FILOSOFIJA ANDY WARHOL-A , knjiga

Danto, pisao o Andy Warhol- u

Velianje amerikog sna: sve Coca- Cole-e su jednake i dobre. Istu Coca- Cola- u piju i
Liz Tejlor i predsednik Amerike i kloar.
Poglavlje o smrti Vorhol ne veruje u smrt, jer tada nije prisutan. Nita nema da kae o
njoj, jer za nju nije spreman. Njegov stav o smrti je epikurejski.
Pitanje mesta Vorhola u XX veku, u muzejima moderne i savremene umetnosti
On sam i njegov ivot su najvee umetniko delo. Sam se pretvorio u trademark. Ne
znamo o tome ta je bio kada je ostajao sam sa sobom. Nije bio ni moderan, ni
avandgardan kao Duchamp. Ne pripada sasvim ni neoavandgardi jer ga ona smatra
dizajnerom. Nije bio angaovan. Osuuju ga da je ukrao pop art.
Ono to je on doneo je estetika robe. Mogli bismo rei da je on renesansni klasini
umetnik jer je portretisao ono to se u njegovo vreme smatralo za najlepe. Ne prikazuje
razmensku vrednost robe, ve simulacijsku vrednost, ono to roba obeava, izaziva u
nama u tenji za sreom (bonne heures) - ako to posedujem, ivim srean ivot.
Nije portretisao bilo ta. Brillo boxes, portretisane sapunske kutije.
Ovaj sapun isti aluminijumske povrine, sa kojim svaka domaica prua svojoj porodici
sredinu sa aurom sjaja i istoe.
Campbells soup, pojam koji u USA svako eli da ima, posle korejskog rata, koja se na
frontu jednostavno podgrevala i konzumirala. Postala je ikona, olije mukog feminizma,
pre nego to je Vorhol portretisao.
Vorhol je bio angaovan po pitanju Amerike. Kao prva generacija emigranata roena u
USA. Otac mu je bio rudar, a majka domaica. Ovakva situacija izaziva u njemu elju da
postane to je vie mogue Amerikanac.
tampa Disasters na svili, sa zavesom, prikrivanjem, smrti, besmislene, sluajne smrti
u saobraajnim nesreama, takmienjima i sl.
Elektrine Stolice, sa presvlakom. Slika American way of Death
Ni politiki nije naivan, slika komunisticku seriju slika, Srp i ekic. Mao- ovde je
ocenjen kao angaovan umetnik. Prokomentarisao je da je tek u Italiji shvatio da postoje
milioneri, kapitalisti, koji su u komunistikoj partiji, pa im treba nesto prodati. Na istoku
je simbol utopije srp i ekic, a na zapadu su to supa i sapun.

Komar i Melanid, neoavandgardni umetnici koji uzdiu Warhol-a, sa socrealizmom i

komunizmom nema alternative, roba se nudi na drugaiji nain. Ovi umetnici su do
slinog saznanja kao i Warhol doli putem soc-arta.
Zasto je Warhol filozof? On sebe nije smatrao filozofom.
Dao je odgovor na pitanje kako obini predmet postaje umetnicko delo u odgovarajuoj
atmosferi.
Vorholov gest nije bio mogu sto godina ranije i nigde drugde do u New York- u.
Empire, 1964, film koji u 8h 5 min prikazuje Empire State Building. Film, iako pre
svega motion picture, perfektan je u prikazivanju nepokretnosti. Naziv i nadasve sadraj
filma, alegorija je amirike moi i stabilnosti.
Upitan: Ko si ti? Odgovara: Sami interpretirajte gledajuci slike. Slika Rorschach 1984,
koji je test u psihologiji gde ovek objanjava sebe priajui o slici Poslednja veera,
Leonardova, atmosfera istorije umetnosti, prekrivena velom, kao uticaj sintetickog
kubizma.
Poslednja veera- Wise Potato Chips i njegov potpies.
KAMUFLAZA
Prisutna u njegovom ivotu i stvaralastvu.
Victor Guirand de Scevola, Portret devojcice, 1899, predlae da umetnici budu ti koji
e sakrivati, kamuflirati poloaje vojnika u Prvom svetskom ratu. Okupio je etu kubista:
Villon, Mare, de Segonzal, Dufresne da bi izvodili kamuflazu. Norman Wilkinson je prvi
autor kamuflaze u Velikoj Britaniji. Radio u britanskoj vojsci gde je trebalo sakriti
brodove od podmornica. Izmislio je dazzle camouflage. Nemci su za kamuflazu
izmislili kacigu. Pikaso je rekao da su kamuflau u ratovanju izmislili kubisti Arlekin,
Gitara, Pikasovi su kamuflae.
Vorhol poinje kamuflaom da se bavi za vreme rata. Vorholove Disasters posveene
su Daliju, Elektricna stolica, Lobanje. Slika veliko platno Kamuflaa, 1986- tvrdio
je da ovo njegovo delo nije olije njegovog sukoba sa ratom u Vijetnamu.
Poslednja veera - kamuflaa
ta je kamuflano u njegovom zivotu? Sklonost ka homoseksualizmu, odnos sa majkom,
hibridna pripadnost, koju je doneo sa sobom u USA je postala problematina pripadnost
veri koja je vie-manje pravoslavna. Poinje borba da mu se zabrani njegova hibridna
religija. Njegova porodica dolazi u neprijatnu situaciju. Ljudi kojima se menja vera,
pokuavaju da ih eliminisu, emu se njegova porodica uspeno odupire. Odmah po
dolasku u Italiju, odjurio je kod Pape, na oprotenje grehova.

Kamuflaom on otkriva, a ne prikriva, ono to se golim okom vie ne vidi, nevidljivo u

vidljivom.
Ono sto se sa Leonardom deava sa avandgardom. Mona Liza sa brkovima je
ismejavanje.
Vorhol slika Mona Lizu ne unosei distancu, ve slika ikonu kako bi demokratski svako
imao svoju. U Poslednjim veerama on nas vraa u priu samu, njeno znaenje. Susret
sa smru, nepodsmevajui se, Leonardu ve podseajuci na priu, ulazei u sliku kao
jedan od apostola, traei oprotaj.
Benjamin Burlah je pisao o Vorholu.