Osnovi Elektrotehnike 2 Skripta

3 ELEKTROMAGNETIZAM ....................................
1
3.1 STALNO MAGNETSKO POLJE U VAKUMU ........................ 2
3.1.1 Naelektrisanje u pokretu ........................................................................ 2
Magnetska sila i magnetska indukcija tačkastih naelektrisanja u pokretu ..........3
3.1.2 Strujni element ....................................................................................... 6
3.1.3 Bio-Savarov zakon ................................................................................ 7
Magnetska indukcija strujnih elemenata sa zapreminskom, površinskom i
linijskom strujom .................................................................................................7
Magnetska indukcija kružne konture sa strujom .................................................8
Magnetski moment strujne konture ........................................................................ 9
Magnetska indukcija planarne konture sa strujom ............................................10
Magnetska indukcija ravni sa strujnim plaštom ................................................11
Magnetska indukcija solenoida .........................................................................13
3.1.4 Strujna kontura u magnetskom polju................................................... 14
Magnetska sila kojom spoljašnje magnetsko polje deluje na konturu
sa strujom ..........................................................................................................15
Uticaj homogenog magnetskog polja na konturu sa strujom ............................16
3.1.5 Magnetski fluks ................................................................................... 17
Zakon o konzervaciji magnetnog fluksa............................................................17
3.1.6 Amperov zakon.................................................................................... 19
Primena Amperovog zakona .............................................................................19
Magnetska indukcija dugačke prave strujne niti .................................................. 19
Magnetska indukcija dugačkog pravog žičanog provodnika ............................... 20
Magnetska indukcija torusnog namotaja .............................................................. 20
Magnetska indukcija veoma velike ravni sa površinskom gustinom struje ......... 21
3.2 MAGNETSKO POLJE U PRISUSTVU MATERIJALA ....... 22

3.2.1 Magnetisanje materijala i vektor magnetizacije .................................. 22
3.2.2 Podela materijala prema magnetskim osobinama ............................... 23
Dijamagnetski materijali ...................................................................................23
Nedijamagnetski materijali ................................................................................24
Paramagnetici ....................................................................................................... 24
Antiferomagnetici................................................................................................. 25
Ferimagnetski materijali (feriti) ........................................................................... 25
Feromagnetici ....................................................................................................... 25
3.2.3 Amperove struje .................................................................................. 26
Zapreminske Amperove struje ..........................................................................27
Površinske Amperove struje ..............................................................................27
3.2.4 Uopšteni Amperov zakon (jačina magnetskog polja) ......................... 28
3.2.5 Karakteristike magnetisanja feromagnetskih materijala ..................... 31
3.2.6 Granični uslovi .................................................................................... 34
3.2.7 Analiza polja u sistemima sa feromagnetskim materijalima............... 34
Magnetska kola..................................................................................................36
Linearna magnetska kola ...................................................................................... 36
Nelinearna magnetska kola................................................................................... 39
3.3 PROMENLJIVO ELEKTRIČNO I MAGNETSKO POLJE . 42

3.3.1 Elektromagnetska indukcija ................................................................ 42
Faradejev zakon elektromagnetske indukcije ................................................... 42
Statička indukcija ................................................................................................. 43
Dinamička indukcija ............................................................................................. 45
Mešovita ili složena indukcija .............................................................................. 46
Maksvelova jednačina za ukupno električno polje ............................................... 46
Primeri elektromagnetske indukcije.................................................................. 47
Linearni generator ................................................................................................ 47
Linearni motor ...................................................................................................... 49
Obrtni generator.................................................................................................... 50
3.3.2 Vihorne struje ...................................................................................... 52
3.3.3 Induktivnosti ....................................................................................... 53
Međusobne induktivnosti .................................................................................. 53
Sopstvena induktivnost ..................................................................................... 57
Veza između međusobne induktivnosti i sopstvenih induktivnosti .................. 59
Idealni kalem ..................................................................................................... 59
Realni kalem ..................................................................................................... 60
Ekvivalentna šema spregnutih kalemova .......................................................... 60
Transformator.................................................................................................... 62
Analiza rada transformatora ................................................................................. 63
3.3.4 Energija magnetskog polja .................................................................. 65
Kalem bez jezgra ............................................................................................... 65
Lokalizacija magnetske energije .......................................................................... 66
Kalem sa jezgrom od linearnog feromagnetika ................................................ 67
Kalem sa jezgrom od nelinearnog feromagnetika bez histerezisa .................... 68
Kalem sa jezgrom od nelinearnog feromagnetika sa histerezisom ................... 68
Određivanje magnetskih sila preko energije ..................................................... 70
Pritisak magnetskih sila ........................................................................................ 72
3 ELEKTROMAGNETIZAM
U elektrostatici smo analizirali polje naelektrisanja (elektrostatičko polje) koja su

makroskopski nepokretna u odnosu na posmatrača. Električno polje se konstatuje i meri samo
na osnovu sile koje deluje na druga naelektrisanja.
Kada se naelektrisanja makroskopski kreću u odnosu na posmatrača, u okolini tih
naelektrisanja fizičko stanje je drugačije nego kada su naelektrisanja nepokretna. To izmenjeno
fizičko stanje naziva se magnetsko polje.
Osnovno svojstvo magnetskog polja je da na svako naelektrisanje koje se kreće u tom polju
deluje sila, koja se naziva magnetnom silom. Za razliku od električne sile, koja uvek deluje na
naelektrisanja, bez obzira da li su nepokretna ili u pokretu, magnetna sila deluje sama na
pokretna naelektrisanja.
Elektromagnetika je oblast elektrotehnike u kojoj se proučavaju jedinstvene
elektromagnetne pojave.
1

2 3.2 Magnetsko polje u prisistvu materijala

3.1 STALNO MAGNETSKO POLJE U VAKUMU
3.1.1 Naelektrisanje u pokretu

Osnovni zakon iz koga je izvedena analiza elektrostatičkog polja je Kulonov zakon. Na
osnovu ovog zakona, između dva usamljena tačkasta naelektrisanja, Q1 i Q2 deluju
elektrostatičke sile (sl. 3.1):
 1 Q1Q2   1 Q1Q2 
Fe1  r , Fe2  r012
4 0 r 4 0 r 2
2 021
Očigledno je da pri tome važi zakon akcije i reakcije:

 1 Q1Q2  1 Q1Q2  
Fe 2  r012   r021   Fe1
4 0 r 2
4 0 r 2
Uvodeći pojam probnog naelektrisanje Q p , iz Kulonovog zakona izvedena je jačina

elektrostatičkog polja (sl. 3.2)

 Fe 1 Q
E  r0 ,
Q p 4 0 r 2
Pri tome, ako se neko tačkasto naelektrisanje nađe u elektrostatičkom polju, koje je opisano
  
vektorom E , tada na to naelektrisanje deluje električna sila Fe  QE (sl. 3.3).
 Q 
Q2  Q Fe
Fe1 1 Fe 2 r E
Q

  r0 
r012 r021 E
Slika 3.1 Slika 3.2 Slika 3.3
Osnovne jednačine koje opisuju elektrostatičko polje u vakumu su zakon cirkulacije


vektora E i Gausov zakon:
    QuS

C
Edl  0 ,  
EdS
S
0
Izvor elektrostatičkog polja je svako naelektrisanje koje je opterećeno količinom

elektriciteta Q . Elektrostatičko polje se može grafički prikazati pomoću linija polja vektora E
(sl. 3.4).

Ako se posmatra pokretno naelektrisanje koje se kreće brzinom v (sl. 3.5), onda se linije

polja vektora E deformišu. Deformacija je takva da su linije polja gušće oko ravni normalne
na pravac kretanja naelektrisanja, a ređe oko ravni u pravcu kretanja. Stepen deformacije je
utoliko veći, ukoliko je brzina kretanja naelektrisanja veća.
Treba napomenuti da se na pokretna naelektrisanje takođe može primeniti Gausov zakon.
Dalje, količina naelektrisanja ne zavisi od brzine kretanja naelektrisanja, nasuprot masi tela
koja se uvećava sa porastom brzine tela.

3.1 Stalno magnetsko polje u vakumu 3


v
Slika 3.4 Slika 3.5
Magnetska sila i magnetska indukcija tačkastih naelektrisanja u pokretu

Posmatrajmo dva tačkasta naelektrisanja Q1 i Q2 u vakumu (vazduhu) koja se kreću u odnosu
 
na posmatrača konstantnim brzinama v1 i v2 znatno manjim od brzine svetlosti (sl. 3.6).
Primenom Lorencovih transformacija na Kulonov zakon, ukupna sila koja deluje na drugo
tačkasto naelektrisane ( Q2 ) jednaka je zbiru električne i magnetske sile:
  
F2  Fe 2  Fm 2
pri čemu su ove sile definisane redom sa:
 1 Q1Q2 
Fe 2  r012
4 0 r 2
   
0 Q2 v2  (Q1v1  r012 )
Fm 2 
4 r2

Sa 0  1/  0 c02  4 107 H / m je označena magnetska permeabilnost vakuma, dok r012
predstavlja jedinični vektor potega koji spaja prvo i drugo naelektrisanje.
Iz prethodnih izraza za električnu i magnetsku silu se vidi da električna sila između dva
naelektrisanja postoji bez obzira na njihovo kretanje, dok magnetska sila postoji samo ako se
naelektrisanja kreću.
  
U izrazu za magnetsku silu figurišu dva vektorska proizvoda ( v2  (Q1v1  r012 ) ). Pravilo za
određivanje vektorskog proizvoda prikazano je na sl. 3.7. Pravac rezultujućeg vektora
    
C  A  B upravan je na ravan koju određuju vektori A i B , dok je smer određen pravilom
desne šake ili pravilom desnog zavrtnja kao na slici. Prsti desne šake se usmere u smeru
 
rotacije prvog vektora ( A ) ka drugom vektoru ( B ) u proizvodu, dok palac pokazuje pravac i

smer rezultujućeg vektora C . Umesto desne šake može se upotrebiti i desni zavrtanj, koji se
okreće u smeru rotacije prvog vektora. Tada napredovanje zavrtnja određuje pravac i smer
rezultujućeg vektora.
   
C  A B C
Fm 2   
v2  B  A

v1 Fe 2  
 Q A B
 r 2
r012
Q1  
C  AB sin  ( A, B )
Slika 3.6 Slika 3.7

4 3.1 Stalno magnetsko polje u vakumu
Slično definiciji vektora jačine električnog polja, koja je izvedena iz Kulonove (električne) sile,
može se definisati i vektorska veličina koja u potpunosti opisuje magnetsko polje u vakumu.
Naime, preuređivanjem izraza za vektor magnetske sile koja deluje na drugo naelektrisanje

( Q2 ), koje se kreće brzinom v2 dobija se:
     
0 Q2 v2  (Q1v1  r012 )  0 Q1v1  r012  
Fm 2   Q v   Q2 2  B1 ,
v
4 4
2 2
r2 r2
gde je sa
  Q v  r
B1  0 1 1 2 012
4 r
označen vektor magnetske indukcije, koja potiče od tačkastog naelektrisanja Q1 koje se kreće

vrzinom v1 , i to u tački prostora u kojoj se nalazi naelektrisanje Q2 .
Ako sada posmatramo uticaj drugog naelektrisanja na prvo (sl. 3.8), za ukupnu silu koja
deluje na prvo naelektrisanje Q1 dobija se:
  
F1  Fe1  Fm1
 1 Q1Q2  1 Q2  
Fe1  r021  Q1 r  Q1 E2
4 0 r 2
4 0 r 2 021
    
 0 Q1v1   Q2 v2  r021   0 Q2 v2  r021  
Fm1   Q v   Q1 1  B2
v
4 4
1 1
r2 r2
gde:
 0 Q1v1  r012
B1 
4 r2
predstavlja vektor magnetske indukcije, koja potiče od tačkastog naelektrisanja Q2 koje se

kreće vrzinom v2 , i to u tački prostora u kojoj se nalazi naelektrisanje Q1 .
Očigledno je da za magnetsku silu ne važi zakon akcije i reakcije, kao što to važi za električne
sile dva naelektrisanja. Naime, u opštem slučaju važi:
     
Fm1  Q1v1  B2  Q2 v2  B1   Fm 2
 
Fm 2 v2 v

v1
 r021 Q2 
r0
r Q M 
Fe 2 Q1 
r
B
Slika 3.8 Slika 3.9
Ukoliko se iz prethodnih izraza odstrane indeksi koji se odnose na redni broj naelektrisanja,
za vektor magnetske indukcije u proizvoljnoj tački M jednog tačkastog naelektrisanja Q , koje

se kreće brzinom v , dobija se sledeći izraz (sl. 3.9):

 0 Qv  r0
B
4 r 2
Jedinica magnetne indukcije je tesla (T). Prethodni izraz je poznati Bio-Savarov zakon za jedno
tačkasto naelektrisanje u pokretu. Na osnovu izraza zaključujemo da je izvor magnetske

indukcije (magnetskog polja) proizvod naelektrisanja i njegove brzine ( Qv ).

Naknadnim preuređivanjem vektora magnetske indukcije B , može se uspostaviti veza

između ovog vektora i vektora električnog polja E :
 0 Qv  r0 1  1 Q 1  
B  2 v r0  2 v  E
4 r 2
c0 4 0 r 2 c0
Na osnovu pravila vektorskog proizvoda, iz poslednjeg izraza se zaključuje da je magnetska

indukcija B , koja potiče od tačkastog naelektrisanja Q , istovremeno normalna i na vektor
  
električnog polja E i na vektor brzine v (sl. 3.10). Pošto je vektor magnetske indukcije B
 
normalan na vektor brzine v , linije polja B su kružnice (zatvorene linije) čiji je centar na

pravoj koju definiše vektor brzine v (sl. 3.11). Zbog toga magnetsko polje spada u grupu
vrtložnih polja.

v
  
B E B
Q

r 
 E
v
Slika 3.10 Slika 3.11
Ako se iz pređašnjih izraza za magnetske sile takođe izostave indeksi, dobija se izraz za

magnetsku silu kojom magnetsko polje indukcije B deluje na pokretno tačkasto naelektrisanje

Q , čija je brzina v (sl. 3.12):
  
Fm  Qv  B
 
Dakle, vektor magnetske sile Fm je normalan na vektor brzine v i vektor magnetske indukcije

B.
 
v v1 Fm 2
   
 B2  0 r012 r021 B1
Fm  Fm1  0  
Q B r12 v2
Q1 Q2

Ukupna sila koja deluje na tačkasto naelektrisanje Q koje se kreće u kombinovanom

 
električnom ( E ) i magnetskom polju ( B ) iznosi:
     
F  Fe  Fm  QE  Qv  B
Ova sila se naziva elektromagnetna sila ili Lorencova sila.
 
Primer. Posmatrajmo dva naelektrisanja sa slike 3.13. Neka su Q1  Q2  Q i v1  v2 . Tada je:
 0 Q1v1  r012
B1 
4 r2
  
Fm 2  Q2 v2  B1
  
 Q v r    
B2  0 2 2 2 021  0 , jer je v2  r021  v2 r021 sin((v2 , r021 ))  0
4 r  
1800
   
Fm1  Q1v1  B2  0   Fm 2
Očigledno je da zakon akcije i reakcije ne važi:
   
Fm1  0   Fm 2  Q2 v2  B1
Za magnetsko polje u vakumu važi princip superpozicije. Posmatrajmo sistem od N

 
tačkastih naelektrisanja u vakumu, Q1 , , QN , koji se kreću brzinama v1 , , vN . Magnetska
indukcija ovih naelektrisanja u tački M iznosi:
 0 N Qi vi  r0i
B  r2
4 i 1 i

gde su ri , i  1, , N odstojanja tačke M od odgovarajućeg tačkastog naelektrisanja, a r0i je
jedinični vektor usmeren od tačkastog naelektrisanje Qi ka tački M .
3.1.2 Strujni element

Magnetsko polje pojedinačnih naelektrisanje nije od praktičnog interesa. Za primene su
bitna magnetska polja tzv. strujnih elemenata, kakav je na primer deo provodnika sa strujom.
Strujni element se definiše kao skup svih naelektrisanja u pokretu u fizički malom
geometrijskom elementu dV strujnog polja (sl. 3.14). Pošto su sva naelektrisanja lokalizovana
na u malom delu prostora, makroskopski ih možemo smatrati da su lokalizovana u jednoj tački.
Pošto važi zakon superpozicije, u magnetskom smislu, strujni element je okarakterisan zbirom
 
proizvoda Qv svih naelektrisanja sadržanih u njemu  Qv . U opštem slučaju razlikujemo
strujne elemente zapreminskih, površinskih i linijskih struja.
Strujni element zapreminskih struja (sl. 3.15) čine sva pokretna naelektrisanja u
elementarnoj zapremini dV . Ovaj strujni element je okarakterisan sa:
   
 Qv  NdVQv  NQvdV  JdV

gde je J vektor zapreminske gustine struje u ovom elementu, a N zapreminska gustina
naelektrisanja.

N
 
v  v dS I
J dV N  
dV  J S
J dl
Slika 3.14 Slika 3.15 Slika 3.16 Slika 3.17
Strujni element površinskih struja (sl. 3.16) sačinjavaju pokretna naelektrisanja na

elementarnoj površini dS . Taj element je okarakterisan sa:
 
  J S dS
Qv

gde je J S vektor površinske gustine struje.
Strujni element linijskih struja (sl. 3.17) čine sva pokretna naelektrisanja na elementarnoj
dužini dl . Ovaj strujni element je okarakterisan sa:
 
 Qv  Idl

gde je I jačina linijske struje, a vektor dl ima istu orjentaciju kao i referentni smer struje I .
3.1.3 Bio-Savarov zakon
Magnetska indukcija strujnih elemenata sa zapreminskom, površinskom i

linijskom strujom

Na osnovu principa superpozicije, elementarna magnetska indukcija dB jednog strujnog
elementa dobija se vektorskim sabiranjem magnetskih indukcija svih naelektrisanih čestica u

pokretu koje pripadaju tom elementu. Ukupna magnetska indukcija B celokupnog strujnog

toka dobija se sabiranjem (integracijom) elementarnih magnetskih indukcija dB pojedinih
strujnih elemenata.
U nastavku se daju krajnji izrazi za elementarnu i ukupnu magnetsku indukciju, za sva tri
strujna elementa (zapreminski, površinski i linijski). Ovi izrazi su poznati kao Bio-Savarov
zakon za strujne tokove.

Magnetska indukcija strujnog elementa JdV zapreminskih struja u vakumu iznosi:

 0 JdV  r0
dB 
4 r2
dok je magnetska indukcija celokupnog strujnog toka zapreminskih struja po zapremini V data
sa:
 
 0 JdV  r0
B (Bio-Savarov zakon za zapreminske struje)
V
4 r2

Magnetska indukcija strujnog elementa J S dS površinskih struja u vakumu iznosi:

 0 J S dS  r0
dB 
4 r2

a odgovarajuća magnetska indukcija celokupnog strujnog toka površinskih struja po površi S

u vakumu je:
 
 0 J S dS  r0
B (Bio-Savarov zakon za površinske struje)
S
4 r2

Magnetska indukcija strujnog elementa Idl linijskih struja u vakumu iznosi:

 0 Idl  r0
dB 
4 r 2
dok je magnetska indukcija celokupnog strujnog toka linijskih struja duž putanje L data sa:
 
 0 Idl  r0
B (Bio-Savarov zakon za linijske struje)
L
4 r 2

M B
M 
 r M B
B
r r
 
r0 r0
 
dV J r0
 
J S dl
dS
Primenom Bio-Savarov zakon za zapreminske, površinske i linijske struje, moguće je odrediti


vektor magnetske indukcije B za različite oblike strujnih tokova. U nastavku će biti
prezentovani neki često sretani slučajevi, kao što su kružna kontura sa strujom, strujni plašt i
solenoid.
Magnetska indukcija kružne konture sa strujom

Odredimo magnetsku indukciju u proizvoljnoj tački na osi konture sa strujom I (sl. 3.21) koja
se nalazi u vakumu.
z
 z  
dB1   dBz  dB1z 
  
dBz   
dB1 dB B  Bz B  Bz
  
M dB dB1h M dBh M M
 r
r10
 r 
dl1   r0 O O N

iz r0  I iz  
 dl1 dl I I
a O  O
I
dl a



Radi se o strujnom toku linijskih struja, pa magnetska indukcija strujnog elementa Idl u tački
M na z -osi iznosi:

 0 Idl  r0
dB 
4 r 2
  
Vektor dB se može razložiti na vertikalnu ( dBz ) i horizontalnu komponentu ( dBh ) (sl. 3.22).
Zbog simetrije, horizontalne komponente, koje potiču od simetričnih delova strujne konture, se
 
uzajamno poništavaju ( dBh  dB1h  0 ), i ostaje samo vertikalna komponenta , čiji je intenzitet:
0 Idl a 0 Idl a 0 Idl a
dBz  dBz cos    
4 r r
2
4 r 3
4  a 2  z 2 3/2
Ukupna magnetska indukcija strujne konture u proizvoljnoj tački M na z -osi iznosi:

0 Idl a 0 I a 0 I a 0 I a2
Bz  
4  a 2  z 2 3/2 4  a 2  z 2 3/2 L
 dl  2a 
L
4  a 2  z 2 3/2 2  a 2  z 2 3/2
Uočimo da su referentni smer struje konture i referentni smer rezultantne magnetske indukcije
vezani pravilom desne šake (sl. 3.23).
Primer. Magnetska indukcija strujne konture u centru kruga, dobija se iz uslova z  0 :
0 I a2 0 I
Bz 0  
2 a  2 3/2 2a
Primer. Magnetska indukcija kalema sa N kružnih zavojaka (sl. 3.24) u proizvoljnoj tački M
na z-osi, je N puta veća od magnetske indukcije jedne strujne konture:
0 I a2
Bz  N
a  z2 
3/2
2 2
Primer. Magnetska indukcija strujne konture u veoma udaljenoj tački, dobija se iz uslova
z  a (sl. 3.25) i iznosi
0 I a2 0 Ia 2 1
Bz   
a 
2 3/2 3 3
2 2
z 2z z
Prema tome, magnetska indukcija na osi strujne konture, na odstojanjima znatno većom od
poluprečnika strujne konture, srazmerna je trećem stepenu odstojanja.
Magnetski moment strujne konture

Napišimo prethodni izraz u nešto drugačijem obliku:
0 Ia 2 0 Ia 2  IS
Bz  3
 3
 0 3
2z 2 z 2 z
Definišemo sa m  IS intenzitet magnetskog momenta strujne konture (sl. 3.26), gde je S
površina kruga koja je oslonjena na strujnu konturu. Koristeći ovu definiciju, poslednji izraz
poprima sledeći oblik:

0 m
Bz  3
2 z
Pored intenziteta magnetskog momenta strujne konture, definiše se i njegov vektorski oblik
kao
 
m  IS

gde je S vektor površine oslonjene na konturu, koja je orjentisana po pravilu desne zavojnice u
odnosu na referentni smer struje konture. Magnetski moment strujne konture ima istu ulogu
 
kao i električni moment p električnog dipola. Na osnovu momenta m može se izračunati
vektor magnetske indukcije Bz konture u tačkama koje su daleko od konture.
 1 
Bz  3 S  
M z m  IS
z a
I
I O a
Magnetska indukcija planarne konture sa strujom

Uvodimo sledeće pretpostavke vezane za konturu sa strujom i tačku u kojoj se određuje
magnetska indukcija. Kontura sa strujom (ili jedan njen deo) i tačka M u kojoj se određuje
magnetska indukcija leže u istoj ravni (sl. 3.27). Za ovakvu konturu (ili njen deo) kažemo da je
planarna, a za tačku M i konturu da su komplanarni.
Pod ovim uslovima, magnetska indukcija u tački M , koja potiče od strujnog elementa

( Idl ) linijske struje, normalna je na ravan crteža i iznosi:
 
0 Idl  r0 0 Idl sin 
dB  
4 r 2 4 r2
 
gde je  ugao između vektora dl i r0 . Sa slike se vidi da je dl sin   d n  r d , pa se za

magnetsku indukciju strujnog elementa Idl dobija:
 Ir d 0 I d
dB  0 
4 r 2 4 r
Ukupna vrednost magnetske indukcije dobija se integracijom prethodnog izraza:
 I d
B 0 
4 L r
Integracija se obavlja po uglu  duž putanje L , pa je poželjno iskazati ovu putanju u funkciji
ugla  . U tu svrhu, najpre se usvoji proizvoljna poluprava, označena na slici (3.27), koja polazi
od tačke M . Ugao  se definiše kao ugao između potega r i ove poluprave. Za referentni

smer ovog ugla usvoji se smer koji je usaglašen sa smerom struje konture, što se jasno vidi sa
slike (3.27).
Primer. Posmatramo kružnu strujnu konturu sa sl. 3.28 koja leži u ravni crteža. Magnetska
indukcija u centru ove konture iznosi:
 I d 0 I I I
B 0    d  0 2 2  0
4 L a 4 a L 4 a 2a


  I
dl  I 2 dl 1
r0
 a 
dln
I  2  0
 1  0
 B
d  b
dB 
M d
dB
M
Primer. Magnetska indukcija pravolinijskog provodnika konačne dužine sa strujom I (sl.

3.29) iznosi:

 I d 0 I d 0 I 2 I
B 0      cos  d  0  sin  2  sin 1 
4 L r 4 a  b 4 b 1 4 b
cos 
Ugao  2 predstavlja ugao između usvojene poluprave (normale na provodnik) i potega koji
gleda u završni kraj provodnika (2), u smeru struje I , dok ugao 1 predstavlja ugao između
normale i potega koji gleda u početni kraj provodnika (1), u suprotnom smeru struje I . Ugao
 2 se uzima sa predznakom „+“, a ugao 1 sa predznakom „-“.
Primer. Magnetska indukcija dugog pravolinijskog provodnika sa strujom se dobija iz uslova:
 
1   , 2  
2 2
pa je
0 I I I
B  sin  2  sin 1   0 1  (1)   0
4 b 4 b 2 b
Magnetska indukcija ravni sa strujnim plaštom

Posmatramo najpre veoma dugu i tanku provodnu traku širine a sa površinskom gustinom
struje J S . Usvojimo koordinatni sistema tako da z-osa deli traku na dva jednaka dela, a x-osa
prolazi kroz središni deo trake (sl. 3.30). U cilju određivanja magnetske indukcije ove trake,
traka se najpre izdeli na veliki broj (beskonačan broj) uzanih niti širine dl  dy , pri čemu kroz

svaku niti teče jačina struje dI  J s dy . Dobijene niti se mogu posmatrati kao dugački
pravolinijski provodnici sa jednakim strujama jačine dI  J s dy . Uočimo dve simetrične niti u
 
odnosu na z-osu (sl. 3.31). Vektori magnetske indukcije ( dB i dB1 ) ovih niti su prikazani na
istoj slici, a njihovi intenziteti iznose:
 dI  J dy
dB  dB1  0  0 s , r  x 2  y 2
2 r 2 r
Zbog simetrije, rezultantna magnetska indukcija obe niti ima samo y -komponentu, pa je od
interesa posmatrati samo nju:
 J dy x 0 J s x
dBy  dB cos   0 s  dy
2 r r 2  x 2  y 2 
y
a/2 
z
dB1
dl  dy  
 r JS
y  
JS JS dB  
 B B
x x
M ( x, 0, 0)
a
a / 2
Ukupna magnetska indukcija cele trake u proizvoljnoj tački na x-osi dobija se

integraljenjem po y -koordinati u granicama od  a / 2 do a / 2 :
y  a /2
0 J s x a /2 dy 0 J s x a /2 d ( y / x) 0 J s
By      arctg  y / x 
2 y  a /2  x 2  y 2  2 y  a /2 x 1  ( y / x) 2  2 y  a /2
0 J s J

2
 arctg  a / 2 x   arctg  a / 2 x    0 s arctg  a / 2 x 

Pravac ove indukcije je paralelan sa trakom, a smer je određen pravilom desne šake.
Magnetska indukcije uz samu površinu trake ( x  0 , x  0 ) je paralelna sa trakom i
iznosi:
0 J s J  J
B  By   arctg  a / 2  0   0 s  0 s
x 0   2 2
J  J  J
B  By  0 s arctg  a / 2  0   0 s  0 s
x  0   2 2
Za posmatrača na poziciji x  0 , traka izgleda kao beskonačno velika ravan sa
površinskom gustinom struje J S . Prema tome, u slučaju beskonačno velike ravni (sl. 3.32) ,
magnetska indukcija je paralelna sa ravni, homogena je, a njen intenzitet iznosi:

0 J s
B
2
Smer magnetske indukcije je određen pravilom desne šake. Pri prolasku kroz sa leve na desnu
stranu beskonačne ravni kroz koju teče površinska struja, vektor magnetne indukcije se
skokovito menja po smeru (sl. 3.32).
Magnetska indukcija solenoida

Posmatramo solenoid sa N namotaja, polupračnika a (sl. 3.33) i odredimo vektor

magnetske indukcije B na njegovoj osi. Uvedimo sledeće aproksimacije: debljina žice je
veoma mala i namotaji su sastavljeni od kružnih zavojaka. Broj zavojaka na dužini dl iznosi:
N
dN  dl  N dl
b
gde je N   N / b - podužna gustina zavojaka.
Polazimo od poznatog izraza za magnetsku indukciju na osi jednog zavojka, čiji je smer
određen pravilom desne šake:
0 I a2 0 I a 2
Bz(1)  
a  z2 
3/2
2 2 2 r3
Indukciju N dl zavojaka, koji se prostiru na dužini dl solenoida (sl. 3.34) iznosi:
0 Ia 2
dBz  N dl
2r 3
Sa slike 3.34 se ima z  actg , pa je
a
dz  d
sin 2 
Koristeći veze r  a / sin  i dl  dz , može se pisati
0 Ia 2 a  N I
dBz  N d  0 sin  d
a 3
sin 
2
2
2
sin 3 
Ukupna indukcija u tački M na osi dobija se integracijom po uglu  , u granicama od 1
do  2 :
  2   2
0 N I 0 N I 0 N I
  cos   
 cos 1  cos  2 
  2
B  Bz 
 1

  2 
dBz 
 1 2
sin  d 
1 2


Referentni smer vektora B vezan je pravilom desne zavojnice (šake) sa referentnim smerom
struje I (sl. 3.35).
U slučaju veoma dugog solenoida važi 1  0 i  2   , pa je:
0 N I 0 N I
B  cos 1  cos  2  
1  (1)   0 N I
2 2
Dobijeni rezultat pokazuje da, kod veoma dugačkog solenoida, magnetska indukcija ne zavisi
od uglova 1 i  2 . tj. da je homogena unutar solenoida sa intenzitetom B  0 N I . Međutim,
umesto beskonačno dugog solenoida, koji se u praksi ne može realizovati, možemo posmatrati

tanki solenoid konačne dužine l za koji važi a  l . Pri tome, magnetska indukcija unutar
tankog solenoida je približno konstantna sa intenzitetom B  0 N I  0 NI / l .
I N I d dl
N I N
a
 r a z 2 a
dB  dz 1

z M O z B M
b b b

B
Magnetna indukcija solenoida u centru otvora, koji se nalazi na početku ili kraju solenoida,
dobija se iz uslova 1  0 i  2   / 2 , i iznosi:
0 N I 1
B 1  0   0 N I
2 2
Ona je, dakle, jednaka polovini magnetske indukcije unutar solenoida.

Magnetna indukcija solenoida u obliku cilindra sa površinskom strujom gustine J S (strujni
plašt, slika 3.36) može se dobiti iz izraza za magnetsku indukciju solenoida. Posmatramo
struju kroz namotaje solenoida kao površinsku struju čija se gustina može odrediti na sledeći
način:
dI IdN IN dl
JS     N I 
l l l B
J JS
B  0 S  cos 1  cos  2 
2
U slučaju beskonačno dugog cilindra (ili veoma tankog Slika 3.36
cilindra) sa strujnim plaštom, magnetska indukcija unutar
cilindra je konstantna i iznosi:
B  0 N I  0 J S
3.1.4 Strujna kontura u magnetskom polju

U prethodnom poglavlju razmatrali smo određivanje magnetske indukcije provodnika sa
strujom. U nastavku će biti razmatrane magnetske sile koje deluju na krutu strujnu konturu
koja se nalazi u magnetskom polju.
Magnetska sila na jedan strujni element jednaka je vektorskom zbiru sila koja deluju na sva
naelektrisanja u pokretu koja sačinjavaju posmatrani strujni element. Pošto je strujni element
mali, za magnetsku silu važi sledeća relacija:
 
dFm   Qv  B


gde je B magnetska indukcija koja potiče od svih ostalih naelektrisanja u pokretu, osim
naelektrisanja posmatranog strujnog elementa.
 
Za strujni element zapreminskih struja važi  Qv  JdV , pa je magnetska sila koja deluje
na njega jednaka
  
dFm  JdV  B
 
Za strujni element površinskih struja važi  Qv  JdS , pa je magnetska sila koja deluje na
njega jednaka:
  
dFm  JdS  B
 
Za strujni element linijskih struja važi  Qv  Idl , pa je magnetska sila koja deluje na
njega jednaka:
  
dFm  Idl  B
Jednostavnosti radi, u nastavku će biti razmatrani strujni tokovi samo sa linijskim strujama.
Posmatrajmo strujne elemente jedne krute konture sa linijskom strujom I . Između svaka
dva strujna elementa deluje magnetska sila za koju, u opštem slučaju, ne važi zakon akcije i
reakcije, tako da se ove sile ne uravnotežavaju. Međutim, može se jednostavno pokazati da je
rezultanta magnetskih sila svih strujnih elemenata jedne krute konture koji deluju jedni na
druge jednaka je nuli. Dokaz se zasniva na sledećem zaključku. Ako rezultantna sila ne bi bila
jednaka nuli, onda bi se kontura kretala u sopstvenom magnetskom polju, vršeći određeni rad
na račun magnetske energije konture. Međutim, pošto se struja konture ne menja, ne menja se
ni magnetska energija konture, što znači da se rad vrši bez utroška energije. Time je prekršen
zakonu o održanju energije i rada.
Magnetska sila kojom spoljašnje magnetsko polje deluje na konturu sa

strujom

Posmatrajmo sada strujnu konturu u spoljašnjem magnetskom polju indukcije B (sl. 3.37).

Magnetska sila spoljašnjeg polja koja deluje na strujni element Idl linijske struje iznosi:
  
dFm  Idl  B

Ukupna magnetska sila, kojom strano magnetsko polje indukcije B deluje na konturu sa
strujom I , dobija se integracijom prethodnog izraza po konturi C koja se poklapa sa strujnom
konturom, a orijentisana je u pravcu struje:
  
Fm   Idl  B
C
Primer. Odredimo magnetsku silu koja deluje između dva paralelna veoma dugačka
provodnika sa strujama I i  I (sl. 3.38). Magnetska indukcija prvog provodnika na mestu
drugog provodnika iznosi:
I
B 0
2 d

Magnetska sila kojom magnetsko polje prvog provodnika deluje na strujni element Idl drugog
  
provodnika iznosi dFm  Idl  B , a njen intenzitet je:

0 I 2 dl
dFm  IBdl  B 
2 d
Za dugačke provodnike, umesto magnetske sile, poželjno je razmatrati podužne magnatske
sile. Tako, podužna magnetska sila koja deluje na jedan provodnik iznosi:
dFm 0 I 2
Fm  
dl 2 d

 Bhomogeno
Fm  0

B I
I
 I
I  dFm
B Slika 3.39

 dl
O r dl 
  Bhomogeno
Fm  m
 Mm
Fm d

Fm  0 I
Uticaj homogenog magnetskog polja na konturu sa strujom

U specijalnom slučaju, kada je spoljašnje magnetsko polje homogeno (sl. 3.39), važi:
    
Fm   Idl  B  I (  dl )  B  0
C C

jer je  dl  0 . Dakle, u homogenom magnetskom polju, rezultantna sila koja deluje na strujnu
C
konturu proizvoljnog oblika i proizvoljnog položaja u prostoru, jednaka je nuli.

Međutim, i pored nulte rezultantne sile, magnetsko polje ipak utiče na konturu sa strujom
preko momenta magnetskih sila koje teže da okrenu konturu u prostoru.
Može se pokazati da rezultantni moment magnetskih sila na planarnu konturu sa strujom I ,

koja se nalazi u spoljašnjem homogenom magnetskom polju B , iznosi:
  
Mm  m B
  
gde je m  IS magnetski moment strujne konture, a S vektor površine oslonjen na strujnu
konturu orjentisan prema pravilu desne šake u odnosu na smer struje u konturi.
Dakle, magnetski moment karakteriše malu strujnu konturu ne samo u pogledu magnetske
indukcije na velikim odstojanjima, već i u pogledu dejstva magnetskih sila.

3.1.5 Magnetski fluks


Fluks vektora magnetske indukcije B kroz površ S definiše se na sledeći način:
 
   BdS Wb  Tm 2 
S
 
Pri tome se podrazumeva da je vektor površi dS orjentisana u smeru usvojene normale n . Ako
je površ zatvorena, onda se smatra da je ona orjentisana u smeru izlazne normale ove površi.
Linije vektora magnetske indukcije su zatvorene, tj. nemaju početak i kraj, kao linije
vektora električnog polja. Ovakav raspored linija polja magnetske indukcije ukazuje na
činjenicu da ne postoje magnetne mase iz kojih bi polazile i u koje bi završavale linije polja

vektora B . Magnetno polje potiče od naelektrisanja u pokretu; ako nema kretanja
naelektrisanja, nema ni njihovog magnetskog polja.
  
n1 n S1
 
dS B   S1
n1 S1
 dS C
n
S1   S2
n2 S2
C
  
n S 2   S 2

Zakon o konzervaciji magnetnog fluksa


Fluks vektora magnetske indukcije B kroz proizvoljnu zatvorenu površ S jednak je nuli.
 
 BdS  0
S
Ova integralna jednačina je jedna od dve osnovne integralne jednačine stacionarnog

magnetnog polja u vakumu.

Posmatrajmo jednu proizvoljnu konturu C u magnetskom polju B (sl. 3.42). Zamislimo
površ S1 oslonjenu na tu konturu. Kažemo da je C rub površi S1 . Konturu C orijentišimo u
proizvoljnom smeru, a površ S1 orijentišimo prema pravilu desne zavojnice (šake) u odnosu na

orijentaciju konture. Orijentacija površi S1 je označena vektorom normale n1 .
Takođe, zamislimo još jednu površ S2 oslonjenu na konturu C (sl. 3.43). Orijentacija

konture C i orijentacija površi S2 (označena vektorom normale n2 ) takođe su vezane pravilom
desne zavojnice (šake). Površine S1 i S2 obrazuju zatvorenu površ S . Jedinstvena orjentacija

zatvorene površi S označena je vektorom izlazne normale n . Orjentacije površi S i S1 se
   
poklapaju ( n  n1 ), dok su orijentacije površi S i S2 suprotne ( n  n2 ). Označimo sa

 
S 2   S 2 površinu koja je jednaka površini S2 , ali je suprotno orijentisana. Polazeći od zakona
o konzervaciji magnetnog fluksa, za ovako usvojene površi S1 , S2 i zatvorenu površ S važi:
       

S
BdS   BdS   BdS
S1  S2
  0
BdS
S1 S2
        
 BdS    BdS  
 S
  BdS
 S
  BdS
S1 S2  2  2
   
 BdS   BdS
S1 S2
1   2
Drugim rečima, magnetski fluks kroz bilo koju površ S oslonjenu na konturu C je isti, pri
čemu su orjentacije površi i konture vezane pravilom desne zavojnice (šake).
Napomena. Često se u praksi, umesto „magnetski fluks kroz površ S oslonjenu na konturu
C “, kraće kaže „magnetni fluks kroz konturu C “.
Primer. Odredimo fluks kroz pravougaonu konturu C u magnetskom polju vrlo dugačkog
provodnika sa strujom I , koja je prikazanu na slici 3.44. Magnetska indukcija na rastojanju x
od veoma dugog pravolinijskog provodnika sa strujom iznosi:
I
B 0
2 x
Magnetski fluks kroz površ dS iznosi:
I  bI
d   0 dS  0 dx
2 x 2 x
Ukupni fluks kroz konturu iznosi:
xac xac xac
0bI  bI dx 0bI 0bI a  c
 
x c
2 x
dx  0
2 x c
 x

2
ln x
x c

2 c
dx
C

 n I kroz C
I n 
B
b
S
S dS C
c a
x x


3.1.6 Amperov zakon

Posmatrajmo magnetsko polje stacionarnih struja u vakumu i u tom polju proizvoljnu
orjentisanu konturu C (sl. 3.45). Na osnovu Amperovog zakona, cirkulacija vektora
magnetske indukcije duž te konture je:
 
  0 I kroz C
C
Bdl
gde je I kroz C struja kroz konturu C , odnosno struja kroz proizvoljnu površ S oslonjenu na tu
konturu. Pri tome su orijentacije konture i površi vezane pravilom desne zavojnice (šake).
Ako su struje lokalizovane u tankim provodnicima, onda je I kroz C algebarski zbir svih struja
onih provodnika koji probijaju površ S (sl. 3.46):
I kroz C   I
Ako se razmatraju zapreminske struje (sl. 3.47), onda je:
 
I kroz C   JdS
S
U slučaju solenoida sa strujom I i N zavojaka koji probijaju površ S (sl. 3.48), važi:
I kroz C   NI
I 4 I1
 
n n 
I 5
J
S S
C C
I 2 I2
Primena Amperovog zakona
Magnetska indukcija dugačke prave strujne niti

Posmatramo veoma dugačak pravolinijski provodnik sa strujom I (sl. 3.49). Zbog

simetrije, linije vektora magnetske indukcije B su kružnice koje leže i ravnima koje su

normalne na provodnik, a intenzitet zavisi samo od rastojanja r od ose žice. Smer vektora B
je određen pravilom desnog zavrtnja (šake) u odnosu na smer struje I .
Uočimo konturu C poluprečnika r . Primenom Amperovog zakona dobijamo:
   

C
Bdl   0 I ,    Bdl  B  dl  B2 r  0 I
Bdl
C C C

0 I
B
2 r
Isti rezultat je dobijeni primenom Bio-Savarovog zakona.
a
I 
n
 
 J
n S J a
 C2 C1
dl  I
C r 
B r
B


B
Magnetska indukcija dugačkog pravog žičanog provodnika

Posmatrajmo veoma dugačak pravolinijski provodnik poluprečnika a sa strujom I ,
ravnomerno raspodeljenom po poprečnom preseku provodnika (sl. 3.50). Zbog simetrije, linije

vektora magnetske indukcije B su kružnice koje leže i ravnima koje su normalne na

provodnik, a intenzitet zavisi samo od rastojanja r od ose žice (sl. 3.51). Smer vektora B je
određen pravilom desnog zavrtnja (šake) u odnosu na smer struje.
Za r  a , biramo konturu C2 , pa je:
  I
C  B2 r  0 I kroz C2  0 I  B  20 r
Bdl
2
Za r  a , biramo konturu C1 tako da je:

  I  Jr
C  B2 r  0 I kroz C1  0  a 2  r  0 J  r  B  02
2 2
Bdl
1
Za r  a važi:
 Ja  I
B 0  0
2 2 a
Magnetska indukcija torusnog namotaja

Na nemagnetsko jezgro (nosač), koji je u obliku torusa, ravnomerno i gusto je namotan
kalem sa N zavojaka, kroz koju protiče struja jačine I (sl. 3.48). Namotaj možemo smatrati

kao niz od N kontura. Zbog simetrije, linije vektora B su kružnice poluprečnika r unutar
torusa. Primenom Amperovog zakona, dobija se:
Za a  r  b :
   NI
C  B2 r  0 I kroz C  0 NI  B  20 r
Bdl
Za r  b ili r  a :

  
  B 2 r  0 I kroz C  0  0  0
C
Bdl  B0
Za b  a  a , radi se o tankom torusu za koga važi

 NI N
B 0  0 I  0 IN   0 J S
2 r l
gde su l srednji obim torusa (dužina srednje linije torusa) a J S gustina struje strujnog plašta
Dakle, u unutrašnjosti tankog torusa magnetska indukcija je približno konstantna i iznosi
B  0 IN   0 J S .
 
 JS JS
JS
l
  
 C
B B B
B
Magnetska indukcija veoma velike ravni sa površinskom gustinom struje


Posmatra se veoma velika ravan sa površinskom gustinom struje J (ravan strujni plašt) kao
na sl. 3.52. Zbog simetrije, vektor magnetske indukcije je paralelan ovoj ravni i normalan je na

vektor J . Takođe, intenzitet vektora magnetske indukcije je isti u svim tačkama koje su na
podjednakom odstojanju od ravni.
Primenom Amperovog zakona duž konture C , koja je u obliku kvadrata stranice l ,
simetrično postavljenog u odnosu na ravan, dobija se:
 
  B2l  0 I kroz C  0 J sl
C
Bdl
odakle sledi
J
B 0 s
2
Dakle, magnetska indukcija je homogeno sa svake strane strujnog plašta, pri čemu su vektori
magnetske indukcije sa jedne i druge strane plašta suprotnih smerova. Isti rezultat je dobijen
ranije primenom Bio-Savarovog zakona.
U slučaju dva paralelna ravna strujna plašta sa suprotnim strujama (sl. 3.53), magnetska
indukcija postoji samo između njih i iznosi:
B  0 J s
Ako uporedimo poslednja dva izraza sa izrazima za jačinu elektrostatičkog polja u okolini
beskonačno velike naelektrisane ravni ( E   / 2 0 ), odnosno sistema od dve ravni
( E   /  0 ), uočava se sličnost među njima.


3.2 MAGNETSKO POLJE U PRISUSTVU MATERIJALA
3.2.1 Magnetisanje materijala i vektor magnetizacije

U svakom atomu materijala postoji kretanje naelektrisanja: svaki elektron se kreće oko
jezgra i oko svoje ose (spin). Elektron koji se kreće oko jezgra ili ose približno se ponaša kao
mala strujna kontura, koju opisujemo odgovarajućim magnetskim momentom. Magnetski
 
moment kružnog kretanja elektrona obeležavamo sa me 0 a magnetski moment spina sa mes (sl.
3.54). Ukupni magnetski moment elektrona iznosi:
  
me  me 0  mes
 
me 0 mes
Slika 3.54
Ukupni magnetski moment atoma ili molekula dobija se vektorskim sabiranjem magnetskih
 
momenata svih njegovih elektrona me . Taj momenat ćemo označiti sa m . Poznajući magnetski
momenat atoma ili molekula možemo odrediti magnetsko polje atoma ili molekula na znatno
većim odstojanjima u odnosu na dimenzije atoma ili molekula. Dakle, svaki atom ili molekul
materijala se u pogledu stvaranja magnetskog polja i u pogledu dejstva magnetskog polja može

zameniti malom strujnom konturom u vakumu čiji je magnetski moment m .

Stanje materijala se u pogledu magnetskih osobina opisuje vektorom magnetizacije M ,
koji se definiše relacijom:

  m
M  dV
dV

Sa dV je označena mala zapremina materijala, a  dV m je vektorski zbir magnetskih

momenata svih atoma u maloj zapremini dV . Shodno definiciji, vektor magnetizacije M
predstavlja srednju zapreminsku gustinu magnetskih momenata u elementu dV . Ako su u

domenu dV magnetski momenti atoma isti ( m ), a koncentracija atoma N , tada je:

   m 
mNdV 
dV
m  MNdV  M  dV 
dV dV
 mN
 
što znači da su vektori M i m kolinearni i istog smera.

3.2 Magnetsko polje u prisistvu materijala 23

  
B  0 me 2  me 2  
 me 2 
 me  0  v2 B  B
v2 Fm 2 v2

e me2
e   e
r Fe1 Fm1
 r  r 
 Fe1 v1 v1
Fe1 v1 e
e  e
 me1  
me  me1  me 2
   
me1 me  me1  me 2
 
me1 me1
3.2.2 Podela materijala prema magnetskim osobinama

U pogledu magnetskih osobina, materijali se dele na dijamagnetske materijale i
nedijamagnetske materijale.
Dijamagnetski materijali
U odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja, svaki elektron atoma (molekula) dijamagnetskog
materijala ima svoj par koji takođe kruži oko jezgra, ali u suprotnom smeru (sl. 3.55). Njihovi
 
magnetski momenti ( me1 i me 2 ) su jednaki po intenzitetu ali su suprotnih smerova, pa je
ukupan magnetski moment uparenih elektrona jednak nuli:
  
me  me1  me 2  0
Uzimajući u obzir sve parove elektrona jednog atoma (molekula) dijamagnetskog
materijala, sledi da je, u odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja, ukupan magnetski moment

atoma (molekula) dijamagnetskog materijala jednak nuli ( m  0 ).

U prisustvu spoljašnjeg magnetskog polja indukcije B , na svaki elektron deluje magnetska
 
sila Fm  ev  B . Zbog kvantno-mehaničkih efekata, elektroni zadržavaju iste putanje oko
jezgra, ali im se menjaju brzine kretanja. Za slučaj prikazan na slici 3.56, brzina prvog
   
elektrona se povećava sa v1 na v1 , dok se brzina njegovog parnjaka smanjuje sa v2 na v2 .

Ovo ima za posledicu uvećanje magnetskog momenta prvog elektrona (sa me1 na
    
me1  me1  me1 , me1  0 ), dok se magnetski moment drugog elektrona smanjuje (sa me 2 na
   
me2  me 2  me 2 , me 2  0 ). Promena magnetskog momenta elektrona usled dejstva

spoljašnjeg polja, me , naziva se indukovanim magnetskim momentom elektrona.
U prisustvu spoljašnjeg magnetskog polja, magnetski moment uparenih elektrona iznosi:
       
me  (me1  me1 )  (me 2  me 2 )  me1  me 2  me
Smer ovog magnetskog momenta je suprotan smeru magnetske indukcije spoljašnjeg
magnetnog polja (videti sl. 3.56 i 3.57). Slično tvrđenje važi i na nivou atoma (molekula)

dijamagnetika: ukupni magnetski moment m atoma (molekula), koji se nalazi u spoljašnjem
magnetskom polju, suprotan je smeru ovog polja. Zbog toga dijamagnetski materijal svojim
prisustvom smanjuje magnetsko polje u kome se nalazi. Međutim, ovo smanjenje je relativno
malo i iznosi reda veličine 105 , što je praktično beznačajno.
U dijamagnetske materijale spadaju: bakar, srebro silicijum i bizmut.

Nedijamagnetski materijali

U odsustvu stranog magnetskog polja, magnetski moment m svakog atoma (molekula)
nedijamagnetskog materijala je različit od nule. Taj moment je posledica nepotpunog
kompenzovanja magnetskih momenata elektrona. Zbog toga se nedijamagnetski materijal
ponaša kao roj malih strujnih kontura u vakumu.

U prisustvu spoljašnjeg magnetskog polja indukcije B , na svaku konturu deluje spreg
  
magnetskih sila, čiji je moment M  m  B . Taj moment teži da vektor magnetskog momenta
 
( m ) postavi u pravcu i smeru vektora B , pri čemu dolazi do sabiranja ovih vektora i uvećanja
ukupne magnetske indukcije u materijalu. Zbog toga, nedijamagnetski materijali svojim
prisustvom povećavaju magnetsku indukciju unutar materijala, a proces usmeravanja
magnetskih momenata atoma (molekula) se naziva magnetizacija materijala.
Postoje više vrsta nedijamagnetskih materijala koji se razlikuju po magnetizaciji; jedni
podržavaju izrazitu magnetizaciju, dok se drugi opiru njoj. Prema sposobnosti orjentacije
magnetnih momenata atoma (molekula) u prisustvu spoljašnjeg magnetskog polja,
nedijamagnetski materijali se dele na: paramagnetike, antiferomagnetike, feromagnetike i
ferimagnetike. Kod paramagnetika je uzajamno dejstvo magnetskih momenata susednih atoma
(molekula) zanemarljivo, dok se kod preostalih materijala dejstvo magnetskih momenata
susednih atoma (molekula) ne može zanemariti.
Paramagnetici
Većina materijala spada u grupu paramagnetika. U odsustvu stranog magnetskog polja,
zbog zanemarljivo malog uzajamnog dejstva magnetskih momenata susednih atoma (molekula)
paramagnetika, magnetski momenti atoma (molekula) haotično su raspoređeni, pa je u fizički
maloj zapremini dV , vektorski zbir magnetskih momenata atoma (molekula) praktično jednak
nuli (sl. 3.58).

Čak i u prisustvu jakog spoljašnjeg magnetnog polja indukcije B , postrojavanje magnetnih
 
momenata m atoma (molekula) u pravcu vektora B je veoma slabo izraženo. Stoga,
paramagnetski materijal svojim prisustvom samo relativno malo (reda veličine 103 ) povećava
magnetsku indukciju u materijalu.
Primeri paramagnetnih materijala su: aluminijum, kiseonik i natrijum.
dV dV dV dV


Antiferomagnetici
U odsustvu stranog magnetskog polja, magnetski momenti susednih atoma (molekula) u
maloj zapremini dV antiferomagnetika, su antiparalelni (sl. 3.59) i praktično se potpuno
poništavaju. Zbog toga, ova vrsta materijala nije od značaja za praksu.
Na osnovu iznetih činjenica, dijamagnetski, paramagnetski i antiferomagnetski materijali
svojim prisustvom praktično ne utiču na vrednost magnetske indukcije u njima, pa ih jednim
imenom zvemo nemagnetskim (neferomagnetskim) materijalima.
Ferimagnetski materijali (feriti)

Ferimagnetski materijali (feriti) su sastavljeni od raznorodnih atoma - mešavina oksida
gvožđa i oksida nekog drugog metala (mangana, cinka, nikla, litijuma, magnezijuma, barijuma,
stroncijuma, kobalta).
U odsustvu stranog magnetskog polja, magnetski momenti susednih atoma (molekula) u
maloj zapremini dV ferita su antiparalelni, ali su različitih intenziteta, tako da se samo
delimično poništavaju (3.60).

U prisustvu spoljašnjeg magnetnog polja indukcije B , magnetski momenti ferimagnetika se

orjentišu u pravcu vektora B , tako da ovi materijali svojim prisustvom značajno povećavaju
magnetsku indukciju.
Ferimagnetski materijali imaju veću specifičnu električnu otpornost u odnosu na
feromagnetne materijale, pa su Džulovi gubici usled vihornih struja u njima manji.
Feromagnetici
U odsustvu stranog magnetskog polja, kod feromagnetskih materijala magnetski momenti
susednih atoma u maloj zapremini dV su paralelni i u istom su smeru (sl. 3.61).

U prisustvu spoljašnjeg magnetnog polja indukcije B , magnetni momenti feromagnetika se

lako orijentišu u pravcu vektora B , tako da ovi materijali svojim prisustvom veoma
povećavaju magnetsku indukciju, koja je veća nego kod ferimagnetskih materijala.
Kod feromagnetskih materijala, u odsustvu stranog magnetskog polja, uređenost
magnetskih momenata postoji u okviru relativno malih domena dV , čiji je red veličine 105 m
(sl. 3.62). Vektor magnetizacije unutar ovih domena je različit od nule, ali pošto su

magnetizacije domena haotično orijentisane, ukupna magnetizacija M feromagnetika jednaka
je nuli. Dakle, feromagnetski materijal ne stvara sopstveno magnetsko polje u odsustvu
spoljašnjeg magnetskog polja.

U prisustvu spoljašnjeg magnetnog polja indukcije B , zbog dejstva magnetskih sila dolazi
do promene veličina domena i promena orijentacija njihovih magnetskih momenata. Kao
posledica toga, dolazi do delimičnog uređivanja magnetskih momenata domena, pa je vektor

magnetizacije M u materijalu različit od nule. S toga, feromagnetski materijal stvara
sopstveno magnetsko polje, koje se vektorski sabira sa spoljašnjim magnetskim poljem. Za

materijal se kaže da je namagnetisan tako da njegova magnetizacija iznosi M .


 B
B

 M
M

U prisustvu jakog spoljašnjeg magnetskog polja indukcije B , magnetski momenti svih
  
domena se postavljaju paralelno vektoru B , tako da su vektor B i magnetski momenti m svih
atoma (molekula) istog pravca i smera. Dalje povećanje indukcije ne dovodi do povećanja

vektora magnetizacije M , pa se kaže da je materijal ušao u zasićenje.

Zbog složenih procesa koji nastaju pri magnetizaciji, vektor magnetizacije M nije linearno

srazmeran vektoru magnetske indukcije B . Stoga su feromagnetski materijali nelinearni u
magnetskom pogledu.
Kod većine feromagnetskih materijala, vektor magnetizacije se ne menja na isti način pri
povećanju, odnosno smanjenju magnetske indukcije stranog polja. Ova osobina feromagnetika
poznata je pod nazivom histerezis. Nakon ukidanja spoljašnjeg magnetskog polja,
feromagnetski materijal se ne razmagnetiše u potpunosti zbog zaostale magnetizacije u
materijalu. Potpuno razmagnetisanje se postiže zagrevanjem materijala na temperaturi iznad
Kirijeve temperature, kada termička kretanja postanu toliko jaka da dolazi do razbijanja
uređenosti magnetskih momenata u okviru domena. Kirijeva temperatura gvožđa iznosi 770
0
C.
Osnovni feromagnetski materijali su: gvožđe, kobalt i nikal.
3.2.3 Amperove struje

Svaki atom (molekul) feromagnetskog materijala možemo posmatrati kao malu strujnu

konturu u vakumu čiji je magnetski moment m . U magnetskom pogledu, ceo feromagnetski
materijal možemo modelovati sistemom strujnih kontura u vakumu sa pripadajućim

magnetskim momentima m (sl. 3.65). Svaka takva kontura naziva se mikroskopskom
Amperovom strujom.
Oblik konture i jačina struje u konturi su nebitni; bitan je samo magnetski moment konture.
Makroskopski gledano, magnetsko polje koje stvara feromagnetski materijal neće se promeniti
ako promenimo oblik kontura u pravougaoni kao na slici, uz uslov očuvanja magnetskog
momenta svake konture (sl. 3.66). U naleglim stranicama susednih kontura, jačine struja se
velikim delom poništavaju, mada ne potpuno, usled nehomogene magnetizacije materijala.
Na makroskopskom nivou, nekompenzovane struje naleglih stranica susednih kontura u
feromagnetiku čine zapreminske (makroskopske) Amperove struje u unutrašnjosti

feromagnetika. Zapreminsku gustinu tih struja označavamo sa J A .

Ako je feromagnetik namagnetisan homogeno ( M  const ) , onda su sve konture sa
strujama identične, pa dolazi do potpunog poništavanja struja susednih stranica kontura. Tada

su zapreminske Amperove struje jednake nuli ( J A  0 ).


J As

J A
Uz površ feromagnetskog materijala struje kontura nemaju čime da se kompenzuju. Zbog toga,
po površini feromagnetika postoje površinske (makroskopske) Amperove struje. Površinsku

gustinu tih struja označavamo sa J As .
Zapreminske Amperove struje
Posmatrajmo jednu proizvoljnu konturu C unutar

feromagnetskog materijala i površ S koja naleže na ovu konturu 
(sl. 3.67). Cilj je da se odredi jačina zapreminske Amperove M
struje I A kroz ovu površ. Uočimo one mikro Amperove struje
koje probijaju površ S . Od svih ovih mikro struja, one koje
probijaju površ jednom, daju doprinos struji I A . Ostale struje
probijaju S dva puta i to u suprotnim smerovima, tako da je
njihov doprinos struji I A jednak nuli. Treba zapaziti da se mikro C
struje, koje probijaju površ jedanput, nalaze „nanizane“ na Slika 3.67
konturi C .

Može se pokazati da važi sledeća veza između vektora magnetizacije M i zapreminske
Amperove struje I A :
 
I A kroz C   Mdl
C

U slučaju homogene magnetizacije feromagnetika ( M  const ) važi:
    
I A kroz C   Mdl  M  dl  M  0  0
C C
Prema tome, unutar homogeno namagnetisanog feromagnetskog materijala jačina zapreminske

Amperove struje jednaka je nuli.
Površinske Amperove struje

Ne upuštajući se u detalje, može se pokazati da važi sledeća relacija između površinskih
 
Amperovih struja gustine J As i vektora magnetizacije M (sl. 3.68):
  
J As  M  nm


pri čemu je nm vektor izlazne normale na površinu u tački u kojoj se određuje vektor

površinske gustine Amperovih struja J As . Dakle, ukoliko je poznat vektor magnetizacije na
površini feromagnetika, može se odrediti vektor površinskih gustina Amperovih struja, a odatle
i vektor magnetske indukcije koji potiče od magnetskog polja magnetisanog feromagnetika.
 
nm J  nm
As M t
 a a
nm 
J As  h IA
 M 
 M B
 m 0
m  
feromagnetik m nm
Primer. Na slici 3.69 prikazan je tanak disk ( h  a ) homogeno namagnetisan po svojoj


zapremini. Vektor magnetizacije M je normalan na bazise diska. Treba odrediti zapreminsku i
površinsku gustinu Amperovih struja u feromagnetiku, kao i magnetsku indukciju u centru
diska.
Pošto je disk namagnetisan homogeno, zapreminska gustina Amperovih struja jednaka je
       
nuli, J A  0 . Na bazisima diska je nm  M , pa je J As  M  nm  0 . Na omotaču je nm  M ,
   
odakle sledi J As  J As  M  nm  M  M . Jačina površinske Amperove struje iznosi
I A  J As h  Mh . Pošto je disk tanak, jačinu Amperove struje I A koja teče po omotaču valjka
možemo zameniti jednom strujnom konturom u vakumu iste jačine struje I A (sl. 3.70).
I Mh
Magnetska indukcija ove strujne konture u centru iznosi: B  0 A  0 , odnosno
 2a 2a
 Mh
B  0 .
2a
3.2.4 Uopšteni Amperov zakon (jačina magnetskog polja)

Na osnovu prethodnog izlaganja sledi da Amperove struje predstavljaju sasvim regularni
izvor magnetskog polja, kao što su to i kondukcione struje u strujnim konturama. Stoga,
prilikom određivanja magnetske indukcije u prostoru sa feromagnetskim materijalom, treba
uzeti u obzir i njegove Amperove struje. Ukoliko posmatramo jačinu struje kroz namagnetisani
feromagnetski materijal, ona može poticati od kondukcione struje slobodnih nosilaca
naelektrisanja koja teku kroz feromagnetski materijal i od Amperovih struja.
U ranije definisanom Amperovom zakonu,
 
  0 I kroz C
C
Bdl
sa desne strane znaka jednakosti stoji isključivo kondukciona struja, što znači da se on ne može
primeniti na feromagnetske sredine. Ukoliko se na desnu stranu Amperovog zakona uvrste i
Amperove struje dobija se tzv. modifikovani Amperov zakon:
 
 Bdl  0  I kroz C  I A kroz C 
C

Umesto kondukcione struje kroz konturu C sada imamo zbir kondukcione ( I kroz C ) i
Amperove struje ( I A kroz C ): I kroz C  I A kroz C . Međutim, pri rešavanju praktičnih problema, vrlo

retko je unapred poznat vektor magnetizacije M , pa nije poznata ni raspodela Amperovih
struja, na osnovu koje bi se, iz uopštenog Amperovog zakona, mogla odrediti magnetska

indukcija B . Zbog toga je poželjno da se iz postupka analize magnetskih polja eliminiše vektor

magnetizacje M , odnosno Amperove struje. To se može uraditi na sličan način kao što je to

urađeno u elektrostatici, pri eliminaciji vektora polarizacije P , uvođenjem vektora električne

indukcije D i uopštenog Gausovog zakona.
Pođimo od modifikovanog Amperovog zakona i izraza za Amperove struje
 
I A kroz C   Mdl . Sređivanjem desne strane modifikovanog Amperovog zakona dobija se:
C
   
 Bdl  0  I kroz C  I A kroz C   0 ( I kroz C   Mdl )
C C
   

C
Bdl   Mdl  0 I kroz C
C

B  
 (
C
0
 M )dl  I kroz C
Definišimo novu vektorsku veličinu na sledeći način:


 B 
H M
0

Vektor H se naziva jačinu magnetskog polja. Po prirodi jačina magnetskog polja predstavlja
magnetizaciju, a njena dimenzija je  A / m  . Sa ovako definisanim vektorom jačine
magnetskog polja dobija se uopšteni Amperov zakom:
 
 Hdl  I kroz C
C
 I1
J I4

n I5
C
S
 S
S C
I2 I 2
Na desnoj strani ovog zakona figurišu samo kondukcione struje, a ne i Amperove struje kao
kod modifikovanog Amperovog zakona. Desnu stranu uopštenog Amperovog zakona možemo
predstaviti u raznim oblicima, zavisno od potrebe. Za zapreminske struje (sl. 3.71) važi
 
I kroz C   JdS
S
gde je S proizvoljna površina koja se naslanja na konturu C. Kontura C i površ S orjentisane su

pravilom desne zavojnice. Za sisteme sa namotajima (sl. 3.72) u kojima postoji struja važi:

I kroz C   NI

U izrazu za vektor jačine magnetskog polja figuriše vektor magnetizacije M :

 B 
H M
0
Ovaj vektor zavisi od osobina materijala i od magnetske indukcije, što formalno pišemo u
  
obliku M  M ( B) . Zamenom u prethodnu jednakost ima se:

 B    
H  M ( B)  H ( B)
0
  
Poslednji izraz se može iskazati i u obliku B  B( H ) . Iz poslednje jednačine
   
H  B / 0  M ( B ) sledi
  
B  0 ( H  M )
U vakumu (a približno i u vazduhu) nema atoma i molekula koji bi se namagnetisali, pa je

M  0 i važi:
 
B  0 H
 
Zamenom B  0 H u uopšteni Amperov zakon, dobija se Amperov zakon koji važi za vakum:
 
  0 I kroz C
C
Bdl
 
Za magnetski linearne sredine, vektor magnetizacije M je linearno srazmeran vektoru B .
 
Odavde sledi i da su vektori B i H linearno srazmerni:
  
B   H  0  r H
gde je  permaeabilnost materijala (   0 r ), a r relativna permeabilnost. Za vakum je
r  1 , kao i za većinu nemagnetskih materijala. Relativma permeabilnost feromagnetika je
velika i kreće se reda veličine 102 do 105 .
Za materijal se kaže da je linearan u magnetskom smislu ukoliko postoji linearna veza
 
između vektora B i H u svakoj njegovoj tački. Kod linearnog materijala veza između
algebarskih intenziteta ovih vektora glasi B   H , a grafička interpretacija je prikazana na
slici 3.73. Za materijal se kaže da je homogen u magnetskom smislu ukoliko je permeabilnost
 ista u svim njegovim tačkama.
B B
0 H 0 H


 
Gotovo kod svih feromagnetskih materijala, veza između vektora B i H je nelinearna.
Međutim, neki feromagnetski materijali pokazuju veći stepen linearnosti, tako da ove
materijale smatramo linearnim.
U homogenom feromagnetskom materijalu magnetska indukcija je r puta veća nego kada
je sredina vakum, što objašnjava veliki praktični značaj feromagnetskih materijala u
elektrotehnici.
3.2.5 Karakteristike magnetisanja feromagnetskih materijala

Zbog složenih procesa u feromagnetskim materijalima veza između vektora magnetizacije
i vektora magnetske indukcije, M  M ( B ) , odnosno između magnetske indukcije i jačine
magnetskog polja, B  B( H ) , je nelinearna. Ove nelinearne veze su oblika zasićenja, kao što je
prikazano na slici 3.74.
Međutim, relacije M  M ( B) i B  B( H ) ne pokazuju samo osobinu nelinearnosti, već su
i nejednoznačne, zbog pojave histerezisa. Naime, tačka na dijagramu se kreće jednom
putanjom pri porastu magnetskog polja, a drugom kada ono opada. Zbog toga grafik
karakteristike B  B( H ) izgleda kao na slici 3.75.
Neka se nenamagnetisani feromagnetski materijal nalazi van magnetskog polja. Tada su
M  0 i B  0 , pa je i H  0 (tačka 0 na sl. 3.75). Postepenim povećavanjem jačine

magnetskog polja H , u materijalu dolazi do porasta intenziteta vektora magnetizacije M , pri
čemu se domeni magnetizacije više uređuju što je magnetsko polje jače. Jednačina koja opisuje
ovo stanje u feromagnetiku glasi:
B  0 H  0 M ( B )
a njen grafički prikaz dat je ispekidanom linijom 0-2 na sl. 3.75. Ova kriva se naziva kriva
prvobitnog magnetisanja materijala, jer se materijal po prvi put podvrgava dejstvu spoljašnjeg
magnetskog polja. Pri dovoljno jakim poljima H materijal postepeno ulazi u zasićenje, a
magnetski domeni se sve više usmeravaju duž magnetskog polja. Kada je usmerenje domena
potpuno, intenzitet vektora magnetizacije postaje maksimalan i iznosi M  M z , što odgovara
stanju maksimalne magnetizacije materijala. Daljim povećanjem jačine magnetskog polja,
domeni zadržavaju potpunu usmerenost, a magnetizacija se ne menja. Tada (u zasićenju), veza
između magnetske indukcije i jačine magnetskog polja poprima linearni karakter:
B  0 H  0 M z  kH  Bz
pri čemu je nagib karakteristike jednak k  0 . Za maksimalnu vrednost jačine magnetskog
polja H  H m , dobija se maksimalna magnetska indukcija Bm  0 H m  0 M z što odgovara
tački 2 na slici 3.75. Veličina Bz  0 M z naziva se indukcijom zasićenja. Za gvožđe i njegove
legure ona se kreće u granicama 1-2T, a kod ferita je reda veličine mT.
Ako se nakon zasićenja materijala, jačina magnetskog polja postepeno smanjuje ka nuli,
dolazi do postepenog smanjivanja uticaja spoljašnjeg magnetskog polja na magnetske domene
feromagnetika, tako da se oni delimično vraćaju u haotični poredak. Kao posledica ovoga,
smanjuje se intenzitet vektora magnetizacije u materijalu, što dovodi do opadanja magnetske
indukcije u materijalu. Veza između indukcije i jačine magnetskog polja je ista kao i pri
magnetisanju materijala:
B  0 H  0 M ( B )

ali se magnetizacija M ( B ) ne menja po istoj karakteristici kao pri magnetisanju materijala.

Zbog toga se radna tačka na karakteristici sa slike 3.75 ne vraća putem koji odgovara krivoj 0-1
(kriva prvobitnog magnetisanja materijala), već se kreće putanjom 2-3. Pri nultoj jačini
magnetskog polja ( H  0 ), magnetizacija ne padne na nulu, već ima vrednost M r  0 , koja se
naziva remanetnom (zaostalom) magnetizacijom materijala. Odgovarajuća vrednost magnetske
indukcije pri tom iznosi:
Br  0  0  0 M r  0 M r  0
Vrednost ove indukcije se naziva remanentna (zaostala) indukcija.
Daljim smanjivanjem jačine magnetskog polja (putanja 3-4 na sl. 3.75), menja se smer
vektora jačine magnetskog polja ( H  0 ), magnetizacije nastavlja sa opadanjem, a sa njom i
magnetska indukcija po formuli:
B  0 H  0 M ( B )
Pri jačini magnetskog polja
H  M C  H C  0
magnetska indukcija u materijalu pada na nulu ( B  0 ) što odgovara tački 4 na sl. 3.75. Jačinu
magnetskog polja H C nazivamo koercitivnim magnetskim poljem.
Dodatnim smanjivanjem jačine magnetskog polja H   H C , najpre se promeni smer
vektora magnetske indukcije, tj. njegova algebarska vrednost postaje negativna ( B  0 ). Potom
se, zahvaljujući promeni orijentacije magnetskih domena u feromagnetiku, promeni i smer
vektora magnetizacije ( M  0 ). Radna tačka koja odgovara ovom režimu rada leži na liniji 4-5
sa sl. 3.75. Nakon promene smera, magnetizacija i indukcija nastavljaju da opadaju po
algebarskoj vrednosti kako opada polje H . Pri dovoljno jakim poljima H  0 , materijal
postepeno ulazi u zasićenje, a magnetski domeni se sve više usmeravaju duž magnetskog polja.
Kada je usmerenje domena potpuno, intenzitet vektora magnetizacije postaje maksimalan i
iznosi M   M z  0 , što odgovara stanju maksimalne magnetizacije materijala. Daljim
smanjivanjem jačine magnetskog polja, domeni zadržavaju potpunu usmerenost, a
magnetizacija se ne menja. U ovom stanju, veza između magnetske indukcije i jačine
magnetskog polja poprima ponovo linearni karakter:
B  0 H  0 M z  kH  Bz , H   H C  0 , M   M z  0
Za minimalnu vrednost jačine magnetskog polja H   H m  0 , dobija se minimalna magnetska
indukcija Bm  0 H m  0 M z  0 što odgovara tački 5 na slici 3.75.
B B B
2
Br 3
 H C 1
4 0 H C H 0 H 0 H
6  Br
5


Polazeći iz tačke 5, postepenim povećavanjem algebarske vrednosti jačine magnetskog
polja, povećava se i algebarska vrednost magnetske indukcije. Međutim, ovo povećanje ne ide
prethodnom putanjom 4-5, već se odvija duž putanje 5-6. Pri nultoj vrednosti jačine
magnetskog polja ( H  0 ), zbog zaostale negativne magnetizacije ( M  0 ), magnetska
indukcije B ostaje na negativnoj vrednosti B   Br  0 (remanentna indukcija). Ovo stanje
odgovara tački 6 na slici 3.75.

Daljim povećanjem jačine magnetskog polja, vektor H menja smer ( H  0 ), dok indukcija
i dalje ostaje negativna ( B  0 ) zahvaljujući zaostaloj negativnoj magnetizaciji ( M  0 ).
Pri jačini magnetskog polja H  H C  0 magnetska indukcija u materijalu raste ka nuli
( B  0 ) što odgovara tački 1 na sl. 3.75.
Dodatnim povećanjem jačine magnetskog polja H  H C , najpre se promeni smer vektora
magnetske indukcije, tj. njegova algebarska vrednost postaje pozitivna ( B  0 ). Potom se,
zahvaljujući promeni orijentacije magnetskih domena u feromagnetiku, promeni i smer vektora
magnetizacije ( M  0 ). Radna tačka koja odgovara ovom režimu rada leži na liniji 1-2 sa sl.
3.75. Pri dovoljno jakim poljima, materijal postepeno ulazi u zasićenje, i pri maksimalnom
polju H  H m , dobija se maksimalna magnetska indukcija B  Bm , što odgovara tački 2 na
slici 3.75.
Iz prethodne analize se može zaključiti da položaj tačke na karakteristici magnetisanja
zavisi od procesa kroz koji je materijal do tada prošao, odnosno zavisi od istorije magnetisanja.
Ukoliko se materijal tokom magnetizacije ne uvodi u zasićenje, izgled krive magnetisanja
poprima složene oblike, koji se razlikuju od grafika prikazanog na prethodnoj slici.
Ukoliko se magnetsko polje naizmenično menja u simetričnim granicama od H m do  H m
(npr. H (t )  H m cos t ), onda se putanja tačke na karakteristici magnetisanja ustali posle
nekoliko ciklusa naizmeničnog magnetisanja. Tada se tačka kreće po zatvorenoj putanji koja se
naziva ciklusom histerezisa.
Magnetski materijali koji imaju malo koercitivno polje imaju uzani histerezis (sl. 3.76) za
krivu magnetisanja i nazivaju se magnetski meki materijali. Magnetski materijali koji imaju
veliko koercitivno polje imaju široki histerezis (sl. 3.77) za krivu magnetisanja i nazivaju se
magnetski tvrdi materijali.
Ako se za materijal snime ciklusi histerezisa za različite amplitude jačine polja H m
( H (t )  H m cos t ), pa se spoje vrhovi ciklusa histerezisa, dobija se kriva koja se naziva
normalnom karakteristikom magnetisanja (sl. 3.78). S obzirom da je kriva simetrična u odnosu
na koordinatni početak, ona se zadaje samo u prvom kvadrantu.
Količnik n  B / H  tan  u nekoj radnoj tački na normalnoj karakteristici magnetisanja
predstavlja normalnu permeabilnost (sl. 3.79). Nagib tangente u nekoj tački na normalnoj
karakteristici magnetisanja, d  tan  , predstavlja diferencijalnu permeabilnost materijala.
Nagib tangente karakteristike u koordinatnom početku, a  tan  , naziva se početnom
permeabilnošću (sl. 3.79)
Količnik nr  n / 0 naziva se normalna relativna permeabilnost. Grafik normalne
relativne permeabilnosti prikazan je na slici 3.80, gde je an  a / 0 . Pri jakim poljima, kada
je materijal duboko u zasićenju, važi B  0 H  0 M z , nagib normalne karakteristike
magnetisanja jednak je n  0 , odakle sledi nr  1 .

B
B  nr

B  ar
H  1

H H 0 H
3.2.6 Granični uslovi

Posmatramo razdvojnu (graničnu) površ dve sredine kao na slici 3.81. Na toj površi u

opštem slučaju mogu postojati površinske kondukcione struje gistine J s . Uvedimo vektor

normale n od sredine 2 ka sredini 1.

Granični uslov za tangencijalne komponente vektora H1 
  B1
H glasi: n 
      H 2
n  H1  n  H 2  J s ili H t1  H t 2  J s Js 
1 B2
Granični uslov za normalne komponente vektora
magnetske indukcije glasi: 2
   
nB1  nB2  0 ili B1n  B2 n Slika 3.81
3.2.7 Analiza polja u sistemima sa feromagnetskim materijalima

Analiziramo sisteme koji se sastoje od provodnika sa strujom i feromagnetskih materijala.
Ako je materijal linearan i homogen, postupak analitičkog rešavanja problema je isti kao i u
vakumu, s tim što se 0 zameni sa  . Pri tome se može primeniti Bio-Savarov zakon, a
problemi sa visokim stepenom simetrije mogu se rešavati polazeći od uopštenog Amperovog
zakona.
Ako je materijal nehomogen, analitički se mogu rešiti samo određeni problemi sa visokim
stepenom simetrije. Pri tome je dopušteno da se magnetske osobine materijala mogu menjati
samo u pravcu normalnom na linije magnetskog polja.
Primer. Treba odrediri magnesku indukciju u koaksijalnom kablu sa slike 3.82. Linije vektora
jačine polja su kružne kao u i vakumu. Primenom uopštenog Amperovog dobija se:
za r  a
  Ir 2 Ir 2 Ir
C Hdl  C Hdl  H C dl  H 2 r 
a2
 2
a
 H
2 a 2
za a  r  b i b  r  c , tj za a  r  c
  I
C Hdl  H 2 r  I  H  2 r , a  r  c
za c  r  d

  I (d 2  r 2 ) I (d 2  r 2 )
C Hdl  H 2 r 
(d 2  c 2 )
 H
2 r (d 2  c 2 )
za r  d
 
  H 2 r  I  I  0  H  0
C
Hdl
I I C
c
d
c b
 
b  1 H1 H 2
H  
2 I
H B
a I
C 1 a
2 H 2t  H1t
Koristeći granične uslove, za intenzitete jačine magnetskog polja i magnetsku indukciju

dobija se:
Jačina magnetskog polja Magnetska indukcija

H n  0 , H1t  H 2t  H Bn   H n  0 , B1t  1 H1t  B2t  2 H 2t
H (a  )  H (a  ) , H (b  )  H (b  ) B (a  )  0 H (a  )  B(a  )  1 H (a  )
H ( c  )  H (c  ) , H ( d  )  H ( d  ) B (b  )  1 H (b  )  B(b  )  2 H (b  )

Vektor H se ne menja pri promeni sredine B (c  )   2 H ( c  )  B (c  )   0 H ( c  )
 Ir B (d  )   2 H (d  )  B (d  )  0 H ( d  )
 2 a 2 , ra

 Vektor B se menja skokovito pri promeni
 I , arc sredine.

H   2 r
 I (d 2  r 2 )  0 Ir
 2 a 2 , r  a
 , crd
 2 r (d  c ) 
2 2
 0,  1 I , a   r  b
rd  2 r

 I
B 2 , b  r  c
 2 r
 0 I ( d 2  r 2 )
 , c  r  d 
 2 r ( d 2
 c 2
)
 0, r  d

Za slučaj sa slike 3.83, magnetske osobine materijala se ne menjaju u pravcu normalnom na

linije magnetskog polja, pa nije moguće analitički odrediti vektore magnetskog polja za ovaj
slučaj.

Primer. Torusno jezgro sa slike 3.84 načinjeno je od linearnog homogenog feromagnetskog

materijala magnetne permeabilnosti  . Na torus je ravnomerno i gusto namotan kalem sa N
zavojaka, u kome postoji struja jačine I . Treba odrediti magnetsku indukciju u torusu.
Iz razloga simetrije, linije polja su kružne. Koristeći uopšten Amperov zakon za a  r  b
ima se:
 
 Hdl   Hdl  H  dl  H 2 r  NI
C C C
NI
H , ar b
2 r
Magnetska indukcija iznosi:
 NI
B , ar b
2 r
Isti rezultat važi i za nelinearni, ali homogeni materijal.
Magnetska kola
Linearna magnetska kola

Posmatramo torus iz prethodnog primera. Jezgro je načinjeno od linearnog homogenog
 
feromagnetskog materijala magnetne permeabilnosti  . Linije vektora H i B su kružnice.
Praktično celokupno magnetsko polje je lokalzovano u jezgru, tako da nema rasipanja
magnetskog fluksa.
Pod magnetskim kolom se podrazumevaju cevasti putevi u kojima je kanalisan magnetski
fluks, odnosno duž kojih se zatvaraju linije vektora magnetske indukcije. Kanalisanje fluksa se
ostvaruje telima od feromagnetskih materijala, a magnetsko polje potiče od struja u
namotajima postavljenim oko tih tela ili od zaostale (remenentne) magnetizacije u telima.
Torus je jedini sistem kod koga je kanalisanje magnetnog polja fluksa gotovo potpuno
ostvareno, pod uslovom da je namotaj torusa motan ravnomerno i gusto, a jezgro torusa je od
homogenog materijala.
Za sva druga magnetska kola uvek postoji manje ili veće rasipanje fluksa, jer ne postoji
„izolator“ koji bi sprečio da magnetsko polje napusti magnetsko kolo, poput izolatora kod
električnih struja.
Uvešćemo sledeće pretpostavke vezane za analizu magnetskih kola.
 Zanemarujemo magnetsko rasipanje, tj. magnetski fluks je potpuno lokalizovan u
magnetskom kolu. To znači da je magnetski fluks isti kroz svaki poprečni presek jezgra
S , ukoliko ne dolazi do grananja jezgra.
 Magnetsko kolo je dovoljno tanko tako da je magnetsko polje homogeno po poprečnom
 
preseku magnetnog kola S . To dalje znači da su vektori H i B isti u svim tačkama
poprečnog preseka S .
 
 Smatramo da si vektori H i B normalni na površ poprečnog preseka magnetskog kola
S . Pri tome uvek uzimamo da se referentni smerovi ovih vektora i orjentacije površi
poprečnog preseka poklapaju. Zbog toga fluks poprima jednostavnu formu
 
   BdS  BS .
S

 Površina poprečnog preseka magnetskog kola je konstantna duž odgovarajućeg dela
magnetskog kola i materijal je homogen. Deo magnetnog kola čija je površina
poprečnog preseka konstantna nazivamo grana magnetskog kola. Pošto nema rasipanja
fluksa, fluks je isti kroz svaki poprečni presek grane, pa je intenzitet magnetske
indukcije B isti u celoj grani, odakle sledi da je i intenzitet jačine polja H isti u celoj
grani.

B l  S
S  I
srednja I n
I
linija 
H
N
S N
jezgro 
 
Posmatramo jedno prosto magnetsko kolo sa slike 3.85, sa jezgrom u obliku izrezanog
kvadra od linearnog feromagnetskog materijala permeabilnosti  i konstantnog poprečnog
preseka S . Iako je oblik jezgra složen (razlikuje se od torusa), možemo primeniti sve gore
 
navedene aproksimacije. Smatraćemo da su intenziteti vektora B i H konstantni duž jezgra.
Jednostavnosti radi, kolo će biti predstavljeno u projekciji, kao na drugoj slici 3.86.
 
Umesto da prikazujemo orjentacije normale i referentne smerove vektora B i H , biće
označen samo magnetni fluks  (sl. 3.87), čiji je referentni smer određen orijentacijom grane,
slično kao referentni smer jačine struje u kolima stalne struje. Uočimo srednju liniju l
magnetskog kola prikazanu na trećoj slici. Primenom Amperovog zakona dobija se:
NI  NI  NIS
Hl  NI  H   B    BS 
l l l
Magnetski fluks se, po analogiji sa jačinom struje u električnim kolima, može drugačije
iskazati na sledeći način:
 NIS NI NI
  
l l /  S Rm
gde je Rm  l /  S magnetska otpornost (reluktansa) posmatranog magnetskog kola. Definicija
magnetske otpornosti Rm je analogna definiciji električne otpornosti Re  l /  S , gde je 
specifična električna otpornost provodnika. Kod magnetskih kola, analogna veličina za
specifičnu električnu otpornost provodnika je magnetna permeabilnost materijala  .
Slična analogija vlada i između magnetskog fluksa,   NI / Rm , i jačine struje kroz
otpornik otpornosti Re , I  E / Re . Takođe, može se uspostaviti i analogija između
elektromotorne sile E strujnog izvora i člana NI , koji se naziva magnetomotorna sila.
Koristeći navedene analogije između magnetskih i električnih kola, za prethodno magnetno
kolo se može nacrtati analogno električno kolo prikazano na slici 3.88. Da bi analogija bila
potpuna, može se uvesti i magnetni napon na krajevima jedne grane magnetskog kola:
 
U m   Hdl
L

koji je označen na slici 3.88. Sa L je označena putanja integracije između preseka na početku i
na kraju grane u magnetskom kolu. Za posmatrano magnetsko kolo važi:
 
U m   Hdl   Hdl  H  dl  HL
L L L
gde je L  l2 dužina grane magnetskog kola. Između magnetskog napona i fluksa važi relacija:
U m  Rm 
koja je analogna Omovom zakonu za električna kola.
U analizi i sintezi magnetskih kola uočavaju se dva problema vezana: direktni i inverzni.
Direktni problem polazi od zadate struje namotaja, tj magnetomotorne sile, a određuje se fluks,
tj. magnetska indukcija. Inverzni problem polazi od zadatog fluksa ili magnetske indukcije u
magnetskom kolu, a izračunava jačinu struje namotaja, tj. magnetomotornu silu.
l1 S1

I
    

NI Rm U m N S2 NI Rm 2
l2 Rm 2

Primer. Posmatramo linearno magnetsko kolo nejednakog poprečnog preseka ( S1 i S2 )

prikazano na slici 3.89. Delovi kola sa istim poprečnim presecima predstavljaju grane kola.
Duž magnetskog kola, poprečni presek se menja sa S1 na S2 . Odgovarajuće kagnetske
otpornosti grana kola iznose Rm1  l1 /  S1 i Rm 2  l2 /  S2 . Analogno električno kolo dato je na
slici 3.90.
Direktni problem se rešava na sledeći način. Za zadatu magnetomotornu silu, fluks
magnetnog kola iznosi:
NI

Rm1  Rm 2
pa magnetska indukcija u granama kola iznosi:
 
B1  i B2  .
S1 S2
Inverzni problem se takođe određuje jednostavno. Iz poznatog fluksa  i izračunatih
magnetskih otpornosti grana određuje se magnetomotorna sila
NI   ( Rm1  Rm 2 )
Primer. Posmatrajmo razgranato linearno magnetsko kolo sa slike 3.91. Magnetske otpornosti
iznose Rm1  l1 /  S1 , Rm 2  l2 /  S2 i Rm 3  l3 /  S3 . Analogna električna šema je data na slici
3.92. Broj grana kola iznosi ng  3 , a broj čvorova nč  2 , tako da je potrebno napisati
nI  nč  1  2 jednačine po I KZ i nII  ng  nI  2 jednačine po II KZ:
čvor 1: 1   2   3  0

kontura C1 : NI  Rm11  Rm3 3  0
kontura C2 : Rm 3 3  Rm 3 2  0
Direktni problem. Iz prethodnog sistema jednačina, za poznatu struju namotaja I , odrede se
fluksevi u granama magnetskog kola.
Indirektni problem. Za poznate flukseve 1 i  3 odredi se magnetopobudna sila iz druge
jednačine pisane po konturi C1 .
l1 S1 l2 S 2 1 1 2
1 2
I
3  Rm1 Rm 2
N C S3 NI  3 Rm 3
l3 C1 C2
 2
Nelinearna magnetska kola

Posmatrajmo magnetsko kolo sa slike 3.93. Ako je jezgro načinjeno od nelinearnog
magnetskog materijala, onda su i odgovarajuće magnetne otpornosti nelinearne. Takvo
magnetsko kolo se naziva nelinearnim magnetskim kolom. Analogna električna šema
magnetskog kola data je na slici 3.94.
Nelinearnost magnetskog materijala opisuje se pomoću karakteristike magnetizacije B( H ) (sl.
3.95). Množenjem ordinate ( B -ose) sa poprečnim presekom jezgra S i apscise ( H -ose) sa
srednjom linijom l , dobija se zavisnost fluksa   BS od magnetskog napona U m  Hl , tj.
 (U m ) koja je prikazana na slici 3.96. Ova karakteristika se koristi kako bi se na osnovu
zadatog magnetskog napona odredio fluks i obrnuto.
Međutim, umesto da se proračun kola vrši korišćenjem nelinearnih magnetskih otpornosti
opisanih karakteristikom  (U m ) , proračun kola se vrši korišćenjem uopštenog Amperovog
zakona i krive magnetisanja B ( H ) .
I l  S
  
Rm
N NI U m


S
B 
Rm  U m / 
l
H Um
Primer. Posmatramo magnetsko kolo sa slike 3.93, čije je jezgro načinjeno od nelinearnog
feromagnetskog materijala čija je kriva magnetisanja data na drugoj slici 3.95.
Rešavamo najpre direktni problem. Primenom Amperovog zakona dobija se H  NI / l . Sa
karakteristike magnetisanja, za izračunatu vrednost polja H , očita se odgovarajući intenzitet
magnetske indukcije B , pa konačno traženi fluks iznosi   BS .
Inverzni problem. Iz zadatog fluksa određuje se magnetska indukcija B   / S , za koju se
sa krive magnetisanja pročita vrednost jačine polja H . Iz uopštenog Amperovog zakona sledi
magnetomotorna sila Hl  NI odakle je I  H / Nl .
Primer. Posmatramo magnetsko kolo sa slike 3.89, sa jezgrom od nelinearnog feromagnetskog
materijala. Poprečni preseci jezgra menjaju se sa S1 na S2 . Kriva magnetisanja data na slici
3.95.
Inverzni problem. Iz zadatog fluksa  određuju se magnetske indukcije grana kola B1 i
B2 : B1   / S1 i B2   / S2 . Sa karakteristike magnetisanja pročitaju se jačine magnetskih
pola u granama kola H1 i H 2 . Primenom uopštenog Amperovog zakona za konturu C dobija
se NI  H1l1  H 2l2 .
Direktni problem. U ovom i sličnim slučajevima, fluks se ne može odrediti direktno za
poznatu magnetomotornu silu. Problem se rešava iterativno na sledeći način. Pretpostavi se
određena vrednost fluksa 1 i, koristeći inverzni problem, odredi se magnetomotorna sila. Ako
je dobijena vrednost veća od zadate magnetomotorne sile, vrednost fluksa se smanji i ponovi se
proračun. Ako je dobijena vrednost magnetomotorne sile manja od zadate vrednosti, vrednost
fluksa se poveća i ponovi se proračun. Ovakve iteracije se ponove nekoliko puta, dok se ne
dobije određena tačnost.
Primer. Na slici 3.97 prikazano je jedno prosto magnetsko kolo sa jednim vazdušnim
procepom (zazorom). Srednji obim feromagnetskog materijala je l , a dužina procepa je l0 .
Površina poprečnog preseka materijala i procepa jednake su i iznose S  S0 . Karakteristika
magnetisanja je data na slici 3.98.
Direktni problem. Poznato je NI a traži se magnetska indukcija u procepu B0 . Pošto je
rasipanje fluksa zanemarljivo, fluks je isti u materijalu i u procepu pa važi BS  B0 S0 odakle
sledi B  B0 . Uopšteni Amperov zakon daje Hl  H 0l0  NI . U procepu važi B0  0 H 0 ,
odakle sledi H 0  B0 / 0  B / 0 , pa je Hl  Bl0 / 0  NI . Kombinovanjem poslednjih
jednačina dobija se sledeća linearna jednačina koja predstavlja tzv. radnu pravu
 l  NI
B  0 ( NI  Hl )   0 H  0  kH  n
l0 l0 l0

Radna prava predstavlja jednu jednačinu sa dve nepoznate B i H . Druga veza između ovih
veličina zadata je krivom magnetisanja B( H ) . U preseku ovih krivih nalazi se rešenje ( B, H ) ,
koje definiše tzv. radnu tačku (videti sl. 3.99). Na kraju, za magnetsku indukciju u procepu
dobija se B0  B .

I l  S H B B
B
l0
N S0 B  kH  n

B0

 H 0 H H

42 3.3 Promenljivo električno i magnetsko polje

3.3 PROMENLJIVO ELEKTRIČNO I MAGNETSKO POLJE
U prethodnim poglavljima analizirali smo magnetska polja stalnih struja (kondukcionih ili
Amperovih) pri čemu smo smatrali da su provodnici sa strujom i feromagnetski materijali
nepokretni u odnosu na posmatrača. Takva magnetska polja predstavljaju slučaj stalnih
magnetskih polja. Osnovne veličine koje opisuju stalno električno i magnetno polje su vektor
 
jačine električnog polja E i vektor magnetske indukcije B . Međutim, veći praktični značaj
imaju vremenski promenjiva električna i magnetska polja.
Ukoliko se izvori polja (višak naelektrisanja ili struja) menjaju u zavisnosti od vremena, ili
se izvori kreću u odnosu na posmatrača, odgovarajuća polja su funkcije vremena. Za takva
polja kažemo da su promenljiva polja.
Jedna od najbitnijih pojava kod promenljivih polja je elektromagnetska indukcija. Ona je
vezana za pojavu indukovane elektromotorne sile u provodnoj konturi ako se ta kontura nalazi
u promenljivom magnetskom polju ili ako se kontura kreće (ili deformiše) u magnetskom
polju. Indukovana elektromotorna sila je opisana Faradejevim zakonom. Pojava
elektromagnetske indukcije nije vezana samo za postojanje provodne konture, pošto je svako
magnetsko polje, koje se menja u vremenu, praćeno indukovanim električnim poljem. Važi i
obrnuto; svako promenljivo električno polje praćeno je indukovanim magnetskim poljem.
Prema tome, vremenski promenljivo električno i magnetsko polje su međusobno povezani;
električno i magnetno polje su samo dva vida ispoljavanja jedinstvenog elektromagnetskog
polja.
Promenljiva polja se dele u dve grupe između kojih ne postoji oštra granica razdvajanja. U
prvu grupu spadaju polja koja se dovoljno sporo menjaju tako da se efekti prostiranja mogu
zanemariti. Takva polja se nazivaju sporopromenljiva (kvazistacionarna) polja. U drugu grupu
spadaju polja koja se brzo menjaju, tako da se pojava kašnjenja pri prenosu polja ne može
zanemariti. Takva polja se nazivaju brzopromenljiva polja. U ovu grupu spadaju
elektromagnetski talasi.
U nastavku će biti razmatrana samo sporopromenljiva polja.
3.3.1 Elektromagnetska indukcija
Faradejev zakon elektromagnetske indukcije

Elektromagnetska indukcija je najvažnija pojava u sporopromenljivom elektromagnetskom
polju. Ovu pojavu je eksperimentalno otkrio Majkl Faradej. Menjajući, na razne načine,
magnetski fluks kroz provodnu (žičanu) konturu (sl. 3.100), konstatovao je da se u konturi
javlja (indukuje) elektromotorna sila (ems), čija je brojna vrednost jednaka:
d
eind  
dt
 
gde je    BdS magnetski fluks kroz konturu. Sa S je označena površina koja se oslanja
S

na konturu i čiji je referentni smer (normala n ) usaglašen pravilom desne šake sa usvojenim
smerom konture (sl. 3.101). Indukovana elektromotorna sila se računa u odnosu na referentni
smer konture C .

3.3 Promenljivo električno i magnetsko polje 43

 
n BS 
B
S S d
eind

B i C
Prethodni izraz predstavlja Faradejev zakon elektromagnetske indukcije. Negativan

predznak u Faradejevom zakonu ukazuje na sledeće. Ako se magnetni fluks poveća ( d  0 ),
stvaran smer indukovane ems je suprotan smeru konture. Ako se magnetski fluks smanjuje
( d  0 ), stvaran smer ems se poklapa sa referentnim smerom konture.
Ako je kontura galvanski zatvorena, pod dejstvom indukovane ems nastaje struja i u
konturi (tzv. indukovana struja). Referentni smer indukovane struje se poklapa sa orijentacijom
konture (sl. 3.101). Struja i u konturi stvara magnetsko polje koje nazivamo sopstveno

magnetsko polje ( BS ). Ovo polje stvara tzv. sopstveni fluks (  S ) kroz površ konture. Smer
sopstvenog fluksa  S je uvek suprotan u odnosu na promenu fluksa d koja je uzročnik
elektromagnetske indukcije. Na taj način, indukovana ems u zatvorenoj konturi je takvog
smera da teži da sopstveni fluks  S poništi promene fluksa d koje su izazvale
elektromagnetsku indukciju. Ovo pravilo se naziva Lencovo pravilo. Ono važi u potpunosti
samo ako je kontura superprovodna. Tada je sopstveni fluks konture po apsolutnoj vrednosti
jednak promeni fluksa d , ali je suprotan po znaku (  S  d  ), tako da je fluks
superprovodne konture uvek konstantan bez obzira na promene magnetskog polja u okruženju.
U ostalim slučajevima poništavanje promena fluksa je samo delimično.
Promena magnetskog fluksa se može postići na više načina:
 kontura miruje u odnosu na posmatrača u magnetskom polju, a magnetsko polje se
menja; ova promena fluksa dovodi do tzv. statičke indukcije;
 kontura se kreće ili deformiše u odnosu na posmatrača u stalnom magnetskom polju;
ova promena fluksa dovodi do tzv. dinamičke indukcije;
 kontura se kreće ili deformiše u odnosu na posmatrača u promenljivom magnetskom
polju; ova promena fluksa dovodi do tzv. mešovite ili složene indukcije.
Statička indukcija
Posmatra se kontura C koja miruje u odnosu na posmatrača u spoljašnjem promenljivom

magnetskom polju B(t ) . Indukovana elektromotorna sila u konturi se naziva indukovana ems
statičke indukcije i obeležava sa eind st (sl. 3.102). Indukovan ems može se izmeriti idealnim
voltmetrom. Postojanje napona na krajevima idealnog voltmetra je posledica postojanja ems
indukovane u konturi ( eind st ), usled koje dolazi do kretanja i nagomilavanja naelektrisanja oko
krajeva 1 i 2 idealnog voltmetra. Indukovana ems eind st nije lokalizovana u jednoj tački
konture, već je „raspodeljena“ duž cele konture u obliku velikog broja naponskih generatora
(sl. 3.103), pa važi eind st   eind st .

Posmatrajmo jedno probno naelektrisanje Q p koji se nalazi u konturi i nepokretno je u

odnosu na nju. Da bi naelektrisanje moglo da se pokrene, na njega mora delovati neka sila.
 
Jedina sila koja može da delije na nepokretno naelektrisanje je električna sila Find st  Q p Eind st ,
 
koja potiče od eklektičnog polja Eind st (sl. 3.102). Sa Eind st je označeno električno polje

statičke indukcije nastalo usled promene spoljašnjeg magnetskog polja B (t ) . Treba naglasiti da

indukovano električno polje, Eind st , ne potiče od viška naelektrisanja sa konture, već je

posledica elektromagnetske indukcije. Linije polja vektora Eind st presecaju provodnik konture
C i utiču na razdvajanje njegovih naelektrisanja.
Po analogiji sa naponskim generatorima, za kvantitativno opisivanje razdvajanja
naelektrisanja u konturi C, umesto analize indukovanog električnog polja u konturi,
jednostavnije je koristiti ems statičke indukcije ( eind st ).
eind st eind st  M
   eind st dEind st
eind st  eind st  
B (t )  eind st r

Qp eind st  eind st
  V C 
1 V dl Eind st   
eind st
2 C eind st eind st i (t ) dli
Ci
Slično, po analogiji sa ems naponskog izvora, ems statičke indukcije u konturi C

predstavlja napon praznog hoda konture, tj. napon između tačaka 1 i 2 dobijenih prekidanjem
zatvorene konture na jednom mestu. Idealni voltmetar upravo pokazuje napon praznog hoda.
Indukovana ems statičke indukcije iznosi:
1
 
eind st  UV  V1  V2   Eind st dl
2
Pošto su tačke 1 i 2 nastale prekidanjem zatvorene konture na jednom mestu važi:

1
   
eind st   Eind st dl   Eind st dl
2 C

Dakle, veza između indukovane ems u konturi C i Eind st glasi:
 
eind st   Eind st dl
C

Treba naglasiti da za indukovano električno polje Eind st ne važi zakon cirkulacije. Umesto toga
 
važi  Eind st dl  0 .
C

Izvođenje izraza za električno polje statičke indukcije ( Eindst ) je problem koji prevazilazi
okvir ovog kursa, tako da se njime nećemo baviti. U nastavku se daje samo konačni izraz za
vektor električnog polja statičke indukcije koji potiče od jedne nepokretne konture Ci sa
promenljivom strujom i (t ) (sl. 3.104):

di (t ) 
 dli

Eind st   0  dt
4 Ci r
Zbog promenljive struje u konturi Ci , ova kontura predstavlja izvor promenljivog magnetskog
 
polja B (t ) , a istovremeno predstavlja i izvor električnog polja statičke indukcije Eind st .
U slučaju statičke indukcije desna strana Faradejevog zakona se može napisati na sledeći
način:

d d   dB 
    BdS    dS
dt dt S S
dt
pošto se kontura C ne pomera, pa se ne menja i površ S oslonjena na tu konturu.

Stoga se indukovana elektromotorna sila statičke indukcije Eind st može odrediti iz Faradejevog
zakona, umesto preko električnog polja statičke indukcije:

dB 
eind st    dS
S
dt
Uzimajući u obzir raniju formulu za eind st , dobija se sledeća formula iz koje se može odrediti
električno polje statičke indukcije koristeći Faradejev zakon:

  dB 
C Eind st dl  S dt dS
Dinamička indukcija
Posmatra se kontura koja se kreće u odnosu na posmatrača P1 u spoljašnjem konstantnom


magnetskom polju B (sl. 3.105). Kontura sa sobom nosi svoje slobodne nosioce, koji se sa
konturom kreću u magnetskom polju. Ako je nosilac naelektrisanja Q nepokretan u odnosu na
  
konturu, posmatrač P1 vidi da na nosilac deluje magnetska sila Fm  Qv  B . Drugi posmatrač

P2 , koji se kreće brzinom v sa konturom, primećuje da je slobodni nosilac nepokretan i
  
konstatuje da sila koja deluje na njega mora biti električna, tj. Fe ind  QEind din . Sa Eind din je
označeno električno polje dinamičke indukcije nastalo usled kretanja strujne konture u

nepromenljivom magnetskom polju B . Pošto je u pitanju isto naelektrisanje, sila koja deluje na
 
njega ne zavisi od usvojenog koordinatnog sistema posmatrača, pa mora važiti Fm  Fe ind , tj.
  
Qv  B  QEind din . Odavde se za električno polje dinamičke indukcije dobija:
  
Eind din  v  B
Indukovana elektromotorna sila u konturi usled dinamičke indukcije dobija se konturnom
integracijom po celoj konturi C:
    
eind din   Eind din dl   (v  B)dl
C C

 
Eind din dEind din
 M 
v dEind st
P2

dl Q r

B C
 
n
P1 dli
i (t ) Ci
Mešovita ili složena indukcija

U slučaju mešovite indukcije, ukupna vrednost indukovanog električnog polja jednaka je zbiru
električnog polja statičke i dinamičke indukcije:
  
Eind  Eind st  Eind din
dok je ukupna indukovana elektromotorna sila jednaka zbiru pojedinačnih ems statičke i
dinamičke indukcije:
    
eind   Eind dl   ( Eind st  Eind din )dl  eind st  eind din
C C
Uzimajući u obzir ranije navedeni izraz za ems statičke indukcije, za ukupnu ems dobija se:

dB    
eind    dS   (v  B)dl
S
dt C
Koristeći Faradejev zakon elektromagnetske indukcije može se pisati:

d d  
eind      BdS
dt dt S
pa važi:

d   dB    
dt S S dt C  B)dl
BdS  dS  ( v
Maksvelova jednačina za ukupno električno polje


Ukupno električno polje jednako je zbiru električnog polja viška naelektrisanja EQ i
  
indukovanog električnog polja Eind  Eind st  Eind din :
  
E  EQ  Eind
Cirkulacija ukupnog električnog polja iznosi:
   0    

C
Edl   Q
E dl 
C
 ind  ind dl  eind
E dl  E
C C
 
eind   Edl
C

Napomenimo da za električno polje viška naelektrisanja važi zakon cirkulacije pa je:
 
 Q dl  0
C
E
Na osnovu Faradejevog zakona važi:

d  
eind    BdS
dt S
pa je:
  d  
 Edl   dt  BdS
C S
Kada je kontura nepokretna dobija se:


  dB 
C Edl  S dt dS
Poslednje dve jednačine predstavljaju Maksvelove jednačine koje se odnose na cirkulaciju
vektora jačine električnog polja. Druga jednačina je specijalni slučaj prve, kada je kontura
nepokretna.
Primeri elektromagnetske indukcije

Elektromagnetska indukcija ima veoma veliki značaj u elektrotehnici. U nastavku će biti
detaljno razmotreni nekoliko karakterističnih primera.
Linearni generator
Na slici 3.107 prikazan je model jednog linearnog električnog generatora koji se sastoji od
dugačke paralelne šine na rastojanju a . Po šinama klizi šipka bez trenja pod dejstvom

mehaničke sile Fmeh . Otpornost šina i šipke je zanemarljivo mala. Za šine je priključen otpornik

otpornosti R . Ceo sistem se nalazi u homogenom, stalnom magnetskom polju indukcije B sa
smerom ka posmatraču.
1

dFm 
   v
B  dl Eind  a
R Fm Fmeh R eind
eind 
i
C  i
2
x
Uočimo zatvorenu konturu koja se sastoji od otpornika R , šina i šipke. Ako je mehanička

sila jednaka nuli Fmeh  0 sistem se neće kretati, pa neće biti promene fluksa kroz zatvorenu

konturu, a samim tim ni indukovane elektromotorne sile ( eind  0 ). Zbog toga je struja u
konturi jednaka nuli ( i  0 ). Električna šema ovog sistema je prikazana na slici 3.108.
 
Ako na šipku deluje mehanička sila Fmeh u smeru x -ose, šipka će se kretati brzinom v u

istom smeru, i u njoj će se indukovati električno polje dinamičke indukcije Eind din . Ovo polje
   
označavaćemo kraće sa Eind . Njegova vrednost je Eind  v  B , intenzitet Eind  vB , a smer je
od 1 ka 2.
Orijentišimo konturu kao na slici. Indukovana elektromotorna sila dinamičke indukcije
eind din , koju kraće označavamo sa eind iznosi:
  
2 2
eind   (v  B)dl   vBdl  vB  dl  vBa
C
1 1
Kao posledica indukovane ems i konturi C, javlja se struja i kroz konturu čiji je smer
usaglašen sa smerom indukovane ems. U daljoj analizi zanemarujemo magnetsko polje struje
i indukovane u konturi. Jačina indukovane struje iznosi:
e vBa
i  ind 
R R
Ako je brzina kretanja šipke konstantna, tada je i indukovana ems konstantna, pa je i jačina
struje konstantna:
vBa
I
R
   
Na svaki element konture dl deluje magnetska sila dFm  ( Idl )  B usmerena u levo, u
suprotnom smeru od smera kretanja šipke. Ukupna vrednost magnetske sile koja delije na šipku
iznosi:
2 2
Fm   dFm  IB  dl  IBa
1 1
Da bi se šipka kretala stalnom brzinom, ukupna sila koja deluje na nju mora biti jednaka nuli,
odakle sledi:
Fm  Fmeh
Dakle, mehanička sila vrši rad protiv sile magnetnog polja. Snaga mehaničke sile iznosi:
Pm  Fmeh v
pa je:
2
eind (vBa) 2
Pm  IBav  (vBa) I  eind I  
R R
Prema tome, mehanička snaga je jednaka snazi Džulovih gubitaka u otporniku R . Do ovog
zaključka se moglo doći i primenom zakona o održanju energije.
Ovakav tip generatora je težak za realizaciju jer je gotovo nemoguće realizovati homogeno
magnetsko polje duž jako dugačkih šina, kao i same šine. Umesto toga prave se tzv. obrtni
generatori, koje ćemo analizirati kasnije.
Napomena. Indukovana ems u generatoru se može odrediti i na osnovu Faradejevog zakona.
Kretanjem šipke kontura C se deformiše tako da joj se menja fluks. Prema usvojenom smeru
konture C , orjentacija površi koja naleže na nju je suprotna od smera magnetske indukcije, pa
važi:

d d dx
   Bax , eind     ( Bax)  Ba  Bav
dt dt dt
Linearni motor
Na slici 3.109 prikazan je linearni električni motor, a na slici 3.110 njegova električna
šema. Jedina razlika u odnosu na linearni generator je što je u njemu uključen i idealni
naponski generator elektromotorne sile E .
Neka je šipka zakočena ( v  0 ). U kolu nema magnetske indukcije (indukovane ems) pa u
kolu teče stalna struja:
I0  E / R
Tada na šipku delije magnetska sila kao na slici:
EBa
Fm  I 0 Ba 
R
Da bi šipka mirovala, na nju, u suprotnom smeru (smeru x-ose), mora delovati mehanička sila:
Fm 0  Fmeh 0
Pretpostavimo da je mehanička sila Fmeh manja od izračunate ravnotežne sile Fmeh 0 i neka je
usmerene u smeru x-ose:
Fmeh  Fmeh 0  Fm 0
Tada se šipka kreće ulevo brzinom v , pa će se u šipci indukovati električno polje dinamičke
    
indukcije Eind din . Ovo polje ćemo kraće označavati sa Eind , a njegova vrednost je Eind  v  B .
Intenzitet polja iznosi Eind  vB a smer je od 2 ka 1.
Indukovana ems u šipci, prema usvojenom referentnom smeru konture C, iznosi:
  2   2 2
eind   Eind dl   Eind dl    Eind dl   Eind  dl   Eind a  vBa  0
C 1 1 1
Stvarni smer indukovane ems je suprotan od usvojenog smera sa slike 3.110.

Ako je brzina stalna, onda je i indukovana ems takođe stalna, pa je stalna i struja u
konturi C sa linearno zavisnošću u odnosu na brzinu (sl. 3.111):
E  eind E  vBa Ba E
I   v   kv  n
R R R R
1

   I
 dF m dl
E  v  E eind
Eind  I 0
B  a
Fm Fmeh v0
eind R 
R i i
C  0 v
2
x

Kada je brzina stalna onda je rezultujuća sila na šipku jednaka nuli, pa važi Fmeh  Fm  IBa .
Dalja razmatranja su usmerena u pravcu analize uticaja člana E  vBa , koji figuriše u izraz za
jačinu struje I motora, na radne karakteristike motora.
a) Ako je E  vBa  0 , onda: I  0 ; stvarni smerovi magnetske i mehaničke sile su kao na

slici; magnetska sila se suprotstavlja mehaničkoj sili; magnetske sila vrši rad protiv
mehaničke sile; brzina šipke v manja je od tzv. brzine praznog hoda motora, v  v0  E Ba .
Snaga magnetske sile iznosi Pm  Fm v  IaBv  eind I . Pošto je ova snaga jednaka
mehaničkoj snazi, ona se naziva mehaničkom snagom motora. Bilans snaga u motoru
iznosi:
E  RI  eind  0 / I  EI  
 RI 2  (eind I )  PE  PR  Pm
PE
PR Pm
E  vBa  E Ba 
Pm  IaBv  vBa    v  vBa
R R R 
Dakle, mehanička snaga motora je kvadratna funkcija od brzine šipke motora (sl. 3.112).
b) Ako je E  vBa  0 , onda je: I  0 ; Fmeh  Fm  IBa  0 , pa se motor nalazi u praznom
hodu (neopterećen); brzina šipke v je jednaka brzini praznog hoda motora v  v0  E Ba .
c) Ako je E  vBa  0 , onda je: I  0 , pa je stvarni smer struje suprotan referentnom sa slike;
indukovana ems eind ponaša kao generator, a ems E kao potrošač; dati motor se ponaša kao
generator; brzina šipke v veća je od brzine praznog hoda motora, v  v0  E Ba .
Ovakav režim rada motora upotrebljava se, na primer, pri kočenju vozila na električni
pogon, pri čemu se kinetička energija vraća generatoru E .
d) Ako je v  0 , onda: šipka se kreće udesno pa se mašina ponaša kao generator; E  vBa  E ;
struja motora sa zakočenom šipkom iznosi I  ( E  vBa) / R  E / R  I 0 ; jačina struje
motora je jako velika, jer je I  I 0 . U praktičnim situacijama, u ovom režimu motor vrlo
brzo pregori.

Pm B
 eind  Em sin(t   )
Pmax n a  Em

0 v0 / 2 v0 v  t
b 
 2 
1 
2  
Obrtni generator
Razmatramo dva slučaja obrtnog generatora. Prvi se bavi konstantnim magnetskim poljem u
kome rotira žičani ram, dok drugi slučaj uzima u obzir i promenljivost magnetskog polja kome
rotira ram.

Primer. Posmatramo pravougaoni zavojak (ram) stranica a i b , koji se obrće oko svoje ose

konstantnom ugaonom brzinom  u homogenom stalnom magnetskom polju indukcije B (sl.

3.113). Vektor B je normalan na osu obrtanja rama.
Magnetski fluks kroz zavojak je
(t )  BS cos   Bab cos 
 
Ugao  je ugao između normale n na površ rama i vektora B . To je funkcija vremena:
 (t )  t   0
 
gde je  0 ugao koji zaklapaju normala n i vektora B u trenutku t  0 . Sada je
 (t )  Bab cos(t   0 )
Indukovana ems u zavojku iznosi:
d 
eind (t )   
 Bab sin(t   0 )  Em cos(t   0  )  Em sin(t   )
dt Em  2

a njena vrednost je prikazana na slici 3.114.

Primer. Posmatramo obrtni generator sa slike 3. 115. Neka se algebarski intenzitet vektor
magnetske indukcije, prema usvojenom referentnom smeru, menja po sledećem zakonu:
B (t )  Bm cos t
Sada magnetski fluks kroz zavojak, za  0  0 iznosi
 (t )  Bm cos t S cos   Bm cos t ab cos t  Bm ab cos 2 t
pa je indukovana ems u zavojku:
d
eind (t )    2 Bm ab cos t sin t  Bm ab 2
cost sin  Bm ab sin 2t  Em sin 2t
t  
dt sin 2t Em
Grafik indukovane ems prikazan je na slici 3.116.
B (t )  Bm cos t
eind  Em sin 2t

n a 
Em

b  t

1 
2


3.3.2 Vihorne struje

U dosadašnjoj analizi posmatrali smo struje koje se indukuju u tankim provodnicima.
Međutim, indukovane struje se javljaju i u masivnim provodnim telima kada u tim telima
postoji indukovano električno polje. Takve struje se nazivaju vihorne (vrtložne) struje.
Kao i kondukcione struje, i vihorne struje imaju za posledicu Džulove gubitke u
provodnom telu. One nalaze primenu kod zagrevanja metala, kod elektromagnetskih kočnica i
slično. Međutim, u mnogim situacijama Džulovi gubici usled vihornih struja su štetni. Na
primer, jezgra transformatora i drugih električnih mašina se zagrevanu usled indukovanih
vihornih struja stvarajući gubitke, pri čemu se zahteva hlađenje.
Razmotrićemo se šta se događa u poprečnom preseku feromagnetskog materijala koji se
nalazi u prostoperiodičnom magnetskom polju indukcije B  Bm cos t čiji je pravac normalan
na ovaj presek (sl. 3.117). S obzirom da su feromagnetski materijali dobri provodnici struje,
poprečni presek ovog materijala se može posmatrati kao zbir, proizvoljno mnogo, provodnih
kontura (sl. 3.118). Prema Faradejevom zakonu elektromagnetske indukcije, u svakoj od tih
provodnih kontura, zbog promenljivog fluksa, indukovaće se ems. S obzirom da su provodne
konture zatvorene, u svakoj od njih će se pojaviti struja čiji je smer određen pravilom desne
šake u odnosu na vektor magnetske indukcije. Takve struje se nazivaju vrtložne (vihorne)
struje.
Pošto svaka provodna kontura pruža otpor proticanju struje kroz nju, očigledno je da
vrtložne struje dovode do pretvaranje dela magnetske energije u toplotu, prema Džulovom
zakonu. Snaga ovih gubitaka se naziva snaga gubitaka usled vrtložnih struja.
Otpornost kojom se strujna kontura suprotstavlja proticanju vrtložne struje utoliko je veća
ukoliko je njena dužina veća. Sa rastom otpornosti, opada snaga gubitaka, jer, pri istoj ems-i,
struja opada, a gubici su proporcionalni kvadratu struje.
 
B B

J
b b
 
c

c B c  N
a a
Može se pokazati da je srednja snaga gubitaka usled vrtložnih struja iznosi:

1 1 1
PJv   c3 abBm2  2   c 2 cab
 Bm   c VBm
2 2 2 2 2
24 24 V 24
gde je V zapremina feromagnetskog materijala,  njegova specifična električna provodnost i
c debljina materijala (dužina stranice bazisa kvadra koja je normalna na magnetsku indukciju

B ).
U cilju smanjenja gubitaka usled vrtložnih struja, umesto homogenih feromagnetskih
materijala, koriste se tanki limovi koji su među sobom izolovani (sl. 3.19). Srednja snaga


gubitaka PJvN jednog feromagnetskog jezgra sačinjenog od N feromagnetskih limova debljine
 iznosi:
1 1 1 1 c2 1
PJvN  N  3 abBm2  2   2 
N  ab Bm2  2   2VBm2  2   2 VBm2  2  2 PJv
24 24 c 24 24 N N
V
Odnos između ovih snaga iznosi:

2
PJv c
 N2   
PJv  
Dakle, srednja snaga Džulovih gubitaka usled vihornih struja jednog monolitnog
feromagnetskog jezgra je N 2 puta veća od srednje snage Džulovih gubitaka ekvivalentnog
jezgra sastavljenog od N limenih feromagnetskih ploča (limova). Na primer, ako je jezgro
sastavljano od 10 limova, onda je njegova srednja snaga gubitaka usled vihornih struja manja
102  100 puta u odnosu na ekvivalentno monolitno jezgro. Drugim rečima, što su limovi tanji,
to su, za istu zapreminu, učestanost  i amplitudu magnetske indukcije Bm , gubici usled
vrtložnih struja manji.
3.3.3 Induktivnosti
Posmatrajmo provodnu konturu C1 u kojoj postoji struja i1 (sl. 3.120). Struja i1 stvara

magnetsko polje indukcije B1 u svojoj okolini. Ako je okolina linearna sredina onda je: vektor
 
magnetske indukcije B1 u svakoj tački prostora je srazmeran struji i1 ( B1  i ); magnetski fluks

1 kroz posmatranu konturu je srazmeran struji i ( 1  i ); magnetski fluks vektora B1 kroz
bilo koju drugu konturu C2 , koja se nalazi u blizini posmatrane konture, je srazmeran struji i
(  21  i ). Faktori srazmernosti između struje i fluksa nazivaju se induktivnostima.
Međusobne induktivnosti
Posmatrajmo dve konture C1 i C2 u prostoru (sl. 3.120). Razmatramo dva odvojena slučaja:
uticaj konture C1 sa strujom i1 na stanje slobodne konture C2 i uticaj konture C2 sa strujom i2
na stanje slobodne konture C1 .
Slučaj 1. U konturi C1 teče struja i1 (koja može biti promenljiva ili stalna), a posmatramo šta
 
se dešava u konturi C2 (sl. 3.120)). Magnetna indukcija konture C1 je B1 . Fluks vektora B1
 
kroz površinu S2 oslonjenu na konturu C2 iznosi  21   B1dS . Ovaj fluks je linearno
S2
srazmeran struji i pa važi  21  L21i1 , gde je

 21
L21 
i1
međusobna induktivnost kontura C1 i C2 . Jedinica za (međusobnu) induktivnost je
H  Wb / A .

Međusobna induktivnost L21 dve konture zavisi od: njihovog oblika, veličine, međusobnog
položaja i premeabilnosti okoline. L21 može biti pozitivna ( L21  0 ), negativna ( L21  0 ) ili
nula ( L21  0 ). Znak međusobne induktivnosti zavisi od orjentacije kontura. Promenom
orjentacije jedne konture, znak L21 se menja. Za primer sa slike 3.120, znak međusobne

induktivnosti je pozitivan ( L21  0 ) jer je, na mestu druge konture, magnetska indukcija B1
usaglašena sa orijentacijom druge konture pravilom desne šake.
 
n2 B1

B1  21  0
S2 
 21 S2
C2 S n2
i2
C2
2
2

C2

1 n1 
1 B2
i1 i1
12
C1 C1
C1
Ako je L21  0 , onda su posmatrane konture induktivno spregnute, odnosno spregnute

posredstvom magnetskog polja. Ako je L21  0 , onda konture nisu međusobno spregnute. Ovo
se dešava kada su: konture daleko jedna od druge ili druga kontura se nalazi u vertikalnoj
simetralnoj ravni prve konture (sl. 3.121).
Postupak za određivanje međusobne induktivnosti L21 dve konture C1 i C2 podrazumeva
sledeći radnje: konture se proizvoljno orijentišu, pretpostavi se postoji struja i1 u prvoj konturi

C1 , odredi se vektor magnetske indukcije B1 koji potiče od prve strujne konture, odredi se
fluks  21 kroz drugu konturu C2 , odredi se količnik L21   21 / i1 .

Ako je struja prve konture promenljiva ( i1  i1 (t ) ), menja se vektor indukcije B1 , pa se
menja i fluks kroz drugu konturu. Na osnovu Faradejevog zakona elektromagnetske indukcije,
u drugoj konturi će se indukovati ems međusobne indukcije prve i druge konture:
d  21 d  L21i1  di
eind21      L21 1
dt dt dt
Napomena. Međusobna induktivnost L21 je konstantna jer se ne menjaju parametri od koje
ona zavisi (oblik i veličina konture, međusobni položaj kontura i premeabilnost okoline).
Napomena. Koristeći prethodnu relaciju između indukovane ems eind21 u drugoj konturi C2 i
promene struje di1 / dt prve konture C1 , može se dati nova definicija međusobne indukcije
kontura C1 i C2 :

eind21
L21  
di1 / dt
Slučaj 2. Pretpostavimo da u konturi C2 teče struja i2 (koja može biti promenljiva ili stalna), a
posmatramo šta se dešava u konturi C1 (videti sliku 3.122). Magnetna indukcija konture C2 je
   
B2 . Fluks vektora B2 kroz površinu S1 oslonjenu na konturu C1 iznosi 12   B2 dS . Ovaj
S1
fluks je linearno srazmeran struji i2 pa važi 12  L12i2 , gde je :

11
L12 
i2
međusobna induktivnost kontura C2 i C1 .

Ako je struja druge konture promenljiva ( i2  i2 (t ) ), menja se vektor indukcije B2 , pa se
menja i fluks kroz prvu konturu. Na osnovu Faradejevog zakona elektromagnetske indukcije, u
prvoj konturi će se indukovati ems međusobne indukcije druge i prve konture:
d 12 d  L12i2  di
eind12      L12 2
dt dt dt
Postavlja se pitanje kakva veza postoji izmeću međusobne induktivnosti L12 i L21 . Odgovor
zavisi od osobina sredine u kojoj se nalaze konture C1 i C2 . Ako je sredina neferomagnetska
(linearna), onda uvek važi L12  L21 . Ako je sredina feromagnetska, onda je ona, po pravilu,
nelinearna, pa se induktivnosti ne mogu definisati. Međutim, ako smatramo da je
feromagnetska sredina približno linearna, onda i za nju važi L12  L21 . Pri tome, sredina može
biti u opštem slučaju nehomogena. Osobina jednakosti međusobnih induktivnosti ( L12  L21 )
strujnih kontura omogućava uštedu u proračunu međusobnih induktivnosti, jer je dovoljno
odrediti samo L12 ili samo L21 .
dx l 
C2 I1
I1
  1 2
n2 B1
C1 b
N1 N2
S2 dS2
c a 1 2

x x S B1
Primer. Odredimo međusobnu induktivnost dugačkog pravolinijskog provodnika i

pravougaone provodne konture, koji se nalaze u vazduhu (sl 3.123).
Pošto je vazduh linearna sredina, važi L12  L21 , pa je potrebno odrediti L12 ili L21 .
Opredelimo se za L21 . Neka je data struja I1 pravolinijskog provodnika. Uočimo konture C1 i

C2 sa slike 3.123. Njihovi referentni smerovi su usvojeni proizvoljno. Kontura C1 je

zamišljena kontura koja u stvari zatvara strujno kolo beskonačno dugačkoj pravolinijskog

provodnika sa strujim I1 . Sa B1 je označen vektor magnetske indukcije provodnika sa strujom
I1 . Njena vrednost je od ranije poznata.

Fluks  21 vektora magnetske indukcije B1 kroz površinu S2 obuhvaćenu konturom C2 je
takođe poznat od ranije i iznosi:
 bI a  c
 21  0 1
2 c
Za međusobnu indukciju L21 dobija se:
 21 0b a  c
L21  
I1 2 c
odakle sledi:
0b a  c
L12  L21 
2 c
Ukoliko bi se za konturu C2 usvojio suprotan smer, fluks  21 bi bio negativan:
0bI1 a  c
 21  
2 c
pa bi međusobna indukcija takođe bila negativna:
 b ac
L21   0  L12
2 c
Napomena. Za ovaj primer direktno određivanje međusobne indukcije L12 je teško, jer ona

zahteva poznavanje izraza za magnetsku indukciju B2 koja potiče od pravougaone konture C2
sa pripadajućom strujom I 2 . Ovaj izraz je jako složen i teško se analitički dolazi do njega.
Umesto toga, pokazali smo da je moguće odrediti L21 na jednostavniji način. Prema tome,
prilikom određivanja međusobne indukcije dve provodne konture u lineranoj sredini, treba
usvojiti struju one konture čija se magnetska indukcija lakše određuje, a tražiti fluks kroz površ
druge konture.
Primer. Odredimo međusobnu indukciju dva ravnomerno i gusto motana kalema na jednom
tankom torusnom jezgru srednjeg obima l i magnetne premeabilnosti  . Broj zavojaka prvog
i drugog kalema su redom N1 i N 2 . Kalemovi su orjentisani kao na slici 3.124.

Neka kroz prvi kalem teče stalna struja I1 . Magnetna indukcija B1 , koja potiče od prvog
kalema kanalisana je u jezgru. Njen intenzitet je poznat od ranije i iznosi B1   N1 I1 / l .
 
Magnetni fluks kroz drugi kalem je  21   B1dS , gde je S2 površina oslonjena na žicu
S2
drugog kalema. Ova površ je složenog oblika, ali ukoliko se pretpostavi da se zavojci
geometrijsko zatvoreni, ona se može aproksimirati sa S 2  N 2 S , gde je S površina poprečnog
preseka torusnog jezgra. Sada je:
   N1 N 2 I1S
 21  N 2  B1dS  N 2  B1dS  N 2 B1  B1dS  N 2 B1S 
S S S
l
Međusobna indukcija L21 iznosi:

 21  N1 N 2 S
L21  
I1 l
Isti rezultat se dobija i za L12 ako se krene od struje drugog kalema ( I 2 ).
Primer. Posmatrajmo kalemove namotane na torusno feromagnetsko jezgro iz prethodnog
primera (sl 3.124). Neka je struja prvog kalema prostoperiodična funkcija vremena
i1 (t )  I m cos t . Treba odrediti napon na krajevima drugog kalema.
Na slici 3.125 predstavljena je uprošćena sliku spregnutih kalemova sa slike 3.124. Napon
između otvorenih krajeva 22 drugog kalema iznosi:
di di  N1 N 2 S
u22  eind21  ( L21 1 )  L21 1   L21 I m sin t    I m sin t
dt dt l
 N1 N 2 S I m
 sin(t   )  U 22 m sin(t   )  U 22 m cos(t     / 2)
l
 U 22 m cos(t   / 2)
Vidimo da je i napon prostoperiodična funkcija vremena. Ovaj napon fazno prednjači struji
prvog kalema za ugao od  / 2 rad.
d D d
C1 C2
i1 0
1 2
eind21 2
1 I1 I1

1 1 2 2
 dva paralelna komplanarna

Primer. Može se pokazati da podužna međusobna induktivnost L21
dvožična voda prikazana na slici 3.126 iznosi:
 D(2d  D)
  0 ln
L21
2 (d  D)2
Sopstvena induktivnost
Posmatrajmo usamljenu, krutu i nepokretnu provodnu konturu sa strujom i koja može biti

stalna ili promenljiva u vremenu (sl. 3.127). Magnetska indukcija te struje je B i linearno je

srazmerna struji i . Fluks  vektora B kroz površ S oslonjenu na konturu C naziva se
sopstvenim fluksom. Sopstveni fluks je linearno srazmeran struji i   Li , gde je

L
i

sopstvena induktivnost konture (induktivnost, samoinduktivnost). Sopstvena induktivnost

zavisi od oblika i veličine konture, kao i premeabilnosti okoline. Jedinica u SI sistemu za
sopstvenu induktivnost je ista kao i za međusobnu induktivnost (H).
Ako je struja i promenljiva, u konturi se indukuje ems samoindukcije
d dLi di
eind     L
dt dt dt
jer induktivnost L ne zavisi od vremena. Sopstvena induktivnost je uvek pozitivna i ne zavisi
od izbora referentnog smera konture.
l 
 I 
n  B
B 1
S
S N
1 I N
i C 
B
Primer. Posmatramo kalem sa N zavojaka namotan na

torusno feromagnetsko jezgro permeabilnosti  (sl. 128).

Pretpostavimo da u kalemu postoji stalna struja I . Treba B
odrediti sopstvenu induktivnost ovog kalema. I N
Magnetska indukcija kalema je poznata od ranije i iznosi 
 B
B   NI / l . Fluks vektora B kroz poprečni presek jezgra je
I N
  BSN   N 2 IS / l . Prema tome, sopstvena induktivnost

iznosi: B
L   / I   N 2S / l I N
Primer. Posmatrajmo veoma dugačak solenoid sa jezgrom od
feromagnetskog materijala permeabilnosti  (sl. 3.129). Slika 3.130
Magnetska indukcija u njemu je približno homogena i uz
zanemarivanje ivičnih efekata iznosim B   N I   NI / l .
Dobijena formula je ista kao i formula za magnetsku indukciju u jezgru torusa. Ovo se
moglo i očekivati, s obzirom da se dugi solenoid može posmatrati kao specijalni slučaj torusa
čiji je poluprečnik znatno veći u odnosu debljinu jezgra torusa. Pri tome, dužinu solenoida

treba protumačiti kao srednju liniju torusa. Fluks vektora B kroz poprečni presek jezgra
solenoida S iznosi:   BSN   N 2 IS / l . Sopstvena induktivnost solenoida iznosi:
L   / I   N 2S / l
Kalem promenljive induktivnosti se realizuje pomeranjem jezgra duž ose solenoida (sl.
3.130). Kada je jezgro izvučeno induktivnost je najmanja. Induktivnost je najveća kada je
jezgro potpuno uvučeno u solenoid.

Veza između međusobne induktivnosti i sopstvenih induktivnosti
Sopstvene induktivnosti kalema sa dva namotaja na torusnom jezgru (sl. 3.131) poznate su
od ranije i iznose:
 N12 S  N 22 S
L1  , L2 
l l
Apsolutna vrednost međusobne induktivnosti ova dva kalema je:
 N1 N 2 S
L12  L21 
l
Jačina sprege između kalemova opisuje se koeficijentom induktivne sprege:
L12
k
L1 L2
U opštem slučaju, za dva proizvoljna spregnuta kalema koeficijent sprege je u granicama
0  k  1 . Za kalemove sa torusnim linearnim feromagnetskim jezgrom važi k  1 , dok je za
ostale spregnute kalemove po pravilu k  1 . Donja granica koeficijenta induktivne sprege je
k  0 , što odgovara slučaju kada nema sprege između kalemova.
Koristeći koeficijentom induktivne sprege, međusobne induktivnosti kalemova se mogu
iskazati u sledećem obliku:
L12   k L1 L2
l  C1 i i
I1 1 1
i eind
1 2 1  
u L u eind
N1 N 2
 
1 2 2
 2 2
S B1
(a) (b)
Idealni kalem
Posmatramo žičanu konturu prikazanu na slici 3.132. Kontura je, preko svoja dva
priključaka, vezana na napon u , tako da u konturi postoji promenljiva struja i (t ) . Zbog
promenljive struje i (t ) , u konturi se javlja ems samoindukcije eind . Pod pretpostavkom da u
konturi nema Džulovih gubitaka, ovakva kontura se naziva idealnim kalemom. Idealni kalem
se u električnim šemama predstavlja pomoću simbola prikazanog na slici 3.133.a, gde je sa L
označena sopstvena induktivnost konture. Indukovana ems se predstavlja idealnim naponskim
generatorom kao na trećoj slici 3.133.b. Veza između ems eind i struje kroz konturu data je sa:
eind   Ldi / dt
Prema usvojenim referentnim smerovima sa slike, napon na krajevima idealnog kalema iznosi:
u  eind  Ldi / dt

Primer. Ako je struja kalema prostoperiodična, i(t )  I m cos t , tada je napon kalema
u  Ldi / dt   I m L sin t  I m L cos(t   / 2)
Dakle, napon kalema prednjači za  / 2 rad u odnosu na struju kalema.
C1
i1
1 eind1
u (t )  uR 
u1 n1
1 i 
i (t ) 1 
 R   B1
  t u L uL
 eind2
2

n2
2
C2 2
i2
2  u2
Realni kalem
Ukoliko se Džulovi gubici ne mogu zanemariti, onda se umesto idealnog kalema posmatra
tzv. realni kalem. Ovaj kalem predstavlja rednu vezu idealnog kalema i otpornika kojim se
modeluju gubici u kalemu. Električna šema realnog kalema prikazana je na slici 3.135. Na
osnovu II Kirhofovog zakona, napon na krajevima realnog kalema iznosi:
di
u  uL  uR  L  Ri
dt
Primer. Ako je struja kalema prostoperiodična, i(t )  I m cos t , onda je napon na krajevima
realnog kalema:
u  Ldi / dt  Ri   I m L sin t  RI m cos t
Ekvivalentna šema spregnutih kalemova

Posmatramo dve spregnute konture ako na slici 3.136. Gubitke u konturama zanemarujemo,
a jedini efekat koji postoji u konturama je pojava indukovane ems. Induktivnosti kontura su L1
i L2 , a koeficijent sprege je k . Za međusobnu induktivnost važi:
L12  L21   k L1 L2
Znak međusobne induktivnosti će biti analiziran kasnije.
Konture su vezane na napone u1 i u2 , a kroz njih teku struje i1 i i2 . Referentni smerovi
napona i struja su usaglašeni. Ukupna magnetska indukcija jednaka je zbiru indukcija pojedinih
  
strujnih kontura, B  B1  B2 . Ukupni fluks kroz prvu konturu iznosi:
1  11  12

gde je 11 sopstveni fluks prve konture (koji potiče od i1 ), a 12 magnetski fluks prve
konture koji potiče od struje i2 . Slično važi i za drugu konturu:
 2   21   22
gde je  22 sopstveni fluks druge konture (koji potiče od i2 ), a  21 magnetski fluks prve
konture koji potiče od struje i1 . Ako se fluksevi iskažu preko odgovarajućih induktivnosti i
struja, dobija se:
1  L11i1  L12i2 ,  2  L22i2  L21i1
Indukovane ems u prvoj i drugoj konturi, prema usvojenim referentnim smerovima sa slike,
iznose:
d 1 d 11 d 12 di di
eind1       L11 1  L12 2
dt dt dt dt dt
d 2 d  22 d  21 di di
eind2       L22 2  L21 1
dt dt dt dt dt
Prema usvojenim referentnim smerovima sa slike, naponi na krajevima kalemova iznose:
di di di di
u1  eind1  L11 1  L12 2 u2  eind2  L22 2  L21 1
dt dt dt dt
i1 i2 i1 i2 i1 i2
1 2 1 2 1 2

 eind1 eind2   k   k 
u1 u2 u1 L1 L2 u2 u1 L1 L2 u2
 
1 2 1 2 1 2
Shodno prethodnim relacijama, spregnuti kalemovi se mogu prikazati pomoću

ekvivalentnih generatora ems eind1 i eind2 , kao na slici 3.137. Električna šema spregnutih
kalemova prikazana je na slici 3.138. Na šemi su označene sopstvene induktivnosti kalemova
L1 i L2 , dok je sprega označena linijom sa strelicama na oba kraja pored kojih je obeležen
koeficijent sprege k .
Znak međusobne induktivnosti je određen položajem tačkica na električnoj šemi. Po jedan
kraj svakog kalema se obeleži tačkom. Po dogovoru, ako oba referentna smera struja kalemova
ulaze u krajeve kalemova obeležene tačkama, ili izlaze iz tih krajeva, međusobna induktivnost
je pozitivna, tj. L12  k L1 L2 . Ako jedan referentni smer ulazi u kraj kalema obeležen sa
tačkom, a drugi izlazi iz kalema obeležen tačkom (sl. 3.139), tada je L12   k L1 L2 .
Primer. Na slici 3.140 prikazana su dva spregnuta kalema. Za usvojene referentne smerove

kontura, odnosno struja u njima, vidi se da su vektor indukcije prvog kalema B1 i vektor

normale n2 na površinu zavojaka drugog kalema suprotnih smerova. To znači da pozitivan

porast struje i1 (ili indukcije B1 ) dovodi do smanjenja fluksa  21 drugog kalema, pa je
d  21 / dt  0 . Iz eind2   d  22 / dt  d  21 / dt sledi da dolazi do povećanja ems eind2 , a iz

u2  eind2 znači da se napon u2 smanjuje po znaku. Dakle, povećavanjem struje i1 dolazi do

smanjenja napona u2 . Zbog toga je sprega između kalemova negativna, pa je L12  k L1 L2 .
Električna šema spregnutih kalemova je prikazana na slici 3.139.
Napomena. Za usaglašene referentne smerove napona u1 i struje i1 , odnosno napona u2 i
struje i2 , relacije između napona i struje spregnutih kalemova glase:
di1 di di2 di
u1  L11  L12 2 , u2  L22
 L21 1
dt dt dt dt
di di di di
Predznaci svih članova L11 1 , L12 2 , L22 2 i L21 1 su pozitivni bez obzira na položaj
dt dt dt dt
tačaka kalemova koje definišu znak međusobne induktivnosti. Drugim rečima, položaj tačaka
kalemova određuje samo znak međusobne induktivnosti L12  L21   k L1 L2 , a ne utiče na
predznake pomenutih članova. Ako, na primer, smerovi u2 i struje i2 nisu usaglašeni (sl.
3.141), onda važi:
di di di di
u1  L11 1  L12 2 , u2   L22 2  L21 1
dt dt dt dt
i1 i1 i2
 1 2
1 B1
 k
1 u1 L1 L2 u2
i2

2
1 2
2 
n2
Transformator
Transformatori su naprave koje se sastoje od feromagnetskog jezgra na kome su namotana
dva kalema. Kalemovi su međusobno spregnuti, a sprega je obično veoma jaka ( k  1 ).
Uvodimo sledeće pretpostavke: feromagnetski materijal od koga je načinjeno jezgro
transformatora je linearan, i Džulovi gubici u provodnicima kalemova, zatim usled vihornih
struja i histerezisa se zanemaruju. Ukoliko se dodatno pretpostavi da nema rasipanja fluksa van
jezgra, onda je koeficijent sprege k  1 . Transformator sa ovim osobinama se naziva savršeni
transformator. Primer savršenog transformatora jesu dva kalema na torusnom jezgru.
U praksi se mnogo češće koristi transformator sa jezgrom u obliku isečenog kvadra (sl.
3.142) zbog toga što se ovaj tip jezgra može lakše izraditi od limova naslaganih jedan na drugi,
u cilju smanjivanja gubitaka usled vihornih struja. Međutim, četvrtasti oblik jezgra povećava
magnetsko rasipanje, pa je koeficijent sprege nešto manji nego kog torusnog transformatora.
Pretpostavimo da je rasipanje ipak zanemarljivo, tj, neka je k  1 .

Prvi namotaj (sa leve strane) naziva se primar, a drugi (sa desne strane) sekundar. Primar
sadrži N1 zavojaka, a sekundarni N 2 . Srednji linija jezgra iznosi l , permeabilnost je  , a
poprečni presek jezgra je S . Magnetski fluks  je isti kroz svaki poprečni presek jezgra.
Ekvivalentna šema transformatora prikazana je na slici 3.138.

B i10 i2  0

n1 S   1 2
i1 i2
  k  1 
 H 
u1 L1 L2 u2
u1 N1 N2 u2
l
 
n2 1 2

Analiza rada transformatora

Posmatramo najpre slučaj praznog hoda savršenog transformatora, kada je primar priključen na
generator napona u1 , a sekundar je otvoren (sl. 3.143). Označimo struju primara transformatora
u praznom hodu sa i10 . Jednačine transformatora su:
d 1 dN1 d
u1  eind1    N1
dt dt dt
d  2 dN 2  d
u2  eind2    N2
dt dt dt
Količnik napona primara i sekundara savršenog transformatora iznosi:
u1 N1

u2 N 2
Napomenimo da ovaj rezultat važi samo ako nema rasipanja fluksa ( k  1 ), tj, ako je fluks isti
kroz svaki poprečni presek jezgra. Koristeći Amperov zakon za konturu, koja se poklapa sa
srednjom linijom jezgra, ima se:
Ni
Hl  N1i10  H  1 10
l
 N1i10 S
  BS   HS 
l
d d  N1i10 S  N12 S di10 di
u1  N1  N1   L1 10
dt dt l l dt dt
di
u1  L1 10
dt
Dakle, veza između napona i struje primara transformatora u praznom hodu je ista kao i kod
usamljenog kalema. Alternativno objašnjenje za ovo je sledeće. Pošto u sekundaru nema struje,
sekundar ne stvara magnetsko polje, pa ne utiče na primar.

Neka se sada na sekundar savršenog transformatora, koji je prethodno radio u praznom

hodu, priključi neki potrošač (npr. otpornost R ) kao na slici 1.144. Napon primara u1 ostaje
isti kao i u praznom hodu.
Jednačine transformatora su:
d 1 dN1 d
u1  eind1    N1
dt dt dt
d  2 dN 2  d
u2  eind2    N2
dt dt dt
Količnik napona primara i sekundara takođe iznosi:
u1 N1

u2 N 2
Pošto se napon primara ne menja priključivanjem potrošača, ne menja se ni d  / dt , pa je
magnetski fluks kroz jezgro transformatora ostao isti i nakon priključivanja potrošača. To dalje
znači da je i magnetska indukcija B u presecima jezgra ostala ista, a sami tim i jačina
magnetskog polja H  B /  . Veličina za koju pouzdano znamo da se promenila nakon
priključivanja potrošača na sekundar transformatora je jačine struje sekundara i2 .
Primenom Amperovog zakona duž srednje linije jezgra dobija se:
Hl  N1i1  N 2i2
Pošto se jačina polja H nije promenila, neće se promeniti ni proizvod Hl , koji je pre promene
iznosio Hl  N1i10 . Dakle, važi:
N1i1  N 2i2  N1i10
Odavde sledi da je, pri priključivanja potrošača, došlo i do promene struje primara sa vrednosti
i10 na vrednost i1 .
i1 i2 i1 i2
1 2 1 2
 k 1   N1 : N 2 
u1 u1 L1 L2 R u2
L1 L2 R u2

1 2 1 2
Savršeni transformator čija permeabilnost jezgra teži beskonačnosti (    ) naziva se

idealni transformator. Iz izraza H  B /  sledi da, u slučaju idealnog transformatora, jačina
magnetskog polja teži nuli ( H  0 ). Zbog toga važi Hl  N1i10  0 , odakle sledi da struja
praznog hoda idealnog transformatora teži nuli i10  0 . Zbog toga je Hl  N1i1  N 2i2  0 ,
čijim rešavanjem se konačno dolazi do izraza za količnik struja primara i sekundara idealnog
transformatora:
i1 N
 2
i2 N1

Pošto je idealni transformator specijalni slučaj savršenog transformatora, za količnik napona se
ima:
u1 N1

u2 N 2
Električna šema idealnog transformatora prikazana je na slici 3.145. Umesto koeficijenta
sprege k , koji je korišćen na električnoj šemi savršenog transformatora, na šemi idealnog
transformatora se zadaje odnos broja zavojaka primara i sekundara N1 : N 2 .
3.3.4 Energija magnetskog polja
Kalem bez jezgra

Neka je dat idealni kalem bez jezgra prikazan na slici 1.146. Posmatramo dva procesa:
priključivanje kalema na napajanje i isključivanje struje kalema.
Po zatvaranju prekidača  (sl. 3.147), u trenutku t  0 , kalem se priključuje na napon u
realnog naponskog izvora ems E i unutrašnje otpornosti R , i u njemu se uspostavlja struja i .
Može se pokazati da se struja kalema menja po sledećem zakonu:
E  
t
i (t )   i  e  , t  0

R 
gde je   L / R vremenska konstanta kola. Posle dovoljno dugog vremena (matematički
t   ), struja kalema postaje konstantna i iznosi i()  I  E / R . Tada kažemo da je kalem
ušao u stacionarni radni režim, tj. da je nastupilo stacionarno stanje po uključenju kalema na
napajanje.
U vremenskom intervalu dt napon generatora u izvrši rad:
dAg  u dq  ui dt
Ako se kalem zameni idealnim naponskim generatorom ems eind (sl. 3.148) važi u  eind , pa
je:
d
dAg  eind i dt  idt  i d 
dt
 i i

 
R R R
L  u L u eind
 
E E 
E
Prethodni rezultat važi kako za linearni, tako i za nelinearni kalem.

Ako je kalem linearan, onda dodatno važi   Li , pa je d   d ( Li )  Ldi . Shodno tome
je:

dAg  i d   Li di
Uloženi rad napona generatora se u celosti troši na promenu magnetske energije:
dWm  dAg  i d   Li di
Od trenutka uključivanja prekidača t  0 pa do posmatranog stacionarnog stanja, jačina struje
kalema se promeni sa i  0 na i  I  E / R .
Ukupan rad generatora do stacionarnog stanja iznosi:
I I I
1 2
Ag  
i 0
dAg  
i 0
Li di  L  i di 
i 0
2
LI
Ukupna magnetska energija kalema do uspostavljanja stacionarne struje kalema ( I ) jednaka je

ukupnom radu izvora:
1 2 1 1 2
Wm  LI  I 
2 2 2 L
gde je  magnetski fluks kalema sa strujom I . Dakle, pri uspostavljanju struje kalema,
celokupan rad generatora se troši na povećanje magnetske energije sadržane u magnetskom
polju kalema.
Pri isključivanju idealnog kalema sa napajanja dolazi do vrlo brzog ukidanja struje kalema
sa stacionarne vrednosti i  I  E / R na vrednost i  0 . Pri tome, fizički smer struje
isključenja kalema je suprotan ( i  0 ) od smera stacionarne struje kalema ( I  E / R  0 ).
Kao posledica promene struje kalema, u njemu se indukuje ems koja se suprotstavlja ovoj
promeni. Fizički smer ove ems je suprotan od smera ems ( eind  0 ) koja se javlja u kalemu
prilikom njegovog priključenja na napajanje. Indukovana ems u kalemu vrši rad, i u intervalu
vremena dt , on iznosi:
d
eind idt   idt  i d    Li di
dt
Ukupan rad indukovane ems iznosi:
0
1
 ( Li) di  2 LI
2
iI
Ovaj rad je jednak magnetskoj energiji akumuliranoj u kalemu pre početka procesa ukidanja
struje kalema. Dakle, pri ukidanju struje idealnog kalema, celokupna magnetska energija
kalema se iz magnetskog polja vraća u električno kolo.
Lokalizacija magnetske energije

Posmatrajmo tanak torusni kalem sa N zavojaka bez jezgra, čija je zapremina V  Sl .
Jačina magnetskog polja u torusu iznosi H  NI / l , a induktivnost kalema je L  0 N 2 S / l .
Magnetska energija ovog sistema iznosi:
1 2 1 0 N 2 I 2 S 1 N 2I 2 1 1
Wm  LI  L   0 Sl 2  0 H 2 Sl  0 H 2V
2 2 l 2 l 2 2
 
Pošto je torus tanak, intenzitet vektora H ( B ) je približno isti u svakoj tački jezgra i važi
 
B  0 H , pa se može definisati gustina magnetske energije izražena u jedinicama J / m3 :

Wm 1 1 B2 1 1 
wm   0 H 2   BH  BH
V 2 2 0 2 2
Ukupna magnetska energija u zapremini V iznosi:
Wm   wm dV
V
Možemo reći da je magnetska energija kalema bez jezgra lokalizovana u magnetskom polju
kalema.
l  B B
I B0
B0
1
dB dB
S
N
1
 0 H0 H 0 H H 0 H
H
Kalem sa jezgrom od linearnog feromagnetika

Posmatrajmo kalem sa jezgrom od linearnog feromagnetika prikazan na slici 3.149. Za ovaj
sistem važe iste relacije za gustinu magnetske energije kao i kod kalema bez jezgra, s tim što se
umesto permeabilnosti vazduha 0 koristi permeabilnost jezgra   0 r . Dakle:
1 1 B2 1 1 
wm  H 2   BH  BH
2 2  2 2
Priraštaj gustine magnetske energije pri promeni magnetske indukcije iznosi:
1
dwm  H dB
2
Na karakteristici magnetisanja, koja predstavlja linearnu pravu, prethodni izraz predstavlja
površinu šrafiranog trapeza prikazanog na slici.
Pri uspostavljanju magnetnog polja u kalemu sa jezgrom, sa vrednosti B  0 na vrednost
B  B0 zapreminska gustina uloženog rada iznosi:
B0 B0 B0
1 1 B02 1
wm  
B 0
dwm  
B 0
H dB 
 B0
B dB 
2  2
 B0 H 0
Grafički, ovaj rezultat odgovara površini osenčanog trougla iznad karakteristike magnetisanja
(sl. 3.150).
Obrnuto, pri smanjivanju magnetskog polja sa vrednosti B  B0 na vrednost B  0 , radna
tačka na karakteristici magnetisanja pomera se u suprotnom smeru u odnosu na proces
magnetisana. Zahvaćena površ iznad krive magnetisanja, koja odgovara zapreminskoj gustini
energije, jednaka je osenčanom trouglu sa slike.
Prema tome, rad uložen u magnetisanje jezgra u potpunosti se vraća kada se magnetsko
polje ukine, odnosno kada se ukine struja kalema.

I ovde se može reći da je magnetska energija kalema sa jezgrom od linearnog

feromagnetika lokalizovana u magnetskom polju kalema.
Kalem sa jezgrom od nelinearnog feromagnetika bez histerezisa

Ako je feromagnetik od koga je načinjeno jezgro kalema nelinearan, ali bez histerezisa (sl.
3.151), onda je karakteristika magnetisanja nelinearna, ali jednoznačna. Slično kao i kod
linearnog jezgra, priraštaj zapreminske gustina magnetske energije usled magnetisanja jezgra
iznosi dwm  H dB (šrafirani deo na slici 3.151)
Ukupna zapreminska energija pri uspostavljanju magnetskog polja sa vrednosti B  0 na
vrednost B  B0 iznosi:
B0 B0
wm  
B 0
dwm  
B 0
H ( B) dB
i jednaka je površi iznad krive magnetisanja.

Pri smanjivanju magnetskog polja sa vrednosti B  B0 na vrednost B  0 , radna tačka se
pomera duž karakterske magnetisanja, ali u suprotnom smeru u odnosu na proces magnetisanja,
tako da se površ iznad krive magnetisanja ne menja. Zbog toga se rad, koji je uložen prilikom
magnetisanja jezgra, u potpunosti vraća električnom kolu po ukidanju polja.
I ovde se može reći da je magnetska energija kalema sa jezgrom od nelinearnog
feromagnetika bez histerezisa lokalizovana u magnetskom polju kalema.
Kalem sa jezgrom od nelinearnog feromagnetika sa histerezisom

Posmatramo kalem sa jezgrom od feromagnetskog materijala sa izraženim histerezisom
prikazanim na slici 3.152.
Pri prvom uspostavljanju magnetskog polja, sa vrednosti B  0 na vrednost B  B0 , radna
tačka na karakteristici magnetisanja pomera se duž krive 0-2 (sl. 3.153). Zapreminska gustina
rada, koja je za zadato H  0 , uložena u promenu magnetske indukcije dB  0 u
feromagnetiku, je pozitivna i jednaka je zapreminskoj gustini energije dwm  H dB  0 .
Ukupna vrednost gustine magnetske energije, pri povećanju magnetske indukcije duž krive 0-2
(uspostavljanje magnetskog polja), je takođe pozitivna i iznosi:
B0 B0
wm  
B 0
dwm  
B 0
H ( B) dB
Njena brojna vrednost je jednaka površi iznad krive 0-2-2’-0 koja je prikazana na slici 3.154.
Pri smanjenju magnetskog polja, radna tačka se pomera duž krive 2-3 u smeru od 2 ka 3.
Gustina magnetske energije, za zadato H  0 i promenu magnetske indukcije dB  0 , je
negativna i iznosi dwm1  H dB  0 . Ukupna vrednost gustine magnetske energije, pri
smanjivanju magnetske indukcije duž krive 2-3, je takođe negativna i iznosi:
Br Br
wm1  
B  B0
dwm  
B  B0
H ( B) dB  0
 
0
Gustina energije wm1 je po apsolutnoj vrednosti jednaka površini iznad krive 2-3 (osenčani deo
površi 2-2’-3-2 na slici 3.154) i predstavlja onaj deo magnetske energije kalema sa jezgrom

koja se vraća nazad u električno kolu u obliku električne energije. Sa slika 3.153-154 se vidi da
je wm1  wm , što znači da je vraćena gustina energije iz magnetnog polja u električno kolo
manja od uloženog rada po jedinici zapremine koji je utrošen za formiranje magnetskog polja.
B B B B
2 2 B0 B0 B0
2 2 2
3 2 2 () 2
()
Ch ()
4 dB Br 3
0 1 3
H
6 0 H H 0 H 0 H0 H 0 H0 H
5 5
Gustina magnetske energije pri magnetisanju kalema duž krive 0-2-3 jednaka je zbiru
gustina energija wm i wm1 na pojedinačnim putanjama 0-2 i 2-3, što odgovara osenčanoj površi
0-2-3-0 koja je prikazana na slici 3.155. Ova gustina magnetske energije predstavlja
zapreminski gustinu gubitaka u jezgru usled njegovog magnetisanje duž putanje 0-2-3.
Slična analiza se može sprovesti i za preostala delove histerezisne krive.
Važan slučaj za praksu je naizmenično magnetisanje. Tada radna tačka opisuje zatvoreni
ciklus histerezisa (sl. 3.152). Da bi odredili bilans zapreminske gustine uloženog rada tokom
jednog ciklusa histerezisa krećemo od tačke 1. U sledećoj tabeli prikazani su delovi histerezisa
i njihove pripadajuće karakteristike polja i energetske karakteristike. Kada se izvrši algebarsko
sumiranje svih pozitivnih i negativnih površi, dobija se površ omeđena histerezisnom petljom
(konturom Ch na sl. 3.152) koja iznosi:
wmh   H dB  0
Ch
Deo krive Karakteristika polja Znak gustine Površ koja

histrerezisa energije wm odgovara gustini
energije wm
kriva 1-2 H  0, dB  0  HdB  0 + 0-1-2-2’-0
kriva 2-3 H  0, dB  0  HdB  0 - 2-2’-3-2
Algebarski zbir 0-1-2-3-0-1
kriva 3-4 H  0, dB  0  HdB  0 + 0-3-4-0
kriva 4-5 H  0, dB  0  HdB  0 + 0-4-5-5’-0
kriva 5-6 H  0, dB  0  HdB  0 - 5-5’-6-5
Algebarski zbir 0-4-5-6-0
kriva 6-1 H  0, dB  0  HdB  0 + 0-6-1-0
Algebarski zbir svih površi 1-2-3-4-5-6-1

Ova površ predstavlja zapreminsku gustinu gubitaka pri magnetisanju tokom jednog ciklusa
histerezisa. Kao što smo ranije naglasili, gubici usled histerezisa pretvaraju se u toplotu.
Rad izgubljen tokom jednog ciklusa histerezisa, na nivou celog jezgra zapremine V , iznosi:
Wh   wh dV
V
Ako je trajanje jednog ciklusa konstantno i iznosi T , onda je srednja snaga gubitaka usled
histerezisa:
1
Ph   wh dV  f  wh dV
TV V
Dakle, srednja snaga gubitaka usled histerezisa srazmerna je frekvenciji f ponavljanja ciklusa.
Zbog prisutnih histerezisnih gubitaka, magnetska energija kalema sa jezgrom od
nelinearnog feromagnetika sa histerezisom nije lokalizovana striktno u magnetskom polju
kalema, već je delimično akumulirana i u samom feromagnetskom jezgru. Zbog toga, energija
magnetskog polja, koja se vraća nazad električnom kolu po isključivanju struje kalema, nije
jednaka uloženom radu koji je potrošen za uspostavljanje magnetskog polja kalema. Drugim
rečima, zaostala energija u jezgru kalema se bespovratno troši na gubitke usled histerezisa, koji
se manifestuju u obliku zagrevanja jezgra.
Određivanje magnetskih sila preko energije

Rezultantna sila ili momenat magnetskih sila koje deluju na kruto telo (strujnu konturu ili
komad feromagnetskog materijala) može se odrediti metodom virtuelnih radova. Po ovoj
metodi, zamislimo da se telo malo pomeri pod dejstvom magnetskih sila (translatorno za
određivanje sile ili rotaciono za određivanje momenta sila). Zatim se odredi rad koji su pri
tome izvršile magnetske sile, a iz rada se odredi odgovarajuća komponenta rezultantne
magnetske sile, odnosno momenta.
Posmatrajmo sistem od N strujnih kontura (kalemova) i feromagnetskih tela. Strujne
konture su priključene na električna kola koja održavaju struje u njima. Jednostavnosti radi
smatraćemo da je svaka kontura priključena na po jedan generator. Takav generator može biti
na primer Tevenenov generator, kojim se zamenjuje ostatak dela kola, ili kompenzacioni
generator, kojim se zamenjuje napon prema ostatku dela kola.
Ukoliko u konturama ima Džulovih gubitaka, otpornosti ovih kontura ćemo pridružiti
otpornostima njihovih napojnih generatora, tako da u konturama nema termogenih otpornosti.
Struje u konturama iznose i j , j  1, , N .
Prilikom zamišljenog pomeraja, u opštem slučaju menja se magnetno polje u svim tačkama
sistema. Zbog promene magnetskog fluksa kroz svaku konturu ( d j , j  1, , N ), u
konturama se indukuju elektromotorne sile. Rad svakog od generatora tada iznosi:
dAgj  i j d  j
Ukupan rad svih generatora prilikom pomeraja je
N N
dAg   dAgj   i j d  j
j 1 j 1
Ovaj rad se deli na rad magnetskih sila ( dAm ) i na priraštaj magnetske energije sistema ( dWm ):
dAg  dAm  dWm

U opštem slučaju je:
dWm   dwm dV   H dB dV

V HdB V
Rad sila magnetskog polja se može jednostavno odrediti ako generatori ne vrše rad, tj. ako je
ispunjen uslov:
dAgj  i j d  j  0
Ovo se može postići na dva načina: ako su struje kalemova jednake nuli ( i j  0 , j  1, , N ),
ili ako su promene flukseva kontura jednake nuli ( d j  0 ) . Posmatraćemo samo drugi slučaj.
On se svodi na održavanje konstantnih flukseva u konturama (  j  const. ) i pri tome važi:
dAg  dAm  dWm  0
odakle sledi da rad magnetskih sila ide na račun magnetske energije:
dAm  dWm
Ako želimo, na primer da odredimo x-komponentu rezultantne sile na kruto telo, i ako
zamislimo da se telo pomerilo translatorno za dx , rad magnetskih sila je dAm  Fm dx , pa je
tražena komponenta sile duž x-ose jednaka:
Fm   dWm / dx
Do sličnog rezultata se dolazi i za rezultujući momenat sila u odnosu na ugao  :
M m   dWm / d
Primer. Posmatrajmo elektromagnet prikazan na slici 3.156. Namotaj ima N zavojaka, a
jačina struje namotaja je I . Magnetsko kolo elektromagneta sastoji se iz potkovičastog dela,
srednje dužine l1 , i kotve, srednje dužine l2 . Magnetsko kolo ima dva procepa jednakih dužina
l0 . Površina poprečnog preseka jezgra je svude ista i iznosi S , a magnetsko rasipanje se
zanemaruje. Materijal od koga je načinjeno jezgro je linearan, permeabilnosti  .
Uvedimo x-osu kao na slici 3.156. Koordinata x određuje položaj kotve u odnosu na
potkovičasti deo. Zamislimo da se kotva malo pomerila nadole za vrednost dx , a da je pri tome
magnetski fluks kroz namotaj ostao isti. U feromagnetskom delu jezgra, čija je zapremina
V  (l1  l2 ) S , jačina magnetskog polja ( H ), a samim tim i magnetska indukcija ( B   H ) su
homogene. Gustina magnetske energije u njemu iznosi wm  BH / 2 .
U vazdušnim procepima jačina magnetskog polja iznosi H 0 , a magnetska indukcija B0 .
Zapremina procepa je V0  2l0 S  2 xS , a gustina magnetske energije wm 0  B0 H 0 / 2 .
Magnetska energija celog sistema iznosi:
Wm  wmV  wm 0V0
1 1 1 1
Wm  BHV  B0 H 0V0  BH (l1  l2 ) S  B0 H 0 2 xS
2 2 2 2
Pri zamišljenom pomeranju kotve za dx menja se zapremina vazdušnih procepa V0 , dok se
zapremina V jezgra od feromagnetika ne menja. Zbog toga promena ukupne magnetske
energije sistema iznosi:

dWm  d ( wmV  wm 0V0 )

0 0 1
 Vdwm  V0 dwm 0  wm 0 dV0  VH dB  V0 H 0 dB0  B0 H 0 dV0
2
1 1
 B0 H 0 dV0  B0 H 0 2Sdx
2 2
Magnetska sila duž koordinate x iznosi:
dWm d 1 1
Fmx     ( B0 H 0 2 Sdx)   B0 H 0 2S   wm 0 2S
dx dx 2 2
Fizički smer sile je suprotan smeru x-ose, pa je vektor magnetske sile:
 
Fm   wm 0 2 S  ix
Jačinu magnetskog polja i magnetsku indukciju u procepu ( H 0 , B0 ) određujemo iz
Amperovog zakona, uz uslov H  H 0 :
Hl1  2 H 0l0  H 0l1  2 H 0l0  H 0 (l1  2l0 )  NI
NI 0 NI
H0  , B0  0 H 0 
l1  2l0 l1  2l0
Konačno, algebarska vrednost magnetske sile iznosi:
1  N 2I 2S
Fmx   B0 H 0 2S   0
2 (l1  2l0 ) 2
U ovom primeru, sila Fmx se deli na dve jednake sile (sl. 3.157) koje deluju na dva različita
kraja kotve ( F1 i F2 ) , privlačeći je ka potkovičastom delu jezgra. Dakle:
Fmx  N 2I 2S
F1  F2  F   0
2 2(l1  2l0 ) 2
I  I 

N H N H B
l1 C l1 C
S S dFm
S  S 
B B
      dS
B0 H 0 H 0 B0 pm  wm
0
  0
l0  l0 F  F
S H S H
l2 S l0 l2 S l0
     
B H 0 B0 B H0 B0 feromagnetik
kotva x kotva x
Pritisak magnetskih sila
Na osnovu prethodnog primera, ukoliko se intenzitet magnetske sile ( Fm ) podeli površinom

na koju ona deluje ( 2S u prethodnom primeru) dobija se tzv. pritisak magnetskih sila kojim
magnetno polje deluje na feromagnetski materijal:

Fmx wm 0 2 S
pm    wm
2S 2S
Dakle, pritisak magnetskih sila na površ feromagnetskog materijala jednak je zapreminskoj
gustini magnetske energije wm na posmatranoj površi. Magnetska sila, koja deluje na
elementarnu površ dS (sl. 3.158) iznosi:
dFm  wm dS
Ukupna magnetska sila na površ S feromagnetika iznosi:
Fm   wm dS
S

4 KOLA PROMENLJIVIH STRUJA ................................................ 1

4.1 UVOD ....................................................................................................... 1
4.2 PROSTOPERIODIČNE VELIČINE........................................................ 1
4.3 POREĐENJE PROSTOPERIODIČNIH VELIČINA .............................. 3
4.4 SREDNJA I EFEKTIVNA VREDNOST ................................................ 3
4.5 ELEMENTI KOLA U PROSTOPERIODIČNOM REŽIMU ................. 5
4.5.1 IDEALNI NAPONSKI GENERATOR ...................................................................... 5
4.5.2 OTPORNIK ................................................................................................................ 5
4.5.3 KALEM ...................................................................................................................... 6
4.5.4 KONDENZATOR ...................................................................................................... 7
4.6 ANALIZA KOLA U PROSTOPERIODIČNOM REŽIMU .................... 8

4.7 FAZORI .................................................................................................... 9
4.7.1 OBTRNI VEKTORI (FAZORI) ................................................................................. 9
4.7.2 ZAUSTAVLJENI OBRTNI VEKTORI ................................................................... 11
4.7.3 FAZORSKI DIJAGRAMI ........................................................................................ 11
4.7.4 REDNA VEZA OTPORNIKA I KALEMA ............................................................. 12
4.7.5 REDNA VEZA OTPORNIKA I KONDENZATORA ............................................. 13
4.7.6 REDNA VEZA OTPORNIKA, KALEMA I KONDENZATORA .......................... 14
4.7.7 PARALELNA VEZA OTPORNIKA I KALEMA ................................................... 16
4.7.8 PARALELNA VEZA OTPORNIKA I KONDENZATORA ................................... 16
4.7.9 PARALELNA VEZA OTPORNIKA, KALEMA I KONDENZATORA ................ 17
4.8 KOMPLEKSNI RAČUN ....................................................................... 18

4.8.1 KOMPLEKSNI BROJEVI ....................................................................................... 19
4.8.2 PREDSTAVLJANJE FAZORA KOMPLEKSNIM BROJEM ................................ 20
4.8.3 KOMPLEKSNI PREDSTAVNICI PROSTOPERIODIČNIH VELIČINA.............. 20
4.8.4 ANALIZA KOLA U KOMPLEKSNOM DOMENU ............................................... 21
4.8.5 KOMPLEKSNA IMPEDANSA I ADMITANSA .................................................... 22
4.8.6 REDNA, PARALELNA I MEŠOVITA VEZA ELEMENATA KOLA .................. 23
4.8.7 EKVIVALENCIJA ZVEZDE I TROUGLA ............................................................ 24
4.8.8 REZISTANSA, REAKTANSA, KONDUKTANSA I SUSCEPTANSA ................ 25
4.9 SNAGE U PROSTOPERIODIČNOM REŽIMU .................................. 26

4.9.1 TRENUTNA I SREDNJA (AKTIVNA) SNAGA PRIJEMNIKA ........................... 26
4.9.2 PRIVIDNA SNAGA PRIJEMNIKA ........................................................................ 26
4.9.3 FAKTOR SNAGE PRIJEMNIKA ............................................................................ 27
4.9.4 REAKTIVNA SNAGA PRIJEMNIKA .................................................................... 27
4.9.5 KOMPLEKSNA SNAGA PRIJEMNIKA ................................................................ 28
4.9.6 SNAGE GENERATORA ......................................................................................... 28
4.10 REŠAVANJE SLOŽENIH KOLA U KOMPLEKSNOM DOMENU .. 29

4.10.1 KIRHOFOVI ZAKONI ............................................................................................ 29
4.10.2 ODREĐIVANJE NAPONA IZMEĐU DVE TAČKE ............................................. 29
4.10.3 METOD KONTURNIH STRUJA ............................................................................ 29
4.10.4 PRILAGOĐENJE PO SNAZI .................................................................................. 30
4.10.5 POPRAVKA FAKTORA SNAGE ........................................................................... 31
4.11 TROFAZNA KOLA ............................................................................... 34

4.11.1 MONOFAZNI I POLIFAZNI ELEMENTI .............................................................. 34
4.11.2 TROFAZNI ELEMENTI .......................................................................................... 34
4.11.2.1 Trofazni generator ......................................................................... 34
4.11.2.2 Trofazni prijemnik ......................................................................... 35
4.11.2.3 Trofazni vod................................................................................... 36
4.11.2.4 Vezivanje trofaznih elemenata ...................................................... 37
4.11.3 SIMETRIČAN TROFAZNI SISTEM ...................................................................... 37
4.11.3.1 Simetrični trofazni generator ......................................................... 37
Veza generatora u trougao ............................................................. 38
Veza generatora u zvezdu .............................................................. 39
4.11.3.2 Simetrični trofazni prijemnik ......................................................... 40
Veza prijemnika u zvezdu ............................................................. 40
Veza prijemnika u trougao............................................................. 41
4.11.3.3 Snage trofaznih generatora i prijemnika ........................................ 42
Snaga prijemnika vezanog u zvezdu u uravnoteženom sistemu .... 42
Snaga prijemnika vezanog u trougao u uravnoteženom sistemu ... 44
4.11.4 TROFAZNI NESIMETRIČNI PRIJEMNIK ............................................................ 44
4.11.5 PREDNOSTI TROFAZNOG SISTEMA NAD MONOFAZNIM ........................... 46
Naizmenične struje 1
4 KOLA PROMENLJIVIH STRUJA

4.1 UVOD
Kola promenljivih struja se mnogo češće sreću u praksi

od kola stalnih struja. U kolima promenljivih struja, naponi i
struje se menjaju u funkciji vremena. Vremenske promene i (t )
ovih veličina se nazivaju trenutne vrednosti, koje
obeležavamo sa malim slovima i naglašavamo da su
funkcije vremena (npr., i (t ) , e(t ) , u (t ) i p(t ) ).
Promenljive veličine možemo podeliti na aperiodične i
periodične. Aperiodične veličine ne pokazuju periodičnost
t
u svom ponašanju (sl. 4.1), dok se periodične veličine
periodično ponavljaju sa periodom T (sl. 4.2). Svaka Slika 4.1
periodična veličina i (t ) zadovoljava sledeći uslov:
i (t )  i (t  T )
periodične veličine često nazivamo naizmenične veličine. Postoje različiti oblici periodičnih
promena veličina. Na slikama su dati neki od često korišćenih periodičnih veličina.
i (t ) i (t )
i (t )  I m sin t
Im
 2 t
t t
Im
T T
T
Slika 4.2
4.2 PROSTOPERIODIČNE VELIČINE

Poseban slučaj periodičnih veličina čine prostoperiodične veličine. Ove veličine se
opisuju sinusnim i kosinusnim funkcijama:
i (t )  I m cos(t ) , i (t )  I m sin(t )
gde I m predstavlja amplitudu prostoperiodične veličine, a  je kružna učestanost, tj.
parametar prostoperiodične funkcije čija je dimenzija rad/s (sl. 4.3). Navedene funkcije se
menjaju u granicama  I m  i (t )  I m , a njihova perioda iznosi T  2 . Recipročna vrednost
periode je frekvencija ( f  1/ T ) koja se izražava u hercima ( Hz  1/ s ). Veza između
periode, kružne učestanosti i frekvencije definisana je sledećom relacijom:   2 / T  2f .
2 Naizmenične struje
Ukoliko je prostoperiodična veličina zadata sa i(t )  I m cos(t ) ili i (t )  I m sin(t ) (sl. 4.4),
onda se podrazumeva da, umesto argumenta t , stoji 1  t , gde 1 predstavlja jediničnu kružnu
učestanost,   1 rad/s.
Izraz   t predstavlja trenutnu fazu prostoperiodične funkcije i izražava se u
radijanima. Ukoliko se radi o prostoperiodičnim funkcijama čija je kružna učestanost   1 , a
pri tome se one grafički prikazuju u funkciji vremena t , onda se na vremenskoj osi nanose
vrednosti t   /  (sl. 4.5).

i (t )  I m cos t i (t )  I m sin t i (t )  I m cos t

I m Im
Im
  3 
 2  t 2
t  3
2 t
2 2 2 Im 2 2


 I m
Im
T T T
Ukoliko je faza u početnom trenutku, t  0 , različita od nule, ona se može iskazati na

sledeći način: t  , gde je  početna faza čija se vrednost nalazi u opsegu     ,   .
Vrednost početne faze zavisi od usvojenog referentnog smera i početnog trenutka. Primer
prostoperiodične funkcije sa početnom fazom je i (t )  I m cos(t   ) .
Ako je   0 , imamo tzv. fazno prednjačenje koje je prikazano na slici 4.6. Pri faznom
prednjačenju dolazi do translatornog pomeranja grafika funkcije ulevo za iznos  . Ukoliko se
ova vrednost podeli sa kružnom učestanošću, dobija se prednjačenje u vremenu za iznos
 .
Ako je   0 , radi se o tzv. faznom kašnjenju koje je prikazano na slici 4.7. Pri faznom
kašnjenju dolazi do translatornog pomeranja grafika funkcije udesno za iznos  . Ukoliko se
ova vrednost podeli sa kružnom učestanošću, dobija se kašnjenje u vremenu za iznos   .
U daljem izlaganju, često će se koristiti sledeći identiteti između sinusnih i kosinusnih
funkcija: sin( x)  cos( x   / 2) i sin( x)  cos( / 2  x) .
i (t )  I m cos(t   ),   0 i (t )  I m cos(t   ),   0
I m Im
t 
t



Slika 4.6 Slika 4.7

Ako su u električnom kolu svi naponi i struje prostoperiodične funkcije iste učestanosti
 , kaže se da u kolu postoj ustaljeni prostoperiodični režim. Takav režim nastaje u
linearnom kolu pod dejstvom prostoperiodičnih pobuda istih učestanosti.
4.3 POREĐENJE PROSTOPERIODIČNIH VELIČINA
Dve prostoperiodične veličine iste prirode

mogu se porediti po amplitudi i fazi, što će biti
demonstrirano u narednom primeru.
Primer. Dva prostoperiodična napona data su u1 (t )
svojim trenutnim vrednostima u2 (t )
u1 (t )  U1m cos(t  1 ) i u2 (t )  U 2 m cos(t   2 )
sa istim kružnim učestanostima.
t
Ako je U1m / U 2 m  1 kaže se da je napon u1
veći od napona u2 , iako se između njihovih
trenutnih vrednosti ne može uspostaviti relacija
Slika 4.8
koja bi važila nezavisno od vremena.
Fazna razlika jednaka je razlici faza dve
prostoperiodične veličine:
12  (t  1 )  (t   2 )  1  2   2 , 2 
  ,    , 
Međutim, zbog periodičnosti u1 i u2 fazna razlika pripada intervalu 12    ,   .

U odnosu na vrednost fazne razlike, može se konstatovati sledeće. Ako je 12  0 , onda
napon u1 fazno prednjači naponu u2 za 12  rad  , odnosno napon u1 prednjači (u vremenu)
naponu u2 za 12 /   s  . Za 12  0 , napon u1 fazno kasni za naponom u2 za 12  rad  ,
odnosno napon u1 kasni (u vremenu) za naponom u2 za 12 /   s  . Ako je 12  0 , onda su
naponi u1 i u2 u fazi. U slučaju kada je 12   , onda su naponi u1 i u2 u protivfazi. Tada je
kašnjenje, odnosno prednjačenje jednako polovini perioda ( 12 /   T / 2 ), pa su ove veličine
suprotnih znakova. Naponi u1 i u2 su u kvadraturi ako je 12   / 2 .
Promenom referentnog smera periodične veličine važe sledeće ekvivalentne činjenice:
menja se znak njene trenutne vrednosti i početna faza se menja za  .
Dve prostoperiodične veličine različite prirode a istih učestanosti mogu se porediti samo
po i fazi.
4.4 SREDNJA I EFEKTIVNA VREDNOST

Srednja vrednost funkcije i (t ) na intervalu t  (a, b) definiše se izrazom:
b
1
b  a a
I sr  i (t )dt
Kada je funkcija periodična sa periodom T , onda je interval usrednjavanja jednak periodi, pa

je:
T T /2
1 1
I sr  
T 0
i (t )dt (ili I sr 
T T/2
i (t )dt )
U elektrotehnici srednja vrednost se drugačije naziva i jednosmerna vrednost.

Primer. Za i (t )  I m sin t , srednja vrednost iznosi
T 2
1 1 Im 2 I
I sr   i (t )dt  I sin tdt  cos t 0  m 1  1  0
2 2 2
m
T 0 0
Dakle, srednja vrednost simetričnih periodičnih veličina je nula.

Primer. Srednja vrednost i (t )  I m cos t iznosi
 / t  /2
1
T
1 I
I sr   i (t )dt   I m cos(t )dt  m sin t
T 0  /   /   t  /2
Im     2
 sin   sin    I m  0.637 I m
  2 2  
Efektivna vrednost periodične veličine i (t ) sa periodom T definisana je sledećim
izrazom:
T
1 2
T 0
I i (t )dt
Efektivna vrednost periodične veličine je blisko povezana sa energijom koju nosi ta veličina.
Na primer, efektivna vrednost periodične struje I je ona vrednost konstantne struje, koja bi,
za vreme od jedne periode T , prolazeći kroz otpornik otpornosti R , oslobodila istu količinu
toplote kao i naizmenična struja.
T T T
1 2 1 2
RI 2T   Ri 2 (t )dt , I 2   T 0
i (t )dt , I  i (t )dt
0
T 0
i (t ) i 2 (t )
I m
I sr
I
+ +
‐ t
T t
i (t )
Primer. Za prostoperiodičnu veličinu i (t )  I m cos(t   ) , kvadrat efektivne vrednosti

iznosi
T 2
1 1 I m2
I   i 2 (t )dt 
2 0
2
I 2
m cos 2
( t   ) dt 
T 0 2
odakle se za efektivnu vrednost dobija
Im
I  I2   0.707 I m
2
Na osnovu prethodnog rezultata, amplituda prostoperiodične veličine može se iskazati
pomoću I m  2 I . Zbog toga se, po pravilu, prostoperiodična funkcija zadaje pomoću njene
efektivne vrednosti, kao na primer i (t )  2 I cos(t  ) .
Merni instrumenti koji mere prostoperiodične veličine (napone i struje) baždareni su tako
da pokazuju efektivne vrednosti.
4.5 ELEMENTI KOLA U PROSTOPERIODIČNOM REŽIMU

Posmatramo osnovne elemente kola: idealni naponski generator, otpornik, kalem i
kondenzator.
4.5.1 IDEALNI NAPONSKI GENERATOR
Za referentne smerove elektromotorne sile i napona kao na slici 4.11 važi u (t )  e(t ) .
Ako je e(t )  E 2 cos(t   e ) , onda je u (t )  U 2 cos(t   ) , U  E i    e .
Trenutna snaga generatora iznosi p (t )  u (t )i (t ) . Ova snaga zavisi od struje generatora koja
zavisi od prijemnika priključenog na generator.
4.5.2 OTPORNIK
Napon na krajevima otpornika, prema usvojenim referentnim smerovima sa slike 4.12 iznosi
u (t )  Ri (t ) . Ako je i (t )  I 2 cos(t  ) , onda je
u (t )  RI 2 cos(t  )  U 2 cos(t   )
odakle se dobija U  RI i    .
Fazna razlika napona i struje otpornika je      0 , što znači da su napon i struja
su u fazi. Impedansa i admitansa otpornika iznose Z  U / I  R i Y  I / U  1/ R .
Impedansa se izražava u omima, a admitansa u simensima.
Trenutna snaga generatora iznosi:
p (t )  u (t )i (t )  2 RI 2 cos 2 (t  )  2 RI 2 cos 2 (t   )  RI 2 1  cos(2t  2 ) 
Ova snaga je jednaka zbiru dva člana: konstantnog ( RI 2 ) i prostoperiodičnog
T
( RI 2 cos(2t  2 ) ), pa je srednja snaga na otpornika jednaka je PR  (1/ T )  p (t )dt  RI 2 .
0
pR (t )  p (t )  0
i (t ) i (t )
1
1
  
e(t ) u u (t ) R
2 2  2 3 t

u (t ) i (t )
4.5.3 KALEM
Kada u idealnom kalemu (slika 4.14) postoji promenljiva struja, u njemu se indukuje
elektromotorna sila, tako da je napon na krajevima kalema jednak:
d  (t ) di (t )
u (t )  eind (t )  L
dt dt
Ako je i (t )  I 2 cos(t   ) , onda je:
di (t )
u (t )  L   LI 2 sin(t  )   LI 2 cos(t    / 2)  U 2 cos(t   )
dt
odakle sledi U   LI i      / 2 .
Fazna razlika napona i struje kalema iznosi         / 2    / 2 , što znači
napon fazno prednjači struji za  / 2 radijana.
Impedansa i admitansa kalema su Z  U / I   L i Y  I / U  1/  L .
pL (t )
uL (t )
i
1

u L
t
2 iL (t )
Trenutna snaga kalema iznosi:

di (t ) d 1  dWL (t )
p(t )  u (t )i (t )  L i(t )   Li 2 (t )  
dt dt  2  dt
gde je WL magnetska energija kalema. Dalje se ima:
p(t )  u (t )i (t )   LI 2 2sin(t   ) cos(t  )   LI 2 sin(2t  2 )

  LI 2 cos(2t  2   / 2)   LI 2 sin(2t  2   / 2   )
  LI 2 sin(2t  2   )   LI 2 sin(2t  2(   / 2))
  LI 2 sin(2t  2 )
odakle sledi da trenutna snaga kalema prostoperiodična funkcija dvostruke učestanosti, čija je
srednja vrednost (aktivna snaga) jednaka nuli:
 LI 2 T /2
T /2 
PL  sin(2t  2 )dt  0
0
Trenutna vrednost napona, struje i snage kalema prikazana je na slici 4.15.
4.5.4 KONDENZATOR
Struja kondenzatora, za usvojene referentne smerove sa slike 4.16 iznosi:

dQ(t ) du (t )
iC (t )  C
dt dt
Ako je u (t )  U 2 cos(t   ) , onda je:
du (t )
i (t )  C  CU 2 sin(t   )  CU 2 cos(t     / 2)
dt
 CU 2 cos(t     / 2   )  CU 2 cos(t     / 2)
 I 2 cos(t  )
odakle sledi I  CU ,      / 2 .
Fazna razlika napona i struje kalema je        (   / 2)   / 2 , što znači da
napon fazno kasni za strujom za  / 2 radijana.
Impedansa i admitansa otpornika su Z  U / I  1/ C i Y  I / U  C .
pC (t )
i (t ) iC (t )
1

u (t ) C
t
2
uC (t )
Trenutna snaga kondenzatora iznosi:

du (t ) d 1  dWC (t )
p(t )  u (t )i(t )  C u (t )   Cu 2 (t )  
dt dt  2  dt
gde je WC elektrostatička energija kondenzatora. Sređivanjem trigonometrijskih izraza, za

trenutni snagu kondenzatora dobija se:
p(t )  u (t )i (t )  CU 2 2sin(t   ) cos(t   )  CU 2 sin(2t  2 )
Kao i kod kalema, trenutna snaga je prostoperiodična funkcija dvostruko veće učestanosti, pa
je njena srednja snaga jednaka nuli:
CU 2 T /2
PC 
T /2 0 
sin(2t  2 )dt  0
Trenutna vrednost napona, struje i snage kondenzatora prikazana je na slici 4.17.
4.6 ANALIZA KOLA U PROSTOPERIODIČNOM REŽIMU
Kao i kod kola stalnih struja, i za kola promenljivih struja važe Kirhofovi zakoni. Ovi zakoni
imaju iste formulacije kao i kod kola stalnih struja, samo što se sada radi o promenljivim
strujama i naponima.
Primer. Posmatrajmo rednu vezu otpornika i kalema prikazanu na
slici 4.18. i
Poznata je struja i (t )  I 2 cos t bez početne faze (  0 ), 1

a treba odrediti napon redne veze, u (t ) . 
R uR
Trenutne vrednosti napona otpornika i kalema iznose:
u
di 
u R (t )  RI 2 cos t , uL (t )  L   LI 2 sin t L uL
dt
pa je, na osnovu II Kirhofovog zakona, trenutna vrednost napona
redne veze: 2
u (t )  u (t ) R  u (t ) R  2 RI cos t  2 LI sin t Slika 4.18

Na osnovu poznatog identiteta za kosinus zbira dva ugla, za napon
redne veze se dobija
u (t )  U 2 cos(t   )  2U cos  cos t  2U sin  sin t
Poređenjem poslednja dva izraza, dobija se:
RI  U cos  ,  LI  U sin 
odakle se kvadriranjem dolazi do efektivne vrednosti napona redne veze:
U 2  ( RI ) 2  ( LI ) 2  ( R 2  ( L) 2 ) I 2
tj.
U  I R 2  ( L) 2
Impedansa redne veze otpornika i kondenzatora je:
U
Z   R 2  ( L) 2
I
Faznu razliku napona u i struje i dobijamo iz:
 LI U sin 
  tan 
RI U cos 
odakle sledi
L
       arctan
R
Prema tome, konačni izraz za napon redne veze otpornika i kalema može da se napiše u
sledećem obliku:
L
u (t )  2 I R 2  ( L) 2 cos(t  arctan )
R
Neka je poznat napon u (t )  U 2 cos(t   ) , a treba odrediti struju i (t ) . Na osnovu
prethodne analize ima se:
Z  R 2  ( L) 2 ,
L L
     arctan          arctan
R R
I U / Z
pa je trenutna vrednost struje redne veze otpornika i kalema:
i (t )  I 2 cos(t   )  (U / Z ) 2 cos(t     )
Neka je poznata struja sa početnom fazom   0 , i (t )  I 2 cos(t   ) , a traži se napon
redne veze u (t ) . Izračunavanjem se dolazi do sledećeg izraza:
L
u (t )  2 I R 2  ( L) 2 cos(t   arctan
)
R
Na osnovu ovog primera, vidi se da je sabiranje prostoperiodičnih veličina u vremenskom
domenu komplikovano, tj. vezano je za primenu trigonometrijskih formula. Zbog toga se,
umesto ove metode, koristi se metod fazora i kompleksni proračun.
4.7 FAZORI
Korišćenje metode fazora omogućava da se na jednostavniji način dođe do traženih
vrednosti napona i struja kola. Pored toga, moguće je grafički pratiti međusobni odnos napona
i struja u kolu. Konačno, metod fazora je omogućio uvođenje metode kompleksnog proračuna
kola.
4.7.1 OBTRNI VEKTORI (FAZORI)


Posmatramo vektor A u polarnom koordinatnom sistema kao na slici 4.19. Polarni
koordinatni sistem je definisan jednom osom, koju u elektrotehnici nazivamo fazna osa (f.o.),
 
i jednim polom O. Koordinate u ovom koordinatnom sistemu su modul vektora A ( A ) i
ugao  koji ovaj vektor zaklapa sa faznom osom. Projekcija vektora na faznu osu

predstavlja prostoperiodičnu funkciju a  A cos  .

Neka se vektor A obrće u ravni crteža (slika 4.20), oko pola O, u pozitivnom
matematičkom smeru konstantnom brzinom  . Ovakav obrtni vektor se u elektrotehnici
naziva fazor. Trenutna vrednost ugla rotacije fazora iznosi  (t )  t   0 , gde je  0 (početni)
 
ugao koji zaklapa vektor A sa faznom osom u trenutku t  0 . Projekcija vektora A na faznu

osu, a(t )  A cos( t   0 ) , predstavlja prostoperiodičnu veličinu. Prema tome, svaka
prostoperiodična veličina se na jedinstven način može predstaviti pomoću fazora. Pri tome,
amplituda, kružna učestanost i početna faza prostoperiodične veličine jednake su redom
modulu fazora, njegovoj ugaonoj brzini obrtanja i početnom uglu koji fazor zaklapa sa
faznom osom (u trenutku t  0 ). Fazorima se mogu predstaviti bilo koje prostoperiodične
veličine u kolu.
i
1

    u1
A A
0  t + 0
0  u 
 f. o.  f. o. u2
A cos  A cos 
2
Primer. Posmatrajmo rednu vezu dva prijemnika (slika 4.21), pri čemu svaki od njih može
biti otpornik, kalem ili kondenzator. Neka su odgovarajući trenutni naponi prijemnika:
u1 (t )  U1m cos(t  1 )  U1 2 cos(t  1 ) , u2 (t )  U 2 m cos(t   2 )  U 2 2 cos(t   2 )
Trenutna vrednost napona redne veze, prema referentnom smeru sa slike 4.21, iznosi:
u (t )  u1 (t )  u2 (t ) . Fazori koji odgovaraju vektorima u1 i u2 prikazani su na slici 4.22. Sva
tri fazora se obrću istom ugaonom brzinom, pa je napon u (t ) takođe prostoperiodična
funkcija vremena u (t )  U m cos(t   )  U 2 cos(t   ) . Prema tome, zbir dve
prostoperiodične veličine iste kružne učestanosti takođe je prostoperiodična veličina te
kružne učestanosti. Fazor koji predstavlja zbir, dobija se sabiranjem fazora koji predstavljaju
pojedinačne sabirke.

U
U U1m
U1m U
1  t  1 U1
U 2m
U 2m  2  t + 2 
1  2 U 2
  t  
0 f.o. 
0 f.o.
u1 (0) 1  2
u1 (t )
u2 (0) 0 f.o.
u2 (t )
u (0)  u1 (0)  u2 (0)
u (t )  u1 (t )  u2 (t )

4.7.2 ZAUSTAVLJENI OBRTNI VEKTORI
Položaj fazora u proizvoljnom trenutku jednoznačno je određen ako se zna položaj fazora
u trenutku t  0 (slika 4.23). Da bi se dobila slika fazora u trenutku t , potrebno je rotirati
sliku fazore u trenutku t  0 za ugao t . Na taj način, umesto da posmatramo obrtne fazore,
jednostavnije je posmatrati zaustavljene fazore u trenutku t  0 . Ovakvi fazori se nazivaju
zaustavljeni fazori, a kraće ih nazivamo fazori.
U praksi se pretežno radi sa efektivnim vrednostima veličina, a ne njihovim amplitudama.
Da bi se izbeglo množenje i deljenje sa 2 , nadalje fazore predstavljamo tako da su njihove
dužine srazmerne efektivnim vrednostima, a ne amplitudama prostoperiodičnih veličina.
Zaustavljene fazore, iskazane efektivnim vrednostima, označavamo crtom ispod simbola (sl.
4.24) i koristimo u daljoj analizi kola. Na primer, fazor koji predstavlja napon
u (t )  U 2 cos(t   ) , označićemo sa U . Dužina tog fazora ( U ) odgovara efektivnoj
vrednosti napona u (t ) , a ugao koji fazor zaklapa sa faznom osom jednak je početnoj fazi (  )
napona. Često fazor označavamo i sa U  U |  ističući njegovu dužinu U i ugao  koji on
zaklapa sa faznom osom.
4.7.3 FAZORSKI DIJAGRAMI
Crtež skupa fazora koji predstavljaju napone i struje kola ili dela kola nazivamo
fazorskim dijagramom. Koristeći fazorske dijagrame, moguće je rešavati jednostavnija kola ili
delove složenijih kola. Smatraćemo sa su kola sačinjena od otpornika, kalemova i
kondenzatora, kao osnovnih prijemnika, i generatora kao pobudnih elemenata.
Osnovna relacija Impedansa     Fazori

I
u  Ri U
R 0 0

f.o.
I


i 2 U 
uL L
dt /2 0 f.o.
du 1 
iC 
dt C 2 0  f.o.
   / 2
U
Napon i struja otpornika su u fazi, pa su fazori napona i struje otpornika kolinearni.

Fazor napona elementa označavamo sa U  U |  , a fazor struje sa I  I |  . Količnik

dužina fazora napona i struje elementa jednak je impedansi elementa ( Z ). Ugao između
fazora napona i fazora struje elementa jednak je faznoj razlici napona i struje (  ).
Napon kalema fazno prednjači struji za  / 2 . Zbog toga su fazori napona i struje kalema
uzajamno normalni, a pravac i smer fazora napona se dobija rotacijom fazora struje za  / 2 u
pozitivnom matematičkom smeru.
Napon kondenzatora kasni u odnosu na struju za  / 2 , pa su njihovi fazori uzajamno
normalni. Pravac i smer fazora napona se dobija rotacijom fazora struje za  / 2 u negativnom
matematičkom smeru.
U cilju uprošćavanja električnih šema prostoperiodičnih struja, nadalje ćemo
prostoperiodične napone i struje označavati samo njihovim efektivnim vrednostima napisanih
pored odgovarajućeg referentnog smera. U prethodnoj tabeli prikazane su osnovne relacije,
impedanse, fazne razlike i fazorski dijagrami za otpornik, kalem i kondenzator.
Primer. Na slici 4.25 prikazan je način obeležavanja jednog proizvoljnog prijemnika
impedanse Z , priključenog na napon efektivne vrednosti U , pri čemu kroz njega teče struja
efektivne vrednosti I . Odgovarajući fazorski dijagram sa oznakama fazora prikazan je na
slici 4.26.
Napomena. Svakom fazoru odgovara po jedna prostoperiodična veličina. Prostoperiodična
veličina se formira tako što se dužina fazora uzme za efektivnu vrednost, a ugao između
fazora i fazne ose uzme za početnu fazu.
I
1 U I

U Z 
 
2 0 f.o.
4.7.4 REDNA VEZA OTPORNIKA I KALEMA
Posmatramo rednu vezu otpornika i kalema (slika 4.27). Pozato je: otpornost otpornika
R , induktivnost kalema L , efektivna vrednost napona U i njegova početna faza  . Zadatak
je da se odredi efektivna vrednost struje I i njen fazni pomeraj. Problem je moguće rešiti na
dva načina u zavisnosti od polaznog fazora.
Ukoliko se pođe od fazora struje, I  I |  , crtanje fazorskog dijagrama se može uraditi
na sledeći način. Pošto je napon na krajevima otpornika u fazi sa strujom, a napon na
krajevima kalema prednjači struji za  / 2 , fazor U R je kolinearan sa fazorom I , dok fazor
U L prednjači fazoru I za  / 2 . Najpre se nacrta fazor struje I , a na osnovu njega i fazori
napona U R i U L . Pošto je napon redne veze jednak je zbiru napona otpornika i kalema (II
Kirhofov zakon), fazor napona redne veze se dobija sabiranjem fazora napona U R i U L ,
U  U R  U L . Na kraju, koristeći fazni pomeraj napona  , nacrta se fazna osa.
I U
1
 UL
 R U R 
 A
U I
 0 UR
L U L 
f.o.
2
Do fazorskog dijagrama je moguće doći i polazeći od poznatog fazora napona redne veze
U  U |  . Najpre se ucrta fazna osa i nanese fazor U pod uglom  . Sa slike 4.28 se vidi da je
ugao kod tačke A prav (  / 2 ). Stoga se tačka A mora nalaziti na krugu konstruisanom nad
fazorom U kao prečnikom. Pošto je ugao  poznat (   arctan( L / R) ), ucrta se poluprava
pod ovim uglom u odnosu na fazor U i odredi tačka A na krugu (slika 4.29). Duž ove
poluprave se nacrta fazor struje I . Zatim se, u odnosu na fazor struje, nacrtaju fazori U R i
UL .
Sa fazorskog dijagrama (sl. 4.30) mogu se napisati sledeće relacije:
U
U  U R2  U L2 ,   arctan L
R
Z
U U L
UL
  A 
I  A
 A  UR
 0 R

0 f.o. 0 f.o. f.o.
Ako se fazorski dijagram sa slike 4.30 podeli strujom I , dobija se tzv. dijagram
impedansi redne veze otpornika i kalema koji je prikazan na slici 4.31. Sa ovog dijagrama se
mogu uspostaviti sledeće zavisnosti:
L
Z  R 2  ( L) 2 ,   arctan
R
4.7.5 REDNA VEZA OTPORNIKA I KONDENZATORA
Posmatramo rednu vezu otpornika i kondenzatora kao na slici 4.32. Smatra se da je

poznata otpornost otpornika R , kapacitivnost kondenzatora C , efektivna vrednost napona U
i njegova početna faza  . Zadatak je da se odredi efektivna vrednost struje I i njen fazni
pomeraj.
Kao i kod redne veze otpornika i kalema, i ovde su moguća su dva načina za crtanje
fazorskog dijagrama, a u zavisnosti od izabranog polaznog fazora I  I |  ili U  U |  . U
nastavku će biti prezentovan samo slučaj kada se, kao polazni fazor, koristi fazor struje
I  I |  . Ukoliko se pođe od ovog fazora, crtanje fazorskog dijagrama se može uraditi na
sledeći način. Najpre se nacrta fazor struje I , a na osnovu njega i fazori napona U R i U L (
fazor U R je kolinearan sa fazorom I , dok fazor U C kasni u odnosu na fazor I za  / 2 ) kao
na slici 4.33. Pošto je napon redne veze jednak je zbiru napona otpornika i kondenzatora (II
Kirhofov zakon), fazor napona redne veze se dobija sabiranjem fazora napona U R i U C ,
U  U R  U C . Na kraju, koristeći fazni pomeraj napona  , nacrta se fazna osa. Vrh fazora U
leži u tački A na krugu opisanog oko ovog fazora. Sa fazorskog dijagrama sledi:
UC
U  U R2  U C2 ,    arctan
R
I
1 UR 0
R
 0
 R U R  I


 1
UC C 
U 
 A Z
C U C U
f.o.
2 f.o.
Ako se fazorski dijagram sa slike 4.33 podeli strujom I , dobija se sledeći dijagram
impedansi redne veze otpornika i kondenzatora. Sa ovog dijagrama se mogu uspostaviti
sledeće zavisnosti:
1
Z  R 2  (1/ C ) 2 ,    arctan
CR
4.7.6 REDNA VEZA OTPORNIKA, KALEMA I KONDENZATORA
Posmatramo rednu vezu otpornika, kalema i kondenzatora. Pozato je: otpornost otpornika
R , indukticnost kalema L , kapacitivnost kondenzatora C , efektivna vrednost napona U i
njegova početna faza  . Zadatak je da se odredi efektivna vrednost struje I i njen fazni
pomeraj.
Polazimo od fazora struje I  I |  koji je zajednički za otpornik kalem i kondenzator.

Fazor napona otpornika U R je u fazi sa fazorom struje, pa je kolinearan sa njim. Fazor napona
kalema U L prednjači za  / 2 u odnosu na fazor struje, dok fazor napona kondenzatora U C

kasni za  / 2 u odnosu na fazor struje. Potom se odredi rezultujući fazor napona U , a na
osnovu njegovog faznog pomeraja  nacrta se fazna osa. Vrh fazora U leži u tački A na
krugu opisanog oko ovog fazora. Sa fazorskog dijagrama sledi:
U L  UC
U  U R2  (U L  U C ) 2 ,   arctan
R
I UC 1
L
1 UL C

 A
Z
R U R U
U L  UC 1
L 
  C 
U L UL  I 
0 UR 0 R
 
 1

C U UC f.o.
C
C f.o.
2
Deleći fazorski dijagram sa strujom I dobija se dijagram impedansi redne veze

otpornika, kalema i kondenzatora koji je prikazan na slici 4.37. Sa dijagrama impedanse mogu
se napisati sledeće relacije:
1
L 
Z  R 2  ( L  1/ C ) 2 ,   arctan C
R
1
R  Z cos  , X   L   Z sin 
C
Ako su gubici u kolu su zanemarljivi ( R  0 ), onda važi:
Z  ( L  1/ C ) 2  ( L  1/ C )  Z   L  1/ C
U R  RI  0  U  U L UC
Kada je  L  1/ C , dobija se tzv. redna rezonansa kola pri kojoj važi:
ZR
I
U L   LI   U C  U L  U C  0  U  RI
C
1
L 
  arctan C  0
R
Učestanost redne rezonanse dobija se iz uslova  L  1/ C  0 , odakle sledi rezonantna
učestanost:
1
r 
LC
Kada je  L  1/ C , onda važi:

U L  UC ,  L  1/ C  0    r ,  0
Kolo se tada svodi na rednu vezu otpornika i kalema.
Kada je  L  1/ C , onda važi:
U L  UC ,  L  1/ C  0    r ,  0
Kolo se svodi na rednu vezu otpornika i kondenzatora
4.7.7 PARALELNA VEZA OTPORNIKA I KALEMA
Posmatramo paralelnu vezu otpornika i kalema kao na slici 4.38. Poznata je otpornost
otpornika R , indukticnost kalema L , efektivna vrednost napona U i njegova početna faza  .
Zadatak je da se odredi efektivna vrednost struje I i njen fazni pomeraj.
Napon je zajednički za oba elementa, pa je pri crtanju fazora lakše krenuti od fazora
napona U  U |  . Struja kroz otpornik je u fazi sa naponom, dok struja kroz kalem kasni za
naponom za  / 2 . Prema tome, fazor I R je kolinearan sa fazorom U , dok fazor I L kasni u
odnosu na U za  / 2 . Na slici 3.39 nacrtani su fazori pomenutih napona i struja. Potom se
iz izraza I  I R  I L odredi rezultujući fazor struje I . Zapaziti da vrh fazora I leži u tački A
na krugu opisanog oko ovog fazora. Sa fazorskog dijagrama se mogu napisati sledeće
zavisnosti:
I
I  I R2  I L2 ,   arctan L
R
Deleći fazorski dijagram sa slike 4.39 naponom U , dobija se dijagram admitansi paralelne
veze otpornika i kalema, koji je prikazan na slici 4.40. Sa ovog dijagrama važi:
1/  L R
1/ Z  (1/ R) 2  (1/  L) 2 ,   arctan  arctan
1/ R L
I 0
IR U 1

R
1  0
I R I L  
 IL 
1

U A L
R L 
I 1

Z
2 f.o.
f.o.
4.7.8 PARALELNA VEZA OTPORNIKA I KONDENZATORA
Posmatramo paralelnu vezu otpornika i kondenzatora. Pozata je otpornost otpornika R ,

kapacitivnost kondenzatora C , efektivna vrednost napona U i njegova početna faza  .
Zadatak je da se odredi efektivna vrednost struje I i njen fazni pomeraj.
Napon je zajednički za oba elementa, pa je pri crtanju fazora lakše krenuti od fazora
napona U  U |  . Struja kroz otpornik je u fazi sa naponom, dok struja kroz kondenzator
prednjači za naponom za  / 2 . Prema tome, fazor I R je kolinearan sa fazorom U , dok fazor
I L prednjači u odnosu na U za  / 2 . Na kraju se odredi rezultujući fazor struje I . Zapaziti
da vrh fazora I leži u tački A na krugu koji je opisan oko ovog fazora. Sa fazorskog
dijagrama važe sledeće formule.
I
I  I R2  I L2 ,   arctan L
R
Deleći fazorski dijagram sa slike 4.42 naponom U , dobija se dijagram admitansi paralelne
veze otpornika i kondenzatora, koji je prikazan na slici 4.43. Sa ovog dijagrama proizilaze
sledeći izrazi:
1/  L R
1/ Z  (1/ R) 2  (1/  L) 2 ,   arctan  arctan
1/ R L
I A 1/ Z
1 IC I
I R I C C
 

 U 
U R C 1 / R
0 IR 0 
 f.o.
2 f.o.
4.7.9 PARALELNA VEZA OTPORNIKA, KALEMA I KONDENZATORA
Posmatramo paralelnu vezu otpornika, kalema i kondenzatora kao na slici 4.44. Poznata
je otpornost otpornika R , induktivnost kalema L , kapacitivnost kondenzatora C , efektivna
vrednost napona U i njegova početna faza  . Zadatak je da se odredi efektivna vrednost
struje I i njen fazni pomeraj.
IL 1
IC C
L
1 A
 I R I L I C I
1/ Z
C IC  IL 1
U R L  C  
 U L 
0 IR 0 1/ R
2  
IL 1
f.o. L f.o.

Polazimo od fazora napona U  U |  koji je zajednički za otpornik, kalem i kondenzator.

Fazor struje otpornika I R je u fazi sa fazorom napona, pa je kolinearan sa njim. Fazor struje
kalema I L kasni za  / 2 u odnosu na fazor napona, dok fazor struje kondenzatora IC
prednjači za  / 2 u odnosu na fazor napona. Potom se odredi rezultujući fazor struje I .
Zapaziti da vrh fazora I leži u tački A na krugu opisanog oko ovog fazora.
Deleći fazorski dijagram sa slike 3.45 naponom U dobija se dijagram admitansi

paralelne veze otpornika, kalema i kondenzatora koji je prikazan na slici 4.46.
Na osnovu fazorskog dijagrama i dijagrama admitansi važe sledeće relacije:
I  I R2  ( I C  I L ) 2
IC  I L I I
   arctan  arctan L C
R R
1/ Z  1/ R 2  (C  1/  L) 2
C  1/  L 1/  L  C
   arctan  arctan
R R
Kada je C  1/  L , dobija se tzv. paralelna rezonansa (antirezonansa) pri čemu važi:
ZR
U
I C  CU   I  I L  IC  0  I  U / R
L L
1/  L  C
  arctan 0
R
Učestanost paralelne rezonanse dobija se iz uslova  L  1/ C  0 , odakle sledi rezonantna
učestanost:
1
a 
LC
Kada je  L  1/ C , onda važi U C  U L ,   0 ,  L  1/ C  0 , pa je   a . Kolo se
ekvivalentno svodi na paralelnu vezu otpornika i kondenzatora.
Kada je  L  1/ C , onda važi U C  U L ,   0 ,  L  1/ C  0 , pa je   a . Tada se
kolo svodi na paralelnu vezu otpornika i kalema.
4.8 KOMPLEKSNI RAČUN

Glavni alat za analizu električnih šema u prostoperiodičnom režimu je račun sa
kompleksnim izrazima za napone struje i druge veličine u kolu. Kompleksni račun uvodimo
polazeći od fazora.
4.8.1 KOMPLEKSNI BROJEVI
U elektrotehnici se simbol imaginarne

Im
jedinice označava kao j  1 jer se simbol i M z  a  jb
b  Im  z  z z
upotrebljava za jačinu struje. Kompleksni broj se
definiše kao z  a  jb , gde su a i b realni
brojevi. Ovakav oblik broja nazivamo 
algebarskim oblikom. Brojevi a  Re  z  i a  Re  z  Re
b  Im  z nazivaju se realni i imaginarni deo
Slika 4.47
kompleksnog broja z .
Kompleksni brojevi se u elektrotehnici označavaju crtom ispod simbola, na isti način kao
i fazori. Kompleksni broj se može predstaviti u kompleksnoj ravni kao na slici 4.47.
Kompleksnom broju se može pridružiti vektor čiji je početak u koordinatnom početku, a kraj
u tački M kao na slici. Dužina ovog vektora iznosi z  z  a 2  b 2 i predstavlja modul
kompleksnog broja. Ugao  između vektora i realne ose predstavlja argument kompleksnog
broja.
Koristeći Ojlerovu formulu, kompleksni broj se može predstaviti u trigonometrijskom
z  z (cos   j sin  ) i eksponencijalnom obliku z  ze j . Očigledno važi a  z cos  i
b  z sin  , što predstavlja zapis kompleksnog broja iskazan preko polarnih koordinata.
Argument čisto realnih brojeva je 0 ili  , doj je argument čisto imaginarnih brojeva
 / 2 ili  / 2 . Argument proizvoljnog kompleksnog broja se nalazi u granicama
     . Dalje važi: e j 0  1 , e j  1 , e j /2  j i e  j /2   j .
Dva kompleksna broja su jednaka ako su im istovremeno jednaki realni delovi i jednaki
imaginarni delovi. Slično, dva kompleksna broja su jednaka ako su im istovremeno jednaki
moduli i jednaki argumenti.
Zbir i razlika dva kompleksna broja z1  a1  jb1 i z2  a2  jb2 iznosi:
z  z1  z2  (a1  a2 )  j (b1  b2 )
z  z1  z2  (a1  a2 )  j (b1  b2 )
Množenje kompleksnog broja z  a  jb ( z  ze j ) realnom konstantom r iznosi:
rz  ra  jrb ( rz  rze j )
Množenje dva kompleksna broja z1  a1  jb1 ( z1  z1e j1 ) i z2  a2  jb2 ( z2  z2 e j2 )
izračunava se po formuli:
z  z1 z12  (a1a2  b1b2 )  j (a1b2  b1a2 ) ( z  z1 z2  z1 z2 e j (1 2 ) )
Kompleksnom broju z  a  jb ( z  ze j ) odgovara konjugovano kompleksni broj:
z *  a  jb ( z *  ze  j )
Za kompleksni broj z  a  jb važe sledeća pravila:
z  * *
z
z  z *  2 Re  z   2a
z  z *  2 j Im  z   2 jb
2
z z *  z  z 2  a 2  b2
Količnik dva kompleksna broja z1  a1  jb1 ( z1  z1e j1 ) i z2  a2  jb2 ( z2  z2 e j2 ) iznosi:
z1 z z * z z * (a a  b b )  j (a1b2  b1a2 )
 1 2*  1 22 1 2 1 2 2
z2 z2 z2 z2 a2  b22
z1 z1e j1 z1 j (1 2 )
(   e )
z2 z2 e j2 z2
Kvadratni koren iz kompleksnog broja z  a  jb  ze j iznosi:

j
z   ze 2
4.8.2 PREDSTAVLJANJE FAZORA KOMPLEKSNIM BROJEM
Posmatramo fazore čije su dužine jednake efektivnim vrednostima (slika 4.48).

Preklopimo postojeću ravan fazora sa kompleksnom ravni tako da se poklope njihovi
koordinatni počeci, a fazna osa sa realnom osom. Tada vrh fazora odgovara jednom broju u
kompleksnoj ravni (slika 4.49). Dakle, između fazora i kompleksnih brojeva postoji
jednoznačna veza. Pošto svaki fazor u potpunosti predstavlja odgovarajuću prostoperiodičnu
veličinu, to dalje sledi da svaki kompleksni broj takođe predstavlja odgovarajuću
prostoperiodičnu veličinu.
4.8.3 KOMPLEKSNI PREDSTAVNICI PROSTOPERIODIČNIH VELIČINA
Kompleksni broj koji odgovara fazoru označićemo na isti način kao i sam fazor. Na
primer, uočimo fazor U sa slike 4.48, koji predstavlja prostoperiodični napon
u (t )  2U cos(t   ) . Kompleksan broj U , koji odgovara ovom fazoru, je kompleksni
predstavnik napona u (t ) i kraće ga nazivamo kompleksni napon (slika 4.49). Treba naglasiti
da je modul kompleksnog napona (struje) jednak efektivnoj vrednosti prostoperiodičnog
napona (struje), dok je argument jednak početnoj fazi prostoperiodičnog napona (struje). S
toga je U  Ue j ( I  Ie j ).
U
Im
U U1
U1
U 2
U 2
 2
1  2
0 f.o. 1 
0 Re

Pri formiranju kompleksnog broja, koji odgovara prostoperiodičnoj veličini, potrebna su

dva podatka: efektivna vrednost i početna faza. Ovi podaci se dobijaju iz kanoničnog oblika
prostoperiodične veličine: u (t )  2U cos(t   ) za napon i i (t )  2 I cos(t  ) za struju.
Primer. Dat je napon u (t )  10sin(t ) V  . Treba odrediti odgovarajući kompleksni napon.
Kanonički oblik napona je u (t )  10sin(t )  2(5 2) cos(t   / 2) , pa je U  5 2 i
   / 2 . Kompleksni napon iznosi:
U  5 2e  j /2  5 2  cos( / 2)  j sin( / 2)   5 2(0  j )   j 5 2
Obrnuto, ukoliko raspolažemo sa kompleksnim naponom (strujom), moguće je
rekonstruisati prostoperiodičnu veličinu na sledeći način. Kompleksni napon (struja) se
predstavi u eksponencijalnom obliku iz koga se pročitaju modul i argument. Prostoperiodična
veličina se napiše u kanoničnom obliku, pri čemu je njena efektivna vrednost jednaka modulu
kompleksnog predstavnika, a početna faza jednaka argumentu.
Primer. Neka su date kompleksne vrednosti jačina struje I1  1  j  A i I 2  1  j  A .
Trba odrediti prostoperiodične struje koje odgovaraju ovim kompleksnim strujama.
Eksponencijalni oblici kompleksnih struja iznose:
1 
j
 A
j arctan
I1  1  j  12  (1) 2 e 1
 2e 4
1 3
j
 A
j arctan
I2  1  j  (1) 2  (1) 2 e 1
 2e 4
tako da su odgovarajuće prostoperiodične veličine:

i1 (t )  2 I cos(t   )  2 2 cos(t   / 4)  2 cos(t   / 4)  A
i2 (t )  2 I cos(t   )  2 2 cos(t  3 / 4)  2 cos(t  3 / 4)  A
4.8.4 ANALIZA KOLA U KOMPLEKSNOM DOMENU
Uvođenjem kompleksnog računa znatno se proširuju mogućnosti koje pruža primena fazorske
metode. Naime, fazorska metoda se oslanja na crtanje fazorskih dijagrama na osnovu kojih se
dalje vrši analitičko rešavanje po nepoznatim naponima ili strujama kola. Nasuprot ovome,
kompleksni račun se zasniva na primeni postojećih zakona i metoda za rešavanje kola stalnih
struja. Potrebno je samo preformulisati poznate zakone i metode za rešavanje kola stalnih
struja u odgovarajući kompleksni oblik.
Polazeći od I i II Kirhofovih zakona za trenutne vrednosti struja i napona:
 i (t )  0 ,  u (t )  0
j
j
k
k
mogu se formulisati Kirhofovi zakoni u kompleksnom obliku:

I j
j  0, U
k
k 0
gde su I j kompleksna struja u j-toj grani, a U k kompleksni napon k-te grane u kolu.
Primer. Neka je i1 (t )  i2 (t )  i3 (t )  0 jednačina napisana po I Kirhofovom zakonu za
posmatrani čvor. Odgovarajuća jednačina napisana u kompleksnom domenu (I Kirhofov
zakon u kompleksnom obliku) glasi I1  I2  I3  0 . Slično, neka je u1 (t )  u2 (t )  u3 (t )  0
jednačina napisana po II Kirhofovom zakonu za datu konturu. Tada je odgovarajuća

kompleksna jednačina (II Kirhofov zakon u kompleksnom obliku) data sa U1  U 2  U 3  0 .
4.8.5 KOMPLEKSNA IMPEDANSA I ADMITANSA
Kada smo razmatrali elemente kola u prostoperiodičnom režimu, definisali smo

odgovarajuće impedanse u vremenskom domenu kao količnik efektivnih vrednosti napona i
struje elementa, Z  U / I (videti poglavlje 4.5). Pri tome se došlo do sledećih vrednosti za
impedanse standardnih elemenata: za otpornik Z  R , za kalem, Z   L i za kondenzator
Z  1/ C . Pored toga, odredili smo i odgovarajuće fazne razlike između napona i struje ovih
elementa,     . Fazna razlika za otpornik iznosi   0 , za kalem    / 2 i za
kondenzator    / 2 .
Definišimo sada kompleksnu impedansu elementa kao količnik između kompleksnog
napona i kompleksne struje elementa:
U
Z
I
Kompleksna impedansa se može iskazati u eksponencijalnom obliku kao:
U Ue j U j (  )
Z  j  e  Ze j
I Ie I
gde je Z modul kompleksne impedanse, a  njen argument. Na osnovu poslednjeg izraza
sledi
Z  U / I ,    
što znači da je modul kompleksne impedanse jednak impedansi koja je izvedena u
vremenskom domenu, a argument kompleksne impedanse jednak faznoj razlici napona i struje
elementa kola.
Shodno tome, možemo napisati sledeće izraze za kompleksne impedanse elemenata kola:
otpornik Z  R e j0  R
kalem Z   L e j /2   L j  j L
1  j /2 1 1 1
kondenzator Z e  ( j )   j 
C C C jC
Kompleksna admitansa predstavlja recipročnu vrednost kompleksne impedanse
I
Y
U
Za standardne elemente kola ona iznosi:
otpornik Y  1/ R
kalem Y  1/ j L
kondenzator Y  jC
U elektrotehnici se termini „kompleksna impedansa“ i „kompleksna admitansa“ obično
skraćuju u impedansa i admitansa, što ćemo i mi koristiti. U električnim šemama kompleksnu
impedansu Z označavamo kao na slici 4.50.
Impedansa se može iskazati i preko realnog i imaginarnog dela Z  R  jX . U

kompleksnoj ravni impedansa se prikazuje jednom tačkom čiji je realni deo jednak R , a
imaginarni deo X . Otpornik ima samo realni deo impedanse ( R ), a kalem i kondenzator
čisto imaginarne delove ( j L i 1/ jC   j (1/ C ) ).
I I
1
1

  UR
R
U Z
U

L UL
2 2
4.8.6 REDNA, PARALELNA I MEŠOVITA VEZA ELEMENATA KOLA
Na osnovu definicija kompleksnih impedansi otpornika, kalema i kondenzatora, možemo

odrediti ekvivalentnu impedansu redne veze ovih elemenata.
Primer. Odredimo kompleksnu impedansu Z e redne veze otpornika otpornosti R i kalema
induktivnosti L (slika 4.51). Na osnovu definicije kompleksne impedanse sledi
Z e  U / I  (U R  U L ) / I  U R / I  U L / I  R  j L
Prema tome, kompleksna impedansa Z e redne veze otpornika i kalema jednaka je zbiru
njihovih kompleksnih impedansi. U opštem slučaju važi da je redna veza više prijemnika, čije
su impedanse Z1 , Z 2 , , Z n , jednaka njihovom zbiru (slika 4.52):
Z e  Z1  Z 2    Z n
I Z1 Z 2 Zn I Ze
 U1  U  U
n  U
2
 U
Slika 4.52
U slučaju paralelne više prijemnika impedansi Z1 , Z 2 , , Z n , ekvivalentna impedansa

iznosi (slično kolima stalne struje) (slika 4.53):
1 1 1 1
   
Z e Z1 Z 2 Zn
I
I Ze
 I1 I2 In
U
Z1 Z2 Zn  U
Slika 4.53
Paralelna veza više prijemnika se jednostavnije može iskazati pomoću njihovih admitansi
(slika 4.54):
Ye  Y1  Y2    Yn
I
I Ye
 I1 I2 In
U
Y1 Y2 Yn  U
Slika 4.54
Koristeći se rezultatima izvedenim za rednu i paralelnu vezu prijemnika, moguće je

odrediti ekvivalentnu impedansu ili admitansu mešovite veze prijemnika. Metod je sličan
određivanju ekvivalenente otpornosti kod kola stalnih struja.
Primer. Odrediti ekvivalentnu impedansu prijemnika sa slike 4.55. Označimo sa Z1 , Z 2 i Z 3
impedanse grana ovog kola. Važi: Z1  R1  j L , Z 2  R2  1/ jC1 i Z 3  1/ jC2 . Na slici
4.56 prikazana je uprošćena šema kola. Ekvivalentna impedansa iznosi:
Z Z
Ze  1 2  Z3
Z1  Z 2
L Z1
R1
C2 Z 3
C1 Z2
R2
Ze Ze
4.8.7 EKVIVALENCIJA ZVEZDE I TROUGLA
Može se pokazati da važe iste formule za transformaciju zvezde u trougao i obrnuto (slika
4.57) kao i kod kola stalnih struja, s tim što se ovde radi o kompleksnim impedansama.
Z12 Z13 Z1Z 2

Z1  Z12  Z1  Z 2 
Z12  Z 23  Z13 Z3
Z12 Z 23 Z1Z 3
Z2  Z13  Z1  Z 3 
Z12  Z 23  Z13 Z2
Z13 Z 23 Z 2 Z3
Z3  Z 23  Z 2  Z 3 
Z12  Z 23  Z13 Z1
2 2
Z 2 Z12
Z 23
Z1
0
1 Z 3 3 1 3
Z13
Slika 4.57
4.8.8 REZISTANSA, REAKTANSA, KONDUKTANSA I SUSCEPTANSA
Kompleksnu impedansu i admitansu možemo rastaviti na realni i imaginarni deo.

Z  Re Z   j Im Z   R  jX , Y  Re Y   j Im Y   G  jB
Realni deo kompleksne impedanse ( R ) naziva se rezistansa, a imaginarni deo ( X ) reaktansa.
Dalje, realni deo kompleksne admitanse ( G ) predstavlja konduktansu, a imaginarni deo ( B )
susceptansu.
Primer. Posmatrajmo paralelnu vezu otpornika i kondenzatora. Impedansa ove veze iznosi:
1
R
Z Z jC R 1  j RC R  j R 2C R  R 2C
Ze  1 2       j
Z1  Z 2 R  1 1  j RC 1  j RC 1  ( RC ) 2 1  ( RC ) 2 1  ( RC ) 2
jC
Rezistansa predstavlja realni deo impedanse:
R
Re  ,
1  ( RC ) 2
dok je reaktansa njen imaginarni deo
 R 2C
Xe 
1  ( RC ) 2
Polazeći od admitanse moguće je odrediti konduktansu i susceptansu:
Ye  Y1  Y2  1/ R  jC
G  1/ R
B  C
4.9 SNAGE U PROSTOPERIODIČNOM REŽIMU

4.9.1 TRENUTNA I SREDNJA (AKTIVNA) SNAGA PRIJEMNIKA
Posmatramo prijemnik sa slike 4.58 i neka su kanonički oblici napona i struje dati sa
u (t )  2U cos(t   ) i i (t )  2 I cos(t  ) , pri čemu je njihova fazna razlika     .
Trenutna snaga prijemnika iznosi p (t )  u (t )i (t )  2UI cos(t   ) cos(t   ) , a njen grafik
je prikazan na slici 4.59.
u, i, p
I p
1

u
U Z
2 i t
Daljim sređivanjem dobija se:

p(t )  2UI cos(t   ) cos(t     )

1
cos  cos   (cos(   )  cos(   )
2
 UI  cos(2t    )  cos(  )  UI cos(2t    )  UI cos(  )

Prvi član u prethodnom izrazu je prostoperiodična funkcija dvostruke učestanosti čija je
srednja snaga jednaka nuli. Drugi član, P  UI cos(  )  UI cos  , je konstantan i
predstavlja srednju snagu prijemnika, koja se drugačije naziva aktivna snaga prijemnika.
Osnovna jedinica za trenutnu i aktivnu snagu je vat (W). Od svih snaga koje se razmatraju,
jedino trenutna i aktivna snaga imaju fizičku interpretaciju. Ostale snage su samo
matematička formulacija određenih energetskih dešavanja unutar prijemnika.
Pasivni prijemnici (otpornik, kondenzator i kalem) primaju energiju i za njih važi
P  UI cos   0 , odakle sledi  / 2     / 2 , pa impedansa Z  R  jX mora biti u desnoj
poluravni ili na imaginarnoj osi. Ako je   0 , onda je u pitanju čisto otpornički prijemnik,
pri čemu je P  Pmax  UI cos 0  UI . Ako je    / 2 , onda je u pitaju čisto reaktivni
prijemnik (kalem ili kondenzator), pa je P  Pmin  IU cos( / 2)  0 .
4.9.2 PRIVIDNA SNAGA PRIJEMNIKA
Prividna snage prijemnika definiše se kao proizvod efektivne vrednosti napona i struje
prijemnika, S  UI . Veza između aktivne i prividne snage je P  UI cos   S cos  . Ako je
  0 (u pitanju je otpornik), onda je P  S , inače važi P  S . Jedinica prividne snage je
volt-amper (VA).
4.9.3 FAKTOR SNAGE PRIJEMNIKA
Iz odnosa aktivne i prividne snage prijemnika P / S  S cos  / S  cos   k definiše se

faktor snage prijemnika k  cos  . Faktor snage prijemnika se nalazi u sledećim granicama:
0  k  1 . On je maksimalan ( k  1 ) za čisto otporničke prijemnike, a minimalan ( k  0 ) za
čisto reaktivne prijemnike (kalem i kondenzator).
4.9.4 REAKTIVNA SNAGA PRIJEMNIKA
Polazimo od trenutne snage prijemnika:

p (t )  u (t )i (t )  2U cos(t   ) 2 I cos(t  
)
 
 2UI cos(t   ) cos(t     )

 
cos(   )  cos  cos   sin  sin 
 2UI cos(t   )  cos  cos(t   )  sin  sin(t   ) 

 2UI cos  cos 2 (t   )  2UI sin  cos(t   ) sin(t   )
 2UI cos( ) cos 2 (t   )  UI sin( ) sin(2t  2 )
Imajući u vidu ranije izvedene izraze za trenutne snage otpornika, kalema i kondenzatora
pR (t )  2UI cos 2 (t  )  2UI cos 2 (t   ) ,
pL (t )  UI sin(2t  2 ) i
pC (t )  UI sin(2t  2 ) ,
iz prethodnog izraza sledi da prvi član, 2UI cos  cos 2 (t   ) , odgovara trenutnoj snazi
otporničkog elementa, dok drugi član, UI sin  sin(2t  2 ) , odgovara trenutnoj snazi
reaktivnog elementa (kalema ako je   0 , odnosno kondenzatora ako je   0 ).
Prvi član trenutne snage prijemnika se dalje može transformisati u
2UI cos  cos 2 (t   )  UI cos  1  cos(2t  2 ) 
 UI cos   UI cos  cos(2t  2 )
pri čemu se dobija konstantan član UI cos  i prostoperiodični član na dvostrukoj frekvenciji,
UI cos  cos(2t  2 ) , čija je srednja vrednost jednaka nuli. Konstantan član, UI cos  , kao
što smo videli ranije, predstavlja aktivnu snagu prijemnika.
Drugi član u izrazu za trenutnu snagu prijemnika, UI sin  sin(2t  2 ) , je
prostoperiodična funkcija dvostruke učestanosti, čija je srednja vrednost jednaka nuli.
Amplituda ovog člana, Q  UI sin  , predstavlja tzv. reaktivnu snagu prijemnika. Za
pasivne prijemnike (R, L i C) važi  / 2     / 2 , pa reaktivna snaga može biti negativna,
pozitivna ili jednaka nuli.
Za aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu važi S  P 2  Q 2 . Ako je poznato S i Q , onda
se aktivna snaga P može jednoznačno odrediti iz izraza P   S 2  Q 2  0 . Ako je dato S i
P , reaktivna snaga Q se ne može se jednoznačno odrediti, pošto je Q   S 2  P 2 .
Međutim, ukoliko je prijemnik pretežno induktivan, onda je Q   S 2  P 2 , dok

Q   S 2  P 2 odgovara pretežno kapacitivnom prijemniku.
4.9.5 KOMPLEKSNA SNAGA PRIJEMNIKA
Kompleksna snaga prijemnika definiše se na sledeći način: S  P  jQ . To je

kompleksni broj čiji je realni deo jednak aktivnoj snazi a imaginarni deo jednak reaktivnoj
snazi. Kompleksna snaga se može predstaviti u trigonometrijskom i eksponencijalnom obliku:
S  UI (cos   j sin  )
S  Se j  UIe j  UIe j (  )
Kompleksna snaga se može izraziti i preko kompleksnog napona U  Ue j i kompleksne
struje I  Ie j . Množenjem ove dve veličine dobija se vrednost koja ne odgovara
kompleksnoj snazi U I  UIe j (  ) , jer se argumenti napona i struje sabiraju, umesto da se
oduzimaju. Zbog toga posmatramo proizvod
kompleksnog napona i konjugovano-kompleksne
vrednosti struje: Im
Q S
S  U I *  UIe j (  )  UIe j
S  S
Ovaj količnik jednak je kompleksnoj snazi Q
prijemnika. 
Kompleksna snaga S se prikazuje u Re

P
kompleksnoj ravni jednom tačkom čiji je realni deo
jednak aktivnoj snazi P , a imaginarni deo jednak Slika 4.60
reaktivnoj snazi Q (slika 4.60).
Sledeći izrazi za kompleksnu impedansu se takođe koriste:
*
U  U 2
S UI U    * ,
*
S  U I *  Z I I *  ZI 2
Z Z
4.9.6 SNAGE GENERATORA
Kao i prijemnici, i generatori poseduju trenutne, aktivne, reaktivne, prividne i

kompleksne snage. Ove snage generatora se računaju po istim formulama kao i snage
prijemnika, vodeći računa o referentnim smerovima napona generatora i struje kroz generator.
Za razliku od prijemnika, kod kojih je fazna razlika između napona i struje u granicama
 / 2     / 2 , fazna razlika napona i struje kod generatora može biti proizvoljna, tj. može
da iznosi      . U slučaju  / 2     / 2 važi P  0 i cos   0 , pa generator
predaje snagu ostatku kola. Ako je ugao  u drugom i trećem kvadrantu, onda su P  0 i
cos   0 , pa se generator ponaša kao potrošač koji prima snagu od ostatka kola.
4.10 REŠAVANJE SLOŽENIH KOLA U KOMPLEKSNOM DOMENU

Analogno kolima stalne struje, proračun složenih kola prostoperiodične struje vrši se
primenom Kirhofovih zakona i relacija između napona i struja elemenata, odnosno grana
kola. Takođe, može se koristiti metod konturnih struja ili potencijala čvorova. Jednačine za
kola u prostoperiodičnom režimu pišu se u kompleksnom obliku, a formalno imaju isti oblik
kao i jednačine za kola stalnih struja. Umesto „običnih“ napona i struja koriste se kompleksni
naponi i struje, a umesto otpornosti koriste se kompleksne impedanse.
4.10.1 KIRHOFOVI ZAKONI
Broj jednačina pisan po I Kirhofovom zakonu iznosi nI  nč  1 , gde je ng broj grana, a

nč broj čvorova u kolu. Prvi Kirhofov zakon glasi:
Ij
j 0
tj. algebarski zbir kompleksnih struja grana kola jednak je nuli. Predznak struje je plus ako je
referentni smer struje od čvora, a minus ako je referentni smer struje ka čvoru.
Broj jednačina pisan po II Kirhofovom zakonu iznosi nII  ng  nI , što znači da treba
izabrati nII nezavisnih kontura u kolu. Drugi Kirhofov zakon glasi:
U
k
k 0
tj. algebarski zbir kompleksnih napona svih grana duž proizvoljnog zatvorenog puta (konture)
u kolu jednak je nuli. Predznak napona je plus ako je referentni smer napona poklapa sa
smerom obilaska konture, a minus ako su ti smerovi suprotni.
4.10.2 ODREĐIVANJE NAPONA IZMEĐU DVE TAČKE
Kao i kod kola stalnih struja, napon između tačaka 1 i 2 može se odrediti po formuli:
1
U12    E ,  Z I 
2
gde su sa E označene kompleksne elektromotorne sile, a sa  Z I naponi elemenata čije su

kompleksne impedanse Z . Pri tome, elektromotorna sila E ulazi u zbir sa predznakom „+“
ako se referentni smer ems i smer putanje poklapaju, inače se uzima sa predznakom „-“. Član
Z I se u zbir uzima sa predznakom „-“ ako se referentni smer napona poklapa sa smerom
putanje, inače se uzima sa predznakom „+“.
4.10.3 METOD KONTURNIH STRUJA
Broj jednačina pisan po metodi konturnih struja iznosi nk  nII  ng  nI  ng  (nč  1) .

Sistem jednačina po metodi konturnih struja je u potpunosti analogan sistemu jednačina za
kola stalnih struja i glasi:
Z11 Ik1  Z12 Ik 2    Z1nk Iknk  Ek1

Z12 Ik1  Z 22 Ik 2    Z 2 nk Iknk  Ek 2

Z nk 1 Ik1  Z nk 2 Ik 2    Z nk nk Iknk  Eknk
Značenje pojedinih članova u sistemu jednačina je:
Z ii , i  1, , nk - aritmetički (običan) zbir impedansi svih grana kola koje pripadaju i -toj
konturi (sopstvena impedansa i -te konture) uvek sa predznakom „+“.
Z ij  Z ji , i, j  1, , nk , i  j - aritmetički zbor impedansi svih grana kola koje
istovremeno pripadaju i -toj i j -toj konturi (međusobna impedansa i -te i j -te konture),
uzet sa predznakom „+“ ako se duž zajedničkih grana poklapaju smerovi tih kontura, a sa
predznakom „-“ ako su smerovi suprotni. Ako konture nemaju zajedničke grane, onda je
Z ij  0 .
Eki , i  1, , nk - algebarski zbir kompleksnih elektromotornih sila svih idealnih
naponskih generatora grana koje pripadaju i -toj konturi (elektromotorna sila i -te
konture). U ovaj zbir elektromotorna sila ulazi sa predznakom „+“ ako se orjentacija
konture poklapa sa referentnim smerom elektromotorne sile, a sa predznakom „-“ ako su
smerovi suprotni.
Rešavanjem sistema jednačina dobijaju se konturne struje Ik1 , , Iknk .
Struje granana se određuju na sledeći način. Struja u nezavisnoj grani neke konture
jednaka je konturnoj struji te konture. Struja u grani koja pripada većem broju kontura
jednaka je algebarskom zbiru konturnih struja koje kroz tu granu protiču. Pri tome, konturna
struja ulazi u zbir sa predznakom „+“ ako se njen referentni smer podudara sa referentnim
smerom struje u grani, inače se uzima sa predznakom „-“.
4.10.4 PRILAGOĐENJE PO SNAZI
Posmatramo realni naponski generator ems E i unutrašnje impedanse Z g  Rg  jX g . Na

ovaj generator priključen je prijemnik impedanse Z p  R p  jX p kao na slici 4.61. Cilj je da
se odredi impedansa prijemnika tako da njegova aktivna snaga bude maksimalna.
Jačina struje prijemnika iznosi:
E
I
Zg  Z p
a njena efektivna vrednost:
E E E
I  
Zg  Z p Rg  R p  j ( X g  X p ) ( Rg  R p )  ( X g  X p ) 2
2
Kompleksna snaga prijemnika se dobija iz izraza:

 
S p  Z p I 2  Re Z p   j Im Z p  I 2  R p I 2  jX p I 2
odakle sledi aktivna snaga prijemnika:
Rp E
Pp  Re S p   R p I 2 
( Rg  R p ) 2  ( X g  X p ) 2
Maksimalna snaga se dobija kada je imenilac najmanji, a to će se desiti ako su ispunjeni
sledeći uslovi:
dPp d Rp E
Xg  X p  0,  0
dR p dR p ( Rg  R p ) 2
Rešenje prethodne dve jednačine je:
R p  Rg i X p   X g
pa je tražena vrednost impedanse
Z p  Rg  jX g  Z p*
Pod ovim uslovima, maksimalna vrednost aktivne snage iznosi:
Rg E 2 E2
Pp max  
( Rg  Rg ) 2 4 Rg
što je u skladu sa odgovarajućim rezultatom za stalne struje.
Z g
I Rp

R L
E Z p
Lp
4.10.5 POPRAVKA FAKTORA SNAGE
U industriji, a ne retko i u domaćinstvima, koriste se prijemnici u vidu elektromotora. Ti

prijemnici su pretežno induktivni (zbog namotajima), pa je njihov faktor snage, k  cos  ,
manji od 1.
Induktivni prijemnici se modeluju pomoću redne ili paralelne veze otpornika i kalema.
Na slici 4.62 prikazana je redna veza otpornika otpornosti R p i kalema induktivnosti L p , a na
slici 4.63 ekvivalentna šema u obliku paralelne veze otpornika otpornosti R i kalema
induktivnosti. Druga šema ima praktičniji značaj jer se, po pravilu, prijemnici vezuju
paralelno naponu generatora. Iz jednakosti kompleksnih impedansi rednog i paralelnog
modela induktivnog prijemnika sledi veza između parametara oba modela:
1 1 1 1 1 R  Lp
  j   2 p j 2
R j L R  L R p  j L p R p  ( Lp ) 2
R p  ( Lp ) 2
tj.
R p 2  ( L p ) 2 R p 2  ( L p ) 2
R , L
Rp  2 Lp
U nastavku razmatramo paralelni model induktivnog prijemnika. Ovaj prijemnik je vezan
na generator elektromotorne sile E posredstvom električnog voda ukupne otpornosti Rž , kao
na slici 4.64. Fazorski dijagram napona i struja prijemnika prikazan je na slici 4.65. Fazor
struje I razlaže se na dve komponente, I  I R  I L . Prva komponenta struje, koja protiče
kroz aktivni deo prijemnika ( R p ), predstavlja tzv. aktivnu komponentu struje ( Ia ), dok druga
komponenta, koja protiče kroz reaktivni deo prijemnika ( L p ), odnosi na reaktivnu
komponentu struje ( Ir ). Veze između ovih struja su definisane sledećim relacijama:
I a  I cos  , I r  I sin 
Rž I
I R  Ia U
  I R IL 
E U I L  Ir I
R L
Aktivna komponenta struje „nosi“ aktivnu komponentu snage, tj. P  UI cos  . Za razliku
od nje, reaktivna komponenta struje „nosi“ reaktivnu snagu, tj. Q  UI sin  . Povećavanjem
faktora snage, povećavaju se aktivna komponenta struje i aktivna snaga, dok se reaktivna
komponenta struje i reaktivna snaga smanjuju. Maksimalna vrednost faktora snage
( k  cos   1 ) postiže se kada se prijemnik ponaša kao čist otpornik.
Efekat maksimiziranja faktora snage vodi ka sledećim prednostima.
Neka je prijemnik vezan na poznati napon U i neka je njegova aktivna snaga unapred
definisana i iznosi P . Na osnovu izraza za efektivnu vrednost struje:
P
I
U cos 
zaključujemo sledeće. Pri većim vrednostima faktora snage prijemnika ( k  cos   1 ),
efektivna vrednost struje prijemnika je manja, što znači da je i efektivna vrednost struje koja
protiče kroz generator manja. Ukoliko je na generator vezano više prijemnika u paraleli,
efektivna vrednost ukupne struje kroz generator, a samim tim i žičane provodnike napojnog
voda, će biti manja ukoliko je faktor snage svakog prijemnika veći.
Dalje, manja struja kroz žičane provodnike znači manje gubitka pri prenosu električne
energije kroz električni vod. Zbog toga se u praksi uvek teži da se prijemnik ponaša kao čist
otpornik. Ukoliko to nije slučaj, dolazi do povećanja struje u provodnicima napojnih vodova,
a samim tim i do povećanja Džulovih gubitaka pri prenosu električne energije. Ovaj vid
gubitaka električne energije plaćaju krajnji potrošači kroz obračunatu reaktivnu energiju (ili
snagu) koja je prikazana kao posebna stavka na računu za utrošenu električnu energiju.
Ukoliko je faktor snage prijemnika manji od jedinice, može se izvršiti njegova popravka
tako da on teži jedinici dodavanjem kondenzatora paralelno prijemniku, kao na slici 4.66.
U slučaju potpune popravke faktora snage, kapacitet kondenzatora C bira se tako da je
zadovoljen uslov I L  IC  0 , odnosno da struja kondenzatora poništi reaktivnu komponentu
struje prijemnika. Ovaj uslov će biti ispunjen ukoliko važi C  1/  L , odnosno
C  1/  2 L
Ova vrednost se može iskazati i preko parametara rednog modela prijemnika ( R p i L p ):
1  2 Lp Lp Lp
C 2  2  2 
 L  ( R p  ( L p ) ) R p  ( Lp )
2 2 2
Zp
Na ovaj način se postiže potpuna popravka faktora snage, pa je k  cos   1 . Pod ovim
uslovima prijemnik i kondenzator čine paralelno oscilatorno kolo u kome vlada antirezonansa.
Rž I
IC
 I  I R  Ia U
 I R IL IC
E U L
R C
I L  Ir
U praksi se često dešava da je za potpunu popravku faktora snage prijemnika potreban

kondenzator velike kapacitivnosti, koji je poprilično skup i težak za realizaciju. Napomenimo
da se kondenzatori velike kapacitivnosti mogu dobiti paralelnim vezivanjem kondenzatora
manjih kapacitivnosti u tzv. kondenzatorske baterije. Ukoliko se raspolaže kondenzatorom čiji
je kapacitet manji od vrednosti C  Lp / Z p potrebne za potpuni popravak faktora snage, onda
se vrši samo delimičan popravak faktora snage. Moguće je delimično popraviti faktor snage
prijemnika i ukoliko se upotrebi kondenzator kapacitivnosti veće od vrednosti C  Lp / Z p , ali
je ovo ekonomski neopravdano.
Teorijski, uslov za potpuni popravak faktora snage se može izvesti i u rednom modelu
induktivnog prijemnika, vezivanjem kondenzatora na red sa prijemnikom. Tada se potpuni
popravak faktora snage dobija iz uslova 1/ C   Lp , tj. C  1/  2 L p , što odgovara rednoj
rezonanci prijemnika i kondenzatora. Poznato je da pri rednoj rezonanci, efektivna vrednost
struje prijemnika ima najveću vrednost. Zbog toga se, pri ovakvoj popravci faktora snage,
povećava efektivna vrednost struje prijemnika, što neminovno dovodi do povećanih Džulovih
gubitaka u prijemniku i žičanim provodnicima za vezu i možda mogućeg pregorevanja
prijemnika. Stoga se popravak faktora snage prijemnika vrši isključivo paralelnim, a ne
rednim, vezivanjem kondenzatora datom prijemniku.
4.11 TROFAZNA KOLA

4.11.1 MONOFAZNI I POLIFAZNI ELEMENTI
Svi generatori i prijemnici sa kojima smo dosad radili imaju po dva priključaka (slika
4.68). U elektroenergetici se ovakvi generatori i prijemnici nazivaju monofaznim
(jednofaznim) elementima. Monofazni generatori i prijemnici se međusobno povezuju
dvožičnim vodovima.
Međutim, u praksi postoje generatori i prijemnici koji imaju više od dva priključka (slika
4.69). Tipični primeri su generatori u hidrocentralama i termocentralama, kao i industrijski
motori. Ovi generatori i prijemnici se nazivaju polifaznim (višefaznim) elementima. Za
njihovo povezivanje koriste se polifazni vodovi. Treba napomenuti da se polifazni elementi
mogu ekvivalentno prikazati kao mreža sastavljena od monofaznih elemenata. Električni
sistemi koji poseduju polifazne elemente nazivaju se polifazni sistemi.

E , Z g Z
4.11.2 TROFAZNI ELEMENTI
Kod električnih sistema praktično su se ustalili monofazni sistemi sa monofaznim

elementima i trofazni sistemi u kojima je moguće koristiti kako trofazne, tako i monofazne
elemente. Do sada su razmatrani isključivo monofazni sistemi, a nadalje će se posmatrati
trofazni sistemi. Osnovne elemente trofaznih sistema čine trofazni generatori, trofazni
prijemnici i trofazni vodovi.
4.11.2.1 Trofazni generator

Trofazni generator je sastavljen od tri monofazna generatora ems E1 , E2 i E3 , i
unutrašnjih impedansi Z g1 , Z g 2 i Z g 3 , koji mogu biti vezani u zvezdu ili trougao. Svaki
monofazni generator u stvari predstavlja po jedna namotaj na stvarnom trofaznom generatoru.
Takav namotaj se naziva fazom (granom) generatora.
Kod veze generatora u trougao (slika 4.70) postoje tri priključka po generatoru, dok u
slučaju veze u zvezdu (4.71) postoji tri ili četiri priključka. Četvrti priključak (tzv. „neutralni“
provodnik) je povezan sa centrom zvezde i obično se vezuje za uzemljivač (zbog zaštite), pa
je njegov potencijal tada jednak nuli. Potencijali ostala tri priključka (tzv. „vrući“ priključci)
nisu nula.
Za svaku fazu (granu) generatora definišu se odgovarajući fazni naponi (naponi grana)
generatora, U g1 , U g 2 i U g 3 i fazne struje generatora, I g1 , I g 2 i I g 3 .
IA A
I E 3
+ + I A
+
E3 , Z g 3 E1 , Z g1 U g1 U AB
+ I E1 I B
B
I E 2 + + +
IB
E2 , Z g 2 Ug2 U g3 U BC U CA
IC + C +
IC
Slika 4.70
I E1 A
+ + I A
+ +
E1 , Z g1
U g1 UA U AB
0 E2 , Z g 2
I
+ E 2 B I B
+ E3 , Z g 3
I E 3 + + + U CA
Ug2 C UB U BC
+
+ + IC
U g 3 UC
N I N
Slika 4.71
4.11.2.2 Trofazni prijemnik

Trofazni prijemnik je takođe sastavljen od tri monofazna prijemnika impedansi Z p1 , Z p 2
i Z p 3 , koji mogu biti vezani u zvezdu (slika 4.72) ili trougao (slika 4.73). Ako je trofazni
prijemnik električni motor, onda svaki monofazni prijemnik predstavlja jedan namotaj tog
motora, koji se naziva faza (grana) prijemnika.
Za svaku fazu (granu) prijemnika definišu se odgovarajući fazni naponi (naponi grana)
prijemnika, U p1 , U p 2 i U p 3 i fazne struje (struje grana) prijemnika, I p1 , I p 2 i I p 3 .
Za trofazni prijemnik vezan u zvezdu važi:
U A  U p1  Z p1 I p1 , U B  U p 2  Z p 2 I p 2 , U C  U p3  Z p3 I p3
U AB  U A  U B , U BC  U B  U C , U CA  U C  U A
I A  I p1 , I B  I p 2 , IC  I p 3 , I N  I A  I B  IC
I p1 IA
A A
+ +
Z p1 U p1 I p1 Z p3
U p1
0 Z p1 I p3
Z p2 I p 2 I
I p2 p3
IB
B Z p 3 B
U p 2 + I p 3 U p3 +
Z p 2
C U p2
+ IC
+ U I N C
p3
N
Za trofazni prijemnik vezan u trougao važi:
U AB  U p1  Z p1 I p1 , U BC  U p 2  Z p 2 I p 2 , U CA  U p 3  Z p 3 I p 3
I A  I p1  I p 3 , I B  I p 2  I p1 , IC  I p 3  I p 2
4.11.2.3 Trofazni vod

Od trofaznog generatora do prijemnika nalazi se trofazni vod. Provodnici voda
priključeni na faze generatora („vrući priključci generatora“) nazivaju se faznim
provodnicima (faze), a provodnik priključen za središte zvezde naziva se neutralnim
provodnikom (nulom). Standardne oznake za faze su A, B i C (stare oznake su R, S i T), a za
neutralni provodnik je N (0).
Na vodu se mogu definisati sledeći naponi. Fazni napon voda je napon između jednog
faznog provodnika i neutralnog provodnika. Fazni naponi se označavaju sa U A , U B i U C .
Naponi između bilo koja dva fazna provodnika naziva se međufazni (linijski ili složen)
naponi. Ovi naponi se označavaju sa U AB , U BC i U CA . Očigledno je da važi U AB  U A  U B ,
U BC  U B  U C , U CA  U C  U A i U AB  U BC  U CA  0 .
Na vodu se mogu definisati struje faznih („vrućih“) provodnika, koje obeležavamo I A ,
I B i IC , kao i struja neutralnog provodnika, koju obeležavamo sa I N .
Za trofazni vod priključen na generator vezan u zvezdu važi:
U A  U g1  E1  Z g1 I E1
U B  U g 2  E2  Z g 2 I E 2
U C  U g 3  E3  Z g 3 I E 3
U AB  U A  U B , U BC  U B  U C , U CA  U C  U A
I A  I E1 , I B  I E 2 , IC  I E 3 , I N  I A  I B  IC
Za trofazni vod priključen na generator vezan u trougao važi:
U AB  U g1  E1  Z g1 I E1
U BC  U g 2  E2  Z g 2 I E 2
U CA  U g 3  E3  Z g 3 I E 3
I A  I E 1  I E 3 , I B  I E 2  I E 1 , IC  I E 3  I E 2
4.11.2.4 Vezivanje trofaznih elemenata

Trofazno kolo čine bar jedan trofazni generator, trofazni vod i trofazni prijemnik. U kolu
mogu biti vezani i monofazni elementi. Na slici 4.74 prikazan je primer složenog trofaznog
kola sa jednim trofaznim generatorom, i nekoliko trofaznih i monofaznih prijemnika vezanih
na jedan trofazni vod.
A IA
IB
B
C IC
N
I N
I p3
Slika 4.74
4.11.3 SIMETRIČAN TROFAZNI SISTEM
4.11.3.1 Simetrični trofazni generator

U praksi se obično teži da efektivne vrednosti elektromotornih sila faza generatora budu
međusobno jednake, E1  E2  E3  E , kao i da fazne razlike svake dve uzastopne ems budu
jednake. Takav sistem elektromotornih sila generatora se naziva simetričnim sistemom. Kod
simetričnog sistema elektromotornih sila, ukoliko postoje unutrašnje impedanse generatora,
one se smatraju jednakim: Z g1  Z g 2  Z g 3  Z g .
Simetrični sistem elektromotornih sila se, teorijski, može dobiti pomoću tri identična
namotaja, koja su raspoređena simetrično u prostoru pod uglom od 1200 i rotiraju oko
zajedničke osovine konstantnom ugaonom brzinom u homogenom stalnom magnetskom polju
(slika 4.75).
Indukovane elektromotorne sile u namotajima iznose:
e1 (t )  2 E cos(t  1 )
e2 (t )  2 E sin(t  1  2 3)
e3 (t )  2 E sin(t  1  2 3)
a njihove kompleksne vrednosti:

E1  Ee j1 , E2  Ee j (1  2 /3)  E1e  j 2 /3 ,
E3  Ee j (1  2 /3)  E2 e  j 2 /3
Im
E3
1200 E1
1
Re
1200
1200
E2
Fazorski dijagram ovih ems dat je na slici 4.76. Sa slike se vidi, da bez obzira na to da li se
radi o generatoru vezanom u zvezdu ili trougao, važi E1  E2  E3  0 , što znači da je i
zbir trenutnih vrednosti ems trofaznog simetričnog generatora jednak nuli:
e1 (t )  e2 (t )  e3 (t )  0
Veza generatora u trougao

Ako su idealni generatori ( Z g  0 ) vezani u trougao (slika 4.77), onda su međufazni
naponi voda jednaki faznim naponima generatora.
U AB  E1  U f e j1
U BC  E2  U f e j (1  2 /3)  U AB e  j 2 /3
U CA  E3  U f e j (1  2 /3)  U AB e j 2 /3
pri čemu je sa U f označena efektivna vrednost faznog napona. Iz prethodnih izraza sledi da
su efektivne vrednosti međufaznih napona simetričnog sistema međusobno jednake i fazno
pomerene za 2 / 3 . Kao posledica toga, važi:
U AB  U BC  U CA  U AB 1  e  j 2 /3  e j 2 /3   U AB  0  0
Fazorski dijagram međufaznih napona generatora prikazan je na slici 4.78.
Ako trofazni simetrični generator radi u praznom hodu ( I A  I B  IC  0 ), onda su jačine
struja u fazama generatora jednake nuli, I E1  I E 2  I E 3  0 , pošto tada u kolu postoji samo
jedna kontura sa strujom duž koje je suma ems generatora jednaka nuli.
Teorijski gledano, ako su generatori u fazama namotaja idealni ( Z g  0 ), onda su struje u
fazama generatora neodređene. Čak šta više, kod asimetričnog trofaznog sistema, nemoguće
je vezati više (ovde tri) različita idealna naponska generatora u jednu konturu ( ovde trougao),
pošto ne bio narušen II Kirhofov zakon.
I A A Im
I E 3 U CA  E3
+ 1200 U AB  E1
E3 , Z g E1 , Z g
+ I E1 1
B
I E 2 + Re
I B 1200
E2 , Z g 1200
IC C U BC  E2
Veza generatora u zvezdu

Ako su idealni generatori ( Z g  0 ) vezani u zvezdu (slika 4.79), onda su fazni naponi
voda jednaki faznim naponima generatora:
U A  E1  U f e j1
U B  E2  U f e j (1 2 /3)
U C  E3  U f e j (1  2 /3)
gde je sa U f označena efektivna vrednost faznog napona.
Međufazni (linijski) napon U AB voda može se dobiti iz faznih napona na sledeći način:
U AB  U A  U B  U A  U Ae  j 2 /3  U A 1  e  j 2 /3 

 U A 3 / 2  j 3 / 2  U A 3e jarctg (  3 /3)
 U A 3e j /6  U f e j1 3e j /6
 U f 3e j (1  /6)  Ue j (1  /6)

Ostali međufazni naponi se mogu dobiti iz napona U AB pošto oni takođe čine simetričan
sistem:
U BC  U AB e  j 2 /3  U A 3e j /6 e  j 2 /3  U A 3e  j /2  U f 3e j (1  /2)  Ue j (1  /2)
U CA  U AB e j 2 /3  U A 3e j /6 e j 2 /3  U A 3e j 5 /6  U f 3e j (1 6 /6)  Ue j (1 5 /6)
Iz prethodnih izraza sledi da su efektivne vrednosti međufaznih napona simetričnog
sistema međusobno jednake i za 3 puta veće od efektivnih vrednosti faznih napona,
U  U f 3 . To dalje znači da se vezivanjem istih generatora u trougao ili zvezdu dobijaju
različite efektivne vrednosti međufaznih (linijskih) napona. Drugim rečima, vezivanjem
generatora u zvezdu dobija se 3 puta veća efektivna vrednost linijskih napona, nego
vezivanjem u trougao.
Odgovarajući fazorski dijagram faznih i međufaznih napona prikazan je na slici 4.80.
Efektivna vrednost međufaznih (linijskih) napona se uzima za nominalni napon trofaznog
voda. Na primer, kod 400 kV dalekovoda, linijski naponi su 400 kV, a fazni naponi približno
230 kV. Nominalni napon niskonaponske gradske mreže je 400 V (do nedavno 380 V), pa je
fazni napon 230 V (do nedavno 220 V). Napomenimo da je učestanost u elektroenergetskim
sistemima kod nas i u svim evropskim zemljama 50 Hz, a u nekim drugim zemljama (na
primer, SAD) je 60 Hz.
I E1 A Im
+
E1 , Z g U CA
0 E2 , Z g UC U A
I E 2
+ B 1200
+ E3 , Z g 1
I E 3 1200 1200
C Re
U BC U AB
UB
N
4.11.3.2 Simetrični trofazni prijemnik

Fazne i linijske struje u trofaznom elektroenergetskom sistemu zavise od priključenih
prijemnika, i u opštem slučaju mogu biti različite. Međutim, ukoliko struje u trofaznom
simetričnom sistemu elektromotornih sila čine takođe simetričan sistem, onda se takav
trofazni elektroenergetski sistem naziva uravnoteženim sistemom. Uravnoteženi sistem se
može postići priključivanjem simetričnih trofaznih prijemnika vezanih u zvezdu ili trougao na
trofazni elektroenergetski sistem. Simetrični trofazni prijemnik se dobija izjednačavanjem
impedansi u njegovim fazama:
Z p1  Z p 2  Z p 3  Z p
Ako postoje monofazni prijemnici, oni se tako raspoređuju da su opterećenja faza voda što
približnije jednaka.
Posmatramo trofazni prijemnik vezan na sistem simetričnih trofaznih napona. Ako je
prijemnik takođe simetričan (simetrična zvezda ili simetričan trougao), onda struje prijemnika
automatski čine simetričan sistem, pa je celokupni elektroenergetski sistem uravnotežen. Ovu
tvrdnju ćemo dokazati kako za prijemnik vezan u zvezdu, tako i za prijemnik vezan u trougao.
Veza prijemnika u zvezdu

Posmatrajmo najpre simetričan prijemnik vezan u zvezdu (slika 4.81). Sa slike se vidi da
su fazne struje prijemnika jednake linijskim strujama voda, a njihove vrednosti iznose:
j (1  p )
I p1  U p1 / Z p  U A / Z p  U f e j1 / Z p  (U f / Z p )e  (U f / Z p )e j1  I A
I p 2  U p 2 / Z p  U B / Z p  U f e j (1  2 /3) / Z p  (U f / Z p )e j (1  2 /3)  I p1e  j 2 /3  I B
I p 3  U p 3 / Z p  U C / Z p  U f e j (1  2 /3) / Z p  (U f / Z p )e j (1  2 /3)  I p1e j 2 /3  IC
Efektivne vrednosti faznih struja prijemnika su međusobno jednake i iznose
I  I p  U f / Z p , a fazni pomeraji dve susedne struje iznose 2 / 3 radijana. U prethodnim
izrazima je  1  1   p , a sa  p je označen argument impedanse Z p . Odgovarajući fazorski

dijagram je prikazan na slici 4.82.
I p1
A Im
IC  I p 3
+ Z p 1200 I A  I p1
U p1
0
I p2
Zp 1
B Z p Re
U p 2 + I p 3 1200
C 1200
+ U I N IB  I p 2
p3
N
Struja neutralnog provodnika iznosi:

I N  I A  I B  IC
 I A  I Ae  j 2 /3  I Ae j 2 /3
 I A 1  e  j 2 /3  e j 2 /3   I A  0  0
što ukazuje na simetriju struja u sistemu. Stoga se, teorijski, neutralni provodnik može
izostaviti. Međutim, u praksi, sistem nikada nije potpuno uravnotežen, pa u neutralnom
provodniku postoji struja, ali je ona obično znatno manja od struja u fazama voda.
Veza prijemnika u trougao
Ako je simetričan prijemnik vezan u trougao (slika 4.83), njegove fazne struje iznose:
U p1 U AB Ue j1 U j (1  p )
I p1     e  I f e j1
Zp Zp Zp Zp
U p2 U B Ue j (1  2 /3) U j (1  2 /3 p )
I p2     e  I f e j (1  2 /3)  I p1e  j 2 /3
Zp Zp Zp Zp
U p3 U C Ue j (1  2 /3) U j (1  2 /3 p )
I p3     e  I f e j (1  2 /3)  I p1e j 2 /3
Zp Zp Zp Zp
pri čemu je  1  1   p , a  p je argument impedanse prijemnika. Prema tome, efektivne
vrednosti faznih struja prijemnika su međusobno jednake i iznose I f  U / Z p , gde je sa U
označena efektivna vrednost međufaznog napona trofaznog voda.
Do linijskih struja voda dolazi se na sledeći način:
I A  I p1  I p 3  I p1  I p1e j 2 /3
3 3
 I p1 1  e j 2 /3   I p1   j   3 I p1e
 j /6
 3I f e j (1  /6)
2 2 
I B  I p 2  I p1  I p1e  j 2 /3  I p1  I p1  e  j 2 /3  1  3 I p1e  j 5 /6  3I f e j (1 5 /6)
I A Im
A
+
U p1 I p1 Z p3 I p3
I A
Z p1 I p3 IC
I p2 I 1200 1200
p3
I B 
B I p2 120 0
I 1 Re
U p3 + p1
Z p2
U p2
+ IC
C I B
IC  I p 3  I p 2  I p1e j 2 /3  I p1e  j 2 /3  I p1  e j 2 /3  e  j 2 /3 
 I p1 j 3  I p1 3e  j 3 /2  3I f e j (1 3 /2)
Efektivne vrednosti linijskih struja voda su međusobno jednake i iznose
I  3I f  3U / Z p . Dakle, kod prijemnika vezanog u trougao, efektivna vrednost linijskih
struja je 3 puta veća od efektivne vrednosti faznih struja.
Fazorski dijagram faznih struja simetričnog prijemnika prikazan je na slici 4.84.
Na kraju odredimo odnos između linijskih struja dva prijemnika sa jednakim
impedansama u fazama, od kojih je jedan vezan u trougao, a drugi u zvezdu. Polazimo od
izraza za efektivne vrednosti linijskih struja ovih prijemnika: I   3I f  3U / Z p za
trougao i I  I p  U f / Z p  U f / 3Z p za zvezdu. Odavde sledi:
I 3U / Z p
 3I f  3
I U f / 3Z p
Prema tome, efektivna vrednost linijske struje trofaznog simetričnog prijemnika vezanog
u trougao je tri puta veća od efektivne vrednosti linijske struje trofaznog simetričnog
prijemnika vezanog u zvezdu.
4.11.3.3 Snage trofaznih generatora i prijemnika

Snaga trofaznog generatora jednaka je zbiru snaga svih faza generatora. Izrazi za snage se
pišu prema usvojenim referentnim smerovima napona i struja generatora. Slično važi i za
snagu prijemnika.
Snaga prijemnika vezanog u zvezdu u uravnoteženom sistemu

Posmatramo simetrični trofazni prijemnik vezan u zvezdu. Trenutne vrednosti napona i
struja prijemnika su:
u p1 (t )  2U f cos(t  1 )
u p 2 (t )  2U f cos(t  1  2 / 3)
u p 3 (t )  2U f cos(t  1  2 / 3)
i p1 (t )  2 I cos(t  1   )
i p 2 (t )  2 I cos(t  1    2 / 3)
i p 3 (t )  2 I cos(t  1    2 / 3)
gde su U f i I efektivna vrednost faznog napona i efektivna vrednost linijske struje
prijemnika, koja je jednaka efektivnoj vrednosti fazne struje.
Trenutne snage grana trofaznog simetričnog prijemnika iznose:
p1 (t )  u p1 (t )i p1 (t )  2U f cos(t  1 )  2 I cos(t  1   )
 U f I  cos( )  cos(2t  21   ) 
p2 (t )  u p 2 (t )i p 2 (t )  2U f cos(t  1  2 / 3)  2 I cos(t  1    2 / 3)
 U f I  cos( )  cos(2t  21  4 3   ) 
p3 (t )  u p 3 (t )i p 3 (t )  2U f cos(t  1  2 / 3)  2 I cos(t  1    2 / 3)
 U f I  cos( )  cos(2t  21  4 3   ) 
Ukupna snaga prijemnika iznosi:

p (t )  p1 (t )  p2 (t )  p3 (t )
 U f I  cos( )  cos(2t  21   )   U f I  cos( )  cos(2t  21  4 3   ) 
 U f I  cos( )  cos(2t  21  4 3   ) 
U
 3U f I cos( )  3 I cos( )  3UI cos( )
3
Dakle, trenutna vrednost snage celog trofaznog simetričnog prijemnika je konstantna i
nezavisna od vremena. Međutim, pojedinačne trenutne vrednosti snaga faza prijemnika
menjaju se u vremenu i to sa dvostrukom učestanošću.
Na osnovu prethodnog izraza za trenutnu snagu, sledi da je srednja (aktivna) snaga
trofaznog prijemnika jednaka trenutnoj snazi:
P  3U f I cos( )  3UI cos( )
Reaktivna i prividna snaga trofaznog prijemnika iznose:
Q  3U f I sin( )  3UI sin( )
S  3U f I
Kompleksna snaga trofaznog prijemnika dobija se sabiranjem kompleksnih snaga
pojedinačnih faza prijemnika:
S  U p1 I *p1  U p 2 I *p 2  U p 3 I *p 3
 U f e j1 Ie  j (1  )  U f e j (1  2 /3) Ie  j (1   2 /3)  U f e j (1  2 /3) Ie  j (1  2 /3)
 U f I  e j  e j  e j   3U f Ie j  3UIe j
Očigledno važi:
P  Re S   3U f I cos( )  3UI cos( )
Q  Im S   3U f I sin( )  3UI sin( )

S  S  3U f I  3UI
Snaga prijemnika vezanog u trougao u uravnoteženom sistemu

Posmatramo simetrični trofazni prijemnik vezan u trougao. Trenutne vrednosti napona i
struja prijemnika su:
u p1 (t )  2U cos(t  1 )
u p 2 (t )  2U cos(t  1  2 / 3)
u p 3 (t )  2U cos(t  1  2 / 3)
i p1 (t )  2 I f cos(t  1   )
i p 2 (t )  2 I f cos(t  1    2 / 3)
i p 3 (t )  2 I f cos(t  1    2 / 3)
gde je U efektivna vrednosti linijskog napona, koja je jednaka efektivnoj vrednosti faznog
napona, i I f efektivna vrednost fazne struje prijemnika.
Kompleksna prividna snaga iznosi:
S  U p1 I *p1  U p 2 I *p 2  U p 3 I *p 3
 Ue j1 I f e  j (1  )  Ue j (1  2 /3) I f e  j (1   2 /3)  Ue j (1  2 /3) I f e  j (1   2 /3)
 UI f  e j  e j  e j 
 3UI f e j  3UIe j
Iz kompleksne snage se izvodi aktivna, reaktivna i prividna snaga:
P  Re S   3UI f cos   3UI cos 
Q  Im S   3UI f sin   3UI sin 
S  S  3UI f  3UI
Dobijeni izrazi za snage su isti kao i izrazi za snage kod prijemnika vezanog u zvezdu.
Međutim, pošto je efektivna vrednost linijske struje trofaznog simetričnog prijemnika
vezanog u trougao tri puta veća od efektivne vrednosti linijske struje prijemnika vezanog u
zvezdu, konstatuje se da su aktivna, reaktivna i prividna snaga tri puta veće kod prijemnika
vezanog u trougao u odnosu na prijemnik vezan u zvezdu.
4.11.4 TROFAZNI NESIMETRIČNI PRIJEMNIK
Izvedeni izrazi za fazne i linijske struje i napone, u slučaju nesimetričnih trofaznih

prijemnika, Z p1  Z p 2  Z p 3 , više ne važe. Naponi, struje i snage nesimetričnih prijemnika
određuju se za svaki konkretan slučaj posebno. U nastavku će biti analiziran trofazni
nesimetrični prijemnik vezan u zvezdu, a slična analiza se može sprovesti i za prijemnik
vezan u trougao.
Posmatrajmo nesimetričan trofazni prijemnik vezan u zvezdu sa sledećim impedansama u

fazama Z p1  R1  jX 1  Z p1e j1 , Z p 2  R2  jX 2  Z p 2 e j2 i Z p 3  R3  jX 3  Z p 3e j3 . Jačine
struja u fazama prijemnika su:
U f1 U f e j1 Uf2 U f e j (1  2 /3) Uf3 U f e j (1  2 /3)
I p1   , I p2   , I p3  
Z p1 Z p1e j1 Z p2 Z p 2 e j2 Z p3 Z p 3e j3
I N  I p1  I p 2  I p 3  0
Snage (aktivna, reaktivna i prividna) nesimetričnog trofaznog prijemnika iznose:

P1  U f I p1 cos 1 , P2  U f I p 2 cos 2 , P3  U f I p 3 cos 3
Q1  U f I p1 sin 1 , Q2  U f I p 2 sin 2 , Q3  U f I p 3 sin 3
P  P1  P2  P3 , Q  Q1  Q2  Q3
S1  P12  Q12  U f I p1 , S1  P1  jQ1  U f I p*1
S 2  P2 2  Q2 2  U f I p 2 , S 2  P2  jQ2  U f I p*2
S3  P32  Q32  U f I p 3 , S1  P3  jQ3   U f I p*3

S  S1  S 2  S3  P1  P2  P3  j  Q1  Q2  Q3 
Primer 1. Na trofaznu mrežu simetričnih napona, čija je efektivne vrednost linijskog napona
U  380 V , priključen je nesimetrični potrošač, koji se sastoji od 3 različite impedanse
vezane u zvezdu (slika 4.85). Odrediti intenzitet struje u neutralnom provodniku i ukupnu
aktivnu snagu trofaznog prijemnika. Poznato je : R1  16  , X L1  12  , R2  14  ,
X C 2  12  i R3  25  .
R1 I p1
L1
A A
C2 R2 Z p1
B
R3 0
C Z p 3
I p2
B Z p 2
N I p 3
C
I N
N
Rešanje. Impedanse u fazama prijemnika iznose:

12
jarctg O
Z p1  R1  jX 1  16  j12  16  12 e 2 2 16
 20e j 36.87  Z p1e j1
Z p1  20, 1  36.87 O
21
jarctg O
Z p 2  R2  jX 2  14  j 21  14  21 e 2 2 14
 25.24e  j 56.31  Z p 2 e j2
Z p 2  25.24, 2  56.31O
0
jarctg
Z p 3  R3  jX 3  25  j 0  25e 14
 25e j 0  Z p 3e j3
Z p 3  25, 3  0O
Prijemnik sa slike 4.85 je vezan u zvezdu jer su njegove faze vezane u jednu zajedničku tačku
(čvorište zvezde). Shodno tome, ovaj prijemnik se može predstaviti kao na slici 4.86.
Efektivna vrednost faznog napona iznosi U f  U / 3  220V . Jačine struja u fazama
prijemnika iznose:
U 220e j 0 O
I p1  f 1  O
 11e  j 36.87  8.8  j 6.6 , I p1  11A, I p1  36.87 O
Z1 20e j 36.87
O
Uf2 220e  j120 O
I p2   O
 8.72e  j 63.69  3.86  j 7.81 , I p 2  8.72A, I p 2  63.69O
Z2 25.24e  j 56.31
O
Uf3 220e  j 240 O
I p3   j0
 8.8e  j 240  4.40  7.62 , I p 3  8.8A,  I p 3  240O
Z3 25e
O
I N  I1  I2  I3  8.8  j 6.6  3.86  j 7.81  4.40  7.62  8.26  6.79  10.70e  j 39.42
I N  10.7A,  I N  39.42O
S  S1  S 2  S3
P1  U f 1 I p1 cos 1  1936W , Q1  U f 1 I p1 sin 1  1452VA
O
S1  U f 1 I p*1  220e j 0 11e  j 36.87  1936  j1452
P2  U f 2 I p 2 cos 2  1063.7W , Q2  U f 2 I p 2 sin 2  1595.6VA
O O
S 2  U f 2 I p*2  220e  j120  8.72e j 63.69  1063.7  j1595.6
P3  U f 3 I p 3 cos 3  1936W , Q3  U f 3 I p 3 sin 3  0VA
O O
S3  U f 3 I p*3  220e  j 240  8.8e j 240  1936  j 0
S  S1  S2  S3  1936  j1452  1063.7  j1595.6  1936  j 0  4935.7  j143.6
P  4935.7W, Q  143.6VA
4.11.5 PREDNOSTI TROFAZNOG SISTEMA NAD MONOFAZNIM
Posmatrajmo trofazni simetrični prijemnik vezan u zvezdu, koji je priključen na trofazni

vod faznog napona efektivne vrednosti U f . Neka je aktivna snaga prijemnika unapred
definisana i iznosi P . Tada je efektivna vrednost linijske struje:
P
I
3U f cos 
Ukupan broj provodnika u vodu je 3, ne računajući neutralni provodnik. Pri istoj

efektivnoj vrednosti napona prijemnika i istoj snazi, prenos energije od generatora do
prijemnika može da se obavi i pomoću tri monofazna sistema, od kojih svaki ima aktivnu
snagu P / 3 . Efektivna vrednosti struje svakog od monofaznih sistema jednaka iznosi:
P/3 P
Im  
U f cos  3U f cos 
odakle sledi da je efektivna vrednosti struje svakog od monofaznih sistema jednaka je
linijskoj struji trofaznog sistema. Ali, za razliku os trofaznof sistema, ukupan broj provodnika
kod monofaznog sistema iznosi 6, što je dvostruko više od broja provodnika trofaznog
sistema. Zbog toga monofazni sistemi zahtevaju dvostruko više materijala za provodnike voda
od trofaznih sistema.
Na kraju, navodimo jednu od najznačajnijih osobina koju poseduju trofazni sistemi, a
koju monofazni nemaju. Radi se o obrtnom magnetskom polju, koje je iskorišćeno kao pogon
za rad asinhronih električnih motora. Obrtno magnetsko polje se generiše sistemom od
najmanje dva kalema (elektromagneta).
Kod trofaznog sistema, za generisanje obrtnog magnetskog polja koriste se tri identična
kalema postavljena tako da susedni kalemovi zaklapaju ugao od 1200 (slika 4.87). Kalemovi
su priključeni na simetrični trofazni sistem napona. Struje kalemova takođe čine simetrični
sistem, kao i odgovarajući intenziteti magnetskih indukcija koje stvarju ove struje. Trenutne
vrednosti magnetskih indukcija iznose:
B1 (t )  Bm cos t ,
B2 (t )  Bm cos(t  2 / 3)
B2 (t )  Bm cos(t  2 / 3)
Daljim sređivanjem dobijamo:
2 2 1 3
B2 (t )  Bm cos(t  2 / 3)  Bm (cos cos t  sin sin t )  Bm ( cos t  sin t )
3 3 2 2
2 2 1 3
B3 (t )  Bm cos(t  2 / 3)  Bm (cos cos t  sin sin t )  Bm ( cos t  sin t )
3 3 2 2
Uvedimo Dekartov koordinatni sistem kao na slici 4.87, tako da se koordinatni početak
poklapa sa centrom simetrije. Projekcije vektora magnetske indukcije duž x i y osa iznose:
  1 1 3
Bx (t )  B1 (t )  B2 (t ) cos  B3 (t ) cos  B1 (t )  B2 (t )  B3 (t )  Bm cos t
3 3 2 2 2
 3  3 3
By (t )  B2 (t ) sin  B3 (t ) sin
B2 (t )  B3 (t )  Bm sin t

3 3 2 2 2
Modul magnetske indukcije je nepromenljiv u vremenu i iznosi:
3
B  Bx2  By2  Bm
2
Ugao  , koji vektor magnetske indukcije zaklapa sa pozitivnim delom x ose, menja se sa
vremenom po zakonu:
  t
što ukazuje na činjenicu da vektor magnetske indukcije rotira konstantnom ugaonom brzinom
jednakoj kružnoj učestanosti  (slika 4.88). Osa rotacije prolazi kroz koordinatni početak
usvojenog koordinatnog sistema i normalna je na ravan koju on određuje.
y y
i2

B3  
 By B
B1 
i1 x x
 Bx
B2 i3

Osnovi Elektrotehnike 2 Skripta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Elektrotehnike 2 Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

3 ELEKTROMAGNETIZAM ....................................

3.2 MAGNETSKO POLJE U PRISUSTVU MATERIJALA ....... 22

3.3 PROMENLJIVO ELEKTRIČNO I MAGNETSKO POLJE . 42

U elektrostatici smo analizirali polje naelektrisanja (elektrostatičko polje) koja su

3.1 STALNO MAGNETSKO POLJE U VAKUMU

3.1.1 Naelektrisanje u pokretu

Očigledno je da pri tome važi zakon akcije i reakcije:

Uvodeći pojam probnog naelektrisanje Q p , iz Kulonovog zakona izvedena je jačina

Slika 3.1 Slika 3.2 Slika 3.3

Osnovne jednačine koje opisuju elektrostatičko polje u vakumu su zakon cirkulacije

Slika 3.4 Slika 3.5

Magnetska sila i magnetska indukcija tačkastih naelektrisanja u pokretu

Slika 3.6 Slika 3.7

Slika 3.8 Slika 3.9

Slika 3.10 Slika 3.11

Slika 3.12 Slika 3.13

Ukupna sila koja deluje na tačkasto naelektrisanje Q koje se kreće u kombinovanom

Za magnetsko polje u vakumu važi princip superpozicije. Posmatrajmo sistem od N

3.1.2 Strujni element

Slika 3.14 Slika 3.15 Slika 3.16 Slika 3.17

Strujni element površinskih struja (sl. 3.16) sačinjavaju pokretna naelektrisanja na

3.1.3 Bio-Savarov zakon

Magnetska indukcija strujnih elemenata sa zapreminskom, površinskom i

a odgovarajuća magnetska indukcija celokupnog strujnog toka površinskih struja po površi S

Slika 3.18 Slika 3.19 Slika 3.20

Primenom Bio-Savarov zakon za zapreminske, površinske i linijske struje, moguće je odrediti

Magnetska indukcija kružne konture sa strujom

Slika 3.21 Slika 3.22 Slika 3.23 Slika 3.24

Ukupna magnetska indukcija strujne konture u proizvoljnoj tački M na z -osi iznosi:

Magnetski moment strujne konture

Slika 3.25 Slika 3.26

Magnetska indukcija planarne konture sa strujom

Primer. Magnetska indukcija pravolinijskog provodnika konačne dužine sa strujom I (sl.

Magnetska indukcija ravni sa strujnim plaštom

Slika 3.30 Slika 3.31 Slika 3.32

Ukupna magnetska indukcija cele trake u proizvoljnoj tački na x-osi dobija se

Magnetska indukcija solenoida

Slika 3.33 Slika 3.34 Slika 3.35

3.1.4 Strujna kontura u magnetskom polju

Magnetska sila kojom spoljašnje magnetsko polje deluje na konturu sa

Slika 3.37 Slika 3.38 Slika 3.40

Uticaj homogenog magnetskog polja na konturu sa strujom

konturu proizvoljnog oblika i proizvoljnog položaja u prostoru, jednaka je nuli.

3.1.5 Magnetski fluks

Slika 3.41 Slika 3.42 Slika 3.43

Zakon o konzervaciji magnetnog fluksa

Ova integralna jednačina je jedna od dve osnovne integralne jednačine stacionarnog

Slika 3.44 Slika 3.45

3.1.6 Amperov zakon

Slika 3.46 Slika 3.47 Slika 3.48

Primena Amperovog zakona

Magnetska indukcija dugačke prave strujne niti

Slika 3.49 Slika 3.50 Slika 3.51

Magnetska indukcija dugačkog pravog žičanog provodnika

Za r  a , biramo konturu C1 tako da je:

Magnetska indukcija torusnog namotaja

Za b  a  a , radi se o tankom torusu za koga važi

Slika 3.52 Slika 3.53

Magnetska indukcija veoma velike ravni sa površinskom gustinom struje

3.2 MAGNETSKO POLJE U PRISUSTVU MATERIJALA

3.2.1 Magnetisanje materijala i vektor magnetizacije

3.2.2 Podela materijala prema magnetskim osobinama

Slika 3.58 Slika 3.59 Slika 3.60 Slika 3.61

Ferimagnetski materijali (feriti)