na dlanu

SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

BESPLATAN PRIMERAK broj 63 septembar 2015.

Barselona

Dez na terasi
Muzeja istorije
Aljaska

Raj divljine na
izvorima zlata
kotska

Viski sa vinom
od umbira
Grka

Tamo gde vredi

zastati i ostati
Ibica

Parti ostrvo u
arhipelagu Baleara

Svet na dlanu

maj 2015.

maj 2015.

Svet na dlanu

Tri slike sa
svetovnog hadiluka

12

Pokazalo se da je u izboru Prizrena za polazite neke vrste

svetovnog hadiluka bilo nehotine predodreenosti,
moda ak vidovite slutnje da e to kasnije biti nemogue.
Da to nee biti uobiajeno putovanje uverio sam se ve
na padinama are kada je grupa naoruanih Albanaca
pokuala da preprei put autobusu..

Raj divljine
na izvorima zlata

Aljaska je po prostranstvu najvea drava SAD. Nalazi se na

krajnjem severozapadu amerikog kontinenta. Granii se sa
Kanadom na istoku, Arktikim okeanom na severu, Tihim
okeanom na zapadu i jugu i Rusijom...

Pun mesec
se kupa u bazenu

22

20

Keniju zovu afrika vajcarska jer lei na visoravni oko dve

hiljade metara nadmorske visine. U periodu kad smo posetili
ovu uzbudljivu zemlju savana oko nas je bila mestimino zelena.
Prelepo drvo akacije razbijalo je monotoniju niske trave. Ogromno
baobab drvo navodilo je na pomisao da je priroda sluajno...

Parti ostrvo
u arhipelagu Baleara

Ibica je ostrvo u Sredozemnom moru, tree po veliini

u arhipelagu Baleara, najblie panskoj obali. Poetkom
ezdesetih godina postaje raj za organizovani turizam i jedno
od mitskih odredita Sredozemlja. Danas Ibicu mnogi nazivaju
parti ostrvom jer je i zaista postala simbol danononih urki s
reputacijom garantovano dobrog letnjeg odmora...

Dez na terasi
Muzeja istorije

28

26

Hola, guapa!? Que tal? /Zdravo lepotice, kako si?/ Prija mi

srdaan pozdrav simpatinog kelnera u lokalnom baru.
Naruujem tinto de verano /letnje crno vino/ i biram
nekoliko razliitih tapasa...

Vera vra od kamena

Visoko u planinama Lasta, na 2.630 metara nadmorske
visine, nalazi se tiha, izolovana varo Lalibela. Petnaestak
hiljada itelja, preteno pripadnika Amhara naroda, ive
ivotom zastalim u vremenu, kao pre nekoliko vekova.
Naselje je do skoro bilo bez struje, apoteke i banke.
Benzinske pumpe jo uvek nema...
4

Svet na dlanu

septembar 2015.

34

tekdasezna

Svet na dlanu

Sveta Fruka gora

Slobodan Mii
direktor izdanja

Na prostoru od 50 kilometara duine i 10 kilometara irine na planini Fruka gora, smeteno je

esnaest srpskih pravoslavnih manastira, od kojih je veina aktivna. To su: Privina Glava, Diva,
Kuvedin, Petkovica, iatovac, Beenovo, Mala Remeta, Beoin, Rakovac, Jazak, Vrdnik, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgeteg, Velika Remeta i Kruedol.
Ova jedinstvena kulturnoistorijska celina proglaena je za kulturno dobro od izuzetnog znaaja za
Republiku Srbiju 1990. godine. Takoe, predloena je i za upis na Uneskovu listu svetske batine.
ire podruje Fruke gore od davnina je bilo bogato svetilitima. U 16. i 17. veku na ovom prostoru je
postojalo 35 manastira. Od nastanka ovi manastiri nebrojeno puta su pljakani, rueni i naputani, a
najozbiljnije su stradali tokom Drugog svetskog rata. Nekoliko manastira je teko oteeno i tokom
NATO bombardovanja 1999.
Pored nabrojanih, na Frukoj gori se nalazi jo jedan manastir Srpske pravoslavne crkve: Sveta Petka
kod Berkasova. enski manastir uspostavljen je 2006. godine uz crkvu Svete Petke iz 19. veka i ne
svrstava se u red tradicionalnih frukogorskih manastira.

hahaha...
NAA
MATA
MOE
SVATA
Svet na dlanu

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd,
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs
Direktor izdanja: Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik: Zoran eerov, Lektura: Tatjana Jankovi,
Layout: Dragan Milenkovi, Dragan Babi. tampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa.
Call centar: 011/ 2098 000

Leto jo traje

ovog leta krstario sam Dunavom od Beograda do Kladova. Naravno, s mojim Kontikijevcima. Od srca preporuujem da ovo
iskustvo i sami doivite. Bie to, siguran
sam, vikend nezaborava s venim osmehom i
podseanjem na istinske nalete hedonizma. I
jo neto - Dunavom plovimo sve do kraja oktobra...
Leto jo uvek traje. Vrele sunane dana najbolje je provoditi na plai nekog lepog mora.
Sada je red na one koji ne vole velike guve. I
na njih smo mislili. Antalijska i Egejska regija
Turske nude hotele s maksimalnim komforom
i sadrajima za vrhunski odmor. Nai dokazani
partneri i dalje daju gratis smetaj za decu.
Sve prate i stalne akcije KonTikija koje garantuju vrhunski uitak s lepom utedom. Ista
pria vai i za hotele na boanstvenim grkim
ostrvima, kao i onim u kontinentalnom delu
ove oaravajue zemlje koju uz lepote prirode
ukraava i gostoprimstvo naroda ije istorija i
tradicija zadivljuje... Letovalita panije su u
ovom periodu vie od izazova, ista pria vai
i za divne plae na Malti ili Kipru, odnosno
francuskoj Nici. Oni koji trae ba mir, toplo i
isto more, odnosno peane plae mogu odmor provesti u Hurgadi. U naoj last minute
ponudi za ovo egipatsko prestino letovalite
cene su vie nego prihvatljive i siguran sam
mnogima apsolutno dostupne.
U septembru smo mislili i na one koji uivaju u
obilasku evropskih metropola koje na izdisaju
leta krase nestvarni kolori. Moda je ba sad
trenutak da doivite lepotu i arm Istanbula,
Bea, Rima, Varave, Pariza, Moskve... One blie
prestonice, poput Praga ili Berlina, moete da
upoznate i putujui autobusom.
Budite i avanturista. Priutite sebi i izazov dalekih putovanja, odnosno susrete s civilizacijama
koje su nam daleke a uistinu su oaravajue.
Obilazak Indije u oktobru je jedna od mojih
preporuka, susret s lepotom i neobinou
June Amerike (Peru, Bolivija i ile) ona druga.
Tu je i fascinantna tura na kojoj se upoznaje
Kina, moda ste zainteresovani i da vidite
Gruziju i Jermeniju, da uivate u nacionalnim
parkovima Amerike. S KonTikijem je svaki meridijan planete dostupan. Podseam, s cenama
koje prate kvalitet i u pratnji vrhunskih vodia
koji e vam svojom priom ulepati neponovljiv
doivljaj.
septembar 2015.

Svet na dlanu

Preporuke

Krit

Krf

Litohoro

Kefalonija

13. SEPTEMBAR

12. SEPTEMBAR

9. SEPTEMBAR

9. SEPTEMBAR

10 noenja, avionom
HOTEL PELA MARIA 3* ND

10 noenja, avionom
HOTEL SHERIA BEACH 2* ND

10 noenja, sopstveni prevoz

HOTEL DION PALACE 4* PP

10 noenja, avionom
HOTEL IONIAN SEA 3*

499

325

San svih snova

299

Rivijera cveca i Azurna obala

Velika junoamerika tura ili susret s pet drava koje ovaj kontinent
ine prepoznatljivim: Peru, Bolivija, ile, Argentina i Brazil. Sline a
razliite, autentine i u mnogo emu fascinantne. Pria poinje u Peruu, zemlji iju prestonicu Limu zovu jo i grad kraljeva. Svaki korak je
nova avantura... Na ovom putu je i grad Kusko, centar imperije drevnih
Inka, oduevie vas i Mau Piku, izgubljeni grad istog naroda, zatim
i lepota Ostrva sunca, plovidba jezerom Titikaka... La Paz je prestonica na najvioj nadmorskoj visini u svetu, ponos udesne Bolivije...
ile takoe ima svoju priu i lepotu koju do sada nigde nigde susreli.
Ostaete bez daha i u Argentini. Buenos Ajres za mnoge je jedna od
najlepih i najatraktivnijih metropola sveta. Za prelazak uvene Avenije
9. jul trebae vam i vremena i strpljenja jer je jedan od najirih bulevara
na svetu... I san da osetite atmosferu Brazila ispunie vam se na ovom
putovanju. Susret sa Rijom, uvenim plaama kao to je Kopakabana
i ljudima koji plene osmehom, pretvorie se u seanje za sva vremena.

Pet dragulja
June Amerike
26. novembar

4.290

Velika junoamericka tura

Autobuska tura
7 dana
27. oktobar

Sedam dana uzdaha

Grka ostrva su lepota bez premca. Osunana toplim mediteranskim suncem, okupana
sveinom mora, prekrivena stoletnim maslinjacima i vinovom lozom, okruena beskrajnim plaama, sinonim su za odomor iz snova ovek je jo od najranije istorije na ovim
prostorima pronaao savrenstvo, gradio palate, svetilita, tvrave, manastire i crkve.
Stara naselja belih kua bez krovova i uskih ulica koje vode do ribarskih luka seaju na
prolost i tradicionalni nain ivota Ipak, svako grko ostrvo je svet za sebe. I svako pria
svoju priu. Naa poinje u Atini a onda sledi obilazak luksuznim brodom onog to treba
doiveti. Mikonos i Patmos, Krit i Santorini Bonus ovog uzbudljivog putovanja je poseta
turskom gradu Kuadasi i lokalitetu Efes. est dana lepote i uzbuenja na Mediteranu.
Svet na dlanu

septembar 2015.

210

Jesen je na pragu a jesenji kolori bili su i ostali inspiracija slikara, pesnika... I sad zamislite sebe u oktobru na autobuskoj turi koja povezuje ono
najlepe to mogu da poklone arobna Italija i armom ogrnuta Francuska. Ova pesma od putovanja poinje u gradu pesme, prestonici italijanske kancone, prelepom San Remu. A onda - Kan, Nica, Monte Karlo...
Azurna obala. Ime joj je, 1887. godine, darovao za sva vremena knjievnik
Stefan Liijer. Za Engleze, koji su moda i najzasluniji to je to danas jedna od najatraktivnijih svetskih turistikih destinacija, ona je i dalje samo
Francuska rivijera. Otkrili su je jo poetkom 18. veka. Istina, bili su to
dani kada su u svemu, zimi, uivali u brdima iznad dananje Nice, A onda
su, ostala je pria, jedne hladne zime odluili da urede obalu i naprave
etelite. Danas je to Englesko etalite. Ostalo je ime i osam kilometara
staze uz obalu uz koju su smeteni najelitniji hoteli i vile ovog mediteranskog grada. I pria o uzbudljivim lepotama Azurne obale koju godinje
poseti 10 miliona turista i potroi oko pet milijardi evra. Ovaj deo planete
jednostavno morate da vidite, doivite, proputujete.

Krstarenje grckim ostrvima

Kopneni dragulji Sredozemlja

569

Avionom i
brodom, 6 dana
16. septembar
od 465

Antalija

Marmaris

Zakintos

Sicilija

12. SEPTEMBAR

4. SEPTEMBAR

7. SEPTEMBAR

5. SEPTEMBAR

7 noenja, avionom
MARDAN PALACE 5* AI

10 noenja, avionom
HOTEL BALIM 3* PP

10 noenja, avionom
JUSTINE STUDIO, NAJAM

10 noenja, avionom
HOTEL SAN PIETRO 3*

1.160

477

Magija Grada svetlosti

559

Rimske terme

Sa vie od 45 miliona posetilaca tokom samo jedne godine, Pariz

predstavlja jednu od najatraktivnijih turistikih destinacija na svetu.
Kako se stie do ove zavidne pozicije? Pariz karakteriu burna razvojna kretanja prepuna znaajnih dogaaja i linosti koje su u velikoj meri uticale na oblikovanje sveta u kom danas ivimo. Ali osim
to su oblikovale politike, ekonomske i socijalne odnose na globalnom nivou, bilo tokom osvajanja i kolonizacije takozvanog Treeg
sveta ili usled irenja ideja Francuske revolucije, pariski velikani su
pre svega oblikovali izgled svog grada. Ajfelov toranj, Notr Dam,
Pantenon, Orsej, bezbrojni mostovi, Monmartr, Trijumfalna kapija,
Mulen Ru samo su deli zaostavtine razliitih epoha. Ovi artefakti
ne svedoe samo o vremenu koje je Pariz ispratio, ve govore i o
njegovoj spremnosti da se neprestano transformie i prilagoava
zahtevima vremena. I kad sve vidite shvatiete da niko ne moe negirati injenicu da je Pariz jedno od najuzbudljivijih mesta na svetu.

Pariz

245

5 dana
9. septembar
7. i 22. oktobar
od 535

Sopstveni prevoz
polupansion
najpovoljniji paket
aranmani

Izvori zdravlja i bogatstvo prirode

Novo u ponudi. Rimske terme su odvajkada ponos Slovenije.
Smetene su u mestu Rimske Toplice, 489 km od Beograda i 95
km od Ljubljane. Termalnu vodu kao izvor zdravlja ovde su umeli da
iskoriste jo stari Rimljani. Oni su jo tada znali da su drevni mislioci bili u pravu kada su govorili da samo oni koji znaju da vrednuju
svoje zdravlje, umee stazama da hodaju ponosno i vrsto.
Bogatstvo prirode i prijatna letnja temperatura doprinose atraktivnosti i Rimskih termi. Dolinu u kojoj su smetene okruuju
umske padine okolnih brda, koje kotlinu tite od vetrova i letnjih
vruina. Pored bujne vegetacije, terme imaju i egzotine biljke iz
svih delova sveta, to posetiocima omoguava uivanje u raznovrsnosti prirode. Pravo mesto da ojaate svoj duh i telo kroz brojne
programe tness centra Spartakus kao i u jedinstvenom ambijentu
rimskih termalnih bazena.

Turistiki megapolis
Amsterdam, ukras Holandije. Grad vetrenjaa koje su simbol ovog megapolisa. Samo jedna
od osam je redovno otvorena za posetioce, a to je Molen van Stolen nekadanji mlin iz 1847.
i dananje popularno mesto za odravanje venanja.
Oude Kerk, najstarija amsterdamska crkva, HEINEKEN pivara, muzej posveen Van Gogu, Muzej
lala, Kua Ane Frank, Trg Dam, Vondelpark i uveni kanali, sa razlogom Severnu Veneciju, drugi naziv za Amsterdam, ine jednom od najaktuelnijih i najatraktivnijih turistikih destinacija.
Park smeten na jugu grada godinje poseti oko deset miliona turista, a naroito je lep u toku
sunanih dana kada aktivni Holanani vebaju, itaju na travi i etaju. Jo jedan simbol grada
su kanali kojima prolazite turistikim brodiima i uivate u razgledanju ulica, kua, trgova.

Amsterdam

Avionom
4 dana
15. oktobar

439

septembar 2015.

Svet na dlanu

Neponovljivi Krit sa svojim malim tajnama

Bata koja je
prehranila Zevsa
Boravei na tom malenom svetu za sebe, ovek
poinje i da razume zato veina Kriana nikada
ne naputa ostrvo. Takoe i da shvata stanovnike
koji gledajui u daljinu i dubinu, dok kroz prste
provlae crne brojanice, polako spoznaju da je dar
ve to su tu, to su svedoci tog postojanja

Svet na dlanu

septembar 2015.

eko je opisati mesto koje u toku boravka

u njemu stvori utisak da smo bili na prostoru koji je toliko puta pre opisan, a da
se njegovo konkretno ime nikada nije pomenulo. Naravno, re je o ostrvu Krit. Ve vieno
ili... Odakle poeti ovu priu?
Kada je pre vie od 70 godina Englez Dems
Hilton odluio da radnju svoje avanturistike
prie Izgubljeni horizont smesti u angri La, nije
ni slutio da je svom maternjem jeziku podario
potpuno novu re. Od tada je angri La postao
pojam legendarne zemlje i utopijske zajednice.
Naime, angri La se nalazi na neistraenom
kraju Tibeta i u svom sastavu ima okomite planine, Lamajski manastir, a ispod planinskih grebena prua se dolina duga oko dvadeset i iroka
sedam kilometara.
Plodno, domiljatim sistemom navodnjavano
zemljite daruje tamonjim stanovnicima bogate
etve najrazliitijih poljskih plodova i ivot u skladu i izobilju. Zaista poseban svet za sebe. Dovoljan
sam sebi, a nesebino ponuen drugima.
Putujui Kritom, ovek mora da se zapita da li
je Hilton morao, uz pomo svoje mate, da ide
tako daleko. Mogao je jednostavno da poseti ovo
arobno mesto.

Krit je najvee ostrvo u Grkoj i peto ostrvo po

veliini u Mediteranu. Nalazi se na raskrsnici tri
kontinenta - Evrope, Azije i Afrike. Zapljuskuju
ga tri mora - Libijsko, Egejsko i Jonsko. Obala je
ukraena brojnim zalivima, poluostrvima i uvalama koje ljubomorno skrivaju prelepe plae.
Na tlu Krita, u periodu od 2600-1100. pre nae
ere, razvila se, prema jednoj grupi istoriara, prva
evropska civilizacija - minojska civilizacija. (Danas
postoje ozbiljna saznanja da se prvo savremeno
pismo i sloena urbana sredina na tlu Evrope razvila nedaleko od Beograda u Vini 5000 godina
pre n. e. Svakako posebna tema za sve kojima
moda padne na pamet da uporede izgled figurica iz Knososa i onih iz Vine.
Vratimo se prii o kritskoj angri La. Ostavljajui
predivnu obalu iza sebe i krstarei putem kroz
planinske vence, du otrih ivica obasutih mirisom Mediterana i oplemenjenih tiinama kritskih
crkava i manastira, odjednom se preko planinskih vrhova otkriva dolina. Dolina koja je obavijena otrim planinskim liticama, a nestvarno
ukraena domiljatim sistemom navodnjavanja sainjenim od 14.000 belih vetrenjaa iji
okreti na vetru izvlae vodu iz dubine i navodnjavaju itavo polje. Sklop dara prirode i ljudske

umenosti doneo je toj dolini darodavnost

takvu da u njoj raste gotovo sve voe i povre
koje postoji u Evropi i Africi. Jagode od februara
do novembra, banane, pasulj, pomorande, maline, itarice... I ne udi zato je ovo mesto opisano u mitovima kao bata koja je prehranila Zevsa
dok se krio od oca Hrona.
Boravei na tom malenom svetu za sebe,
ovek poinje i da razume zato veina Kriana
nikada ne naputa ostrvo. Takoe i da shvata
stanovnike koji gledajui u daljinu i dubinu,
dok kroz prste provlae crne brojanice, polako
spoznaju da je dar ve to su tu, to su svedoci
tog postojanja.
Ne znam da li da piem o jatima lasta u niskom
letu oko kola dok se vozite po toj dolini. Bojim se,
zvuae kao Hiltonova matarija. Jedino da sami
to proverite.
Ne pominjem ime ovog prostora. Znam da
tragajui internetom za hotelima, za plaama,
za provodom, za divnom hranom, za mestima
gde Eros ima svu svoju silinu, nikome nee biti
teko da ga otkrije. I kada stignete u taj prelepi
zemaljski rajski vrt, pitaete se ta sve krije kopno
ovog ostrva, jer ovo je samo jedan deo lepote
prelepog Krita.
Duko Terzi

septembar 2015.

Svet na dlanu

Leto u Antaliji daruje milion doivljaja

turskog
PRESTONICA
turizma

ntalija je na jugu Turske. Bogato istorijsko naslee i peane plae, kao i toplo
i isto more ine ovaj atraktivni grad
prestonicom turskog turizma.
Centar Antalije izgleda velianstveno. Panju
prvo privlai palmama oivien moderan bulevar, a zatim i sve ono to ini lepotu starog grada
Kaleija sa uskim krivudavim ulicama i kuama
od drveta s duanima u prizemlju u kojima nema
ta nema. Hoteli su uglavnom malo van grada,
na mirnim i atraktivnim lokacijama pretvorenim
u prelepe turistike zone.
Grad je osnovao kralj Atal II po kome je Antalija i
dobila ime. Zbog poloaja, kroz istoriju, grad je bio
meta brojnih osvajaa. Njime su vladali Rimljani,
Vizantijci, Selduci... Ostala je i pria da je ovu luku,
48. godine pre n. e., posetio i apostol Pavle.
Danas je Antalija centar turizma sa milionskim posetama tokom godine... Grad je podeljen na dve celine: savremeni sa irokim bulevarima i oping centrima, odnosno stari grad Kalei podignut oko luke.
Zbog velelepnih hotela, po mnogo emu jedinstvenih, Antalija doivljava zlatno turistiko doba.
Vrlo osmiljena ponuda ini je apsolutno posebnom ne samo na meridijanu kojem pripada.
Za ljubitelje istraivanja, malo krstarenja je veliki doivljaj. Jedna od najatraktivnijih destinacija
za turiste je Kleopatrina plaa, koju je zadovoljstvo obii brodom. Legenda kae da se Kleopatra
na tom mestu kupala. Kau ne sluajno, jer je na
ovoj plai voda izuzetno bogata mineralima i jednostavno mami na kupanje.
U okolini Antalije su i brojna istorijska mesta
koja snagom magneta privlae brojne turiste.
Olimpus se nalazi izmeu Adrasana i Kemera.

10

Svet na dlanu

septembar 2015.

Re je o lokalitetu sa arheolokim ostacima koji

potiu iz II veka pre n. e. Drevni grad Aspendos
poznat je po pozoritu, kao to su to i Termesos, Hadrianus, Perge, Silion, Faselis, Aricanda,
Demre, Limira, Simena, Patara, Ksantos...
Antaliju i njenu okolinu i priroda je nagradila neunitivim lepotama. Bio bi greh ne obii
Manavgat vodopad, Karain i Beldibi peine,
Kursunlu i naravno Duden vodopade. Doivljaj
za ulo vida je strma litica sa koje se sputa
reka Duden i prilikom ulivanja u more pravi
velianstvene vodopade visine 15 metara.
Antalija je i grad dobrog provoda. Noni ivot
je veoma raznovrstan. Tokom sezone diskoteke i
barovi rade celu no darujui tematske programe
za turiste. Naravno, tu je i uivanje u vrhunskom
opingu. Za ovo zadovoljstvo u Antaliji mora se
odvojiti vie vremena. Mnogobrojne prodavnice

Sedam zvezdica
i moderni oping centri nude robu svi znanih
svetskih brendova. Ono to je posebnost su
prodavnice nakita i zlata koje svojim sjajem i bogatstvom mame turiste. Tu su i prodavnice koe,
ilima, tepiha... Ne zaboravite da je cenkanje nezaobilazno u ovoj prii. Osim to je veoma zabavno, moe biti i korisno. Oni koji znaju ovu vetinu
ostvarie i lep popust. Deo oping folklora Antalije su i stare pijace, odnosno bazari na kojima
moete (pro)nai apsolutno sve: tekstil, odeu od
pamuka, predmete od drveta, atraktivne rune
radovi, ilime, nakit i predmete od zlata, bakra,
koe... Tu je i voe, povre, zatim i miris orijentalnih baklavica sa ratlukom, halvom, medom,
zainima i jo 300 drugih uda...
Kada se umorite od kupovine i razgledanja,
moete kvalitetno ruati na svakom koraku i
naravno popiti uveni turski aj. U sezoni duani
rade ak i do ponoi.
Uivaete i u hrani. Turska kuhinja je jedna od
najboljih na svetu. Turci uivaju u hrani i trpeze su
uvek prebogate. Nacionalno tursko pie je rakija
koja se slui u velikim aama...
Takoe, veoma popularno pie je pivo.
Konkretno, uveni Efes. Primetiete i da esto
piju ajran, vrstu slanog jogurta koji je idealno
osveenje za vrele dane...
Jasna Rami

Antalija se ponosi i brojnim hotelskim kompleksima kao i hotelom Mardan palace sa

sedam zvezdica!
Re je o jednom od najskupljih hotela u Evropi. Nije ni udo, jer u svakom segmentu izgleda
glamurozno.
Milijarder Telman Ismailov uloio je oko 1,5 milijardi evra u njegovu izgradnju. Nije mnogo
ako se zna da njegove enterijere ukraava oko 2,5 tone zlata, kristala i najkvalitetnijeg italijanskog mermera...
Za privatnu hotelsku plau dopremljen je beli pesak iz Egipta koji due uva toplotu a ogroman bazen na 9 hektara gostima prua neverovatno uivanje.

septembar 2015.

Svet na dlanu

11

Zapis iz knjige Miris loeg duvana Duana Miklje

Tri slike sa
svetovnog
hadiluka
PRIZREN

SVE, KAD-TAD, VASKRSAVA

Pokazalo se da je u izboru Prizrena za polazite
neke vrste svetovnog hadiluka bilo nehotine
predodreenosti, moda ak vidovite slutnje da
e to kasnije biti nemogue.
Da to nee biti uobiajeno putovanje uverio sam se ve na padinama are kada je grupa
naoruanih Albanaca pokuala da preprei put
autobusu. Gonii su odustali od potere tek kada
je voza kroz prozor isturio automatsku puku.
To je bilo dovoljno da ovoga puta glasno izrazim
strepnju da je ovo moda poslednja prilika da vidim
Prizren. Ko zna kada e se nova ponovo ukazati.
Jedan od saputnika, koji se predstavio kao
lirski pesnik, podsetio je da su Jevreji ekali dve

12

Svet na dlanu

septembar 2015.

hiljade godina da se vrate u Jerusalim, ali su se

vratili.
Primetio sam da je dva milenijuma ipak previe.
Da me utei, rekao je da Bogorodici Ljevikoj
nije trebalo ni toliko vremena. Ona se iz tame pomolila ve posle est i po stolea.
Kad je srpska vojska ula u Prizren 1912. godine, crkva je jo sluila kao damija. Poto su
nekoliko decenija kasnije sastrugani malter i
kreni premazi, na zidovima hrama su vaskrsli
vladari i svetitelji koji su stotinama godina bili
skriveni od oiju.
Pozivajui se na obnovu Bogorodice Ljevike,
saputnik me je uveravao da nita ne propada
zauvek. Sve, kad-tad, vaskrsava.
U hramu su likovi Isusa i Bogorodice, po
obiaju, oslikani kao blagi i milostivi, ali i kao

naglaeno ovozemaljski. U njima nema nikakve,

pa ni unutranje strogosti. ak ni sveanog otmenog dranja. Samo samilost koja zbog gustih
snanih premaza ima gotovo materijalan vid.
Takorei, kaplje na pod. Nimalo stoga nisam bio
iznenaen to su se sa tako prisnim i ovenim
Hristom ivopisci (ne zna se da li Asrapa ili Evtihije) toliko srodili da su sebi dozvolili da naslikaju i jedinog na svetu lokalnog Isusa. Poverivi
mu da uva grad, oni su, za svaki sluaj, da se
zna, kraj njegovog lika dopisali: Isus Hristos
Prizrenski.
Sa bedema Crkve Svetog Spasa iznad grada
posmatrao sam Bistricu koja je, kao srebrnim
seivom, delila grad na dve polovine. Pogled
mi je lutao tamo-amo, od starih turskih kua sa
doksatima do zvonika i minareta, i dalje, sve do
plavih, spokojnih daljina.
Dolinom Bistrice dovezao sam se do manastira
Svetih Arhanela, zadubine cara Duana. Mada
je od prvobitnog manastira ostalo samo neto kamenja, mogao sam da zamislim hram sa carskom
grobnicom, konake s trpezarijom za ruavanje,
malu Crkvu Svetog Nikole, bogatu knjinicu i, na
kraju, bolnicu. Ceo jedan grad, dakle, koji je u isto
vreme bio i bogomolja i tvrava i karavan-saraj
na carskom putu. Stecite ubogih i bednih, ali i
konaite bogatih putnika i dobroinitelja.
Pitajui se kako je od tako velelepne zadubine
ostalo samo par niskih tronih zidova i praznih
grobnica, ponovo su me poplavile mrane slutnje
da Prizren vidim poslednji put. Da se od Bogorodice Ljevike, Crkve Svetog Spasa i manastira
Svetih Arhanela moda zauvek rastajem.

HILANDAR
SA KROVA SVETA DO SVETE GORE
Od malog pristanita krenuo sam bez urbe
stazom koja se blago uspinjala izmeu dva prevoja kroz maslinjake i vinograde. Boe, kada li su
posaene masline ija su vornovata stabla bila
izbrazdana kao lica najstarijih pustinjaka? Neka su
napukla kao da su reila da urame upljinu kroz koju
su se videli zeleni okoti groa i plavetnilo mora.
Prema maslinama sam gajio potovanje koje je
poticalo od saznanja da na njima poiva celokupna
mediteranska civilizacija. U kvrgavim stablima sa srebrnim liem i zelenim plodovima video sam mitsko
drvo koje me je najvie opinjavalo dugovenou.
Znao sam da je neke zasadio car Duan za kojim su
se poveli i drugi srpski vladari. Nisam mogao da zamislim lepi nain da se ukorene u svetu zemlju.
Ve na kapiji manastira ekala me je prva tajna.
Zapazivi da su teki katanci ne samo izliveni u
bronzi ve su i udnog oblika, pitao sam kaluera
na ulazu odakle potiu. Saglasivi se da u ovom
delu sveta nema slinih, kljuar me je obavestio da
se po evropskim muzejima mogu videti isti takvi
poreklom sa Tibeta. Kako su sa krova sveta dospeli
na Svetu Goru nije znao da mi objasni.
U razgovoru sa igumanom interesovalo me je
zato se ljudi opredeljuju za monaki ivot. Iguman
je dopustio, nerado dodue, da razloge ponekad
treba traiti u zasienosti, moda ak i zagaenosti
svetovnim ivotom. Manastiri su u prolosti sluili
kao pribeite i zatita od spoljnih nedaa i tekoa
materijalne prirode. U njih su odlazili ne samo svrgnuti carevi i velikodostojnici ve i oni koji su hteli da
izbegnu plaanje poreza ili vojnu slubu ili samo da
se sakriju od poverilaca.
Ali, podigao je pouno prst, ovde su pre svega dolazili radi sluenja Bogu.
Postojao je jo jedan razlog o kojem oito nije
hteo da govori. U ranim danima hrianstva bilo je

raireno verovanje da propast sveta neposredno

predstoji. Poto je poluostrvo Atos oduvek bilo
van glavnih puteva, kako suvozemnih tako i pomorskih, poto je, uz to, krevito i teko prohodno,
mnogi pustinjaci i podvinici birali su zabita i teko
pristupana mesta da na njima doekaju kraj.
Iguman se poalio da nema vie duhovnog kontinuiteta. Ima hodoasnika koji prou celu Svetu Goru a
da nita ne vide i ne doive.
Primetio sam, bar kada je re o duhovnom kontinuitetu, da se na Svetoj Gori on ipak odrava.
U obrascima ivota i ponaanja srednjovekovni ivot
traje bez prekida stotinama godina. Moglo bi se ak
rei da su hilandarski monasi u punoj meri Vizantinci.
Iako mu je prijalo da to uje, iguman je primetio da
je monaki ivot u opadanju.
Jo u esnaestom veku u tridesetak manastira na
Svetoj Gori ivelo je vie od trideset hiljada monaha.
Rauna se da ih danas nema vie od hiljadu i pet stotina. Poslednja generacija velikih srednjovekovnih
kaluera koji su duhovna dobra prenosili sa kolena na
koleno otila je sredinom devetnaestog veka.
to se mene lino tie, mislim da je mnogo toga i
preostalo. U pononoj liturgiji, na primer.
Blagosloveni miris tamjana u njoj bio je u savrenom
skladu sa prizorima jevanelja oslikanim na zidnim
freskama, priguenom svetlou svea i lelujavim
dimom koji se uzdie do najvieg svoda. to sam
vie mislio o tome bio sam sigurniji da harmonija
nije sluajna. Morala je biti obrazac iste dramaturke
vetine koja ve stoleima proizvodi istu zanesenost.
Sluajui sa kakvom su predanou hilandarski
monasi mole za dugu povorku pravednika i grenika
od ranog hrianstva sve do naih dana, naslutio
sam da u molitvi treba traiti klju za vizantijsko
shvatanje vremena. Jedino u njoj, bio sam siguran,
plete se ista nit koja povezuje neto to je ve prah
sa neim to e to neizbeno postati.
Iguman je rado odobrio da se na manastirskom
imanju upoznam takoe i sa svetovnim ivotom.

Rano ujutro, prema prethodnom dogovoru, jedan

od monaha mi je pokazao podrume, neku vrstu
dinovske ostave. Silazili smo duboko pod zemlju
stepenicama vlanim od rose. vrsti temelji i iroki
pregradni zidovi nisu imali nikakve slinosti s lakim
drvenim skeletom gornjih spratova. Tama i memla
nisu bile sa ovoga sveta.
Kada mi se oi pomalo privikoe na mrak, zakljuio
sam da sam ipak samo u podrumu u kojem je kljuk iz
dinovskih drvenih bavi pretakan u manju burad sa
vinom. U drugom podrumu smeteni su upovi od
peene zemlje, zapeaeni voskom, u kojima se uva
maslinovo ulje. U treem sam zatekao korpe i burie
sa usoljenom ribom. Mlin suvau kao i kamene
toeve za ceenje maslina pokretale su mazge, kao
u davna vremena.
Iguman je potvrdio da je meu mnogim dragocenostima koje se uvaju u riznici i aa od slonovae iz
koje je pio car Duan. Ni on sam nije znao koje su sve
druge relikvije smetene na skrovitim mestima. Ono
malo monaha koji su bili upueni u tajnu nimalo se
nije ustezalo da i njemu, kao stareini manastira, odbruse kako se ne mora ba znati ega sve ima.
I sve blago ovog sveta za monahe je, ipak, manje
vredno od ljudskog spasenja. Monasi se zbog toga
ne plae smrti videi u njoj samo eljno oekivani
susret sa Gospodom. U skladu je sa takvim verovanjem i otmena jednostavnost pogreba.
Pokojnika po zavrenom opelu nose na manastirsko groblje. Svetenici se pred tek iskopanom rakom
jo jednom pomole za spas due preminulog. Poto
ga preliju uljem iz kandila, raka se zatrpava. Tri godine
posle sahrane posmrtni ostaci se iskopavaju i posle
obrednog pranja u vinu smetaju u kriptu grobljanske
crkve. Kosti se odlau u zajedniku kosturnicu, a lobanja stavlja na drvenu policu. Veruje se da bela lobanja
svedoi da je pokojnik za ivota bio pravednik.
Uvereni da je sve u ivotu predodreeno, monasi se
ne pretru previe ni kada se konaci zapale. Samo stoje
i gledaju, ekajui da se vatra sama od sebe ugasi
septembar 2015.

Svet na dlanu

13

JERUSALIM
SVETI GRAD TRI RELIGIJE
U zidinama Jerusalima prvo sam potraio Zlatna vrata, poznata takoe i kao Vrata milosra.
Najpre zato to je Isus, siavi sa Maslinove
gore, uao u Jerusalim upravo kroz njih. Ali i
zbog toga to je Muhamed, na dugom putu od
Meke, proao kroz istu kapiju. Prema jevrejskom
predanju, najzad, posle ruenja Hrama, milost
boja je upravo kroz Zlatna vrata napustila Jerusalim. To je ve dovoljno da se objasni zbog
ega je Jerusalim sveti grad sve tri religije. Za
hriane je grad Isusovog raspea i vaskrsenja,
za Jevreje, jo od kralja Davida, vena prestonica, a za muslimane posle abe u Meki i Prorokovog groba u Medini, Omarova damija, odakle
je Muhamed na krilima konja uzleteo na nebo,
trea je po svetosti.
Otkrio sam, naalost, da je upravo Zlatna kapija zazidana. Da se kroz nju ni danas ne moe ui.
Setio sam se Prizrena i Carigrada. Nita nije zauvek zazidano. Svi zidovi e se, kad-tad, otvoriti.
Penjui se stazom kojom je Isus nosio krst, dospeo sam do Golgote. Moda i zbog uzbuenja
koje me nije naputalo od prvog koraka u Jerusalimu, u Crkvu Svetog groba uao sam potpuno pometen. Kao da sam uetao u priu,
priviali su mi se svetiteljski likovi. Mada sam
14

Svet na dlanu

septembar 2015.

bio svestan njihove bestelesnosti, pred oima

su se obilkovali kao da su od vrstog materijala,
drveta ili mermera, na primer. Ako sam moda
isparenje tamjana pomeao s mirisom aloje ili
mirte, kojima je Isus bio pomazan posle skidanja
sa krsta, u privienja nisam nimalo sumnjao.
Pokuavajui sebi da objasnim kako se likovi
mogu vajati od estica praine i svetih isparenja,
zakljuio sam da je to ostvarivo jedino tamo gde
je gustina svetlosti velika. Oseala se najzad i
u obredu bogosluenja jedinstvenom zbog toga
to u njemu uestvuju svetenici ak est verskih zajednica koje zajedno upravljaju crkvom:
grki i jermenski pravoslavci, katolici iz reda Svetog Franje Asikog i, moda, manje poznati ali
takoe prisutni sirijski jakobiti, Kopti i Abisinci.
Osetio sam potrebu da predahnem od tolike svetlosti. Da se proetam do Jafa rouda
i osveim piem i moda lakom zakuskom,
grkom salatom, na primer. Bila je to ulica koja
je, kako se to obino kae, pratala od ivota.
Za stolovima pomodnih kafia i restorana, studenti, vojnici na dopustu i mladi besposliari
uivali su u blagom, omamljujuem suncu. U
jednom od onih dana kao stvorenih za plandovanje i oputanje.
Pijuckao sam pivo zagledajui, prvo skriveno
a zatim i sve otvorenije, devojke maslinaste boje
koe s dugom crnom kosom, zbog kakvih su i

rimski oklopnici gubili pamet.

Jerusalimu je tog blagoslovennog dana zaista
u potpunosti pristajalo ime grada mira. Kako je
tada mogue, potiteno sam se pitao, da se Bog
miri s nasiljem? Da ni u najsvetijem od svih gradova nema mira?
Ve i to je bilo dovoljno da zaboravim na devojke sa maslinastom bojom koe. Da se upustim
u dijalog sa samim sobom, bolje rei u samonametnutu unu prepirku. Sve zavisi od toga
na koji Jerusalim mislim. U Otkrovenju Svetog
Jovana Bogoslova, jednom od najdragocenijih
dokumenata za istoriju prvih dana hrianstva, u
biblijskom Jerusalimu, dakle, sve je dato jednom
zauvek. Gradovi i vrtovi, sunce, mesec i zvezde,
reke i kamenje, drvee i ljudi, svi su podjednako
ivi. Sve je kao u Blejkovoj viziji, izjednaeno.
Poto se jedino u venosti jedna stvar nikada ne
menja u drugu, biblijski Jerusalim je neokrnjen i
nerazruiv, on je, drugim reima, veit.
U stvarnosti, naalost, nije tako. U stvarnosti
raskomadani ljudi lete kroz vazduh.
Zato sam opsednut Jerusalimom? Zar se u
mnogim drugim gradovima ne dogaa isto?
Jerusalim se, ipak, ne moe meriti sa dugim
gradovima. Niti se sveto mesto Hristovog
raspea i vaskrsnua s bilo im moe porediti.
Kako e, najzad, u svetu zavladati mir ako ga
nema u Jerusalimu?

septembar 2015.

Svet na dlanu

15

Grka je zemlja mitova, legendi i nestvarne lepote

Tamo gde
vredi zastati
i ostati
neko vreme
16

Svet na dlanu

septembar 2015.

osle izlaska iz Tembi nailazi neka druga

panorama. Vidikom se ire ravniarski
predeli u nedogled. To je region Tesalije,
itnice Grke. Desno od pravca za Atinu,
u zelenoj oazi prostire se Larisa, veliki i lepo
ureeni grad sa privlanim palatama, preteno
nove gradnje.
Prijatno je ovde boraviti neko vreme, proetati
trgovakim kvartom, osveiti se na trgovima
pored raskonih fontana, sva ula odmoriti u
hladovini nekog parka kroz koji tee reka Pinios.
uprije preko reke podseaju na amsterdamske
mostove. Nedaleko je znamenito pozorite iz
antike epohe, graeno u treem veku pre Hrista,
u kome se danas odravaju poznati muziki festivali.
Larisa je poznati univerzitetski grad, jedan od
malobrojnih u Grkoj. Mesto poznato kao kongresni centar, ali i kao znaajna raskrsnica magistralnih puteva.
Iz ovog grada polazi najkrai put prema Jonskom moru. Taj pravac prelazi iz ravnice zapadne
Tesalije u brdovite predele Epira, vodi u grad
Janjinu, pa preko planinskog lanca stie do Igumenice i Jonskog mora, odakle se feribotom brzo
dolazi do Krfa. Ta relacije od Larise duga je oko
300 kilometara.
Na ovom pravcu, stotinu kilometara od Larise,
nalazi se grad Kalambaka, a tu nastaje neobino
udo prirode - Meteori.
Ovde se nalazi jedinstven fenomen u svetu,
maestralno delo prirode i oveka, pred kojim
od uzbuenja posetiocima zastaje dah. Teko se
die od impresivne panorame. Sa ravnog terena
prema nebu se diu ogromne gromadne stene
kao skulpture, visoko izmeu 400 i 600 metara,
sa glatkim zidovima, bez zelenila. Samo ponegde
liajevi. A na vrhovima stena manastiri, graeni
u najlepoj tradiciji, izmeu X i XVIII veka. U
bespuu, u osami, to je najvie odgovaralo

kaluerima, isposnicima i pustolovima, da u svojim molitvama budu blie Bogu.

Od nekadanjeg velikog broja danas je aktivno samo sedam manastira. Ostali hramovi su
naputeni, neki u ruevinama, ali obnavljaju ih
vete ruke konzervatora.
Prvi koji se ovde popeo, na ove stene, bio je
izvesni Atanasios. Zbog velike visine i vrtoglavice uinilo mu se da lebdi... Te stene je nazvao
- metereon. To na grkom jeziku znai - ono to
lebdi u vazduhu... U vertikalnim stenama uklesano je nekoliko desetina isposnica u kojima su
boravili kalueri ivei asketski. Njima je hrana i
voda doturana pomou dugih konopaca. To im je
bio jedini kontakt sa svetom.
Manastire su ovde zidali i Nemanjii, od
rodonaelnika Stevana, potonjeg Simeona, do
cara Duana, koji je vladao ovim prostorima sve
do Korintskog kanala. Finansirao je radove na
manastirima preko polubrata Radosava, koji je
stolovao u oblinjoj Trikali.
Posle Kalambake, grada nad kojim se ogromne
stene nadvijaju kao nadstrenice i odakle se
najee sputaju paraglajdisti, uzanim putem
stie se za desetak minuta u selo Kastraki, koje
na malenom platou deluje kao da je zalepljeno
za stene. Kamene ograde deluju kao prirodni
teatar sa pozornicom, kulisama, galerijom, predvorjem, parterom, balkonima... Kolima, pa i autobusom, moe se doi do nekoliko manastira,
odnosno parkiralita na jednom vrhu, pa preko
visokog mostia nad provalijom do drugog vrha i
manastira, razgledati hram, u njemu freske, riznicu, biblioteku... Ovde ne impresioniraju samo
crkvice, ve i okruenje. Na malom prostoru
crkveno graditeljstvo normalne veliine deluje
gorostasno. ini se da smo samo korak udaljeni
od neba, od azura nadohvat ruke... Najlepi pogled je sa stene Svete Trojice, odakle se prema
istoku prua prekrasna panorama, kao iz aviona,

na reku Pinios i itavu Tesalijsku dolinu, a na

zapadu horizont se gubi u plavkastoj izmaglici
okomitih planina Hasie i Pindosa.
Od Larise istono, posle pedesetak kilometara
vonje, stie se do Egejskog mora i zaliva Pagasitikos. U laguni dominira grad Volos, lepa varo
savremene arhitekture, raskono obasjana suncem. Ukoliko se juno od Volosa krene du zaliva,
nailazi se na mala i tiha naselja u zelenilu, pogodna za odmor, mesta u kojima se mogu iznajmiti apartmani ili stanovi za letovanje. Prijatno
je boraviti u tim malim, porodinim hotelima koji
najee imaju restorane na samoj obali mora,
pored plae... Rivijera je peana, a u zaleu je
hladovina od iblja i drvoreda du etalita. More
je tiho, bljeska na suncu. Ovde kao da stanuje
bonaca.
Na 140. kilometru juno od Larise na pravcu za
Atinu kroz Tesaliju, trebalo bi zastati i ostati neko
vreme.
Termopili, istorijski klanac desno od auto-

Posle Kalambake, grada

nad kojim se ogromne
stene nadvijaju kao
nadstrenice i odakle
se najee sputaju
paraglajdisti, uzanim
putem stie se za
desetak minuta u
selo Kastraki, koje na
malenom platou deluje
kao da je zalepljeno
za stene

puta u brdima, nepristupaan je, bez staze i

bogaze. Sa leve strane magistrale, nedaleko od
mora, na visokom postamentu uzdie se spomenik hrabrim Spartancima i vojskovoi Leonidi, a
na vrhu je figura snanog vojnika u punoj ratnoj
opremi. Tu je i ona poznata poruka: Putnie,
kada doe u Spartu javi da smo ovde pali
pokoravajui se njenim zakonima.
Spartanska majka u ono staro vreme kada
je ispraala sina u rat predavala mu je tit i
saoptavala kratku poruku: Sa njim ili na njemu!. To je znailo da se mlaani ratnik vrati kao
heroj ili da ga donesu na titu ako pogine.
Prema predanju, dogaaji u klancu Termopili
tekli su ovim redom. Persijski car Kserks sa milion vojnika krenuo je u prolee 480. godine pre
Hrista da osvoji Heladu. Heleni se nisu mnogo
uplaili. Deset godina pre toga, prvog septembra
490. godine potukli su Persijance na Maratonskom polju.
Kserks je, meutim, imao nevolje jo na polasku u ovaj pohod. Kod Helesponta, dananji Dardaneli, more je sruilo pontonski most sagraen
zbijanjem brodova za prelazak sa jedne na drugu
obalu. Talasi su razorili taj prelaz. Zato je Kserks
naredio da se krivac kazni, da se iiba more. Ratnici su danima tukli bievima po vodi.
Predanje veli da su Heleni uoi odsudne bitke
sa Persijancima posetili Delfe i od proroica
zatraili da proreknu ishod bitke, tj. ko e biti pobednik u ovom sukobu. One su poruile: Beite
nesretnici ispred tolikih peaka i konjanika. Jedino drvene stene (odnosno brodovi) vas mogu
spasiti. O Boanska Salamino....
Bila je to unapred saoptena velika istina jer su
grki ratnici kasnije na moru kod ostrva Salamine,
nedaleko od Atine, zbrisali persijsku ploveu armada, a na kopnu, kod Plateje u Beotiji, potukli
do nogu persijsku vojsku. Persijanci vie nikada
nisu ratovali sa Helenima, ali je njih kod kue, u
septembar 2015.

Svet na dlanu

17

Aziji, osvojio i pokorio Aleksandar Makedonski.

U tim ratnikim pohodima on je prenosio i irio
helenizam, kulturu i civilizaciju svoje domovine...
Uzdajui se u svoju snagu, Spartanci nisu
prihvatili savete proroica iz Delfa. U to vreme
meu helenskim dravnicima vladala je velika
nesloga. Istovremeno, u svetilitu u Olimpiji
odravale su se olimpijske igre. Svi Heleni bili
su tamo. Kserks je, posle Trakije i Makedonije,
danima nastupao kroz Tesaliju, a da nije sreo
ljude, jo manje ratnike. Naao je dva starca
i pitao: Gde su vai borci. Starci rekoe: U
Olimpiji, bore se u svetom gradu za ast i slavu, za maslinovu granicu.... Tada je jedan od
Kserksovih vojskovoa upozorio: Gospodaru,
narod koji ume da se bori za maslinovu granicu
car Persije nikada nee pobediti.
U Termopilskom klancu Kserksu na megdan
izali su samo Spartanci, odred od trista odvanih
i hrabrih ratnika, a sa zapovednikom Leonidom
na elu. Uoi bitke Kserks je Leonidi poslao
poruku da preda oruje. On je uzvratio da sam
doe po njega. Kserks je, zatim, ponudio: Ako
se preda, darovau ti itavu Heladu. Leonida se
zahvalio i rekao: Vie volim da umrem za svoju
otadbinu nego da je uinim robinjom.
Tako je poela bitka u klancu koji razdvaja Tesaliju od Beotije. Spartanci su se hrabro borili. U
predahu bitke Kserks je nekoliko puta slao izvidnice da osmotre ta rade Spartanci. Oni su javljali:
eljaju se i rade gimnastiku.
Predanje navodi da Kserks uprkos ogromnoj
vojsci moda i ne bi pobedio da u redovima Spartanaca nije bilo izdajnika Efiliosa, koji je Persijancima otkrio tajni prolaz.
To ime kao zla kob, a moda i puka sluajnost,
javilo se jo jednom u novijoj istoriji Helade.
Kada je vojna hunta krajem ezdesetih godina
prolog veka u Heladi razorila demokratiju i
uvela diktaturu, oterala je mladog kralja Konstantina II sa dvora. Kralj sa svitom i neto vojske
pobegao je u Kavalu, na sever zemlje. Odatle
je krenuo u susret i sukob sa vojskom hunte,
pukovnikom Papadopulusom i generalom Patakosom, jer oni su, izmeu ostalog, zbacili sa
vlasti Jorgosa Papandreua. U tom sukobu kralja
i naroda protiv hunte dolo je do neoekivanog
obrta, jer je kapetan Efilios izdao, ostavio je suverena, pobegao kod diktatora i otkrio njihove
planove. Kralj je tada sa majkom i sestrom emigrirao u Madrid gde im je pruen azil. Sestra
se neto kasnije udala za panskog suverena,
kralja Huana Karlosa, kome je panski diktator
Franko predao vlast pod pritiskom naroda. Pet
godina kasnije, Grka je zbacila huntu, vratila
demokratiju, ali kralja nikada nije pozvala da se
vrati u zemlju.
Desetak kilometara dalje od spomenika
hrabrim Spartancima i Leonidi, auto-put u
pravcu za Atinu u irokom luku obilazu lep i
zanimljiv grad Kamenu Vurlu. Mesto je dobilo
ime po snanim izvorima pitke vode koji izbijaju iz okomitih stena nedaleko od Termopila.
18

Svet na dlanu

septembar 2015.

To je prijatan gradi, deluje kao botanika bata

uukana u bujno mediteransko zelenilo. Kamena Vurla je i poznato tuistiko mesto sa lepim
plaama nadomak grada. Neto junije je i luka
Agia Konstantinos, odakle polaze feriboti i gliseri

za ostrva Eubeja, Skijatos, Skopelos... Do Atine je

jo 200 kilometara. Blizu je Teba, glavni grad Beotije i mesto odakle se odvaja posebna magistrala
za Delfe.
U pradavno vreme u Tesaliji je bilo nastanjeno
malo pleme koje se zvalo Helada, po kome je kasnije itava drava dobila ime.
Zanimljiva je i legenda o tesalijskom kralju
Skopasu i pesniku Simonidu. Taj kralj je pozvao vei broj uglednih gostiju na ruak. Tada
je naruio kod pesnika da o njemu napie pohvalnu pesmu i proita je gostima pred ruak,
uz obeanje da e dobro platiti. Sve je zatim
krenulo povoljnim tokom. Pesma je proitana
pred gostima, ali je u jednom delu autor pevao
o Kastoru i Poluksu, a zanemario kralja. Zato
je dobio polovinu od ugovorenog honorara.
Ubrzo posle toga sruio se dvor. Poginuli su svi,
i domaini i gosti, ali u ruevinama nije moglo
da se raspozna ko je ko, kako bi rodbina odnela
tela i organizovala sahranu. U pomo je pozvan
pesnik Simonid. On je tano zapamtio gde je ko
sedeo za slavljenikim stolom i tano je mogao
da odredi po imenu gde se nalazi stradali, toliko precizno kao da je u rukama drao fotografsku sliku. U staro vreme bila je to veoma
cenjena vetina, Takvi osobeni ljudi uivali su
veliki ugled, a bavili su se preteno poezijom i
retorikom...
Srbislav Jankovi

Septembar u Gigatronu
u znaku povratka u kolu

ao i svake godine, septembar je tradicionalno mesec popusta u Gigatronu.

U elji da izae u susret to veem
broju uenika, studenata i njihovih
roditelja, Gigatron je pripremio veliki broj
popusta na ceo proizvodni asortiman, koji
obuhvata proizvode raunarske tehnike
najveih svetskih i domaih proizvoaa. Sve
to je potrebno je da pratite dnevne i vikend
akcije, i nabavite super proizvode po super
cenama.
U okviru GIGATRON prodajnog lanca, koji
raspolae sa 27 prodajnih objekata irom

Srbije, kupci imaju na raspolaganju brojne

mogunosti odloenog plaanja i drugih pogodnosti.
Jedna od pogodnosti koje Gigatron nudi
je odloeno plaanje Super na rate koje
podrazumeva kupovinu putem kredita na 20
mesenih rata, uz 0% uea i 0% kamate.
Ovaj vid odloenog plaanja e vam biti odobren istog dana i to samo uz linu kartu.
Uz to, prilikom svake kupovine u Gigatron
prodavnicama i na sajtu, kupci stiu bodove
koji e im biti upisani na Ba Tvoju Gigatron
Karticu i koje mogu iskoristiti prilikom sledee

ili neke druge kupovine. Sve to je potrebno je

da kupac bude registrovan korisnik na Gigatron sajtu i bodovi e biti vidljivi na njegovom
profilu i Ba Tvojoj Gigatron Kartici nakon petnaest dana od dana kupovine.
Maksimalni popust koji se moe ostvariti korienjem bodova je 50 odsto od ukupne vrednosti kupovine. Bodovi mogu biti
iskorieni u svakom trenutku, bez obzira na
sakupljeni broj bodova.
Za vie informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rs ili pozovite call
centar na 0800 30 40 50.
septembar 2015.

Svet na dlanu

19

ALJA
Aljaska je po prostranstvu najvea savezna drava SAD

Prvi stranci na Aljasci

bili su trgovci krznom i
kitolovci koji su doneli
puke, alkohol i razne
bolesti unitavajui
tako delikatne odnose
domorodaca sa
prirodom i pustoei
usput itava sela. Rusi
su za samo 20 godina
desetkovali Aleute
i od 20.000 itelja
ostalo ih je ak deset
puta manje. Kada
se 1992. proslavljala
50-godinjica Aljaska
auto-puta, mnogi su
taj dogaaj umesto
proslavom nazvali
komemoracijom...

ljaska je po prostranstvu najvea drava

SAD. Nalazi se na krajnjem severozapadu
amerikog kontinenta. Granii se sa Kanadom na istoku, Arktikim okeanom na
severu, Tihim okeanom na zapadu i jugu i Rusijom, jo zapadnije, preko Beringovog moreuza.
Na povrini od oko 1.518.800 kvadratnih kilometra ivi oko 680.000 stanovnika. ak polovina su
stanovnici najveeg grada Enkorida.
Prua se takoe i preko istone hemisfere
(Aleutska ostrva), tako da tehniki predstavlja i
najzapadniju i najistoniju dravu SAD, kao i najseverniju. Glavni grad je Duno.
Ameriki Senat je kupio Aljasku od Rusije 30.
marta 1867. godine za samo 7,2 miliona dolara ili
pet centi po hektaru. Organizovana teritorija postala je 11. maja 1912. a zvanina, 49. drava SAD, 3.
januara 1959.
Naziv Aljaska vezuje se za vreme ruskog kolonijalnog perioda. Koren potie od aleutske rei alaxsxaq koja u prevodu znai glavna zemlja ili objekat prema kome se kree more. Postoji, takoe,
i naziv Alyeska ili velika zemlja, koji vodi poreklo
od aleutske rei istog korena.
Aljaska se danas smatra rajem divljine i beskrajnim izvorom sirovina. Ne tako davno prialo se
kako je zamrznuta pusto i mesto na kome mogu
da ive samo polarni medvedi...
20

Svet na dlanu

septembar 2015.

Raj divljine na
izvorima zlata

Prvi narodi koji su se pojavili na tlu Aljaske pristigli su iz Azije jo pre 30 ili 40 hiljada godina u vreme
ledenog doba kada je nivo mora bio znatno snien i
kada je formiran oko 150 kilometra dugaak kopneni

most koji je povezivao Sibir i Aljasku. Nomadska plemena koja su prela most pratila su ivotinje i na taj
nain obezbeivala hranu i odeu.
Prva plemena, Tlingiti i Haidasi, naselila su jugo-

ASKA
istok Aljaske i Britansku Kolumbiju. Pridruili su im
se i Atabaani... Jo dve grupe plemena, Inupiati
i Jupici, ubrzo su stigla do Aljaske. Prvi su otili na
severne obale a drugi su naselili jugozapad... Kulturno najrazvijeniji bili su Tlingiti i Haida plemena.
Imali su stalna sedita, kue za stanovanje... Bavili
su se raznim stvarima i bili poznati po izradi totema.
Na dugakim izrezbarenim stubovima od crvenog
kedra, nosaima kua, u rezbariji su ispriane prie o
porodici i klanu, poastima vanim ljudima i mitskim
biima, posebni dogaaji... Najee predstavljani su
Raven, mitoloko bie, zatim dabar, aba, medved,
vuk i kit ubica. Bojeni su vrlo jarkim bojama...
Prvi stranci na Aljasci bili su trgovci krznom i kitolovci koji su doneli puke, alkohol i razne bolesti
unitavajui tako delikatne odnose domorodaca

sa prirodom i pustoei usput itava sela. Rusi su

za samo 20 godina desetkovali Aleute i od 20.000
itelja ostalo ih je ak deset puta manje. Kada se
1992. proslavljala 50-godinjica Aljaska auto-puta, mnogi su taj dogaaj umesto proslavom nazvali komemoracijom...
Zahvaljujui surovoj klimi i nepristupanosti, Aljaska je ubeleena kao poslednja teritorija na mapama
Evropljana. Za panskog admirala Bartolomea de
Fontea se kae da se prvi uputio ka Aljasci. Meutim,
postoje pismeni dokazi da je danski moreplovac Vitus
Bering, plovei za ruskog cara, dokazao da su Amerika i Azija dva odvojena kontinenta. On je zapravo bio
i prvi Evropljanin koji je sa brodaSveti Petar, u blizini
Kordove, kroio nogom na Aljasku... Bering i vei deo
njegove posade je umro od skorbuta, ali je njegov
zamenik preiveo i vratio se kui sa krznom i priama
o fantastinim kolonijama foka i dabrova... Tako je
poeo prvi bum na Aljasci. Ruski trgovci su vrlo brzo
zaposeli Aleutska ostrva i osnovali naselje Unalaska
a zatim su naselili i ostrvo Kodijak. Zavladao je haos,
masakrirano je na hiljade domorodaca Aleuta... Ubrzo je osnovana i rusko-amerika kompanija koja je
trebalo da regulie trgovinu krznom...
Admiral Dejms Kuk, jedan od najpoznatijih
svetskih moreplovaca, traei severozapadni prolaz, doplovio je od Vankuvera do centralnog dela
june Aljaske i usidrio se u takozvanom Kukovom rukavcu, da bi kasnije nastavio plovidbu ka
Aleutskim ostrvima, Beringovom moru i Arktikom
okeanu... Posle njega dolazi i francuska ekspedicija koja je stigla do dananjeg Zaliva gleera. Niz
nesrenih okolnosti obeshrabrio je Francuze da i
dalje istrauju ovo podruje.
Istorija Aljaske pamti i vladavinu Aleksandra Barabanova, monog Rusa koji je jedno vreme vladao
ovom negostoljubivom zemljom. On je preselio prestonicu sa Kodijak ostrva u Sitku i na taj nain napravio
veoma profitabilnu imperiju krzna branei je od Britanaca izgradnjom utvrenja.
Kada Rusi, uprkos svemu, negde oko 1860. vie
nisu bili u mogunosti da kontroliu tako ogromnu
teritoriju, pre svega zbog ratova sa Napoleonom ali
i sve manje potranje krzna, ponudili su Amerikancima da kupe Aljasku. Tek kada je Vilijam Stjuard,
1867. godine, postao dravni sekretar napravljen je
ugovor o kupoprodaji Aljaske. Rusi su dobili 7,2 miliona dolara, a Stjuard kritiku. Amerikanci su, naravno
sarkastino, prekrstili Aljasku u Valrusiju odnosno u
Stjuardovu ledenu kutiju. Ali...
Iako je jo godinama posle toga ostala neka
vrsta nepristupane teritorije, procvat Aljaske se
nasluivao. Lov na kitove rezultirao je da se 1878.
otvore i prve fabrike za konzervisanje ribe. A onda je
krenula pria o bogatim nalazitima zlata. Put Aljaske
uputili su se avanturisti i kopai zlata u nadi da e se
obogatiti preko noi. Prvo zlato pronaeno je u Gustino kanalu. Gradii Duno i Daglas, nikli su bukvalno
preko noi. Neto kasnije zlato je pronaeno i u regionu Klondik, na kanadskoj teritoriji Jukon. Naslovne
strane amerikih novina imale su uglavnom jednu
re - ZLATO! Prava invazija na Aljasku usledila je u
julu 1878. Mnogi su prodali sve to su imali, ali se

odlaskom na Aljasku nisu obogatili. Ostale su samo

prie o njihovim tunim sudbinama i bogatstvu. U
Skagveju i Kehikenu otvoreni su prvi bordeli, koji su
danas muzeji. Ipak, od zlatne groznice bilo je i koristi.
Broj stanovnika naglo se uveao, osnovani su mnogi
gradii, izgraena sela. Prestonica Aljaske prebaena
je iz Sitke u Dino...
U Drugom svetskom ratu Japanci su posle Perl
Harbura napali i Aleutska ostrva, ali su zbog izuzetno loe klime odustali. Ipak, ovaj napad Japanaca
uspaniio je Amerikance pa je Kongres odluio da
odbrani ostatak teritorije slanjem brojnih trupa. U toj
celoj vojnoj kampanji najvaniji momenat je ipak bio
projekat o izgradnji puta. Re je o uvenom Alkan
auto-putu koji je Aljasku, preko Kanade povezao sa
SAD. On postoji i danas.
Na Aljasci jo uvek nema mnogo puteva tako da
su u vreme zimskih dana mnoga mesta potpuno
odseena. Glavni vid transporta su sanke sa haski
psima i avionii koji se koriste tokom cele godine. Na
Aljasci ih je, tvrde domaini, danas registrovano oko
50.000 a dozvola za upravljanje (pilotiranje) dobija se
ve sa 14 godina (da bi dobili onu za upravljanje automobilom neophodno je da napunite 16 godina).
Danas svaki pedeseti stanovnik Aljaske ima dozvolu
za pilotiranje. Avionii se lako parkiraju ak i na najmanjim i najuim prostorima, to je malo i neverovatno pogotovo kada se radi o rekama i jezerima.
Godinje se parking za avione plaa oko 5.000
dolara. Nedostatak puteva iskazao se najvie kao
problem prilikom skupljanja i isporuivanja pote.
Zbog toga potari na Aljasci ne isporuuju niti uzimaju potu u naseljenim mestima, ve iz potanskih
sanduia koji postoje na glavnom putu na svakih
desetak kilometara. Potari tako do njih lako stiu,
a stanovnici - oni do potanskih sanduia stiu na
sankama koje vuku prelepi haski psi.
Jedan od najtunijih datuma u istoriji Aljaske
odnosi se na 1964. godinu kada je snaan zemljotres unitio i zbrisao sa mape mnoga sela i
gradie. Zemlja je ostala u potpunoj pustoi.
Meutim, vrlo brzo se pokazalo da se iz svakog
zla rodi i neto dobro. Samo etiri godine kasnije,
1968, pronaena su nalazita nafte u arktikom
delu Aljaske kod zaliva Prudo u Arktikom okeanu. Dugo je zarad svega trajala debata da li zbog
ugroavanja eko sistema graditi naftovod. Novac je
jo jednom pobedio i vrlo brzo je poela izgradnja
1.264 kilometra dugog naftovoda do luke Valdez.
Naravno, otkrie crnog zlata dovelo je Aljasku do
naglog i zavidnog uspona u razvoju. Zaslepljeni
dolarima mnogi nisu nita drugo videli i onda
se dogodila - katastrofa. ak 11 miliona galona
sirove nafte iscurelo je iz jednog tankera i dovelo
do ekoloke katastrofe velikog dela priobalne teritorije sve do uvenih fjordova Kenai i Nacionalnog
parka Katmai. Tom priliko stradalo je nekoliko stotina hiljada ptica, morskih vidri i drugih ivotinja.
Danas, situacija sa naftom je kao i sa drugim
sirovinama. Iscrpljeni su mnogi izvori a za dalja
istraivanja i eksploataciju arktikog dela postoje
brojne nedoumice i neslaganja upravo zato to bi to
moglo da dovede do nove ekoloke neravnotee.
septembar 2015.

Svet na dlanu

21

Kenija daruje lepotu i uzbuenja na svakom koraku

Pun mesec se
kupa u bazenu

eniju zovu afrika vajcarska jer lei na

visoravni oko dve hiljade metara nadmorske visine. U periodu kad smo posetili ovu
uzbudljivu zemlju savana oko nas je bila
mestimino zelena. Prelepo drvo akacije razbijalo je monotoniju niske trave. Ogromno baobab drvo navodilo je na pomisao da je priroda
sluajno pogreila i okrenula ga natrake: korenje
nagore, a kronju negde pod zemlju.
Vozimo se kroz Nacionalni park Amboseli, prema planini Kilimandaro. Putovanje bi trebalo da
traje ceo dan. Zapravo, vreme se ne moe precizirati, jer sve zavisi od mnogo ega. Onog momenta kad smo napustili Najrobi, nita se vie
nije moglo predvideti. Crni vodi Kristofer kae
da budemo potpuno spokojni, jer je dip kojim
se vozimo osiguran. Ima blindirana vrata, pa ak
ni u sluaju prevrtanja niko ne moe ispasti iz
njega.

22

Svet na dlanu

septembar 2015.

Sedimo napred i gledamo male impala antilope kako uplaeno bee ispred nas. Krov dipa
je podignut. Gledam crvenu afriku zemlju, dok
vetri raznosi oblake praine. Vozilo usporava ispred niskog buna.
Crno-bele irafe, koje prvi put vidim, u udnoj
pozi, rairenih prednjih nogu pasu travu. Dip zastaje kod visokog, mladog drveta: glava irafe je
blizu moje. Vidim, lepe krupne oi, male ui i dva
mala meka roia. Oseam potrebu da je pomilujem. Ona oigledno ne misli isto. Nespretno je
odskakutala na drugu stranu. Krdo afrikog gnua
ili bafala je malo dalje od nas. Agresivni su kao
i afriki slon i treba ih iroko zaobii, naglaava
Kristofer, uz osmeh pun bljetavo belih zuba na
tamnom licu. Gepardi, najbre ivotinje u divljini,
lee na stablu suvog drveta proteui se. Blizu
njih hijene podvijenih repova obilaze oko ostatka
oglodane kosti. Mnotvo malih majmuna stalno

skae na krov dipa a mi ih izbacujemo.

Nigde puta, ni putokaza: samo trava i poneki
kostur velike ivotinje. Nema struje, niti bilo
kakvog znaka civilizacije. Kristofer ima svoj putokaz u glavi. Trudi se da vidimo to vie ivotinja.
Podne je. Trava oko nas je visoka, ivotinje su tu
negde, skrivene u njoj dok traje podnevna ega.
Dip ide sporo. Osea se tutanj ili topot. Ogromni, afriki crno-beli noj juri za nama. Kristofer
ne eli susret i mi mu brzo izmiemo. iri krila
a ja zapaam jedno ogromno oko plave boje,
sa velikim uvijenim trepavicama. Odjednom se
razlee rika. Daleko, s desne strane, vidimo krdo
slonova okrenuto prema nama. Dve bebe slona
deluju kao igrake pored ostalih. Kada je najvei
rairio ui za Kristofera je to bio alarm. Dip je
naglo promenio smer i najveom brzinom pojurio u kontrapravcu. Za razliku od indijskog
slona koji je pitom, dresira se i pomae ljudima

Crno-bele irafe, koje prvi put vidim, u

udnoj pozi, rairenih prednjih nogu pasu
travu. Dip zastaje kod visokog, mladog
drveta: glava irafe je blizu moje. Vidim,
lepe krupne oi, male ui i dva mala meka
roia. Oseam potrebu da je pomilujem.
Ona oigledno ne misli isto. Nespretno je
odskakutala na drugu stranu
u radu, afriki je agresivan
i nepredvidiv.
Iz tople izmaglice naziru se
konture Kilimandara. Kristofer
vozi prema selu u kojem emo stati. Zove se Voi. Domoroci su izuzetno
sujeverni. Ne smemo ih slikati niti
snimati, jer smatraju da im time oduzimamo deo due. Bar tako kazuje na vodi.
Kada smo izali iz dipa okruila su nas deca.
Gestikulirajui, govorila su uglas. Zemlja je utabana, kue od trske imaju krovove napravljene
od slame. Puzavica plameno-crvenih cvetova
uplela se oko stabla akacije. U irokoj, niskoj kronji, nekoliko majmuna skae po
granama. Domoroci nas posmatraju sa interesovanjem, a naroito im privlai panju
moja plava kosa. Na kraju su traili dozvolu da
je dodirnu. Posle je usledilo sveopte klimanje
glavama i iva diskusija.
Zakljuili su da nije TRAVA, smejui se,
objasnio je Kristofer.
Deca nas prate do kraja sela gde se nalazi
benzinska pumpa. Visok, vitak crnac veto
barata crevom za benzin. Plava hemijska
olovka zadenuta mu je u kosu. Stoji uspravno,
vrsto, bez obzira na pokrete glavom. Sada je
trebalo da ja pipnem NjEGOVU kosu... Izlazimo iz sela. Nebo je proarano sivim oblacima,
barice na putu pokazuju da smo izbegli pljusak. Nekoliko kilometara dalje put je suv i pun
praine. Uoavamo beivotno telo dugake
zmije tamne boje. Kristofer nam pria o crnoj i
zelenoj mambi, najotrovnijoj zmiji Afrike.
ivi svuda u prirodi, u travi, na grani, na
drvetu, cvetu... Napada sve, apsolutno sve to
se kree. Otrov deluje veoma brzo i za nekoliko minuta nastupa smrt. Kree se tako da
ovek ne moe da joj pobegne, tvrdi na vodi.
Naravouenije: u Africi se moete diviti svakom cvetu, ali ga nemojte mirisati. Zamiljeni
i pomalo uplaeni ovom priom, s radou
primeujemo da se pribliavamo Kilimandaro
lodu. Lod znai prenoite. U stvari, to je hotel afrikog tipa u kome emo biti smeteni.
Dobro doli u Kilimandaro lod pie
iznad kapije od drveta. Sa desne i leve strane
u polukrug, nalaze se okrugle kuice, sa kro-

vom od slame i drvenim tremom. U sredini, bazen za kupanje, a iza njega, niska drvena kua,
sa velikom terasom za ruavanje. Dobijamo
klju jedne od kuica. Na tremu su dve drvene
Ijuljake. Sedamo na njih i opinjeni okruenjem
gledamo ogromnu planinu ispred nas, obavijenu
magliastim platom. Spontano naviru rei velikog Hemingveja.

Kilimandaro je snegom pokrivena planina visoka 19.000 stopa, i kau da je to najvia planina
u Africi. Njen zapadni vrh Masai nazivaju NgajeNgaji (Boija kua). Uz zapadni vrh nalazi se
sasuena i smrznuta leina jednog leoparda. Niko
nije razjasnio ta je leopard traio na toj visini.
Udiemo miris tek pokoene trave. Planina
postaje ljubiasta a pesma cvraka najavljuje
septembar 2015.

Svet na dlanu

23

suton. Ispred recepcije zatreperi kiljava svetlost.

Ceo kompleks je napravljen tako da se uklapa u
divljinu i ne odskae od nekog afrikog sela. Bar
spolja, jer unutra je to neto sasvim drugo.
Otvorivi teka drvena vrata, zakoraismo
u civilizaciju. Centralno mesto u prostoriji zauzimala su dva kreveta sa ruiastom mreicom
protiv insekata. Oba kreveta su imala prekrivae
cvetnih boja. Sa strane, noni stoii sa plinskim
lampama. Komoda sa fiokama, u rustinom stilu,
i dve teke fotelje sa strane. Pod, nezastrven,
gladak i sjajan. Vrata na dnu vodila su u kupatilo. Soba je imala prijatan miris trave i jasmina.
Oseamo umor. Izlazimo i jo dugo sedimo napolju gledajui veliki beli mesec nad planinom.
Vee se spustilo nad Afrikom.
Veera je u velikoj zgradi na terasi. Svi smo na
okupu. U moj tanjir sa supom uskae ogroman
skakavac, na sveopti smeh. Na svakom stolu
svee iji plamici podrhtavaju na povetarcu.
Pun mesec se kupa u bazenu. Povremeno se uje
zvuk zvonia. Ceo kompleks je ograen bodljikavom icom sa niskonaponskom strujom, radi
zatite od ivotinja. Kada u mraku naleti na icu,
doivi mali strujni udar. ica zazvoni i jo vie je
poplai. Mnogi odahnue s olakanjem. Poto
je veera zavrena, Kristofer nas savetuje da pre
nego to legnemo dobro pregledamo krevete,
da se nije uvukao neki nezvani gost. Gledajui
nae preplaene poglede, smeje se grohotom
Pomalo nespokojni, nerado idemo na spavanje.
Uukani u pregledanim krevetima ispod
guste mree, gasimo plinsko svetlo. Oekujem
san. Ali ovo je AFRIKA
Svei vazduh ranog jutra mrsio je suve vlati
trave. Kad skrenusmo s utabanog puta, dip
ubrza prema pojilu i poplai jedno bradaviasto
prase koje pobee u bunje. Svi uurbano spremamo aparate i kamere. Pojilite je liilo na
manje jezero. Voda, crvena od neba neroenog
sunca. Dip usporava, lagano i u velikoj tiini,
prilazimo.
Ogromna jata ruiastih flamingosa zagnjurila su se svojim lepim glavama pod vodu.
Pelikani sa velikim guama prvi su utolili e.
Male bele aplje jedva su stajale na svojim tankim noicama. Zebre, velike i male Pored njih,
nekoliko bafala, ogromna i zastraujua, mirno
su pili jezersku vodu. Na drugom kraju, uz riku,
slonovi su usisavali vodu svojim surlama i zadovoljno se prskali. Mnogo ptica raznobojnog
perja, znanih i prvi put vienih ivotinja, nalazilo
se na jednom mestu bez trunke neprijateljstva.
Razlog, sve su bile site. Na opte negodovanje,
Kristofer okrete dip i krete u suprotnom pravcu.
Ogromno crveno sunce pojavi se iznad planine.
Na suvim granama ravastog drveta stajale su
velike rune ptice. Iako deluje zlosutno, marabu
ili leinar je vrlo korisna ptica. On je ista prirode.
Kasnije sam ih videla u toj ulozi kako tvrdim kao
od kamena ogromnim kljunom kidaju meso sa

KEN

24

Svet na dlanu

septembar 2015.

polutrule leine. irei ogromna crna krila, velikim kandama otimaju se o plen.
Sada traimo nosoroga, ree Kristofer. Uspori
dip ispred visoke trave i zaustavi se kraj grma
divlje rue.
Sve turistike grupe ili pojedinci, prijavljeni su
u Najrobiju, apue Kristofer. Tano se zna vreme
kad izau iz grada, a preko radio-veze izrauna
se otprilike i termin dolaska u odreeni lod. Ako
iz bilo kog razloga ne dou u planirano vreme,
obuene ekipe kreu helikopterima. Tako da se
uglavnom, sem tehnikih stvari, retko deavaju
druge nezgode. Izuzeci su pojedini turisti, obino
Nemci, ee Amerikanci, iznajme dip i vodia.
Sami krstare divljinom, a kulminacija uivanja
im je da provedu no u divljini, pored upaljene
vatre. esto se deava da pronau dip, ostatke
vatre i dva kostura....
Kristofer naglo prekida priu, i stavlja prst
na usta. Visoko iblje ispred nas poinje da se
pomera. Tiina. Prvo vidimo iljak roga kao od kamena, pa oko i najzad runu ivotinju, koja svojom veliinom premauje sva oekivanja. udno
kako priroda koja stvara vrhunsku lepotu moe
da napravi i neto tako runo?
Ako nas primeti, moe rogom da prevrne
dip, apatom saoptava Kristofer.
Zaustavljamo dah. Zemlja tutnji u trenutku
kad prolazi pored nas. Sad je ve sasvim blizu,
oseamo podrhtavanje dipa. Vreme prolazi kao
venost Udaljio se ignoriui nas. Odjedanput,

straan vrisak iza mene. Mislim da nam je svima

srce stalo. U panici, svi vrite.
ta se desilo?
Kristofer vlada situacijom. Dok smo svi nemo
posmatrali nosoroga, mnotvo malih majmuna
popelo se na krov dipa. Jedan od njih skoio
je na gola lea naoj saputnici, ba kad je situacija bila najnapetija. Dugo nam je trebalo da
se smirimo pa tek onda da ih se reimo, jer su u
meuvremenu svi bili unutra. Posle svega, opti
zakljuak je bio: majmunska posla.

NIJA
Sunce je visoko odskoilo. Predeo se menja.
Nisku suvu travu zamenjuju bunovi divljih rua.
Sve ee prolazimo pored stabla baobaba. Impresionira pria o njemu. Cveta jednom godinje
i to preko noi. Plod je neto slino naem dudu,
samo mnogo vei. Kad opadne, poinje brzo
stvaranje alkohola. Vrlo je sladak i ivotinje ga
rado jedu. Naravno, nastupa lako pijanstvo i
onda nastaju groteksne situacije kad vidite slona
kako posre, majmuna koji bezuspeno hvata
granu, irafu kako stoji ukrtenih nogu ili zebru

kako se kree samo u desnu stranu.

Izmeu dva buna, izlazi irafa i staje tano
ispred nas. Nemamo kud, stajemo i gledamo
se. Sviramo, pljeskamo, maemo, ne mrda... Najzad, poto je neprikosnovena na svom posedu,
povlaimo se unazad, a ona mirno nastavlja da
gricka drvo akacije.
Podne je ve prolo. Ispod stabla pod debelom
kronjom drveta lee lav i lavica. mure i kao neke
pitome make lenjo mahnu repom s vremena na
vreme branei se od muica. Siti su i bezopasni.
Nisu nas udostojili ni pogleda Meutim, kad
nam je Kristofer ispriao kako mu je jedan takav
skoro skoio na dip, ipak smo bili zadovoljni to
odlazimo. Ubrzo se zaustavljamo da vodi proveri gume. Desno od nas spazih tablu na kojoj je
pisalo:
AKO NA PUTU DO POJILITA SRETNETE DIVLJU IVOTINjU, STANITE MIRNO DOK ONA NE
PROE. Na tabli nepomino stoji neobian
guter - gekon. Crni rep, sivo telo, ljubiasti vrat i
sedefasti preliv oko oiju. Nepomian je pa sumnjam da li je iv. Kada svojim dugakim jezikom
munjevito zgrabi neku bubicu, istog trena razbi
moju sumnju.
Konano, u daljini se pojavljuje crna traka asfaltnog puta, motor menja zvuk i ubrzo ulazimo
u civilizaciju. Stiemo u Najrobi.
Hotel se zove STENLI i najstariji je u gradu. Zidan je u ranom kolonijalnom stilu, jer su Englezi
ija je Kenija bila kolonija obino dolazili ovamo

u lov. Tipian je engleski hotel, sa malim vrtom

i batenskom garniturom za popodnevni aj.
Centralno mesto u vrtu zauzima ogromno stablo
bodljikavog drveta (torn-tri). Stablo je naikano
mnotvom papira u obliku pisma. Interesantna
pria vezana je za ovo drvo. Englezi, kao strasni
lovci, dolazili su sa svojim prijateljima ovamo
na due vreme. Poto saobraajne veze nisu
funkcionisale, pristizali su u raznim vremenskim
intervalima. Dok su ekali svoje prijatelje koji bi
kasnili po nekoliko dana, zabavljali su se na engleski nain: igranjem brida, pijuckanjem viskija,
dugim nonim sedeljkama... No, svako strpljenje
ima kraj. Oni koji su ga pre gubili ostavljali su
poruke u obliku pisma i zabadali u bodljikavo
drvo. Drugi, koji bi promenili smer kretanja, isto
bi uradili. Pokazalo se to kao savreno praktino
i uspeno je funkcionisalo. Videli smo poruku
pisanu na poutelom papiru jo 1939. izvesnom
Hariju. Oigledno da nikada nije stigla dotinom
gospodinu im je jo na drvetu. Osoblje hotela je
ponosno na tu svoju neobinost koju su ogradili
tankom mreastom icom i pokazuju je kao kuriozitet.
Dva dana su bila dovoljna da obiemo grad.
Drvoredi dakarande oiviavali su glavne ulice a
trotoari su bili posuti ljubiastim laticama. Cvetovi jarkih boja i lijane borili su se za svoj oduzeti
prostor. U centru je mnotvo malih radnji sa
drvenim stubovima. Deluju toplo i intimno.
Odskau zgrade Optine i Parlamenta napravljene od betona. Podatak da su ih gradili nai
graevinari, kao ni pokuaj arhitekte da lie na
Masai kolibu, ne popravlja utisak. Na ulicama
mnotvo ljudi. Ljubazni, vitki sa divnim osmesima. Veeri su najprijatnije. Od Najrobija je vodio
irok asfaltni put ka jugoistoku zemlje prema
okeanu. Ivicom puta, bugenvilije raskonih
boja oteale od cvetova, savijale su se na vetru.
Kristofer obeava posetu fabrici drveta na pola
puta do Mombase, krajnjem cilju naeg puta. U
prostranom luksuznom autobusu sluamo kenijsku muziku, sa prenaglaenim zvucima bubnjeva. Nema dipa, nema savane, ume su sa obe
strane puta. Putujemo na jug u primorski grad
Mombasu.
Kad se gradila pruga MOMBASA-NAJROBI,
najmljeni radnici su uglavnom bili Kinezi i Indusi. Bilo ih je stotinak. Spavali su u improvizovanoj baraci. Zbog teke deonice, radovi su sporo
napredovali... Jednog jutra, kad su predradnici
doli, zatekli su stravian prizor. Raskomadana
i unakaena tela ljudi leala su svuda unaokolo.
Niko od njih nije bio iv. Misterija nikada nije
razjanjena kao ni uzrok njihove smrti. Ostale su
samo pretpostavke: ili su to uradili lavovi ili Masai pleme Dugo posle toga niko nije hteo da
nastavi posao na pruzi. Jedni iz straha a drugi iz
sujeverja. Unajmljeni su ljudi iz Tanzanije i na veliku radost graana Najrobija i Mombase, pruga
je zavrena, ispriao nam je Kristofer.
septembar 2015.

Svet na dlanu

25

Ibica - simbol dobrog odmora

Parti ostrvo
u arhipelagu
BALEARA

bica je ostrvo u Sredozemnom moru, tree

po veliini u arhipelagu Baleara, najblie
panskoj obali. Poetkom ezdesetih godina postaje raj za organizovani turizam i
jedno od mitskih odredita Sredozemlja. Danas
Ibicu mnogi nazivaju parti ostrvom jer je i
zaista postala simbol danononih urki s reputacijom garantovano dobrog letnjeg odmora.
Dugo je bila magnet za bogate i slavne, koji je i
danas ne zaobilaze pa ih moete videti kako se
sunaju na uvenoj plai Ses Salines....
Ibicu godinje poseti milion turista. Istoimeni grad, sa 40.000 stanovnika, najvei je
na ostrvu i s prefiksom prestonice evropskog

26

Svet na dlanu

septembar 2015.

klabinga. Glavna dogaanja vezana su za staru

luku etvrt s brojnim barovima i restoranima,
kao i velikim disko klubovima koje, u svoj svojoj
raskoi dobre muzike i pia, moete pronai i izvan grada...
Iako su komercijalni sadraji mnogo toga promenili, Ibica je sauvala svoju aroliju biserne
lepote s brojnim peanim plaama u ijoj su
zaleini umoviti bregovi i brojni zasadi smokve,
maslina i badema... Mediteranska klima, predivno more, cvee i zelenilo sa mreom ureenih
peakih staza nude na ovom istom ostrvu i
boanstvene kutke za odmor onih koji u plavetnilu Sredozemlja trae mir i tiinu....

Za plau Beniras (Benirras) kau da je dobro

uvana tajna lokalnog stanovnitva, to bi u prevodu znailo da ju je u potpunosti zaobila gradnja velikih hotela, restorana, diskoteka i mesta za
zabavu.
Nalazi se u severnom delu Ibice, nedaleko od
grada San Migel. Dugaka je oko 160 metara,
iroka oko 40, sa veoma dugim pliakom, pa je
samim tim pogodna za decu. Turisti ree odlaze do ove plae, jer je relativno nepristupana
i potrebno je poznavati lokalne puteve, ukoliko
nemate detaljnu mapu ostrva. Tokom boravka na
plai moete da se zabavite vonjom pedaline ili
ronjenjem meu ribama oko stene koja se uzdie

iz mora. U rustinom baru, jedinom koji se nalazi

na plai, moete da utolite e, a nekih tridesetak
minuta pre zalaska sunca zauzmite svoje mesto
na plai i uivajte u pogledu na sunce koje je na
poinku ispraeno zvucima bongo bubnjeva koje
sviraju lokalni bubnjari. Ovakvu priliku ne treba
propustiti. Seanje na zalazak sunca je najlepi
suvenir koji ete poneti sa plae Beniras.
Kao to smo pomenuli, u okolini plae se ne
nalaze hoteli i drugi objekti za smetaj, tako da
ete smetaj morati da potraite u San Migelu,
a poto do plae ne saobraaju autobusi, jedini nain da stignete do nje je automobilom ili
peaei lokalnim pranjavim putem.
septembar 2015.

Svet na dlanu

27

Letovanje u Barseloni

etnju nastavljam u
suprotnom pravcu i to
prvo ulicom Ramble
de Katalunja u kojoj se
nalazi puno restorana.
Najluksuznije radnje su
smetene upravo ovde.
Tu se nalazi i uvena
Gaudijeva Pedrera.
Tokom leta brojni
koncerti se odravaju
na njenoj veoma
zanimljivoj terasi

28

Svet na dlanu

septembar 2015.

Dez na terasi
Muzeja istorije

ola, guapa!? Que tal? /Zdravo lepotice, kako

si?/ Prija mi srdaan pozdrav simpatinog
kelnera u lokalnom baru. Naruujem tinto
de verano /letnje crno vino/ i biram nekoliko
razliitih tapasa. Sedim u jednoj od brojnih bati uCarrer de Blai, u etvrti Poble Sek, u ulici punoj domaih
barova u kojima uivaju stanovnici tog kvarta i gde
nema puno turista. Simpatini gospodin, koji sedi za
susednim stolom, poinje da pria sa mnom. Kae da
stanuje u zgradi u susednoj ulici, da voli u ovom baru da
popije svoje omiljeno pie i pita me da li znam kako su
nastali tapasi, danas uveno pansko jelo. Objanjava...
Nekada su ljudi u barovima pili vino i dugo priali sa
prijateljima, a da bi spreili da praina pada u vino ili da
muice uleu u ae poeli su da ih pokrivaju paretom
hleba. Onda je neko preko hleba stavio i pare unke
i tako je nastao ukusan zalogaj. Danas se tapasi prave
ne samo sa unkom ve i sa kobasicama, raiima, avokadom, sirom, jajima... I veoma su ukusni.
Pitam svog novog prijatelja da li je Muzej Huana Miroa blizu. On mi kae da ga oni zovu oan i
savetuje me da krenem peke Ulicom La Rambla.
Posluala sam ga.
Krivudavim putem koji vodi kroz bujno zelenilo
brzo stiem do vrha Monuika gde se nalaze Grki
teatar, Muzej arheologije, Fondacija oana Miroa, Nacionalni muzej.... Pogled sa vrha Monuika na grad,
Maginu fontanu i panski trg /Plaa Espaa/ veoma
je lep. Sa vrha brda se stepenicama stie do uvene
fontane, koja u veernjim asovima, uz zvuke muzike i
raznovrsne boje, zaista postaje arobna fontana.
Fondacija oana Miroa je osnovana pre 40 go-

dina. Njegove prelepe, vesele koloritne slike i

neobine skuplture se nalaze ovde. Naravno, tu je
i kafe za odmor i prodavnica puna suvenira inspirisanih njegovim delima. Kupujem malu, arenu,
drvenu skulpturu kojoj se pomeraju ruke i noge.
Crvenom linijom metroa broj 1 brzo stiem od
panskog trga do Trga Katalunja /Plaa Catalunya/.
Laganu etnju zapoinjem La Ramblom, ulicom punom turista, radnji, cvea, ulinih umetnika, ... Negde
na sredini ulice nalazi se ulaz u uvenu pijacu Bokeriju
/Boqueria/, koja je jedno od mesta koje se mora obii.
Tezge su prepune arenog voa i povra, morskih plodova, unke, kobasica, ukusne hrane kojoj je teko
odoleti. Za poetak uzimam svee ceeni sok od papaje, kokosa i kivija i lagano etam od tezge do tezge,
obilazim male barove u kojima se sprema ukusna hrana. Ipak kupujem samo fiek uvene unke pata negra
/crni papak/. panska unka je poznata irom sveta,
a meni je najlepa ova koja se pravi od svinja koje se
hrane ukusnim irevima i gaje na starinski nain.
etnju nastavljam u suprotnom pravcu i to prvo
ulicom Ramble de Katalunja u kojoj se nalazi puno
restorana. Najluksuznije radnje su smetene upravo
ovde. Tu se nalazi i uvena Gaudijeva Pedrera. Tokom
leta brojni koncerti se odravaju na njenoj veoma zanimljivoj terasi. Posle etnje uvenom Avenijom Portal
de lAngel svraam u bar 4 gatos u kome su nekada
sedeli Pikaso, Dali i poznati umetnici tog vremena. Enterijer ovog bara je veoma umetniki i zaista je prijatno
boraviti u takvoj atmosferi i praviti planove za sutranji
obilazak prelepe Barselone.
Sunano jutro, ulice ve pune ljudi, na Trgu Katalunja

septembar 2015.

Svet na dlanu

29

ulazim u autobus broj 24 i posle petnaestak minuta

vonje stiem da parka Guelj. Konstruisao ga je Gaudi
po elji gospodina Guelja, koji je hteo da se izgradi
poseban kvart za bogatae. Meutim, izgraeno je
samo par kua, glavni trg, prostor za pijacu, zasaeno
je dosta razliitog zelenila... U vreme gradnje ovaj kraj
je bio daleko od centra grada i nije ostvarena elja investitora, ali je danas veoma poseen park. U jednoj od
izgraenih zgrada sada se nalazi dravna osnovna kola
koju pohaaju deca iz tog kraja. Laganim korakom obilazim park i penjem se do uzvienja na kome se nalaze
tri krsta /tres cruces/. Pogled sa vrha na grad je izuzetan.
Ponovo ulazim u autobus 24 i nastavljam put
do etvrti Karmel /Carmel/. Lagano peaim do
poznatog bunkera iz doba graanskog rata u paniji
/1936-1939/. Odatle se najlepe vidi cela Barselona:
Monuik, Luka Velj, Olimpijska luka, more, Sagrada
Familija, Tore Agbar, Tibidabo sa Bazilikom na vrhu
i velikim zabavnim parkom... Sedam na krov bunkera i uivam u pogledu. Divan je oseaj gledati
Barselonu kao na dlanu. Danas ne elim vie nigde
da idem. Skupljajte trenutke, a ne stvari, poruka
Paola Koelja je istinita. Ovaj trenutak ostaje sauvan
u mojoj arenoj kutiji najlepih uspomena zauvek.
Vikend planiram da provedem na plai. Sunce,
more, pesak, lagani vetar, vino i morski plodovi bie
dovoljni za uivanje. Ipak, prvu jutarnju kafu pijem
na lepoj terasi hotela Grand Central u Via Laietana
30. Sedim u udobnoj fotelji pored bazena na jednoj
od brojnih terasa u ovom gradu. Pedesetak hotela u
Barseloni na svom poslednjem spratu imaju divne
terase. aa cave (panski ampanjac) u veernjim
satima uz zvuke lagane muzike prijae vam bilo da
ste sami ili u romantinom drutvu. Divne terase
se nalaze u hotelu Duquesa de Cardona na obali
mora, u Pg. Colom 12, nedaleko od spomenika Kolumbu, u hoteluB u Gran Via de les Corts Catalanes,
blizu Plaa Espaa, kao i u lancu hotela H10 (Art
Gallery, Casanova. Marina Barcelona, Metropolitan, Port Vell) i brojnim drugim hotelima. Meni su
upravo te divne terase bile pravo otkrie za uivanje
u Barseloni. Brojni barovi i restorani se nalaze na poslednjim spratovima hotela, muzeja, trnih centara...
Moete sluati dez na terasi Muzeja istorije Katalonije, Plaa de Pau Vila 3, internacionalne sastave u
Hotelu Arts Barcelona, Marina 19, piti osveavajue
pie na vrhu Robne kuce El Corte Ingles... Izaberite

30

Svet na dlanu

septembar 2015.

svoju omiljenu terasu, naruite hladno pie i uivajte.

Nakon lagane etnje kvartovima Gotik i Born, obilaska malih, dizajnerskih radnji, na stanici metro Urkinaona ulazim u utu liniju metroa broj 2 i posle par
stanica stiem do plae Barseloneta. Talasi zapljuskuju
peanu plau, dan je idealan za sunanje, lenarenje,
plivanje i odmor.
Uvee odlazim u lokalni bar JazzSi u Carrer Requesens 2. Ovde se svaki dan odravaju koncerti
dez, rok i latino muzike. Petkom je flamenko vee.
Bar je pun ljudi, sedimo na podu galerije i uivamo
u zvucima gitare i plesu lepe anjolke. Bravo, uje
se esto iz publike. Era una noche de invierno, en
tu ventana yo miraba... (Bila je zimska no, ja sam
gledao na tvoj prozor...) Snanim glasom peva
mladi sa gitarom. Prigueno svetlo, dramatian
glas pevaa arobni pokreti plesaice i aa vina u
ruci su dovoljni za nezaboravni dogaaj.
Za vikend vozom sa stanice Sants Estacio odlazim u lepi, ivahni gradi Sitges, udaljen pola
sate vonje. Tu su najlepe peane plae, more
je plitko i toplo, a posle trkaranja po pliaku
veoma prija plivanje u bistroj vodi.
U Sitgesu je roen Fakundo Bakardi Maso,
panski trgovac vinom, koji je emigrirao na Kubu
davne 1830. godine. On je osniva uvene destilerije Bakardi, pa se ovde nalazi i muzej posveen
ovom najpoznatijem rumu na svetu. Za cenu
ulaznice dobiete i savren mojito (mohito), koktel
sa Bakardi rumom, nanom, utim eerom, limetom, kiselom vodom i lomljenim ledom.
Moj prijatelj Pedro, profesor panskog jezika, pita
me ta mi se najvie svia u Barseloni. Odgovaram
da treba posetiti Sagradu Familiju, zadubinu
Miroa, muzej Pikasa, obii Citadela park, Barselonsku katedralu, Pedreru... ali stil ivota i oputena
atmosfera se mora osetiti na ulicama, trgovima,
pijacama i u lokalnim barovima.
Pedro mi otkriva i svoju tajnu pravljenja
osveavajueg letnjeg pia. Kae mi da za sangriju postoji veliki broj recepata, a ovo je njegov: u
bokal staviti puno kockica leda, preliti ih sa litre
crnog vina, dodati aku eera, 1 dl vermuta, sitno
seckano sezonsko voe, sve promeati i dodati
oko l gazirane limunade (koja se moe zameniti
obinom fantom). iveli! Hasta pronto. Do skorog
vienja.
Gordana Karapandi

GURMANSKA FRIKOM PIZZA ZA SVE GURMANE

FRIKOM
PIZZE
gotove za samo 9 i po minuta!
Za sve one koji vole da uivaju
u italijanskoj kuhinji, kompanija
Frikom je pripremila novi
proizvod: Gurmansku pizzu.
Tradicionalan, ali odlian spoj
slanine i luka, predstavlja pravi
gurmanski izazov prepoznatljiv po
sonom ukusu i bogatstvu mirisa.
Frikomove pizze omoguavaju
Vam da pripremite kvalitetan
i ukusan obrok za sebe, svoju
porodicu i prijatelje za samo 9 i po
minuta! Brzo, lako i jednostavno
uivajte u Frikomovim pizzama:
Capricciosa, Quattro Formagi,
Delicatesa i Gurmanska.
Kada doe Vaih 9 i po minuta
tu su Frikom pizze!

septembar 2015.

Svet na dlanu

31

Ostrvo Barbados - lepotan Kariba

Bradati raj
za sva ula

32

Svet na dlanu

septembar 2015.

onekad treba otputovati negde

daleko. Za ivota ak do - raja. Naravno, na zemlji. Da li je to Barbados?
Oni koji su ga videli ne kriju svoju
opinjenost. Ostrvo je, uveravaju, izmiljeno
za dobar odmor i uivanje na peanim
plaama oivienim tirkiznim morem. Morem, prepunim koralnih grebena koji su se
stvarali milionima godina unazad.
Ponesite masku za ronjenje. I ostalu opremu. Ako je ova podvodna aktivnost va
hobi, biete prezadovoljni. Barbados je
doslovno raj za ronioce. Nezaboravne su,
opet uveravanje iz prie onih koji su tamo
bili, i vonje katamaranima. I jo puno toga.
Uostalom, da li je Barbados sluajno jedna
od najpopularnijih karipskih destinacija izbirljivih i razmaenih amerikih turista. Ne,
nije. Oni su po nepisanom pravili najbrojniji
u masi turista iz celog sveta koji se kunu u
Karibe i njihov udesni arhipelag.
Barbados pripada grupi Malih Antila. Na
asu geografije mogue je da ste uli i ovu
reenicu: ostrvo drava u Karipskom moru
i Atlantskom okeanu. Uglavnom ravno i tek
ponegde iarano brdacima. Za plantae
eera idealno. I jo neto: rum sa Barbadosa je boanstven.
Ime ostrvu su nadenuli portugalski moreplovci. U prevodu Barbados znai bradati.
Pria se da je svemu kumovala asocijacija na
izgled drvea sa ovog ostrva.
Bridtaun je glavni i najvei grad ostrva i
drave Barbados. Drave sa samo 260.000
stanovnika. Ali i jedne od drava sa najviim
standardom na svetu. U mnogo emu jedinstven grad s miksom arhitekture. Osnovali
su ga Britanci jo 1628. godine. Za turiste,
posebno one koji pate od kupovinomanije, Bridtaun je vie nego dobar izbor jer je
pod svoje krovove na suncu smestio na desetine duty-free radnji sa vie nego bogatim
izborom roba svih vrsta.
Kad niste na moru ili plai, a najbolje
su one juno i jugoistono od glavnog
grada, da vas usree i boravak uine nezaboravnim na raspolaganju su restorani
sa fantastinom ponudom morskih specijaliteta. Uz jelo i pie, rum ne preskaite, a
u veernjim satima i dobru muziku uz ritam
koji oputa sva ula, uivaete do beskraja.
I biti bezbrini jer je Bridtaun bezbedan
grad ak i nou.
I jo neto: na Barbadosu ivi veseo i gostoljubiv svet u ijem ivotu muzika i igra
znae mnogo vie od onog to za mnoge
druge zapravo jesu.

septembar 2015.

Svet na dlanu

33

Lalibela je najvea turistika atrakcija u Etiopiji

Vera vra
od kamena

Zanimljiva pria kae da je Lalibelu u mladosti otrovao ljubomorni stariji brat

Habraj. Aneli su uzeli princa i sledea tri dana Lalibela je boravio u raju. Tamo
mu je sam Gospod Bog objasnio kako da izgradi crkveni kompleks, dao mu
instrukcije i planove, obeavi pomo sa nebesa. Kada je Lalibela postao vladar,
okupio je najbolje majstore i umetnike kraljevstva i zapoeo radove. Preko
dana su vredno radili majstori zemaljski, a tokom noi menjala ih je nebeska
bratija. Tako su, tvrdi pria, crkve rasle neverovatnom brzinom
34

Svet na dlanu

septembar 2015.

isoko u planinama Lasta, na 2.630

metara nadmorske visine, nalazi se tiha,
izolovana varo Lalibela. Petnaestak
hiljada itelja, preteno pripadnika Amhara naroda, ive ivotom zastalim u vremenu,
kao pre nekoliko vekova. Naselje je do skoro bilo
bez struje, apoteke i banke. Benzinske pumpe
jo uvek nema, najblia je udaljena oko 50 kilometara. Istina, osim kombija i malih turistikih
autobusa saobraaj gotovo da ne postoji, ako ne
raunamo magaree zaprege.
Uprkos svemu navedenom, Lalibela je sigurno
najvea kulturna i turistika atrakcija Etiopije i to
zbog fantastinih, u kamenu klesanih srednjovekovnih crkava. One nisu klesane u stenama, ve
iz njih, potpuno slobodne u prostoru. Njihova
izrada je prekrasna i nigde na svetu nema ih toliko mnogo na tako malom podruju. To je mesto
okupljanja i hodoaa etiopskih hriana, gde se
u polumranim prolazima i tunelima oko kamenih
crkava jo uvek mogu videti svetenici u irokim
mantijama duboko utonuli u molitve. uju se i pojanja koja dopiru iz kripti i kapela skrivenih duboko
u stenama, a ak se susreu i pustinjaci koji jo uvek
ive u mnogim peinama kompleksa. Posetilac se
na ovom mestu vraa u jedan davno zaboravljeni
svet, duboko utonuo u srednjovekovni san.
Predanje kae da su sve crkve podignute za
etrdeset godina vladavine kralja Gebre Meskel
Lalibele (1189-1229). Vladar je eleo da, daleko
od arapskih osvajaa, podigne novi Jerusalim, jer
je sveti grad pao u islamske ruke dve godine ranije, 1187. Crkve su, meutim, po stilu izgradnje

Gebre Meskel Lalibela

Najmoniji vladar Zagve dinastije koja je
vladala Etiopijom u 12. i 13. veku iz prestonice Roha. Predanje kae da je jednog jutra majka zatekla malog Gebre Meskela u
kolevci okruenog oblakom pela. Kraljica je
protumaila dogaaj kao dobro znamenje,
videi u pelama mnogobrojne budue vojnike
i podanike svoga sina. Tako mu je dala nadimak Lalibela - koji jede med - predviajui
mu sladak i raskoan ivot. Posle kraljeve
smrti, u njegovu ast, grad Roha je promenio
ime u Lalibela. Etiopljani ga iz milote zovu
Lali - medeni.

Hrianstvo u Etiopiji
U vreme kraljice Kandakije (42-52. n. e.) hrianstvo je u Etiopiju stiglo sa jednim od njenih
rizniara koga je na putu iz Jerusalima sreo i pokrstio apostol Filip.
Prema prihvaenom verovanju, u etvrtom veku, Crvenim morem iz Sirije u Aksumitsko kraljevstvo stigao je mladi grki hrianin Frumentius. Tadanja imperatorka Aksuma Aiva, uvidevi
mladievu pamet i obrazovanje, postavila ga je za glavnog bibliotekara i uitelja njene dece,
prineva Ezane i Saitzane. Tako je Frumentius izvrio veliki verski uticaj na budueg kralja Ezanu,
koji je primio hrianstvo oko 350. godine n. e. i proglasio ga za zvaninu dravnu religiju Aksuma. Frumentius je proglaen za prvog episkopa Etiopije pod imenom Abuna Selama otac
mira. Etiopija je posle Jermenije najstarija hrianska drava na svetu.
Danas etiopska crkva pripada orijentalnoj pravoslavnoj grupi crkava sa istonom tradicijom. Ima
preko 30 miliona vernika i posle ruske, najbrojnija je na svetu, ali tek 1955. postaje nezavisna dobija autokefalnost.

toliko razliite da je u to teko poverovati. Postoje

dve struje naunika: jedna koja tvrdi da je gradnja nastavljena posle Lalibeline smrti, sve do sredine 14. veka i druga, koja veruje da su pojedini
objekti izgraeni ak i do 500 godina ranije kao
fortifikacije i palate, te za Lalibelinog vremena
pridrueni kompleksu. Kako god bilo, izvesno je
da u izgradnji desetak monumentalnih crkava u
samom gradu nije uestvovala bela pamet, evropski zidari, templarski vitezovi niti bilo ko drugi
izvan velikog kraljevstva na rogu Afrike. Bio je
to vrhunac vekovnog iskustva i tradicije gradnje
nasleen iz Aksuma, drevne prestonice Etiopije.
Naunicima nedostaju odgovori na mnoga
pitanja, kao to su: kakvim oruima je kamen
obraivan, koliko radnika je uestvovalo u radovima, kojim redom su nastajale crkve?
Pretpostavlja se da je metod rada bio sledei:
bila bi iscrtana povrina stene prema merama i
obliku budue graevine, zatim su se, po nacrtu,
sa svih strana kopali rovovi, sve dublje i dublje,
dok se ne bi dobila eljena veliina zdanja. Potom
bi se crkva dubila, obraivala i ukraavala iznutra. Radnici su kleui crkve, oblikovali mone stubove koji su nosili teinu tavanica i arkada i podupirali bone zidove. Relativno mek i pogodan za
obradu, crveni vulkanski tuf, materijal iz koga su
crkve klesane, donekle im je olakavao posao.
Zanimljiva pria kae da je Lalibelu u mladosti
otrovao ljubomorni stariji brat Habraj. Aneli su
uzeli princa i sledea tri dana Lalibela je boravio u
raju. Tamo mu je sam Gospod Bog objasnio kako
da izgradi crkveni kompleks, dao mu instrukcije i
planove, obeavi pomo sa nebesa. Kada je Lalibela postao vladar, okupio je najbolje majstore

i umetnike kraljevstva i zapoeo radove. Preko

dana su vredno radili majstori zemaljski, a tokom
noi menjala ih je nebeska bratija. Tako su, tvrdi
pria, crkve rasle neverovatnom brzinom.
U samom gradu Lalibela postoje dve grupe crkava, severna i istona.
Bet Medane Alem - Crkva Svetog Spasa najvea je monolitna crkva na svetu, osnove 33,5
x 23,5 m. Zbog svoje veliine podsea vie na
grki hram nego na hriansku bogomolju. Ima
ak 36 spoljnih i isto toliko unutranjih masivnih
noseih stubova. U severnoj grupi crkava su i Bet
Marijam - najlepe ukraena i verovatno prva
uzdignuta, Bet Meskel, Bet Mikael i Bet Golgota
- crkve bliznakinje uz iji je zapadni zid, u dubokom rovu, takozvana Adamova grobnica. Crkva
Svetog ora je malo udaljena od severnog
kompleksa. Ona je sigurno najvie fotografisano
zdanje zbog perfektnog oblika grkog krsta. Ostalo je zapisano da se Lalibeli, koji je bio pri kraju
svog neverovatnog graevinskog poduhvata,
iznenada u snu javio Sveti ore. Zatitnik Etiopije, u sjajnom oklopu, objavio se kralju kiptei
od besa. Niti jedna kamena crkva nije bila njemu
posveena. Lalibela je tada obeao da e se iskupiti i najlepu crkvu uzdii njemu u slavu. Tako je
i bilo. Svetenici Crkve Svetog ora i danas vole
da pokazuju udubljenja koje je monim kopitama u stenu utisnuo drebac svetog ratnika.
U istonu grupu crkava spadaju Bet Emanuel,
Bet Merkorios, Bet Aba Libanos i Bet GabrijelRafael. U ovom kompleksu postoji mrani tunel
za koji hodoasnici tvrde da je prolaz od pakla,
kroz istilite, u raj. Ko njime proe, kau, bie mu
otvorene rajske dveri. Blago nama...
septembar 2015.

Svet na dlanu

35

Letnja pria iz Atine

Fascinantni spoj
prolog i sadanjeg

eunitiva Atina. Megapolis razapet izmeu

dve krajnosti - klasicizma mermera od kojeg su sazdani antiki stubovi i urbanog
betona kojim je optoen sadanji polis.
Atina intrigira, pre svega, svojom istorijom. Odvajkada se uticaji zapada i istoka prepliu kroz vreme i
prostor. Krstarei atinskim ulicama, ponekad vam se
ini da je vreme stalo jer je sadanji kosmopolitski
grad izgraen na antikim, ali i na ostacima vizantijskih crkvi. Kafei, restorani i pijace kao stecita ive
komunikacije atinskog ivlja svojim savremenim
betonskim zidovima oslonjaju se na ove ruevine.
Obilazak poinjemo od Pireja, velike luke u
kojoj su brodovi poput zgrada usidreni jedan
pored drugog. Neprestano pristaju. Na njihovim
palubama vijore se zastave zemalja iz celog sveta. Tu su i malene jahte koje plene otmenou. I
jedan otmeni deo Atine, uveni boemski kvart s
imenom Mikro limano, u kojem umetnike galerije i atraktivne kafane stanuju pod istim krovom...

Parlamenta kao velelepni primer neoklasine

artitekture. Nalazi se u podnoju brda Lukavit.
Ispred zgrade, mala neobina predstava vojnikastraara koji neprestano mariraju. Evzoni, kako
ih zovu, prava su atrakcija. Panju brojnih turista vie od samog ceremonijala, ini se, najvie
privlai tradicionalna odora koju nose, kao i njihove neobine cipele sa velikim kiankama. Telefoni i foto-aparati neprestano kljocaju...
Trg je i glavno mesto za kupovinu. Na Sintagmi
su najbolji butici. U blizini je i otmeni kraj Kolonaki, gde su se smestile rezidencije ambasadora,
kue glumaca i drugih slavnih linosti. Najbolji
muzeji nalaze se u samoj blizini zgrade podzemne
eleznice s imenom ovog trga. Zanimljivo je da
je pri iskopavanju stanice pronaeno mnotvo
dragocenih predmeta. Zbog toga je ova metro
stanica specifina, jer je ujedno i svojevrsni muzej.
Vraamo se u metro. Sledea stanica je Akropolj.

SINTAGMA

Prelepa ulica sa tavernama i kafiima prostire

se izmeu ulaza u Akropoljski muzej i Zevsov
hram. Odluujemo prvo da svratimo do hrama.
Velelepnu graevinu, koja lii na preostale

Centar savremene Atine i savreno mesto

za kratak odmor, sedenje, fotografisanje, posmatranje, pisanje... Trgom dominira zgrada
36

Svet na dlanu

septembar 2015.

AKROPOLJ

ruevine na ogromnoj poljani, krasi veliki kameni luk i gvozdena kapija du celog kompleksa.
Prostorom dominiraju ostaci jonskih i dorskih
stubova. Hram je posveen vladaru grkog panteona - Zevsu. Zavrio ga je Hadrijan pa su mu
Atinjani u znak zahvalnosti podigli slavoluk. Danas je sauvano samo 16 stubova od 104 koliko
ih je bilo.
Nastavljamo prema Akropolju, jednoj od
glavnih atrakcija grada. Dominira Plakom,
starom gradskom etvrti. Akropolj ili sveta stena kako glasi u prevodu, najvaniji je spomenik
itavog zapadnog ivlja. Njegova zaostavtina
koja se ogleda u svetskoj arhitekturi nezaobilazna je i nezamenljiva. Ovo fantastino delo
sagraeno od mermera, nastalo je za vreme
Periklove vladavine u V veku pre n. e., za vreme
zlatnog doba Atine. Spoj vanljudskih ali ujedno
i ljudskih razmera jeste neto to Akrpolj ini
umetnou. Kompleks se sastoji od Akropoljske
stene, hrama Atene Nike, Panatinskog puta,
Erehtejona, Akropoljskog muzeja, Propileja i
pozorita. Da bi se sve to videlo, najbolje je krenuti rano ujutro ili u sumrak kako bi se izbegle
atinske vruine.

Novi akropoljski muzej otvoren je u prolee

2009. godine. Nastao je na ruevinama naselja
iz perioda ranog hrianstva. Stakleni podovi
pruaju uvid u njihovo stanje. Nevien je susret sa sklupturama klasinog i arhajskog perioda, a pogled koji puca na hramove Akropolja
kroz staklene zidove muzeja je neponovljiv.
Nalazi se u delu grada zvanom Makrijani i
obavezna je taka na mapi svakog posetioca
Atine.

PLAKA

Kafii, restorani, taverne i prodavnice suvenira su na svakom koraku. Mnotvo ljudi,

uglavnom turista, ini ovo mesto neverovatno
ivim. Naroito leti, kada se ulini prodavci
utrkuju ko je glasniji. Ne plaite se, bez obzira na niz isprepletanih ulica, na Plaki se ne
moete izgubiti. Ukoliko i sednete u neki od
kafia, ljubazni konobar e porazgovarati sa
vama o Srbiji i Srbima i uputiti vas gde treba.
Stara gradska etvrt u samoj blizini Akropolja,
po miljenju mnogih, najposeenija je i ima
najvie arma. Lepote Plake vide se i u njenim starijim delovima koji su konano otvorili

svoje dosad skrivane okove. Radniki delovi

Plake su sada muzeji koje treba videti, ali i
uivati u nekom od elitnih restorana i nonih
klubova. Muzej grkih muzikih instrumenata
i Muzej grke narodne umetnosti, nali su svoje mesto ba ovde.

MITROPOLIJA

Pratei ulice, stie se do Mitropolije,

raskone saborne pravoslavne crkve, sedita
grkog arhiepiskopa (za kojeg tvrde da je
jedna od najuticajnijih osoba Grke). Redovno je ispunjena turistima i atinskim visokim
drutvom. Kako kau, ona je njihov najei izbor za venanja i krtenja. Kada uete u crkvu,
dominira veliki pozlaeni ikonostas. Savren
mir osea se im prekoraite prag. Mnogi od
posetilaca ostaju bez daha, opijeni i hipnotisani ikonostasom. U ovom prostoru traganje
za smislom i neim veim od nas samih spontano se nametne kao tema misaonih tokova.
Sa leve strane, odmah do ulaza, nalazi se
maleni stalak sa papiriima na kojima se mogu
napisati imena onih za koje elite da se mole.
Moete napisati i kratku poruku. Jedna od njih

glasila je ovako: Thank you for praying for us.

Odmah do velike je i malena verzija iz XII veka
- Panajia Gorgoepikos - Mala Mitropolija, koja
ima jo veu umetniku teinu. Sagraena od
mermera, istie se po ivo opisanim scenama sa
raznih antikih sveanosti.

MONASTIRAKI

Stari deo Atine. Jedno od mesta koje je decenijama unazad bilo zapostavljano. Zaivi jednom
nedeljno kada se pijaca otvori i postane centar
susreta prodavaca i kupaca. Mesto komunikacije
i razmene energije, naroito pored tezgi sa antikvitetima. I zaista, ovaj deo ima neku posebnu
energiju. Trg na kojem se nalazi je ne samo mesto
okupljanja turista ve i onih koji se dugo nisu videli. Tu su i neizbeni kafii, klubovi, restorani...
Modernizacija nije unitila arm starih zanatskih
radnjica i kafana sa autentinom grkom
muzikom. U blizini se nalazi i uvena ulica Ermou. Tu su i svetski lanci firmirane odee i obue
pronali svoje mesto pa je najinteresantnija
kupoholiarima. U neposrednoj blizini uukana
je pijaca cvea, a nezamenljiv je pogled koji puca
na Agoru. 
Ljupka Katana
septembar 2015.

Svet na dlanu

37

kotska, zemlja spektakularnih pejzaa i fascinantne prirode

Viski sa vinom od umbira

usret sa kotskom, zemljom prekrasnih

pejzaa i netaknute prirode, neka je vrsta
adrenalinskog doivljaja moda i zato to je
ovaj deo Ujedinjenog Kraljevstva, ma koliko i
u mnogo emu slian s ostatkom ostrva, ipak nekako autentian i naglaeno svoj. kotska je zemlja fascinantnih fjordova i koloritnih jezera kojima, poput
svima dobro znanog Loh Nesa, moete ak i krstariti s oseajem velikog iekivanja nadgraenog i s
gramom pritajene uplaenosti koja se svodi na (ne)
mogunost da to toliko slavno udovite ba vau
lau proguta ili sravni s povrinom jezera.
koti, zapravo, vole prirodu. I sjedinjuju se s njom
na svoj osoben nain. Ovde je peaenje omiljena
disciplina mnogih a pecanje, na brojnim rekama i
jezerima, gotovo da je nacionalni hobi jer lososa, pastrmke, tuke i drugih riba ima u izobilju... Moete im
se i pridruiti uz uslov da imate dovoljno vremena i
dozvolu, makar i jednodnevnu, za ribarenje. koti
uivaju i u vonji biciklom pa otuda i objanjenje
zato je irom zemlje izgraeno toliko staza za popularne dvotokae. Isto tako, uivaju i u jahanju dobrih
38

Svet na dlanu

septembar 2015.

Fjordovi, jezera, gajde, kilt, ovca Doli, plus viski i

fudbal s puno adrenalina asocijacija su na zemlju
koja zauzima jednu treinu Velike Britanije i 80
odsto britanske obale

konja, ali i na golf terenima koji gledani izdaleka,

fantastino negovani i s ljubavlju odravani, jesu
ukras jednako prelepog okruenja oslikanog svim
moguim nijansama zelene boje.
kotska je, moda niste znali, i raj za ljubitelje ptica
jer u ovom delu nekada monog kraljevstva postoji
ak 80 ornitolokih rezervata. Svemu zasigurno pogoduje blizina mora, ali i klima. Istonu obalu kotske
karakterie neto suvlja klima u odnosu na zapadnu,
gde je primetno vlanije. I podneblje je neuporedivo
kiovitije. Ako se sluajno naete u regiji Fort Vilijams,
ljubazni domaini nee propustiti priliku da vam
saopte da je to najkiovitiji deo Velike Britanije.
Edinburg je prestonica ove zemlje, ali je najvei
grad Glazgov. Nastao je jo u VII veku irei se kao

naseobina oko crkve koju je podigao Sveti Mungo,

svetitelj koji je preobratio kote u hrianstvo. Katedrala s imenom ovog sveca, graena od XII do
XV veka, najstariji je spomenik ivopisnog grada
koji turisti ne zaobilaze. Glazgov je i univerzitetski
centar kotske. Danas ima tri akademska centra.
Prvi je osnovan jo daleke 1453. godine. Ljubitelji
umetnosti svakako su upoznati da je u Glazgovu
roen umetniki pravac art nuvo...
Jo od 1437. Edinburg, koji trenutno ima skoro
500.000 stanovnika, prestonica je ove zemlje.
I njen drugi najvei grad. Autentina arhitektura, desetine muzeja i galerija u koje je uzgred
reeno ulaz besplatan, ini ga privlanim. Gradom
dominira Edinburki dvorac na breuljku koji je

Magbetov Glamis
Na proputovanju kroz kotsku gotovo da
je obavezna i poseta fascinantnom zamku
Glamis izgraenom jo u XIV veku. Svojom
autentinou i bajkovitom batom, kao i celokupnim enterijerom, danas je kota do koje
svraaju brojni turisti iz celog sveta.
Proetaete vrtom i odajama u kojima je kao
devojica rasla majka Elizabeta, ali i saznati
priu koja je sada ve legenda: ba u zamku
Glamis, navodno, odigrao se neverovatan
zaplet ekspirovog Magbeta...

kotski ovar i ovca Doli

nekada bio utvrenje za odbranu a danas je meta

brojnih turista. Tu je i spomenik Vilijamu Valasu,
nacionalnom junaku. Poseban doivljaj je etnja
ulicom Kraljevska milja, koja od dvorca nanie vodi
do Holirud hausa, odnosno kraljiine rezidencije u
kotskoj. U Edinburgu je roen, to nee propustiti
da vam kao turisti naglase, ser Artur Konan Dojl,
ovek koji je izmislio legendarnog erloka Holmsa.
Kilt i gajde neka su vrsta simbola kotske i
kotlanana, naroda znanog i po tome to generacijama unazad neguje naglaenu odbojnost
prema Englezima. Ako im se i pribliite, to ba i
nije tako lako, uete i tunu priu u kojoj oni sebe
doivljavaju kao potlaenog Davida. Eho istorijske
netrpeljivosti je i nezvanina himna ove zemlje
koja se danas horski peva uglavnom na fudbalskim meevima a reima i melodijom Flower of
Scotland zapravo velia bitka kod Bonekberna u
kojoj su 1314. koti porazili Engleze.
Poseta kotskim pabovima, u bilo kom delu zemlje,
prilika je koju ne treba propustiti. Generalno, koti su
ljubitelji dobre kapljice to je na neki nain i razum-

ljivo jer je to i postojbina viskija koji je ovde poeo

da se proizvodi jo u XV veku. Statistika, meutim,
govori da ovaj narod pije manje od mnogih drugih
a koti opet na sve dodaju svoju teoriju da kad piju
oni to rade da bi se napili. Uz osmeh sledi i dodatak
prii koji se svodi na istinu da koti zapravo imaju ak
40 izraza koji oznaavaju pijanstvo. A kako pijanstvo
u kotskoj i zaista izgleda najvidljivije je petkom i
subotom uvee kada se ispijaju ogromne koliine
piva i viskija. Za one koji vole pivo i obavetenje da
u kotskoj postoje brojne fabrike raznih vrsta piva.
Najukusnije pivo, sa podosta alkohola u sebi, pravi
se u malim pivnicama. Treba ga probati. Ukoliko niste
namerni da se i sami drite za ank, ne pratite kote
u avanturi ispijanja alkohola.Beton jewhisky-mac,
odnosno meavina viskija sa vinom od umbira...
A ako poelite da neto dobro pojedete
preporuujemo vam haggis, neku vrstu nacionalnog jela nalik na jagnjeu sarmu od seckanih iznutrica. Ukusno jelo. Ipak, ono to najvie troe je mleveno meso spremljeno na razliite naine. Servira se
uz prilog koji i mi oboavamo - pire krompir...

Ovca Doli je prvi klonirani sisar. Sve se dogodilo na Institutu Roslin. Njeno roenje
zvanino je objavljeno 22. februara 1997. godine. ivela je est punih godina (14. februar
2003). Njeni punjeni ostaci danas su izloeni
u edinburkom Kraljevskom muzeju.
kotski ovar je jedna od najpitomijih pasmina u svetu. Inteligentan je i drueljubiv.
Najpoznatiji kotski ovar zasigurno je legendarni lmski junak Lesi.
kotski ovar kao pasmina nastao je
ukrtanjem kotskog kolija i ruske pasmine
barzoj kako bi se dobila plemenitija glava
Bio je to pun pogodak jer je to danas jedna
od osnovnih karakteristika kotskog ovara.

Da nije bilo Bela...

Mnogi koti ostavili su neizbrisive tragove u
svim oblastima ivota i stvaralatva. Jedan
od slavnih je zasigurno i Aleksander Bel, ovek
koji nam je svojim genijalnim izumom zvanim
telefon omoguio komunikaciju na daljinu...
Don Danlop, izumitelj je gume a koliki je doprinos Dejmsa Klerka Maksvela u oblasti
zike i matematike suvino je i isticati.
Ipak, za spas ljudskog roda ini se da je
najzasluniji Aleksander Fleming, kotlananin
koji je svetu darovao udesni penicilin... koti
se posebno ponose glumcem onom Konerijem i fudbalskim strunjakom ser Aleksom
Fergusonom...
septembar 2015.

Svet na dlanu

39

RAZGLEDNICE SVETA

Ime grada voljenoj eni

esaloniki je pravo ime za metropolu severne Grke.

Grad tako nazivaju svuda u svetu, osim u nekim
slovenskim zemljama. Lokalno stanovnitvo tepa mu
- Saloniki. Tom nazivu priklanjaju se i Britanci. Kod nas,
od pamtiveka, poznat je kao Solun. Tako se pominje i u
narodnoj pesmi enidba Duanova.
Koreni pravog imena potiu iz daleke prolosti. Godine 315. pre nae ere grad je osnovao vojskovoa
Kasandra, najbolji prijatelj i saborac Aleksandra Velikog.
Kasandra je oenio Aleksandrovu polusestru, ker Filipa
Makedonskog, lepu Tesaloniki. Jaka ljubav uticala je da
ime voljene ene podari gradu. Samo ime Tesaloniki
moe se prevesi kao Tesalija pobednica. Tesalija je naziv
za pokrajinu u centralnoj Grkoj, a Nika je pobeda. Prethodno naselje na tlu sadanjeg Soluna zvalo se Terme.
Prostiralo se na terenima sa jakim izvorom tople vode.
Zbog toga je zaliv u Egejskom moru, podno grada, dobio
ime Termaikos. To znai dvadeset izvora. Na grkom jeziku terme su izvori a ikosi broj 20.

bu Dabi je jedan od najbogatijih gradova na svetu

koji fascinantnom lepotom i otmenou kupuje dobronamernog gosta za sva vremena ve pri prvom susretu.
Ono to e i vas oboriti s nogu je glamur hotela Emirates
Palace i njegovih 7* kao peat da je u gradnju ovog hotelskog kraljevstva uloeno ak tri milijarde dolara. Za one
koji imaju viak novca ovaj hotel nudi odmor za milion
dolara ali i neuporedivo jeftinije zadovoljstvo zvano konzumiranje torte posute zlatnim prahom... Zajed damija
nije najvea, ali je najskuplja ikad izgraena u svetu. Beli
mermer iz 28 zemalja, raskoni lusteri od zlata i Svarovski
kristala, najvei tepih koji je tkalo 1.200 najboljih persijskih
majstora ovog zanata... Oaravajui je i Ferari svet, najvei
zatvoreni tematski park s najbrim rolekosterom na svetu...
Abu Dabi su i fascinatne peane plae, boanstveno more,
nestvarno zelenilo na pustinjskom pesku ali i milion drugih
doivljaja s predznakom avanture.

Otmenost plus glamur

P

Prestonica nonog ivota

40

Svet na dlanu

septembar 2015.

restonica panije, smetena na obali reke Manzanares, finansijski je, odnosno kulturni i politiki centar Pirinejskog
poluostrva. Iako se nepoznato naselje iz 16. veka, po nareenju
Filipa II, razvijalo neverovatnom brzinom, velianstvena arhitektura je izuzetno skladna. Poznat po zlatnom umetnikom
trouglu, smetenom u ulici Prado, Madrid je jedna od glavnih
turistikih destinacija za ljubitelje umetnosti iz celog sveta. Taj
trougao ine tri muzeja: Prado u kome su izloena dela Velaskeza
i Goje, Muzej Tisen Bornemisa s bogatom privatnom kolekcijom
i Muzej kraljice Sofije, koja je uspela da iz Njujorka povrati Pikasovo remek-delo Gernika.
Pored bogatog kulturnog i istorijskog naslea, grad se odlikuje veoma modernom infrastrukturom i mladalakom atmosferom. Trgovi su prepuni kafia, tapas barovi na svakom oku
mame gladne turiste, a zahvaljujui bogatom nonom ivotu,
saobraajna guva esto traje do ranih jutarnjih sati. Na Trgu
Puerta de Sol nalazi se uveni asovnik ija zvona objavljuju
dolazak nove godine. Meu zidinama atraktivnog Trga Plaza
Major najpre su se odravala suenja panske inkvizicije, a zatim borbe bikova... I jo neto: Madrid je bio i ostao prestonica
nonog ivota Evrope. To je i objanjenje zato Madriane jo
zovu i nomadima noi.

Kratki zapis iz Katara

Arapski
arm na
zrnima
peska

atar je islamska zemlja, odnosno emirat

kojim upravlja porodica Al-Tani. Vai za
najbogatiju zemlju sveta zahvaljujui velikim rezervama zemnog gasa i nafte. Izvorske vode u Kataru nema. Koristi se preraena
morska iji je proces proizvodnje izuzetno skup.
Deo je liberalnog dela Bliskog istoka s prefiksom izuzetno ureene i apsolutno bezbedne
zemlje. Katarci ine samo 20 odsto stanovnitva i
to je objanjenje zato je ovo dvojezina zemlja.
Danas je i veliko gradilite, jer se ba u Kataru
2020. odrava Svetski ampionat u fudbalu. Zbog
velikih vruina, domaini uveliko grade potpuno
klimatizovane stadione.
Katar je po mnogo emu nestvaran. Stotine
nebodera podignutih na pesku, kue s arapskim
armom, duge i prave saobraajnice, moderni
aerodromi...
Sve vie je i turistika odrednica. Uz brojne
hotele u kojima je luksuz vidljiv na svakom koraku, vrhunske oping centre, brojne restorane
sa kuhinjama iz celog sveta, tu su i boanstvene
plae na obalama Persijskog zaliva.
Doha je glavni grad Katara, prestonica ove
bliskoistone zemlje sa 400.000 stanovnika.
Smetena je na pesku koji zapljuskuje more Persijskog zaliva. Potvrda velikog bogatstva su ne
samo futuristike graevine i nestvarno funkcionalne saobraajnice, ve i brojne zelene oaze sa
travom i palmama. Poseban doivljaj su vetaka
peana ostrva u moru na kojima niu hoteli,
restorani i sve ono to privlai turiste.
Doha je i grad velikih oping centara. Najvei
je Vilaio sa brojnim prodavnicama brendiranih
proizvoaa, ali i stadionom za hokej na ledu i
velikim luna parkom. Ipak, glavna atrakcija je
vodeni kanal po kome se posetioci voze gondolama. Muzej islamske umetnosti je posebna
vrednost. U njemu su eksponati sakupljeni po
celom islamskom svetu meu kojima ima i onih
ak iz XII veka...
septembar 2015.

Svet na dlanu

41

Kratki zapis iz Mongolije

Zemlja plavog neba

aleka destinacija. Morali smo mesec dana

pre putovanja da napravimo rezervaciju
i uplatimo akontaciju. Drugog dana jula
na avion poleteo je za Peking. Bilo je to,
zapravo, prvo poglavlje prie o udesnom putovanju na kojem je na avanturistiki duh trebalo
da doe do punog izraaja. Hteli smo da upoznamo (ne)poznatu Mongoliju.
Agencija nam je darovala i doivljaj vie. Pre
nego to smo se otisnuli put Ulan Batora i Mongolije, znatielju nam je nekoliko dana golicao
(ne)stvarni a intrigirajui susret sa udima Kine.
Zapisujem za ovu priliku samo jednu reenicu:
Kineski zid nije sluajno bio i ostao fascinacija za
mnoge generacije.
A onda poinje pria o Mongoliji. Upozorenje
glasi: vonja autobusom za razgledanje u Mongoliji jedino je mogua u glavnom gradu, u Ulan
Batoru. Sve ostale vonje su dipovima (4WD). Razlog su loi putevi i pustinjski teren.
Posle upozorenja usledila je i preporuka da se
ponesu krema i naoare za sunce, eir i sredstvo za zatitu od komaraca. Pouena iskustvom koje sam imala, predlaem da, uz udobnu i
laku odeu, svakako treba poneti laku jaknu i
demper. Zapamtite i ovo: u Mongoliji, koju jo
42

Svet na dlanu

septembar 2015.

zovu i Zemlja plavog neba, leto je toplo s povremenim pljuskovima.

Gobi? Sa asa geografije zapamtila sam
reenicu: najvea i najsevernija pustinja na
svetu. Ono to su nam obeali pre polaska su i
ispunili: videli smo i doiveli nedirnutu i na svoj
nain oaravajuu prirodu, hramove u kojima se
spoznaje sutina ivljenja, neke neobine gradove i naselja...
U Ulan Batoru smo boravili u hotelima. Zapravo
glavni grad Mongolije je jedini u kojem postoje
hoteli. Sve ostalo je neka druga pria.
Dakle, deo avanture je bio i udesan smetaj

dok smo obilazili pustinju Gobi. Da li znate ta

je ger? Odgovor je: tradicionalni nomadski
smetaj koji se moe videti po celoj zemlji i predstavlja jedan od simbola Mongolije.
Tradicija je da se svi turisti (po dvoje) smetaju
u gerove koji se nalaze u kampovima. Nema kupatila, ali postoji etiri ili pet WC-a sa tuevima,
odvojeni za ene i mukarce.
Iz obilja onog to je bilo u ponudi na ovom apsolutno izazovnom putovanju izdvajam ono to
smo videli petog dana bogatog programa. Re je
o poseti manastiru Gandan. Zato je znaajan?
Prvo zato to je centar budistike religije u
Mongoliji. Izgraen je u tibetanskom stilu u
skladu sa preovlaujuim budistikim pravom u
Mongoliji. Osnovan je 1835. i vrlo brzo je postao
glavno budistiko utoite ove zemlje. U originalu
njegovo ime je Dan Teg Leng, to u slobodnom
prevodu znai veliko mesto kompletne radosti.
U sklopu ovog manastira je i Univerzitet Zanazabar na kojem se od pamtiveka prouavaju astrologija, tradicionalna medicina i budizam. Zanimljivo je da je ovo jedini neoteeni manastir
iz vremena komunizma. Jedina teta koju je
pretrpeo jeste istina da je bio zatvoren od 1938.
do 1944.

septembar 2015.

Svet na dlanu

43

Istinite prie turistikih radnika iz SAD

Znala sam
da je neka
velika ivotinja

1
2
3

Jednom je jedna klijentkinja pitala da li

moe da dobije sedite do prolaza u avionu. Izjavila je da bi joj sedenje kraj prozora moglo pokvariti frizuru, pogotovo
ako neko u redu ispred nje otvori prozor.
Jedna potencijalna putnica se raspitivala
o paket aranmanu za Havaje. Nakon
to sam joj objasnio celokupne trokove,
pitala je zar ne bi bilo jeftinije leteti do
Kalifornije i tamo uzeti voz za Havaje?
Nazvala me ena koje je htela da putuje
u Kejptaun (Capetown). Poeo sam detaljno da objanjavam duinu puta, zatim i da mora imati paso i slino, nakon
ega me prekinula reenicom Ja ne elim da vi
ispadnete glupi, ali Kejptaun je u Masausetsu.
Ja sam, takoe, ne elei da klijentkinja ispadne
glupa, mirno odgovorio Kejkod (Cape Cod) je
u Masausetsu, a Kejptaun je u Junoj Africi.
Spustila je slualicu.
44

Svet na dlanu

septembar 2015.

Nazvao je ovek koji je bio besan zbog

usluge nae agencije na putovanju za
Floridu. Pitao sam ga zbog ega je nezadovoljan boravkom u Orlandu. Odgovorio
mi je da je oekivao da e iz hotelske sobe imati
pogled na okean. Pokuao sam da mu objasnim
da to nije mogue, budui da se Orlando nalazi u
kontinentalnom delu drave Floride. Odgovorio
je: Ne laite me. Pogledao sam geografsku kartu i
jasno video da je Florida vrlo uska drava.

5
6

Jednom je nazvao ovek koji je pitao: Da

li je mogue videti Englesku iz Kanade?.
Odgovorio sam mu da nije. Razoarano
mi je odgovorio: Ali deluju tako blizu
kad se gleda na karti.
Jedan ovek je nazvao sa eljom da iznajmi auto u Dalasu. Kad sam mu sreivao
rezervaciju, primetio sam da u Dalasu
preseda s aviona na avion i da tamo ostaje samo sat vremena. Kad sam ga pitao zbog

ega eli da iznajmi kola, rekao je: uo sam da

Dalas ima ogroman aerodrom pa sam hteo da
iznajmim kola da se prebacim od gejta do gejta,
i da tako utedim vreme.

Nazvala me vrlo ljubazna dama koju

je zanimalo kako to da njen avion, koji
kree u 20.20 iz Detroita stie u 20.33 u
ikago. Pokuao sam da joj objasnim da
se Miigen nalazi u drugoj vremenskoj zoni i da
su na karti navedena lokalna vremena poletanja
i sletanja, ali njoj nikako nije bio jasan koncept
vremenskih zona. Konano sam joj rekao da je to
specijalni, vrlo brzi avion, i u to je poverovala!

Jedna ena me nazvala i pitala: Da li

avio-kompanije stavljaju opis fizikog
izgleda putnika na torbe zato da znaju
kome koja pripada? Rekao sam joj: Ne,
zato pitate?. Ona mi je odgovorila: Pa, kad sam
ekirala svoj prtljag, na njega su stavili natpis FAT, a
budui da sam ja debela, pitam se postoji li nekak-

Ovo je
11 razloga zbog
kojih Amerikancima
ne bi trebalo dozvoliti
da putuju. Bar tako
tvrde turistiki radnici
ove zemlje. A jedan od
njih i dodaje da su sve
prie - ISTINITE!
ta je onda tamo ono
to se kod nas zove - VIC?

va povezanost. Nakon to
sam je ostavio minut-dva na
ekanje (umirao sam od smeha), objasnio sam joj da je kod za
njenu destinaciju, grad Fresno, FAT
i da je cedulja koju kompanija stavlja
na prtljag putnika oznaena kodom za destinaciju.

9
10

Nazvao me ovek s aerodroma, koji me

pitao: Kako da znam u koji avion treba
da uem? Pitao sam ga na to konkretno misli, a on je odgovorio: Rekli su mi
da je moj broj leta 817, ali nijedan od ovih aviona
nema taj broj na sebi.
Poslovni ovek me nazvao i ispitivao o dokumentima koji su mu
potrebna za put u Kinu. Nakon
due rasprave o pasou, podsetio
sam ga da mu je potrebna i viza. On mi je rekao
A, ne, ja sam ve vie puta bio u Kini i nikad
mi nije bila potrebna viza. Stoga sam ponovno

proverio na internetu i rekao da sam siguran da

mu je potrebna viza. On mi je na to odgovorio:
Vidite, bio sam u Kini etiri puta i svaki put su
primili moju American Express karticu.

11

Neka ena je nazvala da rezervie let.

elim da letim od ikaga do Nilskog
konja u dravi Njujork. Totalno sam
ostao bez rei. Konano, uspeo sam
ponovno da pitam: Da li ste sigurni da je to ime
grada? Da, koje letove imate, odgovorila mi je
klijentkinja. Nakon due potrage, vratio sam se
na telefon i rekao: Oprostite, gospoo, pregledao sam sve aerodrome u zemlji i nisam uspeo da
naem nijedan s imenom Nilski konj.
Klijentkinja mi je odgovorila Stvarno ste
smeni. Pa svi znaju za taj grad. Pogledajte na
geografskoj karti. Iao sam prstom po karti
drave Njujork, od grada do grada, i konano,
s nevericom, upitao: Ne mislite valjda Buffalo?
Tako je!, odgovorila je klijentkinja, znala sam
da je neka velika ivotinja!
septembar 2015.

Svet na dlanu

45

SVETSKE
Pijaca ptica u Hongkongu

Mesto festivala
za prvi glas
U Hongkongu postoji i pijaca ptica. Ako je posetite, upoznaete, izmeu ostalih, papagaje
koji govore i dva jezika. Pozdravie vas i na
kineskom i na engleskom jeziku. Doivljaj je,
meutim, i sve drugo. Od injenice da vam se
prua prilika da upoznate mnoge egzotine
vrste kojih na drugim prostorima nema, do
saznanja kako se i na koji nain ljudi drue sa
ovim pernatim ljubimcima. Pijaca je zapravo
mesto na kojem se sastaju, drue i razmenjuju
iskustva. Videete i udesne kaveze od skupocenog drveta u kojima su inijice za vodu od

ivi mostovi u Indiji

Velemajstorija plemena Khasi

Seljani u dravi Meghalaja u Indiji su otkrili jedinstvenu graevinsku tehniku koja koristi
prednosti prirode u njenom najistijem obliku - oni prave ive mostove! Korienjem korenja
drveta Ficus elastica (gumena smokva), uroenici tkaju sloeni sistem ivih mostova. Za
neke, koji su i danas u upotrebi, smatra se da su stari preko 500 godina.
Ovi neobini primeri ive arhitekture predstavljaju i lekciju strpljenja, poto im je potrebno
oko 15 godina da izrastu. Sa godinama, mostovi od ivog korenja postaju jai i esto mogu
da izdre teine od 50 ili vie osoba u isto vreme.
Grad erapundi na Khasi planinama dri svetski rekord u koliini godinjih padavina. I u
ovoj kinoj, vlanoj klimi, drvo gumene smokve raste u izobilju. Drvo ima sekundarni sistem
korenja koji raste iznad tla i omoguava stablu da lako opstane na vrhu stena, pa ak i usred
potoka.
Davno, pleme Khasi u regiji Meghalaja je shvatilo da mogu da iskoriste snagu ovog korenja i
da ga koriste za svoje potrebe. Manipulacijom i usmeravanjem sekundarnog korenja, oni su
bili u stanju da stvore izuzetno jake ive mostove preko kojih su prelazili potoke i reke.
Kako bi naterali drvo da raste u odreenom pravcu, koristili su palmina stabla (Areca catechu), iseena po sredini i izdubljena, kao sistem za navoenje. Tanko, neno korenje Ficus
eleastica drveta je postavljeno tako da raste u pravcu debla. Kako korenje postepeno raste,
ono se nae sa druge strane reke i uraste u zemljite.
Ovaj proces moe trajati i preko jedne decenije pre nego to most bude potpuno funkcionalan, a zatim on tokom vremena samo postaje jai kako raste. Kamenje, pomeano sa
ovrslom zemljom je postavljeno du poda mosta kako bi se poboljala gazita.
Neki od ovih ivih mostova su dugaki i preko 30 metara i mogu da izdre teinu od pedeset ili vie osoba u isto vreme. Ove mostove svakodnevno koriste ljudi iz sela oko grada
erapundi. Verovali ili ne, u ovoj regiji postoji ak i dvospratni most od korenja, poznat pod
imenom Umijang, koji karakteriu dva mosta jedan iznad drugog. Smatra se da je to jedini
most te vrste na svetu.
46

Svet na dlanu

septembar 2015.

Katedrala Svetog Nikole

Zatitni znak
Kneevine
Monako
Katedrala Svetog Nikole u Monaku je mesto na kojem su sahranjeni brojni lanovi
vladajue porodice Grimaldi. Ona predstavlja hodoasniko mesto zaljubljenika u
holivudsku divu Grejs Keli ili, ako emo po
protokolu, princezu Graciju Patriciju, koja je
sahranjena u njoj. Oboavaoci svakog dana
dolaze i ostavljaju cvee ili pale svee u
znak seanja na nju. Kraj njenog, nalazi se
i grob njenog supruga princa Renijea III, koji

ATRAKCIJE
najskupljeg porcelana.
Saznaete i da sve ptice ne pevaju, ali i koje
najlepe pevaju. U ovom prostoru esto se
organizuju festivali, odnosno takmienja u
pevanju. Ptice ampioni svojim vlasnicima
obezbeuju lep dodatni prihod. Prihod ubiru i
kladionice jer je klaenje u ovakvim prilikama
praktino neizbeno. Treba dodati da pobednici dobijaju i na ceni, meutim gotovo i da
nema vlasnika koji je spreman, bez obzira koliko mu se nudi, koji bi se lako odrekao prvog
glasa Hongkonga.
Ima i kaveza koji su prekriveni tkaninom. Na
pitanje zato sledi i odgovor, dosta zanimljiv,
da je to nain na koji vlasnici gue instinkt za
slobodom svojih ljubimaca. Drugi razlog je da
se kod borbenijih vrsta ne isprovocira prirodna
agresivnost.

Crvena tvrava u Alhambri

I dragulj i osmo udo sveta

je umro 2005. godine. Ipak, ova velelepna

neoromanska katedrala nije poznata samo
kao mesto na kojem se nalaze grobnice
kneevske porodice.
U njoj je obavljeno, kako su ga u to vreme
nazivali, venanje veka princa Renijea i Grejs Keli, koje je znailo ne samo produetak
loze Garibaldijevih, ve je bilo i odlian
markentiki potez za celu Kneevinu. Iako su
mnogi prognozirali da e se u njoj dogoditi
jo jedno venanje, ali ovog puta XXI veka,
to se nije desilo jer je naslednik trona princ
Albert ipak odluio da svoj prvi zvanini brak
sklopi samo u Prinevskoj palati.
Katedrala je poznata po svojim orguljama sa
etiri klavijature koje proizvode neverovatan
silovit zvuk. Zbog toga je najbolje vreme za
posetu tokom leta kada se esto odravaju
koncerti i festival duhovne muzike.

Alahambra, koju je Unesko 1984. proglasio svetskom batinom, u prevodu crvena tvrava,
podignuta je na brdu i ini je kompleks palata i parkova, zbog ega je esto zovu mavarskim Versajem. Poeo je da je gradi polovinom XIII veka Muhamed I. Podigao je palatu, ali i
brojne fontane okruene vonjacima i vrtovima u kojima voda ubori po mermernim podovima. Dvorac je proirio i preuredio u prvoj polovini XIV veka Jusuf iz iste dinastije. Zidine je
okitio kulama, od kojih se jedna zove Kula zatvorenice, ije ime podsea na dugi boravak
hrianske plemkinje koju su zarobili stanovnici Granade. Sagradio je i monumentalna Vrata
pravde, za koja se vezuju brojne legende. Jedna od njih kae da e vitez koji bi, ulazei na
konju i sa kopljem, njegovim vrhom dohvatio urezanu ruku sesti na presto Alhambre...
Ali tek e Jusufov sin Muhamed V napraviti od Alhambre dragulj koji panci danas smatraju osmim udom sveta. Sa svojim kamenim ipkama, stubovima ukraenim arabeskama
i arapskim stihovima, sa dvoranama i dvoritima poetinih imena poput Dvorane dve sestre,
Dvorita mirti ili Dvorita lavova, koje je i simbol Alhambre i Granade, pravo je udo kako je
ovo remek-delo islamske arhitekture opstalo u godinama panske inkvizicije. U narodu se
zato davno pronela legenda da je Alhambru sagradio arobnjak koji je svoju duu prodao
avolu, pa je od tada titi arolija.

septembar 2015.

Svet na dlanu

47

itajte na odmoru
ANEO UVAR Paulo Koeljo
Dovoljno je verovati da aneli postoje, dovoljno je oseati potrebu za anelima.
I oni e se pojaviti, blistavi kao jutarnji zraci sunca.
Oaravajua pria o traganju za oprotajem za grehe iz prolosti i o veri u sopstvenu budunost. Ovaj Koeljov autobiografski roman
pokuava da odgovori na pitanje zato unitavamo one stvari koje najvie volimo.
Zajedno sa enom Kristinom na junak kree na put u prelepu ali opasnu pustinju Mohave da pronae svog anela uvara...
Drugi o knjizi - Provokativna knjiga koja e vas podstai da preispitate svoja oseanja... Aneo uvar je dubok i intiman vodi za odnose izmeu mukarca i ene. Cosmopolitan, Finska
Jo jedna divna lozofska pripovest brazilskog pisca. Libelle, Holandija

PLODOVI GNEVA Don Stajnbek

Ljudi dolaze sa mreama da skupljaju krompir u reci, i strae ih zaustavljaju; dolaze u tropotavim kolima da uzmu baene
pomorande, no one su polivene kerozinom. I ljudi stoje nepomino i posmatraju krompir kako pliva, sluaju ciku prasadi koju ubijaju, posmatraju kako brda pomorandi postaju trulo blato; i u oima ljudi je nemo; i u oima gladnih raste gnev. U duama ljudi
plodovi gneva postaju puni i teki, postaju zreli za berbu.
Amerika tridesetih godina XX veka. Nakon katastrofalnih peanih oluja i sua koje su im unitile useve, farmeri iz Oklahome i
susednih drava proterani su sa zemlje i puteni da lutaju drumovima u potrazi za poslom. Meu njima je i porodica Doud, koja
se sa ostalima zaputila u plodne doline Kalifornije pokuavajui da nae mesto pod suncem. U Kaliforniji, meutim, pridolicama
je jednako teko: posla nema, kada ga i ima, nadnice su bedne, a doljaci su sve samo ne dobrodoli...

DIOKLECIJAN Ivan Ivanji

Istorijski roman Dioklecijan, pored romana Konstantin i Julijan, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo
oivljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu irila i ustoliila nova religija Hristovih sledbenika.
Ivanji prati Dioklecijana od deakih dana, kada je kao sin skromnog provincijskog pisara poeo da se uzdie na lestvici rimskog
visokog drutva i postao jedan od najmonijih i najznaajnijih careva u istoriji Rima. Ovaj znameniti i mudri imperator, rodom sa
naih prostora, prvi je uveo tetrarhiju vladavinu etiri cara i posle estih, krvavih smena na rimskom prestolu obezbedio stabilnu vlast u Carstvu. Dioklecijan je okrutnost svojih prethodnika zamenio diplomatskim umeem i obezbedio ravnopravnost svih
delova velike imperije, ali je nezaslueno zapamen kao veliki progonitelj hriana, mada su oni do poslednje godine njegove duge
vladavine bili meu njegovim najpoverljivijim ljudima! Roman na uzbudljiv nain rasvetljava mnoge malo poznate pojedinosti
kako je postao prvi rimski car koji se dobrovoljno povukao s vlasti i potom odbio da se vrati na presto...

NEIMAROV EGRT Elif afak

Bilo nas je estoro: uitelj, egrti i beli slon. Sve smo izgradili zajedno
Istanbul, 1540. godina: zajedno s neobinim poklonom za sultana u grad stie slepi putnik. Deak, potpuno sam u stranoj zemlji,
bez imena i bez ieg svog, izuzev ote, retkog belog slona.
Prihvatie ga kao krotitelja ivotinja u sultanovom zverinjaku gde e imati priliku da se sprijatelji sa sultanovom lepom keri, princezom Mihrimom u koju e se zaljubiti. U carskoj palati sree i Dahana od Mimara Sinana, glavnog carskog neimara, koji ga uzima
pod svoje okrilje pa zajedno uz otinu pomo podiu neke od najvelianstvenijih graevina u istoriji. Ipak, ak i dok grade Sinanova
trijumfalna zdanja kao to su damija Sulejmanija i damija Selimija, ispod povrine zbivanja javljaju se uznemirujue struje i meu
neimarovim egrtima izbija zavist...

STARI GROBOVI Toni Parsons

Prvog dana nove godine lanovi imune porodica ubijeni su u bogatakom, dobro uvanom naselju na severu Londona, a njihovo
najmlae dete je oteto.
Oruje ubistva, pitolj kojim se stoka omamljuje pre klanja, odvodi detektiva Maksa Vulfa u pranjavi ugao Crnog muzeja Skotland
Jarda posveen ubici koji je jo pre trideset godina prozvan Klaniar.
No, Klaniar je odrobijao svoje, sada je star i umire. Da li se zaista vratio u igru?
I da li je ubistvo ove srene porodice bilo besmisleni izliv gneva, izopaena poast imitatora ili narueni zloin smiljen da okrivi
samrtnika?
Maks zna samo da mora pronai nestalo dete i zaustaviti ubicu pre nego to uniti jo jednu nedunu porodicu ili dok ne nae
put do vrata njegovog doma...

48

Svet na dlanu

septembar 2015.

AUTOR:
MAVANIN

IME FUDBALERA
IZ GANE ASAMOE

TVRDOKRILAC,
TETOINA NA
VINOVOJ LOZI

LETOVALITE
SA SLIKE GORE

REKA U SIBIRU

ODRPANAC

DEO
RAZLOMKA (MN.)

VEDSKI
FUDBALER, OMID

VRSTA
PSEUDONIMA
(GR.)

KRAE
KOMPOZICIJE
ZA KLAVIR

SASTOJAK
SKROBNOG
BRANA (HEM.)

MESTO
ISKOPAVANJA

PUSTINJA U ILEU

MALI KANALI

IVOVI
UMARCI, IVACI

HELENSKI VAJAR

AMERIKA
KNJIEVNICA,
ANAIS

ITALIJANSKA
GLUMICA, ANA
FARAD

STRANO TELO
U ORGANIZMU
GRAD U
RUMUNIJI

MADA

UZVIK BOLA
PANSKI
FUDBALER

STAMBENE
JEDINICE

RENIJUM
PROVIDAN

ALBANSKI (SKR.)
AUSTRIJSKI
FUDBALER,
ERNST

VRSTA
VINOVE LOZE

RAD, SPORT.
IGRE (SKR.)
VRSTA
SREDNJIH KOLA

KIP PALADE U
TROJI (MIT.)

VARO U SREMU
SILOM UZET

KATOLIKE
SLUBE
PESMA GRUPE
LEB I SOL

SEDMA NOTA
SOLMIZACIJE

RAKIJA
ZAINJENA
ANISOM

VRSTA RENE
RIBE

POKRET JEVREJA
U 19. VEKU
MESTO KOD
PIROTA
AUT, POKR.
VOJV. (SKR.)
LETOVALITE SA
SLIKE DOLE

MESTO KOD
NOVOG SADA

AMPER

14. SLOVO
AZBUKE
VELIINE
DEFINISANE
BROJEM

21. I 19. SLOVO

DVOLANI
MATEMATIKI
IZRAZ

ENKE
KANARINCA

ISPITNA
KOMISIJA (SKR.)
VRSTA
GUTERA (MN.)

BRUSNI
KAMEN (MN.)
AVIOKOMP.
RODEZIJE
NEISKREN,
DVOLIAN
POKORAN,
POSLUAN
IME FINSKOG
FUDBALERA
LITMANENA
BOR

SPRAVA, UREAJ
ITELJ ADE

BIVI FUDBALER
CRVENE
ZVEZDE,
DRAGIA

MESTO U BAKOJ

AMINOPROPIONSKA KISELINA

IME SLAVNE
SKIJAICE VON

ITELJ ANTIKE
ASIRIJE

VARO U INDIJI

REENJE: NAZARI, ANANIM, TOKATE, AMIDIN, NANINI, IAKO, INFILTRAT, STANOVI, JAO, RE, KANARINKE, SP, LJ, OKATAC, ALB, RSI, PALADION, ILOK, MISE, CIONIZAM, KA, APV, TOCILA, A, IK, LICEMERAN, LA, APARAT, JARI, ANASONKA, BINI,
BOANI, ALANIN, LINDZI, ASIRAC, KINANA

septembar 2015.

Svet na dlanu

49

50

Svet na dlanu

maj 2015.

maj 2015.

Svet na dlanu

51