izdawima renika stranih rei: Aleksievom (1978); Vujaklijinom, Klaievom i Ani-Goldtajnovom (iz 2002), a ve se pojavio brend, koji jo nije ni zabeleen, pa ga nema ni u recentnom i temeqito uraenom Reniku novijih anglicizama Vere Vasi, Tvrtka Pria i Gordane Nejgebauer (izd. Zmaj", Novi Sad, 2001). Preuzet iz engleskog znatno pre rei brend, negde polovinom prologa stolea, trend se brzo udomaio u naem jeziku zamewujui rei tendencija, sklonost, tewa, smer, pravac, orijentacija i druge. Pre se, na primer, govorilo: tendencija rasta cena (ili porasta vodostaja), kao i nove tewe (ili pravci, smerovi) u savremenoj umetnosti, sklonost ka modernizmu, orijentacija ka promenama i sl., a onda su svi poeli da govore i piu: trend rasta cena (ili porasta vodostaja), novi trendovi u savremenoj umetnosti, trend ka moderni8 zmu, trend ka promenama. Uvek, dakle, trend. Postoji i izraz biti u trendu, sa znaewem: biti moderan, pratiti zbivawa, tehnika dostignua itd.", kako to objawavaju Ani i Goldtajn u svome Rjeniku stranih rijei (2002, na str. 1338). U skladu s tim izrazom moe se rei da je danas u trendu, tj. u modi brend. Iako i u engleskom jeziku ima razliita znaewa: najee trade mark (trgovinska marka", fabriki zatitni znak") ili samo mark (obeleje", marka") odreenog proizvoda i sl., to se sve moe nai u velikim renicima, kakav je, na primer, Vebsterov (v. Webster's Third New International Dictionary of the English Language, 1976) ili renik engleskog jezika amerike batine" (The American Heritage Dictionary of the English Language. Fourth Edition, 2000), re brend (izvorno engleski: brand) ula je u na jezik kao marketinki termin, sa znaewem: meunarodna robna marka" ili proizvod overen (i priznat) na svetskom tritu". U tom znaewu on se moe prihvatiti, jer nemamo svoje odgovarajue rei koja bi pokrila marketinki pojam definisan ovde u navodnicima. Osim toga, taj je termin uao i u druge (ak i velike) evropske jezike, postao je tako internacionalni izraz, pa ga ve i stoga ne treba progoniti i traiti mu domae zamene. Nevoqa je, meutim, u tome to je brend poeo da se upotrebqava i u drugim znaewima, umesto vie naih ustaqenih, i sasvim dobrih, rei i izraza, kao to su: proizvod, vrsta, tip, marka, zatitni znak, pa ak i proizvoa (fir-

ma, preduzee) i sl. Tih rei i izraza nema vie ni u ukrtenicama: sve je samo brend. Trai se, na primer, odgovor kako glasi brend automobila iz June Koreje" (reewe je KIA), ili brend nemakih automobila" (to je AUDI), ili brend satova" (DOKSA), brend revolvera (TT)" (TETEJAC), brend terenskih vozila" (XIP), brend votke" (SMIRNOV), prehrambeni brend iz Vrbasa" (KARNEKS) itd. Ovde su uzeti samo primeri iz Politike (novembar 2004. i mart-april 2005), ali je tako i u drugim listovima. Svugde je samo brend. Ranije su KIA i AUDI bili marke automobila, DOKSA takoe poznata marka (vajcarskog) sata; za XIP smo govorili da je to vrsta (ili tip) terenskog vozila, kao to je i SMIRNOV vrsta votke, dok je KARNEKS bio (a, vaqda, i danas jeste) prehrambeno-industrijski kombinat ili preduzee i sl. Sintagma brend revolvera (TT)" pokazuje da se ta najnovija pozajmqenica upotrebqava i bez ikakvog smisla i potrebe, jer TETEJAC je, jednostavno revolver TT", a brend bi, u krajwoj liniji, mogao biti sam taj proizvod vojne industrije, traen, potvren i priznat na svetskom tritu oruja. Inae je TETEJAC vrsta (ili marka) revolvera, revolver marke TT i sl. Evo jo primera koji pokazuju da je u nas zavladala prava brendomanija. U naslovima (najvie u Politici, i to samo prvih meseci 2005) itamo: Brend Srbija (15. januara), ili Francuska kao brend (14. mart), Beogradski univerzitet je srpski brend (12. marta), pa onda: irilica treba da bude srpski brend (sarajevsko Osloboewe, 24. mart, preneseno iz beogradskih Veerwih novosti), to na glavni grad ve jeste, barem sudei po naslovu u Politici (26. maja), koji glasi: Beograd je moan brend. Povodom 45. godiwice kompanije Metalac" iz Gorweg Milanovca Politika (5. aprila) krupnim slovima u naslovu istie da je to Trei srpski brend. U tome uglednom listu ve due vreme izlazi i stalna rubrika pod naslovom Brend u srpskoj kulturi. A brend" su ne samo Ivo Andri i Milo Crwanski, Emir Kusturica i Danilo Ki, Milorad Pavi, ili vizantijska umetnost, nego i Duo Jelena, pa ak i Kruna (to e rei: Monarhija ili Kraq) itd. Ako je brend, kako je ve reeno, mar9

ketinki termin sa znaewem: meunarodna robna marka" ili proizvod overen i priznat na svetskom tritu", jo nekako moemo shvatiti da su Andri, Crwanski, Kusturica, Ki, ili Pavi i drugi nai pisci koji su svojim delima preli granice zemqe i stekli svetsku slavu nekakav brend" (u prenesenom smislu), tj. proverena i potvrena vrednost na svetskom tritu duha". To, u neku ruku, mogu biti ak i bosanski vicevi o Suqi i Hasi, kad postanu zatiena robna marka na svetskom tritu (ovaj put duhovitosti), makar samo i u okolnim zemqama. Tako se jedan novinar sarajevskog Osloboewa vajka kako su te nae junake uzeli Slovenci, snimili DVD sa 63 skea". I za kratko" kae taj novinar (Ibrahim Prohi) DVD postao natraeniji u regionu (Slovenija, Hrvatska), ali zovu iz Australije, Kanade, Wemake. Prodaja raste svaki dan. Ludnica. Vlasnik marketinke agencije (producent) klie: ne radi se samo o dobroj prodaji, ve o stvarawu brenda." Tako su poslovni Slovenci junake bosanskih viceva zatitili kao meunarodnu robnu marku". Sve to jo moe stati pod marketinki termin brend, pa ima nekakvog smisla. Ali pitawe je kako to irilica moe biti na brend, jer pismo se ne moe marketinki valorizovati; ono pripada samo nama i ne izvozi se na svetsko trite. Nije takoe jasno ta bi brend trebalo da znai u naslovima Brend Srbija, Francuska kao brend, ili Beogradski univerzitet je srpski brend, Beograd je moan brend i sl. Tvrdwa u ve navedenom naslovu iz Politike kako je Metalac" iz Gorweg Milanovca trei srpski brend" pokazuje da je i brend, ba kao ranije trend, postao xoker", koji se upotrebqava umesto drugih naih rei i izraza. U lanku pod tim naslovom pie, pored ostalog, da je ta kompanija dobitnik tree nagrade Ministarstva trgovine, turizma i usluga za najboqi korporativni brend u Srbiji za prolu godinu". Sad, evo, imamo i korporativni brend!? Moglo se rei da je trea nagrada Metalcu" dodeqena kao jednom od najboqih preduzea u Srbiji, ili, ako je tako, kao treem (po obimu i kvalitetu robe) izvozniku na svetsko trite i sl. U tom smislu trebalo je sroiti i odgovarajui naslov. Ali, emu razmiqawe i trud

oko toga kad imamo na raspolagawu brend, kojim se moe sve (is)kazati, pa bilo to itaocima jasno ili ne?! Nai qudi s istananijim oseawem za jezik poeli su reagovati na (zlo)upotrebu marketinkog termina brend u tampi i drugde. Govorei o brendu u srpskoj kulturi (u Politici, 8. marta 2005), kwievnik i slikar Momo Kapor zgraa se (istina, uzgred) na tu re. On kae: Znam da neu biti mnogo originalan, ali ipak reskirau i rei da je trenutno na najtraeniji i najboqi brend (kakva uasna re!) u svetu svakako Emir Kusturica." Mnogo vie o toj uasnoj rei" napisano je u istom listu (Politici), i to upravo istoga dana, samo u stalnoj rubrici Meu nama". Tu, pod naslovom Crtica u vezi sa brendom, italac Milenko Manigodi iz Beograda pie: Volimo strane rei, jer visokonauno zvue, mada ne znamo wihovo znaewe ni tamo odakle potiu, niti vodimo rauna ta kod nas znae. Govori se o brendu tako da on ima razne konotacije, ali koje se tek naziru, te je sve jo vie sloeno i bez jasne predstave, kao onozemaqski svet." Ove tvrdwe najboqe ilustruju nai primeri. Dodajmo im jo jedan, ovaj put iz NIN-a. U tome nedeqniku (12. maja 2005) objavqen je opiran osvrt Zore Latinovi povodom sociopatologije jubileja" pod naslovom Brendovawe Tita. Poto je konstatovano da je Tito brend, pop-ikona, kemp i simbol beskrajnog blagostawa", postavqena je dilema je li on srpski brend" ili brend bive SFRJ", ili je pak SFRJ bila Titov brend, koji je kao svaki proizvod sumwivog porekla trajao po sistemu: 'dri bure vodu dok majstori odu' ". Suprotstavqena su miqewa uglednog istoriara Milana St. Protia, poreklom antikomuniste", i generala u penziji Stevana Mirkovia, predsednika Jugoslovenskog centra za nacionalnu ravnopravnost, samoupravqawe i nesvrstanost. Nije teko zakquiti koje je teze zastupao jedan, a koje drugi oponent. Proti smatra da Tito ne moe da bude srpski brend, jer Tito nije Srbin i nema nikakve veze sa Srbijom". Nasuprot tome, Mirkovi istie da je Srbija i te kako tu, i da je Broz najvie Srbima dao", pa stoga i oni, kao i svi drugi 10

narodi i narodnosti bive Jugoslavije imaju pravo na wega, to bi znailo da Tito moe biti i srpski brend". U anketi koju je proveo NIN meu starijim Beograanima znatan broj, ak jedna treina ispitanika smatra da nisu dovoqno sigurni da li ovek, i to pokojnik, moe uopte da bude brend". Ovome se moe dodati da nije sigurno je li tu re o brendu kao marketinkom pojmu, ili tek o vrednovawu Titovih zasluga za Srbe i druge narode i narodnosti socijalistike Jugoslavije. U celom tekstu govori se, u stvari, o ovom drugom. To pokazuje da se u nas brend upotrebqava i umesto rei vrednost, pa bi, onda, umesto Brendovawe Tita u naslovu moglo stajati i Vrednovawe Tita, jer je u osvrtu upravo o tome re. Istina, tu se, ve na poetku, citira i miqewe slovenakog istraivaa javnog mwewa Zenela Bategeqa, koji razmiqa marketinki, pa, smetajui najveeg sina naih naroda i narodnosti" u taj kontekst, kae da bi Tito odlino proao kao luksuzni brend s visokim identitetom pri prodaji automobila, kozmetike, parfema i cigareta". U tom smislu moglo bi se govoriti o Titu i kao brendu", tj. zatitnom znaku pomenutih (naih) proizvoda na svetskom tritu. Nedovoqno odreen ak i kao marketinki termin, posebno prema drugim terminima srodnoga znaewa (robna marka, zatitni znak i sl.), brend je u opteupotrebnom leksiku ilava korovska biqka, koja se iri i prodire sve oko sebe. Tako je ne samo u srpskoj standardnojezikoj praksi, koja, kao to je poznato, nema (naalost!) ama ba nikakvih rezervi prema preuzimawu rei iz drugih jezika, pa u tom smislu ne poznaje i ne priznaje nikakva ograniewa, nego i u hrvatskoj, gde se zazire ak i od rei kao to su ekonomija, buxet, komisija, tampa, moral, patrola, telefon, telegram, tastatura, disciplina, disciplinski i sl., uobiajenih inae i u nekim drugim (velikim i malim) evropskim jezicima, dakle internacionalizama, a umesto wih se forsiraju domae kovanice i prevedenice (kalkovi) gospodarstvo, proraun, povjerenstvo, tisak, udoree, ophodwa, brzoglas, brzojav, tipkovnica, stega i stegovni. I tu se, eto, brend (samo u izvornom engleskom obliku brand), provukao i ukorenio, pa se moe esto sresti na

stranicama dnevnog tiska", kao npr. u Slobodnoj Dalmaciji (19. srpwa/jula 2005, na str. 8) u naslovu Splitski sport je neiskoriteni brand, u kome Mihovil Rismondo, struwak za marketing i promociju, kae kako splitski sport kao brand treba materijalizirati pojedinim natjecanjima, poput Mrdujske regate, treba ga definirati, zatititi kao trgovaku marku, a tada se moe i oploditi". Prema miqewu toga struwaka za marketing i promociju, i Maruli je jaki brand, Dioklecijanova palaa je jaki brand. Samo je pitanje jesu li oploeni." Neto ranije (24. lipwa/juna 2005, na str. 5) u istom listu itamo naslov Rijeka kao brand. Ispod tako sroenog naslova stoji i objawewe: Strunjaci za city branding s oduevljenjem istiu kako je u Rijeci, koja ima najjeftiniju potroaku koaricu od svih veih gradova u Hrvatskoj, kvaliteta ivota osjetno bolja nego u drugim gradovima." Oigledno je da se i u ovom sluaju radi o vrednovawu (kvaliteta ivota u pojedinm gradovima, meu kojima je, bar u Hrvatskoj, Rijeka na prvom mestu). Nije, meutim, jasno kakve to veze ima sa marketingom i brendovawem" i zato se time bave strunjaci za city branding" umesto analitiara kvaliteta ivota u gradovima. Prema odreenim kriterijumima (pre svega trokovima ivota, ali i uslovima stanovawa, mogunostima kolovawa, stepenu zdravstvene zatite i dr.), ti struwaci porede i vrednuju pogodnosti ivota u ovom ili onom (veem) mestu i u tom smislu prave rang-liste (u okviru jedne zemqe ili u globalnim razmerima, kada se uzimaju u obzir samo megapolisi). Stoga se moglo napisati: Rijeka najpogodniji grad za ivot, ili: Rijeka grad s najviom kvalitetom ivota u Hrvatskoj i sl. I bilo bi savreno jasno o emu je re. Ovako je, s naslovom Rijeka kao brand, sve ispalo zakukuqeno i zamumuqeno", jer brend (ili iz-

vorno brand), kako pokazuju nai primeri, ima mnogo razliitih znaewa, koja je preuzeo (boqe rei preoteo) od drugih naih rei, istiskujui ih potpuno iz upotrebe. Po tome ispada da je svako vrednovawe i ocewivawe brendovawe. Ako se tako nastavi, moemo oekivati da i nastavnici u naim kolama, umesto da ocewuju (kao dosad), ponu brendovati svoje uenike, pa bi tako najboqi uenik kole bio proglaen kolskim brendom", a najboqa kola korporativnim brendom u prosveti"!? O brendomaniji u nas govori jo jedan (relativno sve) podatak. U Beogradu je, u strogom centru, u Ulici ure Jakia 7, otvorena Menjanica / Exchange Office Brend". Kako je krenulo, nije iskqueno da uskoro dobijemo i neku pelarsku zadrugu Brend", ili kafanu Brend", i sl. A, moda, takvi nazivi firmi ve negde i postoje. Jer, brend je u naem narodu kako bi se to danas reklo in" (da ne kaemo starinski u modi"). ta na kraju rei o znaewu i upotrebi nove, pomodne rei brend u naem jeziku? Mislim da je zakquak jasan i da se sam po sebi namee. Anglicizam brend (izvorno brand) treba precizno definisati kao marketinki termin i s tom definicijom ga uneti u marketinki terminoloki renik, pa i u renike stranih rei i renike savremenog kwievnog (i standardnog) jezika. U isto vreme intervecijama lingvista u asopisima i novinskim kolumnama, ali i lektora, urednika listova i svih drugih koji mogu da utiu na kulturu javnoga govora treba stati na put irewu xokerske" upotrebe te rei i tako zaustaviti nepoeqnu i po jeziku kulturu tetnu brendomaniju u naoj savremenoj govornoj praksi.

11

Danko ipka OCEWIVAWE VLADAWA JEZIKOM SKALE I PROCEDURE

Svi smo se, makar jednom u ivotu, nali u situaciji da sluamo stranca koji govori na materwi jezik. U takvim situacijama skloni smo ocewivawu stepena vladawa jezikom te osobe da govori jako dobro, proseno, da natuca, itd. esto smo bili i u prilici da nekoliko stranaca rangiramo po tome kako vladaju naim jezikom, pa recimo verujemo da Hans govori boqe od Xona. Takve ocene donesene su nesvesno, na ogranienom uzorku govora, bez postojanih kriterijuma primewenih na sve strance koje ocewujemo, itd. Ovakvo je ponaawe sasvim prirodno. Svakodnevno smo suoeni sa koliinom informacija neuporedivo veom od one koju moemo da u potpunosti obradimo, pa smo primorani da se sluimo misaonim preicama, stereotipima, itd. Ova je iwenica dobro poznata u socijalnoj psihologiji i objawena takozvanom teorijom kognitivnog krtiluka (Fiske i Taylor, 1991). Dok je pomenuti nain ocewivawa razumqiv u funkcionisawu kognitivne sfere linosti, on je svakako neprimewiv u sluajevima gde neiji profesionalni i/ ili egzistencijalni status zavisi od rezultata ocene vladawa jezikom. Tu su potrebni ozbiqniji merni instrumenti. Potreba ocewivawa vladawa jezikom u vremenu globalizacije raste iz dana u dan. Vladawe stranim jezikom neophodna je vetina u irokom rasponu aktivnosti, od trgovinske i kulturne razmene do pijunirawa. Postoje takvi jezici gde su dostupni standardizovani testovi koji se primewuju godinama i na velikom broju ispitanika. Tako je u sluaju britanskog engleskog, gde postoji test ESOL Kembrikog univerziteta (http://www.cambridgeesol.org/index.htm) ili amerikog engleskog, gde je dostupan TOEFL organizacije ETS (http://www.ets.org/toefl/index.html). Na jezik, meutim, u takve ne spada, pa treba raditi na razvijawu standardizovanih testova. 12 Sa velikim zadovoqstvom moemo primetiti nicawe novih kola gde se predaje srpski kao strani jezik. Uz dugogodiwi rad Meunarodnog slavistikog centra (http://www.fil.bg.ac.yu/msc.html), tu su i novosadski Azbukum (http://www.azbukum.org.yu), koji navrava deset godina, pa vaqevska Letwa kola srpskog jezika i kulture (http://srpskijezik.edu.yu). Tu je i novosadska Meunarodna letwa kola Srpski jezik, kultura i istorija (http://www.letnjaskolasrpskogjezika.com) a odnedavno i bawaluka Serbika (http://www.serbica.org). Svi ovi centri a i brojni nai lektori irom sveta svakako bi najvie profitirali od uvoewa standardizovanih testova. Prirodno telo pod ijim bi se okriqem takvi testovi i procedure razvijali bio bi Odbor za standardizaciju unutar jedne od postojeih ili unutar nove komisije koja bi se bavila srpskim kao stranim jezikom (predavawem kod nas i u inostranstvu, uxbenicima i nastavnim sredstvima, testirawem, itd.) a i Ministarstvo prosvete. Ovde emo, kao poticaj standardizaciji, predstaviti postojee skale vladawa jezikom, procedure ocewivawa na tim skalama i odreene parametre koje testovi treba da zadovoqe. Postoje dva osnovna tipa jezikih testova. S jedne strane imamo testove koji mere postignue u uewu jezika a s druge one koji mere vladawe jezikom. Prvi tip testova obino se primewuje tokom i na kraju jezikog kursa. Tu elimo da vidimo da li je student savladao gradivo preeno tokom kursa, pa se testira samo to gradivo. Drugi tip teksta, a to je onaj kojim se ovde bavimo, nije zainteresovan time gde, kada, kako i ta je ispitanik uio, nego iskquivo time kako vlada jezikom u razliitim segmentima. Jeziki testovi moraju da zadovoqe odreene parametre vaqanosti. Po Weir-u (2005), postoje dokazi o vaqanosti pre i posle testirawa. Predtestna vaqanost obuhvata te-

orijsku validaciju (da je test u skladu sa optim teorijskim postavkama) i kontekstnu vaqanost. Kontekstnu vaqanost autor vidi kao meru u kojoj je izbor zadataka u tekstu reprezentativan za iri krug zadataka kojima je test uzorak" (Weir, 2005:19). Posttestna vaqanost obuhvata vaqanost ocewivawa (ova kategorija obuhvata razliite aspekte pouzdanosti, npr. da test proizvodi iste rezultate za istu osobu, itd.), kriterijsku vaqanost (korelacija izmeu rezultata testa i relevantnog spoqweg kriterijuma vladawa) te konsekvencijalnu vaqanost (koja obuhvata drutvene posledice testirawa). Na globalnom nivou postoje etiri ustoliene skale merewa vladawa jezikom, dve amerike i dve evropske. U Americi postoji skala ILR (skraenica za Interagency Language Roundtable 'meuagencijski jeziki okrugli sto'), ranije poznata kao FSI (skraenica za Foreign Service Institute 'Institut slube spoqnih poslova'). Ova skala nastala je za potrebe nastave jezika u amerikim dravnim slubama i tamo se i koristi. Vie informacija o organizaciji koja koristi ovu skalu i opis same skale moe se nai na adresi http://www.govtilr.org. Druga skala, ACTFL (skraenica od American Council on the Teaching of Foreign Languages 'Ameriki savet predavawa stranih jezika'), namewena je prvenstveno akademskom okruewu. Strana organizacije je na adresi http://www.actfl.org, a skala je opisana na strani http://www.gwu.edu/~slavic/actfl.htm. U Evropi postoji skala ALTE (skraenica od Association of Language Testers in Europe 'Asocijacija ispitivaa jezika u Evropi'), opisana na strani http://www.alte.org/can_do/framework/index.cfm, te CEF (skraenica od Common European Framework 'Zajedniki evropski okvir'), opisana na strani http://www.coe.int/T/E/Cultural_Cooperation/education/Languages/Language_Policy/Common_Framework_of_Reference/ default.asp. Uz neke varijacije, sve ove navedene skale odreuju vladawe jezikom u etiri oblasti: razumevawu govorenog teksta, razumevawu pisanog teksta, govorewu i pisawu. Amerika dravna skala ILR postoji od pedesetih godina prolog veka. Osnovna 13

ideja te skale jeste postojawe tzv. dobro obrazovanog izvornog govornika. Tom dobro obrazovanom izvornom govorniku pripisuje se nivo 5, najvia vrednost na skali, dok se osobi bez ikakvog znawa jezika pripisuje 0, najnia vrednost. Svi ostali nivoi vladawa jezikom smetaju se izmeu te dve krajwe take na skali. Smatra se da je za uspeno profesionalno funkcionisawe u odreenom jeziku potreban nivo tri ili vii. Od tog nivoa osoba moe, recimo u razumevawu pisanog teksta, da se nosi s tekstovima koji izraavaju stav i miqewe autora, ironiju, da ita izmeu redova, itd. Na primer, ako osoba sa mogunou razumevawa govora naeg jezika na nivou dva gleda Ko to tamo peva" ili Maratonce" sa osobom na nivou tri ili viem, onda e se ova prva osoba dosaivati a druga uivati u filmovima. Osoba na nivou dva moe da razume samo iwenice i nita vie. Zanimqivo je napomenuti da veina izvornih govornika nije na nivou 5. Najvia vrednost na skali podrazumeva odreene receptivne i produktivne jezike mogunosti koje se veu s visokim obrazovnim stepenom i irokim kulturno-civilizacijskim horizontom. Skala ima osnovne stepene i polustepene, npr. 1, 1+, 2, 2+ itd. Druga amerika skala, ACTFL, zapravo je modifikacija skale ILR prilagoena univerzitetskoj i sredwokolskoj nastavi. Osnovna razlika u odnosu na ILR je to to su nie vrednosti na skali preciznije podeqene (ne oekuje se da e neko u kolskoj nastavi nauiti jezik tako da dostigne izvornog govornika, pa su vaniji ti nii nivoi skale). Nivoi jedan i dva iz skale ILR podeqeni su u tri osnovna nivoa od kojih svaki ima tri podnivoa, pa dobijamo vrednosti: poetno vladawe jezikom na niskom, sredwem i visokom podnivou, sredwe vladawe, takoe na niskom, sredwem i visokom podnivou, te napredno vladawe na niskom, sredwem i visokom podnivou. Za razliku od toga nivoi tri, etiri i pet iz skale ILR sabijeni su u jedan jedini nivo koji se naziva vrhunsko vladawe jezikom. Korespondencija izmeu navedene dve amerike skale izgleda ovako:

ILR

0 0, poetni niski, poetni sredwi

0+ poetni, visoki

1 sredwi, niski sredwi, sredwi

1+ sredwi, visoki

2 napredni, niski napredni, sredwi

2+ napredni, visoki

3, 3+, 4, 4+, 5 vrhunski

ACTFL

Kako se vidi, skala ACTFL u odnosu na ILR znatno je preciznija na niim nivoima a sasvim neprecizna na viem kraju skale, koji je za nastavu u kolama i na univerzitetima nebitan. Evropska skala ALTE ima est nivoa: najnii, tzv. poetni nivo, te pet viih nivoa od jedan do pet (najvia vrednost na skali). Za ovu skalu karakteristian je detaqan opis sposobnosti u oblasti funkcionisawa na poslu, u uewu, u socijalnim kontaktima i statusu turiste, itd. Ove sposobnosti opisane su na strani http://www.alte.org/can_do/alte_cando.pdf. Zajedniki evropski okvir, CEF, izdvaja tri osnovna nivoa sa dva podnivoa, viim i niim, za svaki od osnovnih nivoa. Prvi nivo obeleen je slovom A i naziva se nivo osnovnog korisnika. Podnivoi su poetni (A1, nii) i nivo preivqavawa (A2, vii). Drugi nivo, obeleen slovom B, jeste nivo nezavisnog korisnika i ima podnivo praga (B1) i sredwi (B2). Trei nivo, obeleen slovom C, jeste nivo korisnika koji vlada jezikom, sa naprednim podnivoom (C1) i nivoom punog vladawa jezikom (C2). Postoji sledea jasna korespondencija izmeu dvije evropske skale:
CEF ALTE A1 poetni A2 1 B1 2 B2 3 C1 4 C2 5

Za svaku od ovih postojeih skala postoje i procedure testirawa i uputstva za samoocewivawe. Na primer, sposobnost govorewa, kako na skali ILR, tako i na skali ACTFL, meri se testom pod nazivom OPI (skraenica engleskog Oral Proficiency Interview 'Razgovor za utvrivawe vladawa govornim jezikom'). Radi se o obino dvadesetominutnom razgovoru gde licencirani ispitiva nizom standardnih postupaka nastoji da utvrdi najvii nivo na kome osoba funkcionie bez problema i najnii nivo na kome ne moe da funkcionie u 14

celosti. Ispitivai prolaze rigoroznu proceduru licencirawa. Moraju na istom tom razgovoru dobiti najviu ocenu, prolaze petodnevni seminar, predaju esnaest intervjua koje su sami sainili, a koji se ocewuju, zatim kroz dui period potvruju ocene drugog ispitivaa i tek nakon to zadovoqe kriterijume na svakom od tih stadija procesa mogu voditi razgovor. Svaki rezultat moraju istom ocenom da potvrde ispitiva i dodatni ocewiva koji ne zna kakva je bila ocena ispitivaa. Slino je i sa testirawem drugih oblasti. Recimo, testovi za razumevawe pisanog i govorenog teksta razvijaju se u dugom procesu koji ukquuje niz specijalista koji u razliitim stadijima rade nezavisno jedni od drugih i na neki nain kontroliui jedni druge. Jedan tim priprema tekstove, drugi pitawa koja proveravaju razumevawe, trei testira radnu verziju testa, etvrti administrira test, peti ocewuje, itd. Skale vladawa jezikom ne vezuju se samo za testove i procedure testirawa, nego i za utvrivawe plana i programa nastave, pripremawe uxbenika i nastavnih sredstava itd. Ako pogledamo primere slovenskih naroda koji ve imaju implementirane skale vladawa jezikom, vidimo da se oni uglavnom vezuju za evropske skale. Tako su, na primer, Rusi usvojili skalu TRKI (skraenica ruskog test po russkomu kak inostrannomu 'test ruskog kao stranog jezika'), sa osnovnim nivoom i etiri sledea (TRKI-1, TRKI-2, TRKI-3, TRKI-4), koji je ukquen u sistem ALTE. Primeri konkretnih zadataka iz ovih testova mogu se nai na strani: http://www.joensuu.fi/fld/russian/kirilka/testit/index. html. Poqaci su, opet, u popunosti implementirali zajedniki evropski okvir. Ovo je regulisano odgovarajuim zakonima i uredbom ministra prosvete, koji je 2003. formirao komisiju koja se bavi ovom problematikom (uredba je dostupna na strani: http://www.abc.com.pl/ser-

wis/du/2003/1870.htm). U oba sluaja, ruskom i poqskom, radi se o dravnim standardima, kojima odgovarajue dravne institucije prilaze sa dunom pawom. Mada primeri drugih slovenskih naroda, kao i trenutna geopolitika konjunktura, gotovo da presuuju o upuenosti nae skale na evropski sistem, moda bi bilo korisno razmisliti o uvoewu makar ne-

kih elemenata amerikih smernica evaluacije vladawa jezikom.

LITERATURA Fiske, S. i S. Taylor (1991), Social Cognition. McGraw-Hill. Weir, C. (2005), Language Testing and Validation: An Evidence-Based Approach. London: Palgrave Macmillan.

Boris Hlebec VARIJANTE VOKATIVA IMENICA MUKOG RODA NA SUGLASNIK

Kao najoptiju tendenciju u graewu vokativa jednine imenica mukog roda koje se zavravaju na suglasnik moramo, naravno, pomenuti dodavawe samoglasnika -e. U skladu sa dobro poznatim asimilacionim pravilima, imenice mukog roda koje na kraju nominativnog oblika imaju suglasnik -k ili -c dodavawem -e u vokativu jednine te suglasnike mewaju u , zavrno -h mewaju u , a -g i -z u . Otuda: bezdunik : bezdunie, aqivac : aqive, duh : due, vrag : vrae. Meutim, ako se imenica zavrava na predwonepani suglasnik, u padeu za dozivawe dobija nastavak -u (kowu, Milou, Miliu, mau i sl.; up. Lalevi 1963: 18; Stanoji et al. 1989: 74). Ovo potowe pravilo vodi razjednaavawu samoglasnik predweg reda e zamewuje se samoglasnikom zadweg reda u neposredno iza predwonepanog suglasnika, kako bi se ta dva susedna glasa vie razlikovala. U isto vreme, na ovaj nain delimino se ponitava negativan uticaj palatalizacije na prepoznavawe osnovnog oblika. Zavretak -e signalie da u nominativu ista imenica ima zavretak -k ili -c, a -u da se zavrava na -, -e ukazuje na -h, a -u na -, -e na -g ili -z, a -u na -. Pa ipak, kod nekih imenica govornici savremenog srpskog jezika koriste oblike sa -u iako samoglasniku ne prethodi pala15 tal. Na primer, prirunici belee vokativne oblike kowicu i Francuzu, a ne ??kowie i *Francue od nominativa kowic i Francuz (npr. Lalevi 1963: 18), dok e se najee govornici nekome ubogom ili ojaenom oveku obratiti sa E, moj siromaku!, a mnogo ree sa ?E moj siromae! Ima i imenica ijim se oblikom nominativa govornici slue u funkciji padea za dozivawe. Bilo bi zanimqivo i korisno sa stanovita lingvistike nauke, koja treba da popie, opie i objasni, a i iz praktinih razloga nastave strancima, utvrditi principe na kojima poiva pomenuti izbor oblika za vokativ. U jednu grupu imenica koje u vokativu uvaju nominativni zavrni suglasnik spadaju etnici, imena i prezimena i geografski nazivi, to je srbistima odranije poznato. U sluaju linih imena osnovni oblik je esto nepredvidqiv i ne zavisi od konteksta, a kada se radi o nazivima pripadnika naroda, to su osim retkih izuzetaka kada je re o vlastitom narodu, sve sami stranci. Ni geografska imena esto nisu optepoznata. Koliko je samo sela i reica u Srbiji za koje veina govornika nikada nije ula! Dakle, takve imenice nije uvek lako s potpunom sigurnou identifikovati, pa je zbog toga potreba za ouvawem u vokativu glasova koji ulaze u wihov sastav jo vea. Stoga se redovno uje gore

pomenuto Francuzu, a isto tako Kinezu, Kirgizu i Grku (od Kinez, Kirgiz i Grk) i Ramirezu (od Ramirez). Dodavawem samoglasnika -u, koji ne utie na promenu prethodnog suglasnika, umesto -e, koje bi izazvalo palatalizaciju, obezbeeno je prepoznavawe citatnog (nominativnog) oblika datog linog imena ili etnika. U govoru se tako dobijeni oblici na -u esto razlikuju od odgovarajuih oblika dativa budui da im nije uvek isti akcenat kao u dativu. Pa ipak, mada oblici *Francue i *Gre nisu prihvatqivi, osoba koja doziva Nemca, Poqaka ili Irca kazae Neme, Poqae i Ire i nee joj smetati to je izmenila dva glasa (-ac i -a). A ako se obraamo Kamboxancu ili Manxurcu, imamo izbor: Kamboxane, Kamboxancu (kolokvijalno i Kamboxanac), Manxure, Manxurcu, odnosno Manxurac. U istom smislu, govornici e prezime anak u petom padeu svakako nastojati da to mawe izmene, pa e se najradije odluiti za anak! ili anku! Pisac ovih redova sa svojim kajkavskim prezimenom nije doiveo da mu se neko (osim u ali) obraa sa ??Hlebee! ili *Hlepe!, ve samo Hlebec! ili Hlebecu!, mada se rimovana imenica mesec ponaa sasvim drukije: Mesee srebrni! Pretpostavqamo da se isto dogaa s prezimenom Dodig (Dodig! ili Dodigu! pre nego ?Dodie!). Isti je sluaj s muslimanskim imenima (Salih!, Salihu!, a ne *Salie!; Refik!, Refiku!, a ne *Refie!). Zbog ree upotrebe i wihovog ogromnog broja, strana imena ne smeju biti promewena (Dag!, Dagu!; Bah, Bahu!; Kac!, Kacu!; Xek!, Xeku!; ak!, aku!; Franc!, Francu!; Abdulah!, Abdulahu!; Stanoji et al. 1989: 74; Klajn 1992: s. v. vokativ). Inae bi, na primer, oblik Frane! mogao biti shvaen kao vokativ itavog niza nominativa: Franc, Franac, Franec, Frank, Franek ili Franak. Dua prezimena, koja je zbog duine lake identifikovati, doputaju i palatalizovane oblike (Kolarac: Kolare!, Ibrovac: Ibrove!; Klajn 1992: s. v. vokativ), kao i Vrhovec: Vrhove!, Cesarec: Cesare!, pa i Gupe! (od Gubec, bar kad se misli na vou Seqake bune, o kome se ui u koli). Ovo stawe veoma podsea na situaciju koju je opisao Ivan Klajn govorei o imenima na -ec i -ek (Klajn 1992: s. v. -ec i -ek (IME16

NA)). Vokativ od imena grada Grac nee glasiti *Grae nego Gracu, od Prag Pragu pre nego ??Prae, a od Pariz Parizu. Kako kae Fekete, kada govori o uticaju osobnosti vlastitih imenica na izostanak uobiajenih glasovnih varijacija: vlastita imena tee ouvawu svog izvornog oblika; osobito ako je ime nedovoqno poznato ili bi preozvuavawe moglo 'zamagliti' prepoznatqivost osnove imena" (Fekete 2005: 4647). Prema tome, za sada moemo izdvojiti jedan inilac (sa tri potinioca) koji utie na izbor vokativnog oblika pomenutih imenica, a to je (1) mogunost rekonstrukcije osnovnog oblika, koji, opet, zavisi od (a) duine imenice (to je re dua lake je rekonstruisati wen citatni oblik); (b) porekla imenice (domaa imena je lake rekonstruisati nego strana); (v) uestalosti upotrebe (to je ime uestalije i poznatije, lake je doi do wegovog citatnog oblika). Faktori (b) i (v) delimino se poklapaju. Osvrnimo se sada na jedan drugi sluaj vokativ imenica mukog roda na neki nepalatal, recimo -n, kao u mason ili moron. Uobiajeni dozivni oblik prve imenice je masone. Gotovo da je nezamislivo upotrebiti nominativni oblik ove imenice u slubi vokativa, a da to bude prirodno i prihvatqivo, a i oblik masonu bio bi nepravilan. Nije isto s drugom imenicom, ma koliko one bile sline grae. Normalno je kazati Moronu!, a ne Morone! ili Moron! Poto su obe imenice rei stranog porekla, razliku u wihovom ponaawu kada se radi o vokativu, treba potraiti u stilskoj upotrebi. Za razliku od imenice mason, imenica moron je opte poznata kao moderni afektivni kolokvijalizam na granici slenga i s uvredqivim potencijalom. U starijem znaewu 'odrasla osoba umno razvijena kao dete od 812 godina' ovu imenicu koriste skoro iskquivo psiholozi. Dakle, oblik na -u vezuje se za kolokvijalni, govorni stil. Prema tome, u vezi s imenicama mukog roda koje se zavravaju na palatal moemo zakquiti da su oblici na -e standardni, da se oblici na -u vezuju za kolo-

kvijalni stil, dok su oblici bez nastavka supstandardni. Isti se ovaj zakquak moe preneti na mnoge palatalizovane oblike na -e (radnie, zemqae), pa ak i na imenice na -r. Priruici navode dublete: gospodare i gospodaru, pisare i pisaru, pastire i pastiru, govedare i govedaru, potare i potaru, ribare i ribaru (Lalevi 1963: s. v. vokativ; Stanoji et al. 1989: 74; Klajn 1992: s. v. vokativ). Vidimo da su to sve imenice koje oznaavaju stara zanimawa, odnosno jedan stari drutveni status (gospodar). Ali zato jeziki prirunici navode samo oblike care (Stanoji et al. 1989: 74; Klajn s. v. vokativ) i Lazare (Stanoji et al. 1989: 74) bez alternativnog caru i Lazaru? Jedino objawewe moemo nai u tipinom registru koji je rezervisan za ove imenice. Imenica car je samim svojim znaewem predodreena da se javi u visokom stilu, a Lazar je ime vie istorijskih linosti (up. primedbu uz Gubec). Dodavawem -u umesto -e nanosi se natruna kolokvijalnog, koja je u veini konteksta ovde nepoeqna. Ali zato bi se Caru! moglo lako upotrebiti u kolokvijalno-slengovskoj upotrebi u znaewu 'sjajna osoba', iako bi i Care! u tom sluaju bilo prihvatqivo. Dakle, drugi inilac od koga zavisi izbor oblika za vokativ imenica mukog roda na suglasnik jeste: (2) uklapawe u stil diskursa, a on zavisi od toga ko se kome obraa (u kojoj drutvenoj ulozi) kome i u kojoj situaciji. Meutim, kao to je dobro poznato, kada bi primenom palatalizacije dolo do izopaewa citatnog oblika, govornici pribegavaju nastavku -u uvek, i u zvaninom i u neobeleenom stilu. Otuda: maku, patku, pretku, gusku, muku, a ne *mae, *pae, *pree, *gue, mue . To je inilac s kojim smo se ve sreli potreba da se osnovni oblik ne iskvari i ne pobrka s nekim drugim; mae, pae i gue se ve upotrebqavaju u funkciji nominativa imenica sredweg roda, a pree je komparativ prideva ili priloga (mada se u izgovoru razlikuju). Denotacija je prea od stila. Pri kraju ove rasprave pogledajmo jo jednu grupu imenica koje imaju uslova da se palatalizuju u vokativu: saobraajac, de17

vojurak, siromaak, mekuac, patuqak, urevac (koji slavi urevdan), kowic, pajac, sudac, vetac, vetak. Za wih je zajedniko da su palatalizovani oblici saobraaje, devojure itd., za razliku od prethodnih sluajeva, stilski obeleeni. To znai da wihovi palatalizovani oblici zahtevaju podrku veoma ozbiqnog, zvaninog diskursa da bi se opravdala wihova upotreba. Naravno, najtee je takav povod nai za imenice kowic i vetac. Kao neobeleeni ovde se javqaju oblici na -u, a u kolokvijalnom i nestandardnom govoru oblici jednaki nominativu (npr. Hej, prcvoqak!). Formalna, fonoloka osobina svih ovih imenica jeste da primenom palatalnog vokativa palatal dolazi uz druge palatale , j, q, ili , ili je neki palatal na malom rastojawu (od jedne, dve ili tri foneme) ispred . Tako dolazimo do treeg inioca od koga zavisi upotrebna vrednost vokativne varijante: (3) Ako bi se palatal pojavio u vokativu, a tom prilikom doao u blizinu palatala, takav se vokativ ne koristi u neutralnoj stilskoj upotrebi. Pravilo (3) spada u istu kategoriju fonotaktikih pravila kao i optepoznato pravilo pomenuto na poetku ovoga lanka, o disimilaciji predwonepanog suglasnika i samoglasnika predweg reda. Do razjednaavawa na blizinu dolazi i u sluaju -e. Ova, za izgovor teka skupina takoe se izbegava zahvaqujui upotrebi oblika na -u, kao u vraiak: *vraie, vraiku; muak: mue, muku. Slini parovi slivenih glasova c i c (kao u noca, eca, steci, gaci) prihvatqivi su, pa stoga verujemo da se i ovde radi o izbegavawu nezgodnog spoja palatalizovane (meke") i velarizovane (tvrde") afrikate, a ne o apsolutno neprihvatqivoj fonotaktikoj kombinaciji. Sa -e i -u u vokativu u zavisnosti od stila alterniraju i domaa geografska imena sastavqena od vie od jednog sloga, koja se zavravaju na -k: Majdanpek: Majdanpeku, Majdanpee, Leskovac: Leskovcu, Leskove; Uvac: Uvcu, Uve. Da bismo rezimirali o iniocima od kojih zavisi izbor vokativnog oblika posluiemo se sledeom preglednom tabelom:

hiperkorektno neobeleen stil kolokvijalni veoma zvanino standardna stil sveani stil varijanta A jednoslono strano ime na -k/c/g/h B dvoslono kajkavsko/muslim. ime na -k/c/g/h; strano ime na palatal; jednosloni strani etnik na -k; izvedenica na -c od imena, s pal. u blizini V imenica na -k > *-e, -*te; -e; srpsko ime na palatal; ime ili str. etnik na -z; strani geogr. naziv na -k/c/g/h; imenica na -c s palat. u blizini; zajed. im. na pal. G srpsko ime ili vieslo./uveno kajkavsko ime ili izvedenica bez palat. u blizini, na -k/c/g/h; dvosl. str. etnik na -k; dvosl. str. etnik na -c s, pal. u blizini; dvo-/vieslono strano ime na -k/c/g/h D strano ime na -k due od jednog sloga; str. etnik sa dva e; str. etnik dui od dva sloga na -c s pal. u blizini, imenica na -k/c s palatalom u blizini; srpski geog. naziv na -k/c/g/h; strana im. na -z; rea im. na -c > ; rea jednosl. im. na -k; domai etnik na -h; kolokvijalizam imenica na -r E str. etnik na -k/c/g/h dui od jednog sloga bez pal. u blizini; ea dvosl. im. na -c > -*t: str. zajedn. imenica na -g; vieslona im. na -c s pal. u blizini veoma esta domaa im. na -c > -*te; zajedn. im. na -g/h; srpski etnik na -c; u svim ostalim sluajevima -u -u/= nominativ = nominativ

primeri Xek, Franc, Dag, Bah Zebec, Refik, Montew, Mer, Jurij, Grk, paievac kow, goni, maak, patak, muak, Mili, Janez, Francuz, Vladivostok, kowic, vetac Novak, Vlasac, Kolarac, Dodig, Gubec, Vrhovec, drainovac, Franak, Poqak, panac, Abdulah, Erik, Gutenberg afarik, een, Kromawonac, prcvoqak, mekuac, prasac, Majdanpek, Uvac, virtuoz, kosac, bak, Vlah, moron car, Mortimer Finac, Nemac, Nizozemac, svetac, hirurg, aqivac

-u

-u

= nominativ

-u

-u

-u

-e

-u

= nominativ

-e

-u

-u

-e

-e/-u

-u

-e

-e

-u

-e

-e

-e

otac, vrag, duh, Sremac, Dragan

Iz gorwe tabele proizlazi da se oblici na -e koriste kada god je identifikacija osnovnog imenikog oblika relativno laka. Dakle, kada -*te potie od -ak (patak), -e ne dolazi u obzir, a kada potie od -ac (svetac, svitac) prihvata se uz uobiajenu primenu palatalizacije. To znai da govornici oseaju da je razlika izmeu k i vea nego izmeu c i , to potvruje i fonetska nauka. U supstandardnoj varijanti srpskog jezika u svim sluajevima mogue je u funkciji vokativa upotrebiti oblik koji je jednak nominativu, s tim to e se to najre18

e dogoditi kod kategorije i kod imenica koje se zavravaju na palatal. Autoru je u zakquivawu o varijantama delimino pomogla anketa u kojoj su kao ispitanici uestvovali dvanaest studenata Odseka za anglistiku Filolokog fakulteta u Beogradu, kojima se on ovom prilikom zahvaquje. Proirewem ispitanikog korpusa i daqim pomnim ispitivawem razliitih sluajeva ovih varijacija mogli bi se postii jo pouzdaniji podaci i tumaewa nego to se to moglo u ovom istraivawu.

LITERATURA: Klajn 1992: Klajn, Ivan, Renik jezikih nedoumica. Beograd, Nolit. Lalevi 1963: Lalevi, Miodrag S., Srpskohrvatski u mom xepu. Na pravopis. Beograd, Branko onovi.

Stanoji et al. 1989: Stanoji, ivojin, Qubomir Popovi i Stevan Mici, Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa. Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva i Novi Sad: Zavod za izdavawe uxbenika. Fekete 2005: Fekete, Egon, Jezike doumice novije i starije. Beograd, Beogradska kwiga.

Jovan Vuksanovi MESTO ENKLITIKE U REENICI

IZMEU NORME, KOLEBAWA I GREAKA

Enklitike su u gramatici oblici rei koje ne mogu samostalno stajati jer strukturno zavise od susednih rei u konstrukcijama. Enklitike imaju takav status zbog toga to nisu akcentovane (naglaene) pa se onda naslawaju na akcentovane rei ispred sebe. Enklitike mogu biti a) zamenike me, te, mu, ti, ga, w, je, ju, joj, vas, vam, ih, se i b) glagolske sam, si, je, smo, ste, su, u, e, e, emo, ete, e, bih, bi, bismo, biste, bi. Svim enklitikama, osim bih, bi itd., odgovaraju puni (naglaeni, akcentovani) oblici rei u srpskom jeziku (jesam, mene, tebe, sebe, wemu itd.). Poloaj enklitika, kao i drugih rei u srpskom jeziku, delimino je slobodan. To znai da enklitike mogu stajati na raznim mestima u reenici na poetku reenice, blie poetku reenice, u sredini ili pri kraju reenice, ali od toga ima i odstupawa. Gramatiko uewe o poloaju enklitike u reenici podrazumeva potovawe odreenih pravila od kojih se najee navode sledea: enklitike ne mogu stajati na poetku reenice; enklitike ne mogu stajati na poetku samostalnih reeninih delova recimo u zavisnim reenicama, kao i onda kada se ispred wih, umetawem i na drugi nain, prekida reenini tok; drugim reima, enklitike ne mogu stajati iza zapete ili re19

enine take, pa stoga enklitikom ne zapoiwe reenica. Npr.: Marija, moja najboqa drugarica, je ivela u Bakoj; U tom lanu (l. 28) je napisano ispravno je jedino: Marija, moja najboqa drugarica, jeste ivela/ivela je U tom lanu (l. 28) jeste napisano/napisano je; enklitika se vezuje za prvi deo reenice, za wen prvi jae naglaeni deo, pa stoga stoji iza prve rei ili prve akcentovane celine; npr. Sva su vrata zatvorena i Sva vrata su zatvorena (razgovor); Toliko se trudio da ubije osu (tampa). Postoje i izuzeci od prethodnih pravila. Izuzeci su, takoe, neka vrsta pravila, pa stoga treba znati i sledee poloaje enklitika: Enklitika moe doi i u poetni poloaj reenice, koji jeste naglaen, ali i tada se oslawa na recu li, funkcionalno i akcenatski, pa onda imamo: Je li on doao? (razgovor); Je li otac tata? (stih), ali nemamo Su li oni doli i sl.; u standardnom jeziku, naravno, enklitika ne moe stajati na poetku reenice kada je ona upitna za budunost e li on doi?; moe samo: Da li e on doi? Enklitika moe razbiti" imensko-prezimensku sintagmu, onako kako je to inio i Vuk Stefanovi Karaxi: Jovo je Proti znao razgovarati turski i grki; slino tome, odredba i imenica takoe se razdvajaju enklitikom Toga je dana Vuk Isakovi prelazio sa pukom preko jednog

uskog brvna (M. Crwanski: Seobe); Velika je opasnos, ia Milutine (D. Popovi: Kwiga o Milutinu); Ono je drutvo bilo ideoloki optereeno (tampa); Ovaj je ovek preterao sa alom (razgovor); Moji su edni starci mnogo voleli (O. Davio: Hana). Neki gramatiari (dr ivojin Stanoji) smatraju da je poloaj enklitike iza dve rei zavren proces u danawem srpskom jeziku. To znai da Vukov primer i drugi navedeni primeri s enklitikama izmeu dve rei (razdvajawe imena i prezimena, odredbe i wene imenice) postaju stileme ili, ak, arhaizmi srpskog jezikog standarda. Naa istraivawa kazuju neto drugo enklitika se, kako u kwievnoumetnikom stilu tako i drugim stilovima, urnalistikom i razgovornom, pre svega, esto nalazi na mestima bliim Vukovom primeru. To pokazuju i primeri savremenog srpskog jezika izdvojeni opet iz razliitih registara (funkcionalnih stilova). Zbog toga smatramo da je tu pre re o kolebawima nego o nepotovawu norme ili zavrenom procesu u modernom srpskom jeziku. Prava na individualni stil ne podleu gramatikoj normi, iako je re o dve norme u jeziku o optoj, kolektivnoj i individualnoj, stilistikoj. Priroda i karakter teksta, mirno ili dinamiko priawe, odredie i mesto enklitike u tim primerima. Jo je jedan poloaj enklitike u reenici nesporan a to je u sluaju kada povratni glagol sa se ima skraeni oblik je (od naglaenog oblika jeste): radovati se, nai se, zaleteti se onda se ta dva oblika SE + JE saimaju a pri tome ostaje samo se, jer se prethodno gubi J u intervokalnom poloaju. Npr.: On se radovao pobedi; Kada se zaleteo, pao je na klizavici; Naao mu se u pomoi. Na to saimawe ukazao je, jo pre vek i vie, Vuk Stefanovi Karaxi, a posle wega na to ukazuju mnogobrojni gramatiari i jeziki savetnici. Meutim, u praksi nije redak sluaj da se govori i pie: On se je radovao; Kada se je zaleteo Setio se je itd. To je, inae, protivno normi. To je supstandardni govor. Od prethodnih primera treba razlikovati spoj zamenikih enklitika ME, TE i glagolske enklitike JE. Npr.: esto te je ekao; Marko me je zamolio i sl. Nije pra20

vilno kada se u takvim sluajevima gubi enklitika je: esto te ekao; Marko me zamolio, u emu se takoe mnogo grei u praksi. Poloaj enklitika gramatiki je odreen i u sledeim sluajevima: Enklitika dolazi odmah iza veznika u zavisnim reenicama, i odmah iza upitnih odnosnih zamenica i upitnog veznika zar; npr. Rei u vam kada me na to podsetite; to nas tim problemima toliko muite?; Zar nas zaista niste uli? (razgovor). Pouzdan je i poloaj enklitike utvren ovim redosledom: LI + glagolska enklitika JE/SU + zamenika enklitika VAM: Krasne li su vam devojke! (razgovor). Pouzdan je i poloaj enklitike: glagolska enklitika JE stoji iza zamenike enklitike GA: Pobedio ga je ubedqivo. Pouzdan je i sledei raspored: prvo je enklitika u dativu, pa tek u akuzativu Drugovi su mu ga poklonili; prvo je enklitika u dativu pa tek onda u genitivu: ao mi ga je. Utvren je i poloaj enklitike u rasporedu dativ + SE + akuzativ: On joj se radovao. Ako u reenici ima jo jedno JE (npr. glagol.), onda se umesto toga JE (jedn. ak.. . r.) upotrebqava starija enklitika JU: On ju je video, a ne: On JE JE video. Enklitika se nastavqa i na predlog, ali tako to se, u obinom govoru najee, nalaze puni oblici zamenica: p mene, nd wega, pod sebe, z tebe, u sebe, p wega U kwievnom jeziku i dijalektima (kada je re o akuzativu i o zamenicama za m. i s. rod i povratnom se) predlog je nosilac akcenta kome se doda pokretno (dugo), a ostaju enklitike: pred me, uz me, nad w, po w, pod se. Ukazali bismo jo na jedno obeleje mesta enklitike: semantika sfera je mawa nego stilistika kada enklitika pokazuje sklonost da se probije na drugo mesto u reenici ili, ak, obavezno se probija na drugo mesto. Ta je sklonost nasleena iz prajezika utvrdio je nemaki slavista Delbrik (Delbrck, Syntaktische Forschungen, Altindische Syntax, Halle a. S., 1888, prema Ljudevit Jonke, Knjievni jezik u teoriji i praksi, 274).

U upitnim reenicama s povratnim glagolom sa se, to se dolazi odmah iza upitne rei: Kada se Ivanov brat vraa iz vojske? (Gramatika srpskog jezika za sredwu kolu . Stanojia i Q. Popovia). Slino je i u pasivnim reenicama (pasivu prezenta): To se djelo mnogo ita (Kratka pregledna gramatika srpskog jezika B. Ostojia, Unireks, Podgorica, 1997, s. 87). Probijawa tog se na drugo mesto u reenici ima i u tekstovima srpskih pisaca: Ovo se drugo vrlo retko deava (R. Domanovi); Celo se drutvo povaqalo od grohota (V. Petrovi). Stilistiki je zanimqiva i sledea varijanta: enklitika je iza glavnog glagola u reenici: Za kratko vrijeme navela je ona wega da lae, da vara, da mu sve polazi za rukom (Lali, Hajka); Magloviti vrbaci isparavaju se jo od prolog dana, oblaci se kovitlaju sve nanie (M. Crwanski, Seobe). Navedeno mesto enklitike, sa stilskim karakteristikama, moe se napisati i s pomerawem enklitike ka poetku: Za kratko je vrijeme navela ona wega Magloviti se vrbaci isparavaju U futuru se zbiva jo neto: glavni glagol se krwi, tj. otpada sufiks -ti a enklitike u, e itd. stapaju se s krwim glagolom. Npr. Ministar e otputovati u Vaington, ali Na ministar spoqnih poslova otputovae u Vaington. To, meutim, samo polovino vai za glagole na -i: i oni mogu doi pre enklitike, ali ostaju celi, neokrweni, i piu se odvojeno od enklitike. Na primer: Mi emo ii na pravni fakultet, ali Svi moji bliski prijateqi ii e na pravni fakultet. Lektori, a to ine i nastavnici ispravqajui kolske pismene zadatke, esto prevode" jedan nain pisawa na drugi nain izraavawa, a da se pri tome ne pitaju ta je tu stilistika/individualna norma, a ta je gramatika/opta norma. Mirnom, neuzbudqivom priawu, kao na poetku poglavqa romana M. Crwanskog, odgovara poloaj enklitike iza glagola. A kada je re o priawu koje je uzbudqivo, nemirno, kada se italac ubacuje u sredite zbivawa (in medias res), onda se stilski obeleava i naglaava enklitika koja se prebacuje ispred glagola: 21

Dogaaji su mi obesmislili prva tri poglavqa romana Suvian ovek koja sam objavio u Poletu" i primorali me da napustim taj rukopis (D. osi, Vreme vlasti).

Pomenutim mestom enklitike zapoiwe drugo poglavqe osievog romana Suvian ovek, a to je uslovqeno stilistikim razlozima, to ih nameu situacija i kontekst. Takvih je primera mnogo i u pismenom izraavawu uenika, a nastavnici nasilno utiu na promenu gramatikog ili stilistikog poloaja enklitike a da pri tome ne potuju pravo na individualni nain izraavawa. Mirnom, neuzbudqivom priawu, odgovara mesto enklitike u reenici koje je odredio uenik: Prokleta avlija nalazi se u centru Carigrada. Nastavnik je smatrao da enklitiku treba pomeriti ka poetku, pa je ueniku sugerisao sledee: Prokleta avlija se nalazi u centru Carigrada, stavqajui enklitiku ispred glagola. Takvu intervenciju nastavnik nije obrazloio. ZAKQUAK 1. Mesto enklitike u reenici u savremenom srpskom jezikom standardu gramatiki i stilski je odreeno. 2. U radu su razmotreni razliiti aspekti mesta enklitike u reenici i dati primeri za diskusiju. 3. U praksi se pokazuje da je mesto enklitike jo uvek aktuelno i za laike i za struwake. 4. U pristupu problemu koji smo pokuali ukratko osvetliti izdvojili smo: primere pouzdano odreenog mesta enklitike u reenici, primere u kojima postoji kolebawe i namerno i neopravdano prevoewe" jednog naina izraavawa u drugi, iako se mesto enklitike u takvim sluajevima moe nazvati netipinim ili zbog sintaksike hijerarhije realizovawa neodreenim, a to znai neodreenim na stilistikom i funkcionalnom planu koji doputa slobodu u izboru mesta enklitike u reenici, primere u kojima je ukazano na greke u odreivawu mesta enklitike u reenici.

5. Ovaj rad pokree i neka pitawa doslednije i potpunije standardizacije mesta enklitike u reenici. Autor se nada da e Odbor za standardizaciju srpskog jezika o tome doneti posebnu odluku.
LITERATURA 1. Aleksi, R., On se je radovao, Na jezik, god. , sv. 2, 1932, s. 4850. 2. Babi, S., Enklitika izmeu imena i prezimena, Jezik, god. XI, sv. 2, 1963, s. 6364. 3. Vuksanovi, J., Red rei u srpskom kwievnom jeziku i pismeno izraavawe (u kwizi METODIKA NASTAVE SRPSKOG JEZIKA, Uiteqski fakultet, Beograd, 1995, s. 353359). 4. Vuksanovi, J., Gramatiki red rei u reenici s posebnim osvrtom na poloaj enklitike (u kwizi: PRILOZI IZ LINGVISTIKE I NASTAVE SRPSKOG JEZIKA, Klub NT, Beograd, 2000, s. 82113). 5. Gortan, V., O mjestu enklitike u nezavisnoj reenici, Jezik, god. V, 1956, s. 1416. 6. Gorup R., The Motivation for the Fixed Order for Clitics in Serbo-Croatian, Junoslovenski filolog, XLVIII, str. 2534.

7. Jonke, Lj., Red rijei sa sintaktikog i stilistikog gledita (u knjizi KNJIEVNI JEZIK U TEORIJI I PRAKSI, prvo izdanje, Zagreb, 1964, s. 273282). 8. Mareti, Tomo, Red rei u reenici (u kwizi SRPSKA ILI HRVATSKA GRAMATIKA ZA SREDWE KOLE, Izdavaka kwiarnica Gece Kona, Beograd, 1928, s. 140148). 9. Mrazovi, P., Vukadinovi, Z., Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance, Sremski Karlovci Novi Sad, 1990, s. 561564. 10. Ondrus, P., Zur Stellung der Enklitika im serbischen Satz, Zeitschrift fr Slawistik, Bd. II, Heft 4, 1957, s. 513522. 11. Peikan, M., O mestu enklitike u reenici, Na jezik, n. s. kw. H, sv. 716, 1959, s. 305311. 12. Popovi, Q., Red rei u srpskohrvatskom jeziku, Drutvo za srpski jezik i kwievnost Srbije, Beograd, 1997. 13. Stanoji, ., Morfologija, sintaksa i frazeologija (u kwizi SRPSKI JEZIK NA KRAJU VEKA, Institut za srpski jezik SANU i Slubeni glasnik, Beograd, 1996, s. 132133). 14. Hamm, J., Kratka gramatika hrvatskosrpskoga jezika za strance, kolska knjiga, Zagreb, 1967, s. 109. 15. Corin, A. P., Srpskohrvatske enklitike u svetlu danawe lingvistike teorije, Nauni sastanak slavista u Vukove dane, Referati i saoptewa, 20/2, Beograd, 1991, s. 165179.

Jovica Miki PODELA REI NA KRAJU REDA

1. Uvod
Nisam siguran, moram jo da razPad Istonog rimskog carPredstavu je reirao Qubomir DraIao je na pijacu da kupi bresU odeqewu ima 15 deaka i 12 devojVoda za kafu vri u xezTo je najpoznatiji roman Franca KafOn je veoma pronicUbo ga je str-

Da li vas zanima kako glase cele rei iji nastavak mora da se prenese u drugi red? Da li je to u ovim primerima lako pretpostaviti? Na osnovu ega? Da li samo na osnovu preseenog dela, ili pak zahvaqujui i prethodnom delu reenice? A jesu li rei pravilno preseene? 22

Odgovor moemo potraiti na poetku podtake b take 235 Pravopisa: Poeqno je poiwati red stvarnim slogom prelomqene rei, a ne dometati na wegov poetak i suglasnik iz prethodnog sloga, makar time dobijali i poetnu grupu koja je izgovoriva, ali malo svojstvena i slabo zastupqena u naem sistemu. Isto tako, naruavamo glasovni sklad ako okrwujemo slog na poetku reda, ostavqajui jedan wegov deo u gorwem redu. Preporuka je, dakle, da rei delimo na granici sloga, onoliko koliko se ona jasno ispoqava u naem sistemu, jer e takva podela ostavqati prirodan i skladan utisak".1 A po gra1 Mitar Peikan Jovan Jerkovi Mato Piurica, Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 1994, str. 307.

matici ako grupu suglasnika ine praskavi suglasnik na prvom mestu i neki drugi suglasnik osim sonanata j, v, l, q i r, granica sloga dolazi izmeu suglasnika".2 Odeqak navedenog pravopisa, pod naslovom PODELA REI NA KRAJU SLOGA, poiwe ovako: 230. Pristup. Kad u pismu nemamo mesta za celu re na kraju reda, treba teiti da taj prinudni presek (prelom) rei bude to prirodniji."3 Postavqamo jo dva retorika pitawa: Da li pravila postoje zbog teksta, ili tekst zbog pravila? Moe li ono to je prirodno da bude i jednostavno dostupno svima, a ne samo struwacima? Zakquak je da komplikovana pravila, konvencije i standardi, ono to se mora, treba, sme, ne sme, to je doputeno, preporueno ili prihvatqivo sve to moe da zamagli ono to je prirodno. Od silnog drvea ne vidimo umu, a pogotovu zaboravqamo ono to se stvarno deava. Zato razdvajawe rei na kraju sloga moramo da smestimo u iri kontekst, i razmotrimo u sklopu aktivnosti itawa i pisawa. 2. Praktini aspekt problema Pri itawu mi pratimo pisani oblik rei da bismo shvatili wihovo znaewe. Isto tako, kada piemo, pisanim reima znaewe izraavamo. (Ne treba smetnuti s uma da nisu primarne pojedinane rei, nego ire celine.) Ove dve aktivnosti, itawe i pisawe, jedna produktivna a druga receptivna, razlikuju se po mentalnim procesima aktera. Sa naeg stanovita vano je to to onaj ko pie ima na umu re kao celinu unapred, a onaj ko ita nema. italac, naime, dobija tekst koji je uobliio pisac, tampar, lektor, slovoslaga ili neko drugi svakako ne on sam. Ali, ove dve osobe (a ponekad je to i ista osoba) mogu pri razdvajawu rei na kraju reda slediti ista naela. Drugim reima, ista naela pomau i tenijem pisawu i tenijem itawu.
2 ivojin Stanoji Qubomir Popovi, Gramatika srpskoga jezika. Uxbenik za , , i razred sredwe kole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 3637. 3 Str. 303.

Na pisanoj stranici margina je obino ista i na poetku i na kraju reda, osim na kraju pasusa. To je, barem u tampanim tekstovima, standard konvencija koja ima pre svega vanjeziko opravdawe. Tako organizovani redovi deluju doterano i uredno, a tedi se i prostor. Pitawe koje ima blie veze sa jezikom jeste sledee: da li ravnomerni, ujednaeni pokreti oiju, koji prate redove iste duine, doprinose tenijem itawu i boqem razumevawu? Jer, mi moemo da piemo ne presecajui rei tako to ne prelazimo u nov red na kraju zapoetog, ve na kraju rei. Druga mogunost i ona je pri pisawu na kompjuteru sasvim lako izvodqiva jeste da uvek piemo do kraja reda, ali da po potrebi ostavqamo vee razmake izmeu rei. No i tu su kriterijumi isti: izgled, uteda prostora i najbre shvatawe. Moda i veliki razmaci izmeu rei oteavaju praewe teksta. Uski stupci u novinama i, recimo, enciklopedijama dodaju jo neka pitawa, ali osnovni problem ostaje isti. A mogu se pisati i pisma, razglednice, dnevnici, mogu se hvatati beleke i tako daqe. Poto ve mnogo razliitih qudi pie na mnogo razliitih naina, u toliko razliitih situacija i u tako razliite svrhe, pravila o razdvajawu rei na kraju reda treba da budu to jednostavnija, tako da moe lako da ih upamti svako. Treba ih pribliiti oseawu za jezik koje imaju svi, a ne ravnati ih prema saznawima, za neupuene esto komplikovanim, fonetiara i lingvista. Pravopis ne treba da bude strogo dosledna teorijska nauka, ve da reava probleme. Zato nudimo pravila koja, naravno, ne treba shvatiti kao strogi zakon, ve kao smernice, ili pak uputstvo za upotrebu". 3. Praktino reewe problema Onaj ko pie treba da upamti sledee: Naelo Re na kraju reda treba razdvajati tako da italac to pre shvati weno znaewe u sklopu reenice i teksta. Uputstvo Kada niste sigurni gde je boqe da razdvojite re, izgovorite je naglas, sporo i 23

razdeqeno. Crticu moete da stavite tamo gde ste napravili pauzu. Pravilo br. 1 Ako prepoznate mesto gde se zavrava ili poiwe deo koji ima svoje znaewe, podelite re na tom mestu. Primeri: iz-bei, iza-zvati. Pravilo br. 2 Ako to mesto ne prepoznate, re razdvojte tako da se pre i posle pauze ne pojavi glas va" (poluglas, neutralni vokal, u Meunarodnoj fonetskoj azbuci obeleen simbolom []). Primeri: de-ji, ban-kar. Pravilo br. 3 Ako je mogue vie kombinacija, izaberite sami onu koja vam zvui najprirodnije. 4. Obrazloewe Pravila smo formulisali tako da pomau u pojedinanim sluajevima. Jer, najblie je stvarnosti da se jedna re u jednom redu razdvaja jedanput. A ako nas zanima gde sve moe da se podeli re, moemo ih primeniti na vie mesta. Tano je da vie osoba moe na razliitim mestima da oseti pauzu, ali mahom tamo gde i pravopis dozvoqava vie mogunosti. Najzad, uz malo voqe lako se stekne rutina u prepoznavawu najvee pauze. A sa lingvistikog stanovita to odgovara prelasku sa implozije na eksploziju.4 Pravilo br. 1 nazvaemo semantiko a br. 2 fonetsko-fonoloko, jer, naravno, imaju veze sa podelom rei na slogove. Evo ta se o tome kae u pomenutoj gramatici, u taki 77: Data podela rei na slogove zasnovana je na prirodi sloga i suglasnika. Granica meu slogovima zavisi od te prirode i ona je g l a s o v n a ( f o n e t s k a). Slogove jedne rei, meutim, moe uslovqavati i z n a e w e. Granica sloga koju je uslovilo znaewe ne mora se poklapati sa onom glasovnom. Takva granica naziva se s e m a n t i k o m ili p s i h o l o k o m, a najee se vidi u sloenim reima. Tako e, na primer, u sloenim glagolima s prefiksom razqutiti, oduzeti, isterati granica prvog sloga
4 Ferdinand de Saussure, Cours de linguistique gnrale, Payot, Paris, 1995, str. 86.

(a) umesto fonetske: ra-zqu-ti-ti, o-du-ze-ti, i-ste-ra-ti biti (b) psiholoka: raz-qu-ti-ti, od-u-ze-ti, is-te-ra-ti. Tome je razlog iwenica da se prefiksi raz-, od-, iz- (is)- oseaju kao posebni delovi sloenih rei, koji imaju svoje znaewe. Pravila podela rei na slogove data u fonetici samo su o p i s s l o g a k a o g l a s o v n e j e d i n i c e u jeziku, dakle wegove glasovne i komunikacijske (fonoloke) prirode i ne treba ih meati sa pravilima koja daje pravopis. Pravopis, prirodno, uzima u obzir prirodu glasova i sloga opisanu u fonetici. Ali kako pisawe (i naroito tampawe teksta) zavisi od tehnikih mogunosti, Pravopis iz 1993. (sa kolskim izdawem) za podelu rei na slogove i prenoewe delova rei u sledei red daje mnogo slobodnija reewa."5 Upravo zato to ne treba meati fonetiku i fonologiju sa pravopisom, daemo objawewa naa dva pravila. Po semantikom, za efikasnije itawe nije vaan samo prefiks koji ostaje ceo u prvom redu, nego i to da li prepoznatqivo znaewe ima deo rei prenet u drugi red. A fonoloko-fonetsko objasniemo pomou rei srpski. Naime, u woj mi ne doivqavamo" glas [], jer je za nas suvie slab i nevaan, nema komunikacijsku vrednost; zato ga i ne beleimo. To je fonoloki nivo. Ali se to [], tako slabo i za na jezik nevano, ipak izgovara (pa i uje, pogotovu u sporom izgovoru), jer fiziki drugaije i ne moe da bude. To je fonetski nivo. Na osnovu ova dva nivoa izvodimo jedno naelo, po kome se navedena re razdvaja ovako: srp-ski. 5. Primeri sa komentarima Sada emo reewa, odnosno pravila i preporuke iz Pravopisa, uporediti sa onima koje smo ponudili (wih emo pisati kurzivom). Da bismo utedeli prostor, neemo citirati pet taaka u celini: polaziemo od navedenih primera, a sama pravila i preporuke emo komentarisati.
5

Str. 3637.

24

231. a. sku-pi-ti, zgo-mi-la-ti, splav, mla-dost, bi-cikl, Sartr, Wutn, arls; po-sao, Fran-soa Pravopis: Ne ostavqa se u gorwem redu sam suglasniki deo rei. Takav deo ne prenosi se ni u dowi red, pa ni onda kad se suglasnik (sonant) u izgovoru donekle vokalizuje. Ne prenosi se u dowi red ni sam jedan samoglasnik (wegovo slovno mesto troilo bi se tada na crticu)." Komentar Delom bi ovo moglo da se podvede pod Naelo, a delom i pod Pravilo br. 2. No ovo zasniva vie na logici i vizuelnoj skladnosti" nego na semantici ili fonetici. Naime, italac e zaista napraviti nepotrebnu pauzu (glas [] teko se moe izbei) ako na poetku novog reda zatekne grupu -kl ili -tn; a ako na kraju reda zatekne jedan suglasnik, pre e ga u tenom itawu vezati za prethodnu re nego za nastavak. Svja-to-plk, sa-tr Komentar Pomenimo genitiv prve rei: Svjatopl-ka, gde se primewuje Pravilo br. 2. b. o-stati, u-vreti; o-gled, o-spa Pravopis: U paqivoj tamparskoj praksi, radi vizuelne skladnosti, nerado se ostavqa u gorwem redu i sam jedan samoglasnik [], ali nema potrebe da se ovo merilo iri izvan tamparstva, u opti pravopis. Pogotovu ga ne treba primewivati na tetu prirodne podele []." Komentar Moe se ponoviti ono to je reeno u komentaru za 231. a. Podela o-gled odgovara pravilu br. 1, jer se znaewe drugog dela lako prepoznaje. Posledwa re moe se razdvajati i os-pa, jer je na tom mestu prelaz sa implozije na eksploziju, te odgovara pravilu br. 2. No ne treba biti krut, te bi onaj ko pie mogao da odlui sam. 232. a. od-biti, pot-pred-sednik, Zelen-gora, pan-slovenski; iz-lomiti, Pod-veleje, is-tui, pred-uslov, pred-vidiv, inter-akcija, is-tkati, super-aktivan, iz-gnati, razno-tenije Komentar Potpuno odgovara Pravilu br. 1. 25

be-zakowe, be-stidan, beza-zlen, iza-zvati Komentar Odgovara Pravilu br. 1. Mada je na avu sloenice dolo do glasovnih promena", znaewe drugog dela je prepoznatqivo, to itaocu itekako pomae da bre shvati znaewe cele rei. o-teti, o-tvoriti, u-zeti, ra-zuman, ra-zarati, ra-zoriti, i-zum, o-blak Pravopis: Merilo smisaone sloenike granice ne primewuje se, meutim, kada se svest o dvodelnosti sloenice i granici delova zamaglila ili zatrla. [U navedenim reima] nee se postavqati granica iza prefiksa ot- (sada od-), raz-, uz-, iz-, ob- (nego po glasovnim merilima) []." Komentar O o-teti, o-tvoriti, u-zeti, i-zum moe se rei isto to i o primerima iz 231. a. Primewivalo bi se ili naelo ili pravilo br. 2. U rei oblak granica izmeu implozije i eksplozije nalazi se izmeu b i l, te bi se moralo dozvoliti i ob-lak. Znai, pravilo br. 2. Za ostale primere najboqe je primeniti pravilo br. 3. i-zostaviti, iz-ostaviti, ra-spon, ras-pon Komentar Odgovara Pravilu br. 3. raza-znati, ra-zaznati, razazna-ti Pravopis: Naravno, podela rei moe ii i levo i desno od sloenike granice kad ima vie slogova []." Komentar Potpuno razumqivo. b. dis-proporcija, dis-kontinuitet Komentar Kada se u tuicama prepozna smisaona granica, primewuje se, naravno, Pravilo br. 1: Port-land, et-land, Ajs-leben, Aers-leben, ang-li, Heng-jang Komentar U ovim reima, i ako za nas su nemotivisane, moe se primeniti Pravilo br. 2. Na mestu gde je crtica prelazi se sa implozije na eksploziju. 233. a. va-qa-ti, de-voj-i-ca Komentar Potpuno se poklapa sa Pravilom br. 2.

b. i-vjeti, iv-jeti, go-rjeh, ko-rijeni, korije-ni Pravopis: Neobavezna je ali opravdana preporuka da ijekavsku zamenu jata ne treba niti odvajati od prethodnih suglasnika niti je deliti kad je dvoslona". Komentar Ne mora svako da poznaje istoriju naeg jezika, a onome ko je poznaje ne treba da smeta to neko ne zna. Sa stanovita breg shvatawa cele rei moralo bi se dozvoliti i iv-jeti, gor-jeh, kori-jeni. Tim pre to se tako izbegava glas [], to jest poklapa se sa prelazom sa implozije na eksploziju. Pravilo br. 3. 234. a ha-dija, po-lje, ko-nji, A-thanas, Poly-phmos; nad-ivjeti, Fen-jang, in-jekcija Komentar Odgovara Pravilu br. 2. b. Pau-lus, Hua-nita, Lavoa-zje, Qao-ning, pneu-matik, eo-ni Komentar Umesto komentara nedoslednih komentara iz Pravopisa, podsetiemo na Naelo i na Pravilo br. 3. 235. a. umrt-vqen, ukot-vqen, brat-ski, bogat-stvo, sud-ski, golf-ski, ban-kar, run-dov Komentar Ovde se svakako moe primeniti Pravilo br. 2. Ali nije iskqueno da se u nekim reima prepoznaju sastavni delovi, to odgovara Pravilu br. 1. se-stra, ses-tra, sest-ra, dru-tvo, dru-tvo, drut-vo, jed-na, je-dna, steg-no, ste-gno, ast-ma, as-tma, Harib-da, Hari-bda, la-sta, las-ta Komentar Odgovara Pravilu br. 2. Dodue, u -tma, -bda, -gno teko je izbei glas [], ali ne treba cepidlaiti. b. gu-sto, gu-ska, a-sno, La-stva, bi-stro, go-zba, Dra-ko, ba-ta, ku-pqen; mno-tvo Komentar Po Pravilu br. 2, zbog granice izmeu implozije i eksplozije, moralo bi se pri26

hvatiti i gus-to, gus-ka, as-no, Las-tva, bis-tro, goz-ba, Dra-ko, ba-ta, kup-qen; mno-tvo. s. (1) vaf-disti Komentar Odgovara Pravilu br. 2. Ru-di, Ru-di Sama neloginost da se prihvata pisawe Rudi ini komentar nepotrebnim. gu-sto, gu-ska, wu-ka, la-sta, ga-zda, Gora-de, go-zba, slu-ba, pi-smo, i-zma, ja-sno, pra-zna, stra-no, vi-wa, pa-wa, bije-sweti, pra-sci, opu-ci, li-e, gvo-e, ko-at bu-kva, i-gra, me-tla, de-blo, ko-pqe, du-bqi, le-tjeh, i-vjeti, gr-mjeti, li-hva, Zu-hra, Bija-fra, su-fler, Ma-va, Bo-cvana, usa-hlo, Dona-hju, go-rjeti, gor-je e-svina, xe-zva, La-va, gu-va, Pri-zren, O-zren, gu-sle, smr-zlo, do-lo, po-sqedica, o-zqeda, ka-qe, pro-sjak A-vram, Pa-vle, da-vqen, ze-mqa, pa-mjat. Komentar Pravilo br. 2 Preporuka da se u nov red moe prenositi suglasnika grupa koja dolazi i na poetku rei zaista je praktina. Podseamo, meutim, da je u itawu najvanije shvatiti re kao celinu, i to u kontekstu. Zato bi svakako trebalo dozvoliti i gus-to, jas-no, buk-va, xez-va, ka-qe, itd. Tim pre to crtica dolazi na mesto gde je granica izmeu implozije i eksplozije. krako-vjak Komentar Moda i Pravilo br. 1. bor-je, mramor-je, Mir-jana; ko-rjenit, go-rjeti Komentar Pogledati komentar za 233. b. (2) ora-je, vra-ji, bo-jak, vu-jak, ma-ji, gu-ji, pra-ji; pronic-qiv, boc-qiv, pri-qiv, u-qiv; cuc-la, nic-la, pic-lov, fa-lovati, Fic-roj Komentar Odgovara Pravilu br. 2. (3) E-ref, hix-ra, u-rija, mex-lis, Pas-ha, As-hab, A-habad, as-falt, Is-fahan, A-fork, Meh-med, Mah-fuz, of-sajd, naf-ta, jah-ta, Kaf-ka, Ah-bar

Komentar Odgovara Pravilu br. 2. (4) Rast-ko, strikt-no, rot-kva, mno-tvo, car-stvo Komentar Po Pravilu br. 3 moe se prihvatiti i mno-tvo. 6. Zakquak Reewa koja smo ponudili nazvali smo praktinim. Namera im nije da ospore ni-

ti da zamene pravopis, jer se iz komentara vidi da se pravila mahom podudaraju. Konsultovawe pravopisa, kao i nekih drugih prirunika, predstavqa deo opte jezike kulture. Meutim, pravila u wemu nisu ni idealna ni jednostavna. Uostalom, nepotrebno je i nemogue drati otvoren pravopis kad god se pie. Prednost ponuenih pravila jeste u tome to su laka za pamewe i primenu, ne oslawaju se na znawe o jeziku ve na znawe jezika na jeziko oseawe. A ono je najee pouzdano.

Milan Bakovqev PROIZVOQNO TRANSKRIBOVAWE MAARSKIH IMENA

U Pravopisu srpskoga jezika" koji je publikovan 1993. godine, a kasnije i ozvanien precizirano je kako vaqa transkribovati imena iz stranih jezika. Naalost, to ili ne znaju ili ignoriu mnogi od onih koji pri pisawu na srpskom jeziku spomiwu maarska imena, kao i mnogi lektori koji doteruju rukopise na srpskom jeziku u kojima se navode i maarska imena. Da nije tako, maarska imena (posebno prezimena i toponimi) korektnije bi se transkribovala nego to je uobiajeno. Maarska imena se pogreno transkribuju uglavnom zato to se ne zna (iako se iz spomenutog pravopisa moe saznati) kako treba transkribovati maarska slova S, SZ, GY, LY, NY, TY i ZS, tj. zato to se misli da maarskom S odgovara nae S, maarskom SZ nae slovo ili grupa slova SZ, maarskom GY naa grupa slova GI, maarskom LY naa grupa slova LI ili QI, maarskom NY naa grupa slova NI, maarskom TY naa grupa slova TI, a maarskom ZS nae slovo Z ili slovo . A u Pravopisu srpskoga jezika" precizirano je da navedenim maarskim slovima odgovaraju naa slova , S, , Q, W, i . 27 Reeno objawava zato se deava da se, recimo, prezime Anu kod nas preoblikuje u Anus, a toponimi opron, algotarjan ili Moonmaarovar u Sopron, Salgotarjan i Mosonmaarovar; zato maarsko prezime Sabo postaje abo, naziv pozorita Kamerasinhaz Kamerainhaz, a toponim Tisasentmiklo Tiszaszentmiklos, i zato prezimena Na i Lenel kod nas postaju Nagi i Lengiel. To objawava i zato se Kodaq transkribuje u Kodaqi ili Korbuq u Korbuli; zato toponim Tatabawa postaje Tatabania, i zato se Maa kod nas prekrtava u Matias. Takoe i zato se prezimena olnai ili Boik transformiu u Zolnai i Bozik, a ime grada Poowa (danas je to Bratislava) u Poowi. Ukoliko se nastavi s ovakvom nemarnou, moglo bi se deavati i da se, recimo, i List preimenuje u Lit ili Liszt, Puka u Puskas, Kout u Kosut, Sekefehervar u ekesfehervar, er u Gier, a Seged (Segedin) u eged. Uostalom, kompozitor Zoltan Kodaq ve je u jednom tekstu preimenovan u Zoltana Kodaqija, a uveni fudbaler Boik u Bozika. Ako su to uinili oni koji nikada nisu ni uli

za Kodaqa i Boika gde je garancija da tako neto nee uiniti neko ko nikad nije uo ni za, recimo, Lista ili Kouta? Postoje i ovi razlozi zato je nedopustivo tako neznalaki i nebriqivo transkribovati maarska imena: Maari su ne samo brojna ve i ekonomski i civilizacijski veoma znaajna nacionalna mawina u naoj zemqi. Maarska je jedna od susednih drava Srbije. Maari su narod s mnogo znamenitih, u itavom svetu poznatih i cewenih

linosti. Spomenimo samo kwievnike Petefija, Arawa, Jokaija, Madaa, Adija, Joefa Atilu; kompozitore Lista, Lehara, Bartoka, Kalmana, Kodaqa; slikara Munkaija; Senterija i ostalih desetak naunika-nobelovaca; filozofa era Lukaa; filmske poslenike Cukora, Kertesa, brau Vidor, brau Korda, Janoa, Pitera Lorea, Belu Lugoija; sportiste Pukaa, Koia, Papa, Nemeta, Moniku Sele. Da li bi nama bilo po voqi kad bi Maari preimenovali, recimo, osia u Coica, agubicu u Zagubicu, inia u Dindica ili Smederevo u mederevo?

28

JEZIKE NEDOUMICE
Svratih nedavno u jedan OP s namerom da u tampau mog kompjutera zamenim jedan potroni deo za koji sam naivno mislio da se zove kartrix, kad ono nije tako, nego kertrix! Poto sam do tog trenutka mislio da znam engleski jezik i da je to to elim da kupim kartrix, probudio se u meni bes, pa samouverenom mladiu rekoh da nema razloga za smeh. Iz predavawa kojim me je potom nagr(a)dio saznao sam: prvo, da on odlino govori engleski"; drugo, da se to" tako kae na engleskom; tree: i ako se ne kae mi tako kaemo! Pred onima koji perfektno" govore engleski jezik odavno sam, na alost, poloio oruje. Rekao sam mu samo da ONI koji sebe zovu MI mogu i daqe da govore o kertrixu". Mi, pak, koji predajemo engleski jezik, a usput vodimo rauna i o svom materwem jeziku, molimo ih da ne diraju nae krugove. Utehu sam naao u Reniku novijih anglicizama: Du yu speak anglosrpski?, Zmaj", Novi Sad, 2001, u kom autori Vera Vasi, Tvrtko Pri i Gordana Nejgebauer na strani 131 pod odrednicom KARTRIX (tampano latinicom) navode: engl. cartridge, NE: KERTRIX, NE: KETRIX. Zbuwuje me, meutim, to to profesor Pri u kwizi Engleski u srpskom (Zmaj", Novi Sad, 2005) na strani 162, u poglavqu Anglosrpsko-srpski sinonimi" uopte ne navodi oblik KARTRIX, ve oblike KERTRIX, KETRIX i KERTIX kao objektivno nepotrebne anglicizme u srpskom jeziku" umesto leksema KASETA ili PATRONA. Da li to znai da Pravopis, ipak, doputa ove oblike?! U Pra29 vopisnom reniku i Reniku srpskohrvatskog kwievnog i narodnog jezika SANU ne postoji ova re, verovatno zato to je novijeg porekla. Ako Pravopis doputa ove oblike, onda se pitam: Na osnovu kojih kriterijuma nai struwaci kojima je dodeqena odgovorna dunost normirawa i standardizacije srpskog leksikona ovako olako i aqkavo usvajaju nakaradno izgovorene rei, pogotovo dok jo ima vremena da ne dozvolimo da se ukorene, ukrute, prime"? Kako da svoje uenike nauim da pravilno govore engleski jezik ako svaki put treba da im objawavam da Englezi to" TAKO izgovaraju, ali da MI pravimo dozvoqenu (?) greku u transkripciji, jer potujemo NEKO NEDEFINISANO PRAVILO KOJE NASTAJE TAKO TO SE NEKO PRVI SETI" KAKO TREBA REI? Ako je pogrena transkripcija strane rei utoliko mawe opravdana ukoliko je wen izgovor lak za govornika srpskog jezika, ne vidim zato ne bismo usvojili oblik kartrix umesto potpuno neprihvatqivog kertrix, budui da govornici srpskog jezika bez tekoe mogu da izgovore kartrix. Upravo zbog toga, ak ni obrazovani Englezi ponekad nisu sigurni o emu ili o kome govori prevodilac" kada u usmenom prevodu izgovori Sidnej, Prisli, Vat, Halejeva (kometa) Sluaj moe biti i obrnut. U poznatom Sveznawu Microsoft Encarta Encyclopedia Deluxe 2003, pod odrednicom Andri, Ivo saznajemo da je na nobelovac, citiram: born in Doc, near Travnik, Bosnia (then part of Austria-Hungary)". Zbog ove oigledne greke

prevodioca, koji, po svoj prilici, nije znao da je oblik u Docu u srpskom originalu u stvari lokativ toponima Dolac, strani poklonici dela naeg kwievnika lieni su tanog podatka o pravom imenu Andrievog rodnog mesta. Ovo, naravno, opet samo nama ide na tetu, jer, ak i da je ovakav propust u prevodu napravio ameriki prevodilac, sama iwenica da jedna od najpoznatijih svetskih enciklopedija daje bilo kakav netaan podatak o naem velikanu, dovoqan je razlog da se moni i nadleni" makar potrude da naprave ispravku. Zanimqivo je i izmiqawe novih" kulinarskih specijaliteta i napitaka poput hemendeksa, steka i usa, od kojih ovaj posledwi samo kod nas znai iskquivo sok od pomoranxe. Uenici mi kau da su i Englezi mutavi", pa ne znaju da je Belgrejd" u stvari Beograd, aba" abac, a Srebrenia" ili rebrenica" Srebrenica. Po svoj prilici, Englezi ova dva potowa toponima zaista ne umeju da izgovore kako treba, ali se pitam da li je wihova mutavost" opravdawe za nau prepotentnu aqkavost.
Vladimir Vukovi, profesor engleskog jezika i kwievnosti

U pravu ste za kartrix, koji se od nas proirio u potpuno pogrenom obliku sa e. Engleska ortografija jeste haotina i nepredvidqiva, ali je sigurno da se slovo a ispred r kome ne sledi vokal izgovara kao a, nikad kao e. Znamo to iz mnogih pozajmqenih rei kao to su karting, marketing, bar, barmen, farma, jarda, arter itd., znamo da arls Darvin nije erls Dervin", pravilno izgovaramo Karter, Parker, Armstrong, Margaret i niz drugih imena. Slina greka, istina, javila se ve jednom pre sedamdesetak godina, kad je holivudski glumac kod nas prozvan Klerk Gebl" umesto ispravnog Klark Gejbl (Clark Gable). U to vreme, meutim, malo ko je u Srbiji znao engleski. Danas engleski ue svi kolovani qudi, a posebno bi trebalo da ga znaju oni koji se bave kompjuterskom tehnikom ali eto, oni su se obrukali, jer misle da se cartridge izgovara kertrix"! Pravopis verovatno ni ubudue nee beleiti ovu re, jer je problem u izgovoru a 30

ne u pisawu. to se tie Prieve kwige Engleski u srpskom", na mestu koje vi citirate dat je spisak suvinih anglosrpskih" izraza nastalih bukvalnim prevoewem, u onom obliku u kome se stvarno javqaju. Autorov ciq nije da im ispravi izgovor, nego da se oni zamene postojeim naim terminom (u ovom sluaju kaseta ili patrona). Da pomenemo samo tehnike izraze, u istom spisku dati su i eksterni, interni (modem) umesto spoqni odnosno unutrawi, konekcija umesto veza, kuler umesto ventilator ili hladwak, pasvord umesto lozinka ili ifra, ribon umesto traka Inae, i u nedavno objavqenoj studiji mr Sowe Filipovi, Izgovor i pisawe raunarskih anglicizama u srpskom jeziku", Beograd 2005, belee se za srpski samo oblici kertrix i ketrix, uz napomenu da su pogreni. Ime grada Sidnej (umesto Sidni kako bi bilo po engleskom izgovoru) uklapa se meu primere kao Melburn, Glazgov, Baltimor, Los Aneles, koje smo jo u HH veku usvojili u takvom obliku, mada bi prema izvornom izgovoru bilo tanije Melbern", Glazgou", Boltimor", Los Enxeles". Svima znanu Halejevu kometu teko bismo mogli sada da prekrstimo u Halijevu" ili Helijevu". Prezime Xejmsa Vata, pronalazaa parne maine, moda bi i moglo da se popravi u Vot ali onda bi se izgubila veza s mernom jedinicom vat, nazvanom po wemu. Takve odavno ustaqene oblike vie ne moemo mewati. Setimo se, uostalom, da imamo i rei klovn, tomahavk, tunel, rum, tramvaj i druge, primqene prema pisanom obliku, iako danas znamo da je engleski izgovor klaun", tomehok" i tako daqe. S druge strane, kada je Sidney lino ime ili prezime, ili kad se neki na savremenik preziva Halley, svakako treba transkribovati Sidni, Hali, prema izgovoru. Iz istih razloga trebalo bi i pogreno (Elvis) Prisli, nastalo verovatno usled brkawa s drugim prezimenom, Pristli (Priestley), ispraviti u Presli, kako je i u Prievom Transkripcionom reniku engleskih linih imena. Granicu izmeu odavno usvojenog" i novog", istina, nemogue je precizno odrediti. Ipak, kada Pravopis, u taki 103b, kae da ne treba mewati likove imena koja su ve ula u postojani izraajni obi-

aj, a onda i u strunu i drugu literaturu", moemo biti sigurni da pod tim ne podrazumeva prezimena rok pevaa. Hemendegz je naziv posebnog jela (unka prena s jajima, unka u kajgani" definie ga Vujaklija) i zato ga moemo prihvatiti, ali ne u pogrenom obliku hemendeks. Stek smo primili preko francuskog, kao i biftek (od beefsteak) ili koktel (od cocktail), i zato moda nije neophodno da ga izgovaramo stejk kao Englezi. Re us je pogrena i po izgovoru i po znaewu, budui da englesko juice (izg. xus) znai naprosto 'sok'. Ako moramo da upotrebimo tri rei da bismo naruili sok od grejpfruta, sok od jabuke, sok od breskve i sve ostale vone sokove, nema razloga da samo za sok od naranxe pozajmqujemo, ili boqe reeno izmiqamo, posebnu re.

Kada neki Englez ili Amerikanac izgovori Srebrenia" ili aba" (na nekoj stranoj radio-stanici uli smo i Kragujeva"), jasno je da grei. Ne treba, meutim, pod istu vrstu greke podvoditi i englesko standardno Belgrade, izgovoreno Belgrejd". Naprotiv, gree oni nai turistiki poslenici koji u prospektima ili natpisima na engleskom jeziku piu Beograd". Stari i poznati evropski gradovi, poev od sredweg veka, dobili su posebne adaptirane oblike u jezicima drugih zemaqa. Kao to italijansko Napoli kod nas postaje Napuq a u engleskom Naples, kao to se francusko Paris (izg. Par) u engleskom izgovara Peris" a kod nas Pariz, tako i Beograd ima svoje prevodne oblike u drugim jezicima: Belgrado u italijanskom i panskom, Belgrad u nemakom i tako daqe.

31

ODLUKE ODBORA ZA STANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA

Odluka br. 45 VANOST REAVAWA I SITNICA JEZIKOSLOVNIH Uvodne napomene Odboru za standardizaciju srpskog jezika obratio se Jugoslav Perovi, novinar Tanjuga, koji redovno prisustvuje sednicama Odbora i prati wegov rad. Gospodin Perovi postavqa pet pitawa i moli da mu se razjasni nekoliko dilema s kojima se sree u svakodnevnom radu. Evo tih pitawa: 1. Da li je neophodna upotreba predloga ZA u sluajevima: Ovogodiwi prinosi jagoda vei su za pet odsto nego prole godine Industrijska proizvodwa u Srbiji poveana je u januaru za dva odsto? 2. Da li je boqe rei sednica e se odrati" nego sednica e biti odrana", tj. da li je ovde opravdana upotreba povratne zamenice se? Takoe, u primerima navodi se u saoptewu", istie se u saoptewu" ili je boqe navedeno je u saoptewu", s obzirom na to da je saoptewe ve napisano, tj. radwa je zavrena. 3. U jednoj od odluka jedne Odborove komisije navedeno je slobodna je upotreba domaih i stranih jezika, usmenih i PISMENIH". Molim vas ubedite me da to nije greka. 32 4. Kada treba pisati poetnim velikim slovom rei vlada" (Srbije) i skuptina" i parlament" (Srbije)? 5. Kako treba pisati dokument Saveta bezbednosti UN rezolucija 1244"? Odgovor koji ja nudim glasi Rezolucija 1244", ali esto nalazim rezolucija 1.244", pa vas molim za razjawewe oko upotrebe velikog slova i take posle brojke 1. Odgovori U vezi s postavqenim pitawima i navedenim konstatacijama dajemo sledee odgovore i komentare: 1. Nije neophodno upotrebiti predlog za u navedenim reenicama, ali wegova upotreba tu nije nepravilna. U administrativnom i publicistikom stilu takva upotreba predloga ZA sasvim je uobiajena i predstavqa jedan od naina funkcionalne stilizacije teksta. U prvonavedenom primeru sintagmu prole godine mogue je zameniti vremenskim prilogom lane (ekavski), odnosno lani (ijekavski izgovor). 2. Pravilna su sva tri navedena primera (navodi se u saoptewu, istie se u saoptewu, navedeno je u saoptewu), ali meu wima postoji izvesna znaewska razlika.

U prvom sluaju radwa se predstavqa tako kao da traje kada se o woj govori iako je zavrena pre toga. Takva upotreba prezentskih oblika sasvim je uobiajena, bilo da je konstrukcija aktivna (npr. On to navodi u svom saoptewu) bilo da je konstrukcija pasivna (npr. To se navodi u wegovom saoptewu) iako i jedno i drugo znai On je to naveo u saoptewu, ali sa efektom vee ivosti i aktuelnosti. Razlika izmeu prvog i drugog primera svodi se na znaewsku razliku izmeu glagola navoditi i isticati, a znaewa tih glagola opisana su u boqim renicima. Izmeu drugog i treeg primera, pored pomenute razlike izmeu znaewa glagola navoditi i isticati, postoji razlika izmeu nesvrenog i svrenog vida, kao i razlika izmeu aktivnog i pasivnog oblikovawa reenice (up. Navodi se u saoptewu, navedeno je u saoptewu), kada se izborom odgovarajueg sintaksikog oblika ista situacija osmiqava na jedan od dva naina, aktivni ili pasivni. 3. U ovom sluaju najverovatnije je re o izvesnom previdu Jugoslava Perovia. Naime, u Odluci Odbora br. 34 (Ustavne odredbe o jeziku), stavqenoj, kao preporuka Odbora, na raspolagawe ustavnim komisijama Srbije i Crne Gore i objavqenoj u novosadskom asopisu Jezik danas, kae se: U Republici Srbiji / Republici Crnoj Gori, u skladu sa zakonom i s prihvaenim meunarodnim konvencijama i standardima, slobodna je upotreba domaih i stranih jezika, usmena i pismena." Ne podlee nikakvoj sumwi da upotreba (svakog) jezika moe biti usmena i pismena, bez obzira na to to pridev pismen ima ire znaewsko poqe nego pridev usmen, tj. oba su prideva u konkretnoj reenici sasvim umesno i pravilno upotrebqeni. Pridev pismen(i) moe, pored ostalog, znaiti: 1. koji se odnosi na pismo", npr. pismeni i usmeni oblik izraavawa, 2. opismewen" (u nom. jedn. m. r. samo pismen), kao i 3. (tekst) koji je napisan u skladu s pravopisom, ili (ovek) koji pie u skladu sa pravopisom". U prvom znaewu u nominativu jednine mukog roda oblik moe biti samo pismeni, a u drugom samo pismen, dok u treem znaewu postoji mogunost izbora jednog 33

od oblika pridevskog vida pismen ili pismeni. Pridev pisani (npr. pisane poruke, a ne usmene poruke) ponekad se koristi da bi se izbegla dvosmislenost i mogunost shvatawa pismenih poruka samo kao poruka koje su ispravno zapisane. Ipak, u mnogim kontekstima takvih dvosmislenosti nema pa tada nema ni potrebe da se umesto pismeni kae pisani. Pridev pisani novijeg je porekla i mogao je ui u srpski pod uticajem stranih jezika (npr. nem. geschrieben). 4. Vlada jedne od dve lanice nae dravne zajednice zove se (u punom iskazu) Vlada, a wena skuptina Narodna skuptina, s tim to se esto uz obe dodaje genitivna sintagma Republike Srbije. Kad se te nazivne sintagme upotrebe u punom (zvaninom) iskazu, i treba da stoje likovi Vlada i Narodna skuptina, s velikim poetnim slovom. Upotrebe li se ti iskazi apelativno ili skraeno (npr. On radi u vladi Srbije; Nije se pojavio na sednici skuptine), veliko poetno slovo nije obavezno ni za Vladu ni za Skuptinu, a kad se npr. kae srpska vlada ili srbijanska vlada, ak je i boqe ako veliko slovo izostane. Naravno, to vai i za Vladu Republike Crne Gore i za Skuptinu Crne Gore. I tu su mogue transformacije uz upotrebu malog poetnog slova crnogorska vlada i crnogorska skuptina. Razume se, mogua je upotreba i imenica kneevina i kraqevina kada su posredi konteksti u kojima je re o prolim vremenima, s istom varijacijom velikih i malih slova. Za Vladu i Narodnu skuptinu (Republike) Srpske vai isto, s tim to u prolosti na teritoriji te nae danawe republike nije bilo ni kneevine ni kraqevine, a slobodno odabrani kontekst omoguuje da se i ovde upotrebi sintagma srpska vlada sa znaewem koje se ne odnosi na Srbiju, nego na Srpsku. Re parlament, naravno, moe se upotrebiti samo apelativno, te mu obino ne prethode atributi srpski i crnogorski s velikim poetnim slovom. 5. I Odbor svoje odluke, kada ih donosi ili spomiwe pojedinano, obino pie (s) velikim poetnim slovom (i ovde, u prethodno kurziviranoj sintagmi, predlog s moe se upotrebiti ili izostaviti, bez posledica po pravilnost konstrukcije, jer nije re o istom instrumentalu ni o i-

stom socijativu, ni o oruu kojim se radwa vri ni o drutvu subjekata koji je vre). Meutim, veliko slovo nije obavezno kada se kae Odluka Odbora br. 22 ili Odluka Odbora br. 35, jer je uvek mogua apelativna upotreba (ona s malim poetnim slovom). Takva se upotreba i preporuuje kada se ne zna kako ba glasi slubeni naziv konkretne stvari, ustanove, teme, dogaaja i sl. i kada je jasno na ta se misli bez obzira na utvreni slubeni naziv, tj. kada je i govoriocu i sluaocu nebitno kako se togod slubeno naziva. Mogue je, na primer, napisati On radi u koli Karaore", ali u ovom sluaju re kola vaqa napisati malim poetnim slovom kada nije bitno niti se mora znati da se ta kola, recimo, slubeno naziva Osnovna kola Vod Karaore" (kada se i re vod ima napisati velikim poetnim slovom poto stoji na poetku ue sintagme, stavqene pod navodnike). to se pak tie rezolucije i rezolucija Sav(j)eta bezb(j)ednosti UN, wihov broj nezadrivo raste, te je stoga i mogue i razborito pisati ih malim poetnim slovom. Te rezolucije mogu se, dakle, pisati bilo malim bilo velikim poetnim slovom, ali se internacionalizam rezolucija u takvim sluajevima ne prevodi u odluka. Meutim, brojku 1244 nije nuno pisati s takom posle brojke 1 (osim kad je posredi bankarstvo ili raunovodstvo, na-

roito uz petocifrene i viecifrene brojeve), niti tu brojku treba itati kao telefonski broj dvanaest etrdeset (i) etiri, nego hiqadu dv(j)esta etrdeset (i) etiri. Istina, to je malo due nego kada se isto kae na ameriki nain, ali je u boqem skladu sa srpskim obiajima i normama, bez obzira na to to su nae norme najee nekodifikovane. * * *

Iz svega ovoga vaqa zakquiti da nisu uvek mogui jednoznani i odseni odgovori, jer ni jezika stvarnost nije uvek jednostavna i jednoznana, pa se na wu stoga i ne moe odseno reagovati. Odbor zahvaquje Jugoslavu Peroviu na inspirativnim pitawima koja su zasluila pawu dveju komisija Odbora. Wegova su pitawa izneta na sednici Odborove Komisije za odnose s javnou i reavawe neodlonih pitawa (Kom. br. 7) odranoj 31. marta 2004. godine, a obraena je u Komisiji za sintaksu (Kom. br. 3). P. S. Na sednici Komisije br. 7 od 30. marta 2004. godine odlueno je da se nacrt odluke uputi i Komisiji za praewe i istraivawe pravopisne problematike, a s wim e biti upoznati svi lanovi Odbora, predsednici komisija koji nisu lanovi Odbora i sekretari komisija.

Odluka br. 46 GOTOVO UVEK PRVO IME PA PREZIME Sredinom aprila 2004. godine predsedniku Odbora za standardizaciju srpskog jezika obratio se dr Dragan Blagojevi, s Matematikog instituta SANU, e-potom sledeeg sadraja: Potovani profesore Klajn, Svojevremeno ste pisali o looj navici da se prvo pie prezime pa ime (Markovi Marko, na primer). Ta navika nesumwivo potie jo iz osnovne kole. Ta34 mo su aci u dnevniku poreani po prezimenima. Verovatno ih zato i veina nastavnika oslovqava prezimenom. Tako je, naalost, i u sredwim kolama, u ta sam imao prilike da se i sam uverim, jer, kao spoqni saradnik, drim neke asove u Matematikoj gimnaziji. Ako za pisawe imena takvim redosledom u dnevniku i ima nekog opravdawa, onda za isti redosled u svedoanstvima i diplomama takvog opravdawa ba i nema. No, da ne lamentiramo nego da pokuamo da stvar popravimo. Predlaem Vam da va Odbor za standardizaciju poaqe je-

dan zvanini dopis Ministarstvu prosvete i da predloi da se aci u dnevnicima i drugim dokumentima (matinim kwigama, svedoanstvima, diplomama) upisuju prvo imenom pa prezimenom. A redosled moe da bude na osnovu prezimena. Za ovo je potrebno da se malo promene odgovarajui obrasci. Za to je ipak potrebna inicijativa autoritativnijeg tela, na primer vaeg Odbora. S obzirom na to da neko meni blizak radi na odgovarajuem mestu u Ministarstvu i da moe da neto takvo pogura, usuujem se da prognoziram da bi to prolo. A verujem da bi za nekoliko godina pomenuta loa navika postala retka a i ministarka je lingvista, pa bi imala razumevawa za inicijativu. S potovawem, Dragan Blagojevi Slaui se sa dr Draganom Blagojeviem, kome zahvaqujemo na dragocenoj inicijativi, utvrujemo sledei stav, s kojim emo upoznati ne samo ministra prosvete i sporta nego, preko dnevnih listova i radijsko-televizijskih kua, i najiru javnost. Imena i prezimena ena i mukaraca, domaa i strana, vaqa u srpskom jeziku govoriti i pisati tako da gotovo uvek prvo doe ime pa prezime: Marko Markovi, Marija Stankovi, Frawo Sili, Izet Sarajli, Elizabet(a) Tejlor, Xon Lenon, Bela Hamva, Dagmara Cirankijevi itd. Izuzetak su telefonski imenici, azbuni katalozi u bibliotekama, platni spiskovi, kolski dnevnici i sl., mada bi u kolskim dnevnicima, da bi se odnegovala vaqana navika, trebalo pisati prvo ime pa onda prezime, s tim to bi redosled navoewa mogao biti i daqe po prezimenu. Kada se navede prvo prezime, treba iza wega staviti zapetu. U svim drugim situacijama i u svim standardnojezikim stilovima trebalo bi se drati normalnog redosleda prvo ime pa onda prezime. To je neophodno i u ituqama dnevnih listova bez obzira na to kakav je redosled u podnescima oaloenih porodica, to za sobom povlai i obavezno deklinirawe mukih prezi35

mena (npr. Naem dragom i nikad nepreaqenom ocu Marku Petroviu dajemo estomeseni pomen u subotu itd.). Komentar Re je o obiaju koji sledi ogromna veina evropskih jezika zemaqa i naroda, s izuzetkom nama bliskih suseda Maara, koji u svome jeziku po vlastitoj tradiciji ine suprotno, ali se izvan maarskog jezika redosled saobraava u skladu s obiajima veine naroda i jezika, bez obzira na to da li su posredi veliki ili mali narodi i jezici u Evropi, Severnoj Americi, Junoj Americi i Australiji, dok nemamo podataka kako se postupa u brojnim azijskim i afrikim jezicima. Meutim, kada je re o kineskom jeziku, u wemu je obiaj istovetan onome u maarskom, ali, kad se kineska imena prenesu u druge jezike, zadrava se kineski nain pisawa, dakle Mao Cedung, Xou Enlaj (ranije Mao Ce Tung, u En Laj), ijang Cemin itd., gde su Mao, Xou i ijang prezimena, a ne imena. Kada je re o domaim imenima i prezimenima, nama je poznato da se u Politici", u wenim viestraninim ituqama, ispravqaju pravopisne i druge greke, leksiko-stilske i sintaksike (ukquujui i zamenu sati asovima, to inae nije u skladu s Odlukom Odbora br. 1, gde je preporuena upotreba sati, na emu je insistirao svojevremeno i sam Vuk Karaxi), ali se zadrava redosled imena i prezimena koji navode stranke, ukquujui i nedeklinirana muka prezimena (npr. u prazninom broju Politike", 13. maj 2004. godine, str. DZ, dvaput stoji Rajii Vladimira, a jednom, pravilno, Vladimira Rajiia; Radi Anki, isto, str. DZ; Babi Zagorka i Korica Vojna [tj. Vojni, u dativu], isto, str. D4). Premda ovo nije pravopisni, nego sintaksiko-stilski problem, nee biti zgoreg da se poduka za wegovo reavawe navede i u buduim izdawima Pravopisa srpskoga jezika, makar u Reniku uz Pravopis, tj. da se navede vie domaih i stranih primera koji bi ukazivali na preskriptivnu normu, ukquujui i izuzetak od we kad je posredi govorewe i pisawe kine-

skih imena i prezimena, za koje ne vai prilagoavawe. Obaveznost ove norme, pored ostalog, obezbeuje jasno razaznavawe ta je ime a ta prezime, jednako vano i za domaa i za strana imena. Ako to ne bismo potovali, ne bismo npr. znali ta je ime a ta prezime u ovakvim sluajevima: Mili Mii, Anka Dutina, andor Pal, Xorx Stjuart, Metju Arnold i sl. Kad je posredi oslovqavawe, intimnija komunikacija iskquuje prezime, a javna ga podrazumeva, s odgovarajuim atributima i apelativima (Potovani gospodine Petro-

viu, Uvaeni kolega Radovanoviu, Ceweni doktore Bogdanoviu i sl.), mada iza apelativa moe doi i ime u poluzvaninoj upotrebi. * * *

Predlog ove odluke sainili su Ivan Klajn, predsednik Odbora, i Branislav Brbori, sekretar Odbora. Ona se dostavqa ostalim lanovima Odbora s molbom da u roku od mesec dana saopte imaju li primedaba pa e Odluka biti usvojena na prvoj narednoj sednici Komisije br. 7.

Odluka br. 47 BOQE IRILIKI I LATINIKI NEGO IRILINI I LATININI Sredinom septembra meseca 2004. godine Odboru za standardizaciju srpskog jezika obratio se dipl. in. Tomislav Radojkovi, savetnik u Ministarstvu prosvete i sporta, dopisom sa sledeim sadrajem: Iako sam po struci elektroinewer, nastojim da se pravilno izraavam i da potujem normu srpskog jezika. To od mene zahteva i posao koji sada obavqam u Ministarstvu prosvete i sporta. esto imam dileme u vezi s jezikim pitawima pa ih reavam konsultujui jezike prirunike i jezike struwake. U jednom primeru ostao sam zbuwen jer sam dobio razliite odgovore na pitawe: ta je pravilnije iriliki ili irilini?! Molim vas da mi odgovorite kako da razreim ubudue ta ili slina kolebawa kada je u pitawu upotreba prideva i priloga na -ki/-ni ili da o tome donesete posebnu odluku." Odgovor Likovi iriliki i irilini (kao i likovi latiniki i latinini) u skladu su s pravilima tvorbe rei u srpskom jezikom standardu. Meutim, prednost treba dati oblicima iriliki i latiniki, budui da se odnosni pridevi u 36 naem jeziku prvenstveno grade pomou sufiksa -ski, dok oblik na -ni ne donosi nikakvu razliku u znaewu. Obrazloewe Re je o dilemi izmeu dva naa najrasprostrawenija pridevska sufiksa: sufiksa -an (s nepostojanim a, u odreenom vidu -ni) i sufiksa -ski (koji ima samo odreeni vid, s alomorfima -ki, -ki, -ki). U principu, onaj prvi slui za tvorbu opisnih prideva (npr. mir-an, radost-an) a drugi za tvorbu odnosnih (relacionih) prideva, tj. onih koji izraavaju vezu s imenicom u osnovi: sportski koji se odnosi na sport, vojniki koji se odnosi na vojnike i sl. Kao i mnoge podele u jeziku, i ova u praksi postaje mutna i neodreena, iz vie razloga od kojih su najvaniji sledei: (a) Odnosni pridevi mogu se graditi i sa sufiksom -ni, i to u prvom redu oni koji nemaju neodreenog vida na -an, npr. kuni (koji se odnosi na kuu), nedeqni, dravni, trbuni, istoni i mnogi drugi. (b) Prvobitno odnosni pridevi mogu dobiti i opisno znaewe, npr. junaki 'koji se odnosi na junaka" 'junaan, hrabar', carski 'koji se odnosi na cara' 'velianstven, raskoan', astronomski 'koji se odnosi na astronome ili astronomiju' 'ogroman, neizmeran'.

(v) Pridevi stranog porekla kod nas se najee adaptiraju tako to se stranom pridevskom sufiksu dodaje na sufiks -an (-ni), a meu tim pridevima veina su odnosni, npr. kolonij-al-an, monet-ar-ni, repres-iv-an, tendenci-oz-an, tip-i-an itd. Poto bi rasprava o svim pridevima na -an/ni i -ski zahtevala previe prostora, u daqem izlagawu ograniiemo se na prideve sa zavretkom -ian/-ini odnosno -iki. Pri tom pod zavretkom" podrazumevamo dve mogunosti: Prave sufikse -ian, -ini, -iki imamo u reima kao to je upravo navedeno tipian, ili u dinastiki, turistiki i sl., gde je prvi deo (-i-) nastao fonetskom alternacijom od grkog sufiksa -iks, ili odgovarajuih sufiksa u zapadnoevropskim jezicima, na ta je dodato nae -an odnosno -ski. (Samo izuzetno ovakvi sufiksi se javqaju u reima s domaom osnovom, npr. seb-ian.) Naprotiv, u primerima kao to su irilini i iriliki, ili dvojezian, lirian, parnini, usklini, mornariki, fiziki i sl., sufiks je samo -an/-ni, odnosno samo -ski. Segment -i- u tom sluaju ne pripada sufiksu nego osnovi, pri emu je glas nastao od k ili c na kraju osnove (jezik, lirik-a, mornaric-a itd.). Treba napomenuti da je za mnoge prideve teko odluiti da li imaju neodreeni vid (na -an) ili samo odreeni (na -ni). U tome ni leksikografi ne uspevaju uvek da budu dosledni, o emu nam svedoe mnogi parovi odrednica u Reniku Matice srpske (RMS). Tako je u odreenom vidu dato crnogorini, ali u neodreenom b(j)elogorian; sferini je dato u odreenom vidu a cilindrian u neodreenom, iako oba prideva izraavaju oblik geometrijskog tela. to se tie odnosa izmeu -ian/-ini s jedne strane i -iki s druge, na ta se svodi pitawe in. Radojkovia, moemo razlikovati tri sluaja. () Samo u obliku na -ian (-ini) javqaju se opisni pridevi kao fantastian, autentian, haotian, arhaian, karakteristian, fotogenian, problematian i slini. U jednom radu u asopisu Na jezik" (kw. HH, 1990, sv. 45, str. 214233) Irena Grickat posebno je izdvojila podgrupu prideva sa znaewem iz oblasti fiziologije, psihologije, patolokih stawa i sl.", kao rahitian, skle37

rotian, neuralgian, hronian, flegmatian, apatian, paranoian, nostalgian i sl. Moemo tome dodati i veinu prideva izvedenih od imenica na -ija, kao melodian, harmonian, ironian, histerian, energian, alergian, simetrian, zatim poneke izvedene od imenica mukog roda na suglasnik, kao tipian, simbolian, cilindrian, felerian, a naravno i one od domaih priloga sa zavretkom na -ce: hotimian, d(j)elimian, m(j)estimian, letimian, naizmenian, nasumian, nehotian i dr. () Samo na -iki izvode se pridevi od imenica na -ika (tehniki, fiziki, gimnastiki, botaniki, muziki, fabriki, kliniki, keramiki, optiki itd.). Izuzetno se javqa poneki opisni na -an, kao panian, lirian; naspram odnosnog politiki (koji se odnosi na politiku) imamo opisno apolitian (koji se ne zanima za politiku), a pored tradicionalnog gramatiki (koji se odnosi na gramatiku) u novijoj lingvistici javili su se opisni termini gramatian i negramatian, za konstrukcije koje jesu, odnosno koje nisu, mogue prema pravilima gramatike datog jezika. () Za prideve izvedene od ostalih vrsta osnova javqa se i -iki i -ian, prema tome da li su preteno odnosni ili opisni. Od imenica na -ik, recimo, veinom su odnosni kao katoliki, arktiki, radniki, sveteniki, pesniki, kowaniki, pravniki itd., ali imamo i opisne cinian, skeptian, rizian, bezoblian, a od prazniki (zabeleenog u RMS) obinije je praznian, to pokazuje da se pored odnosnog znaewa 'koji se odnosi na praznik' probilo znaewe 'svean, veseo'. Od imenica na -ist(a) po pravilu imamo prideve na -iki, kao u turistiki, budistiki, faistiki, biciklistiki, urbanistiki, kriminalistiki, humanistiki, feministiki itd., ali tamo gde preovlauje opisno znaewe javqaju se i dublete na -ian, za koje emo primere videti nie. Od imenica na -ica gotovo svi pridevi su odnosni i javqaju se samo u odreenom vidu, ali je sufiks za neke -iki a za neke -ini. Tako imamo s jedne strane izb(j)egliki, podmorniki, mornariki, kowiki, bolniki, zam(j)eniki, subotiki, ukariki, domaiki, udoviki, pa i kukaviki i udvoriki, mada su ova dva prideva po znaewu opisna pre nego odnosna. S druge stra-

ne imamo porodini, granini, stanini, penini, m(j)enini, gqivini, posledini (posqe-), kuglini, karlini itd., uz poneki opisni s neodreenim vidom, kao bezgranian ili pravian. (RMS daje i odrednicu krivian, ali samo u neuobiajenom znaewu 'nepravedan', dok za pravno znaewe [kao u krivini zakonik i sl.] napomiwe da ima samo odreeni vid.) Najzad, ima i sluajeva gde se od jedne iste osnove pridev izvodi i pomou sufiksa -iki i pomou -ini odnosno -ian. Negde razlika u sufiksima podrazumeva razliku izmeu odnosnog i opisnog prideva, npr. logiki (koji se odnosi na logiku) logian (koji nuno proizlazi iz neega), etiki (koji se odnosi na etiku) etian (moralan, estit), akustiki (koji se odnosi na akustiku) akustian (koji dobro prima i prenosi zvuk), statiki (koji se odnosi na statiku) statian (nepokretan, koji se ne mewa), realistiki (koji pripada realizmu) realistian (koji realno gleda na stvari) itd. Pridev jeziki odnosi se na jezik (govor), a jezini (osim u hrvatskom) na jezik kao organ. Takva opozicija, meutim, nije nikada dosledno sprovedena. Irena Grickat u pomenutom radu (str. 220) istie da bi se prema znaewu moglo oekivati da uz laiki i stoiki postoje i opisni pridevi *laian i *stoian, ali takvih nema. Na istom mestu ona navodi niz primera kod kojih se ne zapaa, ili se tek u neznatnoj meri zapaa, razlika u znaewima izmeu izvedenica na -iki i na -i(a)n". Takvi su parovi apodiktiki apodiktian, eklektiki eklektian, jeretiki jeretian, metaforiki metaforian, skeptiki skeptian, toksiki toksian, fanatiki fanatian, hermetiki hermetian, hidrauliki hidraulian, humoristiki humoristian, egoistiki egoistian, optimistiki optimistian, pesimistiki pesimistian i mnogi drugi. Wima moemo dodati istoznane parove na -iki i -ini (bez neodreenog vida). RMS daje pod zajednikom odrednicom, ili upuujui znakom jednakosti s jedne odrednice na drugu, vodeniki i vodenini, vodoniki i vodonini, iweniki i iwenini, reeniki i reenini, zam(j)eniki i zam(j)enini, parniki i parnini, heraldiki i heraldini, termodinamiki i termodi38

namini i drugo. Stvar se jo komplikuje kada se od iste osnove javi i varijanta na -ski odnosno -ijski, kao u estetiki estetian estetski (sve pod istom odrednicom u RMS) ili alegoriki alegorian alegorijski. Kantov filozofski termin kategoriki imperativ (tako u Enciklopediji Prosvete i u renicima stranih rei) u RMS je zabeleen kao kategorini, kategoriki ili kategorijski imperativ. Ovakva dvojstva i trojstva neizbena su u jeziku, s obzirom na razliite puteve dolaska rei i wihove meusobne uticaje, ali je oigledno da ne obavqaju nikakvu korisnu funkciju kada nisu povezana s razlikom u znaewu niti u pridevskom vidu. Jezik nastoji, koliko je mogue, da ih eliminie. Vidimo to kada u RMS naemo odrednice kao kukavian, fizian, muzian, mehanian, kosmian, nacionalistian, teroristian, oblini, fabrini, matematini, monarhini i sline, koje su delom potvrene kod starijih pisaca, ali su danas naputene za qubav oblika na -iki. Slino tome ali obrnuto, I. Grickat je konstatovala (nav. d., str. 221) da neobino deluju" pridevi ironiki, klasiki, komiki, paniki, plastiki, romantiki, tragiki, histeriki i drugi koje je nala u Mateievom obratnom reniku, a umesto kojih su danas ostali u upotrebi samo oblici na -ian. Vraajui se na pitawe od koga smo zapoeli ovo razmatrawe, moramo rei da RMS daje samo oblike iriliki (s dva akcenta) i latiniki, a jednako je i u Pravopisnom reniku iz 1960. U praksi, meutim, bar su isto toliko uobiajeni i oblici irilini (irilini tekst, irilino izdawe, irilina verzija i sl.) odnosno latinini. Budui da su oba prideva nesumwivo odnosna a ne opisna (ne postoji oblik na -ian, ne moe se rei *Ovo izdawe je vrlo irilino i sl.), jasno je da i ovi parovi spadaju u red istoznanih, nefunkcionalnih dubleta tipa vodeniki = vodenini. Otuda zakquak da su oba oblika prihvatqiva, ali da prednost treba dati sufiksu -iki, s obzirom na wegovu primarnu funkciju graewa odnosnih prideva.

Nacrt odluke br. 47 pripremio je Ivan Klajn, predsednik Odbora, i on je, s mawim doterivawem, prihvaen kao predlog

odluke br. 47, koji e biti uvrten u dnevni red osme godiwe sednice Odbora planirane za sredinu februara meseca 2004. godine.

Odluka br. 48 NE VIDIMO RAZLOGA ZA LATINICU Uvodne napomene Zahvalni smo Narodnoj kwizi to je prihvatila nau redakciju poznatog upozorewa koje se tie autorskog prava (Ova publikacija [] ne sme se umnoavati i pretampavati niti prenositi [] bez odobrewa izdavaa). Nae upozorewe i naa redakcija te znaajne poruke sadrani su u naem dopisu br. 7 od 4. februara 2004. godine. Umesto dopisom, Narodnoj kwizi Odbor se ovog puta obraa s Odlukom br. 48, iji je predmet komentar nekih aspekata serijske publikacije tog izdavaa pod naslovom Klub italaca, koja povremeno dospeva u ruke pojedinih lanova Odbora. Pre nego to prokomentariemo neke aspekte revije Klub italaca, izdvajamo deo pripremqenog teksta kojem smo dali naslov Oekivawe i upozorewe. Oekivawe i upozorewe Odbor oekuje da e Narodna kwiga prihvatiti nae upozorewe da nema smisla istrajavati ne samo na tome da svi propratni tekstovi revije budu na latinici nego da se i veina kwiga koje objavquje ovaj eminentni izdava tampa na latinici. Imali smo prilike da se odlukama Odbora br. 18, br. 20 i br. 26 odredimo prema prekomernoj latinizaciji govornog prostora srpskog jezika nalazei da se wome porie hiqadugodiwa tradicija srpske jezike kulture, to se ne zbiva ni u jednoj zemqi evropskog (zapravo slovenskog) istoka. Uostalom, ni Grka, koja je ako ne rodno mesto a 39 ono svakako posredniko arite svih triju evropskih pisama, nije napustila svoju helenicu, tromilenijumsko pismo grkog jezika (grkih jezika, staroga i novog).

Komentar nekih aspekata revije Klub italaca lanovi Odbora, ukquujui i one koji su lanovi Komisije br. 7 (za odnose s javnou i reavawe neodlonih pitawa), imali su prilike da listaju reviju Klub italaca, koja se besplatno dostavqa lanovima Kluba. Pred oima nam se naao posledwi trobroj publikacije 4/2004 (oktobar-novembar-decembar). Revija je dragocena jer donosi niz informacija o kwigama koje objavquje ili ih je objavila Narodna kwiga Alfa, najvei izdava na govornom prostoru srpskog jezika. Strogo uzev, azbuno ponaawe Narodne kwige nije protivustavno (u Ustavu Srbije iz 1990. godine i daqe stoji srpskohrvatski jezik, mada je Zakonom o slubenoj upotrebi jezika i pisama iz 1991. godine data izriita prednost nazivu srpski jezik i wegovom irilikom pismu). Re je o lanu 1. Osnovnih odredaba Zakona: U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi je srpskohrvatski jezik, koji se, kada predstavqa srpski jeziki izraz, ekavski ili ijekavski, naziva i srpskim jezikom (u daqem tekstu: srpski jezik)." Re je i o lanu 2: U Republici Srbiji u slubenoj je upotrebi iriliko pismo, a latiniko pismo na nain utvren ovim zakonom." Iz lanova 8, 9. i 10. Zakona, koji je jo na snazi, vidqivo je, zapravo, da se slubena

upotreba latinikog pisma, kako glasi i naslov poglavqa Zakona, odnosi na Hrvate i Muslimane (tada, 1991, jo neimenovane nekonfesionalnim nazivom Bowaci), ije primarno pismo jeste latinica, a iz lana 1. Zakona vidi se da se wima ne namee srpski jeziki izraz, a sledstveno tome ni naziv srpski jezik. Osim toga, svi ustavni projekti koji su izili u javnost posledwih godina polaze od toga da je srpski jezik nacionalni slubeni jezik, a irilica wegovo matino pismo. I nezavisno od ustava i zakona, koji se mogu mewati i naboqe i nagore, trebalo bi da ustanove kulture (a Narodna kwiga Alfa, makar bila preduzee koje sledi trine izazove, jeste i ustanova kulture) slede i kulturnu tradiciju naroda kojem se prvenstveno obraaju. Naravno, kwige i druge publikacije koje proizvodi Narodna kwiga razlivaju se i preko srpskih kulturnih mea, ali, po naem saznawu, malo je onih to znaju i razumeju srpski jezik, i na prostoru bive SFRJ i

izvan wega, koji e odbiti srpsku kwigu zato to je tampana irilicom. Ako ima i takvih, i koliko ih ima, ne treba negovati wihovu odbojnost prema irilici nego kvalitetom kwige uticati na to da se ta odbojnost ublai i odstrani. Dostavqajui Narodnoj kwizi Alfi ranije donete odluke Odbora br. 18, 20 i 26, koje upotpuwavaju nau argumentaciju, Odbor se nada da e za wih kao i za argumente iznete u ovoj kwizi, ovaj izdava, drugi izdavai i ira javnost imati razumevawa. * * *

Nacrt ove odluke Odbora pripremio je wegov sekretar Branislav Brbori. Nacrt je s mawim doterivawem prihvaen na treoj ovogodiwoj sednici Komisije br. 7, odranoj 14. decembra 2004. godine. Nacrt je tako postao predlog, koji e biti uvrten u dnevni red osme godiwe sednice Odbora, planirane za sredinu februara 2005. godine.

Odluka br. 49 SITNICE JEZIKOSLOVNE TAKOE JE POEQNO STANDARDIZOVATI Odboru za standardizaciju srpskog jezika obratio se, jo krajem marta 2004. godine, Dragoslav Graoanki, lan Komisije br. 8 (za standarni jezik u kolstvu, administraciji, izdavatvu i javnim glasilima) pismom sledeeg sadraja:
Potovani lanovi Odbora, Dostavqam vam predlog za standardizaciju itawa, izgovarawa i zapisivawa (telefonskih) brojeva na srpskom jeziku. Ispisujem ove redove u odsustvu znawa da je neto od onog to u ovde rei ve regulisano kakvim srpskim telefonskim pravilnikom, svetskim standardom ili kojim globalnim kodom. Najei brojevi koje ita, izgovara ili zapisuje prosean graanin ili govorilac srpskog jezika jesu moda telefonski brojevi. Lino ne sumwam u potrebu da za ove radwe postoje pravila, standardi, jer u protivnom lako moe doi do zabune ili bar usporenog razumevawa pri komunikaciji. Jo mawe sumwam da bi takva pravila trebalo uvesti ako ih nema. Kada ujete kako drugi izgovaraju broj vaeg vlastitog telefona ili kad taj broj ugledate zapisan na nain u kojem je grupisawe cifara drugaije od onog koji vi primewujete, moe se dogoditi da ni svoj telefonski broj (odmah) ne prepoznate. Mogue su kombinacije: 1) 2-6-2-2-9-7-5, 2) 26-22-975, 3) 262-297-5 i 4) ostale. ini se da bi od sadawe razdeenosti, tj. proizvoqnog razdeqivawa pri zapisivawu, izgovarawu i itawu telefonskih brojeva na srpskom jeziku, boqa bila standardizacija ove materije radi kvalitetnije (bre i pouzdanije) komunikacije. Ovo pitawe (i wegovo regulisawe) moe podstai i neka druga pitawa: ona, jo sitnija, telefonska", npr. da li koristiti crticu ili crtu pri zapisivawu cifar-

40

skih segmenata, pa i ona koja se tiu opteg zapisivawa brojeva pismom, gde pogotovu nije poeqno da standard bude dvoznaan s obzirom na matematiku osobinu broja da mu i najmawa promena pri ispisu, i to ne samo cifarskom nego i slovnom", moe neslueno izmeniti sadrinu. Uzmimo kao primer grub nesklad izmeu srpskog pravopisnog standarda i (prinudnog, zapravo represivnog) standarda" u optenovanom saobraaju (bankarstvo, potanski saobraaj i sl.) pri ispisivawu brojeva (tj. novanih iznosa) pismom, reima, tj. slovima, kako te institucije vele, odnosno kako pismeno upozoravaju, zapravo prisiqavaju, na spojeno pisawe protivno vaeem srpskom jezikom standardu! Moramo li ve due od veka rtvovati srpski jeziki standard da bismo smawili opasnost od kriminala!? vaqa upitati i zauditi se istovremeno. Iako se ovo pitawe pokree moda u zadwi as, pa sve lii na alu u kojoj aspirin treba to pre popiti jer glavoboqa samo to nije minula (moda uskoro nita neemo morati ni odvojeno ni zajedno pisati kad poelimo da uestvujemo u novanom saobraaju), trebalo bi da Odbor intervenie pre nego to nas prognozirani (elektronski, digitalni) napredak zaskoi. To je utoliko potrebnije ukoliko ima sasvim jednostavnih grafijskih reewa koja, bez naruavawa srpskog jezikog standarda i wegovog dostojanstva, mogu odrati postojei preventivno-bezbednosni nivo zatite neelektronskog ispisa u sadawem novanom saobraaju."

tici" i potanskim imenicima. Radili smo to nekoliko meseci pa smo izveli sledee zakquke. Zakquci 1. Telefonski brojevi mawi od trocifrenih retki su bilo kao lokali u mawim firmama ili dvocifreni brojevi u postojeem potanskom saobraaju. Oni se piu i izgovaraju jednako i jednodelno: 0 (nula), 7 (sedam), 9 (devet). Obino slue za izlaz iz lokalne mree u gradsku. Dvocifreni i trocifreni brojevi obino slue kao lokali u mawim firmama i kao naroito vani telefoni u Beogradu i drugim veim gradovima. Na primer, u Beogradu imamo: 92 (devet-dva), deurna sluba SUP-a; 93 (devet-tri), vatrogasci Beograda; 94 (devet-etiri), hitna pomo; 95 (devet-pet), tano vreme; i 96 (devet-est), telegrami. 2. Trocifreni i etvorocifreni brojevi, opet u potanskom saobraaju i lokalnim vezama, piu se zajedno u Politikinoj rubrici VANI TELEFONI i u potanskim imenicima: 977 (devet-sedam-sedam), prijava smetwi na telefonskim vezama; 901 (devet-nula-jedan), meunarodni razgovori; 988 (devet-osam-osam), brojevi pretplatnika; 9811 (devet-osam-jedan-jedan), buewe; 9860 (devet-osam-est-nula), Vojna policija; 9823 (devet-osam-dva-tri), meteoroloki podaci; 9822 (devet-osam-dva-dva), crkveni kalendar; 9844 (devet-osam-etiri-etiri), loto i sportska prognoza; 9862 (devet-osam-est-dva), humanitarni telefon. Nama se i osobama koje smo anketirali, ipak, ini da bi etvorocifrene brojeve trebalo pisati s crticom izmeu prvih i potowih dveju brojki, jer na to upuuje i podeqeni" izgovor posle prvih dveju. U tome, ini se, malo se qudi koleba, bez obzira na to to su se i Politika" i Pota opredelile za pisawe bez crtice. 3. Petocifrenih brojeva u Beogradu vie nema, ali ih ima u drugim gradovima: 018/51-026 (nula-jedan-osam-pet-jedan-nula-dva-est) ili 021/59-623 (nula-dva-jedan-pet-devet-est-dva-tri). U pisawu gotovo nema kolebawa, ak ni oko pisawa kose crte posle pozivnog broja za grad, s tim to Politika" stavqa crticu posle prvih dvaju brojeva, kao i osobe koje smo mi 41

Uvodne napomene Kolega Dragoslav Graoanki javqa se Odboru s uverewem da ima smisla standardizovati i sitnice jezikoslovne s kojima se susreemo u svakodnevnom ivotu. To uverewe zasluuje podrku Odbora. U ovom sluaju posredi su dve stvari: 1) Kako itati i pisati telefonske brojeve, kako ih deliti" i spajati" da bi se lake pamtili i prepoznavali? i 2) Kako zapisivati brojne vrednosti i pismom kad se to trai u bankama i potama? Da bismo na ova pitawa odgovorili, izvrili smo malu anketu s prijateqima, na poslu i izvan wega a proverili smo i kako se piu telefonski brojevi u Poli-

anketirali, a Pota ne stavqa crticu nego pravi pauzu posle prvih dvaju brojeva. 4. estocifrene brojeve svi piu i pisali bi s crticom posle prve tri cifre, to ini i Politika": 064-789 (nula-est-etiri-sedam-osam-devet), Mobilna telefonija Srbije korisniki servis; 649-467 (est-etiri-devet-etiri-est-sedam), Centar za neuroze i granina stawa itd. 5. Pri itawu i pisawu sedmocifrenih brojeva ima najvie kolebawa, i u Politikinoj rubrici i inae, dok se u Poti ne pie crtica nego se, posle prve etiri brojke, pravi mawi razmak, ali osobe koje smo mi anketirali golemom veinom pisali bi dve crte, prvu izmeu prvih dveju i drugih dveju brojki, a drugu posle drugih dveju brojki, ispred potowih triju. U Politici" preovladava trei obrazac: 3618-444, 3617-777 i sl. kod taksi preduzea, dok u potanskim imenicima redovno stoji jedna crtica ili mawi razmak, posle prvih etiriju, odnosno pre posledwih triju brojki. Mi se opredequjemo za pisawe dveju crta (36-18-444, 36-17-777, s izgovorom svake brojke ponaosob, uz mawi zastanak onde gde se piu crtice), uvereni da bi to prihvatile i Politika" i Pota, kojima emo se obratiti ako ovaj predlog bude prihvaen. 6. Po istom obrascu pisae se i predbrojevi za ulazak u mreu drugog grada ili druge drave. Tako, na primer, pisaemo na sledei nain ove brojeve: 018/530-923 (Ni), 021/583-681 (Novi Sad), 99-387/51/ 465-140 (BiH, Bawa Luka, pretplatnik), 99-38/61/43-80-109 (Slovenija, Qubqana, pret-

platnik), 991/708/48-44-757 (SAD, ikago, pretplatnik) itd. 7. Nema kolebawa u pogledu pisawa crtice izmeu grupisanih brojki, a ne crte. Mada to nije izriito regulisano u Pravopisu srpskoga jezika (a moglo bi biti!), pisawe crtice sledi analogiju, jer se polusloenice piu sa crticom (spomen-ploa, crno-ut za dve odvojene boje, crveno-plavo-belo srpsko je zacelo i sl.), kao to se i rei razdvajaju na slogove pomou crtice (npr. la-sta-vi-ca, e-nid-be-ni i sl.) i kao to se razliiti oblici iste rei kad se navode zajedno piu s crticom (budem-bude-bude-budemo-budete-budu). Jednostavno, razloga za crtu nema, a crtica je, i inae, dostupnija na kompjuterima. 8. ini se da spojeno slovno pisawe brojeva u bankarstvu: 7.816 (sedamhiqadaosamstoesnaest), 29.455 (dvadesetdevethiqadaetiristotinepedesetipet) 5.782.655 (petmilionasedamstoosamdesetdvehiqadeeststopedesetpet) vie nije obavezno. Niti je bilo niti ima opravdanog razloga za krewe pravopisne norme, koja propisuje i odvojeno i spojeno pisawe, zavisno od veliine broja (600 eststo ili est stotina; 990 devetsto devedeset ili devet stotina devedeset; 5.800 pet hiqada osamsto ili pet hiqada osam stotina) itd. * * *

Nacrt odluke br. 49 pripremili su Branislav Brbori, sekretar Odbora, Radojko Gaevi, sekretar Komisije br. 8, i Jovan Vuksanovi, sekretar Komisije br. 4. Tekst nacrta je doteran na treoj sednici Komisije br. 7, odranoj 14. decembra 2004. godine.

Odluka br. 50 BOQE JE REI DODATNA VREDNOST Uvodne napomene Odboru za standardizaciju srpskog jezika, krajem septembra 2004. godine, obratio se Jugoslav Perovi, novinar Tanjuga, dopisom sledee sadrine: 42
Molim vas da mi razjasnite jednu dilemu, u koju sam 'zapao' nakon donoewa jednog od najvanijih zakona u nas u posledwe vreme. Re je o uvoewu 'Poreza na dodatnu vrednost', koji pola naih medija naziva 'Porez na dodatu vrednost', kako je objavqeno i u Slubenom glasniku.

Meutim, na sajtu Ministarstva finansija Srbije pie 'Porez na dodatnu vrednost', to i ja smatram da je ispravno, ali polovina mojih kolega novinara misli i pie drukije. Smatram da je pojavu ovakvih i slinih dilema potrebno hitno reiti, kako se ne bi, eventualno, 'odomaio' pogrean termin, jer se on kasnije znatno tee ispravqa. Unapred zahvaqujem i molim za brzo reagovawe."

Reagovawe Odbora U Komisiji br. 7 konsultovali smo se telefonom a konsultovali smo jo neke kolege u Odboru. Svima je u uhu pridev dodatni (verovatno samo s odreenim vidom, koji je u enskom i sredwem rodu, ako se zanemari naglasak, istovetan s odreenim), i svi smatraju da je za termin boqe izabrati sintagmu porez na dodatnu vrednost. I u drugim sintagmama uje se samo dodatni (dodatne tekoe, dodatni problemi, dodatna buka itd.), a u obrazloewu predloga mnogih zakona esto se kae da za wihovo sprovoewe nisu potrebna dodatna sredstva u buxetu Republike Srbije. U naelu je boqi ist" pridev (izveden, u ovom sluaju, pomou sufiksa -an/-ni) nego trpni pridev upotrebqen atributivno, osim ako ne postoje razlozi za uspostavqawe semantike razlike, kakva npr. postoji izmeu prideva radan i radni ili prideva smrtan i smrtni (Radni ovek nije morao biti radan iako se tako zvao; Svaki je ovek smrtan i svaki moe napraviti smrtni greh). U naelu, takoe, trpni pridev mada ni to nije obavezno trai vezu s kim ili s im. U konkretnom sluaju, nije, razume se, nepravilno ni jedno ni drugo, ali nam se sintagma dodatna vrednost ini mawe upit-

nom, dok bi sintagma dodata vrednost, odnosno porez na dodatu vrednost, vukla k tome da vaqa precizirati emu je vrednost dodata. Obavili smo razgovor i u Ministarstvu finansija i u Republikom sekretarijatu za zakonodavstvo. I wima je u uhu pridev dodatni, odnosno dodatna. Podsetili smo i jedne i druge na to da je Odbor svojevremeno, jo u avgustu 1998, odgovarajui na pitawe ZOIL Dunava" u vezi s nedoumicom oko akcionarskog/deoniarskog/ deonikog drutva, doneo (u Odluci br. 3) preporuku da se da prednost deoniarskom drutvu. Naime, smatralo se da je sintagma deoniarsko drutvo najboqe reewe stoga to je stilski opravdanije uzeti prevedenicu deoniar/dioniar nego pozajmqenicu akcionar, dok je izmeu kraeg deoniko/dioniko i dueg oblika deoniarsko/dioniarsko boqi dui oblik, jer se, ipak, udruuju qudi, vlasnici deonica, a ne same deonice/dionice. U svakom sluaju, sintagma koja oliava termin treba da bude ustaqena i, ako je mogue, jednoznana. Prema tome, bez obzira na to to je sintagma porez na dodatu vrednost mogui prevod engleske sintagme value added tax (gde je added particip, s osnovnim znaewem dodat[i/a/o]), u srpskom je boqe rei dodatni, dakle boqe je ustaliti sintagmu porez na dodatnu vrednost nego sintagmu porez na dodatu vrednost. * * *

Na ovu molbu novinara Jugoslava Perovia najpre je odgovoreno dopisom br. 17 Komisije br. 7, a na treoj sednici Komisije odlueno je da se sadraj tog odgovora predloi Odboru, na wegovoj godiwoj sednici koja se planira sredinom februara 2005. godine, da taj odgovor usvoji kao odluku Odbora br. 50.

43

Odluka br. 51 PRIDEV NEMATERIJALAN NIJE PODESAN ZA PREVOEWE TAKO VANIH SINTAGMI Uvodne napomene Odboru za standardizaciju srpskog jezika obratio se, 1. septembra 2004. godine, Andrej Vujnovi, predsednik Muzejskog drutva Srbije, dopisom sledee sadrine:
Na strunom skupu odranom u Etnografskom muzeju u Beogradu, povodom Meunarodnog dana Muzeja, 18. i 19. maja 2004. godine, pokrenuto je, izmeu ostalog, i pitawe odgovarajueg termina za onaj deo kulturnog naslea koji se do sada nazivao duhovna batina, nematerijalna batina, nematerijalna kulturna dobra i sl. Na anglosaksonskom govornom podruju koristi se pridev intangible, npr. the intangible heritage of humanity, prevoeno obino sintagmom nematerijalno naslee oveanstva. Na navedenom skupu izraeno je miqewe da tako vanu terminoloku sintagmu u srpskom jeziku ne bi trebalo obeleiti negativnim, odrinim, pridevom, koji poiwe prefiksom ne. Obraamo se Odboru s molbom da da svoje struno miqewe o tome kako bi najprikladnije bilo terminoloki oznaavati ovu vrstu kulturnog naslea."

Reagovawe Odbora Konsultujui se u Komisiji za odnose s javnou i reavawe neodlonih pitawa (Kom. br. 7) Odbora za standardizaciju srpskog jezika pa i izvan we, zakquili smo da pridev nematerijalni zaista nije srean prevod za engleski pridev intangible = neopipqiv (koji se razlikuje od prideva untouchable = nedodirqiv, u nas prevoen i kao nesalomqiv u svojevremeno emitovanoj seriji The Untouchables). I u engleskom postoji re non-material, ali nema sintagme the non-material heritage of humanity nego samo the intangible heritage of humanity. Kako je re o vanom pojmu meunarodnog karaktera, mislimo da bi srenije reewe bilo ako bi se engleske sintagme u kojima se govori o kulturnim dobrima i 44

kulturnom nasleu prevodile kod nas pomou ekvivalenta za engleski pridev intangible neopipqiv (dakle neopipqivo naslee oveanstva i sl.) mada su i meu konsultovanim lingvistima spomiwani mogui pridevi netvaran i onotvaran (potowi skrojen po modelu ve postojeih prideva onostran i ovostran, uz sugestiju da bi onotvaran sadrao ne ba prozirno znaewe koji stoji s one strane tvari" kao to pridev onostran znai koji stoji s one strane ovog sveta", koji nije pristupaan ulima"). Poto je u naelu boqa domaa (= slovenska, srpska) re kad se ve ima (a u srpskome jeziku, zaista, i u filozofskoj i u hrianskoj terminologiji postoji pridev tvaran, izveden od imenice tvar, koja je kao osnovna morfema oploena u mnogobrojnim reima, kao to su zatvarati, otvarati, stvarati, pretvarati, ukquujui i svakodnevni pridev stvaran i od wega izvedene druge rei, ali i glagolske imenice zatvarawe, otvarawe i sl., ali i mnotvo potvrda prideva neopipqiv u razliitim sintagmama), ne vidimo zato bi intangible bilo dobro u engleskom, a neopipqiv loe u srpskom, niti pak zato bismo izbegavali tvar kao povremeni prevod za imenicu materija i izvedenice tvaran, tvarnost i druge. Kad je re o pridevu neopipqiv, nije bitno to je on odrian jer takvi pridevi ulaze u sastav terminolokih sintagmi (npr. nepostojano a). Bitno je, meutim, ovo: kada se tuica moe prevesti, treba je prevesti, i treba, u naelu, aktivirati potencijale (= oiviti, makar zapretane, moi) vlastitog jezika i ne podavati se tvorbenoj lewosti (ijek. lijenosti), koja se opravdava starom floskulom o narodu (ega nema u narodu, ne sme se nai ni u kwievnom jeziku). Naime, i kwievni i standardni jezik (i kad znae isto i kad ne znae sasvim isto) odavno su osamostaqene tvorevine, koje se uvek mogu nadahwivati izvornim narodnim govorima, ali je pravo i pisaca svih struka i jezikoslovaca da tvore (prave, stvaraju) nove rei kad se ukae potreba da se nov pojam pokrije" odgovarajuom rei.

U konkretnom sluaju, bie da je ipak ponajboqe prihvatiti doslovni prevod engleskog prideva srpskim neopipqiv(a/o), koji je sasvim razumqiv, bez obzira na to da li je uvek mogue razluiti je li togod konkretno ili apstraktno, opipqivo ili neopipqivo, stvarno i tvarno, odnosno nestvarno ili netvarno, duhovno i neduhovno". Pridev duhovni, koji se katkad javqa u prevoewu ovih pojmova, ima znaewe koje se obino vezuje za religijsku sferu, to vredi i za izvedenicu duhovnost, koja se uestalo javqa posledwih godina uz odgovarajuu terminologizaciju i uih i irih sintagmatskih sklopova. Prema tome, sintagme neopipqiva batina oveanstva i neopipqivo kulturno dobro, makar bile previe prozrane, same po sebi ukazuju na to da postoje i

batina i kulturna dobra koji su opipqivi, kao to postoje i pokretna i nepokretna kulturna dobra, koja su, ba zato to su pokretna ili nepokretna, i vidqiva i opipqiva, raznim ulima dostupna. * * *

Na ovu molbu predsednika Muzejskog drutva Srbije najpre je odgovoreno dopisom br. 15 Komisije br. 7, 12. oktobra 2004. godine, a na treoj sednici Komisije, odranoj 14. decembra 2004. godine, odlueno je da se sadraj tog odgovora pretoi u predlog odluke, koji bi na godiwoj sednici Odbora, koja se planira sredinom februara meseca 2005. godine, postao odluka Odbora br. 51.

45

DOKUMENTI UDRUEWA ZA ZATITU IRILICE SRPSKOG JEZIKA IRILICA"

Zakquak uesnika meunarodnog simpozijuma Danawi poloaj pisma srpskoga jezika i kako (sa)uvati irilicu u srpskom narodu i wegovom jeziku", odranog 30. juna 2005. g. u Matici srpskoj u Novom Sadu Uesnici Meunarodnog simpozijuma Danawi poloaj pisma srpskog jezika i kako (sa)uvati irilicu u srpskom narodu i wegovom jeziku", odranog 30. juna 2005. u Matici srpskoj u Novom Sadu pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i kulturu APV, Gradskog sekretarijata za obrazovawe u Novom Sadu, Gradskog sekretarijata Beograda za kulturu i Skuptine optine Vrbasa, a u organizaciji Udruewa za zatitu irilice irilica", posle celodnevne rasprave i kompromisa, jednoglasno su doneli Zakquak:*
* Sadraj Zakquka jednoglasno su podrali uesnici simpozijuma: prof. dr Drago upi (Beograd), dr Srbislav Bukumirovi (Beograd), prof. dr Milo Kovaevi (Filoloki fakultet, Beograd), prof. dr Predrag Piper (Filoloki fakultet, Beograd; na vreme je poslao izlagawe, a spreen je bio da lino izloi svoja gledita, ali je uestvovao sa svim ostalim uesnicima u prethodnom sastavqawu i usaglaavawu Predloga zakquka), dipl. in. Vladimir Lepojevi (poverenik irilice" za Beograd), dr Bogdan L. Dabi (Institut za srpski jezik SANU, Beograd), Dragoqub Zbiqi (Novi Sad), dr Zoran Miloevi (Filozofski fakultet, Istono Sarajevo), dr Svjetlana Rzjanova (vii nauni saradnik, Permska filijala Instituta filozofije i prava Uralskog odeqewa Ruske akademije nauka Perm, Ruska Federacija), dr Drago Teanovi (Filozofski fakultet, Bawaluka), akademik Nedeqko ipovac (Bawaluka), dr Nada Todorov (Uiteqski fakultet, Sombor), mr Mara Kneevi (Uiteqski fakultet, Sombor), Vera Stoji-Gaparovski (Novi Sad), mr Bog-

1. Srpska irilica svedena je danas na celom podruju srpskog jezika, naroito u javnoj upotrebi, na zanemarqiv procenat, uz oigledne pokazateqe da e se weno smiqeno i organizovano zatirawe nastaviti. 2. Potpuno neodgovorna i nebrina vlast u sprovoewu ustavnih i zakonskih reewa o upotrebi pisma u srpskom jeziku i nejedinstvo lingvista u vezi sa strunim reewem pitawa pisma osnovni su uzroci danaweg najubrzanijeg pogubnog izgona irilice iz srpskog jezika. 3. Uz dosadawi odnos dravnih institucija pre svega ministarstava prosvete prema srpskom pismu na celom podruju slubenog srpskog jezika, vie je nego oigledno da se irilica meu Srbima, kao wihovo milenijumsko pismo u svakodnevnoj upotrebi, i pored vaeih povoqnih ustavnih i zakonskih reewa, nee moi (sa)uvati.

dan Todorov (Beograd), dr Ivan arota (Filoloki fakultet, Minsk, Belorusija), dr Aleksandr Gronski (Institut za parlamentarizam i preduzetnitvo, Minsk, Belorusija), dipl. in. Nemawa Vidi (Kalenderovci, Republika Srpska), Divna Bijeli (Novi Sad), Radia Dai (student, Kosovska Mitrovica), Stanko Mazi (Smederevo), Vladimir Cvijin Spremo (Ka), ore Panzalovi (Ptuj, Slovenija) zamolili su organizatora ovog meunarodnog skupa Udruewe za zatitu irilice srpskog jezika irilica" da ovaj zakquak dostavi odgovarajuim dravnim organima, poev od skuptina republika i vlada u kojima je u slubenoj upotrebi srpski jezik, ministarstvima prosvete, kulture i pravde, kao i Odboru za standardizaciju srpskog jezika i drugim institucijama i kolama kojima je srpski jezik i pismo struka ili je u tewoj vezi s wom.

46

Vano i neophodno obraawe udruewa irilica" kqunim i izvrnim dravnim, naunim i kulturnim institucijama za srpski jezik i srpsku irilicu Potovani i uvaeni, Prolo je vie od etiri godine otkako je osnovano i po propisima registrovano Udruewe za zatitu irilice srpskog jezika irilica" u Novom Sadu za celinu srpskog jezika i podruja na kome veinski srpski narod ima pravo (ustavno, zakonsko i osnovno qudsko) na slubenu upotrebu srpskog jezika i pisma srpske irilice. Za sve etiri godine naeg postojawa i rada, i pored naih svakodnevnih aktivnosti, srpsko pismo (srpska irilica) sve se vie i bre svodi na izuzetke. Tako, na primer, u javnim ispisima u gradu Beogradu srpsko pismo svedeno je samo od 2000. godine do 2005. sa 38,1 odsto na desetak procenata. A u Novom Sadu sa 18,5 na nepuna 2 procenta. U drugim mestima Srbije, ali i izvan Srbije, stawe je tek neto boqe, a esto i mnogo gore. Ni u ostalim oblastima slubene upotrebe srpskog jezika i pisma stawe nije mnogo boqe. Posle raznih obmana jedan broj Srba misli da e ga ceo svet razumeti" ak i ako svoje (srpske) rei ispie hrvatskim (gajevskim) pismom, kao da ta ili bilo koja druga latinica utie na razumevawe nekog jezika. Kad bi neko pismo imalo takvu mo, onda bi se sastavio jedan alfabet za ceo svet. Tog pisma, meutim, nema. Zato svaki jezik i svaki narod obino ima svoje pismo koje, bez vee potrebe, ne naputa. (Zanemarujemo u ovom sluaju one koji nemaju ni svoga jezika ni svoga pisma, pa pozajmquju i usvajaju tue. Srbi nemaju nikakve potrebe da naputaju svoj jezik i svoje pismo i svakako e nas naputawe irilice skupo kotati, a da nismo ni svesni te cene u ovom asu.) Iz toga se samo od sebe zakquuje: 1. Udruewe irilica" (kao nevladina neprofitna organizacija, sa osirotelim lanstvom) ne moe samo i ne moe nikako biti dovoqno za neophodan preokret u 47

masovnom ustavnom, zakonskom i osnovnoqudskom krewu prava Srba na svoj jezik sa svojim pismom u svojoj dravi. 2. Dravne slube, dravne naune i kulturne institucije i dravnici i politiari, a pre svega kolstvo i prosveta, nisu gotovo nita uinili za povratak prava Srba na svoj jezik sa svojim pismom u posledwih pet godina. ak je uiweno naopako: iz tzv. srpskohrvatskog jezika preneto je jedinstveno i nepoznato drugima u Evropi dvoazbuje, sada i kroz preimenovawe i skandalozno preuzimawe (nesumwivo u svetu poznate hrvatske) gajevske latinice! 3. Od svih kojima smo se javqali (a javqali smo se na hiqade adresa s molbom na razgovor o ovom pitawu) jedino smo naili na razumevawe, pa i na skromniju (ali nama dragocenu) novanu pomo iz Ministarstva kulture Srbije, zatim u gradu Novom Sadu, gradu Beogradu, optini Vrbasu i u Matici srpskoj (za koriewe sale u vreme naih skupova) i na Filolokom fakultetu u Beogradu (za doputewe u koriewu sale u vreme dok je bio na elu Fakulteta divan ovek i struwak prof. dr Rade Boovi). Danawi ministar kulture, gradonaelnici Novog Sada i Beograda, kao i predsednik optine Vrbas (posledwi ak i bez nae molbe, samoinicijativno) iskazali su preko svojih slubi razumevawe i za skromnu (ali, kako ve rekosmo, vrlo znaajnu) novanu pomo u projektima irilice" (kasnije emo vam navesti i deo naunostrune dokumentacije koja potvruje da nam pismo praktino nestaje). 4. Ako ne elimo da se nae pismo zatre i istisne hrvatskim abecednim (gajevskim sastavom) do posledweg slova i posledwih procenata, neophodan je istinski optenacionalan ispravan odnos prema naem pismu. Treba videti kako drugi neguju i uvaju svoj jezik i pismo. (Videli ste i, verovatno, uli ili proitali kako je u Pokrajini Vojvodini ovih dana estoko reagovao gospodin Horhec kada je sluajno, zbog greke u kompjuteru, neki Maar dobio svoj tekst na maarskom jeziku, a na irilikom pismu. Kompjuteristi je najavqena suspenzija s posla zato to je sluajno pritisnuo pogrenu tipku, a daj boe da ne ostane i zauvek bez posla. Srp-

ski narod masovno trpi ve pedeset godina nasilno ubacivawe u srpski jezik hrvatskog pisma i u Srbiji, pa nikom nita. Ne postoji ni jedan jedini opravdan razlog da Srbi jedini u Evropi danas u treem milenijumu u svom jeziku naputaju svoje pismo i da preuzimaju mawe savren hrvatski abecedni sastav za svakodnevno svoje pisano optewe.) 5. Pravopisno preimenovawe posle odobrewa za upotrebu u kolama Pravopisa srpskog jezika (2001), tj. preotimawe hrvatske latinice kroz weno prekrtavawe prvi put u srpsku latinicu" u tom pravopisu naalost, jo nedovoqno primeeno od onih koji je to trebalo da primete jeste jedan od retkih naih zajednikih srpskih anticivilizovanih i antikulturnih skandala koji se dogodio u celoj dosadawoj istoriji nae kulture i trajawa. 6. Drugi su preuzimali tue pismo samo onda kada nisu imali svoje ili nisu umeli da saine svoje; Vuk je za Srbe sastavio najsavrenije srpsko iriliko pismo na svetu ili, svakako, jedno od nekoliko najsavrenijih, pa nemaju nikakvog razloga da preotimaju od drugoga za svoj jezik tue pismo najpre u alternativnoj, a onda u ulozi istiskivawa svog savrenog i sasvim dovoqnog i potpuno podesnog (izraz Pavla Ivia) pisma za srpski jezik. 7. Srbima je irilica hiqadugodiwa nacionalna kulturna tradicija i odrednica, nacionalna braniteqka i dika na koju su neprijateqi nasrtali svih desetak vekova wenog trajawa katkad estoko i nasilno (kao u okviru NDH, Austrougarske okupacije tokom Prvog svetskog rata i sl.), katkad NAOKO blae a politikantski i antisrpski (kao u vreme politike brozovijade koja, sasvim oigledno, kod nas u mnogo emu jo traje). 8. Posledwe je vreme da sve srpske kqune institucije o ovom pitawu ne samo suvislo i eksplicitno progovore, nego i da praktino uine sve neophodno da (sa)uvamo svoje pismo, jer su im emo u Evropu s hrvatskim pismom zbog kojeg ve deceniju i due sve to je srpsko objavqeno na tom pismu zvanino u meunarodnim institucijama postaje hrvatska kulturna batina"?! 9. Molimo vas sve, stoga, da vie o pitawu srpske irilice (koja nestaje pred 48

naim oima) ne utite, nego da pozovete to pre na neophodan i neizbean razgovor nau Strunu grupu -pet vie", u kojoj je preko 160 profesora srpskog jezika i jo oko 750 struwaka svih vrsta koji izvrsno shvataju, i struno i nacionalno, u emu je srpski problem u vezi s jezikom i pismom i imaju standardni u Evropi, pa i u svim prestinijim jezicima u svetu, primewiv predlog reewa tog pitawa. (Quto se varaju oni koji misle da Srbima nije vano da li e pisati svojim, irilikim, ili tuim, hrvatskim, gajevskim, abecednim pismom, jer se, spomenusmo, ve desetak godina ono to Srbi objave na svom jeziku s hrvatskim abecednim sastavom kwii" u svetu u hrvatsku kulturnu batinu". Tamo odlino znaju koje je nae, a koje hrvatsko pismo, samo jo ne diu galamu". Ne nadajte se da emo to nekad, kasnije, uspeti da ispravimo. Zapamtili smo dobro kako smo uspevali da ispravimo u svetu bilo koju nepravdu koja nam je naneta. Zato bar ne doputajmo da te nepravde izazivamo zbog svojih greaka. A i toga je, naalost, dosad previe bilo.) 10. Molimo naroito ministra prosvete dr Slobodana Vuksanovia da ovim povodom prvi primi predstavnike nae spomenute strune grupe na razgovor, jer je jedini koji nam nije hteo nita odgovoriti ni na nau 12. molbu da nas primi na razgovor o ovom pitawu, ali ni posle JAVNE OPOMENE koju smo mu izrekli u etvrtak, 25. avgusta 2005. godine u 13.45 sati ispred Ministarstva prosvete u Beogradu zbog takvog wegovog odnosa prema svojim sunarodnicima koji su se propisno udruili da, najveim delom na svoj raun i na raun svog vremena, uine ono to nisu uinili za nae pismo oni koji su za to dobro plaeni. (Ne elimo da verujemo nekim priama u kojima je isto Lice Srbije, u stvari, Arogantno Lice.) 11. Niko, pa ni Srbi, a pogotovo svi vi kojima se ovoga puta obraamo, nema prava da uti dok iz svakodnevne upotrebe tako sistematski, pod nasiqem i obmanama, nestaje srpsko milenijumsko pismo. Uz srdane pozdrave, molimo vas sve na ovaj sveti dan (Velika Gospojina) da nas dok ste na vlasti i poasti pojedinano ili zajedniki, to bi bilo jo boqe pozovete na razgovor o ovom vrlo ozbiqnom

problemu, uz nadu da emo sve to je nuno i potrebno u vezi s ovim uraditi iako u tome svi ve previe kasnimo. Za moguu teu re, koja se i tako moe shvatiti, unapred upuujemo izviwewe uz naNovi Sad, Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 2005.

e uveravawe da nam nije bila namera nikoga da vreamo, nego da, pre svega, izazovemo i podstaknemo na zajedniki posao u vezi s naim pismom koje, bez ikakvog razloga, nestaje pred naim oima. Za Udruewe irilica" Vera Davidovi (predsednica Skuptine irilice")

Dragoqub Zbiqi (predsednik Izvrnog odbora irilice")

49

PISCI O JEZIKU
() Meutim, veliina nae koine" naeg beogradskog narodnog govora, u tome je to su se, slino onome to je bilo i u Atini, kod nas, u Beogradu, zadrali i mnogi stari oblici, a doli do vanosti i sasvim novi. Mi imamo i razgovetan epski govor" sa akcentima na gotovo svakoj rei. Svaki od nas dolazi u priliku da tako i govori. Pa imamo i bre, stegnute oblike" (kako ih naziva Andri u Gospoici). A, naravno, pravimo i velike reenice sa brzim tempom i mnogim promenama u intonaciji, koja slui spoju i razdvoju. Pa je tu jo i cezura, i govor u dva i tri talasa, koji su kod nas esti i izraziti. Pa ipak: ne samo da je ta mnoina i obiqe rei, gipkost gramatike i sintakse kao i u drugim znaajnijim kwievnim jezicima, nego tu je i obiqe i udesna raznolikost ritmova i melodije. Raspolaemo i najarhainijim i najmodernijim melodijama i ritmovima. U tome nam izgleda naa neizmerna i izraajna snaga, nae privremeno jezino preimustvo. Pa, dokle veliki moderni jezici izgubie mnogo od snage ili bar od smera u svojim akcentima, nai jedri, jezgroviti akcenti jo uvek imaju ivotnoga soka, imaju ga i suvie. U engleskom, gde su akcenti krepki po snazi, smer im je sav iskruwen, oni su gipki i podloni vlasti onoga ko se wima slui: moemo ih izvrtati po voqi govornika, u ovom ili onom pravcu, nagore nadole, talasavo i sloeno, isti vokal u istoj rei. Kod nas pak to ne ide bez otpora. Vokali imaju svoj ivot i svoju intonaciju, koja se mora i lomiti i krotiti, 50 ali koja nije vie neukrotiva stihija naeg jezika. U danawe dane, kada nai akcenti gube svoju preteranu krutu otpornost kwievnost zahteva velike jezine majstore, koji e se umeti ophoditi sa svojim velianstvenim i tako dragocenim materijalom. Jo neto. Ona nekadawa jednoobrazna glasnost, ono rasipniko harewe vazduha, davno su se prestavili sa ovoga sveta. Sporedne reenice ispadaju mnogo mawe glasne, a umetnute grupe rei govore se niim glasovnim registrom; vane pak rei vezuju se, kao da se dovikuju, i kao umetnute u svoju gorwu melodiju. Neto je slino moglo biti i u latinskom, ali u mawoj meri, i samo kao isto umetniko sredstvo. Dakle, nije sve podjednako vano kao u epskoj govornoj stilizaciji. Nije sve jednoobrazno, jednako, jednoglasno, jednosmisleno. I, sada, glasne ice ne zateu se" svaki put na isti blagonakloni nain. Pa i nai mnogobrojni rezonatori poeli su da se orijentiu" prema smislu, slutwi i uvstvu. Govor je vema na no nekada. Kad prelistavamo istoriju francuskog jezika od Brinoa (naroito posledwi H tom, izdat 1948) ostajemo zapaweni: kako tamo pisci izmewuju jezinu izraajnost, prosto time to (kako misli Brino i wegova kola) ovako ili onako rasejavaju i razmetaju po reenici delove jedne razvejane slike, metafore ili uporeewa; ili pak estice jedne misli, ili uvstva koje daje boju, zamah, val. Pa ipak rekli bismo to je sve u tolikoj meri samo zato mogue to je snaga jezika oslabila, to

je otpor rei smawen, pa je spisatequ lake da sa reima barata. Kod nas je to tee, zadatak je odgovorniji, pobede su mawe sluajne. Jezik je ivqi, kooperniji i osorniji. Sei wegove ive ilice i nerve to nisu mrtve raqike izvitoperavati akcente, podrhtavati usponima i padovima sve je to kod nas problem za umetnika, problem koji trai da prodremo u zdravac, u samu duu govora, i da vidimo ta smemo, koliko smemo i dokle smemo. () Prosto me je zapawilo kad sam uo abe-Rusloa u wegovom Fonetinom Institutu u Parizu gde izjavquje: da moda ak i francuski ima sve one akcentske odseve i prelive koje i na srpski. Samo mislio sam ja sve je to slabije, sve je to savladano, pa se gotovo i ne primeti. Ali, da je tu, tu je! () Ako je ova pretpostavka tana, ona podvlai iwenicu: da svaki jezik raspolae, pored poznatih i od svakog primeenih tvorakih snaga, jo i drugim ivim silama, koje uopte ne padaju u oi, i koje su u stawu da dou do delawa, do izraaja, kad im prispe vreme i kad ih za govorno dejstvo probudi kakav jeziki umetnik. Tako, Grci i Latini zvanino nisu u metrici obraali pawu na akcenat, kao da ga i nema. A on je bio, svakako u jezgru, u sri govora. Docnije, u istim tim jezicima, pawa je, i te kako, obraena na akcenat: on se neto dopunio i izmenio, ali pre svega, postao je elemenat o kome se vie vodi rauna prilikom svesnog isticawa onoga to hoe da se kae. Efekti koji su postizavani naoko neznatnom promenom u duini (recimo jednim Auflsung-om u kakvom horu Sofoklovom, tj. mesto jednog oekivanog dugog vokala dou dva kratka, i uznemire itavu duu i sve wene odjeke u narodu) ti efekti sad se trae u dejstvu ovog ili onog naglaska. Pa tako isto i mnogi efekti koje smo mi pobrojali: cezura, veza ili nevezivawe slogova, tamniji ili jasniji slogovi, zastanci, agogika, niz stalnih melodikih korekcija, usponi, padovi, razvejavawa, pomerawa i preinaewa oekivanih akcenata i druge pojave, postojali su odvajkada u naem jeziku. Ali u nae doba sve je to dolo do svesnije upotrebe. Na wih je obraena danas vea pawa, i oni su uli u 51

sastavni deo naeg govornog poslovawa, nae jezine svesti. Ko zna koliko jo ima takvih ivih mogunosti! Pa koliko tek samo ima, u tome pravcu, slutwi i anticipacije! One saiwavaju neiscrpni majdan svakog jezika. Pisci o wima moraju povesti rauna, pre gramatiara, koji vazda dolaze post festum. Ali pre svega na jezik, stasao za moderne zadatke i pre pisaca, morao je da se pozabavi ekonomijom: duine glasa, daha, vazduha, vremena. Nemilosrdno se brie sve to je izlino. Ogroman je to prelom. Akcenti veoma uzrujavaju i govornika i sluaoca. I suvie su krepak zain. Oni trae znaajan i stalni napor, uzrujano iivqavawe. Epska dikcija borila se protivu wih: sporou tempa. Borila se sa uspehom. Koliki je napor u akcentima, naroito kad su prisno skopani sa visinom vidimo ve i u tome to postoji gorwi registar za visinu: non plus ultra. Ako preemo preko te granice to nam se sveti, zaleteli smo se u patetiku krajwu kojoj preti la i falseto, u onaj uveni nemuanski ton kojim se, za svrhe krajwe komike, sluio jo Aristofan, jo ekspir, u svojim budalama", a u nae dane najvei cirkuski komiar Grok, i ona dva nenadmana eha-klauna, Verih i Voskovec. Meutim, duina uopte nije vezana sa izriitim naporom. ak daje na mahove i utisak spokojstva i nepomuene bezbrinosti. Pa kad smo ve morali da skratimo duine (one su podlegle prve), kako bismo izgledali da je jo ostao i napor svih akcenata! To bi bilo strahovito uzbueno ptiije kliktawe! Eto jo jednog razloga novoj i krajwe paqivoj tedwi, i u oblasti samih akcenata. Promewena melodija Promewena melodija (i promewen psiholoki govorni postupak prilikom rada sa govornom melodijom), u beogradskom usmenom optewu, ne donosi samo sliku promewenoga mentaliteta. Ona omoguava taj mentalitet tj. moderniji mentalitet iz doba tehnike, maina, planirawa. Ona omoguava: vie nijansi (na koje se ranije nije toliko obraala pawa), vie humora, vie igre odnosa, vie rekvizita iz naj-

novijih psiholokih tekovina oveanstva, koje mora da se snalazi u slutwama i intuicijama, bre i spretnije. Ona omoguava podrobnije analize, otrije sinteze, neminovnija saznawa (mesto sporih doivqajno-starinskih), ona omoguava periode, visprenija grupisawa, iznenadne prelaze, naglo kretawe svesnijih kategorija, orijentisawe (lieno preteranog taloga doivqajnosti, svuda i na svakome koraku), grupne deobe, sudbonosne uzlete i domete, uporeewe grupa izmeu sebe (mesto doivqaja svake rei napose, kao kakve velike reenine magline u kojoj ima svega i svaega); analize su tananije, sinteze ak i muwevite (pomerawem akcenata i akcenatskog pretega), svakako su neodoqive itd. itd. Bez nove melodije (i rukovawa sa wome, igre u wu, svesti o woj), bez wena zraewa, nema ni razumevawa za novoveko razdobqe tehnike i izukrtanih oseajnih i logikih odnosa. Nema, u dovoqnoj meri, ak ni ispoqavawa svih tih naih novih i najivqih sadraja. () A poto nismo izgubili (s druge strane) onu iskonsku vezu (prekinutu kod veine drugih, koji su se oteli iz drevne sirovosti) sa epskim, sa nabrajawem, sa laganim doivqajem, sa merakom i pijanstvom zamrenih rei, sa svima tromim i monim izraajnim mogunostima pamtiveka, to na jezik raspolae, u svome poslovawu: i romonima nemutim, i apatima sudbinskim, i gromovima i milozvucima, kao retko koji jezik u istoriji svetske kwievnosti. Mislim da se mi nismo pokazali dovoqno svesni svih tih novih, izvanrednih mogunosti koje dolaze od te meavine, od toga plodnoga izraajnoga spoja. One su stvorene istorijom, ali je tu uinio preteni napor sam narod i na Beograd, a mawe kwievnici i fariseji", dosledni i kletveniki verni iskquivo starijem i kruem jezikom ablonu, koji je zastareo, nemoderan, pa moda ak i suprotan savremenim naporima i podvizima. Naa tipina stara reenica Muki deseterac, onako pevan uz gusle (dakle sa karakteristinim napevom, ije 52

izvijawe ne odgovara uvek vijugama samoga teksta, kad se ovaj govori), pretpostavqa jednu tipinu nau reenicu. Uveren sam da je slian zadatak imala i svaka narodna popevka: da nas naui da se izraavamo reenicama. Prva reenica, nalik na sadawe, bila je formulisana melodijom, a ne govorom. Treba samo pomisliti na obrasce iz crkvene liturgije svih moguih kultova: sanskritskih, starohebrejskih, sirskih, vizantijskih, katolikih pa i na nae pjenije. Pjenije se izvodilo i uz izvesne telesne pokrete i ritmika wihawa koji predstavqaju prvobitnu interpunkciju (gestovi su i danas vema interpunkcija, no sam izraz uvstava mislim da se to nije dovoqno shvatilo u pozoritu). Dakle, naa deseteraka zavrena reenica koristila se onim to joj je ijekavsko nareje dalo i moglo dati. 1) Reenica se tu zavrava nenaglaenim slogom, priguenim vokalom. (U tom, mlaem" nareju i nema akcenta na kraju rei od vie slogova; ako li se pak posledwi slog pewe posle uzlaznih akcenata, on se pewe blago, a izgovara se tamno i prigueno; esto se posledwi deseteraki slog prebacuje i u naredni stih, jer je i suvie slab u svome stihu, na kraju: prosto nije tu bilo mesta za w.) 2) Takozvani enjambement (prekoraewe), tj. da reenica ne bude zavrena posledwim desetim slogom nego da uzima u obzir jo i sledee slogove iz narednog stiha novija je pojava. Prekoraewa nema u naem desetercu, tavie on je apsolutno protivan wegovome duhu: duhu zavrene reenice. Prekoraewe se javqa kao bitno kod Homera iz ega se vidi da je Homerova poezija, kako i misli Berar, evoluisana poezija. Prekoraewem se, kod Homera, postiu velianstveni efekti: plime od strasti koja preplavquje uske okvire prvobitne reenice. Slino je u docnijem francuskom aleksandrincu (posle chansons de geste), a naroito kod Viktora Igoa () Naa pak deseteraka reenica, mudro, pribrano, ograniava se na doputenu i izborenu meru. Uostalom, najvii talas i nije kod we na sasvim posledwim slogovima, nego negde potkraj. Na samom kraju on je, esto, veoma vrletan tj. posledwi slog ve-

oma pada. Iz ovih tewi (koje su u sri i jezika) i namere da se napravi reenica, potiu i mnoge didaktike osobine naega junakoga stiha. Didaktika je uvek u prapoetku. Te pak ukorewene osobine, u svima kwievnostima, krune se polako. Kod nas su mone, pa su dejstvovale ogromnom snagom i na Dubrovane, i na Vojislava Ilia, kad je pokuao reformu stihovane reenice. Stih se, nekako, kod nas skamewuje u poslovicu, u neto gotovo i neminovno. Samo to nije okamenelost potowa, ve okamenelost prvobitna, poetna. Jer kamen nije samo na kraju, wega ima i u poetku: borba je s wime stalna. On je veita pretwa ivoga izraza. () 3) U sarajevskim Pitawima savremenoga kw. jezika (kw. sv. 2) Milija Stani daje praktina uputstva kako da ovlada" kwievnim akcentom onaj koji pripada kom starijem govoru (gde su akcenti blii kraju). Wegov je zakquak: da se silazni akcenti () prenose" (struan termin) za jedan slog ka poetku rei, i to bilo kao kratkouzlazni, bilo kao dugouzlazni. Iz ovoga zakquka vidi se i tewa ijekavskoga deseterca: da ne dozvoli velika i nepregledna vijugawa i vrludawa, te nagore te nadole, kao u starim govorima, gde na primer u rei: djevjka prvi slog ima nizak ton, pa se veoma visoko pewe ka drugom slogu da naglo padne na treem slogu. U novijem govoru akcenat je doao na prvi slog (blagi uzlazni akcenat) pa se vrlo malo pewemo ka drugom slogu i tek onda padamo. Dakle, u starom govoru: dva velika intervala i pri usponu i pri padu; u novom govoru samo jedan interval, i to pad, koji je laki, beznaporniji. A ista ta psihika neodoqiva tewa (da se arhaina zavijawa to vie izbegnu, mada se ne mogu sasvim unititi to dolazi tek docnije, ukoliko se uopte dade izvesti) vlada ne samo u pojedinanoj rei, ona vlada i u itavoj reenici. Naroito se izbegavaju skokovi: svode se na najmawu meru (Beograd je tu stao na pola puta: on, u grupi od predloga i imenice gde bi nagon zahtevao akcenat na predlogu, vrlo esto ostavqa akcenat na imenici, i tako se rtvuje pravilo, za qubav boqe preglednosti. Na primer u apcu vele: u apcu, dok se u Beo53

gradu ostalo pri: u pcu, sa velikim rasponom. Uostalom, veliki je raspon vazda kod mawe uobiajenih veza, a im je veza i suvie familijarna, stvara se jedinstvena re, uz izbegavawe raspona.) () U naim starijim govorima (sa veim vrludawem i izvijawem, zbog akcenata pred kraj rei) ne osea se tragedija u ovoj borbi, a i suvie je mnogo tu vijuga i krivudawa. Wima je prikladniji osmerac, sa leprom i lelujawem ritma. U wima je uostalom mawe tragedije: tragedija je u pravome desetercu to se stalno mora da hvata u kotac sa nekadawim izvijenim tewama, sa neim arabesknim i nedovoqno odreenim, neim neodredqivim. To lelujawe pobeeno je u desetercu. Reenica je kamenitija, vra, preglednija () reenica krepka, saeta, mudra, izrazita i napregnuta. Osmerac (ak i u mlaim govorima) doputa mnogo vea lelujawa, neodredqiva, i sa mawe prkosa i inata, a vie srameqive krotkosti. Uostalom, tu je i enski deseterac da se ublai to je i suvie osiono, da se izbegne na mahove neizdrqiva napetost govornoga tkiva. Ali, i pored svih ovih ogromnih tekovina epskoga, mudroga i opreznoga govora, sadawe vreme nametnulo nam je nove zadatke, i samu promenu melodije, kao neto neophodno da bismo izrazili i sebe, i svet oko nas. Ako tome ne budemo naredni izgubiemo nau vezu sa budunou, s tim da ipak ne vaskrsnusmo staro, epsko, dogmatiko, patrijarhalno i duinsko. U grkoj literaturi, najdivnijoj literaturi sveta, doao je bio momenat kada je niz pisaca imitovao klasiare iako je ivi ivot bio sasvim drugaiji. Javili su se i puristi koji su smatrali da je sva kwievnost posle Demostena ista izopaenost, izroivawe. I tada je na ceni bilo veli Willamowitz u svojoj Griechische Literatur des Altertums (uvod, na str. 4) samo ono to je puka imitacija. Daqe dokazuje i Vilamovic i itav niz naunika koji se wega dre: da je kwievnost izgubila vezu sa ivotom, bar ta i takva kwievnost. Ako ova saznawa proirimo na govornu melodiju, javqa se pitawe: moemo li imitovati, i u kojoj meri, danas, epski slog i epsku govornu melodiju a da

ostanemo u vezi sa ivim ivotom i wegovim neodoqivim potrebama? Beogradska govorna melodija reava to pitawe na svoj nain: ne naputa staro do kraja, ostaje u vezi i sa wim, ali ostvaruje gipkost, hi-

trinu, nagle sinteze, apstrakcije, doivqajnu ekonomiju itd. koji su joj se uinili neophodni u doba industrije, maina, i smisaone brzine u svemu i svaemu.
Stanislav Vinaver, Jezik na nasuni

54

S neizmernim aqewem beleimo da smo izmeu prolog i ovog broja ostali bez jednog od najdragocenijih saradnika. U maju prole godine preminuo je mr Branislav Brbori, istaknuti sociolingvista, sekretar Odbora za standardizaciju srpskog jezika i autor nekoliko zapaenih radova u naem asopisu. I sve Odluke (ranije Zakquci) Odbora za standardizaciju, koje je na asopis redovno objavqivao poev od 1999. godine, nastajale su pod budnim okom i u konanoj redakciji Branka Brboria. Wegov odlazak predstavqa nenadoknadiv gubitak kako za Jezik danas" tako i za celokupnu srpsku lingvistiku.

55

Urednitvo vas poziva na saradwu sa zadovoqstvom e objaviti vae priloge, odgovoriti na vaa pitawa, nastojati da razjasni jezike nedoumice. Priloge i pitawa aqite na adresu Urednitva: Matica srpska, 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1. Pretplatu za 2006. godinu u iznosu od 200,00 dinara moete uplatiti u svakoj poti na iro raun broj 295-1234397-90, sa naznakom da je svrha doznake pretplata na Jezik danas" a primalac: Matica srpska, Novi Sad.