UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

ELEKTROTEHNIKI FAKULTET

redovni profesor dr Slavko Pokorni, dipl. in. el.

OSNOVI ELEKTROTEHNIKE 2
Elektrine mree sa vremenski promenjivim strujama

2010.

Sadraj
1.OPTEJEDNAINEELEKTRINIHMREASAVREMENSKIPROMENJIVIMSTRUJAMA.....................4 1.1.Pojampromenjivestruje........................................................................................................... 4 1.2.Osnovnielementiumreamasavremenskipromenjivimstrujama........................................5 1.2.1.Otpornik............................................................................................................................. 6 1.2.2.Induktivnikalem(idealan).................................................................................................. 6 1.2.3.Kondenzator(idealan)........................................................................................................ 7 1.3.Kirhofovizakonizamreesavremenskipromenjivimstrujama..............................................8 1.4.Snagaumreamasavremenskipromenjivimstrujama.........................................................10 1.5.Osnovnerazlikemreasavremenskikonstantnimipromenjivimstrujama..........................12 2.OSNOVNIPOJMOVIOELEKTRINIMMREAMASAPROSTOPERIODINIMSTRUJAMA...............14 2.1.Osnovnipojmovioperiodinimiprostoperiodinimveliinama...........................................14 2.2.Prostoperiodineveliine........................................................................................................ 15 2.3.Poreenjeprostoperiodinihveliina..................................................................................... 17 2.4.Srednjaiefektivnavrednost................................................................................................... 19 2.5.Osnovnipasivnielementiuprostoperiodinomreimu.........................................................22 2.5.1.Otpornik........................................................................................................................... 22 2.5.2.Kalem................................................................................................................................23 2.5.3.Kondenzator..................................................................................................................... 24 2.6.Reavanjemreauprostoperiodinomreimuuvremenskomdomenu...............................26 2.7Predstavljanjeprostoperiodinihveliinapomouobrtnihvektora(fazora)..........................28 2.7.1.Obrtnivektori................................................................................................................... 28 2.7.2.Zaustavljeniobrtnivektori............................................................................................... 29 2.7.3.Fazorskidijagrami............................................................................................................. 30 2.7.4.Rednavezaotpornikaikalema........................................................................................ 31 2.7.5.Rednavezaotpornika,kalemaikondenzatora................................................................33 2.7.6.Paralelnavezaotpornika,kalemaikondenzatora........................................................... 34 2.8.Snagaumreamasaprostoperiodinimstrujama..................................................................35 2.8.1.Trenutnaisrednjasnagaprijemnika................................................................................ 36 2.8.2.Prividnasnagaprijemnika................................................................................................ 36 2.8.3.Faktorsnageprijemnika................................................................................................... 36 2.8.4.Reaktivnasnagaprijemnika............................................................................................. 37 2.8.5.Faktorreaktivnostiprijemnika......................................................................................... 38 3.REAVANJEELEKTRINIHMREASAPROSTOPERIODINIMSTRUJAMAKOMPLEKSNIM RAUNOM..........................................................................................................................................39 3.1.Predstavljanjefazorakompleksnimbrojevima....................................................................... 39 3.2.Kirhofovizakoniukompleksnomobliku.Impedansaiadmitansa..........................................40 3.2.1.Kompleksnaimpedansaiadmitansa................................................................................ 42 3.2.2.Rezistansa,reaktansa,konduktansaisusceptansa ..........................................................43 3.2.3.Odreivanjenaponaizmeudvetake........................................................................... 44 3.3.Redna,paralelnaimeovitavezaprijemnika.Ekvivalencijavezeprijemnikauzvezdui trougao...........................................................................................................................................45 3.3.1.Rednavezaprijemnika..................................................................................................... 45 3.3.2.Paralelnavezaprijemnika................................................................................................ 46 3.3.3.Meovitevezeprijemnika................................................................................................ 47 3.3.4.Ekvivalencijavezeprijemnikauzvezduitrougao............................................................ 48 3.3.5.Ekvivalencijanaponskogistrujnoggeneratora............................................................... 51 3.4.Metodakonturnihstrujaukompleksnomobliku................................................................... 51
2

3.4.Metodapotencijalavorovaukompleksnomobliku.............................................................. 52 3.5.Kompleksnasnagaprijemnikaigeneratora............................................................................ 53 3.6.Teoremeelektrinihmreaukompleksnomobliku............................................................... 55 3.6.1.Linearnost,superpozicijaihomogenost.......................................................................... 55 3.6.2.Teoremereciprociteta ...................................................................................................... 56 3.6.3.Teoremekompenzacije.................................................................................................... 57 3.6.4.Teoremaekvivalentnoggeneratora(TevenenovaiNortonovateorema).......................58 3.6.5.Teoremeodranjakompleksneitrenutnesnage............................................................ 59 3.6.6.Prilagoenjeprijemnikanagenerator(prilagoenjeposnazi).......................................60 3.6.7.Popravkafaktorasnage.................................................................................................... 62 4.ELEKTRINEMREESAMAGNETSKISPREGNUTIMGRANAMA.....................................................65 4.1.Kolasaspregnutimkalemovima............................................................................................. 65 4.2.Osnovnipojmoviotransformatoruulinearnomradnomreimu..........................................68 4.2.1.Savreniiidealnitransformator....................................................................................... 69 4.2.2.Autotransformator........................................................................................................... 72 5.TROFAZNISISTEMI.......................................................................................................................... 73 5.1.Osnovnipojmoviomonofaznimipolifaznimelementima.....................................................73 5.2.Trofaznielementi.................................................................................................................... 73 5.2.1.Trofaznigeneratori........................................................................................................... 73 5.2.2.Trofazniprijemnici............................................................................................................ 74 5.2.3.Prikljuivanjeprijemnikanatrofaznegeneratore ............................................................ 75 5.3.Simetrini,direktniiinverznisistemi...................................................................................... 76 5.3.Analizatrofaznihkola.............................................................................................................. 81 5.3.1.Vezaprijemnikauzvezdu................................................................................................. 81 5.3.2.Vezaprijemnikautrougao............................................................................................... 82 5.4.Snagetrofaznihgeneratoraiprijemnika ................................................................................. 82 5.5.Prednostitrofaznogsistemanadmonofaznim....................................................................... 84 5.6.Trofaznitransformator............................................................................................................ 85 5.7.Obrtnomagnetskopolje......................................................................................................... 86 5.7.1.Osnovnipojmovioobrtnommagnetskompolju,sinhronimiasinhronimmotorima.....86 5.7.2.Dvofaznoobrtnomagnetskopolje................................................................................... 87 5.7.3.Trofaznoobrtnomagnetskopolje.................................................................................... 89 6.FREKVENTNEZAVISNOSTI.............................................................................................................. 90 6.1.Otpornik,kalemikondenzator............................................................................................... 90 6.2.Rednoiparalelnooscilatornokolo......................................................................................... 91 6.3.Rezonantneiantirezonantnepojaveusloenijimmreamasajednimparomkrajeva.........93 6.4.Ponaanjerealnihelemenataprivisokimuestanostima......................................................93 LITERATURA........................................................................................................................................95

ELEKTRINE MREE SA VREMENSKI PROMENJIVIM STRUJAMA

1.OPTEJEDNAINEELEKTRINIHMREASAVREMENSKI PROMENJIVIMSTRUJAMA
1.1.Pojampromenjivestruje
U tehnikoj praksi se ee koriste mree sa vremenski promenjivim strujama nego mree sa vremenski konstantnim strujama (na primer, prenos elektrine energije od elektrane do potroaa). Prenos radio signala, TV signala, signala mobilne telefonije, radarskih signala vri se samo pomou vremenski promenjivih struja, posredstvom elektromagnetskih talasa koje takve struje proizvedu. U mreama sa promenjivim strujama, kao to im ime kae, struje i naponi se menjaju u funkciji vremena. Te promene mogu biti razliite. Pod vremenski promenjivom strujom, za razliku od vremenski konstantne struje (slika 1.1a) podrazumeva se struja koja u toku vremena menja: - samo intenzitet (slika 1.1b i e), ili - samo smer (slika 1.1f), ili - jedno i drugo (slika 1.1 c i d). Struja prikazana na slici 1.1a je vremenski konstantna (stalna), a sve ostale su promenjive. Standardno je da se stalne veliine oznaavaju velikim slovom (na primer za struju I), a promenjive malim slovom (i). Postoje razliite klasifikacije promenjivih struja. Promenjive veliine se mogu podeliti na: - aperiodine (slike 1.1d) i - periodine (ostale slike osim 1.1a i d. Prema matematikoj definiciji, periodine funkcije vremena, f (t ) , su one funkcije za koje postoji pozitivna veliina T takva da za svako t vai f (t + T ) = f (t ) . Najmanja veliina T naziva se (osnovni) period periodine funkcije f (t ) . Funkcije koje nisu periodine, nazivaju se aperiodinim. Struje prikazane na slikama 1.1a b i e imaju uvek isti smer. Takve veliine su jednosmerne u irem smislu. Sve ostale struje povremeno menjaju smer i predstavljaju naizmenine veliine u irem smislu. Meutim, termini ''jednosmerne struje'' i ''naizmenine struje'' koriste se u Elektrotehnici i u drugim, uim znaenjima. Tako se pod jednosmernim strujama u uem smislu podrazumevaju samo stalne struje. Pod naizmeninim strujama u uem smislu podrazumevaju se samo simetrine periodine veliine (slike 1.1c i f). Za njih vai f (t + T / 2) = f (t ) , gde je T period. U jo uem smislu, pod naizmeninim strujama se podrazumevaju samo sinusoidalne funkcije vremena (slika 1.1c), koje se nazivaju i sinusnim ili prostoperiodinim veliinama. Periodine veliine koje nisu prostoperiodine, mogu se, Furijeovom analizom, predstaviti kao zbir (konanog ili beskonanog broja) sinusoidalnih funkcija. Zato se takve veliine nazivaju i sloenoperiodinim. Postoje i druge podele. Na primer, struja sa slike 1.1d se ne moe opisati analitiki, a sve ostale mogu, pa se razlikuju analitike i neanalitike veliine. U elementarnim teorijskim razmatranjima obino se uzimaju veliine iji je analitiki oblik (funkcija vremena) poznat u svakom trenutku vremena, < t < + . Takve veliine se nazivaju deterministikim. Za razliku od njih, u veini
4

praktinih situacija, naponi i struje su poznati samo u prolosti, ali ne i u budunosti, a nazivaju se nedeterministikim ili stohastikim veliinama. U ovom predmetu, baviemo se, uglavnom, kolima sa prostoperiodinim strujama i naponima. Na slici 1.1 su prikazane samo struje, ali te iste slike mogu predstavljati napone u kolu. Struje (naponi) na slikama 1.1b do 1.1f nazivaju se signali. Signal na slici 1.1b naziva se ''podignuta'' sinusoida, na slici 1.1d je prikazan signal koji odgovara ljudskom govoru, na sici 1.1e su unipolarni pravougaoni impulsi, a na slici 1.1f bipolarni pravougaoni impulsi.

Slika 1.1.

1.2.Osnovnielementiumreamasavremenskipromenjivimstrujama
U mreama sa vremenski promenjivim strujama koristi se veliki broj razliitih elemenata. Obino se dele na: - aktivne (pretvaraju neku drugu vrstu energije u energiju vremenski promenjivog elektrinog polja); primer: elektronske cevi, tranzistori; - pasivne (nemaju tu osobinu); primer: otpornici, kondenzatori, poluprovodnike diode. U mreama sa vremenski promenjivim strujama emo posmatrati etiri osnovna elementa: - generatore (naponske i strujne), - linearne otpornike, - kondenzatore sa linearnim dielektrikom, - kalemove bez feromagnetskog jezgra (odnosno sa feromagnetskim jezgrom ali u linearnom reimu). Mree sa takvim elementima se nazivaju linearne mree. Kasnije emo ovim elementima prikljuiti i magnetski spregnuta kola (spregnute kalemove) i transfomatore kao primer spregnutih kola. Kao i kod vremenski konstantnih struja i ovde se uvodi pojam referentnog smera, ali je ovde smisao drugaiji. Za takvu struju (napon) kaemo da je pozitivna u onim intervalima u kojima joj se stvarni smer poklapa sa referentnim, a da je negativna u suprotnom. U istom smislu vae pojmovi usaglaeni smerovi za napon i struju prijemnika i generatora1, onako kako su definisani
Neki autori usklaeni smer napona i struje generatora, onako kako smo ga mi definisali, nazivaju neusklaeni.

kod vremenski konstantnih struja (slika 1.2). Za prijemnik, dakle, vai da je pozitivan onaj kraj u koji struja ulazi, a za generator onaj kraj gde struja izlazi.

Slika 1.2. Sa stanovita teorije elektrinih mrea, ponaanje nekog elementa karakteriemo iskljuivo vezom izmeu napona koji postoji izmeu njegovih prikljuaka i jaine struje kroz te prikljuke. Sada emo definisati te veze za osnovne elemente: otpornik, kalem i kondenzator.

1.2.1.Otpornik
Pod otpornikom se podrazumeva element za koji, u skladu sa referentnim smerovima (slika 1.3a) za napon u (t ) izmeu njegovih prikljuaka i jainu struje i(t ) kroz njega vai

u (t ) = R i(t )

gde je R otpornost otpornika, koja je konstanta (ne zavisi ni od prikljuenog napona, ni od struje koja kroz njega protie), pa je relacija linearna. Inverzna relacija (istovremeno dualna relacija) glasi i (t ) = G u (t ) , gde je G provodnost otpornika ( RG = 1 ). Iz relacija se vidi da se napon i struja otpornika uvek menjaju na isti nain. Na primer, ako je struja otpornika bipolarna povorka pravougaonih impulsa (slika 1.3b), onda je i napon otpornika istog oblika.

Slika 1.3.

1.2.2.Induktivnikalem(idealan)
Kada u kalemu postoji promenjiva struja, u njemu se indukuje elektromotorna sila. Ta ems je, po Faradejevom zakonu, eind (t ) = dt , a rauna se u odnosu na referentni smer struje. Kako je u (t ) = eind (t ) (zbog referentnih smerova sa slike 1.4a) i (t ) = Li (t ) (gde je L induktivnost kalema, koja je konstanta), dobijamo relaciju izmeu napona i struje idealnog kalema,
d (t )

u (t ) = L

di (t ) dt

(prema referentnim smerovima kao na slici 1.4a). Gornja relacija vai ako indukovano elektrino polje postoji samo u kalemu (izvan kalema B = 0 i E ind = 0 ), a specifina provodnost ice kalema veoma velika, tj. ako je napon izmeu prikljuaka kalema isti du bilo koje putanje van kalema.
6

Drugim reima, kod raunanja napona kalema zamiljamo da putanja integracije prolazi pored kalema (a ne kroz kalem), kao to je crticama oznaeno na slici 1.4a. Veza izmeu napona i struje kalema je linearna diferencijalna jednaina. Ova relacija je jednoznana: ako je poznata struja, napon je potpuno odreen. Inverzna relacija je nejednoznana i glasi

i(t ) =

1 u (t ) dt + I 0 , L

gde je I 0 integraciona konstanta. Drugim reima, ako je napon kalema poznat, struja je odreena sa tanou do aditivne konstante. Ta konstanta se, pri reavanju kola, odreuje na osnovu nekog dodatnog uslova; na primer, na osnovu poznate jaine struje u jednom trenutku vremena (poetni uslov). Napon kalema je, dakle, srazmeran prvom izvodu struje po vremenu. Obrnuto, struja je srazmerna integralu napona. U optem sluaju, stoga, napon i struja kalema se ne menjaju na isti nain, tj. funkcionalno nisu dati istim izrazima. Kao primer, na slici 1.4b, pretpostavljeno je da je struja kalema bipolarna povorka trougaonih impulsa. Napon kalema ima tada oblik bipolarne povorke pravougaonih impulsa.

Slika 1.4.

1.2.3.Kondenzator(idealan)
Optereenost kondenzatora je srazmerna naponu, Q(t ) = Cu (t ) , gde je C kapacitivnost kondenzatora. Optereenost se rauna u odnosu na referentni smer struje. Pri tome je naelektrisanje gornje elektrode kondenzatora jednako optereenosti, Q(t ) , a naelektrisanje donje elektrode je uvek suprotno, Q(t ) , slika 1.5a. Kada je napon kondenzatora promenljiv, menja se i njegova optereenost, a u provodnicima kondenzatora postoji struja i(t ) =
dQ(t ) . Odavde sledi relacija dt

i (t ) = C

du (t ) dt

(prema referentnim smerovima kao na slici 1.5a), koja je dualna relaciji za kalem (struja i napon su zamenili mesta). Zato su i ostali rezultati za kalem i kondenzator dualni. Nagomilano naelektrisanje postoji, po pretpostavci, samo u kondenzatoru, ali je ukupno naelektrisanje njegove dve elektrode jednako nuli. Da bi jednaina kontinuiteta, primenjena na zatvorenu povr, dala prvi Kirhofov zakon,
S

J dS = 0 , ta povr ne sme proi izmeu elektroda

kondenzatora, odnosno treba da zaobie zatvorenu povr oznaenu na slici 1.5a. Veza izmeu struje i napona je linearna diferencijalna jednaina. Ova relacija je jednoznana: ako je poznat napon, struja je potpuno odreena. Inverzna relacija je integralna i glasi

u (t ) =

1 i(t ) dt + U 0 , C
7

gde je U 0 integraciona konstanta. Dakle, ako je struja kalema poznata, napon je odreen sa tanou do aditivne konstante (koja se moe odrediti, na primer, iz poetnog uslova). Na slici 1.5b je pretpostavljeno da je napon kondenzatora bipolarna povorka trougaonih impulsa. Struja kondenzatora ima tada oblik bipolarne povorke pravougaonih impulsa.

Slika 1.5.

1.3.Kirhofovizakonizamreesavremenskipromenjivimstrujama
Neka se elektrina mrea sastoji od proizvoljnog broja elemenata i stanje u mrei se moe smatrati kvazistacionarnim2 (kvazistacionarnost detaljnije objanjavamo u odeljku 1.5), tada za svaki vor mree, u svakom trenutku, vai I Kirhofov zakon (I KZ)

i (t ) = 0
k =1 k

gde je n broj grana koje se stiu u voru. Ako je referentni smer struje od vora, u zbiru se uzima predznak +, a ako je ka voru -. Moe se postaviti (n 1) linearno nezavisnih jednaina. Posmatrajmo deo neke elektrine mrea, kao na slici 1.6. Elementi mree mogu biti generator (strujni i naponski), otpornik, kalem, kondenzator i bilo koji drugi elementi (pa na slici 1.6 nisu korieni simboli za R, L, C). Poto su elementi takvi da se izvan njih zapaa samo kvazistacionarna komponenta elektrinog polja, napon izmeu krajeva elemenata jednak je razlici potencijala izmeu tih krajeva, pa je napon (razlika potencijala) izmeu bilo koje dve take A i B u mrei

u AB (t ) = { u (t )}od A do B

Pri sumiranju, pri kretanju od A ka B du grane, predznak + se uzima ako se prvo naie na referentni kraj, u suprotnom se uzima -. Za primer na slici 1.6. za napon izmeu taaka A i B raunat du putanje ACEDB (dakle idui od A ka B) je

u AB (t ) = u1 (t ) + u2 (t ) u3 (t ) u4 (t )

Ako se napon rauna istom putanjom, ali idui od B ka A, koristi se relacija

u AB (t ) = { u (t )}od B do A

ali se sada predznak + se uzima ako se prvo naie na kraj koji nije referentni, u suprotnom se uzima -. Za isti primer na slici 1.6. za napon izmeu taaka A i B raunat du putanje BDECA (dakle idui od B ka A) je

Ako stanje nije stacionarno, povrina koja obuhvata vor mora biti vrlo mala.

u AB (t ) = u4 (t ) u3 (t ) + u2 (t ) u1 (t )
to je isti rezultat kao i prethodni.

Slika 1.6. Ako se take A i B poklope, napon izmeu njih je jednak nuli

u (t ) = 0
k =1 k

to predstavlja II Kirhofov zakon (II KZ), koji vai za svaku zatvorenu konturu3 formiranu od grana mrea, u svakom trenutku. Predznaci se uzimaju na nain kao kada se rauna razlika potencijala taaka A i B, ali idui od take B ka taci A, odnosno ako se smer obilaska konture i smer napona poklapaju uzima se predznak +, u suprotnom - (referentni smer napona je od kraja oznaenog sa - prema kraju oznaenom sa +). Moe se postaviti nk = ng (n 1) linearno nezavisnih jednaina. Na primer, jednaina po II KZ za konturu ACDBEA je:

u1 (t ) + u5 (t ) + u4 (t ) u7 (t ) + u6 (t ) = 0

Na isti nain bi postupali ako bi imali poznate elemente R, L, C) u granama. Na primer za mreu na slici 1.7, II KZ za konturu sa pet grana je (+ se uzima ako se prvo naie na kraj koji nije referentni)

u (t ) = e(t ) u (t ) + u (t ) + u (t ) + u (t ) = 0
k =1 k R1 L R2 C

Ovim jednainama treba pridruiti relacije izmeu struja i napona grana. Te relacije imaju razliite oblike, zavisno od elemenata grane. Najjednostavniji sluajevi su idealni generatori (naponski i strujni) i otpornici. Tada su relacije opet jednostavne algebarske jednaine. Meutim, kod kalemova i kondenzatora, kao to smo videli u odeljcima 1.2.2 i 1.2.3, jednaine koje opisuju te elemente su diferencijalne jednaine prvog reda (sa konstantnim koeficijentima). Alternativno, kalemovi i kondenzatori se mogu opisati integralnim jednainama, ali se takav postupak retko primenjuje u praksi zbog integracionih konstanti. Prema tome, prethodna relacija se moe napisati u obliku:

e (t ) R1i R1 (t ) + L

di (t ) 1 + R 2 i R2 (t ) + iC (t )dt + U C0 = 0 dt C

Moe se uoiti da ovde, za razliku od mrea sa vremenski konstatntnim strujama ne dobijamo sistem linearnih algebarskih jednaina, jer se pored samih struja pojavljuju i njihovi izvodi i integrali po vremenu, pa reavanje nije jednostavno.

Vai za kvazistacionarna polja, inae postoji indukovana ems u provodniku.

Vremenska promena struje i napona moe biti, teorijski bilo kakva. Najjednostavniji ali i najvaniji sluaj je kada se napon i struja menjaju na jedan ustaljen nain, na primer po prostoperiodinom (sinusnom) zakonu. Takvo stanje se naziva ustaljeno stanje.

Slika 1.7. Drugi, praktino vaan, sluaj je promena napona i struja prilikom promene radnog reima (ukljuivanje generatora prostoperiodine struje u mreu ili iskljuivanje iz mree). Tada dolazi do postepenog uspostavljanja ili isezavanja struje. Proces je obino brz, ali nije trenutan. Isto se dogaa i pri ukljuivanju ili iskljuivanju generatora vremenski konatantne ems. Odreivanje napona i struje u ovom sluaju je znatno sloenije od analize ustaljenog stanja. Ovakva stanja se nazivaju prelazni procesi (reimi). Dakle, mrea se moe opisati sistemom algebarskih jednaina i linearnih diferencijalnih jednaina. Da bi se reavanje pojednostavilo, videemo da, ako u kolu postoji prostoperiodini reim (kada su svi naponi i sve struje prostoperiodine funkcije iste uestanosti), zadatak reavanja kola je odreivanje efektivnih vrednosti i poetnih faza napona i struja, to je znatno jednostavnije.

1.4.Snagaumreamasavremenskipromenjivimstrujama
Posmatrajmo bilo kakav prijemnik sa dva kraja (prikljuka), prikljuen na napon u (t ) . Neka i ( t ) je jaina struje kroz prikljuke prijemnika (slika 1.8). U intervalu vremena dt kroz prijemnik proe koliina elektriciteta dq(t ) = i(t )dt . Prema definiciji napona, u tom intervalu dt elektrine sile su izvrile rad

dAel .sila (t ) = u (t )i (t )dt

p(t ) = u (t )i (t )
t

pa je trenutna vrednost snage prijemnika (snaga prijemnika u tom trenutku, snaga prijemnika je brzina vrenja rada), za referentne smerove kao na slici 1.8, Ukupna energija koja se predaje prijemniku od nekog trenutka t 0 do nekog kasnijeg trenutka t dobija se kao zbir (odnosno integral) radova elektrinih sila u tom vremenskom intervalu

Ael. sila od t 0 do t = u (t )i (t )dt

t0

Ukupna energija koja se predaje prijemniku od nekog trenutka t 0 do nekog kasnijeg trenutka t dobija se kao zbir (odnosno integral) radova elektrinih sila u tom vremenskom intervalu

Ael. sila od t 0 do t = u (t )i (t )dt

t0

10

Slika 1.8. Posmatrajmo idealni generator vremenski promenjive ems ili struje (slika 1.9). Trenutna vrednost snage generatora (tj. snaga koju generator predaje ostatku kola), za referentne smerove kao na slici, je

p g (t ) = u g (t )ig (t )

Slika 1.9. Rad generatora od trenutka t 0 do nekog kasnijeg trenutka t je

Agen. od t 0 do t = u g (t )ig (t )dt

t0

Svi izrazi vae za referentne smerove kao na slikama 1.8 i 1.9. Ako se promeni referentni smer za napon ili struju, izrazi dobijaju predznak -. U sluaju vremenski promenjivih struja, p g (t ) i p(t ) mogu u toku vremena biti pozitivni i negativni. Zbog toga i rad generatora i rad elektrinih sila pri odravanju srtruje kroz prijemnik mogu u nekom intervalu biti bilo pozitivni bilo negativni. Uz usvojene referentne smerove, u intervalima vremena kada je snaga prijemnika negativna ( ) p t < 0 ), on se ponaa kao generator, tj. deo ranije dobijene energije vraa mrei. U intervalima ( kada je p(t ) > 0 , prijemnik se zaista ponaa kao prijemnik.
Primer 1.1. Kondenzator kapacitivnosti C prikljuen je na napon u (t ) , slika 1.10a. Napon u (t ) se menja kao na slici 1.10b (isto kao na slici 1.5b). Na osnovu opte relacije koja povezuje du (t ) struju i napon kondenzatora i (t ) = C , i poznatog zakona promene napona, moe se odrediti dt zakonitost promene struje kroz kondenzator (slika 1.10b). Na osnovu relacije za snagu p (t ) = u (t )i(t ) , lako se nacrta i grafik promene snage (slika 1.10c).

11

Slika 1.10. U intervalima u kojima je p(t ) < 0 , energija iz kondenzatora se vraa mrei u kojoj je kondenzator ukljuen. Iz tog razloga se kondenzator naziva reaktivni element. Ista je situacija i sa kalemom.

1.5.Osnovnerazlikemreasavremenskikonstantnimipromenjivim strujama
Kod analize mrea sa vremenski konstantnim strujama, videli smo da se one sastoje od dva osnovna elementa: generatora (naponskog i strujnog) i otpornika, koji su meusobno, na proizvoljne naine, povezani provodnim icama ija je otpornost ili zanemarivana ili uraunata u otpornost grane. Na kraju smo dodali i trei element, kondenzator, a ovde i kalem, koji smo obraivali u elektromagnetizmu. U mreama sa vremenski promenjivim strujama koristi se veliki broj razliitih elemenata. Kod promenjivih polja se javljaju efekti koji ne postoje kod vremenski konstatnih struja: kroz prikljuke kondenzatora moe postojati promenjiva struja, iako kroz kondenzator ne postoji galvanska veza izmeu prikljuaka (u vremenski konstatntnim strujama kondenzator se ponaa kao otvorena veza, tj. stalna struja ne tee kroz kondenzator); u poslednjem poglavlju elektromagnetizma je pokazano da su vremenski promenjive struje uvek praene vremenski promenjivim indukovanim elektrinim poljem, koje u provodnicima koji se u njemu nalaze, indukuju elektromotornu silu (ems). Posredstvom tog indukovanog elektrinog polja postoji sprega izmeu grana mree, koja zavisi od oblika grana i njihovog meusobnog poloaja. Zbog toga jaine struja grana zavise, u izvesnoj meri, od geometrijskog oblika mree. To uslonjava analizu ovih mrea; elektromagnetska indukcija (pojava ems u provodnoj konturi) nije uslovljena postojanjem konture, jer je svako promenljivo magnetsko polje praeno promenjivim elektrinim poljem, i obratno. Time se objanjava pojava elektromagnetskih talasa (EMT). U vezi sa tim je konana brzina postiranja EMT (najvea brzina je brzina svetlosti) i pojava kanjenja.
Primer 1.2. Za geostacionarni satelit na visini oko 30000 km iznad povri Zemlje, vreme potrebno da EMT sa Zemlje stigne do satelita je

tk =

l 30000km = = 0,1s c 5 km 3 10 s

Za telefonsku vezu ukupno kanjene je 0,2 s u smeru od jednog do drugog pretplatnika. Toliko je i u obrnutom smeru, to se primeuje u razgovoru.

12

Promenjiva polja se dele u dve grupe izmeu kojih ne postoji otra granica. Prva grupa su polja koja se menjaju dovoljno sporo da se efekti prostiranja mogu zanemariti. To su sporopromenjiva ili kvazistacionarna ili kvazistatika polja. Takva polja, odnosno stanja, emo izuavati u elektrotehnici. Druga grupa su brzopromenjiva polja (pojava kanjenja se nemoe zanemariti), gde spadaju i EMT.
Primer 1.3. Posmatrajmo prostoriju duine l = 10m , i polje elektroinstalacija f = 50 Hz

Vreme prostiranja elektromagnetskog polja je (ciklus) ovog polja

T=

tk =

l = c

10m 33 10 9 s = 33ns km Period 3 10 5 s

t k << T
pa je polje

1 1 = = 0,02 s = 20ms >> t k , odnosno f 50 s 1

kvazistacionarno (ili preko talasne duine =

c = 6000km >> l ). f

Primer 1.4. Za distributivnu mreu elektroenergetskog sistema na teritoriji l = 3000km

tk =

l 3000km = = 10 2 s = 10ms T = 20ms km c , pa stanje nije kvazistacionarno (u ovom sluaju 3 10 5 s = 6000km = 2l ).

Primer 1.5. U prostoriji duine l = 10m posmatrajmo EMT radio i TV prijemnika, na primer FM radio prijemnika f = 100 MHz ( = 3m l ), ili t k = 3,3ns T = 10ns pa je ovo polje brzopromenjivo.
Prema tome periodino polje je kvazistacionarno ako su dimenzije prostora (domena) u kome se polje posmatra mnogo manje od talasne duine ( << l ) ili polje je kvazistacionarno ako mu je period mnogo vei od najveeg vremena kanjenja u posmatranom domenu ( t k >> T ). Na kraju jo da konstatujemo: opte jednaine mrea sa vremenski promenjivim strujama razlikuju se od jednaina za mree sa vremenski konstantnim strujama. Moe se govoriti samo o trenutnim vrednostima ems, napona, struje i snage, tj. vrednostima tih veliina u nekom trenutku, jednaine iz kojih treba izraunati struje grana sadre izvode i integrale struja po vremenu, pa je raunanje sloeno. Meutim, u sluaju prostoperiodinih generatora iste uestanosti jednaine je mogue svesti na formalno isti oblik kao u sluaju vremenski konstantnih struja. U nastavku emo se baviti upravo metodama za reavanje takvih mrea.

13

2.OSNOVNIPOJMOVIOELEKTRINIMMREAMASA PROSTOPERIODINIMSTRUJAMA
2.1.Osnovnipojmovioperiodinimiprostoperiodinimveliinama
Pod vremenski periodinim veliinama podrazumevaju se veliine ije se vrednosti u jednakim vremenskim razmacima ponavljaju. Na primer periodini napon (slika 2.1). Neka je T (naziva se period ili ciklus) interval vremena posle koga se vrednosti ponavljaju. Matematiki periodina funkcija f (t ) , oigledno, mora da u bilo kom trenutku t zadovoljava uslov

f (t + nT ) = f (t ), n = ..., - 2,-1,1,2, ...

Slika 2.1. Period T se izraava u sekundama (s). U toku jednog perioda posmatrana veliina izvri sve svoje promene (koje se zatim periodino ponavljaju), ili se kae da je izvren jedan ciklus. Tako je period duina trajanja jednog ciklusa periodine funkcije. Neka je t N vreme za koje periodina funkcija izvri N potpunih ciklusa. Odnos f = N / t N naziva se uestanost (frekvencija) periodine funkcije. Ako je N=1, onda je t1 = T , pa je

f =

1 T

Ova relacija daje vezu uestanosti i perioda. Uestanost je brojno jednaka broju ciklusa periodine funkcije u jedinici vremena, i ne mora biti ceo broj. Izraava se u hercima (Hz), koji predstavlja

1 = s 1 . Na primer uestanost struje gradske mree u Evropi je 50 Hz, a u Severnoj s

Americi 60 Hz. Opseg uestanosti signala govora je od 20 Hz do 20 kHz, EMT u radiodifuziji je 150 kHz do 100 MHz, TV kanala 50 MHz do 1000 MHz, veza preko satelita 4 do 15 GHz. U elektrotehnici najvaniju ulogu imaju periodine veliine koje se menjaju po sinusnom ili kosinusnom zakonu. Poto su matematiki najjednostavnije dobile su naziv prostoperiodine funkcije. Kako smo kod definicije pojma promenjive struje naveli, sve ostale periodine funkcije se nazivaju periodine ili sloenoperiodine da bi se istakla razlika. Razmatraemo prostoperiodine struje i napone. Tada je analiza prostija nego za neku drugu periodinu promenu struja.

14

2.2.Prostoperiodineveliine
Na slici 2.2 su prikazane sinusna funkcija ( y = sin x ) i kosinusna funkcija ( y = cos x ). Matematiki, argument obeju funkcija (x) je ist broj, a predstavlja ugao izraen u radijanima (rad). Ove funkcije su periodine, sa osnovnim periodom 2 . Obe funkcije su ograniene po modulu ( | y | 1 , odnosno 1 y 1 ), tj. maksimumi su 1, a minimumi -1. Maksimumi i minimumi se javljaju alternativno, sa periodom 2 . Obe funkcije imaju nule koje se ponavljaju sa periodom . Sinusna funkcija je neparna, a kosinusna parna. Izmeu sinusne i kosinusne funkcije postoje, izmeu ostalih, veze

sin x = cos( x / 2)

sin x = cos( / 2 x) .

Prva od tih veza e nam biti vanija jer ukazuje na to da se sinusna funkcija moe dobiti od kosinusne pomeranjem du x-ose (translacijom) za etvrtinu perioda ( / 2 ) udesno. I obrnuto, kosinusna funkcija se moe dobiti translacijom sinusne za etvrtinu perioda ulevo.

Slika 2.2. U Elektrotehnici se pod prostoperiodinom strujom (slika 2.3) podrazumeva struja (i) koja je u, funkciji vremena (t), data analitikim izrazom

i (t ) = I m cos( t + )

(*)

gde su I m , i konstante. Ova jednaina je kanonini oblik prostoperiodine struje4. U jednaini (*), i(t ) je trenutna jaina struje (trenutna vrednost). Konstanta I m ( I m > 0 ) naziva se amplitudom prostoperiodine struje. Amplituda je ista po prirodi kao i trenutna vrednost, pa su im i jedinice iste (amper). Zbog ogranienosti kosinusne funkcije, maksimalna trenutna vrednost jednaka je I m , a minimalna I m , odnosno I m i(t ) I m . Argument kosinusa u jednaini (*) je linearna funkcija vremena ( t + ), a naziva se fazom (trenutnom fazom). Matematiki, to je neimenovani broj, odnosno odgovara uglu izraenom u radijanima (rad). Za t = 0 , faza je jednaka , a naziva se poetnom fazom. Poetna faza se izraava u radijanima. S obzirom na periodinost funkcije (*), poetna faza je odreena sa tanou od 2k , gde je k ceo broj ( k = 0, 1, 2,... ). Stoga se poetna faza svodi na interval ija je irina 2 , najee na < , odnosno (, ] . Ako poetna faza nije u tom intervalu moe se svesti na taj interval.

Alternativno, za kanonini oblik se moe usvojiti i (t ) = I m sin( t + ) , to se koristilo u starijoj literaturi. Otuda naziv sinusna struja.
4

15

moe napisati i u obliku i (t ) = I m cos( t + 8 0,9 ) , odnosno i (t ) = I m cos( t 0,9 ) .

Primer 2.1. Neka imamo prostoperiodinu struju i (t ) = I m cos( t + 7,1 ) . Taj izraz se

Poetna faza, oigledno, moe biti pozitivna ili negativna. Uoiti da slika 2.3 odgovara sluaju > 0 , a da je maksimum funkcije (*) koji je najblii koordinatnom poetku5 apscisne ose u trenutku t = / . (Ako je > 0 , taj maksimum je levo od koordinatnog poetka, ako je < 0 , taj maksimum je desno od koordinatnog poetka, a ako je = 0 , maksimum je u koordinatnom poetku.) Konstanta ( > 0 ) predstavlja brzinu kojom se faza menja, a naziva se krunom (ili ugaonom) uestanou. Jedinica krune uestanosti je s 1 ili, ekvivalentno, rad/s . Period prostoperiodine veliine je T = 2 / . Reciprona vrednost perioda je frekvencija (uestanost), f = 1 / T , a moe se protumaiti kao broj perioda u jedinici vremena. Jedinica frekvencije je herc (Hz). Izmeu krune uestanosti i ''obine'' uestanosti postoji relacija = 2f .

Slika 2.3. Posmatrajmo ta se deava sa prostoperiodinom funkcijom (*) ako se promeni samo jedna od konstanti I m , i slika 2.4). Zamislimo jedan skup tih konstanti. Njemu odgovara funkcija oznaena sa I m cos( t + ) na slici 2.4.

Slika 2.4.
Na apscisu se moe naneti proizvod t umesto vremena t. Tada je period jednak 2 , a maksimum najblii koordinatnom poetku je za t = . Ako se na apscisu nanosi proizvod c t onda jedan period odgovara .
5

16

Ako se amplituda povea dva puta, dobija se funkcija oznaena sa 2 I m cos( t + ) , ije se ekstremne vrednosti dobijaju mnoenjem faktorom 2 ekstremnih vrednosti funkcije I m cos( t + ) . Ako se kruna uestanost povea dva puta (ekvivalentno, ako se uestanost povea dva puta, odnosno period smanji dva puta), dobija se ''gua'' sinusoida, oznaena sa I m cos(2 t + ) . Obrnuto, smanjivanjem krune uestanosti sinusoida se ''razreuje''. Najzad, ako se poetna faza povea za (konkretno, sa / 6 na / 3 , odnosno = / 6 ), grafik funkcije se pomera ulevo za / , to odgovara funciji oznaenoj sa I m cos( t + 2) . Obrnuto, smanjivanje poetne faze pomera grafik udesno. Iako su sve definicije navedene za struju, one vae i za druge linearne veliine u kolu, kao to je napon. Kanonini oblik prostoperiodinog napona je

u (t ) = U m cos( t + ) ,

(**)

gde je U m amplituda napona (izraava se u voltima), kruna uestanost, a poetna faza. Oznake poetnih faza napona i struje se razlikuju iz operativnih razloga. Za elektromotornu silu koristiemo izraz

e(t ) = Em cos( t + e )
Ako su u nekom elektrinom kolu svi naponi i sve struje prostoperiodine funkcije iste uestanosti, kae se da u kolu postoji (ustaljeni) prostoperiodini reim. (Amplitude struja i napona su pri tome proizvoljne, kao to su i poetne faze proizvoljne.) Takav reim nastaje u linearnoj mrei (kolu)6 pod dejstvom prostoperiodinih eksitacija (naponskih i strujnih generatora) istih uestanosti. Kada budemo analizirali kola u prostoperiodinom reimu, implicitno emo podrazumevati da je uestanost (odnosno kruna uestanost) poznata. U tom sluaju, svaka prostoperiodina veliina (napon, struja) je potpuno odreena svojom amplitudom i poetnom fazom.

2.3.Poreenjeprostoperiodinihveliina
Posmatramo prostoperiodian reim u nekom kolu. Dve prostoperiodine veliine iste prirode, na primer, dva napona u tome kolu, u1 (t ) = U1m cos( t + 1 ) i u2 (t ) = U 2m cos( t + 2 ) , mogu se porediti po amplitudi i po fazi (slika 2.5). Kod poreenja po amplitudi, za napon ija je amplituda vea, kaemo da je vei, iako se izmeu njihovih trenutnih vrednosti ne moe uspostaviti relacija koja bi vaila nezavisno od vremena. Konkretno, na slici 2.5 je U 2m = 0,7U1m , pa je U1m > U 2m i za napon u1 kaemo da je vei od napona u2 , iako je u nekim trenucima vremena u1 (t ) > u2 (t ) , a u nekim u1 (t ) < u2 (t ) . Kod poreenja po fazi, uvodi se razlika faza (fazna razlika),

12 = ( t + 1 ) ( t + 2 ) = 1 2 .
Ta razlika, oigledno, ne zavisi od vremena, a jednaka je razlici poetnih faza (ako je kruna uestanost ista). Poto svaka poetna faza moe biti u poluzatvorenom intervalu (, ] , ovako izrauna razlika faza moe biti u poluzatvorenom intervalu (2,2] . Meutim, zbog periodinosti funkcija u1 (t ) i u2 (t ) , razlika faza se svodi na interval irine 2 , najee na (, ] , tj. < 12 .

Kako smo ranije rekli, za mreu (kolo) se kae da je linearna ako se sastoji od idealnih (nezavisnih) naponskih i strujnih generatora i linearnih pasivnih elemenata (otpornika, kalemova i kondenzatora).
6

17

Ako je 12 > 0 , promene u1 (t ) prednjae promenama napona u2 (t ) . Na primer, maksimumi napona u1 (t ) nastaju pre maksimuma napona u2 (t ) . Kae se da tada napon u1 (t ) fazno prednjai naponu u2 (t ) za 12 . To je konkretno sluaj na slici 2.5 jer je za nju uzeto 1 = / 6 i 2 = / 4 , pa je 12 = 5 / 12 . Ekvivalentno tome, kae se da napon u1 (t ) prednjai (u vremenu) naponu u2 (t ) za 12 / . Sinusoida na slici 2.5 koja predstavlja u1 (t ) pomerena je ulevo u odnosu na sinusoidu koja predstavlja u2 (t ) . Za tu istu situaciju, kae se da napon u2 (t ) fazno zaostaje (kasni) za naponom u1 (t ) za 12 , odnosno napon u2 (t ) kasni za naponom u1 (t ) za / . Ako je 12 < 0 , onda napon u1 (t ) fazno zaostaje za naponom u2 (t ) za | 12 | itd. Jasno je da se kod poreenja po fazi mora voditi rauna o redosledu veliina koje se porede, tj. koja je veliina prva, a koja druga.

Slika 2.5. Ako je fazna razlika dve prostoperiodine veliine jednaka nuli, kae se da su te dve veliine u fazi (slika 2.6a). Ako je fazna razlika jednaka , kae se da su te dve veliine u protivfazi (slika 2.6b). Tada je kanjenje, odnosno prednjaenje jednako polovini perioda ( T / 2 ), a te dve veliine su uvek suprotnih znakova. Najzad, ako je fazna razlika jednaka / 2 (prednjaenje, odnosno kanjenje je T / 4) , kae se da su te dve veliine u kvadraturi (slike 2.6c, u1 (t ) prednjai, i 2.6d, u 2 (t ) prednjai). Vrednost poetne faze je vezana za izabrani referentni smer. struje, napona ili ems. Promena referentnog smera menja znak ispred izraza trenutne vrednosti te veliine. Kako je i (t ) = I m cos( t + ) = I m cos( t + ) to je promena referentnog smera ekvivalentna promeni poetne faze za + odnosno . Pri tome se usvaja onaj znak koji obezbeuje da modifikovana faza bude u intervalu (, ] . Dve prostoperiodine veliine razliite prirode (a istih uestanosti), na primer, napon u (t ) = U m cos( t + ) i struja i (t ) = I m cos( t + ) , mogu se porediti iskljuivo po fazi. Tada se uvodi fazna razlika

= ,
sa istom diskusijom kao za dve prostoperiodine veliine iste prirode. Napomenimo da za prostoperiodini reim u nekom kolu, poetne faze napona i struja zavise od izbora poetnog trenutka ( t = 0 ). U praksi, trenutak t = 0 moe, na primer, odgovarati poetku ispisivanja vremenske baze osciloskopa pomou koga se posmatraju te veliine. Promenom (pomeranjem) poetnog trenutka za t menjaju se poetne faze svih veliina za isti iznos, t . Pri tome se fazne razlike ne menjaju jer se lanovi t potiru pri raunanju razlika.
18

Slika 2.6. U analizi kola u prostoperiodinom reimu poetni trenutak se moe zadati, na primer, definisanjem poetne faze jedne prostoperiodine veliine. Meutim, ako taj poetni trenutak nije unapred definisan, imamo slobodu da ga proizvoljno odaberemo. Jedan od estih izbora se svodi na to da usvojimo da poetna faza neke prostoperiodine veliine u kolu bude jednaka nuli. No, pri tome ne smemo proizvoljno usvojiti poetnu fazu nijedne druge prostoperiodine veliine, ve ih odreivati u odnosu na proizvoljno usvojenu, da ne bismo naruili fazne razlike koje objektivno postoje u posmatranom kolu.

2.4.Srednjaiefektivnavrednost
U ovom odeljku emo definisati srednju i efektivnu vrednost. Definicije se odnose na bilo kakve periodine veliine (napone, struje), a ne samo na prostoperiodine veliine Matematiki, srednja vrednost funkcije f (t ) na intervalu t (a, b) generalno definie se izrazom f sr = b a f (t ) dt . Posebno, ako je funkcija f (t ) periodina sa periodom T, usrednjavanje a se radi na intervalu ija je irina jednaka periodu, odnosno f sr =
1 T
a +T a

f (t ) dt ,
T

gde je a proizvoljna

konstanta. Tako definisana srednja vrednost ne zavisi od a. esto se u raunu uzima a = 0 , odnosno

f sr
ili a = T / 2 , imamo

1 = T

f (t ) dt , odnosno za struju
0

1 I sr = i (t ) dt T 0

f sr

1 = T

T /2

T / 2
19

f (t ) dt .

U Elektrotehnici se srednja vrednost naziva i jednosmernom komponentom (zbog Furijeove analize).

Primer 2.2. Ako je maksimalna trenutna vrednost struja sa slika 2.7a i 2.7b jednaka I m , onda je srednja vrednost obe struje jednaka I m / 2 , to se lako pokazuje bilo analitiki, a u ovim sluajevima i grafiki.

Slika 2.7. Srednja vrednost simetrinih periodinih veliina je nula.

Primer 2.3. Srednja vrednost sinusoidalne struje (slika 2.8a), i bipolarne povorke pravougaonih impulsa (slika 2.8b) jednaka je nuli. Dokaz je oigledan jer su geometrijske povrine iznad i ispod t-ose jednake, ali se povrina iznad ose uzima kao pozitivna, a ona ispod ose kao negativna. Stoga se te dve povrine potiru u zbiru. Moe se pokazati i analitiki (uradite sami).

Slika 2.8.

Primer 2.4. U nekim tehnikim primenama (na primer, kod usmeraa) javlja se funkcija oblika u (t ) = U m cos t (slika 2.9). Period ove funkcije je / , odnosno dva puta je manji od perioda funkcije U m cos t . Srednja vrednost funkcije sa slike 2.9 (srednja vrednost ''usmerene'' ili ( 2 ) 2 ''ispravljene'' sinusoide) je u (t ) = U sr = U m cos t dt = U m = 0,637U m .

( 2 )

Slika 2.9.

20

Efektivnu vrednost emo definisati na jednom primeru. Posmatrajmo otpornik prikazan na slici 2.10, u kome postoji periodina struja i(t ) iji je period T. Trenutna snaga otpornika je p(t ) = Ri(t ) 2 . Srednja snaga otpornika (usrednjena tokom jednog perioda) je jednaka
P= 1 T
T
0

p(t) dt =

1 Ri (t ) 2 dt = RI 2 , T
0

gde je (ako je R=1)

I=

1 i (t ) 2 dt T
0

Prethodni izraz predstavlja definiciju efektivne vrednosti struje i(t ) . Efektivnu vrednost emo oznaavati velikom slovom bez indeksa, mada su u upotrebi i oznake I ef i I eff .

Slika 2.10. Efektivnoj vrednosti struje se moe dati sledea fizika interpretacija. Posmatramo otpornik sa slike 2.10. U jednom sluaju u otporniku imamo posmatranu periodinu struju i(t ) . U drugom sluaju zamislimo da u otporniku postoji stalna struja I, takva da je srednja snaga otpornika u intervalu T ista u oba sluaja. Poto je snaga otpornika pri jednosmernoj struji, P = RI 2 , konstantna, odavde sledi da jaina stalne struje treba da bude jednaka efektivnoj vrednosti periodine struje. Uoimo da su oznake za efektivnu vrednost periodine struje i jainu stalne struje iste, kao i oznake za srednju snagu, odnosno snagu. To nee dovesti do zabune jer, u nastavku, neemo istovremeno posmatrati stalne i promenjive struje. Efektivna vrednost prostoperiodine struje i (t ) = I m cos t jednaka je

I =
odnosno

1 T

2 Im co s 2 t d t =

2 Im T

1 + cos 2 t dt = 2 0

2 Im T

dt I2 + m 2 T

cos 2 t dt . 2

I=

Im 2 = I m 0,707 I m 2 2

Odavde se amplituda prostoperiodine struje moe izraziti preko efektivne vrednosti kao

I m = 2 I 1,414 I
Naravno, isti oblik izraza vai i za efektivnu vrednost prostoperiodinog napona, Napomenimo da su praktino svi instrumenti koji mere prostoperiodine veliine (struje i napone) badareni tako da pokazuju efektivnu vrednost. Razlog je u tome to je u tehnikim primenama efektivna vrednosti veoma vana jer se na osnovu nje raunaju snage. Kao primer, efektivna vrednost napona na koji se prikljuuje monofazni prijemnik u domainstvu (sijalica, raunar) je 230 V . Zbog takve vanosti efektivnih vrednosti, kanonini oblik prostoperiodine veliine emo, umesto u obliku i(t ) = I m cos( t + ) (videti odeljak 2.2), ee pisati u obliku
21

i (t ) = I 2 cos( t + ) .
U analizi kola u prostoperiodinom reimu, svaka prostoperiodina veliina (napon, struja) je stoga potpuno odreena svojom efektivnom vrednou i poetnom fazom. Ilustracije radi, pokaimo i primer prorauna efektivne vrednosti za periodinu veliinu.
Primer 2.5. Efektivna vrednost periodinog napona sa slike 2.11 je

U =

1 2 T

T /2

Um T /2

t dt =

2 Um U = m = 0 ,577 U m 3 3

Slika 2.11.

2.5.Osnovnipasivnielementiuprostoperiodinomreimu
u (t ) = U m cos( t + ) i treba odrediti trenutnu vrednost struje i trenutnu snagu. Referentni
smerovi su usklaeni kao za prijemnik. Pretpostavljamo da su elementi prikljueni na prostoperiodini napon

2.5.1.Otpornik

Neka imamo otpornik kao na slici 1.3a. Za njega vai opti izraz u (t ) = Ri (t ) (videti

odeljak 1.2). Odatle je struja i (t ) =

u (t ) . Posle zamene izraza za R

u (t ) , dobijamo

i (t ) =

Um cos(t + ) . R
Um odnosno efektivna vrednost struje R

Iz poreenja ovog izraza sa optim (kanoninim) oblikom izraza za prostoperiodinu struju

i (t ) = I m cos( t + ) , sledi da je amplituda struje I m =

I=

U , a poetna faza struje = . Prema tome struja kroz otpornik je takoe prostoperidina, i R

u fazi sa naponom. Kod otpornika, napon i struja su u fazi (pri usklaenim referentnim smerovima; pri neusklaenim smerovima su u protivfazi), ali to nije tako kod drugih prijemnika. Stoga se, kao karakteristika prijemnika, uzima i fazna razlika napona i struje prijemnika (pri usklaenim referentnim smerovima)7: = . Kod otpornika, = 0 . Grafiki prikaz napona i struje dat je na slici 2.12a.

Ova fazna razlika jednaka je argumentu kompleksne impedanse prijemnika.

22

Trenutna snaga otpornika (snaga koju otpornik prima od ostatka kola) jednaka je p (t ) = u (t ) i (t ) = R i (t ) 2 = G u (t ) 2 = u (t ) 2 / R = i(t ) 2 / G . Kod otpornika je uvek p (t ) 0 , tj. otpornik se uvek ponaa kao prijemnik. (Snaga otpornika je nula samo u trenucima kada je struja jednaka nuli, ili, to je isto, kada je napon jednak nuli.)

Slika 2.12. Snaga otpornika u prostoperiodinom reimu je

p(t ) = u (t ) i (t ) = 2 RI 2 cos 2 ( t + ) = RI 2 (1 + cos(2 t + 2 )) = GU 2 (1 + cos(2 t + 2 )) .

Ta snaga je jednaka zbiru jedne konstante ( RI 2 = GU 2 ) i jednog prostoperiodinog lana ija je uestanost dva puta via od uestanosti struje, odnosno napona (slika 2.12b). Srednja vrednost tog prostoperiodinog lana jednaka je nuli, pa je srednja snaga otpornika P = RI 2 = GU 2 , to se i moglo oekivati na osnovu definicije efektivne vrednosti.

2.5.2.Kalem
Na isti nain, kao za otpornik, za kalem na slici 1.4a, polazei od opteg izraza za struju kroz kalem

i (t ) =

1 u (t ) dt + I 0 , L

posle

zamene

izraza

za

napon,

dobijamo

i(t ) =

1 U U m cos(t + ) dt + I 0 = m sin(t + ) + I 0 , gde I 0 predstavlja moguu vremenski L L

konstantnu struju kroz kalem (jednosmerna komponenta). U prostoperiodinom reimu

I0 = 0 .

Slika 2.13.

Imajui u vidu da je sin (t + ) = cos t + , dobijamo 2

i(t ) =

Um cos t + L 2
23

Poreenjem sa kanoninim izrazom za prostoperiodinu struju, sledi I m = i =

Um U odnosno I = , L L

. Prema tome struja kroz kalem je takoe prostoperidina, ali kasni za naponom
T 4

vremenski za etvrtinu perioda ( ), odnosno fazno za

napona i struje dat je na slici 2.13a.

. Kod kalema, =

. Grafiki prikaz

Primer 2.6. Neka je kalem prikljuen na prostoperiodian napon efektivne vrednosti U = 220V , uestanosti 50 Hz , i neka je efektivna vrednost struje kroz kalem I = 10 A . Odrediti
induktivnost tog kalema. Koristei se izrazom I =

U U = 0,07 H = 70mH . , dobija se L = L I

Trenutna snaga kalema (snaga koju kalem prima od ostatka kola), u optem sluaju, je di d 1 dWL (t ) p(t ) = u (t ) i (t ) = L i (t ) = Li (t ) 2 = dt dt 2 dt , kalema raste po apsolutnoj vrednosti, raste i magnetska energija, pa je p(t ) > 0 i kalem se ponaa kao prijemnik, uzimajui energiju od ostatka kola. Meutim, u intervalu vremena kada struja kalema opada po apsolutnoj vrednosti, opada i magnetska energija, pa je p(t ) < 0 i kalem se ponaa kao generator, vraajui energiju ostatku kola. Napomenimo da je kalem pasivni element. On se ne moe neogranieno dugo ponaati kao generator, ve samo dok se ne iscrpi magnetska energija akumulirana u njemu. Snaga kalema u prostoperiodinom reimu je
2 gde je WL (t ) = 2 Li (t ) magnetska energija akumulirana u kalemu. U intervalu vremena kada struja

p(t ) = u (t ) i(t ) = 2LI 2 cos( t + ) sin( t + ) = LI 2 sin(2 t + 2 )

Ta snaga ima samo prostoperiodini lan ija je uestanost dva puta via od uestanosti struje, odnosno napona. Srednja vrednost snage jednaka je nuli, to je u skladu sa injenicom da je kalem pasivni element bez gubitaka. Tokom jedne etvrtine perioda struje (odnosno napona) kalem prima energiju iz kola, da bi je tokom sledee etvrtine u potpunosti vratio kolu (slika 2.13b).

2.5.3.Kondenzator
Za kondenzator na slici 1.5a, polazei od opteg izraza i (t ) = C za napon, dobija se i (t ) = C
'

du (t ) , posle zamene izraza dt

izvod (cos ax ) = a sin ax . Takoe imajui u vidu ve korienu vezu sinusa i kosinusa, kod kalema, i da predznak - predstavlja pomeraj za

d [U m cos(t + )] = CU m sin (t + ) , imajui u vidu da dt

i (t ) = CU m cos t + = CU m cos t + + 2 2

,dobijamo

odnosno

i (t ) = CU m cos t + + 2
24

Poreenjem sa kanoninim izrazom za prostoperiodinu struju, sledi I m = CU m odnosno

I = CU , i = +
naponu za

. Prema tome struja kroz kalem je takoe prostoperidina, ali prednjai

. Kod kondenuatora, =

. Grafiki prikaz napona i struje dat je na slici 2.14a.

Slika 2.14.

Primer 2.7. Neka je kondenzator kapacitivnosti C = 100 pF prikljuen na prostoperiodian napon efektivne vrednosti U = 220V i uestanosti 50 Hz . Odrediti efektivnu I = CU , dobija se vrednost struje kroz kondenzator. Koristei se izrazom

I = 6,91 10 6 A = 6,91A .
Trenutna snaga kondenzatora (snaga koju kondenzator prima od ostatka kola), u optem sluaju, je

p(t ) = u (t ) i(t ) = Cu(t )

1

du d 1 dWC (t ) = Cu(t ) 2 = dt dt 2 dt ,

napon kondenzatora raste po apsolutnoj vrednosti, raste i elektrina energija, pa je p(t ) > 0 i kondenzator se ponaa kao prijemnik, uzimajui energiju od ostatka kola. Meutim, u intervalu vremena kada napon kondenzatora opada po apsolutnoj vrednosti, opada i elektrina energija, pa je p (t ) < 0 i kondenzator se ponaa kao generator, vraajui energiju ostatku kola. Kondenzator (kao i kalem) je pasivni element, pa se ni on ne moe neogranieno dugo ponaati kao generator, ve samo dok se ne iscrpi elektrina energija akumulirana u njemu. Snaga kondenzatora u prostoperiodinom reimu je

2 gde je WC (t ) = 2 Cu (t ) elektrina energija akumulirana u kondenzatoru. U intervalu vremena kada

p (t ) = u (t ) i (t ) = 2CU 2 cos( t + ) sin ( t + ) = CU 2 sin (2 t + 2)

Ta snaga ima samo prostoperiodini lan ija je uestanost dva puta via od uestanosti struje, odnosno napona. Srednja vrednost snage jednaka je nuli (kondenzator je pasivni element bez gubitaka). Tokom jedne etvrtine perioda struje (odnosno napona) kondenzator prima energiju iz kola, da bi je tokom sledee etvrtine u potpunosti vratio kolu (slika 1.14b). Sve to je izvedeno za R, L i C, polazei od napona, moe se uraditi polazei od struje. Iz dobijenih izraza za struju kroz R, L i C, oigledno je da su struje kroz elemente prikljuene na prostoperiodian napon, takoe prostoperiodine, iste uestanosti. Kao to emo videti to znatno olakava reavanje mrea sa prostoperiodinim strujama. Ako uporedimo izraze za vezu efektivnih vrednosti napona i struja za R, L i C, tj.

25

U I= , R

U I= , L

I = CU =

U 1 C

vidimo da kod pasivnih elemenata (R, L i C) postoji proporcionalnost izmeu efektivne vrednosti U struje i napona8. Ta proporcionalnost se pie u optem obliku I = ili U = ZI . Veliina koja Z izraava tu proporcionalnosti (Z) je karakteristika prijemnika koja ima prirodu otpornosti, jedinica joj je om (), a naziva se impedansom prijemnika9. Prema ovoj definiciji, Z 0 . Impedansa 1 otpornika je Z R = R , impedansa kalema Z L = L , a impedansa kondenzatora10 Z C = . C Moe se formirati i dualna relacija, I = YU , gde koeficijent proporcionalnosti (Y) ima prirodu provodnosti, jedinica je simens (S), a naziva se admitansom prijemnika11. Izmeu impedanse i admitanse postoji relacija ZY = 1 . Takoe vai Y 0 . Admitansa otpornika je YR = G = 1 / R , kalema 1 YL = , a kondenzatora YC = C . L

2.6.Reavanjemreauprostoperiodinomreimuuvremenskomdomenu
U odeljku 1.3 definisali smo Kirhofove zakone za promenjive struje. Direktno reavanje ovih jednaina analitikim metodima, u vremenskom domenu, nije lako. Ilustrujmo to na primeru sabiranja dve prostoperiodine veliine, na primer dva napona, u (t ) = u1 (t ) + u 2 (t ) , gde su

u1 (t ) = U m1 cos( t + 1 ) i u 2 (t ) = U m2 cos( t + 2 ) . Ako pretpostavimo da je rezultantni napon

dat relacijom

u (t ) = U m cos( t + ) ,
onda koristei trignometrijsku transformaciju cos( ) = cos cos m sin sin , moemo pisati identitet

u (t ) = U m cos t cos U m sin t sin

= U m1 cos t cos1 U m1 sin t sin 1 + U m2 cos t cos 2 U m21 sin t sin 2 = U m1 cos1 + U m2 cos 2 cos t U m1 sin 1 + U m2 sin 2 sin t
Da bi identitet bio ispunjen, koeficijenti uz cos t i sin t u oba izraza moraju biti identini

U m cos = U m1 cos 1 + U m2 cos 2

U m sin = U m1 sin 1 + U m2 sin 2
Ako relaciju (2) podelimo sa relacijom (1) dobijamo

(1) (2)

tg =

8 9

U m1 sin 1 + U m2 sin 2 U m1 cos 1 + U m2 cos 2

(3)

Zbog proporcionalnosti efektivnih vrednosti i amplituda, isto vai i za amplitudne vrednosti struja i napona. Ovako definisana impedansa jednaka je modulu kompleksne impedanse prijemnika, koju emo uvesti kasnije. 10 Zbog slinosti sa relacijom za otpornost R, impedansa kalema i kondenzatora se ponekad nazivaju induktivna i kapacitivna otpornost, to nije korektno. Korektno ih je nazivati reaktansa kalema i reaktansa kondenzatora, kao to emo kasnije videti. 11 Ovako definisana admitansa jednaka je modulu kompleksne admitanse prijemnika.

26

2 Um

Ako napravimo zbir relacija dobijamo (1)2 + (2)2 , 2 2 = U m1 + U m 2 + 2U m1U m 2 (cos 1 cos 2 + sin 1 sin 2 ) , odnosno, uz primenu ve koriene
2 2 2 Um = Um +Um + 2U m1U m2 cos(1 2 ) 1 2

trigonometrijske transformacije za kosinus razlike uglova, konano je

(4)

Relacije (3) i (4) slue za odreivanje ampitude i poetne faze napona koji je zbir dva napona. Isti rezultati bi se dobili i ako bi se naponi menjali po sinusnom zakonu.
Primer 2.8. Ilustrujmo primenu ovih relacija na primeru redne veze otpornika i kalema, prikazane na slici 2.15. Neka je zadatak da odredimo relaciju izmeu napona i struje te redne veze. Struja je, oigledno, zajednika za oba elementa. Radi daljeg pojednostavljenja, usvojimo da je poetna faza struje jednaka nuli, tj. neka je struja data izrazom i(t ) = I 2 cos t . Napon otpornika

je u R (t ) = Ri(t ) = RI 2 cos t , a napon kalema je u L (t ) = L dt = LI 2 sin t . Napon redne veze je u (t ) = u R (t ) + u L (t ) = RI 2 cos t LI 2 sin t = RI 2 cos t + LI 2 cos( t + / 2) .

di (t )

Slika 2.15.
2 = RI 2 Primenom relacije (4) se dobija U m

) + (LI 2 )
2

+ 2 RI 2LI 2 cos(0 / 2 ) , a

posle vaenja kvadratnog korena i delenja sa

2 se dobija U = I R 2 + (L) 2 .
RI 2 sin 0 0 + LI 2 sin ( / 2 )
0

Kolinik U / I = R 2 + (L) 2 = Z je impedansa redne veze otpornika i kalema. Primenom relacije (3) se dobija tg =
= arctg L R

RI 2 cos 0 + LI 2 cos( / 2 )

L
R

, odnosno

(jer je R > 0 i L > 0 pa je ugao u prvom kvadrantu).

di (t )

Da smo krenuli obrnutim redom, od poznatog napona u (t ) = U 2 cos( t + ) , struju i(t ) bismo direktno mogli odrediti samo reavanjem diferencijalne jednaine za ovo kolo, u (t ) = Ri(t ) + L dt . Meutim, koristei se rezultatom koji smo dobili polazei od struje, moemo ovako rezonovati. Znamo impedansu redne veze, Z = R 2 + (L) 2 , a znamo i faznu razliku napona i struje, = arctg R . Onda je struja potpuno odreena jer joj znamo efektivnu vrednost ( I = U / Z ) i poetnu fazu ( = ), odnosno i(t ) = U 2 cos( t + ) / Z . Ovakvim rezonovanjem bismo mogli brzo reiti i problem ako bi bila zadata struja u optem obliku, i(t ) = I 2 cos( t + ) , a trai se napon redne veze. Rezultat je u (t ) = ZI 2 cos( t + + ) . Ve iz ovog jednostavnog primera se vidi da je sabiranje prostoperiodinih veliina glomazno raditi direktno, u vremenskom domenu. U narednom odeljku emo uvesti fazore i raun sa fazorima, koji e delimino reiti taj problem. Koristei se kompleksnim brojevima, raun sa fazorima se moe dalje pojednostaviti i formalizovati tako da analiza kola u prostoperiodinom
27
L

reimu postane gotovo identina analizi kola vremenski konstantnih struja. Na taj nain emo metode reavanja kola vremenski konstantnih struja moi relativno lako da prilagodimo reavanju kola u prostoperiodinom reimu.

2.7Predstavljanjeprostoperiodinihveliinapomouobrtnihvektora (fazora)
U ovom odeljku je opisan jedan postupak predstavljanja prostoperiodinih veliina vektorima koji se nazivaju fazorima. Taj postupak ima nekoliko korisnih strana. Prvo, omoguava vizuelizaciju meusobnog odnosa napona i struja u posmatranom kolu. Drugo, pomou fazora, mogue je reiti neka jednostavnija kola, a ponekad i reiti probleme na laki nain nego drugim postupcima. Tree, polazei od rauna sa fazorima, lako se uvodi raun sa kompleksnim predstavnicima prostoperiodinih veliina, koji je osnovni alat za analizu elektrinih kola, sistema i elektromagnetskih polja.

2.7.1.Obrtnivektori
Posmatrajmo vektor A , koji se nalazi u ravni crtea na slici 2.16a. Poetak vektora se poklapa sa koordinatnim poetkom jedne ose, koju emo zvati faznom osom (f.o.). Neka je A = A modul (duina) toga vektora, a ugao koji taj vektor zaklapa sa faznom osom. Referentni smer za raunanje uglova je suprotan smeru okretanja kazaljke na asovniku (matematiki pozitivni smer). Projekcija vektora A na faznu osu je a = A cos . Ta projekcija je skalarna veliina koja ukljuuje i znak (usmereni skalar). Zamislimo sada da se vektor A obre u ravni crtea, u matematiki pozitivnom smeru, konstantnom ugaonom brzinom (slika 2.16b). Tada je = t + 0 , gde je 0 ugao koji vektor A zaklapa sa faznom osom u trenutku t = 0 , pa je projekcija toga vektora na faznu osu prostoperiodina funkcija vremena, a (t ) =| A | cos( t + 0 ) . Amplituda projekcije jednaka je duini vektora A , kruna uestanost je jednaka ugaonoj brzini obrtanja vektora, a poetna faza je jednaka uglu koji vektor A zaklapa sa faznom osom u poetnom trenutku ( t = 0 ). U tom sluaju kaemo da vektor A predstavlja prostoperiodinu veliinu a(t ) , tj. vektor A je predstavnik veliine a(t ) . Takav obrtni vektor se naziva fazor. Fazor se izraava u istim jedinicama kao i veliina koju predstavlja.

Slika 2.16. Posmatrajmo proizvoljno kolo u prostoperiodinom reimu. Fazorima se mogu predstaviti bilo koje prostoperiodine veliine u tom kolu (naponi, struje). Duina fazora je, u razmeri crtea, jednaka amplitudi (ili efektivnoj vrednosti) odgovarajue prostoperiodine veliine, ugaona brzina obrtanja fazora jednaka je krunoj uestanosti, a ugao koji fazor zaklapa sa faznom osom u trenutku t = 0 jednak je poetnoj fazi. Kao primer, posmatrajmo rednu vezu dva elementa (slika 2.17a).
28

Pravougaonikom emo oznaiti pasivni element (prijemnik): otpornik, kalem, kondenzator, ili ak njihove kombinacije. Neka je trenutna vrednost napona prvog elementa u1 (t ) = U 1m cos( t + 1 ) = U 1 2 cos( t + 1 ) , trenutna vrednost napona drugog elementa u 2 (t ) = U 2 m cos( t + 2 ) = U 2 2 cos( t + 2 ) , a trenutna vrednost napona redne veze u (t ) = u1 (t ) + u 2 (t ) = U m cos( t + ) = U 2 cos( t + ) . Fazori (obrtni vektori), koji predstavljaju ova tri napona prikazani su na slici 2.17b. Poto je kruna uestanost svih tih prostoperiodinih veliina ista, svi fazori se obru sinhrono (istom brzinom), u matematiki pozitivnom smeru. Pri tome fazori zadravaju iste meusobne odnose, tj. uglovi izmeu fazora se ne menjaju. Ti uglovi predstavljaju odgovarajue fazne razlike. Iz matematike je poznato da je projekcija zbira dva vektora jednaka zbiru njihovih projekcija. Stoga se fazor koji predstavlja zbir dva napona dobija jednostavno vektorskim sabiranjem fazora koji predstavljaju ta dva pojedinana napona. (Sabiranje se moe uraditi, na primer, po pravilu paralelograma ili nadovezivanjem vektora.) Poto se svi fazori okreu istom (konstantnom) ugaonom brzinom, projekcija rezultantnog fazora na faznu osu je prostoperiodina veliina. Iz svega sledi da je zbir dve prostoperiodine veliine iste uestanosti takoe prostoperiodina veliina te iste uestanosti.

2.7.2.Zaustavljeniobrtnivektori
Obrtanje fazora je jednoznano odreeno ako je poznat poloaj fazora (obrtnog vektora) u trenutku t = 0 (slika 2.17c): sliku koja sadri fazore za t = 0 treba rotirati za ugao t da bi se dobila slika fazora u trenutku t. Zbog toga emo nadalje posmatrati samo fazore u poetnom trenutku ( t = 0 ). Moemo zamisliti da se takva slika dobija fotografisanjem obrtnih fazora u trenutu t = 0 ili zaustavljanjem obrtnih vektora u tome trenutku (zaustavljeni fazori).

Slika 2.17.
29

Najzad, kao to je ranije napomenuto, u tehnikim primenama se preteno operie sa efektivnim vrednostima, a ne sa amplitudama. Da bi se izbeglo mnoenje i deljenje sa 2 , ubudue emo crtati fazore tako da su njihove duine srazmerne efektivnim vrednostima, a ne amplitudama (slika 2.17d) prostoperiodinih veliina. Poreenjem slika 2.17c i 2.17d vidi se da je u stvari samo promenjena razmera crtea. Takve fazore, zaustavljene i podeljene sa 2 , oznaavaemo crtom ispod simbola. Na primer, fazor koji predstavlja napon u (t ) = U 2 cos( t + ) , oznaiemo sa U . Duina toga fazora jednaka je efektivnoj vrednosti napona u (t ) , U, a ugao koji fazor zaklapa sa faznom osom jednak je poetnoj fazi napona, . Da bismo to posebno naglasili, fazor napona piemo u obliku U = U | . Uproeno emo govoriti da je U fazor napona u (t ) .

2.7.3.Fazorskidijagrami
Crte skupa fazora koji predstavljaju napone i struje nekog kola naziva se fazorski dijagram. Koristei se fazorskim dijagramima, mogue je analizirati neka jednostavnija kola. Kao uvod u tu analizu, posmatrajmo osnovne pasivne elemente, otpornik, kalem i kondenzator. Referentni smerovi su usaglaeni, kao za prijemnik. U tabeli 2.1 prikazane su osnovne relacije i fazorski dijagrami napona i struja tih elemenata. Fazor napona elementa oznaavamo sa U = U | , a fazor struje sa I = I | . Kolinik duina (modula) fazora napona i struje jednak je impedansi elementa (Z), a ugao izmeu fazora struje i fazora napona jednak je faznoj razlici napona i struje (). Tabela 2.1. Element Osnovna relacija
u = Ri Z= U I =

Fazorski dijagram

u=L di dt

i=C

du dt

1 C

Napon i struja otpornika su u fazi, pa su fazori napona i struje otpornika kolinearni. Napon kalema fazno prednjai struji za / 2 . Stoga su fazori napona i struje uzajamno normalni. Pravac i smer fazora napona dobijaju se rotacijom fazora struje za / 2 u matematiki pozitivnom smeru. Napon kondenzatora fazno kasni za strujom za / 2 . Fazori napona i struje su uzajamno normalni, a pravac i smer fazora napona se dobijaju rotacijom fazora struje za / 2 u matematiki negativnom smeru. Fazorski dijagrami za idealne generatore su veoma jednostavni, pa ih neemo crtati. Za referentne smerove kao na slici 1.2 i 1.9, fazor napona idealnog naponskog generatora se poklapa sa
30

fazorom elektromotorne sile (tj. U = E ), dok je fazor struje proizvoljan. Za referentne smerove kao na slici 1.9b, kod idealnog strujnog generatora je I = I g , dok je fazor napona proizvoljan. Do sada smo na elektrinim emama napone i struje oznaavali njihovim trenutnim vrednostima (napisanim pored odgovarajueg referentnog smera). U cilju uproenja tih ema, nadalje emo prostoperiodine napone i struje oznaavati samo njihovim efektivnim vrednostima (napisanim pored odgovarajueg referentnog smera). Na slici 2.18a je prikazan primer takvih oznaka. Element prikazan na toj slici je proizvoljan pasivni element (otpornik, kalem, kondenzator ili njihova kombinacija, koja ima dva prikljuka). Oznaka za takav element je Z (oznaka impedanse toga elementa). Na slici 2.18b je prikazan odgovarajui fazorski dijagram.

Slika 2.18.

2.7.4.Rednavezaotpornikaikalema
Posmatrajmo rednu vezu otpornika i kalema, prikazanu na slici 2.19a. To je ista redna veza kao sa slike 2.15, samo uz promenjene oznake. Pretpostavimo da je poznato: otpornost (R), induktivnost (L), efektivna vrednost napona (U) i njegova poetna faza (). (Uvek pretpostavljamo da je poznata uestanost, odnosno kruna uestanost.) Zadatak je da se odredi efektivna vrednost struje (I) i njena poetna faza (). Struja je zajednika za oba elementa, pa je pri crtanju fazorskog dijagrama lake krenuti od fazora struje (slika 2.19b), nego od fazora napona. Takoe, fazor struje je pogodno postaviti horizontalno. Meutim, u tom sluaju ne smemo odmah ucrtati faznu osu. Ako bi, na primer, i nju ucrtali horizontalno, to bi znailo da je = 0 , ime pravimo grubu greku. Stoga emo faznu osu ucrtati na kraju. Poto ni efektivna vrednost struje nije poznata, crtamo samo kvalitativan dijagram, unosei duinu fazora I proizvoljno. S obzirom da su referentni smerovi napona i struje usaglaeni za oba elementa, na osnovu tabele 2.1 ucrtavamo fazor napona otpornika ( U R ) kolinearno sa fazorom struje, a fazor napona kalema ( U L ) normalno na fazor I, zakrenut za ugao / 2 u matematiki pozitivnom smeru. Kada su zadate konkretne brojne vrednosti za R, L i , moemo voditi rauna o odnosu duina fazora napona, tj. U R / U L = RI /(LI ) = R /(L) jer je U R = RI i U L = LI . Zatim ucrtavamo fazor napona redne veze, U = U R + U L . Tim korakom ve je odreen ugao izmeu fazora U i I , odnosno fazna razlika izmeu napona i struje (). Redosled crtanja fazorskog dijagrama prikazan je na slici 2.19b. Iz pravouglog trougla koji ine fazori napona (trougao napona) imamo = arctg R . Na kraju, ucrtavamo faznu osu tako da ugao izmeu fazora U i fazne ose bude jednak zadatoj poetnoj fazi napona (). Ugao izmeu fazne ose i fazora I jednak je traenoj poetnoj fazi struje (). Raunski, = = arctg R . Umesto ovakvog postupka, fazna osa se moe ucrtati horizontalno, a onda se svi fazori zarotiraju za isti ugao () tako da se dobije odgovarajui ugao izmeu fazne ose i fazora U.
L L

31

Efektivna vrednost struje se moe odrediti raunski, koristei se nacrtanim fazorskim dijagramom. Poto je ugao izmeu fazora U R i U L prav, po Pitagorinoj teoremi imamo
2 2 2 2 U 2 = UR +UL +UL = I R 2 + ( L ) 2 , odakle je U = U R

. Odavde je

I = U / R 2 + ( L ) 2

gde je Z = R 2 + (L) 2 impedansa redne veze otpornika i kalema. Uoimo da se impedansa otpornika ( R ) i impedansa kalema ( L ) ne sabiraju.

Slika 2.19. Fazorski dijagram sa slike 2.19b se moe nacrtati i na drugi nain, polazei od poznatog fazora napona (U), kao to je prikazano na slici 2.20. Sa slike 2.19b se vidi da je ugao kod take A (slika 2.20) prav ( / 2 ). Stoga se taka A mora nalaziti na krugu konstruisanom nad fazorom U kao prenikom. (Taj krug je geometrijsko mesto taaka pod kojim se data du, u ovom sluaju fazor U, vidi pod pravim uglom.) Ugao je poznat ( = arctg R ). U ovom primeru taj ugao moe biti u granicama 0 < < / 2 . Preciznije reeno, taka A se zato mora nalaziti na desnom polukrugu na slici 2.20.
L

Slika 2.20. Prvi korak crtanja dijagrama je ucrtavanje fazne ose i fazora napona U. Zatim se konstruie krug nad tim fazorom kao prenikom i povue poluprava na kojoj lei fazor U R , pod uglom u odnosu na fazor U. Presek te poluprave i polukruga je taka A, koja predstavlja vrh fazora U R . Ugao izmeu te poluprave i fazne ose je traeni ugao . U dijagram se mogu ucrtati fazori U R i U L (mada to nije neophodno). Najzad, duina fazora struje se odreuje raunski. To se moe uraditi
32

polazei od efektivne vrednosti bilo koga napona (U, U R ili U L ) delei je odgovarajuom impedansom (Z, R, odnosno L ). Da je u posmatranom primeru bila zadata struja, a ne napon, konstruisanje fazorskog dijagrama na slici 2.19b bi bilo neto jednostavnije. U prvom koraku, krene se od fazora struje, koji se ucrta zajedno sa faznom osom. (Fazor struje se moe postaviti horizontalno, a fazna osa pod odgovarajuim uglom.) U drugom koraku se ucrtaju fazori napona otpornika i kalema, a u poslednjem koraku se ta dva fazora saberu, ime se dobija fazor napona redne veze.

2.7.5.Rednavezaotpornika,kalemaikondenzatora
Drugi primer je redna veza otpornika, kalema i kondenzatora, prikazana na slici 2.21a. Pretpostavimo da je poznato: otpornost (R), induktivnost (L), kapacitivnost (C), efektivna vrednost napona (U) i njegova poetna faza (). Zadatak je da se odredi efektivna vrednost struje (I) i njena poetna faza (). Fazorski dijagram je prikazan na slici 2.21b. Crtamo polazei od fazora I. Fazor U R je kolinearan sa fazorom struje, a fazori U L i U C normalni na fazor I. Pri tome je U R = RI , U L = LI i U C = I /(C ) . Pri crtanju slike 2.21b je pretpostavljeno da je U L > U C . Fazor napona redne veze je U = U R + U L + U C . Pogodno je prvo sabrati fazore U L i U C nadovezivanjem (crticama je prikazan fazor U C nadovezan na U L ), a potom (nadovezivanjem ili paralelogramom) tom zbiru dodati fazor
UR.

Fazna razlika izmeu napona i struje je = arctg

/ 2 < < / 2 . Na kraju, ucrtamo faznu osu. Kako je

L 1 /(C ) R

i moe biti u granicama

2

U=

2 UR

1 + (U L U C ) = I R + L C
2 2

imamo I = U / Z , gde je impedansa redne veze otpornika, kalema i kondenzatora jednaka

1 Z = R 2 + L C
2

, to se moe videti i iz tzv. trougla otpornosti (slika 2.21c), koji prozilazi iz

fazorskog dijagrama na slici 2.21b). Moe biti i trougao napona, ako se otpornosti pomnoe sa strujom.

Slika 2.21.

33

Iz izraza za impedansu redne veze otpornika, kalema i kondenzatora zakljuujemo da se ni impedanse kalema ( L ) i kondenzatora ( C ) ne sabiraju. Ako je R = 0 , onda je Z = L C . (Obratiti panju na modul.) Ova naizgled nejasna situacija postae jednostavna kada budemo uveli kompleksne impedanse, jer e se kod redne veze kompleksne impedanse jednostavno sabirati. Kolo sa slike 2.21a naziva se redno, prosto ili rezonantno oscilatorno kolo. O rezonantnim kolima emo jo govoriti u poslednjem poglavlju. Uoimo sa fazorskog dijagrama na (nacrtajte fazorski dijagram za ovaj sluaj). Tada su napon i struja oscilatornog kola u fazi ( = 0 ), a impedansa je Z = R (realna), kao da u posmatranoj grani postoji samo otpornik, a da kalema i kondenzatora nema. Kaemo da je tada kolo u rezonanciji (zove se i fazna rezonancija, ili
naponska rezonancija). Uslov rezonancije se moe napisati i u obliku r = LC , odnosno
fr = 1 2 LC

1 slici 2.21b da je, u posebnom sluaju, kada je L = C , odnosno kada je U L = U C , zbir U L + U C = 0

, gde je r rezonantna kruna uestanost ( f r je rezonantna uestanost) posmatranog

1 U , a U R = U . Ako je U L > U C ( L > C , odnosno > r ), tada je > 0 , to je R sluaj prividno isti kao redna veza otpornika i nekog kalema. Za posmatrano kolo kaemo da je tada

kola. Tada je I =

1 preteno induktivno. Najzad, ako je U L < U C ( L < C , odnosno < r ), tada je < 0 , to je

prividno isto kao redna veza otpornika i nekog kondenzatora, a za kolo kaemo da je preteno kapacitivno.

2.7.6.Paralelnavezaotpornika,kalemaikondenzatora
Paralelna veza otpornika, kalema i kondenzatora prikazana je na slici 2.22a. Pretpostavimo da je poznato: otpornost (R), induktivnost (L), kapacitivnost (C), efektivna vrednost napona (U) i njegova poetna faza (). Zadatak je da se odredi efektivna vrednost struje (I) i njena poetna faza (). Fazorski dijagram je prikazan na slici 2.22b. Pri crtanju slike 2.22b je pretpostavljeno da je I C > I L . Nacrtajte sami trougao provodnosti. Fazna razlika izmeu napona i struje je
= arctg Y= C 1 /(L) 1/ R

i moe biti u granicama / 2 < < / 2 . Admitansa ove paralelne veze je

2

1 1 + C L R2

, a impedansa Z = Y . Iz ovog primera zakljuujemo da se kod paralelne veze

1

admitanse otpornika ( 1 / R ), kalema ( L ) i kondenzatora ( C ) ne sabiraju. Kolo sa slike 2.22a naziva se paralelno ili antirezonantno oscilatorno kolo. Kada je
I L = IC

I L = I C (nacrtajte fazorski dijagram za ovaj sluaj). Impedansa kola je Z = R (realna), a kolo u antirezonanciji. Uslov (fazne) antirezonancije (zove i strujna rezonancija) se moe napisati i u
1 obliku r = LC , odnosno f r = 2 LC . Ako je L > C , odnosno > r , tada je < 0 , pa je kolo 1 preteno kapacitivno. Ako je L < C , odnosno < r , tada je > 0 , pa je kolo preteno 1 1

, odnosno kada je L = C , napon i struja ovog oscilatornog kola su u fazi ( = 0 ), odnosno

induktivno. Paralelno oscilatorno kolo se moe prikazati i kao na slici 22c. U ovom sluaju se dolazi do istog rezultata za antirezonantnu uestanost, pod uslovom da je R << L , kada se dobija
34

Ye =

R j L R j L R 1 1 + jC = 2 + j C + j C = + j C . Odakle je 2 2 2 R + j L L (L ) (L ) R + (L ) R U 1 r = I =U = , pri emu je 2 LC (L ) R p , to je isto kao da se radi o paralelno vezanom

Rp =

(L )2
R

(slika 2.22d), tj. R redno vezano sa L, se preslikava u Rp paralelno vezano sa L.

Slika 2.22. Kada je u kolu sa slike 2.22c, R=0 (to nije realno, ali R moe biti vrlo malo), tada je struja kroz zajedniku granu I = 0 , ali kroz paralelne grane (L i C) postoji struja i ispunjava uslov I L + I C = 0 (energija sadrana u antirezonantnom kolu se razmenjuje izmeu L i C, bez gubitaka, kolo bi moglo da se odvoji od izvora, i razmena bi se nastavila, teorijski beskonano dugo)..

2.8.Snagaumreamasaprostoperiodinimstrujama
U okviru odeljka 2.5 o elementima kola u periodinom reimu ve smo se upoznali sa trenutnom i srednjom snagom otpornika, kalema i kondenzatora. Sada emo dopuniti te pojmove. Posmatraemo prijemnike (slika 2.23a) i generatore (slika 2.23b). Usvojiemo, kao i do sada usaglaene referentne smerove za prijemnike i generatore.

Slika 2.23.
35

2.8.1.Trenutnaisrednjasnagaprijemnika
Posmatrajmo najpre prijemnik (slika 2.23a). Kanonini oblici napona i struje prijemnika su u (t ) = U 2 cos( t + ) , odnosno i (t ) = I 2 cos( t + ) . Fazna razlika napona i struje je = . Zamenom izraza za napon i struju, dobija se p(t ) = 2UI cos( t + ) cos( t + ) . Na osnovu trigonometrijskog identiteta cos cos = 2 [cos( + ) + cos( )] imamo Prvi lan u ovome izrazu, UI cos(2 t + + ) , je prostoperiodina funkcija dvostruko vie uestanosti od uestanosti napona ili struje. Srednja vrednost toga lana je nula. Drugi lan,
1

p (t ) = UI [cos(2 t + + ) + cos( )]
P = UI cos( ) = UI cos()

je konstantan i predstavlja srednju (''aktivnu'') snagu prijemnika. Ovaj rezultat je u skladu sa zakljucima izvedenim za srednje snage otpornika, kalema i kondenzatora (odeljak 2.5). Na slici 2.24 prikazana je trenutna snaga prijemnika sa slike 2.23a, p(t ) = u (t )i(t ) (za sluaj kada je prijemnik preteno induktivan). Osnovna jedinica za trenutnu i srednju snagu je vat (W). Od svih snaga koje se razmatraju u ovome odeljku, jedino te dve snage imaju fiziku interpretaciju, dok su ostale snage vetaki uvedene veliine. Ako je posmatrani element kola stvarno pasivan (prijemnik), mora biti P 0 . Odavde sledi
uslov cos 0 (uslov pasivnosti), odnosno 2 2 . S obzirom da je argument kompleksne impedanse prijemnika, sledi da Z mora biti u desnoj poluravni ili na imaginarnoj osi. Ako je u

desnoj poluravni, tada je P > 0 . Ako je na imaginarnoj osi ( = 2 ili = 2 ), tada je P = 0 (isto reaktivan prijemnik).

Slika 2.24.

2.8.2.Prividnasnagaprijemnika
Iako nema fizikog osnova za to, moemo formalno izraunati proizvod efektivnih vrednosti napona i struje, S = UI . Taj proizvod bi bio jednak srednjoj snazi samo kada bi bilo = 0 (odnosno cos = 1 ), tj. ako bi prijemnik bio isto rezistivan. Inae je P < S . Proizvod S = UI se stoga naziva prividnom snagom. Da bi se prividna snaga to bolje razlikovala od snaga koje imaju fiziki smisao (trenutne snage i srednje snage), jedinica za nju je volt-ampter (VA). Prividna snaga koristi u nekim praktinim proraunima (na primer, dimenzionisanje transformatora).

2.8.3.Faktorsnageprijemnika
Na osnovu definicije prividne snage, moemo pisati P = S cos = kS . Koeficijent
36

k = cos = P / S
naziva se faktor snage. Za prijemnike je uvek k 1 . Faktor snage je maksimalan za isto rezistivne (aktivne, otporne) prijemnike ( k = 1 za = 0 ). Za isto reaktivne prijemnike je k = 0 .

2.8.4.Reaktivnasnagaprijemnika
Da bi se napravila ''simetrija'' sa srednjom snagom, P = UI cos , uvodi se reaktivna snaga, Q = UI sin = S sin . Jedinica za reaktivnu snagu je volt-amper reaktivni (var). Jedna interpretacija reaktivne snage se dobija iz sledeeg izvoenja. U elektroenergetskim sistemima, generatori i prijemnici su, grubo govorei, vezani paralelno. Za to postoji vie tehnikih razloga. Na primer, da su aparati vezani redno, iskljuivanje jednog aparata bi poremetilo celu mreu. Zbog te paralelizacije, esto se prijemnik proizvoljnog karaktera ekvivalentno prikazuje u vidu paralelne veze jednog isto rezistivnog elementa (otpornika) i jednog isto reaktivnog elementa: kalema ako je prijemnik preteno induktivan, a kondenzatora ako je prijemnik preteno kapacitivan, kao na slici 2.25.
>0 I IR U R IL L U R U I 0 I IR R IC C 0

Slika 2.25. Ekvivalentiranje prijemnika sa slike 2.23a paralelnom vezom rezistivnog i reaktivnog elementa. Poto je paralelna veza u svemu ekvivalentna posmatranom prijemniku, to su im i snage iste pri istom naponu izmeu prikljuaka. (Posmatramo napon, a ne struju, jer je napon kod paralelne veze zajedniki za oba elementa.) Izraz za trenutnu snagu posmatranog prijemnika, p (t ) = 2UI cos( t + ) cos( t + ) , transformisaemo tako da izdvojimo deo koji odgovara otporniku i deo koji odgovara paralelno vezanom reaktivnom elementu sa slike 2.25. Izraavajui poetnu fazu struje preko poetne faze napona i odgovarajue fazne razlike, p (t ) = 2UI cos( t + ) cos( t + ) . imamo Koristei se trigonometrijskim identitetom cos( ) = cos cos + sin sin , razvijamo drugi kosinus u izrazu za snagu, ime dobijamo p(t ) = 2UI cos( t + )[cos( t + ) cos + sin( t + )sin ] , i primenom cos sin = 1 [sin ( + ) sin ( )], je

p(t ) = 2UI cos cos ( t + ) + UI sin sin (2 t + 2 ) . (1)

2

Poredei sa izrazima za trenutne snage iz odeljka 2.5, vidimo da prvi lan odgovara trenutnoj snazi isto rezistivnog elementa, a drugi lan odgovara trenutnoj snazi isto reaktivnog elementa (kalema ako je > 0 , a kondenzatora ako je < 0 ). Prvi lan se, kao i kod otpornika, moe dalje predstaviti u vidu zbira konstante (jednake srednjnoj vrednosti) i prostoperiodinog lana dvostruke uestanosti,
2UI cos cos( t + )2 = UI cos + UI cos cos(2 t + 2) 0 .

Drugi lan izraza (1) je prostoperiodian dvostruke uestanosti, a njegova amplituda je jednaka reaktivnoj snazi.
37

2.8.5.Faktorreaktivnostiprijemnika
Kao ''simetrija'' faktoru snage, uvodi se faktor reaktivnosti, k r = sin = Q / S (odnosno Q = k r S ). Faktor reaktivnosti moe biti u granicama 1 k r 1 . Za isto reaktivne prijemnike, | k r |= 1 , za preteno kapacitivne prijemnike, k r < 0 , za preteno induktivne prijemnike, k r > 0 , a za isto rezistivne prijemnike, k r = 0 . Oigledno vai S = P 2 + Q 2 . Ako su poznati S i Q, P je jednoznano odreeno, P = S 2 Q 2 , jer je za prijemnike P 0 . Meutim, Q se iz S i P moe odrediti samo sa tanou do znaka, Q = S 2 P 2 . Potreban je jo neki uslov (na primer, podatak da li je prijemnik preteno kapacitivan ili induktivan), da bi se razreila dilema oko znaka. Za faktor snage i faktor reaktivnosti vai relacija k 2 + k r2 = 1 . Slino kao kod snaga, k je jednoznano odreeno ako je poznato k r , ali je k r odreeno sa tanou do znaka ako je poznato k.

38

3.REAVANJEELEKTRINIHMREASAPROSTOPERIODINIM STRUJAMAKOMPLEKSNIMRAUNOM
Glavni alat za analizu elektrinih kola u prostoperiodinom reimu je raun sa kompleksnim brojevima, odnosno kompleksnim predstavnicima napona, struja i drugih veliina u kolu. Kompleksni raun se moe uvesti u analizu prostoperiodinog reima u elektrinim kolima na razne naine. Jednostaviji nain je pomou fazora.

3.1.Predstavljanjefazorakompleksnimbrojevima
Posmatramo zaustavljene fazore ije su duine jednake efektivnim vrednostima (slika 3.1a, koja odgovara slici 2.18b). U odeljku o fazorima pokazali smo da takvi fazori u potpunosti predstavljaju prostoperiodine veliine (u prostoperiodinom reimu). Preklopimo ravan u kojoj lee ti fazori i kompleksnu ravan, tako da se poklapaju koordinatni poeci, a da se fazna osa poklapa sa realnom osom (slika 3.1b). Vrhu svakog fazora sa slike 3.1a odgovara jedan i samo jedan kompleksni broj12. Prema tome, izmeu prostoperiodinih veliina i kompleksnih brojeva postoji biunivoka korespondencija.

Slika 3.1.
Kompleksni predstavnici prostoperiodinih veliina

Kompleksni broj koji odgovara fazoru oznaiemo na isti nain kao i sam fazor. Na primer, fazor U na slici 3.1b predstavlja prostoperiodini napon u (t ) = U 2 cos(t + ) . Odgovarajui kompleksni broj, U, je kompleksni predstavnik napona u (t ) , a skraeno emo ga zvati kompleksnim naponom. Modul kompleksnog napona jednak je efektivnoj vrednosti prostoperiodinog napona, a argument kompleksnog napona jednak je poetnoj fazi prostoperiodinog napona. Dakle, U = U exp( j) . Najjednostavniji nain za formiranje kompleksnog predstavnika prostoperiodine veliine (prelazak iz vremenskog domena u kompleksni) je da se ona napie u kanoninom obliku. Iz tog oblika se identifikuju efektivna vrednost i poetna faza. Na kraju, formira se kompleksni broj iji je modul jednak efektivnoj vrednosti, a argument jednak poetnoj fazi.

Svaki kompleksni broj moe se predstaviti takom u kompleksnoj ravni. Ta taka se moe opisati bilo svojim koordinatama (realni i imaginarni deo kompleksnog broja), bilo svojim odstojanjem od koordinatnog poetka (moduo kompleksnog broja) i uglom koji ta du zaklapa sa realnom osom (argument kompleksnog broja).
12

39

u (t ) = 5 2

( ) 2 cos t V . 2

Primer 3.1. Neka je zadat prostoperiodini napon u (t ) = 10 sin t V . U kanoninom obliku,

Efektivna vrednost napona je U = 5 2 V , a poetna faza je = 2 .

Kompleksni napon je U = 5 2 exp( j 2 ) V = j 5 2 V . Ako je poznat kompleksni predstavnik neke prostoperiodine veliine, ta veliina se u vremenskom domenu najjednostavnije rekonstruie na sledei nain (prelazak iz kompleksnog domena u vremenski). Kompleksni predstavnik se napie u eksponencijalnom obliku, iz koga se identifikuju modul i argument. Veliina u vremenskom domenu se zatim napie u kanoninom obliku, pri emu je efektivna vrednost jednaka modulu kompleksnog predstavnika, a poetna faza jednaka argumentu. (Podrazumeva se da je kruna uestanost poznata.)
Primer 3.2. Neka je poznata kompleksna struja I = (1 j) A . U eksponencijalnom obliku,
I = 2 exp( j

3 )A. 4

Vektor koji odgovara kompleksnoj struji lei u treem kvadrantu. Dakle,

3

efektivna vrednost struje je I = 2 A , a poetna faza = 4 . Konano je trenutna vrednost struje

3 i (t ) = 2 cos t A . 4

Uvoenjem kompleksnih predstavnika, zamenili smo fazorski raun kompleksnim raunom. To je pogodnije za reavanje veine problema analize kola u prostoperiodinom reimu. Pomou raunara, mogue je primenom kompleksnog rauna reavati i veoma sloena kola, sa stotinama i hiljadama elemenata. Sloena kola prostoperiodine struje reavaju se na slian nain kao i kola vremenski konstantnih struja, polazei od prvog i drugog Kirhofovog zakona, kao i relacija izmeu napona i struja elemenata, odnosno grana. Iz Kirhofovih zakona se izvode metod konturnih struja i metod potencijala vorova, koji obezbeuju manji sistem jednaina nego direktna primena Kirhofovih zakona. Jednaine za kola u prostoperiodinom reimu piu se u kompleksnom domenu, a formalno imaju isti oblik kao jednaine za kola vremenski konstantnih struja, samo su ''obini'' naponi i struje zamenjeni kompleksnim, a otpornosti zamenjene kompleksnim impedansama.

3.2.Kirhofovizakoniukompleksnomobliku.Impedansaiadmitansa

Kao to je izloeno u odeljku o analizi kola promenjivih struja u vremenskom domenu, smatramo da za ta kola vae Kirhofovi zakoni. Formulacija Kirhofovih zakona i topoloki principi formiranja jednaina po ovim zakonima isti su kao kod vremenski konstantnih struja. Kada se, za kola u prostoperiodinom reimu, jednaine po Kirhofovim zakonima napisane u vremenskom domenu preslikaju u kompleksni domen, dobijaju se jednaine koje su formalno potpuno iste kao za kola vremenski konstantnih struja13, samo to su simboli za napone i struje podvueni, jer se sada radi sa kompleksnim predstavnicima napona i struja.

Do Kirhofovih zakona u kompleksnom obliku moe se doi i preko Kirhofovih zakona u algebarskom obliku, o emu se moe videti u prilogu, na kraju ove skripte.
13

40

Prvi Kirhofov zakon

Za kolo koje ima n vorova i n g grana (povezani graf), po prvom Kirhofovom zakonu se moe postaviti (n 1) linearno nezavisna jednaina. Na primer, te jednaine piemo za sve vorove osim jednog. Za jedan vor, jednaina po Kirhofovom zakonu ima oblik

I = 0,
tj. algebarski zbir struja grana koje se stiu u tom voru je nula. Predznak struje grane je + ako je referentni smer grane od vora, a ako je referentni smer ka voru.
Drugi Kirhofov zakon

Broj linearno nezavisnih jednaina po drugom Kirhofovom zakonu je nk = ng (n 1) . Te jednaine imaju oblik

U = 0 ,
tj. algebarski zbir napona svih grana du proizvoljnog zatvorenog puta (konture) u kolu jednak je nuli. U taj zbir napon ulazi sa predznakom + ako se smer obilaska konture poklapa sa referentnim smerom napona (referentni smer napona je od negativnog ka poyitivnom kraju), a ako su ti smerovi suprotni. Alternativni oblik II Kirhofovog zakona je

(E , Z I ) = 0

Zbir je algebarski, a sabiranje ide du odabrane konture. Pravila o predznacima su ista kao kod raunanja napona izmeu dve take u kolu. Meutim, ovaj oblik drugog Kirhofovog zakona vai pod uslovom da kontura ne prolazi kroz granu sa idealnim strujnim generatorom (ISG). Ako u kolu ima ISG, onda je postupak isti kao kod reavanja kola stalnih struja. Sistem kontura se odabere tako da kroz granu sa ISG prolazi jedna i samo jedna kontura. Za tu konturu se ne sme pisati jednaina oblika (E , Z I ) = 0 . Umesto te jednaine, imamo jednainu da je struja grane jednaka struji strujnog generatora (sa predznakom + ili -, zavisno od toga da li se smerovi struje grane i strujnog generatora poklapaju ili ne). Ovakva procedura se primenjuje na svaki ISG koji postoji u kolu. Da bi se kolo moglo jednoznano reiti, ISG moraju tako biti rasporeeni u kolu da se moe formirati (makar jedno) stablo grafa kola koje ne sadri nijednu granu sa ISG. Drugim reima, mora postojati makar jedno stablo grafa takvo da sve grane sa ISG pripadaju kostablu.
Izbor kontura

Konture se mogu izabrati na razne naine, kao i kod kola vremenski konstantnih struja. Na emama emo konture crtati i oznaavati kao i kod vremenski konstantnih struja. Prvi nain je da se za konture uzmu elementarne konture (okca). Taj postupak je primenljiv samo na planarne grafove. Kod nekih formulacija jednaina (po drugom Kirhofovom zakonu i po metodu konturnih struja) potekou pravi svaki idealni strujni generator koji se nalazi u grani zajednikoj za dva okca. Drugi nain je heuristiki algoritam. Prva kontura se odabere proizvoljno, a svaka naredna tako da sadri bar jednu granu koju ne sadre prethodno odabrane konture. Ovaj postupak nekada jednostavno dovodi do odgovarajueg sistema kontura, ali ima situacija kada izbor kontura zapadne u orsokak. Primer je kolo iji je graf prikazan na slici 3.2. Ako kao prvu konturu odaberemo levo okce, a kao drugu desno okce, vie ne postoji nijedna grana koja nije ukljuena u ove dve konture, tako da algoritam ne moe pronai treu konturu, iako je oigledno da bi to moglo da bude srednje okce. Dodatnu komplikaciju kod heuristikog algoritma izazivaju idealni strujni generatori ukoliko jednaine koje se piu zahtevaju da jedan generator moe pripadati jednoj i samo jednoj konturi.
41

Slika 3.2. Trei nain je izbor nezavisnih kontura zasnovan na topolokoj analizi, polazei od stabla grafa. Broj grana stabla je (n 1) za kola koja posmatramo u okviru ovog predmeta (kola sa povezanim grafom). Ostale grane (spojnice), njih nk = ng (n 1) , ine kostablo. Svakoj spojnici se pridrui jedna i samo jedna kontura. Ta kontura obuhvata posmatranu spojnicu, a ostale grane konture su odgovarajue grane stabla. Grane sa ISG moraju biti u kostablu ako se za konture piu jednaine u obliku koji zahteva da jedan strujni generator pripada jednoj i samo jednoj konturi.

3.2.1.Kompleksnaimpedansaiadmitansa
Kod otpornika, za usaglaene referentne smerove, u vremenskom domenu vai relacija Operacije sa fazorima direktno se preslikavaju na operacije sa kompleksnim brojevima, to sledi iz naina uvoenja kompleksnog rauna. U relaciji izmeu napona i struje otpornika imamo samo mnoenje konstantom, koje se u kompleksnom domenu preslikava na mnoenje istom (realnom) konstantom. Stoga su kompleksni napon i kompleksna struja otpornika povezani relacijom U = R I . Ova jednaina je formalno ista kao za odgovarajue fazore. Meutim, u domenu fazora ne definiemo deljenje fazora, dok u domenu kompleksnih brojeva nema problema da delimo kompleksne predstavnike. Tako odavde imamo U / I = R . Videemo da se kolinik kompleksnog napona i struje moe formirati za bilo koji prijemnik. Taj kolinik se naziva kompleksnom impedansom prijemnika (obino se kae samo ''impedansa''), odnosno
u (t ) = Ri (t ) .

Z =U / I
Jedinica je om (). Za otpornik je Z = R i isto je relan broj. U optem sluaju, meutim, kompleksna impedansa je kompleksan broj koji piemo u obliku Z = Z exp( j) , gde je Z modul kompleksne impedanse, a njen argument. Iz relacije Z = U / I sledi Z = U / I , tj. modul kompleksne impedanse jednak je koliniku efektivnih vrednosti napona i struje prijemnika. Dakle, modul kompleksne impedanse je isto to i impedansa definisana u vremenskom domenu. To se slae sa rezultatom koji smo dobili za otpornik jer je Z = R . Iz relacije Z = U / I sledi i = , odnosno argument kompleksne impedanse jednak je faznoj razlici napona i struje prijemnika. Kompleksna impedansa otpornika je isto realna, to znai da je njen argument = 0 , pa su napon i struja u fazi. To je, takoe, u skladu sa rezultatima dobijenim analizom u vremenskom domenu. Kompleksna impedansa impedansa kalema je kalema Z = jL , a kondenzatora Z = 1 /( jC ) = j /(C ) . Kompleksna admitansa je reciprona vrednost kompleksne impedanse,

Y = 1/ Z
Argument kompleksne admitanse je , odnosno predstavlja faznu razliku izmeu struje i napona prijemnika. Kompleksna admitansa otpornika je Y = 1 / R = G , kalema Y = 1 /( jL) = j /(L) , a kondenzatora Y = jC . Jedinica je simens (S). I ovi izrazi se slau sa rezultatima analize u vremenskom domenu. O kompleksnoj impedansi i admitansi bie jo rei kasnije. Na osnovu svega izloenog, u kompleksnom domenu su relacije izmeu napona i struje obine algebarske relacije oblika U = Z I ili I = Y U (pri usaglaenim referentnim smerovima).
42

3.2.2.Rezistansa,reaktansa,konduktansaisusceptansa
U optem sluaju proizvoljnog prijemnika (koji se sastoji od otpornika, kalemova i kondenzatora), kompleksnu impedansu moemo rastaviti na realni i imaginarni deo, tj. pisati

Z = R + jX

gde je R = Re{Z } realni deo kompleksne impedanse i naziva se rezistansom, dok je X = Im{Z } imaginarni deo i naziva se reaktansom. Jedinica za rezistansu i reaktansu je om (). Ne treba meati oznaku za rezistansu i oznaku za otpornost otpornika. Kod redne veze otpornika i kalema je, sluajno, rezistansa jednaka otpornosti otpornika, dok je kod paralelne veze izraz za rezistansu sloen. Poto je Z kompleksna veliina, moe se grafiki prikazati u kompleksnoj ravni (slika 3.3). Ovakav prikaz je isti kao za fazore, pa se naziva i fazorskim dijagramom, iako kompleksna impedansa nije prostoperiodina veliina. Iz uslova pasivnosti (koji emo razmatrati u odeljku o snagama) za rezistansu sledi ogranienje R 0 , dok reaktansa moe biti proizvoljnog znaka.

Slika 3.3. U algebarskom, eksponencijalnom i trigonometrijskom obliku izrazi za kompleksnu impedansu glase: Z = R + jX = Ze j = Z cos + jZ sin . Odavde je R = Z cos i X = Z sin . Takoe
X arctg R , R > 0 , R = 0, X > 0 = 2 . , R = 0, X < 0 2 0, R = 0, X = 0

imamo Z = R 2 + X 2 . Poto je R 0 , mora biti . Stoga je

Analogno kompleksnoj impedansi, kompleksnu admitansu moemo pisati u obliku

Y = G + jB ,
gde je G = Re{Y } realni deo kompleksne admitanse i naziva se konduktansom, dok je B = Im{Y } imaginarni deo i naziva se susceptansom. Jedinica za konduktansu i susceptansu je simens (S). Ne treba meati oznaku za konduktansu i oznaku za provodnost otpornika. Kompleksna admitansa se moe prikazati u kompleksnoj ravni kao na slici 3.4
1 j j S obzirom da je Y = Z , imamo Y = Ye = Z e , odnosno izmeu modula vai relacija ZY = 1 , a argumenti su suprotni, tj. = (slika 3.5). Iako smo ovde uveli oznaku za argument kompleksne admitanse (), nju neemo upotrebljavati, nego emo za argument uglavnom uzimati . Dakle, u Dekartovom, eksponencijalnom i trigonometrijskom obliku izrazi za kompleksnu admitansu glase: Y = G + jB = Ye j = Y cos jY sin . Dalje je G = Y cos i B = Y sin . Poto je cos 0 1

43

(jer ne moe biti u II ni III kvadrantu), za konduktansu vai ogranienje G 0 , dok susteptansa
B arctg G , G > 0 , G = 0, B > 0 = 2 . , G = 0, B < 0 2 0, G = 0, B = 0

moe biti proizvoljnog znaka. Takoe imamo Y = G 2 + B 2 i

Slika 3.4.
1
1 R jX R

Slika 3.5.
X

R R = j = Iz relacije Y = Z sledi Y = R + jX = 2 , odnosno G = 2 i R + X2 Z R + X 2 R2 + X 2 R2 + X 2 B= X X = 2 Z R +X

2

.
G G = G2 + B2 Y

je

B B = . Y G2 + Y 2 Treba zapaziti da je RG = 1 samo u posebnom sluaju kada je X = 0 (odnosno B = 0 ). Takoe XB = 1 samo u posebnom sluaju kada je R = 0 (odnosno G = 0 ).

Analogno se izvode obrnute relacije, R =

i X =

Napomenimo da se ponegde u literaturi reaktansa kondenzatora definie kao X C = C , ali je onda kompleksna impedansa kondenzatora Z = jX C . Analogno vai i za susceptansu kalema.

3.2.3.Odreivanjenaponaizmeudvetake
Posledica drugog Kirhofovog zakona je da se napon izmeu dve take u kolu moe odrediti kao algebarski zbir napona du proizvoljnog puta u kolu od druge take do prve, odnosno

U 12 = U ,
2

uz isto pravilo o predznacima napona kao prilikom formiranja jednaina po drugom Kirhofovom zakonu. Ako se du putanje sumiranja napona nalaze samo idealni naponski generator (ING) i prijemnici (odnosno, ako du putanje nema ISG), onda se napon moe izraunati preko elektromotornih sila generatora i kompleksnih struja i impedansi prijemnika kao

U 12 = (E , Z I ) .
1

Za svaki ING koji se nae na putanji sumiranja napona, elektromotorna sila ulazi u zbir sa predznakom + ako se smer putanje i referentni smer elektromotorne sile poklapaju, inae je
44

predznak -. Za svaki prijemnik koji se nae na putanji sumiranja, u zbir ulazi lan oblika Z I ako se smer putanje i referentni smer struje grane poklapaju, inae ulazi lan oblika + Z I .

3.3.Redna,paralelnaimeovitavezaprijemnika.Ekvivalencijaveze prijemnikauzvezduitrougao.
Ovde emo posmatrati veze prijemnika, koji mogu da budu elementi (R, L ili C) ili njihove kombinacije.

3.3.1.Rednavezaprijemnika
Posmatrajmo rednu vezu vie, n, (pasivnih) prijemnika, prikazanu na slici 3.6a. Tu vezu elimo da ekvivalentiramo jednim pasivnim prijemnikom, ija je kompleksna impedansa Z e (slika 3.6b). (Na emama se za proizvoljan pasivni element, pored pravougaonika kao simbola, ponekad oznaava samo modul kompleksne impedanse, radi jednostavnosti.) Slino kao u analizi kola vremenski konstantnih struja, dve mree su ekvivalentne ukoliko imaju identine relacije izmeu kompleksnih napona i kompleksnih struja na svojim pristupima. Kod elementa sa slike 3.6b ta relacija glasi U = Z e I . Da bismo odredili Z e , potrebna nam je veza izmeu kompleksnog napona (U) i struje (I) posmatrane redne veze prijemnika. Iz drugog Kirhofovog zakona, kompleksni napon te redne veze je U = U 1 + U 2 +,...,U n . Kompleksni napon i kompleksna struja pojedinnih prijemnika vezani su relacijama U 1 = Z 1 I , U 2 = Z 2 I , ..., U n = Z n I , s obzirom da je struja ista kroz sve prijemnike u rednoj vezi. Posle zamene ovih relacija u prethodnu, i sreivanja, dobija se U = (Z 1 + Z 2 +,..., Z n )I . Uporeujui tu relaciju sa vezom izmeu kompleksnog napona i struje ekvivalentnog elementa, vidimo da je u ovom primeru

Z e = Z 1 + Z 2 +,..., Z n

Slika 3.6.

Ili drugaije napisano

Ze = Zk .
k =1

Ovaj rezultat se moe izraziti preko admitansi. Ako je Y e = 1 / Z e ekvivalentna kompleksna admitansa, a Y k = 1 / Z k , k = 1,..., n kompleksne admitanse prijemnika, onda je

45

n 1 1 1 1 1 = + +,..., = Y e Y1 Y 2 Y n k =1 Y k

Primer 3.3. Za impedansu redne veze otpornika, kalema i kondenzatora (slika 2.22a, dobija se 1 1 Z e = Z R + Z L + Z C = R + j L + = R + j L jC C

1 2 L 1 j 2 Z = Ze , gde je Z = R + L ili u obliku e C . , C = arctg R Kod raunanja ekvivalentne otpornosti redne veze otpornika u kolima stalnih struja, uvek je ekvivalentna otpornost bila vea od svake pojedinane otpornosti. Kompleksni brojevi se ne mogu porediti po veliini (mada mogu njihovi moduli ili argumenti). Stoga nema smisla pitanje da li je ekvivalentna kompleksna impedansa redne veze prijemnika vea ili manja od pojedinanih kompleksnih impedansi. Meutim, mogu je jedan poseban sluaj, koji se ne moe javiti kod stalnih struja: ekvivalentna kompleksna impedansa moe biti jednaka nuli (ekvivalentna kompleksna admitansa je beskonana), iako je svaka pojedinana kompleksna impedansa razliita od nule. Najjednostavniji primer je ako je na slici 2.22a za kalem induktivnosti L, i kondenzator kapacitivnosti C ispunjen uslov 2 LC = 1 (tj. redna veza kalema i kondenzatora je u rezonanciji). 2 LC 1 1 Z = R + L + = R + = R , odnosno ako je R = 0 , tada je j j Tada je e C j C 1 2 LC 1 jC . Z e = jL + =j = 0 , odnosno Y e = 1 2 LC jC C

3.3.2.Paralelnavezaprijemnika
Posmatrajmo paralelnu vezu vie, n, (pasivnih) prijemnika, prikazanu na slici 3.7a. Iz prvog U U U Kirhofovog zakona imamo I = I 1 + I 2 +,..., I n , gde je I 1 = , I2 = , , I n = , jer je Z1 Z2 Zn napon isti na svim prijemnicima u paralelnoj vezi.Posle zamene u prethodnu relaciju I sreivanja, U 1 1 1 dobija se I = Z + Z +,..., Z U . Uporeujui sa relacijom I = Z koja vai za kolo na slici e 2 n 1 3.7b, doboja se opta relacija za kompleksnu impedansu n paralelno vezannih prijemnika, izraena preko impedansi
n 1 1 1 1 1 = + +,..., = Z e Z1 Z 2 Z n k =1 Z k

ili izraeno preko admitansi

Y e = Y 1 + Y 2 +,..., Y n = Y k .
k =1

46

Slika 3.7.
Primer 3.4. Neka su kompleksne impedanse dva paralelno vezana prijemnika Z 1 = R1 + jX 1 Z 2 = R2 + jX 2 . i Tada je ( R 1 + jX 1 )(R2 + jX 2 ) Z1Z 2 1 Ze = = Re + jX e = = 1 1 Z1 + Z 2 R1 + jX 1 + R2 + jX 2 , gde je potrebno odrediti Re i X e . + Z1 Z 2

Kod raunanja ekvivalentne kompleksne admitanse paralelne veze prijemnika, mogu je sluaj da ta admitansa bude jednaka nuli (ekvivalentna kompleksna impedansa je beskonana), iako je svaka pojedinana kompleksna admitansa razliita od nule. Najjednostavniji primer je ako su na slici 3.7 samo dva elementa, prvi element kalem induktivnosti L, drugi element kondenzator kapacitivnosti C, i ako je uz to ispunjen uslov 2 LC = 1 (tj. paralelna veza kalema i kondenzatora je u antirezonanciji). Tada je
1 jL jL jC 2 LC 1 1 = . Y e = jC + =j = 0 , odnosno Z e = 1 1 2 LC L jL jL + jC

3.3.3.Meovitevezeprijemnika
Podrazumevaju se kombinacije veza koje ine redne i paralelne veze. Odreivanje ekvivalentne impedanse vri se postepenim zamenama rednih i paralelnih veza ekvivalentnim vezama, slino kao kod meovitih veza otpornika kod vremenski konstantnih struja. U odreivanju se polazi od najjednostavnije (unutranje) veze, pa se, korak po korak, ekvivalencijom obuhvata sve vie elemenata, dok se ne odredi ekvivalentna impedansa (ili admitansa) itave mree.
Primer 3.5. Odrediti ekvivalentnu impedansu meovite veze prijemnika na slici 3.8, gde je Z 1 = R1 , Z 2 = jX L , ( X L > 0) i Z 1 = jX C , ( X C < 0) .

Slika 3.8.

47

Oigledno, Z 2 i Z 3 su u paralelnoj vezi, a Z 1 sa njima u rednoj, prema tome XLXC XLXC jX L jX C Z2Z3 Z e = Z1 + = R1 + = R1 = R1 + j XL + XC j( X L + X C ) jX L + jX C Z2 + Z3

3.3.4.Ekvivalencijavezeprijemnikauzvezduitrougao
Posmatramo tri pasivna elementa (tri prijemnika) vezana u zvezdu i trougao, slika 3.9. Uslovi ekvivalencije su isti kao kod otpornika. Izvoenje relacija ekvivalencije je analogno izvoenju u analizi kola vremenski konstantnih struja. Kompleksne impedanse grana zvezde su Z 1 , Z 2 i Z 3 . Kompleksne impedanse grana trougla su Z 12 , Z 23 i Z 31 . Zvezda se moe zameniti ekvivalentim trouglom (tj. zvezda se moe transfigurisati u trougao), prikazanim na istoj slici, ako su kompleksne impedanse grana trougla

Z 12 = Z 1 + Z 2 +

Z1Z 2 , Z3

Z 23 = Z 2 + Z 3 +

Z2Z3 i Z1

Z 31 = Z 1 + Z 3 +

Z 3 Z1 . Z2

Izraeni preko admitansi, uslovi ekvivalencije glase: Y 1Y 2 Y 2Y 3 Y 12 = Y 23 = , i Y1 +Y 2 +Y 3 Y1 + Y 2 + Y 3

Y 31 =

Y 3Y 1 . Y1 + Y 2 + Y 3

Slika 3.9. I obrnuto, trougao pasivnih elemenata se moe zameniti ekvivalentnom zvezdom (tj. trougao se moe transfigurisati u zvezdu) ije su kompleksne impedanse

Z1 =

Z 12 Z 31 Z 12 + Z 23 + Z 31

Z2 =

Z 23 Z 12 Z 12 + Z 23 + Z 31

Z3 =

Z 23 Z 31 Z 12 + Z 23 + Z 31

Izraeni preko admitansi, uslovi ekvivalencije glase:

Y 1 = Y 12 + Y 31 +

Y 12 Y 31 Y 23

, Y 2 = Y 23 + Y 12 +

Y 31Y 23 Y 23 Y 12 i Y 3 = Y 31 + Y 23 + . Y 12 Y 31

Relacije izmeu kompleksnih admitansi grana zvezde i trougla mogu se iskoristiti za izvoenje ekvivalencije izmeu zvezde i trougla kondenzatora. Formalno, jednaine su identine
1 2 kao za admitanse, samo su kompleksne admitanse zamenjene kapacitivnostima: C12 = C + C + C , 1 2 3

CC

C23 =

C2C3 C1 + C2 + C3 ,

C31 =

C3C1 C1 + C2 + C3 ,

C1 = C12 + C31 +

C12C31 C23 ,

C2 = C23 + C12 +

C23C12 C31

48

C3 = C31 + C23 +

C31C23 C12

. Kao primer, na slici 1.10 su prikazani simetrina zvezda i njoj ekvivalentan

trougao.
1 1

C C 2 C 3 2

C/3

C/3

C/3

Slika 3.10. Prilikom transfiguracije zvezde u trougao ili obrnuto, moe se naii na neke probleme. Prvi problem je dobijanje negativnih rezistansi.
Primer 3.6. Posmatrajmo zvezdu sa slike 3.11. Neka je, konkretno, L = R = 1 , odnosno Z 1 = j , Z 2 = j i Z 3 = 1 . Za ekvivalentni trougao je Z 12 = (1 + 2 j) i Z 23 = ( 2 + j) = Z 31 , odnosno rezistansa jedne grane trougla je negativna.
1

LC=2 C C

Slika 3.11.

Slika 3.12.

Takav rezultat znai da datoj zvezdi nije mogue fiziki realizovati ekvivalentni trougao (jer ne postoji pasivni element sa negativnom rezistansom). Meutim, ako se transfiguracija radi samo u cilju uproavanja kola (na primer, da bi se izraunala ekvivalentna impedansa mosta), negativna rezistansa ne smeta u sledeim koracima. Na primer, ako se uproava most, njegova ekvivalentna rezistansa mora biti nenegativna. (Ako se dobije negativna rezistansa, to je samo pokazatelj da je usput napravljena neka omaka.) Drugi problem je da se dobijaju nulte ili beskonane kompleksne impedanse ili admitanse.
Primer 3.7. Posmatramo trougao sa slike 3.12. Neka je, konkretno, C = 1 i L = 2 . Tada su kompleksne impedanse grana trougla Z 12 = j , Z 23 = 2 j i Z 31 = j , pa se dobija da su kompleksne impedanse sve tri grane ekvivalentne zvezde beskonane (odnosno admitanse su jednake nuli).
49
1

Slina (dualna) situacija moe nastati kod transfiguracije zvezde u trougao, kada su impedanse grana trougla jednake nuli (odnosno admitanse su beskonane). U takvim situacijama treba pokuati reavanje kola na drugi nain, tako da se izbegne transfiguracija posmatranog trougla, odnosno zvezde.
Primer 3.8. Kao primer primene transfiguracija, izraunajmo ekvivalentnu impedansu mosta prikazanog na slici 3.13a za sledee brojne podatke: = 109 s 1 , C1 = C2 = 20 pF , L1 = L2 = 100 nH i R = 100 . Odavde su impedanse elemenata: Z C1 = Z C 2 = j50 , Z L1 = Z L 2 = j100 i Z R = 100 . Slino kao u kolima stalnih struja, ako se radi sa impedansama, pogodnije je transfigurisati trouglove u zvezde. Tako se dobija vie rednih veza (kod kojih se impedanse sabiraju). Ako se transfiguriu zvezde u trouglove, dobija se vie paralelnih veza, to je pogodnije ako se radi sa admitansama (jer se one sabiraju kod paralelnih veza). Meutim, u posmatranom primeru, trougao C1-C2-L2 se ne moe transfigurisati jer je Z C1 + Z C 2 + Z L 2 = 0 . Zato transfiguriemo trougao L1-L2-R u ekvivalentnu zvezdu (slika 3.13b). Impedanse grana zvezde su Z 1 = (20 + j40) i Z 2 = Z 3 = (40 + j20) . Dalje, redne veze C1-Z1 i C2-Z2 zamenjujemo ekvivalentnim impedansama (slika 3.13c) Z 4 = (20 j10) , odnosno Z 5 = (40 + j30) , pa paralelnu vezu Z4-Z5 zamenjujemo ekvivalentnom impedansom (slika 3.13d) Z 6 = (15 j20) . Na kraju, rednu vezu Z6-Z3 zamenjujemo ekvivalentnom impedansom Z e = (25 + j0) , to je traeni rezultat (slika 3.13e).

a)
Z6

b)
Z3

c)

Ze

d)

e)

Slika 3.13. Ekvivalentna impedansa proizvoljne mree moe se izraunati svoenjem na rednoparalelnu vezu primenjujui transfiguracije trougla u zvezdu ili obrnuto. Ta impedansa se moe izraunati i na drugi nain. Na prikljuke mree se vee generator (idealni naponski, idealni strujni ili realni generator), koji se naziva test-generatorom. Zatim se rei dobijeno sloeno kolo (na primer, metodom potencijala vorova) i izraunaju kompleksni napon i kompleksna struja na prikljucima mree. Iz napona i struje dobija se traena impedansa (kao kolinik napona i struje). Odreivanje impedanse koristei se test-generatorom primenjuje se i u merenjima, i programima za simulaciju elektrinih kola (kao to je, na primer, Spice). Sve to je reeno za impedansu, vai i za admitansu. Ovako emo postupati kod odreivanja ekvivalentne impedanse spregnutih kola.
50

3.3.5.Ekvivalencijanaponskogistrujnoggeneratora
ema ING prikazana je na slici 3.14a, a RNG na slici 3.14 b. ema ISG prikazana je na slici 3.15a, a RSG na slici 3.15 b.

Slika 3.14.

Slika 3.15. Analogno kao kod vremenski konstantnih struja, dolazi se do uslova ekvivalencije RNG i RSG:
E =YgE Zg Uestanost f (ili kruna uestanost ) oba generator su iste.

Z S = Z g ,

IS =

3.4.Metodakonturnihstrujaukompleksnomobliku
Kako su sve metode i teoreme za reavanje elektrinih mrea sa vremenski konstantnim strujama zasnovane na I i II Kirhofovom zakonu, a ti zakoni su formalno isti u kompleksnom obliku za mree sa prostoperiodinim strujama, to sve metode i teoreme izvedene za mree sa vremenski konstantnim strujama vae i za mree sa prostoperiodinim strujama. Razlika je samo u tome to se ovde radi sa kompleksnim naponima i strujama, i to umesto otpornosti stoji impedansa. Ovde te metode neemo ponovo dokazivati, ve samo formulisati i ponegde ilustrovati primenu primerima. Sistem od nk = ng (n 1) jednaina po metodu konturnih struja se moe napisati u sledeem optem obliku (ako nema ISG):

Z 11 I k1 + Z 12 I k 2 + ... + Z 1n I kn = E k1 k k Z 21 I k1 + Z 22 I k 2 + ... + Z 2 n I kn = E k 2 k k . M Z n 1 I k1 + Z n 2 I k 2 + ... + Z n n I kn = E kn

k k k k k k

(*)

U ovom sistemu jednaina je:

51

(obian) zbir impedansi svih grana koje pripadaju i-toj konturi (sopstvena impedansa i-te konture), uvek sa predznakom +. (obian) zbir impedansi svih grana koje istovremeno pripadaju i-toj i jtoj konturi (meusobna impedansa i-te i j-te konture), sa predznakom + ako se du zajednikih grana poklapaju smerovi tih kontura, a sa predznakom - ako su smerovi suprotni. Oigledno je Z ij = Z ji (recipronost).
E ki , i = 1,..., nk , Z ij , i, j = 1,..., nk , i j

Z ii , i = 1,..., nk ,

algebarski zbir elektromotornih sila svih idealnih naponskih generatora grana koje pripadaju i-toj konturi (elektromotorna sila i-te konture). U taj zbir elektromotorna sila ulazi sa predznakom + ako se orijentacija konture poklapa sa referentnim smerom elektromotorne sila, a sa predznakom - ako su ti smerovi suprotni. Ukoliko u kolu postoje grane sa ISG, postupak je slian kao kod drugog oblika jednaina po Kirhofovim zakonima. Konture se odaberu tako da grana sa svakim ISG pripada jednoj i samo jednoj konturi. Jednaina po metodu konturnih struja za takvu konturu se ne pie u obliku (*). Umesto toga, pie se jednaina da je odgovarajua konturna struja jednaka struji strujnog generatora sa predznakom + ako se orijentacija konture i referentni smer struje generatora poklapaju, a sa predznakom - ako su ti smerovi suprotni. Ukoliko mrea sadri RSG, onda se oni mogu pretvoriti u RNG (pa postupiti na nain kao kada mrea ima naponske generatore), ili postupiti na prethodni nain (jer je RSG paralelna veza grane sa ISG i grane sa unutranjom impedansom strujnog generatora). Reavanjem sistema linearnih jednaina (*) dobijaju se konturne struje. Ako dve konture nemaju zajednikih grana, onda je meusobna impedansa te dve konture jednaka nuli. Meutim, dve konture mogu imati zajednikih grana, a da meusobna impedansa ipak bude jednaka nuli. Na primer, to je sluaj ako je grana sa ING jedina grana zajednika za dve konture (jer je impedansa takve grane jednaka nuli). Drugi primer je situacija kada su u zajednikim granama samo reaktivni elementi (kalemovi i kondenzatori), ali je zbir njihovih kompleksnih impedansi jednak nuli. Slina situacija je mogua i za sopstvenu impedansu konture, ako su u konturi samo reaktivni elementi.

3.4.Metodapotencijalavorovaukompleksnomobliku
Sistem od (n 1) jednaina po metodu potencijala vorova moe se napisati u sledeem optem obliku (ako nema ING):

Y 11V 1 + Y 12 V k 2 + ... + Y 1( n 1) V ( n 1) = I 1 Y 21V 1 + Y 22 V k 2 + ... + Y 2 ( n 1) V ( n 1) = I 2 M Y ( n 1)1V 1 + Y ( n 1) 2 V 2 + ... + Y ( n 1)( n 1) V ( n 1) = I ( n 1)

U ovom sistemu je:

Y ii , i = 1,..., ( n 1),

(**)

(obian) zbir admitansi svih grana koje se stiu u i-tom voru (sopstvena admitansa i-tog vora), uvek sa predznakom +.

52

(obian) zbir admitansi svih grana koje direktno spajaju vorove i i j (meusobna admitansa i-tog i j-og vora). Taj zbir u jednaine uvek ulazi sa negativnim predznakom, tj. - (u jednainama je napisan +)14. Oigledno je Y ij = Y ji (recipronost).
I i , i = 1,..., (n 1),

Y ij , i, j = 1,..., ( n 1), i j

algebarski zbir struja svih strujnih i ekvivalentnih strujnih generatora grana koje se stiu u i-tom voru ( Y E )i + ( I S )i . Ekvivalentni strujni generator se dobija transfiguracijom RNG u RSG (kompleksna impedansa Z ostaje ista, a struja ekvivalentnog strujnog generatora je I g = E / Z , gde je E elektromotorna sila naponskog generatora). U ovaj zbir, struje ulaze sa predznakom + ako je referentni smer struje generatora ka voru, a sa predznakom -ako je referentni smer struje od vora. (Ovo pravilo je suprotno od pravila za pisanje jednaina po prvom Kirhofovom zakonu.) Ukoliko u kolu postoje grane koje sadre samo ING, onda svi ti generatori treba da budu vezani za referentni vor. Jednaina po metodu potencijala vorova za ''vrui'' vor za koji je vezan ING se ne pie u obliku (**). Umesto toga, pie se jednaina da je potencijal toga vora jednak elektromotornoj sili generatora sa predznakom + ako je referentni smer elektromotorne sile ka tome voru, a sa predznakom - ako je referentni smer ka voru nultog potencijala. Rezultujui sistem linearnih jednaina reava se nekim od standardnih metoda. Ako dva vora nemaju zajednikih grana, onda je meusobna admitansa ta dva vora jednaka nuli. Meutim, dva vora mogu imati zajednikih grana, a da meusobna admitansa ipak bude jednaka nuli. Na primer, to je sluaj kada su dva vora spojena granom sa ISG (jer je admitansa takve grane jednaka nuli). Drugi primer je situacija kada su u zajednikim granama samo reaktivni elementi (kalemovi i kondenzatori), ali je zbir njihovih kompleksnih admitansi jednak nuli. Slina situacija je mogua i za sopstvenu admitansu konture, ako su u granama koje se stiu u voru samo reaktivni elementi. Najzad, mogue je da admitansa neke grane bude beskonana. Kada se odrede potencijali svih vorova, jaina struje u nekoj grani izmeu vorova j i k (slika 3.16), dobija se relacijom

I = Y (E + V j V k )

Slika 3.16.

3.5.Kompleksnasnagaprijemnikaigeneratora
Kompleksna snaga prijemnika

Najzad, definisaemo jo jednu snagu, a to je kompleksna snaga (kompleksna prividna snaga). To je kompleksan broj iji je realni deo srednja snaga, a imaginarni deo reaktivna snaga,

S = P + jQ , drugaije napisano, S = UI (cos + j sin ) .

U nekim udbenicima se relacije piu tako se ve u jednainama pie -, pa onda meusobne admitanse (obian, pozitivan) zbir.
14

53

Jedinica za kompleksnu snagu je ista kao za prividnu snagu, volt-ampter (VA). Oigledno,

| S |= S i arg(S ) = , odnosno S = S e j = UI e j .
Kompleksna snaga se moe izraziti preko kompleksnog napona ( U = U e j ) i kompleksne struje ( I = I e j ) prijemnika. Ako pomnoimo te dve kompleksne veliine, dobijamo U I = UI e j( + ) , to ne odgovara kompleksnoj snazi, jer je argument zbir poetnih faza napona i struje, umesto njihova razlika. Meutim, ako kompleksnu struju konjugujemo pre mnoenja, tj. uzmemo I * = Ie -j , dobijamo U I * = UI e j( ) = UI e j = S . Dakle,

S =UI *.
Kao to se kompleksna impedansa moe prikazazi fazorskim dijagramom, na isti nain se moe prikazati i kompleksna snaga (slika 3.17). Za zadati prijemnik, fazorski dijagrami kompleksne impedanse i kompleksne snage su identini, izuzimajui razmeru crtea. Napisaemo izraze za snage prijemnika u jo nekoliko oblika. Neka je Z kompleksna impedansa prijemnika. Tada se izraz za kompleksnu snagu moe pisati u oblicima
S = U I = Z I I = ZI 2 = RI 2 + jXI 2 = P + jQ .

Kako je I = Z = Y U , imamo i oblike

S = Y U 2 = GU 2 jBU 2 = P + jQ .
gde su P i Q aktivna i reaktivna snaga.
Im Q
|S |=S

Re

Slika 3.17.
Kompleksne snage generatora

to se tie generatora (RNG, RSG, ING, ISG), trenutna, srednja, prividna, reaktivna i kompleksna snaga, kao i faktori snage i reaktivnosti, raunaju se po istim formulama kao za prijemnik, samo u odnosu na prirodne referentne smerove (usklaene za generator). Fazna razlika izmeu napona i struje generatora moe, u principu, biti proizvoljna, tj. < (dok kod pasivnog prijemnika podlee ogranienju / 2 < / 2 pri usklaenim referentnim smerovima). Ako je, kod generatora, ugao u I ili IV kvadrantu, srednja snaga generatora je pozitivna (kao i faktor snage). Tada se generator stvarno ponaa kao generator. Ako je ugao u II ili III kvadrantu, srednja snaga generatora je negativna (kao i faktor snage). Tada se generator stvarno ponaa kao prijemnik. Izrazi aktivna i reaktivna koriste se ponekad i za struju. Tako I cos predstavlja aktivnu komponentu jaine kompleksne struje I (projekcija I na pravac kompleksnog napona U ), a I sin predstavlja reaktivnu komponentu jaine kompleksne struje I (projekcija I na pravac upravan na pravac kompleksnog napona U ).
54

3.6.Teoremeelektrinihmreaukompleksnomobliku

Teoreme izvedene kod vremenski konstantnih struja izvedene su polazei od Kirhofovih zakona. Prema tome one u formalno istom obliku vae i za mree sa prostoperiodinim15 strujama, i neemo ih izvoditi i dokazivati, ve samo formulisati. Izuzetak je teorema odranja snage koja postaje teorema odranja kompleksne snage, koju emo dokazati.

3.6.1.Linearnost,superpozicijaihomogenost
Teorema homogenosti.tvrdi da je bilo koji odziv u kolu linearna homogena kombinacija eksitacija16. Na primer, ako u kolu imamo tri naponske i dve strujne eksitacije, onda se neki odziv (na primer, napon) u tom kolu moe napisati u obliku U = a1 E1 + a 2 E 2 + a 3 E 3 + a 4 I g4 + a 5 I g5 Priroda kompleksnih konstanti u ovom izrazu je razliita: a1 , a 2 i a 3 su po prirodi isti brojevi (transmitanse napona), a a 4 i a 5 imaju prirodu admitanse (prenosne admitanse). Da je odziv kompleksna struja, koeficijenti uz elektromotorne sile bi po prirodi bili impedanse (prenosne impedanse), a koeficijenti uz struje idealnih strujnih generatora bi bili isti brojevi (transmitanse struje). Iz ovoga rezultata slede tri vana podsluaja. Teorema linearnosti u uem smislu vai za sluaj kada u kolu deluje samo jedna eksitacija. Tada je bilo koji odziv u kolu linearno srazmeran toj eksitaciji. Na primer, ako je eksitacija naponska (elektromotorna sila), a odziv napon, onda imamo U = a E . Ova teorema se dobija iz teoreme homogenosti kada se u njoj zadri samo jedan lan.
Primer 3.9. Posmatrajmo kolo na slici 3.18. U tom kolu su napon U i struja I linearno
2 3 3 srazmerni elektromotornoj sili generatora: U = Z Z + Z Z + Z Z E i I = Z Z + Z Z + Z Z E . 1 2 2 3 3 1 1 2 2 3 3 1

Z Z

Z1 I + E Z2 Z3 U

Slika 3.18.
Teorema superpozicije tvrdi da se bilo koji odziv u kolu moe dobiti kao zbir (superpozicija) odziva na svaku pojedinanu eksitaciju. Zamislimo da u kolu deluje samo prva eksitacija, pri emu su sve ostale eksitacije iskljuene, pa odredimo odziv. Zatim, zamislimo da deluje samo druga eksitacija, pri emu su sve
15

Prostoperiodini reim implicitno pretpostavlja da je kolo linearno. Da nije tako, prostoperiodini reim ne bi bio mogu. 16 Slino kao i u analizi kola stalnih struja, pod eksitacijom podrazumevamo elektromotornu silu naponskog generatora ili struju strujnog generatora, samo to je sada eksitacija kompleksna. Pod odzivom podrazumevamo neku linearnu veliinu u kolu (kompleksni napon, kompleksnu struju). Napomenimo da kompleksna snaga ne spada u linearne veliine.

55

ostale eksitacije iskljuene, pa odredimo odziv, itd. Na kraju, dobijene pojedinane odzive jednostavno saberemo. Napomenimo da iskljuivanje naponske eksitacije znai udaljavanje ING iz kola, pri emu se take izmeu kojih je generator bio prikljuen u kolu kratko spoje. Dualno tome, iskljuivanje strujne eksitacije znai udaljavanje ISG iz kola, pri emu se take izmeu kojih je generator bio prikljuen u kolu ostave otvorenim (u praznom hodu). Teorema linearnosti u irem smislu tvrdi da je, ako u kolu deluje vie eksitacija, odziv na jednu eksitaciju linearna funkcija te eksitacije. Za isti hipotetiki primer kao za teoremu homogenosti, imamo U = a1 E1 + b , gde je b = a 2 E 2 + a 3 E 3 + a 4 I g4 + a 5 I g5 . Treba razlikovati uslove pod kojima vae teorema linearnosti u uem smislu (samo jedna eksitacija u kolu) i u irem smislu (vie eksitacija), kao i iskaze (odziv je linearna homogena funkcija, odnosno linearna funkcija sa slobodnim lanom).

3.6.2.Teoremereciprociteta
Teorema reciprociteta ima vie oblika17. Mi emo formulisati dva oblika teoreme reciprociteta za pasivne etvoropole. etvoropol je mrea sa dva pristupa (dva para krajeva). Ovde emo posmatrati samo etvoropole sastavljene od otpornika, kalemova i kondenzatora (slika 3.19). Usvojiemo usklaene referentne smerove napona i struja na oba pristupa, uz napomenu da se u analizi kaskadno vezanih etvoropola esto uzimaju neusaglaeni smerovi na drugom pristupu (koji su onda automatski usaglaeni za sledei etvoropol vezan u kaskadi). U oba oblika teoreme reciprociteta, imamo eksitaciju na jednom pristupu mree, a odziv emo posmatrati na drugom pristupu. U oba oblika su eksitacija i odziv razliite prirode: jedno je naponska veliina, a drugo strujna.

Slika 3.19.
Prvi oblik: naponska pobuda. Kada na pristup 1 prikljuimo ING elektromotorne sile E 1 ' , struja kratkog spoja na pristupu 2 je I 2 ' , prema referentnim smerovima na slici 3.20. Kada na pristup 2 prikljuimo ING elektromotorne sile E 2 " , struja kratkog spoja na pristupu 1 je I 1" , prema referentnim smerovima na slici 3.20. Teorema reciprociteta tvrdi da ako je E1 ' = E 2 " , onda je I 2 ' = I 1" (jednakim eksitacijama odgovaraju jednaki odzivi). Drugi oblik: strujna pobuda. Kada na pristup 1 prikljuimo ISG struje I g1 ' , napon praznog hoda na pristupu 2 je U 2 ' , prema referentnim smerovima na slici 3.21. Kada na pristup 2 prikljuimo ISG struje I g 2 " , napon praznog hoda na pristupu 1 je U 1" , prema referentnim smerovima na slici 3.21. Teorema reciprociteta tvrdi da ako je I g1 ' = I g 2 " , onda je U 2 ' = U 1" (jednakim eksitacijama odgovaraju jednaki odzivi).

17

Teoreme reciprociteta se koriste najvie kod etvoropola, da bi se skratio njihov proraun ili uprostila merenja.

56

Slika 3.20.

Slika 3.21.

3.6.3.Teoremekompenzacije
Teoreme kompenzacije imaju razliite oblike. Zajedniko je da se, pod odreenim okolnostima, jedan deo kola (element, grana, sloena mrea) moe, u odnosu na ostatak kola, zameniti sa ING ili ISG. Ti generatori se zovu kompenzacioni generatori. Posmatraemo opti sluaj, prikazan na slici 3.22. Kolo je podeljeno u dva dela, mreu A i mreu B. Ti delovi su meusobno povezani samo pomou dva provodnika prikazana na slici 3.22. Take 1 i 2 su take spajanja tih mrea. (U sluaju da te mree imaju zajedniku ''masu'', ona se rauna kao jedan provodnik.) Teorema kompenzacije ima dva oblika. Prvi oblik: naponska kompenzacija. Mrea A se u odnosu na mreu B moe zameniti sa ING ija je elektromotorna sila jednaka E k = U (prema referentnim smerovima sa slika 3.22a, b), a da se u mrei B nita ne promeni. Drugi oblik: strujna kompenzacija. Mrea A se u odnosu na mreu B moe zameniti sa ISG ija je struja jednaka I gk = I (prema referentnim smerovima sa slika 3.22a, c), a da se u mrei B nita ne promeni.

a) Slika 3.22.

(b)

(c)

Mree A i B su proizvoljne. Mrea moe biti samo jedan element, jedna grana ili sloena mrea. Treba uoiti da je kompenzacioni generator idealan.

57

Ako se bilo ta promeni u bilo kojoj od dve mree (na primer otvori ili zatvori prekida ili promeni parametar nekog elementa), mora se promeniti i kompenzacioni generator (ems naponskog, odnosno struja strujnog kompenzacionog generatora). Teoremu kompenzacije implicitno primenjujemo u sluajevima kao na slici 2.19a, kada pretpostavljamo da se u odnosu na posmatranu mreu (konkretno, redna veza otpornika i kalema) nalazi ostatak kola (druga mrea). U tom sluaju, napon koji je oznaen izmeu prikljuaka posmatrane mree (a za koji smo smatrali da je poznat) zamenjuje, po teoremi kompenzacije, ostatak kola. Dualno, umesto napona, mogli smo smatrati da je poznata struja, kada bi ona, po teoremi kompenzacije, zamenjivala ostatak kola. Kada se analizira mrea B sa kompenzacionim generatorom (slike 3.22b ili 3.22c), kompenzacioni generator se moe tretirati kao bilo koji drugi generator. Mogu se primenjivati odgovarajui metodi reavanja kola i teoreme (na primer, linearnost i superpozicija). Meutim, treba imati u vidu da bilo kakva promena u mreama A i B povlai promenu eksitacije kompenzacionog generatora.

3.6.4.Teoremaekvivalentnoggeneratora(TevenenovaiNortonovateorema)
Tevenenova i Nortonova teorema omoguavaju da se mrea (slika 3.23a), u odnosu na svoja dva prikljuka, zameni ekvivalentnim realnim generatorom (naponskim, odnosno strujnim), pri emu ekvivalencija vai bez obzira na to ta se prikljui na mreu. Po Tevenenovoj teoremi, ekvivalentni realni generator je naponski (slika 3.23b), a po Nortonovoj teoremi, ekvivalentni realni generator je strujni (slika 3.23c). Tevenenova i Nortonova teorema su dualne, a jedan realni generator se moe izvesti transfiguracijom drugog. Odmah treba napraviti razliku izmeu teorema kompenzacije, sa jedne strane, i Tevenenove i Nortonove teoreme, sa druge strane. U oba sluaja se mrea (mrea A sa slike 3.22a i mrea sa slike 3.23a) zamenjuje ekvivalentnim generatorom. No, u prvom sluaju generator je idealan (slike 3.22b i 3.22c), a u drugom realan (slike 3.23a i 3.23b). U prvom sluaju zamena vai samo za jednu, odreenu mreu (mrea B na slici 3.22a) koja se prikljuuje na posmatranu mreu. U drugom sluaju, zamena vai bez obzira na to ta se prikljuuje na posmatranu mreu. Meutim, u oba sluaja, kada se odredi ekvivalentni generator, bilo kakva promena u mrei koja se zamenjuje (mrei A) povlai promenu ekvivalentnog generatora. Tevenenova teorema. Mrea sa slike 3.23a se moe u odnosu na svoje prikljuke zameniti sa RNG sa slike 3.23b, ija je elektromotorna sila jednaka naponu praznog hoda te mree ( E T = U 012 ), a impedansa jednaka ekvivalentnoj impedansi te mree ( Z T = Z e12 ). Zamena vai za proizvoljnu mreu koja se prikljuuje na posmatranu mreu. Napon praznog hoda mree sa slike 3.23a ( U 012 ) je napon izmeu otvorenih prikljuaka 1 i 2 (kada je struja te mree jednaka nuli). Referentni smer toga napona poklapa se sa referentnim smerom napona U oznaenog na slici. Nortonova teorema. Mrea sa slike 3.23a se moe u odnosu na svoje prikljuke zameniti sa RSG sa slike 3.23c, ija je struja jednaka struji kratkog spoja te mree ( I gN = I ks12 ), a admitansa jednaka ekvivalentnoj admitansi te mree ( Z N = Y e12 ). Zamena vai za proizvoljnu mreu koja se prikljuuje na posmatranu mreu. Struja kratkog spoja mree sa slike 3.23a ( I ks12 ) je struja kroz kratko spojene prikljuke 1 i 2 (kada je struja te mree jednaka nuli). Referentni smer te struje poklapa se sa referentnim smerom struje I oznaene na slici. Ekvivalentna impedansa, odnosno admitansa mree raunaju se tako to se u mrei iskljue eksitacije, ime se dobija pasivna mrea, a onda odredi ekvivalentna impedansa, odnosno admitansa te pasivne mree. Pasivni element kod Tevenenovog generatora isti je kao kod Nortonovog
58

generatora, samo se u prvom sluaju karakterie svojom impedansom, a u drugom sluaju admitansom. Vai Z T Y N = 1 .

a) Slika 3.23.

(b)

(c)

Nortonov generator se moe dobiti transfiguracijom Tevenenovog i obrnuto. Dokaz se izvodi primenom Nortonove, odnosno Tevenenove teoreme. Pri tome vai I gN = E T / Z T = Y N E T , odnosno E T = I gN / Y N = Z T I gN . U sluaju da je Z e12 = 0 , moe se nai samo Tevenenov generator (koji je tada idealan). U sluaju da je Y e12 = 0 , moe se nai samo Nortonov generator (koji je tada idealan).

3.6.5.Teoremeodranjakompleksneitrenutnesnage
Najpre emo izvesti teoremu odranja trenutne snage, na primeru kola iji je graf prikazan na slici 3.24. Na toj slici su oznaeni usvojeni referentni smerovi struja grana. Napiimo jednaine po prvom Kirhofovom zakonu (za trenutne struje) za sve vorove. Izostaviemo eksplicitno pisanje zavisnosti od vremena. Jednaine glase: za vor 1: .. i12 + i13 + i14 = 0 , i12 + i23 + i24 = 0 , vor 2: vor 3: vor 4:
i13 i23 + i34 = 0 , i14 i24 i34 = 0 .

Slika 3.24. Pomnoimo svaku jednainu potencijalom odgovarajueg vora ( v1 , v2 , v3 , odnosno v4 ) i saberimo jednaine, ne vodei rauna o tome gde je referentna taka. Dobija se (*) Razlika potencijala predstavlja napon grane, tako da svaki lan u ovome zbiru predstavlja trenutnu snagu koju grana prima. Ovim smo dokazali da je zbir snaga koje primaju sve grane u kolu
59

(v1 v2 )i12 + (v1 v3 )i13 + (v1 v4 )i14 + (v2 v3 )v23 + (v2 v4 )i24 + (v3 v4 )i34 = 0

jednak nuli, tj. pp (t ) = 0 , gde indeks p naglaava da se radi o snazi koju grana prima, to predstavlja teoremu odranja trenutne snage. Ako se jednaina (*) pomnoi sa -1, svaki lan u zbiru predstavlja snagu koju grana predaje ostatku kola, pa se rezultat moe napisati u obliku pg (t ) = 0 , tj. zbir snaga koje predaju sve grane u kolu jednak je nuli, to je druga formulacija teoreme odranja trenutne snage. Najzad, ako se neki lanovi u jednaini (*) prebace na desnu stranu, onda imamo teoremu odranja snage u obliku pp (t ) = pg (t ) , gde neke grane kola figuriu u zbiru sa leve strane, a sve ostale u zbiru sa desne strane. Teorema odranja se moe izvesti i za kompleksne snage. Za isti graf, jednaine po prvom Kirhofovom zakonu u kompleksnom domenu glase: vor 1: vor 2: vor 3:
I 12 + I 13 + I 14 = 0 , I 12 + I 23 + I 24 = 0 , I 13 I 23 + I 34 = 0 ,

I 14 I 24 I 34 = 0 . vor 4: Konjugujmo sve ove jednaine i pomnoimo svaku potencijalom odgovarajueg vora. Kada se jednaine saberu, dobija se
(V 1 V 2 ) I 12 + (V 1 V 3 ) I 13 + (V 1 V 4 ) I 14 + (V 2 V 3 ) I 23 + (V 2 V 4 ) I 24 + (V 3 V 4 ) I 34 = 0

Svaki lan u ovome izrazu predstavlja kompleksnu snagu koju prima odgovarajua grana, pa imamo teoremu odranja kompleksne snage u obliku S p = 0 . Ako se kompleksna snaga razdvoji na realni i imaginarni deo (tj. na aktivnu i reaktivnu snagu), ova jednaina se razdvaja na dve jednaine. Prva jednaina glasi Pp = 0 i to je iskaz teoreme odranja srednje (aktivne) snage. Druga jednaina glasi Qp = 0 , to je iskaz teoreme odranja reaktivne snage. Mnoenjem -1 ili prebacivanjem nekih lanova na desnu stranu, dobijaju se i drugi oblici ove tri teoreme, isto kao kod teoreme odranja trenutne snage. Napomenimo da teorema odranja ne vai za prividne snage.

3.6.6.Prilagoenjeprijemnikanagenerator(prilagoenjeposnazi)
Posmatrajmo realni naponski generator, poznate elektromotorne sile E i unutranje impedanse Na taj generator je prikljuen prijemnik, kao na slici 3.25. Cilj je da se odredi impedansa prijemnika ( Z p ) tako da aktivna snaga (skraeno govorei, snaga) prijemnika bude maksimalno mogua. Drugim reima, cilj je da generator to veu snagu preda prijemniku. Predstavimo impedanse generatora i prijemnika preko odgovarajuih rezistansi i reaktansi, Z g = Rg + jX g i Z p = Rp + jX p . Rg i X g smatramo poznatim, a Rp ( Rp > 0 ) i X p nepoznatim. Struja u
Zg .

prostom kolu sa slike 3.25 je

I=

E Zg + Zp

. Snaga prijemnika je

P = Rp I 2 =

2 Prisustvo lana (X p + X g ) u imeniocu samo smanjuje snagu. Oigledno, optimalno bi bilo da je

(Rp + Rg )2 + (X p + X g )2 .

Rp E 2

(X p + X g )2 = 0 , odnosno
Rp E 2

Xp = Xg .

Ako je taj uslov ispunjen, izraz za snagu prijemnika se uproava

P= E2 Rp + 2 Rg +
2 Rg

u P=

(Rp + Rg )2 . Ovaj izraz se moe preurediti u

. Snaga ima maksimum kada izraz

Rp

u imeniocu ima minimum. Diferenciranjem imenioca po Rp i izjednaavanjem s nulom dobija se

60

jednaina 1

2 Rg 2 Rp

=0.

Ova jednaina ima dva reenja, Rp = Rg . U obzir dolazi samo reenje Rp = Rg

jer je prijemnik pasivan. Imenilac pod ovim uslovom ima minimum (u ta se moemo uveriti preko
E2 P = p max drugog izvoda), a snaga prijemnika ima maksimum, 4 Rg . Dakle, traena optimalna

impedansa prijemnika je

Z p = Rg jX g = Z g (uslov prilagoenja po snazi).

(Dobijeni rezultati su u skladu sa odgovarajuim rezultatima za stalne struje.)

Slika 3.25. U tehnici se pod snagom realnog generatora podrazumeva snaga koju generator predaje ostatku kola. Ta snaga je razliita od snage idealnog generatora (na primer, idealnog naponskog generatora sa slike 3.25) koji ulazi u sastav modela realnog generatora. Ako je postignuto prilagoenje po snazi, generator predaje maksimalnu snagu, koja se naziva raspoloivom snagom generatora. Pri tome, jedna polovina snage koju razvija idealni naponski generator sa slike 3.25 troi se na gubitke u samom generatoru (na rezistansi Rg ), a druga polovina se predaje prijemniku (gde se disipira na rezistansi Rp ). U tehnici visokih uestanosti, esto se realizuje prilagoenje po snazi. U nekim situacijama, snaga generatora je veoma mala, pa je cilj iz generatora izvui to veu snagu signala, da bi se kasnije lake obraivao. U drugim situacijama, raspolae se skupim generatorom (na primer, radio predajnikom), pa je cilj da se njegova raspoloiva snaga u potpunosti iskoristi (na primer, predajna antena se prilagoava na radio predajnik). U praksi, esto impedansa prijemnika ne ispunjava uslov Z p = Z g . Ako je potrebno postii prilagoenje po snazi, izmeu generatora i prijemnika se umee mrea za prilagoenje (slika 3.26). Ta mrea je etvoropol sastavljen od elemenata sa to manjim gubicima. Teorijski, ti elementi su idealni kalemovi i kondenzatori. Mrea za prilagoenje ima cilj da preslika impedansu prijemnika ( Z p ) na Z g . Drugim reima, ulazna impedansa gledano od generatora u mreu za prilagoenje treba da bude Z g . Tako se postie da generator ostatku kola preda maksimalno moguu snagu. Na osnovu teoreme odranja snage, poto u mrei za prilagoenje (teorijski) nema gubitaka, odnosno poto je srednja snaga te mree jednaka nuli, sva snaga koju generator predaje ostatku kola dolazi do prijemnika i u njemu se disipira. Moe se pokazati da je, u sluaju prilagoenja po snazi, ekvivalentna impedansa koju vidi prijemnik gledajui u mreu za prilagoenje jednaka Z p .

61

Slika 3.26. Vratimo se na kolo sa slike 3.25. U nekim praktinim situacijama nije mogue podesiti dva parametra prijemnika (rezistansu i reaktansu) da bi se dobilo prilagoenje po snazi. Na primer, Z g = Rg + jX g je kompleksno, ali je Z p = Rp isto realno. Tada se moe postii samo delimino prilagoenje po snazi. U posmatranom primeru, struja u kolu je I = Rg + jX g + Rp , a snaga prijemnika
d dRp
P = Rp I 2 =
2 2

(Rp + Rg )2 + X g 2 ,
se 1

Rp E 2

tj.
Rg 2 + X g 2
2 Rp

P=

E2 Rp + 2 Rg + Rg 2 + X g 2 Rp

Iz

uslova

R + 2 R + Rg + X g g p Rp

=0 , dobija

= 0 , odnosno Rp = Rg 2 + X g 2 = Z g

Generator na slici 3.25 moe biti ekvivalentni generator kojim se zamenjuje neka mrea po Tevenenovoj teoremi. I u tom sluaju vae sva izvoenja iz ovoga odeljka. Takoe, ukoliko se posmatra RSG, on se moe ekvivalentirati sa RNG, pa zatim primeniti rezultati ovoga odeljka.

3.6.7.Popravkafaktorasnage
U ovom odeljku emo razmotriti jedan problem koji je specifian za elektrodistributivne sisteme. Zadatak takvog sistema je da prijemniku obezbedi nominalni napon (sinusoidalan, propisane efektivne vrednosti i uestanosti) i pri tome prijemniku isporui odgovarajuu srednju (aktivnu) snagu. Faktori snage velikih prijemnika u industriji esto su manji od 1, a prijemnici su preteno induktivni (motori). Neka je kompleksna impedansa jednog takvog prijemnika Z p = Rp + jX p , gde je Rp rezistansa prijemnika, a X p ( X p > 0 ) reaktansa prijemnika. Poto je prijemnik preteno induktivan, moe se ekvivalentirati rednom vezom otpornika i kalema (slika 3.27a) tako da je Z p = Rp + jLp (odnosno Lp = X p / ). Meutim, kao to je ve reeno kod uvoenja reaktivne snage, u elektrodistributivnim sistemima je uobiajena paralelna ekvivalentna ema prijemnika (slika 3.27b). Kompleksne admitanse obe ekvivalentne eme moraju biti identine, odnosno mora vaiti

Rp jLp 1 1 1 + = = . Odavde imamo veze izmeu elemenata ove dve ekvivalentne eme: 2 R jL Rp + jLp Rp + 2 L2 p
2 Rp + 2 L2 p

R=

Rp

L=

2 Rp + 2 L2 p

2 Lp

Uproeno gledano, prijemnik je vezan na generator posredstvom voda, kao na slici 3.28. U provodnicima voda postoje Dulovi gubici, pa su provodnici na slici okrakterisani ukupnom 2 otpornou ica ( R ). Snaga tih gubitaka se rauna kao P = R I . Zbog otpornosti ica, napon
62

prijemnika nije jednak elektromotornoj sili generatora. Meutim, regulacijom te elektromotorne sile se u elektroenergetskom sistemu postie da napon prijemnika ima nominalne parametre. Aktivna snaga prijemnika je pri tome P = UI cos , a reaktivna Q = UI sin .

. a) Slika 3.27.

b) Slika 3.28.

Fazorski dijagram napona i struje prijemnika prikazan je na slici 3.29. Struja prijemnika nije u fazi sa naponom, ve zaostaje za ugao . Poetni trenutak nismo definisali, a nije ni bitan za ovo razmatranje, tako da faznu osu nismo ucrtali. (Ako tu osu ucrtamo horizontalno, da se poklapa sa pravcem fazora napona, to odgovara usvajanju poetne faze napona = 0 .)

Slika 3.29. Fazor struje se, kao i bilo koji vektor, moe rastaviti na komponente. Na slici 3.29, jedna komponenta je paralelna fazoru napona, a druga upravna na fazor napona. Prva komponenta (u fazi sa naponom) naziva se aktivnom komponentom struje ( I a ). Njena efektivna vrednost je I a = I cos . U naem primeru, ta komponenta je istovremeno i struja otpornika u paralelnoj ekvivalentnoj emi prijemnika na slici 3.28 ( I a = I R ). Druga komponenta (u kvadraturi sa naponom) naziva se reaktivnom komponentom struje ( I r ). Njena efektivna vrednost je I r = I sin (pretpostavili smo da je > 0 ). U naem primeru, ta komponenta je istovremeno i struja kalema ( I a = I L ). Ovakvo rastavljanje struje na komponente tesno je vezano sa rastavljanjem trenutne snage na dve komponente (odeljak 2.8), od kojih jedna odgovara snazi rezistivnog elementa, a druga snazi reaktivnog elementa, pri emu su ti elementi vezani paralelno. Aktivna komponenta struje ''nosi'' aktivnu snagu prijemnika, tj. P = UI cos = UI a . Reaktivna komponenta struje ''nosi'' reaktivnu snagu prijemnika, tj. Q = UI sin = UI r .U kolu na slici 3.28, efektivna vrednost struje napojnog voda moe se napisati u obliku I = U cos . Kada bi prijemnik bio isto rezistivan (odnosno njegov faktor snage jednak 1), pri istoj efektivnoj vrednosti napona prijemnika (U) i istoj aktivnoj snazi (P), efektivna vrednost struje napojnog voda bi bila I ' = U < I . Ovo smanjenje je tehniki i ekonomski veoma poeljno jer, pri istim uslovima na napojnom vodu, smanjuje snagu Dulovih gubitak u provodnicima. Alternativno, pri istim dozvoljenim gubicima, mogue je upotrebiti tanje provodnike (ime se poveava R , ali se smanjuje cena voda zbog manje mase provodnika (obino bakra). Stoga se u praksi uvek tei da se prijemnik ponaa kao da je isto rezistivan (odnosno da mu je
63
P
P

faktor snage k = 1 ). Faktor snage ekvivalentnog prijemnika kojim je zavren vod popravlja se na jedinicu dodavanjem reaktivnog elementa (kondenzatora) paralelno prijemniku, kao to je prikazano na slici 3.30. Kapacitivnost kondenzatora se bira tako da bude I L + I C = 0 , odnosno da struja kondenzatora poniti reaktivnu komponentu struje prijemnika. Taj uslov e biti ispunjen ako
p p je C = R 2 + 2 L2 , odnosno C = R 2 + 2 L2 . Na ovaj nain je postignuta potpuna popravka faktora p p p p snage (na 1). Drugaije posmatrano, prijemnik i kondenzator ine paralelno oscilatorno kolo koje je dovedeno u antirezonanciju (slika 3.31).

I IR U R IL L IC C

+
E

Slika 3.30.

Slika 3.31.

U praksi, kapacitivnost potrebna za potpunu popravku faktora snage moe biti prevelika, a kondenzator skup za realizaciju. Tada se pribegava deliminoj popravci faktora snage, biranjem kondenzatora manje kapacitivnosti nego to je potrebno za potpunu popravku. Takoe teorijski, popravka faktora snage induktivnog prijemnika mogla bi se ostvariti dodavanjem kondenzatora na red sa prijemnikom. Predstavljajui prijemnik u vidu redne veze otpornika i kalema (slika 3.27a), uslov potpunog popravka je C = Lp . Ovakvom vezom se dobija redno (rezonantno) kolo. Stavljanjem kondenzatora na red sa prijemnikom, a pri zadatom (nominalnom) naponu prijemnika, efektivna vrednost struje prijemnika bi porasla, a prijemnik zbog toga mogao da pregori. Ovakav postupak, oigledno, nema tehnikog smisla.
1

64

4.ELEKTRINEMREESAMAGNETSKISPREGNUTIMGRANAMA
4.1.Kolasaspregnutimkalemovima
Posmatrajmo najpre jedan kalem, prikazan na slici 4.1a. Pretpostavljamo da se kalem nalazi u linearnoj sredini i da se njegova induktivnost ne menja u vremenu. Faradejev zakon elektromagnetske indukcije daje elektromotornu silu indukovanu u kalemu, eind1 (t ) = dt 1 . Referentni smer ems se poklapa sa referentnim smerom struje kalema. Stoga se kalem ekvivalentno ponaa kao ING, prikazan na slici 4.1b, a napon kalema je u1 (t ) = eind1 (t ) = dt 1 . Ako je reim prostoperiodian, ova jednaina se preslikava u kompleksnom domenu na U 1 = j1 .
I1 1 U1 1' + L1 1 U1 1' I1 + Eind1 +
d d

Slika 4.1. Ako je kalem usamljen, onda fluks kroz kalem potie samo od magnetske indukcije kalema, to piemo u obliku 1 = L1i1 . Poto induktivnost, po pretpostavci, ne zavisi od vremena, imamo , tako da je u1 (t ) = L dt1 , to smo ve ranije pokazali kada smo razmatrali jedan kalem. U kompleksnom domenu, U 1 = jL1 I 1 . Kada sumiramo napone u kolu (prilikom postavljanja jednaina po drugom Kirhofovom zakonu ili prilikom raunanja napona izmeu dve take u kolu), pa naiemo na kalem, u zbir ulazi lan jL1 I 1 ako su smer sumiranja napona i referentni smer struje kalema suprotni. Ako se smer sumiranja napona i referentni smer struje kalema poklapaju, onda u zbir ulazi lan jL1 I 1 . Ako je kalem u sprezi (posredstvom magnetskog polja) sa drugim kalemovima (ukupan broj kalemova je N), onda fluks kroz kalem ( 1 ) potie od magnetske indukcije svih kalemova.
eind1 (t ) = d( L1i1 ) di = L1 1 dt dt di

Elektromotorna sila se i dalje rauna kao e1 (t ) = dt 1 . Smatramo da je sredina linearna (inae ne bi mogao da postoji prostoperiodian reim), to za posledicu ima da vai superpozicija. Takoe smatramo da se sopstvene i meusobne induktivnosti kalemova ne menjaju u vremenu. Tada imamo 1 = 11 + 12 + ... + 1N , gde je 1 sopstveni fluks, a 1n , n = 2,..., N meusobni fluks (tj. fluks kroz kalem 1 od magnetske indukcije kalema n). I za ostale kalemove moemo pisati analogne relacije, tako da imamo m = m1 + m 2 + ... + mN = mn , m = 1,..., N . Sopstveni fluks kalema je mm = Lmim ,
n =1 N

gde je Lm sopstvena induktivnost kalema. Meusobni fluks kalema m koji potie od magnetske indukcije kalema n je mn = Lmnin , n = 1,..., N , n m , gde je Lmn = Lnm , m, n = 1,..., N , m n meusobna induktivnost kalemova m i n. Sopstvena induktivnost kalema ne moe biti negativna. Znak meusobne induktivnosti zavisi od toga kako kalemovi fiziki izgledaju (nain motanja) i od referentnih smerova struja kalemova.
65

Dalje imamo m = Lm1i1 + Lm2i2 + ... + LmN iN , m = 1,..., N . Poto su induktivnosti konstantne, elektromotorna sila indukovana u kalemu m je
em (t ) = d m di di di = Lm1 1 + Lm 2 2 + ... + LmN N , m = 1,..., N . Referentni smer ems se poklapa sa dt dt dt dt

referentnim smerom struje kalema, isto kao za kalem sa slike 4.1. Napon kalema je
di di1 di + Lm 2 2 + ... + LmN N , m = 1,..., N , pri emu su referentni smerovi napona i dt dt dt struje kalema usklaeni. U kompleksnom domenu, U m = jLm1 I 1 + jLm2 I 2 + ... + jLmN I N , m = 1,..., N . um (t ) = em (t ) = Lm1

Napomenimo da jednakost Lij = L ji iskazuje reciprocitet. To ima za posledicu da su pasivne mree sa otpornicima, kalemovima i kondenzatorima i dalje reciprone, ak i kada su kalemovi meusobno spregnuti. Kada se, prilikom sumiranja napona, naie na kalem koji je u sprezi sa drugim kalemovima, u zbir ulazi izraz jLm1 I 1 + jLm 2 I 2 + ... + jLmN I N ako su smer sumiranja napona i referentni smer struje kalema suprotni. U protivnom, u zbir ulazi ( jLm1 I 1 + jLm 2 I 2 + ... + jLmN I N ) . Drugim reima, svi lanovi jLmn I n , n = 1,..., N ulaze u zbir sa istim predznakom. Meusobna induktivnost, meutim, u sebi ukljuuje i znak, koji zavisi od izbora referentnih smerova struja spregnutih kalemova. Posebno, ako posmatramo dva spregnuta kalema ( N = 2 ), prikazana na slici 4.2, imamo, u kompleksnom domenu, U 1 = jL1 I 1 + jL12 I 2 i U 2 = jL21 I 1 + jL2 I 2 . Napomenimo da dva spregnuta kalema sa ove slike predstavljaju mreu sa dva pristupa koja se naziva i transformatorom. Prvi kalem je primar, a drugi sekundar transformatora. Transformatorima emo se jo baviti kasnije.
I1 1 U1 1' k + L1 L2 + I2 2 U2 2'

Slika 4.2. Podsetimo se i da se koeficijent induktivne sprege dva kalema (prikazana na slici 4.2)
12 definie relacijom k = L L i da mora biti 0 k 1 . Odavde je L12 = k L1L2 . Na elektrinim 1 2 emama spregnutih kalemova znak meusobne induktivnosti se odreuje koristei se takama koje su oznaene uz po jedan prikljuak svakog kalema (slika 4.2). Pogledati odeljak 6.6 elektromagnetizma. Ako su referentni smerovi struja kalemova takvi da oba smera ulaze u prikljuke kalemova obeleene takama, ili oba izlaze iz prikljuaka obeleenih takama, meusobna induktivnost je pozitivna. Ako referentni smer struje jednog kalema ulazi u prikljuak tog kalema obeleen takom, a referentni smer struje drugog kalema izlazi iz prikljuka tog kalema obelenog takom, meusobna induktivnost je negativna. U sluaju da ima vie od jednog para spregnutih kalemova, pravilo o odreivanju znaka meusobne induktivnosti dva kalema na osnovu taaka i definicija koeficijenta induktivne sprege primenjuju se na svaki par kalemova ponaosob. Napomenimo da ako je k = 0 , kalemovi nisu spregnuti. Ako je k = 1 (maksimalna sprega), kae se da je sprega savrena. Teorijski, takva sprega se moe ostvariti ako i samo ako je magnetski fluks isti kroz svaki zavojak jednog kalema i isti (po modulu) kroz zavojke prvog i drugog kalema. Kola koja sadre spregnute kalemove mogu se reavati Kirhofovim zakonima.

|L |

66

Koristei se jednainama po Kirhofovim zakonima u kompleksnom domenu moe se izraunati ekvivalentna induktivnost mrea koje se sastoje od kalemova (koji mogu biti spregnuti, ali ne moraju). Takav postupak je jednostavniji od reavanja u vremenskom domenu18.
Primer 4.1. Rednu vezu dva spregnuta kalema reavali smo u vremenskom domenu, u odeljku 6.6 elektromagnetizma. Sami uradite isto u kompleksnom domenu. Primer 4.2. Na slici 4.3a je prikazana paralelna veza dve spregnute grane sa kalemovima. elimo da odredimo impedansu sa strane prikljuaka (generatora). Ekvivalentna impedansa se, u ovom sluaju, ne moe nalaziti na nain kako smo to radili kada grane nisu spregnute, ve se nalazi kao odnos kompleksnog napona izmeu prikljuaka u U odnosu na koje se trai impedansa i kompleksne struje kroz te prikljuke, tj. Z e = (videti kraj I odeljka 3.3.4). Na osnovu prvog Kirhofovog zakona imamo

I = I1 + I 2

(1)

Na osnovu drugog Kirhofovog zakona, ili raunajui napon, za konture na slici 4.3b imamo

U = Z 1 I 1 + jL1 I 1 + jL12 I 2
U = Z 2 I 2 + jL2 I 2 + jL21 I 1
Ove dve jednaine se mogu napisati i u obliku

Z 11 I 1 + Z 12 I 2 = U

(2) (3)

Z 21 I 1 + Z 22 I 2 = U

gde su Z 11 = Z 1 + jL1 , Z 22 = Z 2 + jL2 , Z 12 = Z 21 = jL12 = jL21 = jM , M > 0 (u kolu na slici 4.3).

Slika 4.3. Ako relaciju (2) reimo po I 1 , a relaciju (3) po I 2 , i tu relaciju za I 2 zamenimo u relaciju za I 1 , dobijamo relaciju samo po I 1 , a na slian nain i samo po I 2 , odakle je

I1 =

U (Z 22 Z 12 ) Z 11 Z 22 Z
2 12

I2 =

U (Z 11 Z 12 ) Z 11 Z 22 Z 12
2

.
18

67

Posle zamene ova dva izraza u relaciju (1), dobija se relacija koja povezuje U i I i parametre kola, iz koje se moe odrediti ekvivalentna impedansa, tj.

Ze =

Z 11 Z 22 Z 12 Z Z (M ) U = = 11 22 I Z 11 + Z 22 2 Z 12 Z 11 + Z 22 2 jM
2 2

Razmotrimo sada nekoliko sluajeva: 1. Neka je M=0 (nema sprege). Tada se ekvivalentna impedansa svodi na Z 11 Z 22 Z e (M =0) = , a to je poznati izraz za dva paralelno vezana prijemnika impedansi Z 11 i Z 22 . Z 11 + Z 22 Neka je Z 1 = Z 2 = 0 , a M 0 , tj. imamo dva paraleno vezana kalema koji su L1 L2 M 2 Z = j = jLe , meusobno spregnuti. Sada se ekvivalentna impedansa svodi na e L1 + L2 2 M odakle se vidi da je ekvivalentna iduktivnost dva paralelno vezana spregnuta kalema L L M2 Le = 1 2 . L1 + L2 2 M 2. Neka je Z 1 = Z 2 = 0 , a M = 0 , tj. imamo dva paraleno vezana kalema koji nisu LL Z1Z 2 j 1 2 = jLe , odakle se spregnuti. Sada se ekvivalentna impedansa svodi na Z e = Z1 + Z 2 L1 + L2 L1 L2 . vidi da je ekvivalentna iduktivnost dva paralelno vezana kalema (bez sprege) Le = L1 + L2 3. Ako se meusobna induktivnost pie u obliku L12 = L21 = M = k L1 L2 onda se ekvivalentna induktivnost, u sluaju (2) moe pisati u obliku 2 2 L1 L2 L12 L1 L2 (1 k ) Le = = . Posebno, ako je k = 1 , a L1 L2 , imamo Le = 0 . Ako je L1 + L2 2 L12 L1 + L2 2k L1 L2
L1 = L2 = L , tada je L e =
L(1 k 2 ) L = (1 + k ) , 2(1 k ) 2

pa je za k = 1 , Le = 1 .

Da je na emi na slici 4.3 taka na donjem prikljuku kalema induktivnosti L2 , meusobna L1 L2 (1 k 2 ) L = . induktivnost bi bila negativna M < 0 , odnosno L12 = k L1 L2 , a e L1 + L2 + 2k L1 L2 Za reavanje zadataka korisno je uoiti i da ako se meusobna induktivnost pomnoi sa krunom uestanou, dobija se meusobna impedansa preko koeficijenta sprege i reaktansi kalemova, tj.

M = L12 = L21 = k L1 L2 = k L1L2 = k Z L Z L

1

4.2.Osnovnipojmoviotransformatoruulinearnomradnomreimu
U elektromagnetizmu smo analizirali princip rada transformatora sa feromagnetskim jezgrom pri proizvoljnim promenama napona primara. Ovde emo ga analizirati pri prostoperiodinim naponima i strujama, tj. u linearnom radnom reimu. Magnetsko kolo transformatora prikazano je na slici 4.4a, a elektrina ema na slici 4.4b. Broj zavojaka primara je N1 a sekundara N 2 , srednji obim magnetskog kola je l, povrina poprenog preseka S, a magnetski materijal linearan permeabilnosti .
68

Slika 4.4. Jednaine za napone sa strane primara i sekundara, u kompleksnom obliku, su (uoite da je na slici 4.4b suprotan smer struje nego na slici 4.2): U 1 = R1 I 1 + jL1 I 1 jM I 2 U 2 = R2 I 2 jL21 I 2 + jM I 1 Ove dve jednaine se mogu napisati i u obliku

Z 11 I 1 Z 12 I 2 = U 1

(1) (2)

Z 21 I 1 Z 22 I 2 = U 2

gde su Z 11 = R1 + jL1 , Z 22 = R2 + jL2 , Z 12 = Z 21 = jL12 = j M , M < 0 (ali je to ve uzeto u obzir u relacijama). Na osnovu jednaina (1) i (2) moe se analizirati rad transformatora u linearnom radnom reimu.
Primer 4.3. Ulazna impedansa transformatora iji je sekundar zatvoren prijemnikom U1 impedanse Z p (slika 4.5), se lako rauna na osnovu izraza za ulaznu impedansu Z ul = I . Ako se 1

u relaciju (2) stavi U 2 = U p = Z p I 2 i odatle nae nae I 2 , i zameni u relaciju (1) i nae kolinik U 1 i I 1 , za ulaznu impedansu se dobija
2 Z 11 Z 22 Z 12 + Z p Z 11 Z 12 = Z ul = Z 11 Z 22 + Z p Z 22 + Z p 2

(*)

Slika 4.5.

4.2.1.Savreniiidealnitransformator
Savreni transformator je zamiljeni transformator koji ima sledee osobine:
69

1) nema gubitaka ni u provodnicima ( R1 = R2 = 0 , pa je Z 11 = jL1 , Z 22 = jL2 ,), ni u jezgru; 2) k = 1 , tj. sopstvene i meusobne induktivnosti ovakvoga transformatora su L1 = N12 S / l , 2 L2 = N 2 S / l i M = L12 = L21 = N 1 N 2 S / l . (Za proveru, k =| L12 | / L1L2 = 1 .) ( k = 1 ) Stoga moemo
2 2 pisati L1 = Lzav N 1 , L2 = Lzav N 2 i L12 = L21 = Lzav N 1 N 2 , gde je L zav = S / l konstanta.

Savreni transfomator je i transformator kod koga su ovi uslovi priblino zadovoljeni ( k = 0,99 ). Idealni transformator je savreni transformator kod koga (pored osobina 1) i 2) vai i osobina 3) + (odnosno sve induktivnosti ( L1 , L2 , M ) tee beskonanosti). Za savreni transformator, jednaine za napone sa strane primara i sekundara, u kompleksnom obliku, svode se na ( R1 = R2 = 0 , M se uvrtava u apsolutnoj vrednosti): U 1 = jL1 I 1 jM I 2 U 2 = jL21 I 2 + jM I 1 Posle uvrtavanja relacija za L1 , L2 , M u ove relacije i sreivanja dobija se U 1 = jLzav N1 (N1 I 1 N 2 I 2 )

U 2 = jLzav N 2 ( N1 I 1 N 2 I 2 )
U1 U2 = N1 N2

Odatle se dobija

Ako se relacije za L1 , L2 ree po N 1 , odnosno N 2 , dobija se N 1 = L1 / Lzav , odnosno

N 2 = L2 / L zav , pa se posle uvrtavanja u prethodnu relaciju dobija

U 1 N1 = = U 2 N2
Do ovih relacija se moe doi i na drugi nain.

L1 L2

Primer 4.4. Odredimo Tevenenov generator gledano u sekundar mree prikazane na slici 4.6a. Ako u jednaine savrenog transformatora stavimo U 1 = E i I 2 = 0 , dobija se napon praznog
L M hoda sekundara ( I 2 = 0 ), U 02 = E T = E = E 12 . Ekvivalentna impedansa gledano u sekundar je L1 L1

isto reaktivna (induktivna),

Le = L2
2 L12 L1

L2 Z e = Z T = j L2 12 , L1

i predstavlja impedansu kalema induktivnosti

. Stoga se Tevenenov generator moe prikazati u vidu redne veze idealnog naponskog

generatora i kalema, kao na slici 4.6b. Kada je sekundar otvoren ( I 2 = 0 ), gledano u primar se vidi samo induktivnost L1 , ulazna impedansa transformatora je Z e = jL1 , pa je struja praznog hoda (struja magnetisanja jezgra) jednaka I 10 = U 1 / Z e = U 1/(jL1 ) = U 1l/(jN12 S ) . Za idealni transformator, pod pretpostavkom da je napon primara konaan, onda je i fluks (1) kroz jezgro konaan ( = U 1 /( jN1 ) ), a konana je i magnetska indukcija ( B = (1) / S ). Kako je H = B / i + , sledi da mora biti H = 0 . Sada se iz uoptenog Amperovog zakona dobija
70

U 1 N1 I N = = n , gde je n prenosni 0 = N1 I 1 + N 2 I 2 , odakle je 1 = 2 . Uz ovu jednainu, i dalje vai I2 N1 U 2 N2

broj transformatora. Ovo su osnovne jednaine idealnog transformatora. Idealni transformator se na emama oznaava kao na slici 4.7, gde se ubeleava odnos broja zavojaka primara i sekundara (ne obeleavaju se induktivnosti!) i oznaavaju take.

a) Slika 4.6.

b)

I1 1 U1 1' +

N1:N2

I2 + 2 U2 2'

Slika 4.7.
Primer 4.5. Neka je sekundar idealnog transformatora zatvoren impedansom Z p .Treba odrediti ulaznu impedansu. Koristei se relacijom (*) iz primera 4.3, u kojoj je, za idealni transformator 2 Z 11 Z 22 Z 12 = 0 , i ako je Z 22 >> Z p , dobija se

N1 jLzav N12 Z 11 Z ul = Zp = Z Z p = n2 Z p = p 2 Z 22 jLzav N 2 N2

Primer 4.6. Posmatrajmo transformator, prikazan na slici 4.8, iji je sekundar kratko spojen.

Drugi Kirhofov zakon daje jednaine je

I 2 = I1 L12 L2

U 1 = jL1 I 1 + jL12 I 2

0 = jL12 I 1 + jL2 I 2 ,

gde je L12 = + k L1L2 . Iz druge

L2

12 I = j L 12 I 12 = L (1 k 2 ) 1 1 1 i Le = L1 , pa je U = . jL1 jL12 L 1 L L 2 2 2 Uoimo da postojanje kratke veze u podnoju kalemova ne utie na rezultat, kao ni znak meusobne induktivnosti.

L2

Moe se napraviti veliki broj ekvivalentnih ema transformatora, ukljuujui i one koje sadre idealni transformator.

71

I1 k + U L1 L2

I2

Slika 4.8.

4.2.2.Autotransformator
Na slici 4.9 je prikazan autotransformator. To je savreni transformator koji ima samo jedan namotaj, ali sa ''srednjim'' izvodom. Ukupan broj zavojaka je N, a izvod deli namotaj na dva dela, sa brojevima zavojaka N1 i N 2 , respektivno, gde je N1 + N 2 = N . S obzirom da rasipanja nema, magnetski fluks je isti kroz svaki zavojak, pa imamo moe izvesti i postavljanjem jednaina za spregnuta kola, U 2 = jL2 (I 1 + I 2 ) + jL12 I 1 i 2 U 1 = U 2 + jL1 I 1 + jL12 (I 1 + I 2 ) , L1 = Lzav N 12 , L2 = Lzav N 2 i uvrtavanjem relacija i 2 L12 = L21 = Lzav N 1 N 2 . (Napomenimo da je ukupna induktivnost namotaja L = L zav N ). Autotransformator sa kliznim kontaktom (pominim srednjim izvodom) ima promenljiv prenosni odnos, a koristi se kao regulacioni transformator.
I1 + L1 U1 k L2 N N1 N2 I2 + U2
U1 N = U 2 N2

, nezavisno od struja. Ista relacija se

Slika 4.9.

72

5.TROFAZNISISTEMI
5.1.Osnovnipojmoviomonofaznimipolifaznimelementima

Svi generatori i prijemnici sa kojima smo do sada radili imali su po dva prikljuka (jedan par prikljuaka). Takvi generatori i prijemnici nazivaju se u elektroenergetici monofaznim (jednofaznim) elementima (slika 5.1a). U praksi, meutim, postoje generatori i prijemnici koji imaju vie od dva prikljuka (na primer, generatori u hidrocentralama i termocentralama, kao i motori u industrijskim pogonima). Takvi generatori i prijemnici nazivaju se polifaznim (viefaznim) elementima (slika 5.1b). Polifazni generator i polifazni prijemnik meusobno se povezuju sistemom provodnika koji ine polifazni vod.
+ E, Zg Z

. a) Slika 5.1.

b)

Meutim, svi polifazni elementi mogu se ekvivalentno prikazati kao mree sastavljene od monofaznih elemenata. Uokviru ovoga predmeta, posmatraemo iskljuivo trofazne elemente: generatore i prijemnike. Svaki od njih se moe predstaviti pomou tri monofazna prijemnika (slike 5.2 i 5.3). Uz te elemente, posmatraemo samo trofazne vodove.

5.2.Trofaznielementi
5.2.1.Trofaznigeneratori
Trofazni generator je sastavljen od tri monofazna generatora, koji mogu biti vezani u zvezdu (slika 5.2a) ili u trougao (slika 5.2b). Elektromotorne sile ovih generatora, E1 , E 2 i E 3 , imaju u optem sluaju razliite efektivne vrednosti i proizvoljne poetne faze, a i impedanse generatora, Z g1 , Z g 2 i Z g3 , takoe su razliite. Svaki od monofaznih generatora sa slike 5.2 modeluje jedan namotaj na stvarnom generatoru. Takav namotaj se naziva fazom (ili granom) generatora. U sluaju veze u trougao, postoje ukupno tri prikljuka ovakvog generatora. U sluaju veze u zvezdu, mogu postojati tri ili etiri prikljuka. etvrti prikljuak, koji je povezan sa zvezditem, u praksi se obino vezuje za uzemljiva, pa je tada njegov potencijal jednak nuli. Potencijali ostala tri (''vrua'') prikljuka nisu nula. Ako je veza u trougao, onda ne postoji referentni prikljuak koji bi bio uzemljen. Osim toga, kod veze u trougao je poeljno da to bolje bude ispunjen uslov E1 + E 2 + E 3 = 0 , kako bi se izbegle jake struje u granama generatora koje bi inae postojale i kada generator nije vezan u kolo. Iz tih razloga se generator obino vezuje u zvezdu, a ne u trougao. Bez obzira na nain kako je generator vezan (u zvezdu ili trougao), za svaku fazu generatora definiemo odgovarajui napon (napon faze generatora), U g1 , U g 2 , odnosno U g3 , i struju (struju faze generatora), I E1 , I E 2 , odnosno I E 3 , kao to je prikazano na slici 5.2.

73

. a) Slika 5.2.

b)

5.2.2.Trofazniprijemnici
Trofazni prijemnik je, takoe, sastavljen od tri monofazna prijemnika, koji mogu biti vezani u zvezdu (slika 5.3a) ili u trougao (slika 5.3b). U praksi se koriste obe veze. Ako je trofazni prijemnik, na primer, motor, svaki od monofaznih prijemnika modeluje jedan namotaj toga motora, koji se naziva fazom (ili granom) prijemnika. Bez obzira na nain vezivanja, za svaku fazu prijemnika definiemo odgovarajui napon (napon faze prijemnika), U p1 , U p2 , odnosno U p3 , i struju (struju faze prijemnika), I p1 , I p 2 , odnosno I p3 .

. a) Slika 5.3.

b)

Od trofaznog generatora (vezanog u zvezdu) do prijemnika ide trofazni vod (slika 5.4). Provodnici voda vezani za ''vrue'' prikljuke generatora nazivaju se fazni provodnici voda (faze), a provodnik vezan za zvezdite (i uzemljenje generatora) naziva se neutralni provodnik (nula). Standardne oznake za faze voda su A, B i C (stare oznake R, S i T), a za neutralni provodnik je N (0). Na vodu se definiu sledei naponi. Napon izmeu jednog faznog provodnika i neutralnog provodnika naziva se faznim naponom voda (naponi U A , U B i U C na slici 5.4). Naponi izmeu bilo koja dva fazna provodnika nazivaju se meufaznim, sloenim ili linijskim naponima (naponi
74

U AB , U BC i U CA na slici 5.419). Oigledno je U AB = U A U B , U BC = U B U C i U CA = U C U A i U AB + U BC + U CA = 0 . Na vodu se definiu i struje faznih (''vruih'') provodnika, I A , I B i I C , kao i struja neutralnog provodnika, I N . Prema referentnim smerovima sa slike 5.4, I N = I A + I B + I C . Ako

se drugaije ne naglasi, smatraemo da je vod idealan, bez gubitaka i drugih parazitnih efekata (kapacitivnosti i induktivnosti). U tom sluaju se naponi i struje ne menjaju du voda.

Slika 5.4. Ako je trofazni generator vezan u zvezdu sa izvedenim zvezditem, kao na slici 5.4, onda je
U A = U g1 = E1 Z g1 I E1 , U B = U g2 = E 2 Z g2 I E 2 i U C = U g3 = E 3 Z g3 I E 3 . Osim toga, tada je I A = I E1 , I B = I E 2 i I C = I E 3 . Ako je trofazni generator idealan (tj. ako su monofazni generatori od kojih je

sainjen idealni), onda je, prema referentnim smerovima sa slike 5.4, U A = E1 , U B = E 2 i U C = E 3 .

5.2.3.Prikljuivanjeprijemnikanatrofaznegeneratore
Normalno prikljuivanje prijemnika na vod je prikazano na slici 5.5 ((a) u zvezdu, (b) u trougao). Trofazni prijemnik vezan u zvezdu moe imati samo tri prikljuka, koji se vezuju za faze voda, ili etiri prikljuka, od kojih se tri vezuju za faze voda, a etvrti, povezan sa zvezditem, vezuje za neutralni provodnik voda. U ovom drugom sluaju je uvek napon svake faze prijemnika jednak odgovarajuem faznom naponu voda, U p1 = U A , U p 2 = U B , U p3 = U C . Osim toga, tada je I p1 = I A , I p 2 = I B i I p3 = I C . Tri prikljuka trofaznog prijemnika vezanog u trougao vezuju se za faze voda. Pri tome je napon svake faze prijemnika jednak odgovarajuem linijskom naponu, odnosno U p1 = U AB , U p 2 = U BC i U p3 = U CA . Ukoliko prijemnik ima samo tri prikljuka, neutralni provodnik voda ne mora postojati. Na slici 5.6 prikazano je nekoliko trofaznih i monofaznih prijemnika vezanih na jedan trofazni vod. Trofazni prijemnici se prikljuuju kako je gore objanjeno, a svaki monofazni prijemnik se prikljuuje izmeu jedne faze voda i nule20. Prijemnici su, u sutini, vezani paralelno na vod.

19 Referentni smerovi za ove napone oznaeni na slici 5.4 su redundantni jer su ti smerovi ve definisani pomou dva indeksa. 20 , . , .

75

. a) Slika 5.5.

b)

Trofazni sistem ine bar jedan trofazni generator, trofazni vod i prijemnik. Na slici 5.6 je prikazan jednostavan primer trofaznog sistema.

Slika 5.6.

5.3.Simetrini,direktniiinverznisistemi

Iako elektromotorne sile trofaznog generatora mogu, u principu, biti proizvoljne, u praksi su obino njihove efektivne vrednosti jednake, a fazne razlike svake dve uzastopne elektromotorne sile takoe jednake. Takav sistem elektromotornih sila naziva se simetrinim sistemom. Simetrian sistem ems se moe dobiti, teorijski, pomou tri identina zavojka, prikazana na slici 5.7, koji se obru konstantnom ugaonom brzinom oko zajednike osovine u homogenom stalnom magnetskom polju21. Za smer obrtanja zavojaka i numeraciju prikljuaka prikazanu na slici 5.7a, elektromotorna sila indukovana u drugom zavojku, eind 2 (t ) = e1'1 (t ) = e1 (t ) , zaostaje za elektromotornom silom indukovanom u prvom zavojku, eind1 (t ) = e2'2 (t ) = e2 (t ) , za 2 / 3 . Slino tome, elektromotorna sila indukovana u treem zavojku, eind3 (t ) = e3'3 (t ) = e3 (t ) , zaostaje za e2 (t ) , za 2 / 3 . No, moemo

21

, , 5.7, . () .

76

posmatrati i dalje u krug, pa e1 (t ) , zaostaje za e3 (t ) , za 2 / 3 . U kanoninom obliku, i e3 (t ) = E 2 cos(t + 1 3 ) = E 2 cos(t + 1 + 3 ) . Takav sistem elektromotornih sila, gde svaka naredna fazno zaostaje za prethodnom (za 2 / 3 ) naziva se direktnim sistemom. Poto su u posmatranom sluaju efektivne vrednosti ems i njihove fazne razlike jednake, kaemo da elektromotorne sile generatora ine simetrian direktan sistem. Vremenski dijagram elektromotornih sila takvog sistema prikazan je na slici 5.7b. Fazori tih elektromotornih sila prikazani su na slici 5.8a. Kompleksne ems generatora u granama, mogu se, za prvi, drugi i trei generator, napisati u obliku
e1 (t ) = E 2 cos(t + 1 ) , e2 (t ) = E 2 cos(t + 1
2 ) 3 4 2

E1 = E e j1 ,

E 2 = E1 e -j2 /3 ,

E 3 = E 1 e -j4/3 = E 1 e j2/3 .

Slika 5.7a.

Slika 5.7b.

. a) Slika 5.8.

b)

77

Za suprotan smer obrtanja zavojaka na slici 5.7, svaka naredna ems fazno prednjai prethodnoj (opet za 2 / 3 ), to moemo pisati u obliku e1 (t ) = E 2 cos(t + 1 ) ,
e2 (t ) = E 2 cos(t + 1 +
2 ) 3

e3 (t ) = E 2 cos(t + 1

2 ) 3

Takav sistem se naziva inverznim

sistemom. U posmatranom primeru imamo simetrian inverzan sistem ems, iji su fazori prikazani na slici 5.8b. Kompleksne ems su

E1 = E e j1 , E 2 = E1 e j2/3 i E 3 = E1 e j2 /3 .
Oigledno, direktan sistem se moe dobiti od inverznog zamenom dva prikljuka (na primer, B i C). Vai i obrnuto, inverzni sistem se moe dobiti od direktnog zamenom dva prikljuka. (Zahvaljujui tome, smer obrtanja asinhronog motora se moe promeniti zamenom dva prikljuka.) Iz fazorskog dijagrama simetrinog sistema (bez obzira da li je direktan ili inverzan) je oigledno E1 + E 2 + E 3 = 0 . U vremenskom domenu, e1 (t ) + e2 (t ) + e3 (t ) = 0 . Ako su realni generatori vezani u trougao kao na slici 5.2b, a sistem elektromotornih sila je simetrian, onda je struja sve tri grane jednaka nuli kada je generator u praznom hodu. Ako su generatori idealni, onda je takva situacija neodreena, a bila bi nemogua da je E1 + E 2 + E 3 0 .Ako su generatori na slici 5.4 idealni, a njihove elektromotorne sile ine simetrian sistem, onda i naponi faza voda ine simetrian sistem, jer je tada U A = E1 , U B = E 2 i U C = E 3 . Ako elektromotorne sile ine direktan sistem, i naponi faza voda ine direktan sistem jer je U A = E1 = U f e j1 , U B = U f e j(1 2 / 3) = U A e j2 / 3 i U C = U f e j(1 + 2 / 3) = U A e j2 / 3 , gde je sa U f oznaena efektivna vrednost faznog napona. Poto je sistem simetrian, efektivne vrednosti sva tri fazna napona su jednake (i jednake su, u posmatranom sluaju, efektivnim vrednostima elektromotornih sila). Ako elektromotorne sile ine inverzan sistem, isti sistem ine i naponi faza voda jer je U A = E1 = U f e j1 , U B = U f e j(1 + 2 / 3) = U A e j2 / 3 i U C = U f e j(1 2 / 3) = U A e j2 / 3 . Linijski naponi voda se mogu dobiti iz faznih napona koristei se relacijama U AB = U A U B , U BC = U B U C i U CA = U C U A , to je ilustrovano fazorskim dijagramom na slici 5.9: a) direktnog i b) inverznog sistema. Oigledno, linijski naponi takoe ine simetrian sistem, istog redosleda (direktan, odnosno inverzan) kao to je redosled faznih napona voda. Efektivnu vrednost linijskih napona u tom sluaju oznaiemo sa U (bez indeksa), tj. | U AB |=| U BC |=| U CA |= U . Iz geometrijskih relacija je oigledno U = U f 3 . Kod direktnog sistema, linijski napon U AB fazno prednjai naponu U A za / 6 . Kod inverznog sistema, linijski napon U AB fazno kasni za naponom U A za / 6 .

Slika 5.9.

78

Isti zakljuci se mogu izvesti i analitiki. Posmatrajmo simetrian direktan sistem faznih U A = U f e j1 U B = U A e j2 / 3 , i imamo napona voda (slika 5.9a). Poto je
U AB = U A U B = U A 1 e j2 / 3 = U A e j / 3 e j / 3 e j / 3 = 2 jU A e j / 3 sin

jer je e j e j = 2 j sin .

Kako je sin =

3 2

i j = e j / 2 , imamo U AB = U A 3 e j / 6 . Iz ovoga rezultata sledi da je odnos

efektivnih vrednosti napona U AB i U A jednak 3 , a razlika faza jednaka / 6 . Ostali linijski naponi se mogu dobiti iz napona U AB kao za bilo koji drugi simetrian direktan sistem, odnosno U BC = U ABe j2 / 3 i U CA = U ABe j2 / 3 . Na slian nain se za simetrian inverzan sistem faznih napona voda (slika 5.9b) dokazuje da je U AB = U A 3 e j / 6 , U BC = U ABe j2 / 3 i U CA = U ABe j2 / 3 . Efektivna vrednost linijskog napona se uzima za nominalni napon trofaznog voda. Na primer, kod 400 kV dalekovoda, linijski naponi su 400 kV, a fazni naponi priblino 230 kV. Nominalni napon niskonaponske gradske mree je 400 V (ranije 380 V), pa je fazni napon 230 V (ranije 220 V). Napomenimo da je uestanost kod nas i u svim evropskim zemljama 50 Hz, a u nekim drugim zemljama (na primer, SAD) je 60 Hz. Kao to i naponi mogu, u optem sluaju, biti proizvoljni, tako i struje u trofaznom sistemu mogu biti proizvoljne. Meutim, sa tehnike strane, najpovoljnije je da struje ine simetrian sistem (koji moe biti direktan ili inverzan). Efektivne vrednosti struja faznih provodnika voda u tom sluaju oznaiemo sa I (bez indeksa), tj. | I A |=| I B |=| I C |= I . Trofazni sistem kod koga i naponi, i struje ine simetrine sisteme (istog redosleda, direktnog, odnosno inverznog) naziva se uravnoteenim sistemom. Da bi se u praksi sistem pribliio uravnoteenom, ako postoje monofazni prijemnici, oni se rasporeuju tako da su optereenja faza voda to priblinije podjednaka. Za referentne smerove struja provodnika voda sa slike 5.4, na osnovu prvog Kirhofovog zakona imamo I N = I A + I B + I C . Ako je sistem struja na trofaznom vodu simetrian, imamo I A + I B + I C = 0 , pa je I N = 0 . Stoga se, teorijski, neutralni provodnik moe izostaviti jer njemu nema struje. U praktinim situacijama, meutim, sistem nikada nije sasvim uravnoteen, pa u neutralnom provodniku postoji struja, ali je ona obino znatno manja od struja u faznim provodnicima voda. To omoguava da se uzme manji popreni presek neutralnog provodnika, a time utedi na materijalu. Slino tome, ako je prijemnik vezan u trougao, a njegove struje ine simetrian sistem, zvezdite se ne mora povezivati jer bi struja odgovarajueg provodnika bila jednaka nuli. Posmatrajmo trofazni prijemnik vezan na trofazni vod (slika 5.5). Ako naponi ine simetrian sistem, a prijemnik je takoe simetrian (simetrina zvezda, simetrini trougao), onda struje prijemnika automatski ine simetrian sistem. To moemo dokazati na sledei nain. Poimo od prijemnika vezanog u zvezdu (slika 5.5a), za koji je Z p1 = Z p2 = Z p3 = Z p i pretpostavimo da je izveden prikljuak za zvezdite. Fazni naponi na vodu su, po pretpostavci, simetrini. Ti naponi su jednaki odgovarajuim naponima faza prijemnika, tj. naponi U p1 , U p2 i U p3 . ine simetrian sistem, istog redosleda kao i fazni naponi (slika 5.9). Kako je I p1 = U p1 / Z p = I A , I p 2 = U p 2 / Z p = I B i I p3 = U p3 / Z p = I C , struje grana prijemnika i struje faznih provodnika voda ine simetrian sistem, kao to je prikazano fazorskim dijagramom na slici 5.10. U tom dijagramu je 1 = 1 p poetna faza struje I p1 , gde je 1 poetna faza napona prve grane prijemnika, odnosno prve faze voda ( U p1 = U A ), a p argument kompleksne impedanse Z p . Poto struje faza voda ine simetrian sistem, struja neutralnog provodnika voda je nula. Stoga se provodnik kojim je vezano zvezdite moe, po teoremi kompenzacije, ukloniti, a da se u
79

ostatku kola nita ne promeni. Kao posledica, struje grana prijemnika i struje faznih provodnika voda i dalje ine simetrian sistem kao na slici 5.10: a) direktan i b) inverzan, iako zvezdite nije vezano na vod.

. a) Slika 5.10.

b)

Ako je simetrian prijemnik vezan u trougao, tj. ako je trougao sa slike 5.5b simetrian, on se moe transfigurisati u ekvivalentnu simetrinu zvezdu (ije su impedanse tri puta manje od impedansi grana trougla), ime se analiza svodi na prethodni sluaj. Tada je, dakle, sistem struja faznih provodnika voda simetrian. Meutim, dalje se postavlja pitanje veze izmeu struja na vodu ( I A , I B i I C ) i struja grana prijemnika ( I p1 , I p 2 i I p3 ) na slici 5.5b. Odgovor se moe dobiti posmatrajui fazorski dijagram na slici 5.11 ili analitiki. Taj fazorski dijagram se najlake crta polazei od fazora I p1 , I p 2 i I p3 , za koje, zbog simetrije, pretpostavljamo da ine simetrian system, slika 5.11: a) direktan i (b) inverzan. Iz prvog Kirhofovog zakona je I A = I p1 I p3 , I B = I p2 I p1 i I C = I p3 I p1 , tako da se fazori I A , I B i I C jednostavno konstruiu. Ako je zadata poetna faza napona U A ( 1 ) i argument kompleksne impedanse Z p ( p ), onda je definisana poetna faza struje I A . U tom sluaju dobijeni fazorski dijagram treba zarotirati tako da ugao izmeu realne ose i fazora I A bude jednak poetnoj fazi te struje ( 1 = 1 p ).
Im Im

IB

Ip3 0 Ip2
1

IC Ip1 IA Re

IC

Ip3 0 Ip1
1

IB Ip2 IA Re

. a) Slika 5.11.

b)

80

5.3.Analizatrofaznihkola
Trofazna kola se mogu analizirati istim metodima kao bilo koja druga kola u prostoperiodinom reimu. Pri tome samo treba imati u vidu odgovarajue definicije vezane za trofazna kola.

5.3.1.Vezaprijemnikauzvezdu
Posmatrajmo trofazno kolo prikazano na slici 5.12. Impedanse grana generatora ( Z g ) su jednake. Prijemnik je simetrina zvezda (impedanse grana su Z pz ). Impedanse Z v modeluju Dulove gubitke (i eventualno parazitne induktivnosti) u faznim provodnicima voda, a impedansa Z vN modeluje gubitke u neutralnom provodniku. Pretpostavimo, najpre, da su elektromotorne sile generatora proizvoljne. Zadatak je da se rei kolo. Posmatrano trofazno kolo ima samo dva vora: zvezdite generatora i zvezdite prijemnika, od kojih je prvo zvezdite ve uzemljeno. Logino je da se kolo reava metodom potencijala vorova, pri emu se zvezdite generatora uzima za referentni vor. Jednaina po metodu
B C V = A + potencijala vorova za zvezdite prijemnika glasi Z g + Z v + Z pz Z vN 1 Z g + Z v + Z pz . Iz ove A 1 jednaine se odreuje potencijal vora 1, a odatle struje. Na primer, I A = Z + Z + Z , g v pz

E +E +E

IN =

V1 Z g + Z v + Z pz , itd.

Slika 5.12. Veza prijemnika u zvezdu. Pretpostavimo sada da elektromotorne sile generatora u kolu sa slike 5.12 ine simetrian sistem. Tada je E A + E B + E C = 0 , pa je V 1 = 0 . Stoga je struja neutralnog provodnika jednaka nuli, pa se on, po teoremi kompenzacije, moe ukloniti bez posledica. Alternativno, poto je napon izmeu vorova 1 i 0 jednak nuli, ti vorovi se mogu, po teoremi kompenzacije, kratko spojiti. Preureivanjem eme, vidi se da se tako dobijaju tri nezavisna prosta kola, koja imaju jednu zajedniku taku. Svako kolo se sastoji od jedne grane (faze) generatora, odgovarajueg faznog provodnika voda i jedne grane (faze) prijemnika. Jaina struje u prvom od ta
A tri kola je I A = Z + Z + Z . Zbog simetrije (sistem je uravnoteen), struje druga dva kola imaju g v pz

iste efektivne vrednosti, ali su fazno pomerene za 2 / 3 , pa se jednostavno raunaju. Opisani

81

postupak je poznat kao analiza svoenjem na jednu fazu, a mogua je u uravnoteenim trofaznim sistemima.

5.3.2.Vezaprijemnikautrougao
Posmatrajmo kolo sa slike 5.13 u kome je prijemnik vezan u trougao. Bez obzira na to da li je trougao simetrian ili nije, moe se zameniti ekvivalentnom zvezdom, ali zvezdite te zvezde ne sme imati izveden spoljanji prikljuak. Zvezdite generatora se moe ponovo uzeti za referentni vor i primeniti metod potencijala vorova da bi se odredio potencijal zvezdita transfigurisanog prijemnika. Ako je trougao simetrian (kao na slici 5.13), simetrina je i zvezda. Impedanse njenih grana su Z pz = Z pt / 3 . Stoga jednaina po metodu potencijala vorova za posmatrano kolo glasi
3 E + EB + EC V = EA + EB + EC V1 = A . Posebno, ako je sistem Z g + Z v + Z pt / 3 1 Z g + Z v + Z pt / 3 , odnosno 3 elektromotornih sila simetrian, V 1 = 0 . Dalja analiza kola je slina kao kod prethodnog primera.

Slika 5.13.

5.4.Snagetrofaznihgeneratoraiprijemnika
Kada govorimo o snazi trofaznog generatora, podrazumevamo ukupnu snagu svih njegovih grana (faza): trenutnu, aktivnu, reaktivnu ili kompleksnu snagu. (U optem sluaju, razmatranje prividne snage nema smisla jer za tu snagu ne vai teorema odranja.) Slino je i za prijemnik. Odrediemo sada snagu prijemnika u uravnoteenom sistemu. Posmatrajmo simetrian trofazni prijemnik vezan u zvezdu i prikljuen na simetrian sistem napona, kao na slici 5.5a. (Prisustvo prikljuka zvezdita nije bitno u ovakvoj situaciji.) Naponi grana prijemnika jednaki su odgovarajuim faznim naponima voda, a struje grana voda jednake su strujama odgovarajuih faznih provodnika voda. Pretpostavimo da naponi faza voda ine direktan sistem. Tada su trenutne vrednosti napona grana prijemnika jednake up1 (t ) = U f 2 cos(t + 1 ) , up 2 (t ) = U f 2 cos(t + 1 3 ) i
up3 (t ) = U f 2 cos(t + 1 +
2 ), 3 2

gde je U f efektivna vrednost faznog napona voda. Trenutne vrednosti

2

struja grana prijemnika su jednake ip1 (t ) = I 2 cos(t + 1 ) , ip 2 (t ) = I 2 cos(t + 1 3 ) i

82

ip3 (t ) = I 2 cos(t + 1 +

2 ), 3

gde je I efektivna vrednost struje faznog provodnika voda, a fazna

razlika izmeu napona i struje jedne grane prijemnika. Tolika ista fazna razlika postoji i izmeu napona i struje jedne faze voda. Trenutna snaga trofaznog prijemnika je p(t ) = up1 (t )ip1 (t ) + u p2 (t )ip2 (t ) + up3 (t )ip3 (t ) . Trenutne snage prvog, drugog i treeg prijemnika su:
u p1 (t )ip1 (t ) = U f 2 cos(t + 1 ) I 2 cos(t + 1 ) , up 2 (t )ip 2 (t ) = U f 2 cos(t + 1 up3 (t )ip3 (t ) = U f
2 2 ) I 2 cos(t + 1 ) , 3 3 2 2 2 cos(t + 1 + ) I 2 cos(t + 1 + ) . 3 3

Prethodni

izrazi

se

mogu

transformisati

koristei

se

identitetom

1 cos cos = (cos( + ) + cos( ) ) 2

u sledee izraze

up1 (t )ip1 (t ) = U f I (cos(2t + 21 ) + cos ) ,

4 up3 (t )ip3 (t ) = U f I cos(2t + 21 + ) + cos , 3 4 up 2 (t )ip 2 (t ) = U f I cos(2t + 21 ) + cos . 3 4 4 cos(2t + 21 ) + cos(2t + 21 ) + cos(2t + 21 + ) . Taj izraz je suma tri prostoperiodina lana 3 3 istih krunih uestanosti ( 2 ) i istih amplituda, a fazna razlika izmeu svaka dva uzastopna lana je 4 / 3 . Ovi prostoperiodini lanovi ine ''simetrian trofazni sistem'', pa je njihov zbir nula. Zato je

Kada

se

saberu

svi

lanovi,

ova

tri

izraza,

rezultatu

figurie

izraz

trenutna snaga prijemnika u uravnoteenom sistemu jednaka

p(t ) = 3U f I cos = P .
Dakle, trenutna snaga prijemnika je konstantna i jednaka zbiru srednjih snaga sve tri grane prijemnika. Ova odlika uravnoteenih trofaznih sistema je vana prednost nad monofaznim sistemima (gde se trenutna snaga menja u vremenu). Isti rezultat se dobija i ako je sistem inverzan. Napomenimo da se srednja snaga trofaznog prijemnika moe jednostavno dobiti sabirajui srednje snage sve tri grane, a bez pozivanja na prethodno izvoenje. Isto vai i za reaktivne i kompleksne snage. S obzirom da izmeu efektivnih vrednosti faznog i linijskog napona na vodu postoji veza
Uf = U
3 3

, srednja snaga prijemnika se moe napisati u obliku P = 3 U f I cos = 3 UI cos . To je,

istovremeno, srednja snaga koja, posredstvom voda, stie do potroaa. Ako na vodu nema gubitaka, onda je ta srednja snaga ista na poetku i kraju voda, pa predstavlja i snagu koju trofazni generator predaje vodu. Reaktivna snaga je Q = 3 U f I sin = 3 UI sin , a kompleksna snaga je
S = 3 3 U f Ie j = 3 UIe j . Napomenimo da u ovim rezultatima u sutini figuriu naponi i struje voda.

Ako je prijemnik vezan u trougao, do istog rezultata se moe doi na dva naina. Prvi je direktan proraun snage prijemnika, pri emu se koristi veza izmeu efektivnih vrednosti struja grana prijemnika i faza voda. Drugi je transfiguracija trougla u zvezdu. Poto su snage izraene preko napona i struja, a ne preko impedansi, oigledno je da su konani rezultati isti kao malopre.
Primer 5.1. Posmatrajmo prijemnik sa slike 5.14, koji je prikljuen na simetrian trofazni j sistem efektivne vrednosti ems E, a impedansa jedne grane prijemnika je Z p = Z p e . Zadatak je da se odredi kompleksna snaga prijemnika kada je prekida P zatvoren i kada je otvoren.
83

Slika 5.14. Kada je prekida zatvoren, trofazni sistem je uravnoteen (zbog simetrije). Efektivna vrednost napon svake grane prijemnika jednaka je E. Kompleksna snaga jedne grane prijemnika je
2 Y* pE =

E 2 j E 2 j e . Kada je prekida e , a kompleksna snaga celog trofaznog prijemnika je S p = 3 Zp Zp

otvoren, u grani sa prekidaem nema struje, a prijemnik se svodi na rednu vezu dve grane. Ekvivalentna impedansa te redne veze je 2Z p , a efektivna vrednost napona redne veze je U AB = E 3 , odnosno jednaka je linijskom naponu. Kompleksna snaga trofaznog prijemnika je sada
S p '= 3 E 2 j e . 2Z p

Iz dobijenih rezultata moe se lako izraunati aktivna i reaktivna snaga prijemnika.

5.5.Prednostitrofaznogsistemanadmonofaznim
Ukazaemo jo na neke prednosti trofaznog sistema nad monofaznim. Posmatrajmo uravnoteeni trofazni sistem prikazan na slici 5.15 gore. Neka je efektivna vrednost faznog napona voda U f (koja je jednaka efektivnoj vrednosti napona prijemnika), a srednja snaga prijemnika R. Efektivna vrednost struje jedne faze voda je I = 3 U cos . Popreni presek provodnika voda se f dimenzionie prema ovoj struji, a ukupan broj provodnika voda je 3. Pri istoj efektivnoj vrednosti napona prijemnika i istoj snazi, prenos snage od generatora do prijemnika se moe obaviti pomou tri monofazna sistema, kao na slici 5.15 dole. Taj sistem ima tri voda, svaki sa po 2 provodnika (ukupno 6). Efektivne vrednosti struja svih provodnika su iste kao kod posmatranog trofaznog sistema. To znai da su popreni preseci provodnika isti. Meutim, zbog veeg ukupnog broja provodnika, tri monofazna sistema zahtevaju dva puta vie materijala za provodnike (bakra) nego uravnoteeni trofazni sistem. ak i kada bi u trofaznom sistemu postojao neutralni provodnik istog preseka kao i fazni provodnici, odnos koliine materijala bi bio 3:2.
P

84

+ Zp Zp + + Zp

+ Zp

+ Zp

+ Zp

Slika 5.15.

5.6.Trofaznitransformator
Na slici 5.16a je skiciran trofazni transformator. Magnetsko kolo transformatora se sastoji od tri stuba. Na svakom stubu su namotani primar i sekundar po jedne faze. Namotaj sekundara je obino preko namotaja primara, ali su na slici 5.16a namotaji razdvojeni zbog preglednosti. Primar transformatora se najee vezuje u trougao, a sekundara u zvezdu. Sekundar se ekvivalentno ponaa kao generator za mreu koja je na njega vezana, a zvezdite generatora se po pravilu uzemljuje.

. a) Slika 5.16.
85

b)

Ako je trofazni sistem uravnoteen, fluksevi kroz stubove transformatora ine simetrian sistem. Stoga je automatski zadovoljen zakon konzervacije magnetskog fluksa u takama grananja magentskog kola. Umesto jednog trofaznog transformatora, mogu se upotrebiti tri monofazna transformatora (slika 5.16b). Uobiajen oblik magnetskog kola monofaznog transformatora je slian kao za trofazni transformator. Potrebne dimenzije srednjeg stuba monofaznog transformatora su praktino iste kao za jedan stub trofaznog transformatora, ali je popreni presek bonih stubova dva puta manji od preseka centralnog stuba. Uprkos tome, sa slike 5.16 je oigledno da je za tri monofazna transformatora potrebno vie materijala (gvoa) nego za jedan trofazni transformator. Najzad, trofazni sistemi su pogodni za proizvoenje obrnog magnetskog polja, koje je bitno za rad asinhronih motora. O obrtnom polju e biti rei u sledeem odeljku.

5.7.Obrtnomagnetskopolje
5.7.1.Osnovnipojmovioobrtnommagnetskompolju,sinhronimiasinhronim motorima
Zamislimo stalni magnet u obliku ipke, kao to je gornja magnetska ipka prikazana na slici 5.17, koji se obre oko vertikalne ose. (Umesto stalnog magneta, moe se zamisliti i elektromagnet.) Na slici su oznaeni severni (N) i juni (S) pol magneta. Smer linija magnetske indukcije izvan magneta je od severnog ka junom polu (videti vektor magnetske indukcije na slici 5.17). Magnetsko polje magneta se obre zajedno sa njim. Vektor B u taki O, prikazanoj na slici, okretae se u horizontalnoj ravni. Pri tome e poetak toga vektora stalno biti u taki O (tj. na osi rotacije magneta), a vrh vektora e opisivati krug u horizontalnoj ravni (oznaen takastom linijom na slici 5.17). Ako se stalni magnet obre konstantnom ugaonom brzinom, onda e se i vektor B obrtati tom istom (konstantnom) brzinom, pri emu e intenzitet vektora B biti konstantan. Takvo polje se naziva obrtnim poljem (ovde stvoreno mehanikim kretanjem izvora polja).

Slika 5.17. Zamislimo da je u to obrtno polje postavljen drugi stalni magnet u obliku ipke (na primer, magnetska igla), kao to je donja ipka na slici 5.17, i neka se taj magnet moe slobodno (bez trenja) obrtati oko iste vertikalne ose kao i gornja ipka. Na donju ipku e delovati spreg magnetskih sila koji e teiti da je postavi u pravcu vektora B , i to tako da je juni pol jedne ipke uz severni pol druge. Poto se gornja ipka obre, tj. poto se obre i njeno magnetsko polje, istom ugaonom brzinom i u istom smeru e se obrtati i donja ipka. Dakle, donja ipka se obre sinhrono sa obrtanjem magnetskog polja.
86

Opisani eksperiment opisuje sutinu rada sinhronih motora. Kod tih motora, obrtno magnetsko polje se generie pomou elektromagneta, to emo prikazati u ovom odeljku, a u tom polju se slobodno obre stalni magnet, sihnrono sa obrtanjem magnetskog polja. Umesto donje ipke, u obrtno magnetsko polje moemo uneti kratko spojeni zavojak, nacrtan isprekidanom linijom na slici 5.17. Ravan zavojka je vertikalna, a zavojak se moe slobodno obrtati oko iste vertikalne ose kao i gornja ipka. Poto se zavojak nalazi u promenljivom magnetskom polju, u njemu e se indukovati elektromotorna sila. Zavojak je u kratkom spoju, pa e, pod dejstvom te elektromotorne sile, u zavojku postojati struja. Zavojak se moe shvatiti kao strujna kontura u magnetskom polju. Na tu konturu deluje spreg sila koji tei da ravan konture postavi normalno na magnetsko polje. Drugim reima, spreg sila tei da okree konturu u smeru obrtanja magnetskog polja. Takvo obrtanje se moe objasniti i Lencovim zakonom. Naime ako bi se kontura obrtala sinhrono sa magnetskim poljem, fluks kroz konturu se ne bi menjao, pa ne bi ni postojao uzrok pojave elektromagnetske indukcije. Meutim, ako bi kontura dostigla sinhronu brzinu, u njoj ne bi vie bilo indukovane ems, ne bi bilo ni struje, niti sprega magnetskih sila. Kako u svakom realnom sistemu postoji makar malo trenje, oigledno je da se kontura mora okretati malo sporije od obrtanja magnetskog polja, da bi postojao spreg magnetskih sila koji savlauje trenje. Na opisanom principu se zasniva rad asinhronih motora. Rotor takvih motora je nainjen od sistema kratko spojenih zavojaka. U jednostavnijim konstrukcijama, rotor je pun metalni cilindar u kome se indukuju vihorne struje (kao Teslino jaje). Obrtno magnetsko polje se generie sistemom kalemova.

5.7.2.Dvofaznoobrtnomagnetskopolje
Najjednostavniji sistem kalemova za generisanje obrtnog magnetskog polja prikazan je na slici 5.18 (dvofazni sistem). Dva identina kalema (na primer, kratka solenoid, elektromagneta) postavljena su tako da im se ose poklapaju sa osama Dekartovog koordinatnog sistema (slika 5.18a). Kalemovi su na istom odstojanju od koordinatnog poetka i pri istim strujama ( i1 (t ) , odnosno i2 (t ) ) daju iste algebarske intenzitete magnetskih indukcija ( B1 (t ) , odnosno B2 (t ) ) u odnosu na referentne smerove na slici. Neka su struje kalemova prostoperiodine, istih efektivnih vrednosti, ali u kvadraturi. Neka
struja i2 (t ) kasni za / 2 za strujom i1 (t ) . Tada je B1 (t ) = Bm cos t i B2 (t ) = Bm cos(t 2 ) = Bm sin t ,

gde smo poetni trenutak usvojili tako da poetna faza B1 (t ) bude nula. Rezultantni vektor magnetske indukcije se moe
Bx (t ) = B1 (t ) = Bm cos t

napisati

obliku

B(t ) = B 1 + B 2 = B x (t )i x + B y (t )i y , gde su Dekartove komponente rezultantnog vektora

i B y (t ) = B2 (t ) = Bm sin t . Na slici 5.18b prikazani su vektori B 1 , B 2 i B = B 1 + B 2 u nekoliko uzastopnih trenutaka
2 2 vremena. Intenzitet vektora B (t ) je B(t ) = B x (t ) + B y (t ) = Bm , tj. ne zavisi od vremena. Ugao

y koji vektor B (t ) zaklapa sa pozitivnim smerom x-ose () zadovoljava relaciju tg = B (t ) = tg t . x

B (t )

Poto je = 0 kada je t = 0 , odavde sledi = t , odnosno vektor B (t ) se okree u matematiki pozitivnom smeru konstatnom ugaonom brzinom w = . Dakle, dobili smo obrtno magnetsko polje. Ako bi struja i1 (t ) kasnila za / 2 za strujom i2 (t ) , opet bi se dobilo obrtno polje, ali bi se okretalo u suprotnom smeru. Na slici 5.18c je prikazana jedna ema vezivanja kalemova na monofazni prostoperiodini napon. Ona obezbeuje da struje kalemova budu istih intenziteta i u kvadraturi pod uslovima da je
87

R = L

1 = 2L . C

Tada

je

I1 =

U 1 R + jL + jC

U 1 U 2 = exp( j ) 4 R 1 j R 2

I2 =

U U 1 U 2 exp( j ) . Promena smera obrtanja se moe ostvariti ili zamenom = = 4 R + jL R 1 + j R 2

prikljuaka jednog kalema, ili premetanjem kondenzatora iz grane sa prvim kalemom u granu sa drugim kalemom.

. a)

c)

. b) Slika 5.18. Da dolazi do obrtanja rezultantnog vektora magnetske indukcije, moe se pokazati i posmatrajui rezultantni vektor B u karakteristinim trenucima na vremenskom dijagramu magnetskih indukcija B1 (t ) i B2 (t ) (slika 5.19. Na primer u trenutku t=0, Br = B1 , i ima poloaj vektora

B1 jer je

B2 = 0 , itd.

Slika 5.19.

88

5.7.3.Trofaznoobrtnomagnetskopolje
Na slici 5.20 je prikazan trofazni sistem za generisanje obrtnog magnetskog polja, kakav je uobiajen kod asinhronih motora. Tri identina kalema postavljena su simetrino u ravni crtea (pod meusobnim uglovima
2 ) 3

i prikljuena na prostoperiodian simetrian trofazni sistem

napona. Struje kalemova stoga takoe ine simetrian sistem, kao i odgovarajui algebarski intenziteti magnetskih indukcija. Na primer,
2 ). 3

za

direktan

sistem

je

B1 (t ) = Bm cos t ,

B2 (t ) = Bm cos(t

2 ) 3

B3 (t ) = Bm cos(t +

Drugi i trei algebarski intenzitet se mogu napisati u obliku odnosno

1 2 2 3 cos t + sin sin t = Bm cos t + B2 (t ) = Bm cos sin t , 3 3 2 2 1 3 B3 (t ) = Bm cos t sin t . Dekartove 2 2 1 1 3 su Bx (t ) = B1 (t ) 2 B2 (t ) 2 B3 (t ) = 2 Bm cos t 3

komponente rezultantnog vektora magnetske indukcije i B y (t ) =

3 3 3 B2 (t ) B3 (t ) = Bm sin t . 2 2 2

Izuzimajui faktor 2 , ovo su identini izrazi kao kod dvofaznog sistema, tako da smo oigledno i ovde dobili obrtno magnetsko polje. Smer obrtanja polja moe se promeniti prikljuivanjem kalemova na inverzni sistem napona. Kao to je ranije napomenuto, to se moe ostvariti zamenom dva prikljuka na fazne provodnike voda.
i3 y B2 i1 B3 i2 0 B1 x

Slika 5.20. Na slian nain, kao na slici 2.19, i kod trofaznog obrtnog magnetkog polja moe se, oigledno, pokazati da dolazi do obrtanja rezultantnog vektora magnetske indukcije, kada se on posmatra u karakteristinim takama (kada je magnetska indukcija u jednom od elektromagneta jednaka nuli). Nacrtajte takvu sliku sami.

89

6.FREKVENTNEZAVISNOSTI

U prethodnim odeljcima smo uglavnom razmatrali prostoperiodian reim za jednu, datu uestanost. Za tehnike primene je esto vano znati kako se neke veliine (na primer, ekvivalentna impedansa neke grane ili prenosna funkcija nekog etvoropola) menjaju ako se menja uestanost prostoperiodinog reima, odnosno kako te veliine zavise od uestanosti. Zavisnost neke veliine od uestanosti naziva se frekvencijska karakteristika te veliine. Posmatraemo zavisnost od krune uestanosti ( = 2f ), iz koje se lako zakljuuje ponaanje u funkciji ''obine'' uestanosti (f). U prvom odeljku emo napraviti uvod u analizu frekventne zavisnosti elemenata (R, L i C), a u drugom dve najjednostavnije veze ovih elemenata (redne i paralelne).

6.1.Otpornik,kalemikondenzator

Posmatrajmo najpre idealni otpornik, kalem i kondenzator, kao to su na slikama 1.3a, 1.4a i 1.5a, samo to ih posmatramo u prostoperiodinom reimu. Njihove impedanse22 su, redom,
Z () = R , Z () = jL

1 1 i Z () = jC . Moduli tih impedansi su Z () = R , Z () = L , odnosno Z () = C

(slika 6.1). Argumenti su nezavisni od uestanosti, () = 0 , () = 2 i () = 2 .

Modul i argument impedanse otpornika ne zavise od uestanosti. Drugim reima, idealni otpornik se isto ponaa pri svim uestanostima. Modul impedanse kalema linearno raste u funkciji uestanosti. Pri niskim uestanostima, taj modul je veoma mali i tei nuli kada 0 , odnosno kalem se ponaa kao kratak spoj. Kada 0 , promene prostoperiodine veliine su sve sporije, tako da, teorijski, u limesu, imamo nepromenljive veliine, odnosno stacionaran reim (kao kod stalnih struja). Iz ovoga zakljuujemo da se idealni kalem u kolu stalnih struja ponaa kao kratak spoj. Kada + (drugaije posmatrano, za veoma brze promene), modul impedanse kalema tei beskonanosti, a kalem se ponaa kao otvorena veza.

Slika 6.2. Modul impedanse kondenzatora je reciprona funkcija uestanosti. Taj modul tei beskonanosti kada 0 , odnosno kondenzator se ponaa kao otvorena veza. (U analizi kola
22

().

90

stalnih struja smo se ve upoznali sa injenicom da se kondenzator ponaa kao otvorena veza.). Kada + , modul impedanse kondenzatora tei nuli, a kondenzator se ponaa kao kratak spoj.
1 Admitanse otpornika, kalema i kondenzatora su Y () = G = R , Y () = jL , odnosno Y () = jC , to su dualni izrazi onima za impedanse. Stoga su, kvalitativno, zavisnosti modula admitansi kalema i kondenzatora istog oblika kao zavisnosti modula impedansi kondenzatora, odnosno kalema na slici 6.2. 1

6.2.Rednoiparalelnooscilatornokolo

Posmatramo dva najjednostavnija oscilatorna kola: redno (rezonantno) kolo (slika 6.2a) i paralelno (antirezonantno) kolo (slika 6.2b), koje smo delomino analizirali i u zavisnosti od promene uestanosti u odeljcima 2.7.5 i 2.7.6. Neka se svako od tih kola se sastoji od po jednog otpornika, kalema i kondenzatora.
I

UR

I IR IL L IC C

UL

UC

. a) Slika 6.2.

b)

Analiziraemo detaljnije samo redno oscilatorno kolo, a ti rezultati se direktno mogu primeniti na paralelno kolo zahvaljujui dualnosti. Impedansa
2

rednog

oscilatornog

kola

je

Z () = R + jL +

1 jC

njen

modul

je

1 2 L 1 C Z () = R + L , a argument () = arctg C R

(slika 6.4). Pri niskim uestanostima u

1

rednoj vezi dominira kondenzator, a pri visokim kalem. Pri rezonantnoj uestanosti, 0 = LC , Z () ima minimum23, a = 0 . Na slici 6.3 su frekvencijske karakteristike impedanse rednog i paralelnog oscilatornog kola sa slike 6.3 za 0 = LC i L = 5R / 0 . Na rezonantnoj uestanosti, modul admitanse rednog oscilatornog kola, Y () , ima maksimum. Na osnovu dualnosti, isti tok ima modul impedanse paralelnog oscilatornog kola, koji je

23

Uestanost, pri kojoj Z () ima minimum, je uestanost amplitudske rezonancije, a uestanost pri kojoj je = 0 je uestanost fazne rezonancije. Kod rednog oscilatornog kola se te dve uestanosti poklapaju.

91

takoe prikazan na slici 6.3. Modul admitanse paralelnog oscilatornog kola ima isti tok u funkciji uestanosti kao modul impedanse rednog oscilatornog kola. Ako je redno oscilatorno kolo prikljueno na napon ija efektivna vrednost ne zavisi od uestanosti, onda efektivna vrednost struje kola ima isti tok kao Y () ovoga kola, odnosno ima maksimum kada je = 0 = LC . (Obrnuto, ako bi efektivna vrednost struje bila nezavisna od uestanosti, onda bi efektivna vrednost napona imala isti tok kao Z () .)
1

Z /R

redno
4 3 2 1 0 0 1 2

paralelno
/0

2.0
1.5 1.0 0.5 0.0 -0.5 0 -1.0 -1.5 -2.0 1 2

redno

/0

paralelno

Slika 6.3. Mogu se posmatrati i zavisnosti efektivnih vrednosti struje kroz kolo i napona na pojedinim elementima kola od uestanosti kod rednog oscilatornog kola, ili struje kroz elemente i napon na krajevima paralelnog oscilatornog kola. Pokazuje se da kola neke opsege uestanosti manje ili vie favorizuju (istiu), a neke manje ili vie potiskuju, pa se ponaaju kao filtri uestanosti, tj. imaju osobine selektivnosti (struja i naponi u kolu su frekventno zavisni), pa se definie i tzv propusni opseg. Na primer, redno rezonantno kolo ponaa se kao filtar propusnik opsega uestanosti. L 1 Lako pokazuje da su pri rezonantnoj uestanosti (tada je U R = U i 0 = =Q. R 0 RC Ukoliko je Q vei od jedan, tada su efektivne vrednosti napona kalema i kondenzatora vee od efektivnih vrednosti prikljuenog napona Q puta (pojava prenapona). Veliina Q naziva se faktor dobrote (Q-faktor) oscilatornog kola24. On ne samo da utie na veliinu prenapona, nego i na otrinu zavisnosti od uestanosti (otrinu rezonancije). to je Q-faktor vei, to su krive ue, a kolo selektivnije, odnosno proputa sve ui opseg uestanosti. Propusni opseg se rauna na nivou 0,707 od maksimuma posmatrane veliine (struje ili napona) u zavisnosti

24

Opta definicija Q faktora rezonantnih struktura je

Q = 2

energija sadrana u sistemu pri r energija izgubljena u sistemu u toku jednog perioda pri r
92

od uestanosti. Moe se analitiki pokazati da je irina propusnog opsega obrnuto srazmerna Qfaktoru kola (tj. srazmerna sa 1 / Q ). Kolo (mrea) se u rezonanciju moe dovesti promenom krune uestanosti generatora, promenom induktivnosti kalema L, promenom kapacitivnosti kondenzatora C, ili kombinovanom promenom ovih parametara.

6.3.Rezonantneiantirezonantnepojaveusloenijimmreamasajednim paromkrajeva

U sloenijim mreama sa jednim parom krajeva (dva prikljuka), za reaktivne mree (mree bez gubitaka), nae se ekvivalentna impedansa Z = R + jX , pa se rezonantne uestanosti (moe ih biti vie), dobijaju se iz uslova X ( r ) = 0 , odnosno nae se ekvivalentna admitansa Y = G + jB , a antirezonantne uestanosti se nau iz uslova B( r ) = 0 . Ponekad je pogodnije definisati rezonantne uestanosti iz uslova da je struja maksimalna kroz prikljuke, tj. I = max(I ) , a antirezonantne uestanosti iz uslova da je struja minimalna, tj. I = min (I ) . Ako u mrei postoje i otpornici, moe se desiti da se uslovi X = 0 ili B = 0 ne mogu ispuniti ni za jednu uestanost.

6.4.Ponaanjerealnihelemenataprivisokimuestanostima

U teoriji, radimo sa idealizovanim pasivnim elementima (otpornicima, kalemovima i kondenzatorima) koji imaju samo po jednu osobinu, odnosno karakteriu se samo jednim parametrom. U praksi, meutim, ponaanje realnih otpornika, kalemova i kondenzatora odstupa od idealnih zbog raznih neeljenih (parazitnih) efekata uslovljenih konstrukcijom tih elemenata. Rezultate analize realnih elemanata moemo primeniti na sagledavanje osobina realnih elemenata (fiziki napravljenih otpornika, kalemova i kondenzatora) u funkciji uestanosti. Realni otpornici se prave od razliitih materijala koji imaju izraene Dulove gubitke (otporne mase na bazi grafita, tankih slojeva nekih metala i legura). Svaki otpornik ima prikljune provodnike. Ti provodnici su napravljeni od dobrih provodnika, ali mogu biti relativno dugaki. Kada u otporniku postoji promenjiva struja, u prikljucima se indukuje elektromotorna sila. Stoga se prikljuci ponaaju kao parazitna induktivnost vezana na red sa otpornikom. Na prikljunim provodnicima, a posebno na metalnim kontaktima sa otpornim materijalom, javlja se viak naelektrisanja. Efekat je ekvivalentan paralelnom vezivanju parazitne kapacitivnosti. Na slici 6.7a je prikazana ekvivalentna ema realnog otpornika, koja uzima u obzir pomenute efekte. Kod otpornika velikih otpornosti, parazitna kapacitivnost na slici 6.7a je dominantan element koji utie na odstupanje ponaanja od idealnog otpornika. Kod otpornika malih otpornosti, glavni problem je parazitna induktivnost. Meutim, osim tih efekata, ima i drugih neeljenih pojava. Pomenimo da, sa porastom uestanosti, povrinski efekat (skin efekat) postaje izraen i dovodi do poveanja otpornosti. Kod realnih kondenzatora, osim (eljenog) nagomilavanja naelektrisanja na elektrodama, postoje neeljeni efekti. Jedan od njih je parazitna induktivnost prikljunih provodnika, ekvivalentno vezana na red sa idealnim kondenzatorom (kao kod otpornika). Drugi efekat su gubici u dielektriku. Ti gubici se mogu modelovati otpornikom vezanim paralelno idealnom kondenzatoru
93

(kada dominiraju gubici usled provodnosti dielektrika) ili na red sa kondenzatorom (kada dominiraju polarizacioni gubici u dielektriku). Ekvivalentna ema realnog kondenzatora je prikazana na slici 6.7b. Pri visokim uestanostima, dolazi do izraaja rezonancija osilatornog kola koje ine kalem i kondenzator. Pri rezonantnoj uestanosti je modul impedanse kondenzatora mali. Ako je uestanost iznad rezonantne, kalem dominira, pa se realni kondenzator ponaa kao preteno induktivni prijemnik.

(a)

(b) Slika 6.7.

(c)

Kod realnih kalemova, postoje gubici (Dulovi u provodnicima, kao i gubici u feromagnetskom jezgru usled vihornih struja i usled histerezisa). Ti gubici se modeluju otpornikom vezanim na red sa idealnim kalemom. Izmeu zavojaka kalema postoje parazitne kapacitivnosti. One su posebno izraene kod kalemova koji se motaju u vie slojeva. U najjednostavnijoj aproksimaciji, te kapacitivnosti se modeluju jednim kondenzatorom koji je vezan paralelno kalemu. Ekvivalentna ema je prikazana na slici 6.7. Ta ema predstavlja paralelno oscilatorno kolo. Pri antirezonantnoj uestanosti, modul impedanse kalema je veoma veliki. Iznad antirezonantne uestanosti dominira kondenzator, pa se realni kalem ponaa kao preteno kapacitivni prijemnik. Pri antirezonantnoj uestanosti je, priblino, duina provodnika kalema jednaka polovini talasne duine. Talasna duina u vakuumu se rauna kao = c / f , gde je s brzina prostiranja ( c 3 108 m/s ), a f uestanost. Zbog uticaja materijala (dielektrika i feromagnetika) u okolini provodnika kalema, talasna duina je manja od one u vakuumu. U stvarnosti, osim pomenute antirezonantne uestanosti, realni kalem ima niz rezonantnih i antirezonantnih uestanosti, ali one nisu obuhvaene modelom na slici 6.7.

94

LITERATURA
1. . .: 4. , , , , 2007. 2. Popovi B.: Osnovi elektrotehnike 2, Graevinska knjiga, Beograd, 1986. 3. Popovi B., orevi A.: Osnovi elektrotehnike 3, zbirka pitanja i zadataka, Graevinska knjiga, Beograd, 1981. 4. Milatovi B.: Osnovi elektrotehnike 2, Svjetlost, Sarajevo, 1985. 5. Ranojevi M.: Osnovi elektrotehnike, Graevinska knjiga, Beograd, 1968. 6. Ranojevi M.: Osnovi elektrotehnike, naizmenine struje, Graevinska knjiga, Beograd, 1971. 7. Pinter V.: Osnove elektrotehnike, knjiga druga, Tehnika knjiga, Zagreb, 1978. 8. . 1 2, , , , 2007.

95