RTE Vrste

JP Vojvodinaume Petrovaradin
Preradovieva 2
21131 Petrovaradin
tel. +381 21 6431644
fax +381 21 6433139
www.vojvodinasume.rs
RETKE, RANJIVE I UGROENE
BILJNE
I IVOTINJSKE
VRSTE
NA PODRUJU JP VOJVODINAUME
BILJNE
I IVOTINJSKE
VRSTE
Petrovaradin, oktobar 2011.
BILJNE
I IVOTINJSKE
VRSTE
Raznovrsnost i bogatstvo ivog sveta svake drave
predstavlja planetarnu vrednost. Odgovornost
za ouvanje ivog sveta i pravo na njegovo
korienje reava se ne samo na nacionalnom ve
i na meunarodnom nivou. Na osnovu mnogih
meunarodnih sporazuma, meunarodna obaveza
svake drave je da se aktivno ukljui u zatitu i
ouvanje vrsta od meunarodnog znaaja. Na taj nain
i naa zemlja snosi veliku odgovornost za ouvanje
mnogih vrsta. Zbog toga, svako od nas treba da prui
svoj doprinos u zatiti ugroenih vrsta i stanita, jer
kada se sabere mnogo malih linih doprinosa dobije se
velika ansa za sve budue generacije...
SADRAJ
FLORA/BILJKE - VRSTE VLANIH STANITA 6
FLORA/BILJKE - VRSTE SUVIH STANITA 36
FAUNA/IVOTINJE - MAMMALIA/SISARI 56
FAUNA/IVOTINJE - AVES/PTICE 76
FAUNA/IVOTINJE - REPTILIA/GMIZAVCI 118
FAUNA/IVOTINJE - AMPHIBIA/ VODOZEMCI 126
FAUNA/IVOTINJE - PISCES/RIBE 136
FLORA - BILJKE
VRSTE VLANIH STANITA
Retke, ranjive i ugroene biljne i ivotinjske vrste na podruju JP Vojvodinaume
8 9
FLORA - BILJKE
ACHILLEA MILLEFOLIUM L.
HAJDUKA TRAVA
fam. Asteraceae
ACORUS CALAMUS L.
IIROT
fam. Araceae
Viegodinja zeljasta biljka. Stablo uspravno, 20 80 cm visoko,
okruglo, pri vrhu razgranato, prekriveno dlakama. Listovi dvostruko
perasti sa kratkim drkama, no dlakavi. Koren puzei dobro raz-
vijen. Cvast je glavica, 3 5 mm iroka. Glavice su rasporeene u
guste, gronjaste, granate cvasti koje se nalaze na vrhovima grana.
Raste na livadama, umskim istinama i zaputenim stanitima.
Poznata je kao lekovita biljka.
Zatiena je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i
prometa divlje ore i faune (Slubeni glasnik Republike Sr-
bije, br.31/05, 45/05) i Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo
zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog
II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).
Viegodinja zeljasta biljka sa simpodijalno razgranatim, snanim
rizomom dugim 25 50 (150) cm i debljine do 3 cm. Rizom je
karakteristinog mirisa. Stablo je visine do 150 cm. Listovi su uzani,
po ivici no talasasti, pri osnovi crvenkasto-ljubiaste boje. Cvast
je cilindrina 4 12 cm duga, graena od sitnih uto-zelenkastih
dvopolnih cvetova. Cveta u junu. Plod je crvena bobica. Raste na
vlanim i movarnim terenima. U Evropi je, poev od XVI veka, od
adventivne vrste postala odomaena. Javlja se u priobalnim delovi-
ma sporotekuih i stajaih voda. Iirot je biljka koja se gaji zbog
svojih lekovitih svojstava. Ona je u nestajanju, zbog intenzivnog
korienja rizoma u farmaceutskoj industriji. U farmaciji se koristi
osueni rizom, a upotrebljava se i kao zain.
Zatien je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih
i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II -
zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).
10 11
FLORA - BILJKE
ALTHEA OFFICINALIS L.
BELI SLEZ
fam. Malvaceae
CORNUS MAS L.
DREN
fam. Cornaceae
Viegodinja zeljasta biljka sa debelim, dugakim, razgranatim
korenom. Cela biljka je pokrivena sivkasto-svilastim mekim zvez-
dastim dlakama. Stablo je visine 50 - 150 (200) cm. Listovi su po ob-
liku trouglasto-jajasti, deljeni na 3 - 5 renjeva. Cvetovi pojedinani
ili u grozdasim cvastima. Krunica je svetlo-ruieste ili bele boje.
Cveta od juna do oktobra meseca. Raste na vlanim livadama, pored
obala reka, a i na zaslanjenim zemljitima.
Poznata je kao lekovita biljka!
Dren je listopadni grm ili nisko drvo do 8 m visine sa zaobljenom
gustom kronjom. Dugovean je i moe da ivi i preko 100 godina.
Kora na starijem stablu ispuca u smee-crvenkaste ljuspe. Mlade
granice su obino etvorouglaste u preseku i no dlakave. Listovi su
naspramni, jajasti sa dugako izvuenim vrhovima. Cvetovi su uti.
Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u titaste cvasti, pravilni su i
etvorolani. Cveta od februara do aprila meseca. Plod je kotunica
(drenjina). Plodovi su jestivi. Cenjena medonosna vrsta. Raste
svuda, a najvie po suvim, sunanim, kamenitim stranama svetlih
listopadnih uma, zajedno sa drugim grmljem i ibljem.
Zatien je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i
12 13
FLORA - BILJKE
CRATAEGUS NIGRA W. et K.
CRNI GLOG
fam. Rosaceae
ERANTHIS HYEMALIS (L.)
Salisb.
KUKURJAK / TITRA
fam. Ranunculaceae
bun ili nisko drvo do 7 m visine. Grane su sa trnovima. Trnovi su
oko 1 cm duine. Listovi su trouglasti ili jajasti, perasto useeni sa
7 - 11 renjeva koji su otro nazubljeni. Listovi su manje-vie dlakavi.
Cvetovi su sakupljeni u cvasti. Krunica je bele boje, a pri kraju cvetan-
ja je ruiasta. Cveta u maju - junu mesecu. Plod je kotunica, pri saz-
revanju crvenkaste, a kasnije sjajno crne boje. Javlja se na plavnim
aluvijalnim terenima, na stanitima vrbovih, topolovih i lunjakovo
- jasenovih uma. Heliolna (svetloljubiva) i entomolna vrsta.
Nalazi se u Crvenoj knjizi ore Srbije (I tom - preliminarna lista
najugroenijih biljaka).
Viegodinja zeljasta biljka 5 - 15 cm visoka. Rizom je krtolast, a
stabljika uspravna gola, zelene do crveno-smee boje, pri vrhu sa
tri lista. Listovi su zvezdoliko izdeljeni i u sredini imaju jedan sedei
cvet ute boje. Cveta od januara do kraja marta, neposredno nakon
topljenja snega. Prizemni listovi se obrazuju posle cvetanja. Plod je
meak. Raste u hrastovo-grabovim umama i u senovitim umama
sa sveim humusnim zemljitem. Jedino stanite ove vrste u Srbiji je
u okviru SRP Bagremara! Krajnje ugroen takson kod nas.
14 15
FLORA - BILJKE
GENTIANA PNEUMONATHE L.
MALA SVEICA
fam. Gentianaceae
HOTTONIA PALUSTRIS L.
VODENA JAGOREVINA
/ REBRATICA / ABLJI
LJILJAN
fam. Primulaceae
Viegodinja, zeljasta biljka iji je rizom kratak, razgranat u brojne
mesnate korenove. Stablo uspravno, (10) 25 50 (65) cm visoko
i gusto pokriveno listovima. Cvetovi upadljivo lepi, 25 53 mm
dugi, usamljeni ili je 2 - 10 cvetova sakupljeno u pazuhu gornjih lis-
tova ili na vrhu stabla. Krunica je tamno-plave, ree bele ili crveno-
ruiaste boje. Cveta od jula do oktobra meseca. Plod je aura. Raste
na movarnim i vlanim stanitima.
Viegodinja biljka sa puzeim korenom. Stablo je potopljeno
u vodi, visine do 90 cm, pri osnovi razgranato i prljenasto. Sa
prljenova polaze brojni, beli, adventivni korenovi i perasto deljeni
listovi. U vreme cvetanja od maja do avgusta, iznad povrine vode
javljaju se grozdaste cvasti. Cvetovi su bele, ree svetlo-ruiaste
boje. Plod je aura. Raste u vodama koje sporo teku. Biljka nestaje.
Krajnje ugroen takson.
Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih
i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - stro-
go zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10)
i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi ore Srbije
(I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).
16 17
FLORA - BILJKE
IRIS PSEUDACORUS L.
BARSKA PERUNIKA
fam. Iridaceae
LEUCOIUM AESTIVUM L.
DREMOVAC
fam. Amaryllidaceae
Viegodinja zeljasta biljka visine (40) 50 100 (150) cm sa rizo-
mom debelim oko 2 cm koji se esto luno izvija iznad povrine
zemlje. Listovi su plavo-zelene boje. Cvetovi su na vrhu, pojedinani,
dvopolni, krupni, ute boje. Cveta od maja do avgusta. Plod je aura.
Ova biljka ulazi u sastav movarnih, vlanih dolinskih livada.
Nalazi se na Evropskoj crvenoj listi.
Viegodinja zeljasta biljka sa jajolikom lukovicom. Stablo vi-
soko 35 65 cm, a na vrhu nosi 3 - 8 cvetova. Cvetovi bele boje,
zvonasti i nadole povijeni. Plod je aura. Cveta od aprila do juna
meseca. Raste pored reka, potoka, na adama, umama hrasta i
jasena, kao i u topolovim umama. Gaji se kao ukrasna biljka.
Medonosna biljka. Lukovica je bogata alkaloidima i koristi se u
farmaciji. Javlja se na vlanim livadama i na ivicama hidroloki
uslovljene umske vegetacije.
18 19
FLORA - BILJKE
MARSILEA QUADRIFOLIA L.
RAZNOROTKA /
ETVOROLANA DETELINA
fam. Marsileaceae
NUPHAR LUTEUM L.
UTI LOKVANJ
fam. Nymphaeaceae
Heterosporna vodena paprat sa rizomom duine i do 50 cm, a kod
nekih oblika i do 100 cm, pa i vie. Listovi na tanikim i vrlo dugim
drkama. Liska se sastoji iz etiri objajasta listia. Sporangije se nal-
aze u naroitim tvorevinama - sporokarpima - pri osnovi lisnih drki.
Omota sporokarpa u zrelom stanju je veoma tvrd. Makrosporangije
i mikrosporangije su zajedno u pojedinanim sorusima. Sporonosi
od avgusta do novembra. Rasprostranjena je u ustajalim vodama i
movarnim stanitima.
Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i pri-
rodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti
prirodnih stanita i divlje faune i ore, Direktivom o zatiti div-
ljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i
zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - stro-
i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u, Evropskoj
crvenoj listi i u Crvenoj knjizi ore Srbije (I tom - preliminarna
lista najugroenijih biljaka).
Viegodinja, otantna vodena biljka sa debelim, mesnatim rizomi-
ma poloenim na dnu u mulju. Biljka ima dva tipa lia: podvodno
(tanko i prozrano) i plivajue (srcasto, vrsto, veliko, smeteno na
dugakim drkama). Lisna drka duga 50 250 (400) cm. Cvetovi su
neprijatno miriljavi, aromatino alkoholnog mirisa. Cvetovi su ute
boje, pojedinani i krupni. Plod je u obliku bobice. Cveta od aprila
do septembra. Poznata je kao lekovita biljka. Predstavnik je reliktne
ore tercijara.
20 21
FLORA - BILJKE
NYMPHAEA ALBA L.
BELI LOKVANJ
fam. Nymphaeaceae
ORCHIS LAXIFLORA
VELIKI KAUNAK /
MOVARNA ORHIDEJA
fam. Orchidaceae
Viegodinja, otantna, zeljasta vodena biljka sa horizontalnim
debelim rizomom postavljenim u mulju. Listovi su na vrlo dugim
ilavim drkama, vrlo krupni, po obliku ovalno srcasti. Cvetovi su
bele boje, vrlo krupni. Plod je loptast do jajast. Poznata je kao leko-
vita biljka. Predstavnik je reliktne ore tercijara.
i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi ore Srbije
Veliki kaunak je subatlantsko submediteranska vrsta.
Viegodinja zeljasta biljka sa dvojnom krtolom i nerazgranatom
stabljikom visine 30 60 cm. Listovi linealno lancetasti, na vrhu
izvueni u dugaak iljak. Cvetovi su mnogobrojni, purpurno crveni,
krupni, sloeni u izduenu rastresitu cvast. Veliki kaunak je vrsta
movarnih stanita. Zatiena je okviru cele familije.
Zatien je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih
vrsta divlje ore i faune CITES (Prilog II), Pravilnikom o
proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta
biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste
(Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crve-
noj knjizi ore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih
biljaka).
22 23
FLORA - BILJKE
ORCHIS PURPUREA
PURPURNI KAUNAK
fam. Orchidaceae
PLETARIA ALLIACEA
PLETARIA
fam. Brassicaceae
POTENTILLA PALUSTRIS
BARSKI PETOLIST
fam. Rosaceae
Viegodinja zeljasta biljka visine do 50 cm. Pripada reliktnoj po-
rodici orhideja. Purpurni kaunak je vrsta vlanih stanita, najee
prisutna u hrastovim umama. Zatiena je okviru cele familije.
biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog II - zatiene vrste (Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se u Crvenoj knjizi
ore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).
Viegodinja biljka. Dostie visinu do 30 cm. Listovi su zeleni i ostaju
tokom cele godine. Cvetovi su beli, grozdasti. Naseljava skoro sve
tipove stanita. Retka biljna vrsta u Vojvodini.
Nalazi se na prostoru Obedske bare.
Viegodinja, skoro polubunasta biljka. Cvetna stabljika do 45 cm vi-
soka. Krunini listii tamno crveni i upola krai od ainih listia. Listovi
perasti, cvetovi bele boje u razreenoj terminalno cimoznoj cvasti.
Nalazi se na prostoru Obedske bare.
24 25
FLORA - BILJKE
PRUNUS SPINOSA L.
TRN / TRNJINA
fam. Rosaceae
RUSCUS ACULEATUS
VEPRINA
fam. Liliaceaae
bun visok 1 3 (5) m sa okruglastom kronjom. Listovi su eliptino
do objajastog oblika. Cveta pre listanja. Cvetovi su bele boje, vrlo
brojni. Cveta od aprila do juna meseca. Plod je kotunica, plaviasto-
crne boje, kiselog, oporog ukusa. Heliolna (svetloljubiva) vrsta
karakteristina za umereno kontinentalne ibljake. Medonosna bilj-
ka. Sok iz plodova i kore drveta moe se koristiti za bojenje tkanine u
crvenu boju. U listu ima vitamina C. Raste u ibljacima pored puteva.
prometa divlje ore i faune (Slubeni glasnik Republike Srbije,
br.31/05, 45/05), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo
zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva -
Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.
05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi.
Trajni zimzeleni bun koji naraste do 90 cm visine. Ljuspasti listii
mali, koasti, dugi do 3 cm. Cvet mali, zelenasto bele boje. Plodovi
su okrugli bobice, crvene boje. Semenke ostaju na biljci i tokom
zime. Zbog prekomernog korienja u Vojvodini je retka biljka.
Zatiena je Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje
faune i ore, Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i
br.31/05, 45/05), Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo
05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi.
26 27
FLORA - BILJKE
SAMBUCUS NIGRA L.
ZOVA / BAZGA
fam. Sambucacae
SCIRPUS LACUSTER (L.)
Palla - OBLI / ZUKA /
AINBA / VELJIKA
Schoenoplectus lacustris
(L.) Palla
fam. Cyperaceae
Zova je bun ili nisko drvo do 10 m visine sa prenikom stabla do
50 cm i korenom, uglavnom, plitkim, povrinskim. Kora na starijem
stablu je sivo-smea sa izdueno ispucalom plutom. Mlade granice
su zelene boje sa sivim lenticelama. Lista vrlo rano, dugo pre
cvetova. Cvetovi su bele boje sa jakim mirisom, sakupljeni u vrne
cvasti. Cveta u junu mesecu. Plodovi su sjajno crno-ljubiaste boje
sa crvenim sokom, zreli u septembru mesecu. Rasprostranjena je na
svetlim, toplim stanitima koja su bogata humusom i azotom. Gaji
se i kao ukrasna, lekovita biljka.
Viegodinja biljka sa zadebljalim puzeim rizomom. Stablo je
visoko do 3 m, a oko 2 cm debelo, zelene boje, okruglo, glatko sa
vazdunim kanalima. Cvast je titasto metliasta, duine 5 8 cm.
Ispod cvasti su dva igliasta lista. Cveta u junu mesecu, a moe i od
jula do oktobra. Plod je oraica. esto gradi iste sastojine na obal-
ama, ree u movarnim i vlanim livadama. Predstavnik je reliktne
ore tercijara.
28 29
FLORA - BILJKE
SOLANUM DULCAMARA L.
PASKAVICA
fam. Solanaceae
SONCHUS PALUSTER L.
VELIKA GORIKA
fam. Asteraceae
Polubun, raste kao povijua. Rizom horizontalan, razgranat. Stablo
jako razgranato. Listovi jajasti na vrhu zailjeni. Cvetovi ljubiaste
boje, ree bele ili roze boje, u cimoznim povijenim metliastim cv-
astima. Cveta od juna do septembra meseca. Plod je crvena bobica.
Raste u ipraju i bunju, pored obala potoka i reka. Poznata je kao
lekovita biljka.
br.31/05, 45/05).
Viegodinja zeljasta biljka (60) 90 300 cm visoka. Stablo us-
pravno, pri vrhu granato, plavkasto-zelene boje. Rizom krtolast,
horizontalno poloen. Prizemni listovi duguljasto lancetasti, per-
asto renjeviti. Boni listovi su sedei, a u gornjem delu obuhvataju
stablo pri osnovi. Cvetovi sakupljeni u cvast glavicu koja je iroka do
4 cm. Cvetovi su ute boje. Cveta od jula do oktobra meseca. Raste
pored obala reka, po barama i vlanim livadama.
30 31
FLORA - BILJKE
STRATIOTES ALOIDES L.
TESTERICA
fam. Hydrocharitaceae
THELYPTERIS PALUSTRIS
BARSKA PAPRAT
fam. Thelypteridaceae
Viegodinja biljka koja se iz vode izdie gornjom treinom listova
i cvetova. Slobodno plivajua ili u plitkoj vodi, dugim korenovima
ukorenjena biljka. Slina aloji. Listovi su skupljeni u rozete bez
drke, koje leti u vreme cvetanja vire iz vode, a kasnije se potapaju.
Dugi su (10) 15 40 (50) cm, iroki 3 4 cm, kruti, u obliku maa,
na preseku trougaoni, a postepeno se suavaju u vrh. Obod lista je
tvrdo nazubljen, zupci su kukasti, iljasti i upravljeni prema vrhu.
Dvodoma je biljka. Cvetovi jednopolni. Razmnoava se uglavnom
vegetativno. Cveta od maja do avgusta (septembra). Plod je bobica.
esto obrazuje iste sastojine u uvalama zatienim od vetra ili u
proreenim tracima. Predstavnik je reliktne ore tercijara.
Zatiena je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo
Prilog II - zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije,
br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi
Rizom crn, listovi puzei do 120 cm dugi, pojedinani, uspravni
i dvostruko perasti. Listii prvog reda duboko perasto useeni.
Listii drugog reda su celog oboda ili slabo nazubljeni, pri osnovi
meusobno srasli. Raste na travnatoj podlozi u tracima.
zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva
- Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 05/10).
32 33
FLORA - BILJKE
TRAPA LONGICARPA Jank.
VODENI ORAH /
ORAAK / RAAK
fam. Trapaceae
SALVINIA NATANS L.
VODENA PAPRAT
fam. Salviniaceae
Vodena, jednogodinja zeljasta biljka sa atroranim korenom. Pod-
vodni deo stabla je sa dugakim internodijama, a u gornjem delu
internodije su krae i deblje. Stablo ponekad ima duinu i do 10 m.
Biljka ima dve vrste listova. Flotantni listovi obrazuju karakteristinu
plivajuu rozetu ije su lisne drke mehurasto proirene. Submerzni
listovi su nitasti ili usko lancetasti i rano opadaju, pa se mesto njih
razvijaju zeleni adventivni korenovi. Cvetovi su bele boje, pojedinani i
javljaju se u pazuhu otantnih listova. Cveta od juna do oktobra. Plod
je krupan, po pravilu jednosemen, karakteristinog rogljastog oblika,
kotuniav sa etiri vrsta izrataja (rogovi ili kraci). Seme vodenog
oraha bogato je hranljivim supstancama, pa se upotrebljava u sveem,
kuvanom ili peenom obliku, a po ukusu podsea na kesten. Raste u
eutrofnim vodama, slabo alkalne reakcije, na mulju siromanom
kalcijum-karbonatom. Predstavnik je reliktne ore tercijara.
Heterosporna paprat. Nena jednogodinja otantna biljka sa
tankim horizontalnim stablom. Stablo je duine do 20 cm, a de-
bljime 1 mm. Biljke su bez korena. Listovi su po 3 u prljenu, vrlo
dlakavi. Dva od njih su celi i plivaju na povrini vode, a trei je pod
vodom, no izdeljen i lii na koren. Sorusi su okruglog oblika i u gru-
pama od 3 do 8. Spore sazrevaju od avgusta do novembra meseca.
Nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi ore Srbije
34 35
FLORA - BILJKE
UTRICULARIA VULGARIS
MEINKA
fam. Lentibulariaceae
VALERIANA OFFICINALIS L.
ODOLJEN
fam. Valerianaceae
Pripada grupi reliktnih vrsta. Listovi mogu biti u obliku pehara,
mehura i sl. Hrane se, izmeu ostalog, i insektima preko lista gde
ih svare pomou kiselina i proteolitikih fermenata. Cvetaju od jula
do avgusta meseca kada se iznad vode pojavljuju grozdaste cvasti
sa 4 - 15 utih cvetova. ive u barama i sporotekuim vodama na
itavom podruju.
br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi
Viegodinja zeljasta biljka visoka 25 - 100 (200) cm. Rizom kratak,
valjkast. Stablo uspravno, uplje, isprugano, golo, samo u prizem-
nom delu pokriveno dlaicama. Listovi su raznovrsni. Donji listovi
su naspramni, neparno perasti i rascepljeni, na dugakim drkama.
to su blie vrhu, gornji listovi imaju krae drke i manje liske, dok
su najvii listovi nalik bodljicama lancetastog oblika, bez drki i sa
malo dlaica na naliju. Na vrhu stabla nalaze se cvetovi svetlo-cr-
vene do bele boje, sakupljeni u titastu cvast. Miris stabljike, posebi-
no korena, vrlo je neugodan. Poznata kao lekovita biljka. Raste na
vlanim livadama i hidroloki uslovljenoj umskoj vegetaciji
br.31/05, 45/05) i nalazi se u Crvenoj knjizi ore Srbije (I tom -
preliminarna lista najugroenijih biljaka).
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
38 39
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
ADONIS VERNALIS L., e.
Spring Pheasants Eye
GOROCVET
fam. Ranunculaceae
ALKANNA TINCTORIA (L.)
TAUSCH, e. Alkanet-Root
CRVENA STEICA
fam. Boraginaceae
Viegodinja, zeljasta biljka, visoka 10 40 cm. Cveta od marta do
maja meseca. Raste na peskovitim stanitima i sunim livadama.
Sve je rea, tipina stepska vrsta reliktnog karaktera. U Vojvodini
su joj glavna nalazita na Frukoj gori, Deliblatskoj i Subotiko
Horgokoj peari. Dragocena je lekovita biljka kao vana prirodna
sirovina za proizvodnju lekova protiv nekih sranih oboljenja. Otro-
vna je. Prekomernim branjem i vaenjem sa korenom, ovek je ubr-
zao njeno proreivanje ili potpuno iezavanje sa mnogih mesta na
kojima je nekada bila esta.
(Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na
Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi ore Srbije (I tom - pre-
liminarna lista najugroenijih biljaka).
Viegodinja, polegla zeljasta biljka. Cveta od maja do juna meseca.
Raste u travnim zajednicama na peskovitim terenima. Veoma je
retka vrsta u Vojvodini - u iezavanju. Poznata su njena nalazita
na Subotikoj-Horgokoj i Deliblatskoj peari. Lekovita je i cenjena
u narodnoj medicini, jer se koren koristio za negu kose, to je ubr-
zalo njeno nestajanje. Danas je, uglavnom, ugroena, posredno,
naruavanjem stanita.
Srbije, br. 05/10).
40 41
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
ANACAMPTIS PYRAMIDALIS
(L.) Rich., e. Pyramidal
Orchid
PLASTAK fam. Orchidaceae
ANEMONE SILVESTRIS L., e.
Wild-Flower
OVIJE RUNO
fam. Ranunculaceae
Viegodinja, zeljasta biljka, visoka 15 50 cm. Cveta od maja do
juna meseca. Raste u svetlim umama, ikarama i na livadama.
Proreena je, reliktna vrsta u spontanom povlaenju. Zastupljena je
na Deliblatskoj peari i Frukoj gori. Sve vie je ugroena od izlet-
nika i nekih posrednih inilaca. Zatiena je u okviru cele familije.
glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Evropskoj cr-
venoj listi i u Crvenoj knjizi ore Srbije (I tom - preliminarna
lista najugroenijih biljaka).
Viegodinja, zeljasta biljka, visoka 15 50 cm. Cveta od maja
do juna meseca. Raste na suvim livadama, sunanih, peskovitih
stanita i u proreenim umama. Sve je rea biljka u ori Vojvodine.
Najbogatija su joj nalazita na Frukoj gori i Deliblatskoj peari.
Zbog lepih cvetova potencijalno je sve vie ugroavaju izletnici.
42 43
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
BULBOCODIUM VERSICOLOR
AFRANJIKA
fam. Brassicaceae
COMANDRA ELEGANS
/Roch./rchb., E. Elegant
Comandra
KOMANDRA
fam. Santalaceae
Viegodinja zeljasta biljka, visoka 8 - 15 cm. Krtolasta lukovica sa
koastom tunikom. Listovi (2 - 3), linearno lancetasti, goli, javljaju se
u prolee za vreme cvetanja. Cvetovi ruiasti ili ljubiasti, retko beli.
Malobrojne populacije se nalaze na Subotiko-Horgokoj peari.
Srbije, br. 05/10).
Polubunasta biljka, visoka 20 60 cm. Cveta u aprilu i maju
mesecu. Raste na peskovitim dinama. Vrlo je retka biljka u Vo-
jvodini. Reliktnog je karaktera. Njene malobrojne populacije regis-
trovane su samo na podruju Deliblatske peare. Pored posrednih
uticaja, potencijalno je ugroavaju i kolekcionari.
zatiene vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i
nalazi se u Crvenoj knjizi ore Srbije (I tom - preliminarna lista
44 45
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
CROCUS VARIEGATUS
Hoppe et Horn. = CROCUS
RETICULATUS M. B.,
e.Variagated Crocus
PRUGASTI AFRAN
fam. Iridaceae
FRITILLARIA DEGENIANA
Wagn., e. Degens Fritillary
KOCKAVICA
fam. Liliaceae
Viegodinja, zeljasta biljka, visoka 5 15 cm. Cveta februara i
marta meseca. Raste na suvim i kamenitim mestima, na stepskim
livadama, ibljacima i svetlim umama. Retka je vrsta u Vojvodini.
Malobrojne populacije nalaze se na Deliblatskoj peari, Frukoj gori,
Vrakim planinama, Subotiko-Horgokoj peari i retkim stepskim
fragmentima u Bakoj. Lekovita je biljka i rana pelinja paa. Ovom
lepom vesniku prolea glavna opasnost preti od izletnika.
Retka je vrsta u Vojvodini.
Zeljasta, viegodinja biljka visoka 30 50 cm. Cveta od aprila
do maja meseca. Raste na peskovitoj podlozi u umskoj zajed-
nici hrasta i lipe. Vrlo je retka endemina vrsta u ori Vojvodine,
zastupljena samo na malobrojnim stanitima Deliblatske peare.
Privlana je zbog lepih cvetova, pa je veoma ugroena od izletnika,
ali i od kolekcionara kao retkost.
46 47
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
IRIS PUMILA L,
E. Dwarf Iris
NISKA PERUNIKA
fam. Iridaceae
ORCHIS MASCULA
L., e. Male Orchid
SALEP / KAUNAK
fam. Orchidaceae
Viegodinja, zeljasta biljka, visoka 10 17 cm. Cveta od aprila do
maja meseca. Raste na suvim livadama i panjacima. Proreena je
i ugroena vrsta. Malobrojna nalazita ove tipino stepske biljke
poznata su na Frukoj gori, Deliblatskoj i SubotikoHorgokoj
peari. Lekovita je, medonosna i vrlo dekorativna. Veoma je
ugroena od izletnika, jer je beru, a rizome presauju u vrtove. Po-
tencijalno je ugroena kao veoma traena sirovina za kozmetiku i
farmaceutsku industriju.
Viegodinja, zeljasta biljka, visoka 15 50 cm. Cveta u aprilu i maju
mesecu. Raste na livadama, panjacima, bunovitim mestima i po
obodima uma. Retka je i vrlo ugroena reliktna vrsta. Njena glavna
stanita u Vojvodini nalaze se na Frukoj gori i Deliblatskoj peari.
Lekovita je vrsta sa bogatim sadrajem sluznih materija u krtolama.
U prolosti je bila veoma traena droga u narodnoj medicini za
proizvodnju napitka salepa. Izuzetno je ugroena od izletnika kao
ukrasna, a potencijalno joj preti opasnost i kao lekovitoj. Zatiena
je okviru cele familije.
48 49
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
ORCHIS MORIO L.,
e.Gren-Winged Orchid
MIRISNI KAUNAK
fam. Orchidaceae
ORCHIS SIMIA Lam.,
e. Monkeu Orchid
KAUNAK
fam. Orchidaceae
Viegodinja, zeljasta biljka, visine 8 40 cm. Cveta od aprila do
jula meseca. Raste na suvim, osunanim livadama, po ikarama i u
svetlim umama. Retka je i ugroena vrsta. Glavna nalazita u Vo-
jvodini registrovana su na Frukoj gori i Deliblatskoj peari. Lekovita
je vrsta, priznata u naunoj medicini (sluzna droga), a naroito u
narodnoj medicini za proizvodnju salepa. Ugroena je posredno, ali je
i neposredno ugroavaju izletnici. Zatiena je u okviru cele familije.
Viegodinja, zeljasta biljka sa krtolama, visoka 30 40 cm. Cveta u
maju i junu mesecu. Raste na livadama i obodima uma. Proreena
je i ugroena vrsta reliktnog karaktera sa glavnim nalaitima na
Frukoj gori i Deliblatskoj peari. Zbog lepih cvasti, neposredno
je najvie ugroena od izletnika. Zatiena je okviru cele familije.
50 51
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
PAEONIA OFFICINALIS L.
subsp. banatica/Rochel/
Soo, e. Banat Paeony
BANATSKI BOUR
fam. Paeoniaceae
PAEONIA TENUIFOLIA L., e.
Stepa Paeony
STEPSKI BOUR
fam. Paeoniaceae
Zeljasta, dugovena cvetnica, visoka oko 60 cm. Cveta u maju. Raste
na stanitima svetlih hrastovih uma i umskim progalama. Veoma
je retka endemo-reliktna vrsta u spontanom izumiranju. U Vojvo-
dini su poznata samo dva njena nalazita, na Deliblatskoj peari
(Flamunda) i Frukoj gori (erevi), gde egzistira u malobrojnim
bokorima. Otrovna je i lekovita biljka. Nekada se koristila u kolskoj,
a danas samo u narodnoj medicini. Neposredno je ugroena,
naroito od kolekcionara, kao oristiki raritet, a od izletnika zbog
vrlo lepih cvetova.
Viegodinja, zeljasta biljka, visoka do 60 cm. Cveta u aprilu i
maju mesecu. Raste na suvim, peskovitim stanitima. Predstavlja
obeleje stepskih predela Deliblatske peare. Otrovna je i lekovita,
masovno sakupljana kao droga, naroito posle II svetskog rata.
Neposredno je ugroena od izletnika zbog lepih cvetova.
Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i prirod-
nih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju
i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka,
ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni
52 53
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
PRUNUS TENELLA Batch.
= AMYGDALUS NANA L., e.
Russian Almond
BADEMI
fam. Amygdalaceae
PULSATILLA VULGARIS
Mill. subsp. grandis/
Wend./Zam. = PULSATILA
GRANDIS Wenderoth,
e. Big Pasque-Flower
SASA VELIKA
fam. Ranunculaceae
Nizak bun, visine 0,5 - 1,5 m. Cveta u aprilu mesecu. Raste na su-
vim, osunanim stanitima stepskog karaktera i na obodima uma.
Veoma je proreena reliktna vrsta u spontanom izumiranju. U Vo-
jvodini se ouvala na malobrojnim mestima na Deliblatskoj peari
i na samo jednom registrovanom nalazitu na Frukoj gori. Lekovita
je biljka i rana pelinja paa. Neposredno je ugroena od izletnika
zbog lepih cvetova, a kao oristika retkost i od kolekcionara.
nalazi se na Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi ore Srbije
Viegodinja, zeljasta biljka, visine do 12 cm. Cveta u martu i aprilu
mesecu. Raste na suvim livadama i proplancima. Tipina stepska
biljka, sve rea u ori Vojvodine. Glavna nalazita su joj na Frukoj
gori i Deliblatskoj peari. Nekada se koristila u narodnoj medicini.
Zbog njenih prekrasnih cvetova, izletnici je u velikom broju beru u
rano prolee. Branje ovog omiljenog vesnika prolea, radi prodaje,
ubrzalo je njeno proreivanje u nedavnoj prolosti.
rodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti pri-
rodnih stanita i divlje faune i ore, Pravilnikom o proglaenju i
zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja
i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste (Slubeni glasnik Repub-
like Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta
po IUCN-u, Evropskoj crvenoj listi i u Crvenoj knjizi ore Srbije (I
tom - preliminarna lista najugroenijih biljaka).
54 55
FLORA - BILJKE
VRSTE SUVIH STANITA
RINDERA UMBELLATA
/W. et K./ Bunge, e. Umbel
Rindera
ERPET
fam. Boraginaceae
STIPA JOANNIS
elak., e. Eeather-Grass
KOVILJE
fam. Gramineae
Dvogodinja i viegodinja zeljasta biljka, visoka 20 60 cm. Cveta od
maja do juna meseca. Raste na peskovitim stanitima i na stepskim
livadama. Reliktna je i endemina vrsta ore Vojvodine. Predstavlja
osobenost i ukras stepskih predela Deliblatske peare, gde su i jedina
njena nalazita u Vojvodini. Neposredno je ugroavaju izletnici.
i nalazi se u Crvenoj knjizi ore Srbije (I tom - preliminarna lista
Viegodinja, busenasta vrsta, visoka 30 80 cm. Cveta u maju
mesecu. Raste na stepskim livadama, na suvim stanitima peskovitih
i lesnih terena. U vreme cvetanja pravi je ukras i specino obeleje
stepskih livada Deliblatske peare, a sve rei ostaci ove vrste nalaze
se na Vrakim planinama i u Bakoj. Pored spontanog povlaenja,
direktna opasnost joj preti od izletnika, poto je vrlo dekorativna u
doba cvetanja, a naroito od biljara, koji je sakupljaju radi prodaje.
Zatieno je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo
Srbije, br. 05/10).
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
58 59
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
APODEMUS AGRARIUS
PRUGASTI MI
fam. Muridae
ARVICOLA AMPHIBIUS
VODENA VOLUHARICA
fam. Arvicolidae
Nastanjuje razliita stanita, jednako ume i polja, ali najee je u
kupinjacima i uz rub ume, uz kanale i rubove traka.
Nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj
crvenoj listi.
Glodar srednje veliine, oko 20 cm. ivi u blizini vodenih povrina,
hranei se zelenim i podzemnim delovima biljaka. Nanosi veliku
tetu rasadnicima i povrtarskim kulturama. Prisustvo ovog glodara,
osim po poinjenoj teti, uoljivo je i na osnovu utabanih staza ko-
jima se kree i hranilita do kojih dovlai hranu.
05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i
Evropskoj crvenoj listi.
60 61
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
CANIS LUPUS
VUK / KURJAK
fam. Canidae
CASTOR FIBER
EVROPSKI DABAR
fam. Castroidae
Ovaj predator naraste do 1,2 m, od ega je rep oko 45 cm. Lovi u
oporima i napada divlje ivotinje do veliine jelena. Za vreme os-
kudice, hrani se sitnim ivotinjama i strvinom. Vukovi su oprezne i
plaljive ivotinje, tako da se teko love u pustim predelima, koje
obino naseljavaju. Deliblatska peara i Vraki breg predstavljaju
jedina preostala stanita ove vrste u Vojvodini.
vrsta divlje ore i faune CITES (Prilog I), Konvencijom o zatiti
evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVEN-
CIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i ore,
Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih
divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene
vrste (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na
Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.
Najvei glodar severne hemisfere. Dostie duinu do 1 m, od ega 30
cm otpada na rep. Teine 20 30 kg. Glava mu je iroka sa kratkom
njukom. Ima kratak i debeo vrat. Noge su mu kratke i ima 5 snanih
prstiju, a na prstima zadnjih nogu ima plovne koice. Rep je krupan
i okrugao. Zubi snani i imaju izgled dleta. Nastanjuju blago tekue
vode i prave tzv. brane - sklonita od drvnog materijala. Nekada se
nalazio na prostoru cele Vojvodine, da bi se 2004. godine ponovo
uneo u Obedsku baru i Zasavicu. Reintrodukovana vrsta!
nih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti pri-
rodnih stanita i divlje faune i ore, Pravilnikom o proglaenju
glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi
ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.
62 63
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
ERINACEUS EUROPAEUS
JE
fam. Erinaceidae
FELIS SILVESTRIS
DIVLJA MAKA
fam. Felidae
Najkrupniji od svih bubojeda. Duina tela oko 25 cm, a teina 1,2 kg.
Izuzev trbuha, udova i njuke, telo je pokriveno jakim iljatim bodlja-
ma. Od neprijatelja se brane uklupavanjem. None su ivotinje. Zimu
prespavaju u gnezdu od biljnog materijala i stelje u manjim udub-
ljenjima tla. Kao i svi bubojedi vrlo je koristan lan ivotnih zajednica
i zato su i zatiena vrsta sisara. U jednom okotu bude 4 mladunca.
Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i
prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o
Ova vrsta make, ma koliko na prvi pogled liila na domau maku,
prilino je razliita. Stranje noge su joj due od prednjih, to govori
da je re o profesionalnom skakau. Veliina joj dostie do 120 cm.
Nema stalno boravite. Naseljava, uglavnom, stare ume sa puno
podesnih duplji. Lovi preteno nou.
Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta
i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o
zatiti prirodnih stanita i divlje faune i ore, Pravilnikom
o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih
vrsta biljaka, ivotinja i gljiva - Prilog I - strogo zatiene vrste
(Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Cr-
venoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.
64 65
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
LEPUS EUROPAEUS
ZEC
fam. Leporidae
LUTRA LUTRA
VIDRA
fam. Mustelidae
Zec je stepska ivotinja kojoj odgovara blaga klima. Naseljava i ot-
vorene poljoprivredne povrine, kao i brdske terene. Naraste u duinu
do 80 cm, u visini do 35 cm, a dostie teinu i do 5 kg. Boje je sivo-
riaste, a po trbuhu bele. Rep im je sa gornje strane crn, kao i rubovi
uiju. Dlaka im je mekana i gusta. Razlika izmeu mujaka i enke
je neprimetna. Hrani se iskljuivo hranom biljnog porekla. Jede sve
vrste trava, lie, mlade izbojke i koru mladih drvenastih biljaka.
nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj
crvenoj listi.
Evroazijska rena vidra je najveselija od svih ivotinja. Ovaj krzna se
esto moe videti u igri po blatu ili snegu. Vidre ive do deset godina.
Telo im je pokriveno nepromoivim krznom. Odlini su plivai i lovci.
Dugake su do 110 cm, a tee do 12 kg. Imaju dugako i miiavo
telo i plovne koice izmeu prstiju. Hrane se ribom, ljuskarima,
pticama, vodozemcima, gmizavcima i malim sisarima. Naseljavaju
veliki broj priobalnih stanita u Vojvodini. ive usamljeno i ne pred-
stavljaju opasnost po ljude.
Zatiena je Konvencijom o meunarodnom prometu ugroenih
evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVEN-
CIJA, Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune i ore,
66 67
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
MARTES MARTES
KUNA ZLATICA
fam. Mustelidae
MUSCARDINUS
AVELLANARIUS
PUH LENIKAR
fam. Gliridae
Jedan od poznatijih lovaca meu sisarima. Lovi nou, preskaui sa
grane na granu. Napada sve na ta naie, tedei jedino ivotinje
vee od nje. Preko dana se odmara. ovek joj je najvei neprijatelj,
jer je lovi zbog kvalitetnog i skupocenog krzna.
zatiti prirodnih stanita i divlje faune i ore, Pravilnikom o
Puh lenikar je vrsta glodavca. Velik je kao kuni mi, zdepast, a rep mu
je dug kao telo. Obrastao je gustom dlakom. Lea i rep su mu crven-
kaste do ukasto-smee boje. Grlo i prsa su mu beli. ivi u meanoj
umi sa grmljem i ibljem, na umskim sunanim obroncima i u
parkovima. Hrani se semenjem, pupovima, bobicama, korom drvea i
insektima. Aktivan je u sumrak i nou. Spretno se penje i po najtanjim
granicama. Gradi okruglo gnezdo veliine ake, od trava i lia u gus-
tom grmlju i dupljama. Lee 1 - 2 puta u leto po 3 - 5 mladih.
i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj
crvenoj listi.
68 69
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
MUSTELA ERMINEA
HERMELIN
fam. Mustelidae
MUSTELA NIVALIS
LASICA
fam. Mustelidae
Hermelin je dugaak oko 25 cm i visok 10 cm. Rep je dugaak preko
10 cm. Mujak tei 350 gr, a enka 220 gr. Boja dlake joj se menja
leti i zimi. Leti je rasto-smea sa svetlo-utim trbuhom, dok je zimi
bele boje, a samo rep ostaje crn. Nastanjuje rupe upljih stabala,
naputene jame lisica, jazavaca, ali se zavlai i po stajama i upama
u nastanjenim mestima. Lovi mieve, pacove, fazane, jarebice,
prepelice i domau perad. Vrlo je agresivna i krvolona vrsta. Pari
se u februaru ili martu, ali i junu i julu mesecu. Bremenitost posle
zimskog perioda traje 63 dana, a pose letnjeg 270 dana (mirovanje
zametka). Koti se krajem marta ili poetkom aprila kada na svet
dolazi od etiri do osam veoma siunih (8 do 10 gr) i slepih mla-
dunaca. Majka ih dugo doji i dobro uva, donosei im ive mieve i
ptiice, privikavajui ih na taj nain lovu.
evropskih divljih vrsta i prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA,
Ovo je najmanja vrsta iz porodice kuna. Izrasta u duinu do 20 cm,
od ega na rep otpada oko 3 cm. Teka je od 60 do 170 gr. Krzno
je rasto-crvene boje, a po trbuhu i nogama svetlije. Hrani se
mievima, sitnim pticama i jajima. Pari se neredovno tokom cele
godine. Okoti 5 - 7 mladih koji sazrevaju sa 9 meseci. Pored teta
koje ini, ima i korisnu stranu, jer je ekasan lovac na mieve.
Zatiena je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i
70 71
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
MICROMYS MINUTUS
PATULJASTI MI
fam. Muridae
NEOMYS ANOMALUS
MOVARNA ROVICA
fam. Soricidae
Najmanji je glodar, koji naseljava polja, livade, rubove uma, obale
sa grmljem, a sreemo ga i u ljudskim naseljima.
crvenoj listi.
Vrsta ivi na vlanim stanitima u blizini vode, mada se javlja i u
podrujima gde nije prisutna povrinska voda na vlanim i zab-
arenim stanitima.
72 73
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
MUSTELA PUTORIUS
MRKI TVOR
fam. Mustelidae
SPALAX LEUCODON
SLEPO KUE
fam. Spalacidae
Mrki tvor ivi u svim krajevima nae zemlje, a naroito oko naselja.
Naraste u duinu do 60 cm (od ega na rep otpada oko 20 cm) i
visinu do 15 cm. Dostie teinu do 750 gr. Tamno-mrke je boje sa
ukastom podlakom. Pod repom ima dve smradne lezde iji sekret
koristi u svojoj odbrani. Hrani se mesom manjih ivotinja i jajima
ptica. Pari se od marta do juna meseca, a nosi 40 - 43 dana. enka
na svet donosi 3 - 7 mladih koji su u poetku potpuno beli i slepi. Sa
pet meseci se osamostaljuju, a sa 9 dostiu polnu zrelost.
prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o
ivi na suvim stepskim stanitima, pa je zbog izmenjenih uslova
u Vojvodini opstalo jo samo na podruju Deliblatske i Subotiko-
Horgoke peare i na padinama Fruke Gore. To je vrsta koja itav
ivot provodi pod zemljom, u sistemu hodnika koje sama kopa,
sluei se, pri tome, dugakim i snanim sekutiima i prednjim
nogama sa jakim kandama. Slepo kue je veoma mala ivotinja
duine tela oko 20 cm, prekrivena nim gustim krznom. Zalihe
hrane joj se sastoje najee od krtola i lukovica. Slepo kue je
uglavnom usamljena ivotinja i drutvena je samo u vreme parenja.
Zatieno je Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo
Srbije, br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po
IUCN-u i Evropskoj crvenoj listi.
74 75
FAUNA - IVOTINJE
MAMMALIA - SISARI
SPERMOPHILUS CITELLUS
TEKUNICA
fam. Sciuridae
Tekunica je veoma ljupka ivotinja, duine oko 20 cm, kratkog repa
5,5-7,5 cm, malenih uiju i krupnih oiju, smeesive boje. Njen
izgled karakterie poza sveice kada ivotinja sedi na zadnjim
nogama i uspravljenog trupa osmatra okolinu. Tekunica je tipini
stanovnik stepskih predela. U Vojvodini ivi na panjacima i utri-
nama uz puteve, nasipima i ostalim neobraivanim zemljitima.
Ovaj glodar je drutvena ivotinja, koja ivi u kolonijama u kojima
su susedi esto veoma blizu. Svaka jedinka ima pod zemljom svoju
jazbinu sa gnezdom, ija dubina zavisi od tipa zemljita i klimatskih
prilika (oko 2 m na Deliblatskom pesku). Tekunica je prezimar, ija
hibernacija traje, u zavisnosti od uzrasta i pola, od kraja leta do
prolea. Buenje iz zimskog sna poinje u Junom Banatu krajem
februara i traje do poetka aprila. Prvi se bude stari, zatim mladi
mujaci, dok se prve enke pojavljuju poetkom tree dekade marta.
Buenjem mladih enki zavrava se izlazak iz hibernacije cele popu-
lacije. Tekunica je biljojed, koji se hrani zelenim delovima, cvetom
i semenom, kao i lukovicama zeljastih biljaka. ivotinjsku kompo-
nentu ishrane predstavljaju prvenstveno razliiti insekti, a deava se
da tekunica pojede gutera ili mladune ptica koje gnezde na zemlji.
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
78 79
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
AQUILA HELIACA
ORAO KRSTA
fam. Accipitridae
ARDEA CINEREA
SIVA APLJA
fam. Ardeidae
Orao krsta spada u grupu tzv. pravih orlova, koji imaju noge
prekrivene perjem. Narastu do 1,5 m, teine do 12,5 kg. enke su vee
od mujaka. Hrane se ivim plenom (ptice i sisari) ili strvinom. Orao
krsta je globalno ugroena vrsta u svetu. Njegova brojnost u Srbiji
se procenjuje na 3 - 4 para, a na celom Balkanu 30 - 40 parova. Deli-
blatska peara je tokom 70-ih prolog veka predstavljala jedno od
najvanijih gnezdilita ove vrste u Evropi sa 6 - 7 gnezdeih parova, ali
danas ivi samo na Frukoj gori. Meutim, tokom 80-90-ih je zbog
niza negativnih faktora dolo do naglog opadanja brojnosti, tako da
je u 1996-97. god. ova vrsta dola na ivicu izumiranja sa svega jednim
gnezdeim parom, koji se vie verovatno ne gnezdi redovno.
migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA KONVENCIJA,
Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o proglaenju
ugroenih vrsta po IUCN-u.
Najea vrsta aplji. Dostie veliinu do 90 cm. Na zatiljku voljki su
dua pera. Ima status stanarica. Obitava uz stajae i mirne tekue
vode. Zadrava se u plitkoj vodi uz obalu. Gradi meovite kolonije
ili se gnezdi sama na visokom drveu. Hrani se abama, ribama,
guterima i insektima.
br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.
80 81
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
ARDEA PURPUREA
CRVENA APLJA /
PURPURNA APLJA
fam. Ardeidae
ARDEOLA RALLOIDES
UTA APLJA
fam. Ardeidae
Dostie veliinu do 70 cm. Boja joj je preteno crvenkasto smea,
riasto-crvenog vrata i crnog temena. Gornja strana tela, krila i rep
su sivi. Pripada vrsti selica. Naseljava vode sa irokim tracima. Gn-
ezdi se uglavnom u izdvojenim kolonijama, ali u blizini drugih aplji.
Hrani se abama, ribama, guterima i insektima.
rodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Konvencijom o zatiti
Najea vrsta aplji. Dostie veliinu do 90 cm. Na zatiljku voljki su
dua pera. Ima status stanarica. Obitava uz stajae i mirne tekue
vode. Zadrava se u plitkoj vodi uz obalu. Gradi meovite kolonije
ili se gnezdi sama na visokom drveu. Hrani se abama, ribama,
guterima i insektima.
br. 05/10) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.
82 83
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
AYTHYA NYROCA
PATKA NJORKA
fam. Anatidae
BOTAURUS STELLARIS
BUKAVAC
fam. Ardeidae
Njorka je mala patka ronilica. Dugaka je 38 42 cm. Gnezdi se na
prostranijim barama i movarama bogatim tracima. Sve je rea
zbog nestajanja prirodnih stanita - otvorenih vodenih povrina. Pr-
ipada vrsti selica, koja zimuje u Sredozemlju. Hrani se raznovrsnom
hranom, preteno biljnog porekla. Snese od 8 do 10 jaja.
Zatiena je Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih
ivotinja - BONSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih
ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i
i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.
Veliina ptice je od 70 do 80 cm. Ima status stanarica, poto esto
prezimljava nastanjujui vee movare Vojvodine. Gnezda pravi u
gustoj trsci i evarima, a koristi ih za samo jedno gneenje. Lee od
4 do 6 jaja. Retka je i ugroena vrsta.
Zatien je Konvencijom o zatiti evropskih divljih vrsta i pri-
84 85
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
CERTHIA BRACHYDACTYLA
DUGOKLJUNI PUZI
fam. Certhiidae
CHLIDONIAS HYBRIDUS
BELOBRADA IGRA
fam. Sternidae
Veliina ptice je oko 13 cm. Spada u grupu ptica stanarica. Sree se
u hrastovim i vodoplavnim umama sa vrbom kao dominantnom
vrstom. Ugroen je nestajanjem takvih uma. Gnezdi se na starim i
prirodnim stablima. Gnezdo koristi samo za jedno gneenje. Lee
oko 5 do 6 jaja.
Zatien je Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom
venoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.
Dostie veliinu do 35 cm. Pripada pticama selicama. Naseljava
movarna stanita i ribnjake. Gnezda pravi u evarima, a najee
na listu lokvanja. Trbuh joj je bele boje, glava i lea siva sa belim
perjem ispod crvenog kljuna. Hrani se ribom koju spretno lovi
obruavajui se u vodu.
rodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti di-
vljih ptica, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih
86 87
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
CICONIA CICONIA
BELA RODA
fam. Ciconiidea
CICONIA NIGRA
CRNA RODA
fam. Ciconiidea
Veliina ptice je od 100 do 115 cm. Retka je gnezdarica u naim
krajevima. Populacija u naoj zemlji broji oko 1.100 parova. Gnezda
gradi iskljuivo po naseljima. Lee od 4 do 6 jaja u gnezdo. Hrani se
u oblinjim vlanim livadama i kultivisanim stepama, a u jelovniku
joj je zastupljena vrlo raznovrsna hrana.
Zatiena je Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih
Veliina ptice je od 95 do 100 cm. Naseljava vlane i vodoplavne
ume hrasta lunjaka, crnog jasena i vrbe. Gnezdi se na drveu,
najee na bonim stranama, na visini od 7 do 15 m. Lee od
3 do 5 jaja. Populacija u naoj zemlji broji oko 100 parova. Retka
je i ugroena seom stabala na kojima se gnezdi i nestajanjem
movarnih (vlanih) stanita.
Zatiena je Konvencijom o meunarodnom prometu
ugroenih vrsta divlje ore i faune CITES (Prilog II), Kon-
vencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA
KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom
88 89
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
DENDROCOPOS MEDIUS
SREDNJI DETLI
fam. Picidae
DRYOCOPUS MARTIUS
CRNA UNA
fam. Picidae
Veliina ptice je od 20 do 22 cm. Spada u grupu stanarica i redovna
je gnezdarica u Srbiji. Naseljava meovite i listopadne ume do
1.000 m nadmorske visine. Gnezdi se u duplji drveta od 0,5 do 3
m visine. Gnezdo koristi za 1 do 2 gneenja. Lee od 4 do 6 jaja.
Veliina ptice je od 45 do 57 cm. Spada u grupu stanarica i retka
je gnezdarica u Srbiji, posebno u Vojvodini. Nastanjuje meovite i
stare ume hrasta, ali i bukove ume brdskih predela. Gnezdi se u
duplji drveta na visini oko 10 m. Gnezdo koristi za vie gneenja.
Lee 4 do 5 jaja.
Zatiena je Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom
90 91
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
EGRETTA ALBA
VELIKA BELA APLJA
fam. Ardeidae
FICEDULA ALBICOLLIS
BELOVRATA MUHARICA
fam. Muscicapidae
Veliina ove ptice iznosi oko 80 cm. Boja tela je bela, noge crven-
kaste, kljun crn sa utom osnovom. Pripada pticama stanaricama.
Nalazi se uz vode u irokom pojasu trske. Hrani se abama, ribama,
guterima, zmijama i insektima na vlanim livadama. Populacija
ove vrste u naoj zemlji raste poslednjih godina.
Veliina ptice je oko 13 cm. Spada u grupu selica. Retka je gn-
ezdarica u Srbiji. Naseljava meovite i vlane ume. Gnezdi se na
prirodnim stablima, zauzimajui prazne i podesne duplje. Ugroen
je nestajanjem takvih stabala. Gnezda koristi vie godina. Lee od
5 do 7 jaja.
92 93
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
IXOBRYCHUS MINUTUS
APLJICA
fam. Ardeidae
HALIAEETUS ALBICILLA
ORAO BELOREPAN
fam. Accipitridae
Dostie veliinu do 40 cm. Pripada pticama selicama. Kod mujaka
su teme, lea, rubovi krila i rep crni. Na krilima se nalazi mrlja bele
boje. enka je boje trske sa tamnim prugama i mrljama, to je stapa
sa okolinom. Stanite im je oko stajaih voda u irokom pojasu trske,
gde je redovna gnezdarica.
Veliina od 70 do 90 cm. Spada u grupu stanarica. Naseljava vodo-
plavne ume i velike movare mestimino obrasle umom. Pravi
velika gnezda uz stablo, pri vrhu drveta na visini od 15 do 30 m.
Gnezdo koristi vie godina. Lee od 1 do 3 jajeta. Populacija u naoj
zemlji broji oko 60 - 70 parova. Ugroen je nestajanjem prirodnih
uma, trovanjem i krivolovom. Ishrana mu je vrlo raznovrsna.
94 95
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
JYNX TORQUILLA
VIOGLAVA
fam. Picidae
MILVUS MIGRANS
CRNA LUNJA
fam. Accipitridae
Veliina ptice je od 16 do 18 cm. Spada u grupu selica i retka je
gnezdarica u Srbiji. Naseljava meovite listopadne ume, vonjake
i parkove. Gnezdi se u duplji drveta, a gnezdo koristi, uglavnom, za
jedno gneenje. Polae od 4 do 8 jaja. Ugroena je nestajanjem
starih stabala sa dupljama.
Dnevna ptica grabljivica iz porodice jastrebova, dugaka 65 do 72
cm sa rasponom krila od 140 do 150 cm. Lunje su selice. To su velike i
vitke ptice, koje imaju slabiji kljun, blago savijene kande, srazmer-
no vrlo velika i dugaka krila i dugaak, manje-vie, raljast rep.
Stariji mujaci imaju svetlu glavu i vrat. Potiljak i prednji deo grudi
su im rasto-crveni. Pera na leima i ramenima su smeasto-crna
sa rasto-crvenim porubom. Leti polako, ali jako istrajno, tako da
blago jedri po vazduhu. Retka je i vrlo ugroena vrsta, koja polako
nestaje iz naih krajeva.
96 97
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
NYCTICORAX NYCTICORAX
GAK
fam. Ardeidae
ORIOLUS ORIOLUS
VUGA
fam. Oriolidae
Dostie veliinu do 60 cm. Spada u grupu selica. Najea je gn-
ezdarica kolonija aplji kod nas. Neto je vei od male aplje. Perje
je belo, crno i sivo. Grudi i elo su beli, teme i lea crni, krila siva, a
oi crvene. Nalazi se u barama, movarama i na vlanim livadama
sa rogozom, grmljem i niskim drveem. Hrani se abama, zmijama
i insektima.
Veliina ptice je oko 24 cm. Spada u grupu selica. Naseljava vodo-
plavne, saene bagremove i topolove ume, zatim rene doline,
vonjake i parkove. Gnezdi se na bonim granama. Gnezda su visea,
a koriste se za samo jedno gneenje. Lee od 3 do 5 jaja. Ova vrsta
ima karakteristian glas i boju perja.
98 99
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
OTUS SCOPS
UK
fam. Strigidae
PERNIS APIVORUS
OSIAR
fam. Accipitridae
uk je veliine oko 20 cm. Spada u grupu selica. Perje je smee-sive
do riasto-smee boje. Najupadljivije oznake su im tamni okviri
oko oiju i nizovi svetlih pruga na pleima. ivi u toplim i suvim,
preteno nizijskim i brdskim stanitima. Potrebno mu je drvee za
dnevno odmaranje i otvorena stanita za lov. Hrani se sitnim pti-
cama, gmizavcima, vodozemcima i beskimenjacima. Gnezdi se u
duplji drveta. Godinje snese 4 do 5 jaja.
Veliina ptice je 52 do 60 cm. Spada u grupu selica i relativno je retka
u Srbiji. Nastanjuje vodoplavne ume, stepske i brdske krajeve. Gn-
ezdi se na drvetu na visini oko 20 m, najee na bonoj grani. Vie
puta koristi gnezdo uz doraivanje svakog prolea. Lee 2 do 3 ja-
jeta. Hrani se osama, pelama i njihovim saem.
100 101
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
PHALACROCORAX
PYGMAEUS
MALI VRANAC
fam. Phalacrocoracidae
PHOENICURUS
PHOENICURUS
OBINA CRVENPERKA
fam. Turdidae
Najmanji vranac veliine od 45 do 55 cm. Spada u grupu stanarica
i retka je gnezdarica u Srbiji. Mali vranac je nizijska vrsta, barskih
i movarnih stanita, jezera i poplavnih stanita sa tracima,
plutajuim rastinjem i grmljem. Hrani se prvenstveno ribom,
vodenim insektima, pijavicama i sitnim sisarima. Gnezdi se na
drveu i u trsci. enka snese od 4 do 6 jaja.
Veliina ptice je 14 cm. Spada u grupu selica. Nastanjuje meovite
ume sa bukvom i vodoplavne ume sa vrbom, mada se moe
nai i u vonjacima i parkovima. Gnezdi se u dupljama drvea, ali
rado naseljava i vetake kuice. Gnezdo koristi za jedno do dva
gneenja. Lee od 4 do 5 jaja. Retka je i veoma ugroena vrsta.
102 103
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
PLEGADIS FALCINELLUS
RAANJ /
CRNI IBIS
fam. Threskiornithidae
PLATALEA LEUCORODIA
APLJA KAIKARA /
KAIAR
fam. Threkiornithidae
Raanj moe da dostigne veliinu do 70 cm. Boja tela mu je pur-
purno-siva sa veoma izraenim kljunom savijenim na dole. Krila su
mu po obodu zelenkasta, a noge izduene sa izraene etiri kande.
Nalazi se na vodoplavnim stanitima. Gnezdi se na drvetu i grmlju
visine od 3 do 10 m. Njegovo prisustvo je zabeleeno na Obed-
skoj bari, gde je primeen jedan par 2005. god. od strane Mladih
istraivaa Srbije (NVO), koji su u to vreme zapoeli sa realizacijom
projekta Povrataka ibisa. Retka je vrsta i gnezdi se na svega neko-
liko lokaliteta u Vojvodini.
Zatien je Konvencijom o zatiti migratornih vrsta divljih
Dostie veliinu do 90 cm. Pripada grupi selica. Telo joj je belo,
vrhovi krila crni, kljun crn, a kod mladih jedinki crven i na vrhu
proiren. Naseljava movarna stanita sa rogozom i grmljem ive. Za
njenu ishranu je neophodno prisustvo vlanih livada. Retka je vrsta
i gnezdi se na svega nekoliko lokaliteta u Vojvodini.
ugroenih vrsta divlje ore i faune CITES (Prilog II), Kon-
vencijom o zatiti migratornih vrsta divljih ivotinja - BONSKA
KONVENCIJA, Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom
104 105
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
PICUS VIRIDIS
ZELENA UNA
fam. Picidae
CORACIAS GARRULUS
MODROVRANA /
ZLATOVRANA
fam. Coraciidae
Veliina ptice je od 31 - 33 cm. Stanarica je i redovna gnezdarica u
Srbiji. Gnezdi se u dupljama drvea na visini od 2 do 7 m. Broj jaja u
leglu je od 5 do 9. Stanite su joj meovite listopadne ume, saene
ume, drvoredi i parkovi. Hrani se kako na drveu tako i na zemlji.
Modrovrana je snana ptica, krupnog i dugog kljuna, velika od 29
do 32 cm sa rasponom krila od 52 do 58 cm, teka otprilike 30 gr.
Ima plavozelenu boju sa prelivima. Lea su joj otvoreno smee boje,
a krila azurno-plave boje sa tamnim ivicama. Rep je tirkizno-plav
sa smeim srednjim perima. Vet je leta, ali na tlu samo skakue
zbog kratkih i slabih nogu. Modrovrana se gnezdi, pre svega, uz
krajeve vrlo prozranih uma koje granie sa povrinama bogatim
insektima, kao to su livade, panjaci ili ekstenzivno koriene
oranice. Kako je dupljaica, upuena je na naputene ili prirodne
duplje u stablima, ali ako ih nema iskopae 50-60 cm duboku du-
plju u odgovarajuoj podlozi. Hrani se, uglavnom, veim insektima,
ali i malim sisarima, vodozemcima i gmizavcima. Lee do 6 jaja.
Modrovrana je selica i retka gnezdarica u naoj zemlji. U Vojvodini se
modrovrana gnezdi na veoma malom broju lokacija u severoistonoj
Bakoj i jugoistonom Banatu. Populacija broji oko 90 parova, a od
toga se u Vojvodini gnezdi oko 50 parova.
106 107
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
MEROPS APIASTER
PELARICA
fam. Meropidae
RIPARIA RIPARIA
LASTA BREGUNICA
fam. Hirundinidae
Pelarica je upadljivo arena ptica iz porodice modrivrana. Proseno
je duga oko 28 cm, stomak i prsa su tirkizni, teme, potiljak i gornji
deo lea su rasto smedi, krila u obe te boje. Nie, lea, kao i pod-
valjak su uti, a iznad utog podvaljka prolazi crna pruga preko
oiju. Pelarica se hrani insektima koje esto u grupi lovi u letu. Kako
su im plen esto i medonosne pele, nisu omiljene kod pelara.
Pelarica je selica. Ove ptice su vrlo drueljubive i po pravilu se gn-
ezde u kolonijama. Vie parova prave tunele blizu jedno drugom.
Pelarice polau jaja u zemljanim tunelima. Leglo broji 5 do 6 (4 do
7) kuglastih, belih, izraeno glatkih i sjajnih jaja.
Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u.
Najmanja srednjoevropska lastavica, duine do 12 cm, odozgo
smea, odozdo bela sa belom prugom preko grudi. Lastavice su
selice. Gnezda pravi u upljinama na strmim renim obalama blizu
otvorenih travnjaka, gde formira kolonije. esto leti nad otvorenim
vodenim povrinama u potrazi za hranom. Hrani se najee sitnim
skakavcima. Snese 5 do 7 belih jaja.
108 109
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
STRIX URALENSIS
DUGOREPA SOVA /
URALSKA SOVA
fam. Strigidae
STRIX ALUCO
UMSKA SOVA
fam. Strigidae
Stanovnik je ouvanih umskih ekosistema, a gnezdi se u velikim
dupljama starog drvea i u gnezdima jastrebova, miara, gavrana
i drugih ptica. Srednje je veliine, duine 50-59 cm i raspona krila
do 1,2 m. enke su teke 720 - 1.200 gr, a mujaci su sitniji. Ima
meko, sivosmee perje sa tamnim prugama, dug prugast rep i crne
oi. Hrani se sitnim sisarima, pticama, pacovima, insektima, ak i
drugim sovama. Najagresivnija je vrsta u Evropi. Ne trpi prisustvo
ljudi u blizini gnezda, na ta prvo upozorava hukanjem, a ponekad
se i obruavana na nezvanog gosta. enke ne dozvoljavaju ni
drugim sovama da priu leglu.
umska sova je snana ptica, duine 37-43 cm i raspona krila od
81-96 cm. Nastanjuje se u meovitim umama i predelima koji
imaju pristup vodi, ali i u urbanim predelima. Gnezdi se u dupljama
starog drvea, koje su u naim umama sve ree. Nose 3-4 (2-6) za-
gasito belih, sjajnih jaja. umska sova lovi preteno nou, ali kada
je prinuena da hrani mladunce esto lovi i preko dana. Hrani se,
uglavnom, glodarima, ali i pticama i manjim sisarima. Hranu lovi
mujak. umske sove kada se spare jednom uglavnom ostaju u is-
tim parovima ceo ivot.
110 111
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
ALCEDO ATTHIS
VODOMAR
fam. Alcediniae
Vodomari imaju karakteristinu veliku glavu, dugaak otar kljun,
kratke noge i kratak rep. Veliina im varira od vrapca do manje
vrane. Mnogi su raznobojni, a enka ima sjajnije boje od mujaka.
Perje im je bogato i divne je boje, pa odozgo sija metalnim sjajem, a
odozdo svilenkastim. Ramena i pokrovna pera na krilima su tamno-
zelene boje ukraena okruglim modrim mrljama. Srednji deo lea
je tirkizno-modre boje, a kratki repi azurno-modar. itava donja
strana mu je riasto-crvene boje, a male noge su mu crvene kao da
su lakirane. Dugaak je 17 cm, a raspon krila mu je 27 cm. Kod nas
ga nalazimo, uglavnom, samog u movarnim i renim stanitima.
Vodomar je velika sedelica. On doslovno pola dana nepomino sedi
na jednom mestu sa uperenim pogledom u vodu mirno ekajui
plen. Vodomarova hrana se sastoji, uglavnom, od malih riba i raia.
Prodrljiv je i treba mu vie hrane da se zasiti.
112 113
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
CHARADRIUS DUBIUS
ALAR SLEPI /
MALI ZUJAVAC
fam. Charadriidae
Ova vrsta alara je mala ptica. Odrasle jedinke imaju sivo-braon
lea i krila, beli trbuh i bele grudi sa crnom trakom na vratu. Vrh
glave je braon, elo je belo sa crnom maskom i utim prstenom
oko oiju, kljun je taman i kratak. Noge su u boji koe sa plovnim
koicama izmeu prstiju. Njihova stanita su otvoreni ljunkovi
pored slatkovodnih jezera, ukljuujui udubljenja (rupe, duplje) u
njima, rena ostrva (ade) i rene obale. Gnezde se na tlu, izmeu
kamenja sa malo ili bez rastinja. U periodu inkubacije obe jedinke
lee na jajima. Spada u grupu selica. Traga za hranom na blatnim ili
muljevitim povrinama, obino u svom bliskom okruenju. Hrane se
insektima i crviima.
nih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Pravilnikom o proglaenju
114 115
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
ANSER ANSER
DIVLJA GUSKA
fam. Anatidae
Divlja guska je pernata lovna divlja. Guska je dugaka od 80 - 90
cm. Raspon krila joj je od 150-160 cm. Teina joj se kree od 4 do
5 kg. enke su krupnije i tee od mujaka. Glava joj je krupna i ima
narandast kljun. Lena strana i krila su tamno siva sa svetlim
prugama, a stomak svetliji. Noge su duge do 25 cm i crvenkaste
su boje. Ima dobro razvijenu plovnu koicu meu prstima. Div-
lja guska ivi u velikim jatima do nekoliko stotina jedinki, koja se
formiraju sa dolaskom jeseni i ive sve do prolea, gde formiraju
parove. Preteno ivi u movarnim predelima. Gnezdi se u visokoj
travi, ipraju blizu vode, zemlji u udubljenju, gde snese od 7 do 10
krupnih prljavo belih jaja. Divlje guske se hrane raznim semenkama,
mladom travom, raznim beskimenjacima i ribljom ikrom.
116 117
FAUNA - IVOTINJE
AVES - PTICE
CYGNUS OLOR
LABUD
fam. Anatidae
Grbavi (crvenokljuni) labudovi su meu najteim leteim pticama.
Mujaci tee oko 12 kg, a enke vie od 9 kg. Odrasli labudovi su
izmeu 125 do 170 cm dugaki, a raspon krila im je 200-240 cm.
Visina na tlu moe biti preko 1,2 m. Kada hoe da poleti, prevali
dvadesetak metara udarajui po povrini vode krilima i nogama da
bi tako razvio brzinu. U letu postie brzinu od 100 km/h. Zimi se
okupljaju u jata od po sto i vie jedinki. Par crvenokljunih labudova
uspostavlja i brani svoju teritoriju u periodu gneenja. Tada su
mujaci veoma agresivni i svakog uljeza koji im upadne na teritoriju
energino poteraju. Znaju ak napasti i povrediti ljude, mogu biti
iskljuivo opasni za malu decu. enka snese 3 - 8 bledo-zelenih jaja.
Obino se viaju na vodi, ali su esto i na plovnim livadama, gde se
hrane. Hrane se vodenom vegetacijom i to do dubine ne vee od 1
m, zatim licem, stabljikama, korenjima, sitnim ivotinjama kao to
su abe, punoglavci, puevi, crvi, insekti i njihove larve.
Zatien je Direktivom o zatiti divljih ptica, Pravilnikom o
FAUNA - IVOTINJE
REPTILIA - GMIZAVCI
120 121
FAUNA - IVOTINJE
REPTILIA - GMIZAVCI
EMYS ORBICULARIS
BARSKA KORNJAA
fam. Emydae
LACERTA AGILIS
LIVADSKI GUTER
fam. Lacertidae
Barska kornjaa ivi u mirnim i vodama koje sporo teku sa mulje-
vitim i glibovitim dnom (bare, ribnjaci, jezera, kanali). Preko dana
se obino ne udaljavaju od svog vodenog prebivalita i veinom se
sunaju na obali, dok se nou kreu. Zimski san provode zakopane
u mulju na dnu svog vodenog prebivalita. Pare se u vodi, a jaja za-
kopavaju u zemlju. Nakon 10 - 11 meseci iz njih se izleu mladunci.
Hrane se manjim ribama, abama, punoglavcima, crvima, insek-
tima i drugim sitnim ivotinjama. Retko se hrane biljnom hranom.
Duina im je 20 - 25 cm. Rasprostranjena je irom Evrope.
Boja tela je promenljiva. Mujaci su najee zelenkasti, a enke sive
ili smee. Duine je oko 9 cm. Nastanjuje polja, livade, panjake,
bate, vrtove, proreene ume ravnica, ali ga ima i na planinama
do 2.000 mnv. Spada u dnevne vrste. Hrani se insektima, crvima,
paucima. enka u plitke jame polae od 6 - 16 jaja.
prirodnih stanita i divlje faune i ore i nalazi se na Crvenoj listi
122 123
FAUNA - IVOTINJE
REPTILIA - GMIZAVCI
SALAMANDRA MACULOSA
DADEVNJAK
fam. Salamandridae
(DOLICHOPHIS)
COLUBER JUGULARIS
SMUK
fam. Colubridae
Dadevnjaci su repati vodozemci koji uglavnom vode tajni ivot.
Preteno ive u hladnim i senovitim mestima, aktivni su samo nou
i samo par vrsta su due od 15 cm. Na leima imaju ute pege. Telo
je crne boje. Trbuh moe biti potpuno crn ili pegast. Hrane se insek-
tima i crvima. Kao odbranu koriste svoju obojenost i belu tenost
koju isputaju iz paratoidnih ljezda. Ova tenost iritira usta i oi
predatora. Od davnina je imao vrlo vanu ulogu u eksperimentima sa
magijom i alhemijom, naravno zbog njegove halucinogene tenosti.
Nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-u i Evropskoj
crvenoj listi.
Smuk je jedna od najveih neotrovnica i zmija uopte. Dostie duinu
oko 2 m. Boja joj varira. Sa lene strane moe biti mrke ili tamnih
boja, a sa trbune strane uta sa tamnim mrljama. Sree se u blizini
oveka, naroito po starim, naputenim kuama, po ruevinama i u
upljinama stabala, pa je zato zovu i kuna zmija. Voli suva mesta.
Odlino se pue po drveu. Rimljani su je smatrali za svetu zmiju, pa
je uzeta kao simbol u lekarstvu, a i u naem narodu vlada verovanje
da se kuna zmija ne sme ubiti. Hrani se sitnim glodarima, jajima
i mladuncima ptica. Brani se ujedom koji je potpuno bezopasan.
enke snesu 58 vrlo dugakih, cilindrinih jaja.
prirodnih stanita i divlje faune i ore i nalazi se na Crvenoj listi
124 125
FAUNA - IVOTINJE
REPTILIA - GMIZAVCI
NATRIX NATRIX
BELOUKA
fam. Colubridae
VIPERA BERUS
ARKA
fam. Viperidae
Ova neotrovna zmija, prepoznatljiva je po vitkom telu sa uzdunim
prugama i ukasto-belim prstenom iza glave, koji podsea na
ogrlicu. Telo belouke je maslinasto-zeleno, smee ili sivkasto sa
svetlijim donjim delom. ivi u vlanim ravnicama na movarnom
zemljitu. Odlian je pliva i ronilac, a pod vodom moe da izdri i
do pola sata. Vei deo hrane pronalazi u vodi i oko nje. Najvie voli
abe, ali nee propustiti priliku da ulovi i koju ribu, mladune ptice
ili sitnog sisara. Odrasle belouke dugake su oko 120 cm. Mujaci
se presvlae dvaput.
Zatiena je Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune
i ore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i
crvenoj listi.
Ova vrsta otrovnice je reliktna na podruju Srema. Nalazi se najee
na obodu Obedske bare i iroke bare u okolini sela Grabovci. arka
je crne boje, duine do 1,5 m i debljine do 10 cm. Otrov ubrizgava
ujedom, kroz ljeb otrovnog zuba. Otrov sporo deluje i nije naroito
snaan, ali moe da usmrti i oveka.
FAUNA - IVOTINJE
AMPHIBIA - VODOZEMCI
128 129
FAUNA - IVOTINJE
BOMBINA BOMBINA
CRVENOTRBI MUKA
fam. Bombinatoridae
BUFO BUFO
UMSKA KRASTAVA ABA
fam. Bufonidae
Ove abe su blago otrovne. Kada presvlae kou, nadimaju se i proiz-
vode zvuk koji lii na kaalj. Zatim ustima kidaju staru kou i jedu je.
Crvenotrbi muka ima svetlo-zelena lea sa crnim mrljama i stomak
narandaste ili jarko crvene boje sa crnim prugama. Koa je blago
neravna, a oi postavljene visoko to pomae abi pri boravku u vodi.
nih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o zatiti pri-
rodnih stanita i divlje faune i ore, Pravilnikom o proglaenju
Sekret njihovih ljezda sadri ljute i neprijatne sokove koji slue za
odbranu od neprijatelja. Zenica je horizontalna. Nemaju zube ni
u gornjoj vilici. Ekstremiteti su relativno kratki. Drugi i trei noni
prst poseduju par meuzglobnih izrataja. Koa na dorzalnoj strani
poseduje mnogobrojne bradavice (aglomeracije konih ljezda),
ponekad sa otrim vrhom. Dorzalna strana je svetlo siva, sivo-braon
ili maslinasta sa manje ili vie istaknutim tamnim pegama. Ponekad
su pege u potpunosti odsutne, a ponekad se spajaju u nepravilne
uzdune trake. Pigmentacija koe se menja tokom sezone parenja
i postaje jednobraznija. Trbuh je svetlo-siv ili uto-siv sa tamnim
pegama. Mujaci su jednobrazni, dorzalno su svetlo-maslinaste
boje, dok su enke vie braon boje sa mrkim pegama, koje se
ponekad spajaju u nepravilne longitudinalne trake uoljivije later-
alno. Jedna od najveih aba Evrope, veliine do 20 cm.
130 131
FAUNA - IVOTINJE
HYLA ARBOREA
GATALINKA
fam. Hylidae
PELOBATES FUSCUS
ABA ENJAA
fam. Pelobatidae
Gatalinka je duine oko 5 cm. Telo joj je ujednaene zelene boje,
koja moe da varira od ute do sive u zavisnosti od boje okoline.
Nastanjuje razliita stanita sa zeljastom, bunastom i drvenastom
vegetacijom (ume, vonjaci, parkovi). Predvee polazi u lov na
sitne insekte, gusenice i mrave. Manje je vezana za vodu u periodu
razmnoavanja. enka u vie navrata polae oko 1.000 jaja u vodom
ispunjene duplje trulih panjeva. Mogua je oplodnja i na vlanom
stanitu, poto su jaja otporna na isuivanje.
Telo zdepasto veliine 5 - 7 cm. Ima veliku glavu, dok su zadnji
ekstremiteti relativno kratki. Boja varira od sive, svetlo-smee ili
ukaste sa tamnim mrljama crvenastog vrha na dorzalnoj strani
do svetle ili uto-sive bez are ili sa retkim sivim takama na ven-
tralnoj strani. Sa unutranje strane zadnjih ekstremiteta ima snane
lopataste nabore sa otrim ivicama kojima se ivotinja ukopava u
zemlju. Plovne koice na zadnjim ekstremitetima su dobro razvijene.
132 133
FAUNA - IVOTINJE
RANA DALMATINA
UMSKA ABA
fam. Ranidae
(PELOPHYLAX)
RANA ESCULENTA
ZELENA ABA
fam. Ranidae
umska aba je duine oko 8 cm. Glava je izduena sa otrim vrhom
i sa izraenom slepoonom mrljom i krupnom bubnom opnom.
Naseljava livade sa gustom i visokom travom i proplanke mezolnih
uma. Termolna i terestrina vrsta, koja je aktivna preko dana.
Oglaava se jedino u periodu parenja kada je vezana za vodena
stanita. Hrani se sitnim kopnenim beskimenjacima, pre svega,
insektima. Najagilnija vrsta naih aba, koja pravi skokove od 1 - 1,5
m. enka polae od 600 do 1.400 jaja.
Ova vrsta je hibrid. Morfoloki je izmeu roditeljskih vrsta Rana
lessonae i Rana ridibunda. Dorzalna koloracija je sivo-zelena,
maslinasta ili zelena sa tamnim pegama koje variraju po boji i
brojnosti. Obino poseduju svetlu mediodorzalnu liniju od njuke
do kloake. Nemaju temporalne pege. Ventralna strana je najee
svetla i obino sa tamnim pegama. Mujaci imaju rezonatorske kese
smetene iza ugla usana, koje su sive boje.
faune i ore i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po IUCN-
u i Evropskoj crvenoj listi.
134 135
FAUNA - IVOTINJE
(PELOPHYLAX)
RANA LESSONAE
MALA ZELENA ABA
fam. Ranidae
(PELOPHYLAX)
RANA RIDIBUNDA
VELIKA ZELENA ABA
fam. Ranidae
Ova vrsta je duine oko 8 cm. Boja lene strane tela je zelena,
ponekad smea sa svetlo-ukastom ili zelenom prugom. Bu-
tine i bokovi tela su sumporasto uti. Preferira manje vodene
povrine, plitka jezera, bare, movare, mada naseljava i tekue vode
ravniarskih predela obrasle gustom vegetacijom. Veoma je bunog
oglaavanja. Manje je akvatina u odnosu na veliku zelenu abu i
zelenu abu sa kojom se javlja u zajednici. Aktivna je preko dana i
u toku noi. Hrani se preteno insektima, slatkovodnim puevima,
paucima i rakovima. enka polae oko 1.000 jaja u grupama na sub-
merznu vegetaciju.
br.31/05, 45/05) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po
Najvea meu zelenim abama. enke su krupnije od mujaka
veliine do 17 cm, a mujaci do 12 cm. Boja lenog regiona tamno-
zelena, smee-zelena ili smea, esto sa tamnim pegama. Trbuna
strana je svetla sa tamnim pegama. Naseljava stare rukavce reka,
jezera, ribnjake, tekue vode i bare, zone listopadnih uma, stepa i
niih oblasti. Akvatina je vrsta bunog oglaavanja. Aktivna je pre-
ko dana, ali i tokom noi. Veoma je prodrljiva i pored beskimenjaka
(puevi, koljke, insekti, paukoloike ivotinje) hrani se i sitnim
kimenjacima (punoglavci, abe, rovice, mievi). enka polae od
4.000 do 10.000 jaja u grupama na submerznu vegetaciju.
br.31/05, 45/05) i nalazi se na Crvenoj listi ugroenih vrsta po
FAUNA - IVOTINJE
PISCES - RIBE
138 139
FAUNA - IVOTINJE
PISCES - RIBE
ACIPENSER RUTHENUS
KEIGA
fam. Acipenseridae
CYPRINUS CARPIO
ARAN
fam. Cyprinidae
Keiga pripada porodici jesetra. Moe da naraste do 1 m, a najtei
ulovljeni primerak imao je blizu 10 kg. Ova vrsta ribe se kree u
jatima. Hranu iskljuivo uzima sa dna reke. Vai za veoma krotkog
i umiljatog vodenog stvora. Po obliku tela, naroito po lenom
peraju, keiga podsea na ajkulu. Telo joj je prekriveno kotanim
titovima (u pet redova), a glava izduena poput rile. Usta su joj
ravno useena i nalaze se sa donje strane njuke. Lea su, kao i
peraja, tamnosiva. Keiga se mresti krajem aprila i poetkom maja.
Teko ju je uloviti na udicu, jer se kree sredinom reke i na velikim
dubinama. Pored larve vodenog cveta, hoe da zagrize tanku crvenu
glistu (lauferku), larvu od ose i sitnije insekte.
ugroenih vrsta divlje ore i faune CITES (Prilog II),
aran ivi u mirnim i toplijim vodama i moe da dostigne duinu
do 1 m i masu preko 20 kg. Ima izdueno, oblo telo i krupnu glavu
na kojoj su usta okruena sa etiri izrataja u vidu brkova. Moe
se obrazovati i izrataj u obliku cevi kojom aran usisava hranu sa
renog dna. Ima jedno leno peraje. Lena strana tela je razliito
obojena u zavisnosti od stanita na kome ivi, dok je trbuna strana
uglavnom svetlija. aran je najznaajnija riba ravniarskih reka,
kako sa rekreativnog, tako i sa privrednog aspekta.
crvenoj listi.
140 141
FAUNA - IVOTINJE
PISCES - RIBE
ASPIUS ASPIUS
BOLEN
fam. Cyprinidae
SANDER LUCIOPERCA
SMU
Fam. Percidae
Bolen ima isturenu donju vilicu i na njenom vrhu ima jedno
ispupenje, koje kada su usta zatvorena ulazi u odgovarajue udu-
bljenje u gornjem delu usta. Zbog malog broja zuba, usta su mu
duboko usaena, tako da prihvata svoj ulov zubolikim izratajima
na krgama i prosleuje ga hrapavom drelu. Kod veih primeraka
(teine do 2 kg) telo je izdueno, naoruano vrlo jakim perjanim sis-
temom koji se zavrava veoma monim repom. Krupniji primerci su
blago pogrbljeni od glave do lenog peraja sa sputenim trbuhom.
Lea su im tamno zelena, a bokovi srebrnkasto-plavkastog sjaja,
dok je trbuh bele boje. Trbuno i analno peraje su crvenkaste boje, a
uzduna bona linija ima 64 do 76 sitnijih krljuti.
prirodnih stanita - BERNSKA KONVENCIJA, Direktivom o
Ima dva lena peraja koja se dodiruju ili izmeu njih postoji mali
meuprostor. Na bokovima tela je 8 do 12 sivo-crnih poprenih
pruga, a na lenom i repnom peraju su tamne pege. Ostala peraja su
bledo-ute boje bez pega. Krljuti su sitne. Smu predstavlja jednu
od najukusnijih i kulinarski najtraenijih vrsta riba nizijskih voda.
crvenoj listi.
142 143
FAUNA - IVOTINJE
PISCES - RIBE
CHONDROSTOMA NASUS
SKOBALJ
Fam. Cyprinidae
Skobalj ima izdueno telo, skoro vretenasto, po bokovima i trbuhu
srebrnkasto-bele boje, a po leima je crno-zelen. Leno peraje je
sivo, a ostala su crvenkasta. Repno peraje obrubljeno je tamnom
ivicom. Ima karakteristine usne prilagoene skidanju, odnosno
struganju biljnih naslaga sa kamenja, koje su postavljene nadole
ispod veeg nosa. Ima izrazitu, unapred isturenu vilicu. Skobalj je
riba koja se kree u velikim jatima i hrani se algama i muljem koje
skida sa krupnog ljunka i kamena. Po ovim karakteristinim trago-
vima moe se lako odrediti podruje na kome se zadravaju jata sa
krupnijim primercima. U ravniarskim rekama ova riba, zbog naina
ishrane, nije na ceni, ali je skobalj iz planinskih voda veoma cenjen,
pa se njegov ulov ograniava. Rasprostranjen je po celoj Istonoj Ev-
ropi. Naseljava brze vode u kojima ivi sa mrenom i klenom. Kada je
voda bistra treba ga traiti u glavnom toku, a kada se zamuti prilazi
obali i tu trai hranu.
144 145
FAUNA - IVOTINJE
PISCES - RIBE
ESOX LUCIUS
TUKA
Fam. Esocidae
tuka ima veoma izdueno telo pokriveno sitnom krljuti i prava je
miina opruga. Ima snano razvijeno repno peraje i srazmerno de-
belu repnu drku, kao i valjkast, zailjen oblik tela, koji lako probija
vodu sa dodatnom propulzivnom povrinom pozadi i meusobno
blisko, naspramno postavljenim neparnim perajima. Mono oruje
za hvatanje plena su tukina velika usta puna otrih zuba razliitog
oblika i veliine, postavljenih na svim kostima glavenog skeleta u
vilinom i jezinom predelu. Kod napada i uzimanja hrane, tuka
hvata plen sa boka, okree ga napred glavom i tako ga guta. Uz
pomo snane muskulature usta i drela, tuka je u stanju da pros-
tor usne duplje viestruko proiri, a kako joj je i eludac veoma ras-
tegljiv, to omoguava i relativno manjim, sitnijim tukama gutanje
krupnog plena.
146 147
FAUNA - IVOTINJE
PISCES - RIBE
MISGURNUS FOSSILIS
IKOV
fam. Cobitidae
ikov ima gubicu koja mu je sputena nadole i na njoj se nalazi deset
brkova. est velikih brkova su na gornjoj strani usne, a etiri manja
su na donjoj strani usne. Ima dugako telo, spreda skoro cilindrino,
a sva peraja su mu zaokrugljena. Trbuna peraja su mala i daleko
iza grudnih. Krljut mu je sitna i skoro neprimetna, jer je pokrivena
debelim slojem sluzi. Po leima je uto-mrke boje sa mestiminim
crnim pegama. Po bokovima mu se pruaju dugake crne trake kod
kojih je sredina neto ira. Stomak mu je veinom ute boje, mada
ima i primeraka sa crvenkastim trbuhom. ikov je riba nizijskih voda
i rairen je po celoj Evropi. Ne voli velike dubine, pa obitava u tihim,
mirnim vodama ili u kanalima sa muljevitim dnom. U stanju je da
preivi i u uslovima gde bi svaka druga riba uginula, jer on uz pomo
jednog creva apsorbuje kiseonik iz vazduha stvarajui rezerve, pa
tako ukopan u vlaan mulj moe da ivi mesec i vie dana.
Zatien je Direktivom o zatiti prirodnih stanita i divlje faune
i ore, Pravilnikom o proglaenju i zatiti strogo zatienih i
crvenoj listi.
148 149
FAUNA - IVOTINJE
PISCES - RIBE
SILURUS GLANIS
SOM
fam. Siluridae
Som se dosta razlikuje od riba klasine forme. Trup mu je ovalan sa
velikom i spljotenom glavom na kojoj je tri para brkova, od kojih
je gornjovilini par dug do vrha grudnih peraja, dok su ostali dosta
manji. Ima sitne oi, velika usta, a donja vilica mu je neto dua od
gornje i obe su naikane mnotvom sitnih zuba. Telo mu je bez
krljuti i veoma sluzavo. Podrepno peraje je dugako, a repno je
zaobljeno, dok je leno peraje malo i bez tvrdih bica. Lea soma su
modro-crna, bokovi su tamno-smei ili tamno-zelenkasti, a trbuh
sivkasto-beliaste boje sa crvenkastim prelivima. Som naseljava go-
tovo sve vode Evrope. Voli muljevite mirne ili vode koje sporo teku i
tu se najradije zadrava. Svatojed je, mada mu glavnu hranu ine
ribe, abe, rakovi, sisari, a lovi i ptice, patke i guske koje se nau na
vodi ili u vodi gde ivi.
crvenoj listi.
BILJNE
I IVOTINJSKE
VRSTE
Pripremili: Aleksandra Vujasinovi, Biljan Lati,
Marius Ola, ore Pejakovi, Miljan Velojic
Tehnika priprema: Miljan Veloji
Fotograje na koricama: Jaroslav Pap

RTE Vrste

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

RTE Vrste

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JP Vojvodinaume Petrovaradin

You might also like