Sebi (Ne) Prilagođena: Milerova Merilin Monro

Filoloki fakultet - Beograd
Sebi (ne)prilagodjena: Milerova

Merilin Monro

Profesor: dr Zoran Paunovid
Doktorand: Dragana Anelid 13085/D
Septembar 2014.

For the complacent Darkness
and the foggy existence

Saetak

Merilin Monro je jedna od najvedih ikona popularne kulture i ved decenijama uzor mnogim
mladim i neupudenim devojkama irom sveta. Njenim stopama je krenuo veliki broj drugih
zvezda, neke od njih su okonale ivot podjednako tragino. Ovaj rad ima za cilj da,
istraujudi detalje Merilininog ivota i linosti, pronae i intimno miljenje jednog od
najvedih dramskih pisaca, Artura Milera, o Merilin Monro. Osim toga, rad nastoji da pronae
razloge zbog kojih pojedinci i danas smatraju da je Merilin vredna idolizacije. U te svrhe,
koridene su Milerove i Merilinine biografije i autobiografije, intervjui, lanci u asopisima,
dokumentarni i igrani filmovi. Rezultati istraivanja pokazuju da je Artur Miler savreno
poznavao Merilininu linost i da ga je upravo ta duboka spoznaja drugog bida navela da se
razvede od nje. Njeno poraavajude genetsko naslee i teke traume u detinjstvu, pojaani
su njenim izborom profesije, graenjem smrtonosnog imida i potpunim gubljenjem osedaja
za realnost. Istraivanja su dovela i do zakljuka da lik, delo i ivotni put Merilin Monro, ma
koliko opstajali u popularnoj kulturi zahvaljujudi prevashodno intrigama i linim potrebama
za profitom, ne predstavljaju dobar put u sredniji ivot.

Kljune rei: Merilin Monro, Artur Miler

SADRAJ

Saetak

I Dve strane istog, ved pomalo zaralog novida..................................................1

II Izgubljen(a)........................................................................................................3

III (Ne)prilagodljiva............................................................................................... 6

IV Osudjena na pad..............................................................................................9

V Posle pada....................................................................................................13

Zakljuak.............................................................................................................16

Bibliografija.........................................................................................................17

Mad Girl's Love Song

I shut my eyes and all the world drops dead;
I lift my lids and all is born again.
(I think I made you up inside my head.)

The stars go waltzing out in blue and red,
And arbitrary blackness gallops in:
I shut my eyes and all the world drops dead.

I dreamed that you bewitched me into bed
And sung me moon-struck, kissed me quite insane.

God topples from the sky, hell's fires fade:
Exit seraphim and Satan's men:

I fancied you'd return the way you said,
But I grow old and I forget your name.

I should have loved a thunderbird instead;
At least when spring comes they roar back again.

Sylvia Plath

SEBI (NE)PRILAGOENA: MILEROVA MERILIN MONRO

1
Dve strane istog, ve pomalo zaralog novia
Za mene je upravo sama neprikladnost nae veze predstavljala znak da jesmo bili
jedno za drugo; da smo bili dva, ma koliko udaljena dela, istog drutva, ivota...,
1
rekao je
Artur Miler 1987. o vezi sa jednom najvedih ikona popularne kulture svih vremena.
2
Miler je
vrlo retko javno govorio o Merilin, bavio se njenom sloenom linodu u svojim delima. Dve
zvezde iz naizgled potpuno suprotnih sazvea, upoznale su se na samom poetku
pedesetih, sredinom decenije su se venali, a ved na izmaku se odluili na razvod, u zemlji
koja je, inilo se, bila u svom najboljem izdanju. Ipak, njihovo poznanstvo i brak su, na neki
nain, bili olienje paradoksa, nemira i tenzija - glavnih odlika ovog razdoblja.
Uprkos idealizaciji, slika SAD-a je 1950-ih poela da poprima obrise slike koju smo
danas u prilici da gledamo svakodnevno, sa daleko ivopisnijim bojama na zakrivljenim
ekranima zahvaljujudi tehnologiji, i sve izraenijim nijansama sive zahvaljujudi siromatvu i
ratovima u koje je Amerika direktno ukljuena. Pedesete su zaista bile godine intenzivnog
ekonomskog razvoja, apsolutne ekspanzije srednje klase i tzv. bebi buma (Wikipedia,
2014). Prema miljenju Artura Milera, Amerika je sredinom 1950-ih prola kroz ogromne
promene i iznenada postala pravo potroako drutvo, sa stanovnitvom opsednutim
sobom i tenjama ka sticanju materijalnog (Miller, 2012).
3
Nasuprot tome, 2000-ite
karakterie globalna ekonomska kriza u kojoj, prema politikom satiriaru Bilu Maru,
Amerika vie ne proizvodi nita drugo osim ratova, botoksa i drugih proizvoda za
unapreivanje izgleda i ostalih fizikih potreba (Maher, 2010).
Pored promena u ekonomiji SAD-a, dolo je i do dalekosenih promena u svim drugim
oblastima - od politike do popularne kulture. U njima su, svako na svoj nain, ali iz slinih
pobuda, direktno uestvovali Merilin Monro i Artur Miler, trudedi se da konano ogrnu plat
slave i ostave dovoljno veliki trag. Koliko su promene bile radikalne, svedoi podatak da se
ova decenija popularno naziva i dobom anksioznosti (Batchelor, 2009). Tokom ovog doba,
prosean ameriki graanin je (izuzimajudi, naravno, Afroamerikance) po prvi put mogao da
ima sve prethodno nedostupne materijalne pogodnosti (Batchelor, 2009). Seksualna
ogranienja i konzervativizam su polako poeli da dobijaju javne protivnike. Oni su, isprva

1
/...the very inappropriatness of our being together was, to me, the sign that it was appropriate, that we were
two parts, however remote, of this society, of this life. Prevela D. Anelid.
2
Detalje Milerovog intervjua o bivoj supruzi pogledati na https://www.youtube.com/watch?v=0P5ijFKk6fU
3
Pogledati intervju sa Arturom Milerom o amerikim vrednostima na
https://www.youtube.com/watch?v=jH2mBz3Hyp0

2
veoma bojaljivo, teili ka osloboenju koje se konano desilo 1960-ih u vidu seksualne
revolucije, sa Merilin Monro kao jednim od njenih glavnih zaetnika. Za Milera, popularna
kultura 1960-ih je bila kultura poricanja, sa irokom zloupotrebom droga koje su, navodno
iredi svest, istovremeno poricale njeno unitenje (Miller, 1987). Usled nikada vedeg broja
tinejdera, 1950-ih su se otvorila vrata za pojavu i uspostavljanje kulture poricanja, koja je
poela da diktira muzike i druge ukuse.
U jeku zadovoljavanja povrnih potreba, na politikoj sceni se odvijala prava drama.
Amerika i Rusija su isprobavale atomske bombe i graani SAD-a su, sa priguenim uasom i
strepnjom, posmatrali kako se vlada sprema za nuklearni napad; osim ovog, Amerika je bila
ukljuena i u oruani sukob u Koreji koji se danas naziva zaboravljenim ratom (Batchelor,
2009). Kao da joj jedan rat i mogudnost nuklearnog unitavanja nisu bili dovoljni, Amerika je
vodila borbu sa unutranjim neprijateljima, komunistima.
U takvoj Americi, tanije u Holivudu, prvi put su se sluajno upoznali Artur Miler i
Merilin Monro 1951. godine, na jednoj od brojnih, raskonih i raskalanih zabava. Ipak,
autorka najnovije Merilinine biografije objavljene 2012., Luis Bener, tvrdi da njihovo
poznanstvo nije bilo tako sluajno: Milerov dobar prijatelj i reditelj, Ilaja Kazan, ved neko
vreme je slutio Milerovo nezadovoljstvo branim ivotom i skrivene elje, te je reio da mu,
pored posla, otkrije lascivnu stranu Holivuda (Banner, 2012). Za jo uvek emotivno nezrelog i
neiivljenog Milera, Holivud je posedovao ari glamura, uspeha i osloboenja (Miller,
1987). Tridesetpetogodinji dramski pisac je 1949. godine dobio Pulicerovu nagradu za delo
Smrt trgovakog putnika i, mada se jo uvek nije nalazio na crnoj listi Ef-Bi-Aja, agenti su ga
svakodnevno pratili zbog naklonosti komunistikoj partiji i navodne antiamerike
propagande.
Iako je Miler tvrdio da je upravo neloginost veze sa Merilin bila logina, i ovaj put je
nezaobilazno esto postavljano pitanje: ta je intelektualac poput njega mogao da vidi u
glupoj plavui o kojoj je do danas snimljeno desetine dokumentarnih filmova, napisano
stotine knjiga i hiljade lanaka, i koju je ak uvena pesnikinja Silvija Plat sanjala (Meyers,
2009, str. 172)? I kako to da je za glupu plavuu postojalo takvo interesovanje, ak i danas,
posle vie od pedeset godina? Izgleda da na Merilin Monro niko, kao ni sam Miler, nije imun:
jedni su zaintrigirani njenom neponovljivom lepotom protkanom tugom, drugi navodnom
misterioznom smrdu, a neki su, pak, opinjeni njenim vezama sa intelektualno nadmodnijim i
starijim mukarcima. Odgovor je, ipak, krajnje jednostavan: Merilin Monro apsolutno nije

3
bila glupa (iako je po svim opteprihvadenim standardima bila neobrazovana), a nije bila ni
prirodna plavua. I jedno i drugo su njene konstrukcije potpomognute, esto nametnute,
holivudskom mainerijom. Za Artura Milera koji je, kako sam priznaje, sa punih 35 godina
svet jo uvek delimino posmatrao kao adolescent (Miller, 1987), ona je bila bljetava i
delikatno upakovana slagalica, ije delove je upravo on mogao da sastavi i tako pomogne i
sebi i njoj. Ispostavide se, ipak, da je slagalicu nemogude pravilno sloiti, jer su neki delovi
nepovratno uniteni, a neki otedeni do nepopravljivosti.

Izgubljen(a)
Imala je na sebi suknju u be boji i belu bluzu od satena, sa kosom do ramena
razdeljenom na stranu, i sam pogled na nju je podsedao na bol, i znao sam da moram da
pobegnem ili da krenem stazom nezamislive propasti. Pored svetlosti kojom je zraila, bila je
okruena i tamom koja me je zbunjivala (Miller, 1987).
4
Tako je Miler opisao jedan od prvih
susreta sa Merilin, posle kojih je pobegao u svoje porodino gnezdo. Odatle se ponekada,
itave etiri godine, dopisivao sa njom. Merilin nije zazirala od oenjenih mukaraca ni pre
Milera,
5
a on tvrdi da je sve to vreme Merilin bila ta koja je inicirala dopisivanje, na ta je on
turo pisao da nije ovek za nju (Miller, 1987). Mogude je da Miler nije mogao prepoznati da
je Merilin vrlo esto elela i teila onome to nije bio za nju. Iako zaslepljen sjajem Holivuda i
Merilin Monro, Miler je i tada slutio njihove ponore. Ono to, meutim, nije mogao ni da
pretpostavi, mada je vrlo brzo osetio na sopstvenoj koi, jeste iz kakvog ponora dolazi
zlatna devojka.
Merilin Monro je roena kao Norma Din Mortenson u Los Anelesu 1926. godine.
Ako se izuzme njena neprolazna slava u popularnoj kulturi, kroz ivot je ila stazama njenih
predaka pre svega majke, Gledis Bejker, a onda i babe i dede po majinoj liniji. Merilinina
baba, Dela Monro, vaila je za lepu, otresitu i tvrdoglavu enu, i esto se selila sa prvim
muem i dvoje dece (Banner, 2012). Gledis je prisustvovala svaama roditelja i gledala kako

4
/She was in a beige skirt and a white satin blouse, and her hair hang down to her shoulders, parted on the
right side, and the sight of her was something like pain, and I knew that I must flee or walk into a doom
beyond all knowing. With all her radiance she was surrounded by a darkness that perplexed me. Prevela D.
Anelid./
5
Za prvobitni uspon u Merilininoj karijeri odgovoran je 20 godina stariji Doni Hajd, veliko ime u holivudskoj
industriji; Merilin nije elela da se uda za njega ni poto je ostavio porodicu i Hajd je, posle trogodinje veze sa
njom, umro od infarkta, a Hajdova porodica joj je zabranila prisustvo na sahrani. Merilin je pokuala da izvri
samoubistvo velikom dozom tableta.

4
se otac besomuno opija, polako gubedi razum; umro je sa dve sramne dijagnoze sifilisom
i psihozom kada je imala 9 godina (Banner, 2012, str 22).
Kao ni Merilin, Gledis nije imala na koga da se ugleda po pitanju majinstva, niti je
ikada osetila porodinu stabilnost. Gledisina majka se udavala jo tri puta, bila je sklona
avanturama i mentalnoj nestabilnosti. Gledis se, pak, udala sa svega petnaest godina za
Dona Bejkera i ubrzo donela na svet dvoje dece. Meutim, brak nije potrajao. Kada su se
razvodili, Gledis i Don su optuivali jedno drugo za nebrigu o deci, izlaske, opijanja i, mada
su deca pripala Gledis, Don ih je kidnapovao tokom jedne posete i odveo u Kentaki. Posle
bezuspenog pokuaja da vrati decu, dvedesetogodinja Gledis se, razoarana i uplaena,
vratila u Los Aneles. Na poslu se sprijateljila sa Grejs Meki, enom koja de ostaviti veliki trag
u njenom i Merilininom ivotu (Banner, 2012; Taraborelli, 2010).
Uz druenje i provod sa Grejs, Merilinina majka Gledis je krade vreme bila u jo
jednom braku sa Edvardom Mortensenom. Posle godinu dana ga je napustila i nedugo zatim
imala aferu sa Stenlijem Gifordom, koga je biva ena optuila za zlostavljanje i probleme sa
alkoholom i heroinom (Banner, 2012). Ukoliko je Giford zaista bio Merilinin otac, postoji
velika verovatnoda da je Merilin osim od babe i dede, nasledila sklonost ka bolestima
zavisnosti i mentalnim oboljenjima od oba roditelja. I Mortenson i Giford su na samrti tvrdili
da su njeni oevi, ali Gledis i Merilin su ostale pri tome da je ipak bio u pitanju Stenli Giford,
koji je priznao Merilin pred sopstvenu smrt, tri godine posle njenog samoubistva (Banner,
2012, str. 30).
U tako haotinim i nesreenim ivotima majke i bake, pojavila se Norma Din. Njen
dolazak na svet, kao i itav njen kasniji ivot, delimino je obeleen sramotom, krivicom i
skrivanjem. Za poetak, Gledis je, pouzdano znajudi za probleme i nipodatavanje zbog
vanbranog deteta, u dokumentima navela biveg mua kao Norminog oca (Taraborelli,
2010). Uvidom u ivote Merilinine majke, bake i njeno roenje, stie se utisak da je Merilinin
identitet izgubljen pri samom roenju identitet koji de besomuno graditi ceo ivot i kojim
nikada nede biti zadovoljna. Od roenja de Merilin, po reima Artura Milera, najvie eleti
ne da osuuje, ved da dobije priznanje od svih, pa i od sentimentalno okrutne profesije i
mukaraca slepih za njenu dobrotu zbog savrene lepote (Miller, 1987).
Dve nedelje po roenju, Norma Din nije bila samo daleko od priznanja, ved ju je
majka smestila u starateljsku porodicu Bolenderovih, nedaleko od Deline kude. Nepunih
godinu dana po odvajanju od majke, zbio se dogaaj zbog koga je moda, prema Milerovim

5
reima, smrt bila njen saputnik uvek i svuda: baba Dela se jedan dan pokuala da ugui
Merilin jastukom (Taraborelli, 2010; Miller, 1987; Banner, 2012). Merilinina baka je uskoro
imala nekoliko psihotinih epizoda i ubrzo je umrla u pedeset prvoj godini, sa dijagnozom
manine depresije (Banner, 2012).
Kada je Merilin imala tri godine, ponovo se nala na udaru svojih najbliih: Gledis je
upala kod Bolenderovih, strpala Merilin u ogromnu torbu i pokuala da je iznese iz kude. Ida
Bolender je uspela da joj otme dete, a Gledis je jednostavno nestala (Taraborelli, 2010).
Slededih nekoliko godina, sve do svoje sedme godine, Merilin je ivela relativno mirno kod
strogih Bolenderovih koji su joj usadili verska pravila Pentakostalne crkve. Kasnije ih je
krila i, kako Miler navodi u svojoj autobiografiji, zbog njih patila i u dubini se osedala
krivom i grenom (Miller, 1987).
Gledis je u meuvremenu kupila kudu i konano preuzela Merilin. Sekla je filmske
trake u jednom filmskom studiju u Holivudu, a kolege se sedaju da je esto dovodila malu
Normu Din obuenu u haljinice sa sreenom frizurom, i govorila da je predodreena da
bude zvezda (Banner, 2012). Gledis nije bila jedina koja je devojicu hranila priama o lepoti i
glamuru filmskih zvezda. Njena prijateljica Grejs i bududa Merilinina starateljka je govorila
Merilin da de jednog dana modi da bude ba kao Din Harlou, tadanji seks simbol Amerike,
ukoliko bude imala odgovarajudu boju kose i bolji nos (Banner, 2012, str. 43). Norma Din
to nije zaboravila desetak godina kasnije, promenila je boju kose, a ubrzo potom korigovala
nos i bradu uz pomod plastine hirurgije.
Posle godinu dana ivota sa kderkom, Gledisin trinaestogodinji sin iz prvog braka je
umro od tuberkuloze, a ubrzo nakon toga njen deda je izvio samoubistvo (Taraborelli,
2010). Grejs je tvrdila da je Gledis i ranije govorila da uje udne glasove i da je u nekoliko
navrata bila uasno depresivna, ali posle pomenutih tragedija, Gledis je doivela pravi nervni
slom. Smetena je u bolnicu za mentalno obolele i dijagnostifikovana kao paranoidni
izofreniar. U bolnici de, sa kradim prekidima, ostati skoro do kraja ivota (Banner, 2012;
Miller, 1987; Taraborelli, 2010).
Iako je Grejs brinula o Gledis i njenoj kderki, nije mogla da prihvati ulogu Merilininog
staratelja, i Merilin je smetena u drugu, od ukupno devet, starateljskih porodica (Hecht &
Monroe, 2007). Zbunjenoj, uplaenoj i izgubljenoj Normi Din se nije smeila sredna i stabilna
bududnost, i ona je to duboko osedala.


6
(Ne)prilagodljiva
Znala sam dok sam odrastala da sam bila drugaija od ostale dece, zato to u mom
ivotu nije bilo obedanja i poljubaca. esto sam se osedala usamljeno i elela sam da
umrem, izjavila je Merilin u svojoj autobiografiji (Hecht & Monroe, 2007).
6
I mada je Merilin
vaila za osobu koja je umela da preuveliava, ovaj deo nije bio preuvelian - mala Norma
Din nije imala mnogo emu da se raduje do svoje sedme godine, a ni kasnije tokom
detinjstva. Ako je u potpunosti tano da su prve godine ivota od kljunog znaaja za kasniji
ivot, Artur Miler nije bez razloga okarakterisao dogaaje iz Merilininog detinjstva kao
sramotu koja se iznova javljala kao kletva (Miller, 1987). Adekvatna briga u ovom kritinom
periodu dovodi do boljih kognitivnih sposobnosti, uspenijeg uenja, vede posvedenosti koli
i obrazovanju i, generalno, kvalitetnijeg ivota.
7

Prema Merilininom sedanju, svaka od devet porodica u kojima je u detinjstvu
boravila, imala je jednu zajedniku karakteristiku: bilo im je potrebno pet dolara nedeljno;
osim toga, poto je bila krupnija od vrnjaka, svima je mogla da obavlja kudne poslove i, u
neku ruku, bude slukinja (Hecht & Monroe, 2007). Kasnije, kada je postala poznata, bivi
staratelji su kritikovali njeno strano vienje detinjstva.
U jednoj od starateljskih porodica se zbio jo jedan dogaaj koji de Merlin, kako je
Miler zapazio, ceo zivot smatrati sudbonosno traginim i gnusnim: doivela je prvi
seksualni napad sa samo osam godina, a njena starateljka joj je umesto razumevanja i ljubavi
udarila amar (Miller, 1987). S obzirom na srazmere ovakve traume, mnogi Merilinini
biografi su istraivali ovaj dogaaj i doli do oprenih zakljuaka: jedni tvrde da nije bilo
seksualnog odnosa, dok drugi, ukljuujudi Merilin, da jeste. ak je identitet njenog
napadaa i dalje pod znakom pitanja (Banner, 2012). Kako god, radilo se o osmogodinjoj
devojici i, ak i da nije bilo prinudnog seksa, Merilinina trauma je zaista morala biti strana.
Seksualni napadi u detinjstvu mogu izazvati itav spektar razliitih emocija i ponaanja u
kasnijem ivotnom dobu - od osedanja sramote i krivice, do mrnje prema sebi. rtve mogu
stedi averziju prema svom telu ili, u drugoj krajnosti, postati zavisni od seksa i neodoljivo
eleti da pokazuju svoja naga tela i intimne delove (Banner, 2012). U tom smislu, Artur Miler

6
/As I grew older I knew I was different from other children because there were no kisses or promises in my
life. I often felt lonely and wanted to die. Prevela D. Anelid./
7
Vie o vanosti prvih sedam godina ivota proitati na http://www.worldbank.org/en/news/press-
release/2014/06/05/the-first-seven-years-are-key-to-a-successful-life

7
je zapazio da je Merilin svoje telo doivljavala kao neto to pripada mukarcima, neto to
im je morala poklanjati kad god bi poeleli (Miller, 1987).
Poto Grejs jo uvek nije mogla da preuzme ulogu staratelja, Norma Din je posle
Bolenderovih smetena u jo dve porodice. Sa svojih devet godina surovog ivota, Norma
Din je na ivot gledala drugaije od ostale dece, znala je da se poslunodu stie mir i da je
lepi ivot bio samo u njenim snovima i fantazijama (Hecht & Monroe, 2007). U ovo vreme je
shvatila da ivot moe da bude jo okrutniji Grejs ju je privremeno smestila u sirotite u
kome je provela oko godinu dana (Taraborelli, 2010). Sigurno je ta prva nod u sirotitu u njoj
uguila osedaj da je ivot blagoslov, i taj osedaj je tamo umro, rekao je Miler u svojoj
autobiografiji (Miller, 1987).
8
Osedaj odbaenosti i potpune naputenosti se produbljivao.
Norma Din je slededih est godina provela menjajudi starateljske porodice, sve do esnaeste
godine.
Merilin je u detinjstvu bila prinuena da naui kako da se prilagodi novom domu,
novoj koli i sasvim novim ljudima. To to je poznavala vedinu starateljskih porodica pre nego
to im je data na uvanje, ne umanjuje njenu traumu i duboko usaen osedaj
neadekvatnosti. Sa svakom promenom, rasli su njeni strahovi od naputanja, zapostavljanja i
nepanje, ali verovatno i sposobnost manipulacije. U koli je najvedi broj dece podcenjivao,
jer je vaila za neugledno siroe (Hecht & Monroe, 2007). Od trinaeste godine je postala
svesna svog neverovatnog uticaja na mukarce i estine ljubomore drugih devojaka. Svest o
tome je otvorila potpuno nova vrata: uz pomod fizikog izgleda moe se stidi do, po
Merilininim standardima, nesludenih visina i ostvarenja amerikih snova njene majke, bake i
Grejs.
Kako bi izbegla odlazak u jo jednu starateljsku porodicu, Norma Din se, kao i njena
majka, udala sa esnaest godina i napustila srednju kolu. Poto je suprug morao da odgovori
na vojni poziv i ode, Norma Din, sada Doerti, poela da je da radi u lokalnoj fabrici, gde je
sve mukarce ostavljala bez daha i primedena je sluajno od strane jednog fotografa. Od prve
objavljene i vrlo zapaene fotografije, poela je njena manekenska karijera.
9

Iako je posedovala prosenu lepotu (kasnije daleko poboljanu raznim sredstvima) i
patila je do kraja ivota od neopisive treme i nesigurnosti, imala je neto drugo, mnogo

8
/Her first night in the orphanage must have withered up the blessing of life, and it died in her there. Prevela
D. Anelid./
9
Vie o poetku Merilinine karijere i miljenje njenog prvog mua pogledati na
https://www.youtube.com/watch?v=uk21e2QG7QE

8
vanije za uspeh u Holivudu i popularnoj kulturi: apsolutnu fotogeninost, potrebu da
pokazuje lice i telo, i da bude zapaena. Njena patoloka i, shodno traumatinom detinjstvu,
neutoljiva potreba za panjom, bila je u potpunosti srazmerna njenom nikada izleenom
osedaju inferiornosti. Osim toga, posedovala je retku senzibilnost, naivnost i dobrotu,
osobine koje su u Holivudu mogle znaiti samo jedno: beskonano izrabljivanje.
Posle brojnih uspeha kao foto model, Norma Din je poela da poseduje filmsku kudu
Twentieth Century Fox u potrazi za bilo kakvom ulogom. U svojim kasnijim intervjuima,
umela je da daje suprotne izjave od onih kojih se sedaju njeni prijatelji: nekima je govorila da
je stigla do prvih fotografija i minornih filmskih uloga sopstvenim trudom, bez seksualnih
odnosa, dok je drugima priznavala da je imala odnose sa skoro svim svojim fotografima
kako bi im se, jednostavno, zahvalila; u jednoj od njenih biografija se, osim toga, tvrdi da je
jedno vreme prodavala svoje telo i tako sebi obezbeivala novac za hranu (Banner, 2012;
Milo, 1993; Taraborelli, 2010). Kako god, posle prvog testa pred kamerama,
dvadesetogodinja Norma Din je 1946. uspela da, bez ikakavog poznavanja glume, dobije
ugovor sa uvenom filmskom kudom, ubrzo se razvela i smislila umetniko ime - Merilin
Monro.
Do svog prvog susreta sa tredim i poslednjim muem, Arturom Milerom, Merilin je
igrala uglavnom neprimetne uloge u drugorazrednim filmovima, mada je imala i dve
sporedne ali vrlo zapaene uloge u boljim filmovima (Taraborelli, 2010). Kao i veliki broj
tadanjih zvezda pop kulture, Merilin je poela da koristi sedative i amfetamine, ali se takva
praksa smatrala potpuno normalnom. Lekove su najede prepisivali doktori, pa se nije
smatralo da se uzimanjem kojekakvih tableta za menjanje svesti radi ita opasno i nelegalno.
Za nekoliko godina, bila je zavisna od raznih tableta, ali s obzirom na injenicu da posledice
tabletomanije nisu toliko primetne u mladosti, tek je poetkom njene trede decenije zivota
postalo jasno da je ozbiljan i potencijalno smrtonosan problem ved uzeo maha.
Iako po upoznavanju sa Merilin, nije mogao da je smesti ni u jednu poznatu
stvarnost, Miler je, posle mnogo neprospavanih nodi, samoispitivanja, sukoba sa suprugom i
osedanja krivice, odluio da napusti enu i dvoje dece (Miller, 1987). Merilin je do 1956., sa
trideset godina, postala svetska zvezda, bila je udata za uvenog bejzbol igraa Doa
DiMaija, i bezuspeno je pokuavala da stupi u kontakt sa ocem Stenlijem Gifordom; osim
toga, poela je da ide na psihoanalizu i jasno pokazuje potrebu za starijim, nestabilnim
enama koje su je iskoridavale, poput njene uvek prisutne instruktorke glume, Natae Litis

9
(Miller, 1987). Natau je kasnije zamenila Pola Strozberg bez koje, kao ni bez njene
prethodnice, Merilin nije mogla da funkcionie. Meu kolegama u filmskoj industriji, ved je
poela da vai za nekoga sa kime je izuzetno teko raditi: kasnila je na snimanja, esto nije
dobro znala tekstove uloga, bila je nepodnoljivo i bolno nesigurna, i deavalo se da se
najjednostavnije scene snimaju desetine puta samo zbog nje. Postala je neprilagodljiva i, kao
takva, jedna od Milerovih nepresunih izvora fascinacije, inspiracije i ponienja (Meyers,
2009).
Osuena na pad
Poto sam je sada malo bolje poznavao, poeo sam da posmatram svet njenim
oima i horizont je izgledao nepoznato i opasno (Miller, 1987).
10
Meutim, pre nego to je
Miler u potpunosti shvatio opasnost i duboku nesrednost Merilininog uma, bio je istinski
zanesen i zaljubljen, i ponosan na vezu sa jednom od najpoeljnijih ena Amerike. Bila je to
apsolutna potvrda njegove mukosti u etrdesetoj godini ivota. Za razliku od posesivnog,
neobrazovanog i ponekada nasilnog DiMaija, Merilin je sada bila u vezi i braku sa ovekom
kojim je bila hipnotisana: Ona je samo sluala i primala, a on priao i pruao. Neprestano joj
je drao predavanja. (...) Upijala je kao suner i dozvolila da je oblikuje bez ikakvog napora s
njene strane (Taraborelli, 2010).
11

Udajom za Milera, Merilin nije uzela samo njegovo prezime, ved se preobratila u
judaizam, to je za osobu koja je ceo ivot posvetila beanju od sebe i svog pravog imena
(skrivenog vladara i podsetnika na teko detinjstvo), bio samo jedan u nizu pokuaja da bude
neko drugi. Rodila se kao Norma Din Mortenson, zatim je bila Norma Din Bejker i Doerti, a
imala je DiMaijevo i Milerovo prezime; odrasla je po pravilima Pentakostalne crkve, crkve
Hrista, naunika i, na kraju, prigrlila i judaizam, jer se mogla identifikovati sa Jevrejima
(Meyers, 2009, str. 156).
12

Miler se prvi put suoio sa strahotama njenih psihikih problema i dubinom patnji
neko vreme pre venanja, ali se nemodno drao svog prvobitnog utiska da je morala biti
izuzetno jaka linost da bi bila toliko uspena u Holivudu i irom sveta (Miller, 1987). Nije

10
/Now that I knew her somewhat better, I began to see the world as she did, and the view was new and
dangerous. Prevela D. Anelid./
11
/She was all about listening and receiving and he was all about talking and sending. He lectured her
constantly. She drank him in like a sponge and let him affect her through osmosis. Prevela D. Anelid./
12
O Merilininoj linosti iz ugla njenih prijatelja saznati vie na
https://www.youtube.com/watch?v=N95pXkH9mqI

10
mogao nazad. Merilin je sada morala biti potpuni zavisnik od tableta (Nembutal, Sekonal,
Hloral hidrat), a bilo je opte poznato da se nije odvajala od ampanjca - ved nekoliko godina
je koketirala sa smrdu. Sa svojom hroninom nesanicom, navikla je Milera na nodne
telefonske razgovore i pred kraj snimanja vrlo uspenog filma Bus Stop, poalila se na
neopisivo teak glumaki ivot i izrazila elju da ivi mirno. Nikada pre toga Miler nije uo
toliku koliinu beznaa, prvi put je pomislio da je mogudnost njenog samoubistva realna i,
jedva uspevi da se ne onesvesti od bola i straha, smogao snage da zvui pribrano i da je
umiri (Miller, 1987).
Voleo sam je kao da sam je voleo celog ivota, njen bol bio je i moj, rekao je Miler
godinama kasnije u svojoj autobiografiji, a Merilin je izjavila da se sa njim, po prvi put, nije
osedala usamljeno. (Miller, 1987; Meyers, 2009).
13
Ako je do poetka zajednikog ivota i
uspevala da sakrije sklonost ka preteranom vezivanju za ljude, nekada do patoloke
zavisnosti, Mileru je uskoro postalo jasno da je potpuno zavisna od njega, zaista nije imala
nikoga bliskog. Saznanje je moglo biti laskavo, ali s obzirom na kasnija deavanja, Miler je tu
zastraujudu injenicu jednostavno sakrio u podsvest i pokuao da se uljuljka u snove o
mirnoj bududnosti.
eledi da joj pomogne da se oslobodi loih uloga i dugo graenog imida glupe
plavue, posvetio se njenoj karijeri i zapostavio sopstvenu. Njeni ozbiljni filmovi The Prince
and the Showgirl i The Misfits nisu naili na preterano odobravanje publike naviknute na lik
glupe plavue, mada su kritiari bili blagonakloni. Tokom snimanja The Prince and the
Showgirl, Miler je sa ostatkom Merilinine ekipe pokuao da odrava prihvatljiv odnos izmeu
uvenog Lorensa Olivijea i Merilin, ali je, isprva oduevljeni Olivije, smatrao izoidnu i
pretencioznu Merilin profesionalnim amaterom, ije kanjenje, nepripremljenost i
nepotovanje nije mogao da tolerie (Meyers, 2009; Taraborelli, 2010).
Suoena sa Olivijeovim ogromnim glumakim potencijalom, njegovim
nipodatavanjem njenih ogranienih sposobnost kojih je i sama bila svesna, Merilin se skoro
u potpunosti odala alkoholu i tabletama bez kojih nije mogla da funkcionie ni pre ni posle
vetaki izazvanog sna. Osim toga, desilo se jo neto zbog ega je Merilin poela da tone i
sve manje, kao i uvek, elela da bude deo realnosti: pronala je Milerov dnevnik i saznala da
se Miler ponekada stideo njene neobrazovanosti i neprofesionalizma (Taraborelli, 2010;
Banner, 2012). Bila je dotuena i to je bio poetak kraja njihove veze izgubio je njeno

13
/I loved her as though I had loved her all my life; her pain was mine. Prevela D. Anelid./

11
poverenje. Od poetka je strahovala od mogudnosti pariranja Milerovom irokom
obrazovanju i sada je saznala da je ni on nije uzimao za ozbiljno u celosti. Merilin jeste radila
na svom usavravanju odlascima na razne kurseve i privatne asove, druenjima sa
intelektualno nadmodnijim od sebe, ali to nije moglo da nadoknadi redovno obrazovanje.
Iako se esto slikala sa knjigom u ruci, naminkana i doterana, Miler je tvrdio da nikada nije
proitala ni jednu celu knjigu, smatrala je da moe da oceni tivo preletanjem svega nekoliko
stranica (Miller, 1987).
Osim nedostatka obrazovanja, Mileru nije bilo lako da se nosi sa svim Merilinim
bolestima, kako onim psihikim, tako i fizikim. Posle nebrojenih, skoro svakodnevnih
psihijatrijskih seansi, Merilin je dijagnostifikovana kao manino depresivna, mada je
pokazivala i znake granine paranoidne izofrenije (Banner, 2012; Taraborelli, 2010). Do
konane smrti 1962., pokuala je, sluajno ili namerno, da izvri samoubistvo sedam puta
(Meyers, 2009, str. 297, 298). Bolovala je od disleksije, endometrioze i nemogudnosti zaeda,
to je, u asovima oaja, pripisivala svojoj promiskuitetnosti i velikom broju nezakonitih
abortusa koje je imala do braka sa Milerom (Taraborelli, 2010; Meyers, 2009).
Njihov zajedniki ivot na seoskom imanju u Konektikatu se pokazao podjednako
turobnim. Miler je mogao da provodi sate itajudi i piudi, dok Merilin nije imala nikakve
druge mehanizme za popunjavanje slobodnog vremena osim povremenog sreivanja kude i
igranja sa psom. Koliko god tvrdila suprotno, Miler je smatrao da joj je nedostajala guva,
bavljenje sopstvenim fizikim izgledom i, iznad svega, panja i laskanje (Miller, 1987).
Posle dve neuspene trudnode, uasno tekih depresija i nekoliko predoziranja, Miler
je uspeo da ubedi Merilin da se vrati poslu. Kako bi joj pomogao da konano igra ozbiljne
uloge i prebrodi depresiju, preradio je ranije napisanu priu Neprilagoeni u scenario za film
sa istim imenom, i postavio Merilininu istraumiranu linost kao centralni lik. Uloio je celog
sebe u ovaj filmski projekat ija realizacija je trajala tri godine.
Film Neprilagoeni govori o bivoj, nedavno razvedenoj igraici Rozlin (Merilin
Monro) i grupi kauboja koja naizgled slavi slobodu, svakog trenutka dokazujudi sopstvenu
ogranienost (Bigsby, 2005). Merilin od samog poetka nije bila oduevljena ulogom, iako je
Milerova elja bila da je predstavi u najboljem svetlu, sa naglaskom na onim osobinama koje
su ga prvobitno privukle (Miller, 1987). Smatrala je da je Miler namerno napisao istu ulogu
koju je uvek igrala, to na neki nain i jeste bila istina (Miller, The Misfits, 1961).

12
Slinosti izmeu Merilin i Rozlin su bile vie nego evidentne: neobrazovana Rozlin se
plaila ivota i mukaraca, i predavanja drugoj osobi, a majka ju je esto naputala; mukarci
su je uglavnom posmatrali kao vredan trofej i ona sama, uprkos gorudoj potrebi, nije u stanju
da se ozbiljno povee ni sa jednim od njih, osim na povrnom, seksualnom nivou (Abotson,
2007). Naglaavajudi slinosti izmeu Rozlin i Merilin, Miler je prokomentarisao da je Merilin
veoma liila na Rozlin osim kada bi se naljutila, to nikome nije pokazivala; ipak, u poslednjoj
sceni Neprilagoenih, Rozlin tj. Merilin, postaje besna i prilino paranoina, onakva kakvu
je Miler i poznavao (Meyers, 2009). S druge strane, lik kauboja Geja (koga je glumio Klark
Gebl, Merilinin ivotni uzor) sa kojim se na kraju filma Rozlin ipak uputa u vezu, zasnovan je
delimino na detaljima iz Milerovog ivota. Rozlinina dilema bila je i njena dilema, ali se ona
na kraju filma razreila. Igrajudi ovu ulogu, nadao sam se da de stedi veru i smelost, mada
sam se i ja pitao da li ih jo uvek imam... (Miller, 1987).
14

Iako je Merilin odrala re i odigrala ulogu do kraja, zamrzela je Milera do te mere da
je ved na pola snimanja prela u drugu prostoriju. Samo snimanje se pretvorilo u pravu
katastrofu: Merilin je toliko pila tablete i alkohol, da je kasnila na snimanja i po vie od tri
sata, stvarajudi nepodnoljivu tenziju u celoj ekipi. Kako bi prestala sa uzimanjem
barbiturata, prebaena je u bolnicu u Los Aneles (Taraborelli, 2010). Vratila se u naizgled
boljem stanju i uspela da zavri snimanje. Po zavretku filma, ubrzo se razvela sa Milerom, a
njen idol iz detinjstva, Klark Gebl, umro je od infarkta.
Miler je pokuao da spasi Merilin u vie navrata i izjavio je da je svu energiju i panju
posvetio reavanju njenih problema. Naalost, bez mnogo uspeha...Bio sam olienje izdaja i
pogreno ukazanog poverenja. I to nije bilo mogude izbrisati iz njene glave. (Meyers, 2009,
str. 236).
15
Osim toga, bilo mu je do tada kristalno jasno da pojedinac moze samo da spasi
samog sebe. Vie nije imao snage da prisustvuje njenoj svakodnevnoj igri sa smrdu. S druge
strane, Merilin je tvrdila da su Milera interesovale druge ene, da je i dalje bio pod uticajem
svoje majke i da se loe ponaao prema ocu, kao i da nije bio dobar prema svojoj deci; po
njenom dubokom i nerealnom uverenju, on je bio kriv za raspad braka (Meyers, 2009). Miler

14
/And Roslyns dilemma was hers, but in the story it was resolved. I hoped that by living through this role
she too might arrive at some threshold of faith and confidence, even as I had to wonder if I could hold on to it
myself... Prevela D. Anelid./
15
/All of my energy and attention were devoted to trying to help her solve her problems. Unfortunately, I
didnt have much success. . . . I represented betrayals and misplaced trust. And there was no possibility of
erasing that from her mind. Prevela D. Anelid./

13
se, iste godine kada je Merilin izvrila samoubistvo, venao se sa enom koja je radila kao
fotograf na snimanju Neprilagoenih.

Posle pada
Kao i druge najsjajnije zvezde popularne kulture posle nje (Elvis Prisli, Denis Doplin,
Kurt Kobejn, Ejmi Vajnhaus i dr.), Merilin je bolovala od tekog mentalnog poremedaja i
poslednjih godina ivota bila na lekovima koji bi bili smrtonosni za najvedi broj ljudi. Uzimala
je Torazin za leenje izofrenije i druge tablete protiv anksioznosti i nesanice; ak su i njena
dva psihijatra bila iznenaena koliinom lekova pronaenih u njenom organizmu posle smrti,
jer su tvrdili da joj neke od njih nisu nikada ni prepisivali (Taraborelli, 2010).
Od rastanka sa Milerom 1960. i zvaninog razvoda 1961., pa sve do smrti dve godine
kasnije, Merilin je bivala sve loije. Vratila se haotinom ivotu i zapoela vezu sa Donom
Kenedijem, a poto je on navodno ostavio, okrenula se njegovom bratu Robertu, sa kojim je
bila na dan smrti (Banner, 2012; Milo, 1993; Taraborelli, 2010; Margolis & Buskin, 2014). Za
to vreme, Miler je zavravao svoju psiholoku dramu Posle pada u kojoj je pokuao da opie
delove svog ivota i drutva u kome je iveo, kao i posledice Holokausta (Abotson, 2007).
Glavni lik drame je Kventin (kritiari tvrde sam Miler) koji pokuava da sagleda svoj ivot,
propale brakove i strahove. Mada se u samom sreditu drame nalazi Kventinova lina borba,
ovaj komad se bavi i pitanjem koliko je duboko problematina sama ljudska priroda; samim
tim, drama je puna optubi, patnje, besa i skoro paraliudeg osedaja krivice (Bigsby, 2005).
I u ovoj drami, kao i nekoliko kasnije napisanih, Mileru je Merilin bila inspiracija za lik
pevaice Megi. Odbijao je takve tvrdnje, moledi kritiare da sude o delu na osnovu njegovih
umetnikih kvaliteta, ali slinosti su, kao i u Neprilagoenima, bile previe jasne da bi bile
ignorisane i smatrane fikcijom. Megi se pojavljuje u drugom inu kao Kventinova druga
supruga, naputena jo dok je bila dete, prelepa ena koja se trudi da samu sebe uzme za
ozbiljno, dok se Kventin odluuje da je preoblikuje i spasi (Bigsby, 2005). Temperamentna,
promiskuitetna, naivna i zavodljiva Megi se nada da de joj veza sa Kventinom omoguditi da je
javnost konano prizna i prepozna kao ozbiljnu osobu, dok se Kventin predaje senzualnosti i
osloboenju od osuda i ustaljenih pravila; njena privlanost na poetku je upravo u njenoj
jednostavnosti i intuitivnoj empatinosti, bez ikakvih potreba za osuivanjem i
saosedanjem sa naputenima i odbaenima (Bigsby, 2005; Meyers, 2009). Meutim, Megi
postaje zahtevna i Kventinova mod spasioca polako poinje da slabi; ona zapoinje svoju igru

14
sa smrdu koridenjem tableta i alkohola, ponovo se oseda naputenom kao kada je bila dete i
pokuava da izvri samoubistvo (Bigsby, 2005; Meyers, 2009). Kao i Merilin tokom braka sa
Milerom, Megi na kraju postaje okrutna, paranoina i spremna da uniti i sebe i Kventina.
Dok je Miler predstavljao Merilin kroz Megi, ona zaista radila na svom unitenju. U
aprilu 1961., Merilin se jo jednom, sluajno ili namerno, predozirala, ali je spaena. Usled
zastraujude loeg psihikog stanja, jedna od njenih psihoterapeutikinja ju je uputila u
ustanovu za mentalno obolele, nadajudi se da de tamo uspeti da prestane sa uzimanjem
barbiturata. Dr Kris je kasnije priznala da je to bila velika greka, jer je trodnevni boravak u
bolnici Merilin probudio najuasnije uspomene na majku i njenu bolest, a sigurno je
pokrenuo i lavinu zastraujudih osedanja zbog drugih lanova porodice koji su zavrili u
takvim ustanovama (Taraborelli, 2010). Njenom loem stanju je doprinela i veza sa
Kenedijevima i problemi na snimanju njenog poslednjeg, nezavrenog filma Something's Got
to Give. Retko je dolazila na snimanja, pravdajudi se zdravstvenim problemima, a i kad je
dolazila na posao, imala je problema sa pamdenjem najjednostavnijih reenica. Uprkos tome,
u isto vreme se pojavila, u jednom od svojih najsjajnijih izdanja, na roendanskom slavlju
predsednika Kenedija. Ubrzo je dobila otkaz i otpoela borbu sa svojom filmskom kudom.
Nekoliko meseci kasnije, njeni poslodavci su povukli otkaz i potpisali milionski ugovor sa
Merilin, par dana pred njenu smrt.
O Merilininoj smrti je napisano desetine knjiga. Rana smrt i veza sa Kenedijevima,
zarobile su njenu lepotu i linost u vremenu, i pretvorile je u nepresuni izvor intriga, istina i
lai. Prema jednoj verziji, poto je zatrudnela sa Robertom i na njegov nagovor abortirala,
Merilin je ubrzo potom ubila mafija sa kojom su Kenedijevi vodili komplikovane, nezakonite
poslove (Milo, 1993). Prema drugoj, Merilin je jednostavno izvrila samoubistvo, uprkos svim
naporima njenog psihijatra Grinsona (Taraborelli, 2010; Meyers, 2009). Meutim, najnovija
knjiga Ubistvo Merilin Monro: Sluaj zatvoren, izdata je u junu 2014., pedeset dve godine
nakon njene smrti. U njoj se tvrdi da je protiv Merilin bila skovana zavera, jer je pretila da de
otkriti sve to je znala; ta saznanja ticala su se praktino svih kljunih ljudi oko nje, ukljuujudi
i dobre prijatelje. Poto je Robert Kenedi pogazio dato obedanje da de ostaviti enu i decu,
Merilin je zapretila da de otkriti sve informacije do kojih je dola tokom svog druenja sa
Kenedijevima; znajudi za ljubavnu vezu izmeu nje i njenog psihijatra Grinsona, Robert je
zapretio Grinsonu da de, ukoliko se Merilin ne udutka, otkriti taj podatak javnosti, to bi
Grinsonu ugrozilo i privatan ivot i karijeru (Margolis & Buskin, 2014). Merilin je, prema ovoj

15
poslednjoj verziji, ubrizgana smrtonosna doza lekova koje je inae koristila, i sve je
nameteno da izgleda kao samoubistvo (Margolis & Buskin, 2014, Milo, 1993).
Kao i mnoge druge javne linosti koje su manje ili vie poznavale Merilin, Miler je
smatrao da je Merilin konano oduzela sebi ivot, sluajno ili namerno, nije se moglo tvrditi
sa sigurnodu. Iako je ba zbog te mrane mogudnosti prekinuo vezu sa njom, vest o njenoj
smrti nije izazvala manje patnje i uznemirenosti: Shvatio sam da sam jo uvek oekivao, ak
i tada, da du je sresti negde, nekada, i da demo moda razumno porazgovarati o svim
glupostima kroz koje smo proli pri emu bih se ja opet zaljubio. Ni elina logika njene
smrti nije bila od velike pomodi: i dalje sam je video kako dolazi preko travnjaka, kako se
smeje, neto dodiruje... (Miller, 1987)
16
Merilin de ostati Milerova inspiracija do kraja ivota.
Napisao je tri krade prie, jedan scenario, roman i etiri pozorina komada sa tunim,
nesrednim i traginim heroinama (Meyers, 2009).
Milerova Merilin je bila satkana od suprotnosti sa kojima nije mogla da se izbori, i
Miler nije bio jedini koji je tvrdio da joj je jednostavno bilo nemogude pomodi. Da bi
preivela, morala je da postane jo cininija ili jo udaljenija od realnosti. Umesto toga,
postala je ulina pesnikinja u pokuaju, recitujudi narodu koji joj je cepao odedu (Miller,
1987).
17
Iako je napravila i danas vrlo profitabilan imid,
18
koji je velikim delom odgovoran za
njen nestanak, Norma Din Mortenson nikada nije smogla snage da postane Merilin Monro,
a Merilin nije mogla da zaboravi naputenu devojicu koja je elela da umre.

16
/ I realized that I still, even then, expected to meet her once more, somewhere, sometime, and maybe talk
sensibly about all the foolishness we had been through^in which case I would probably have fallen in love
with her again. And the iron logic of her death did not help much: I could still see her coming across the lawn,
or touching something, or laughing... Prevela D. Anelid./
17
/. To have survived, she would have had to be either more cynical or even further from reality than she was.
Instead, she was a poet on a street comer trying to recite to a crowd pulling at her clothes. Prevela D.
Anelid./
18
Merilin je vedi deo svoje zaostavtine ostavila svojim instruktorima glume koji su ga prodali jednom
advokatu; Toni Kertis, Merilinin kolega i prijatelj, smatra da njen lik i delo opstaju zahvaljujudi organizovanim
medijskim kampanjama vlasnika njenog imena. Vie o tome na
https://www.youtube.com/watch?v=xp0Sis5Ya5g

16
Zakljuak

Merilin Monro je bila olienje zloupotrebljene mladosti i naivnosti. Naravno,
zloupotreba u Holivudu i popularnoj kulturi je nemoguda bez pristanka samog objekta
zloupotrebe, kako pedesetih godina prolog veka, tako i danas. A zato bi neko uopte
pristao na toliku koliinu izrabljivanja, iskoridavanja fizikog izgleda, podsmeha,
nipodatavanja i sve to po cenu sopstvenog psihikog unitenja i nestanka? Zato to je, po
svoj prilici, mentalno, emotivno i socijalno oteden jo u detinjstvu. Romantizacija
Merilininog ivota i karijere je jednostavno besmislena i slui za stvaranje pogrenih
predstava i zavaravanje mladih umova.
Njeno detinjstvo je bilo zaista uasavajude: dugo nije znala ko joj je otac, posle dve
nedelje ivota je data prvoj starateljskoj porodici od ukupno devet, baka je pokuala da je
ubije, sa osam godina je seksualno napastvovana, boravila je u sirotitu, imala je lo odnos sa
kolskim drugovima, napustila je srednju kolu, i udala se sa esnaest godina kako bi izbegla
odlazak u jo jednu porodicu. Njeno genetsko naslee nije bilo nita milosrdnije i, na neki
nain, odgovorno je za njeno detinjstvo i ivot: pradeda je izvrio samoubistvo, baba je
okonala ivot u ustanovi za mentalno obolele sa dijagnozom manine depresije, a majka je
najvedi deo ivota provela u istoj takvoj ustanovi kao paranoidni izofreniar.
to se tie njene veze sa Arturom Milerom kojom su svi bili iznenaeni, Miler je
jednostavno bio tridesetpetogodinji adolescent, oenio se rano i imao je dvoje dece kada je
upoznao Merilin. Bio je zaslepljen Holivudom i Merilin Monro u koju se zaljubio kao pravi
tinejder. Nije mu trebalo mnogo vremena da shvati da je naivna i dobra Merilin, uvek
spremna da upija njegovo znanje, imala mnogo mranije, destruktivne strane. Vie puta se
tokom braka, namerno ili nenamerno, predozirala i pred kraj je pokazivala duboku
nesrednost i nezadovoljstvo, dijagnostifikovana je kao manini depresivac. I pored toga,
Miler je do kraja ivota voleo njenu sutinsku dobrotu koja je, svesno ili nesvesno, potisnuta.
Sve njegove tragine heroine inspirisane su Merilininom linodu.
S obzirom na traginost njenog detinjstva, ivota i smrti, ne moe se govoriti o njoj
kao uzoru mladima. Za pohvalu i ugledanje jeste njena elja za usavravanjem, a za divljenje
njena borba sa mentalnom boledu. Ipak, postoje brojni drugaiji i manje tragini putevi ka
samoostvarenju i sredi.


17
Bibliografija

Television Talk Show Special On Marilyn Monroe. (1992). Retrieved July 28, 2014, from Youtube:
https://www.youtube.com/watch?v=N95pXkH9mqI
2000s (decade). (n.d.). Retrieved August 10, 2014, from Wikipedia:
http://en.wikipedia.org/wiki/2000s_(decade)
Arthur Miller: The Misfits. (2012, February 15). Retrieved August 2, 2014, from Youtube:
https://www.youtube.com/watch?v=jH2mBz3Hyp0
Arthur Miller Interviewed About Marilyn Monroe In 1987. (2013, November 8). Retrieved August 1,
2014, from Youtube: https://www.youtube.com/watch?v=0P5ijFKk6fU
Marilyn Monroe - The Final Days. (2013, July 20). Retrieved August 8, 2014, from Youtube:
https://www.youtube.com/watch?v=3gE1GC3IPIw
Marilyn Monroe - Beyond The Legend. (2014, May 13). Retrieved August 4, 2014, from Youtube:
https://www.youtube.com/watch?v=LeVPfadtzmI
Marilyn Monroe - The Mortal Goddess. (2014, May 15). Retrieved August 7, 2014, from Youtube:
https://www.youtube.com/watch?v=uk21e2QG7QE
Abotson, C. S. (2007). After the fall. In C. S. Abotson, Arthur Miller: A literary reference to his life and
work (pp. 25-38). New York: Facts on File, Inc.
Abotson, C. S. (2007). Biography. In C. S. Abotson, Arthur Miller: A literary reference to his life and
work (pp. 3-22). New York: Fact on File, Inc.
Abotson, C. S. (2007). The Misfits. In C. S. Abotson, Arthur Miller: A literary reference to his life and
work (pp. 239-246). New York: Facts on File, Inc.
Balakian N., J. (1997). The Holocaust, the Depression, and McCarthyism: Miller in the sixties. In C.
Bigsby (Ed.), The Cambridge companion to Arthur Miller (pp. 115-136). New York: Cabridge
University Press.
Banner, L. (2012). Marylin: The passion and the paradox. New York, USA: Bloomsbury.
Batchelor, B. (2009). The 1950s. In B. Bob, American pop: Popular culture decade by decade (Vol. 2,
pp. 256-382). Westport, CT, USA: Greenwood Press.
Bigsby, C. (2005). After the fall. In C. Bigsby, Arthur Miller: A critical study (pp. 228-247). New York:
Cambridge University Press.
Bigsby, C. (2005). The Misfits. In C. Bigsby, Arthur Miller: A critical study (pp. 213-227). New York:
Cambridge University Press.
Hecht, B., & Monroe, M. (2007). My story. Maryland: Taylor Trade Publishing.

18
Hutchison, P. (2010, October 5). Marilyn Monroe wrote of anguish over Arthur Miller. Retrieved July
20, 2014, from The Telegraph:
http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/northamerica/usa/8044395/Marilyn-Monroe-
wrote-of-anguish-over-Arthur-Miller.html
Leith, S. (2009, April 2). The Egghead and the Hourglass. Retrieved August 1, 2014, from Mail Online:
http://www.dailymail.co.uk/home/books/article-1166843/The-Egghead-Hourglass-THE-
GENIUS-AND-THE-GODDESS-BY-JEFFREY-MEYERS.html
Maher, B. (2010, February 13). But I'm Not Wrong. (J. Moffitt, Director, & B. Maher, Performer)
Raleigh, North Carolina, USA.
Margolis, J., & Buskin, R. (2014). The Murder of Marilyn Monroe: Case Closed. New York: Skyhorse
Publishing, Inc.
Meyers, J. (2009). The Genious and the goddess: Arthur Miller and Marilyn Monroe. London, UK:
Hutchinson.
Taylor E., F. (Producer), Miller, A. (Writer), & Houston, J. (Director). (1961). The Misfits [Motion
Picture].
Miller, A. (1987). Timebends: A Life. London: Richard Clay Ltd.
Milo, G. A. (1993). Crypt 33: The saga of Marilyn Monroe - The final word (Electronic 2012 ed.). New
York, USA: Kensington Publishing Corp.
Monroe, M. (1962, August 3). The Last Interview. Marilyn Monroe - The Last Interview. (R. Meryman,
Interviewer) Youtube.
Monroe, M. (2010). Fragments: Poems, intimate notes, letters by Marilyn Monroe. (B. S. Comment,
Ed.) New York, USA: LSAS International, Inc.
Murray, M. (2004, July 29). Broadway Reviews: After the Fall. Retrieved July 28, 2014, from
Talkinbroadway: http://www.talkinbroadway.com/world/AfterFall.html
Palme, R. B. (1997). Arthur Miller and the cinema. In C. Bigsby (Ed.), Cambridge Companion to Arthur
Miller (pp. 184-210). New York: Cambridge University Press.
Pressley, N. (2011, November 2). "After the Fall at Theater J". Retrieved August 4, 2014, from The
Washington Post: http://www.washingtonpost.com/lifestyle/style/after-the-fall-at-theater-
j/2011/11/02/gIQA02FSgM_story.html
Taraborelli J., R. (2010). The secret life of Marilyn Monroe. New York: Rose Books, Inc.
United States in the 1950s. (n.d.). Retrieved August 1, 2014, from Wikipedia:
http://en.wikipedia.org/wiki/United_States_in_the_1950s

Sebi (Ne) Prilagođena: Milerova Merilin Monro

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Sebi (Ne) Prilagođena: Milerova Merilin Monro

Uploaded by

Copyright:

Filoloki fakultet - Beograd

Sebi (ne)prilagodjena: Milerova

You might also like