SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK  broj 96  maj 2018.

Grčka

Leto
sa ukusom
mora
Turska

Raskoš
obale
Egeja

Kefalonija

Zalazak
sunca na
plaži Petani
 JBFIT
NESS & GYM

jankabudimir jankabudimir jankabudimir

tekdasezna
Meduze upecane u
zaštitnu mrežu
Meduze su odavno problem mnogih mora. I
kupača. Pre mnogo godina ugostitelji u jednom
prelepom grčkom gradu, na još lepšoj obali
sa nestvarno čistim morem, namerni da stave
tačku na problem i povećaju profit, raspisali su
međunarodni konkurs za jelo od meduza s na-
gradom od milion dolara. Nije uspelo. Tačnije
niko, i pored brojnih pokušaja, nije uspeo da
napravi nešto što bi u jelovniku moglo da se
nazove specijalitetom od meduza.
Svet na dlanu
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd,
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs
Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković,
Layout: Vuk Milosavljević, Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.
Ali, uvek postoji rešenje…
Uoči nove sezone iz Grčke stiže više nego lepa
vest: zamenik ministra za ekonomiju i raz-
voj Grčke, gospodin Aleksis Haricis odobrio
je uključivanje u projekat “Zaštita kupališnih
područja od pojave velikog broja meduza duž
obala Lutrakija i jezera Vuljagmeni”. S budžetom
od milion evra, postavljena je zaštitna plutajuća
mreža koja onemogućava meduze da kvare do-
bro raspoloženje kupača na plažama Lutrakija…
Call centar: 011/ 2098 000
Svet na dlanu
Slobodan Mićić
direktor izdanja
Leto pred nama
Znam, leto je na pragu. Ima i onih koji su
već doživeli čaroliju ukusa i mirisa mora jer
su mnogi iskoristili dane praznika i za kraće
odmore uz duge šetnje suncem obasjanim
obalama Grčke, Italije, Španije… Neki su se
čak i kupali dok su naše ekipe, na tradicional-
nim info-turama, obilazile letovališta i hotele
kao bismo Vam sa stopostotnom sigurnošću
i uz precizne informacije preporučili gradove
i plaže na kojima je letovanje upravo onakvo
kakvim ga vi zamišljate…
U Turskoj sezona, bar što se nas ali i naših po-
slovnih partnera tiče, može da počne. I naši
čarteri se uveliko pripremaju za prve letove u
sezoni. Potrudili smo se da vam kroz ponudu
letovališta i hotela darujemo ono najlepše i
najatraktivnije što može da se nađe u Anta-
lijskoj ili Egejskoj regiji. Više nego sjajna po-
nuda, uz najbolji odnos cene i kvaliteta, čeka
Vas i u letovalištima Grčke. Najviše se traže
hoteli i apartmani na božanstvenim grčkim
ostrvima. Uz ona već svima dobro znana,
predlažem Vam da možda ovog leta odete
tamo gde moguće još niste bili. Konkretno
na Samos ili Kos… Pažljivo pogledajte i sve
ono što je u ponudi u kontinentalnom delu
Grčke, ali i više nego atraktivne ponude za
odmor na Kosta Bravi u čijim letovalištima
možete uživati za malo novca pogotovo na
početku sezone…
Ne čeka Vas vrhunski doživljaj i nezaboravno
leto samo na obalama Grčke, Španije, Italije,
Turske, Kipra, Crne Gore, Hrvatske… Imamo,
po tradiciji, u ponudi i daleka putovanja,
odnosno mogućnost da sada, možda za
mesec dva ili tri, ili na kraju leta a početkom
jeseni otputujete do egzotičnih mora sveta,
da se kupate na Kubi ili plažama Puketa na
mističnom Tajlandu, pesku Balija ili obalama
čudesnog Madagaskara. Tu je i još jedna fas-
cinantna tura kroz koju vam KonTiki daruje
sve lepote ostrva Borokaj…
I za kraj nešto što je takođe letnja priča,
ali malo drugačija. Upravo zato vam i
predlažem da sa nama otputujete u julu do
uvek božanstvenog Pariza, odnosno u av-
gustu do raskošnog Berlina. Garantujem, da
ukoliko se odlučite za ovako nešto, sigurno
nećete pogrešiti.
maj 2018. Svet na dlanu 3
NAŠA PRE
Prvi ~arteri - Leto 2018.
Do Turske ve} u maju
Rodos - 12. juna
Smene: 11 dana/10 noćenja; Hoteli - 2*,3*, 4* ili 5*, ND ili PP, od 349€
Antalija - 19. maj
Belek, Side, Alanja, Antalija, Kemer
Smene: 8 dana/7 noćenja ili 11/10 ili 12/11 ili 15/14
Hoteli - 2*, 3*, 4*, 5*, PP ili all inclusive, od 330€
Bodrum - 19. juni
Kušadasi, Bodrum, Marmaris, Fetije
Smene: 11 dana/10 noćenja; Hoteli - 3*, 4*, 5*,
PP, all inclusive ili ultra all inclusive, od 430 €
Dalaman - 21. juni
Kušadasi, Marmaris, Fetije Antalija
Smene: 11 dana/10 noćenja; Hoteli: 3*,4*, 5*,
PP, all inclusive ili ultra all inclusive, od 430€
Kosta Brava - 17. juni
Smene: 11 dana/10 noćenja; Hoteli 3*, 4*,5*, PP, od 503€
Majorka - 20. juni
Smene: 11 dana/10 noćenja; Hoteli: 3*, 4* i 5*, PP, od 608€
Leada - 18. juni
Smene: 11 dana/10 noćenja; Hoteli 2*, 3*, 4*, najam, studio ili PP, od 229€
Sicilija - 28. juni
Smene: 11 dana/10 noćenja; Hoteli 2*,3* i 4*, PP, od 569 €

Ne propustite….
RIM

Mirisi juna u Večnom gradu

Polazak 14.06. - 5 dana/4 noći
Hotel Zara 3* - 369€ Hotel Torino 4* - 469 €

4 Svet na dlanu maj 2018.

EPORUKA Interkontinentalna putovanja
Otvaramo dveri
~etiri kontinenta
Izrael 06.06.2018, 6 dana, od 549€
Pariz
Kuba - Havana i Varadero, 15.06.2018, 13 dana, od 1.520€
Pariz 20.06.2018, 5 dana, 599€
Bangkok i Puket 19.07.2018, 12 dana, 960€
Bangkok i Koh Samui 22.08.2018, 13 dana, 1.290€
Pariz 18.07.2018, 5 dana, 549€
Berlin 09.08.2018, 4 dana, 369€
Bali 26.08.2018, 12 dana, 1.220€
Madagaskar - tura i odmor 18.09.2018, 11 dana, 1.770€
Velika tura po Iranu 08.10.2018, 13 dana, 1.790€
Jermenija i Gruzija 10.10.2018, 11 dana, 1.590€ Peking
Alžir 19.10.2018, 16 dana, 1.990€
Peking i Šangaj 21.10.2018, 10 dana, 990€
Indija - Zlatni trougao 24.10.2018, 9 dana, 890€
Kina - Carska tura 24.10.2018, 15 dana, 1.420€
Etiopija i Sudan 25.10.2018, 15 dana, 3.990€
Manila i ostrvo Borakaj 03.11.2018, 12 dana, 1.650€
Kineski trougao (Hong Kong, Makao i Guangdžou) skar
09.11.2018, 10 dana, 990€ d aga
Ma

p e c ij a ln a p o n u d a
Kosta Brava
S
Biser Mediterana
popust 10% za polaske 17.06 i 27.06.
čarter let, odabrani hoteli, najbolji vodiči
Uživaćete u čaroliji leta, obilasku Barselone, Đirone, Figerasa... Kosta Brava

maj 2018. Svet na dlanu 5

Fetije su jedno od najatraktivnijih letovališta Turske
Tirkizni
zaliv s
12 ostrva
G
rad Fetije se nalazi na jugozapadu An-
adolskog poluostrva. Zapljuskuju ga
vode Sredozemnog mora. Nalazi se u
istoimenom zalivu poznatom po 12
ostrva. Administrativno, grad pripada provinciji
Mula. Broji nešto manje od 100.000 stanovnika.
Regijom dominiraju visoki masivi planina Ak,
Baba i Bej. U neposrednoj blizini Fetija se ističu
čak tri vrha viša od 3000 metara što predstavlja
prirodni kontrast u odnosu na najlepše plaže za-
padne Turske obale poznatije kao “tirkizna oba-
la” zbog prelepe boje mora.
Klima je sredozemna što podrazumeva
duga, topla leta i veoma blage zime sa velikom
količinom padavina što je upravo i preduslov za
bujnu vegetaciju po kojoj je čitava regija pozna-
ta. Turistička sezona traje od aprila do novembra.
U tom periodu prosečne temperature su između
300C i 350C preko dana i oko 260C noću. Važno je
6 Svet na dlanu maj 2018.
napomenuti da je vlažnost vazduha niska a tem-
peratura mora je obično iznad 270C. Idealan pe-
riod za odmor u Fetijama je od početka maja do
kraja septembra. Prijatni sunčani dani i izuzetno
toplo more su zagarantovani.
Da biste na pravi način shvatili svakodnevicu
ovog letovališta nije naodmet da znate i nešto iz
prošlosti ovog prostora. Istorija grada se vezuje
za drevno Likijsko kraljevstvo. Glavni grad Likije
je bio Ksantos a najveće svetilište se nalazilo u
gradu Leton. Drevni Likijci su imali svoje pismo,
jezik, običaje i bogove. Najveći gradovi kojih je
bilo 23, udruženo je u likijsku federaciju koja je
predstavljala demokratsko telo sa 23 člana. Oni
su glasanjem donosili najznačajnije odluke ve-
zane za državnu i lokalnu vlast. Likijci su se bavili
poljoprivredom, trgovinom ali su bili izuzetno
cenjeni kao profesionalni vojnici-plaćenici, koji se
čak spominju i u Homerovoj “Ilijadi” kao savezni-
ci Troje. Proces potpune helinizacije počinje
dolaskom Aleksandra Velikog 333. godine pre
n.e. Nakon Aleksandrove smrti Likiju preuzima
Ptolomej. U drugom veku pre n. e. Likiju osvaja
Rimsko carstvo i tada cela oblast doživljava proc-
vat. Godine 43. pre n. e. Likija postaje deo najveće
rimske provincije Pamfilije koja posle Diokleci-
janove podele carstva u 4. veku, ostaje u sas-
tavu Istočnog rimskog carstva. U 6. veku počinju
arapska osvajanja te se sudbina Likije poklapa sa
istorijom čitave Anadolije: Seldžuci, Otomansko
carstvo, moderna Turska država.
Antičko ime Fethija je Telmesus. Legenda
kaže da se Apolon zaljubio u najmlađu ćerku
kralja Agenora i da bi lakše osvojio njeno srce,
pretvorio se u umiljato štene. Kasnije su se
venčali i dobili sina Telmesusa, čije ime u pre-
vodu znači “zemlja svetla”. Od desetog veka ime
se menja u Makri, što na grčkom znači “daljina”.
U periodu od 1923. do 1930. godine, nakon dol-
aska Ataturka na vlast, grčko stanovništvo biva
iseljeno iz ovog dela Turske, po odluci koja je
doneta u Lozani na mirovnoj konferenciji. Od
tada se grad zove Fetije, po Feti Beju, pilotu -
heroju iz Prvog svetskog rata.
A ako ste već stigli u Fetije ne propustite da vi-
dite i nešto čime se ovaj grad ponosi. U samom
centru trebalo bi posetiti stari grad, grčki amfite-
atar i likijske grobnice kao svedoke nekadašnjih
slavnih vremena likijskog kraljevstva. Velika je
šteta što su jaki zemljotresi u nekoliko navrata
(poslednji 1967. god) potpuno razorili grad. Na
šest kilometara od centra Fetija nalazi se Kanja-
koj, najveće napušteno naselje od strane grčkog
stanovništva u vreme “razmene naroda”. Zovu
ga još i selo duhova u kome se mogu videti
napušteni domovi i ognjišta, crkve i kapele. Mod-
erne Fetije se iz godine u godinu šire i razvijaju,
mnogo se gradi a nekretnine su posebno zanim-
ljive Englezima koji ih kupuju i upravo ovde pro-
vode bezbrižne penzionerske dane.
Svi ljubitelji kupovine ne propuštaju posetu
velikom bazaru u srcu starog grada u Fetijama,
gde se kupovina još uvek obavlja na tradicio-
nalan način. Uobičajeno je pogađati se za cenu,
odnosno “cenkati se” jer cene nisu fiksne. Na ba-
zaru se mogu kupiti razni predmeti od keramike,
stakla, alabastera, pamuka, svile, kožna galan-
terija i nakit. Takođe se nude i veoma kvalitetne
kopije modela velikih imena iz sveta mode. U
užem delu centra grada se nalaze i prodavnice sa
dobro poznatim aktuelnim brendovima. Većina
prodavnica u gradu i na bazaru radi od devet do
22 tokom letnje sezone.
Zelene pijace u Turskoj su vrlo živopisne i treba-
lo bi ih posetiti najmanje jednom tokom boravka.
Ogroman izbor voća, povrća kao i raznih začina,
lokalnih slatkiša i poslastica, probudiće sva čula.
Pijačni dani u Fetijama su utorak i četvrtak a pros-
tor gde se nalazi je u glavnoj marini. Najbolje je
otići u toku pre podneva.
Barova i lokala ima mnogo, nalaze se u starom
gradu i u glavnoj marini, diskoteke su uglavnom u
Olu Denizu koji je i centar noćne zabave za mlade
dok je stari grad mirniji. U restoranima se nude
specijaliteti internacionalne i turske kuhinje.
Regija Fetija obiluje lepim plažama, među ko-
jima se neke vode kao najlepše u Turskoj.
Oludeniz plaža je udaljena 17 kilometara od
grada. Do nje se lako stiže dolmušem koji polazi
iz centra Fetija. Planina Baba koja se naslanja na
plažu je poznata po skokovima paraglajdingom
i letenjem iznad plaže Oludeniz. Ovo iskustvo
je jedno od najvećih atrakcija i turisti koji imaju
dovoljno hrabrosti i avanturističkog duha je ne
propuštaju.
maj 2018. Svet na dlanu 7
Egejska regija obale Turske

Dobro došli na
idealan odmor
Egejska regija, odnosno dobro nezaboravan odmor, pogotovo
znana letovališta kao što su porodicama sa decom, samo su deo
Kušadasi, Marmaris, Bodrum ili fascinantne ponude jer ovaj deo
Fetije, sve više je turistički hit ne samo obale, uz fantastičnu klimu, nudi i niz
među Evropljanima. Hoteli i rizorti sa drugih zadovoljstava kao i susreta s
sadržajima koji garantuju bogatom istorijskom zaostavštinom.

Bodrum
Letovalište boema i umetnika
Bodrum je grad boema i umetnika, kosmopolitski
centar turske obale. Prepoznatljiva arhitektura, očuvani
spomenici prošlosti, velika marina i brojne peščane plaže
koje umivaju vode prelepog Egejskog mora, mnoštvo
zelenila i gostoprimljivi domaćini, moderni hoteli i hotel-
ski kompleksi, kafei, restorani, diskoteke i galerije, samo su
deo šarma ovog nadasve ljupkog letovališta... Bodrum je
i grad iznenađenja koji pored dobrog odmora nudi i jed-
nako atraktivan šoping u brojnim bazarima ali i izuzetno
bogat noćni život. Ovde je noć zapravo muzika. Muzika,
za sve generacije i ukuse.

8 Svet na dlanu maj 2018.

 Marmaris
Opojni mirisi Mediterana
Marmaris je jedno od najpopularnijih i najposećenijih turskih letovališta.
Prijatna mediteranska klima, šumovito zaleđe i nestvarno plava boja mora čini
ga magično privlačnim za turiste iz celog sveta. Uz prelepu peščanu plažu
vodi dugo šetalište kroz borovu šumu u kojoj su se skrili hoteli, restorani,
kafei, barovi i prodavnice sa više nego povoljnim cenama i koji se nikada ne
zatvaraju. Idealna je destinacija za porodični odmor ali jednako i za sve one
koji uživaju u dobrom provodu i noćnim izlascima jer grad je prepun dobrih
barova, orijentalnih restorana, diskoteka s odabranom muzikom...
Samo devet kilometara od Marmarisa udaljen je čudesni Ičmeler, oaza mira s
dugom peščanom plažom i hotelima čijim sadržajima i gastronomskoj ponudi
retko ko može da odoli. Pravi mali letnji raj...

Kušadasi
Šarm orijentalnog
uživanja
Kušadasi, grad uskih ulica i bazara,
trgovačkih i zanatskih radnji, kafića i restora-
na, modernih diskoteka... Sve više je prestižno
letovalište prepoznatljivog identiteta i jedin-
stvenog šarma. Iz godine u godinu snagom
magneta privlači turiste iz celog sveta ne
samo bogatom zaostavštinom i blizinom is-
torijskih spomenika već i čarobnom lepotom
Egejskog mora ukrašenog brojnim plažama s
obiljem zelenila u zaleđu.

maj 2018. Svet na dlanu 9

Iskreni zapis novinara i avan(turiste) s putovanja po Turskoj

Kako sam D
a se odmah razumemo, pripadam grupi
ljudi koja ima dva problema kada se
pomene letovanje koje podrazumeva
all inclusive ponudu. Prvi je finansijske
prirode. Verujem da ga ne treba mnogo objašnjvati,

zavoleo
ali evo: za letovanje u hotelu sa pet zvezdica, u ko-
jem je sve što vidite dostupno i besplatno, treba
izdvojiti, po mojim informacijama, najmanje 1.000
evra. U cenu je uračunat i avionski prevoz, ali često
je to letovanje od samo sedam dana. Treba naglasiti
da je iznos od 1.000 evra najniži, možda i malo nere-

all inclusive
alan, naročito ako odlučimo da na letovanje idemo,
kada se i ide, u sezoni. Onda taj iznos više nije 1.000,
već 1.500 evra, možda i više. Ako uzmemo prosečnu
zaradu u našoj zemlji, jasno je da letovanje za dvoje
od 2.500 do 3.000 evra postaje problem.
Međutim, znamo da problemi postoje da bi se
rešavali. Ne verujem da ću uspeti da vam rešim
problem sa novcem, priznajem, iako je to dobar ra-
zlog da odmah prestanete da čitate ovaj tekst. Ipak,
polako, cilj mog pisanija je nešto drugo.
Problem broj dva je psihičke prirode. Ne, nisam
stvarno psihički bolestan. Mada, ne treba nikada
biti ni toliko siguran u sebe. Ali, ni to sada nije važno.
Kada kažem da imam psihički problem sa all inclu-
sive ponudom u prelepom hotelu, mislim na onaj
osećaj da sam zarobljen u zlatnom kavezu u kome
se nalazi sve što mi treba, pa neću uspeti ili, još gore,
želeti ništa drugo da vidim.
Zamislite da se vratite sa letovanja iz, recimo,
Turske, bez ijednog poznanstva, večere u nekom
tamošnjem restoranu, razgovora i čuvenog cenk-
anja sa upornim prodavcima. Hajde, to možda još
i mogu da zamislim, ali neću i ne pristajem da mi
sve fotografije budu sa prelepog hotelskog bazena,
sa čiste, ali opet hotelske plaže, ili iz, naravno, hotel-
skog restorana. I tako redom, sa naglaskom na ho-
telski. To za mene znači letovanje bez duha i šarma;
bez otkrivanja starih ulica i gubljenja u njima, pa
traženja nekih poznatih delova, ne bi li se nekako
vratio; bez razgovora, a samim tim i upoznavanja sa
meštaninom i, naravno, bez vraćanja u sobu peške,
jer sam se malo duže zadržao u nekom malom,
zavučenom restoranu, koji mi je otkrio baš taj sa ko-
jim„nisam“ razgovarao. I, znate ono nepoverenje da
će vas slučajno taj sa kojim „niste“ razgovarali pre-
variti i poslati ko zna gde, ali ipak odlazite po uput-
stvima tog domaćeg stranca, pa šta bude. A skoro
uvek budu odlična hrana i vino.
Ključno pitanje je sada - ko meni brani da idem i da
obilazim grad, da jedem po tim malim, ušuškanim
restoranima i tako sve redom. Ako sam u all inclusivu
nisam u zatvoru! Jasno, to pitanje, barem za mene,
sasvim je opravdano. Ali odgovor je jednostavan -
novac. Za one koji imaju malo pristojnija primanja
to nije problem - oni mogu i da prošetaju, večeraju
i sve... Ali ja se, pre svega, obraćam ljudima koji su
odlučili da letuju malo iznad svojih mogućnosti. A
nas takvih je, čini mi se, mnogo.
Proživeo sam ja tako Isusove godine, a da all in-
clusive nisam doživeo. Čak sam bio i veliki protivnik
takvog načina letovanja. Sećam se da sam uvek pro-
nalazio dobre argumente za dokazivanje da je to

10 Svet na dlanu maj 2018.

„skupo i glupo letovanje“. Bili su još bolji i uverljiviji
od onih koje sam već naveo u tekstu, jer svi nekada
preterujemo kada želimo da budemo u pravu. Bio
sam isključiv da to neću i da je all inclusive za naivne
bogataše, mislim da sam te ljude nazivao i sterilnim
ljudima bez želje za nečim novim. I sada dolazimo
do onog dela kada se kaže kakav je to čovek bez
principa i izem ti čoveka koji nije pogazio neke svoje
principe. Ovaj deo priče mogao bi da se zove “Kako
sam zavoleo all inclusive”.
Te moje trideset treće godine života, negde
početkom juna, dobio sam poziv da otputujem
u Tursku. U pitanju je bila info-tura u organizaciji
agencija Big Blue i KonTiki. Pre toga sam dosta put-
ovao po zemlji i inostranstvu. Da kažemo, onako,
da sam pola sveta obišao, ali, eto, all inclusive sam
uvek izbegavao. Odlična prilika, besplatno ću videti
nešto za šta tvrdim da ne volim, pa šta bude.
Sada ću se potruditi da kažem nešto o all in-
clusive ponudi i hotelima sa pet zvezdica. Otišao
sam ja tako sa agencijom, aerodrom, čarter let,
tamo čekaju autobusi, voze nas do hotela. Bio i
vratio se. I? Šta nedostaje između? Kada sam se
vratio, prvo sam razgovarao sa roditeljima, pa sa
prijateljima. Sutradan odlazim na posao i kolege
me, naravno, pitaju kako je bilo. I ja krenem vrlo
nadahnuto i srećno da im prepričavam putovanje
po Turskoj. Čekaj, da li je to onaj čovek koji je sa
nipodaštavanjem govorio o ljudima koji odlaze
tamo u te luksuzne hotele? Pa, da počnem. Na pi-
tanje kako je bilo, kao iz topa odgovaram - ekstra.
Ljudi, ja vama ne mogu da objasnim kakve su to
sobe. Pa vadim telefon, pokazujem fotografije, ali
objašnjavam im da su one još lepše nego što su na
fotografijama. Pokazujem dalje hotel, jedan, drugi,
treći (info-tura podrazumeva obilazak i spavanje
u nekoliko hotela, da ne kažem mnogo). Svi traže
telefon da pogledaju. A onda bazeni, pa plaža. Kada
smo došli do hrane, e, tu je nastao pravi all inclusive,
svi su bili uključeni u razgovor i slušali šta smo sve
jeli i pili. Pokazujem im ajkulu od nekoliko metara
pored koje stojim i kažem kako ne znam da li je bila
za jelo, ali bila je tamo gde se uzima hrana i pored
nje su stajali kuvari, a ja sam već imao pun tanjir i
nisam želeo da pitam. Pravio sam se da znam zašto
je ta ajkula tu, ali i dalje me zanima šta je, u stvari,
radila u trpezariji. To nije kraj, naravno. Kako bih
dočarao šta je sve u ponudi, opisujem - tamo ima
sto od barem 200 metara na kojem su samo slatikši,
pa još toliki, samo za voće.
Dodajem, iako čovek ima toliko hrane za
doručak, ručak ili večeru, da ne može sve da stigne
ni da vidi, pa ni da da proba, nekad, ipak, ogladni
između obroka. Bilo je na plaži nas nekoliko no-
vinara i posle kupanja smo malo ogladneli. Setili
smo se neke pite koju smo jeli za doručak, bila je
stvarno nešto posebno, i pozvali smo konobara. I
dalje smo na plaži, naravno, i pitamo ga da li ima
negde neki restoran gde možemo da pojedemo
pitu. On nas je pitao da li možemo da se strpimo
desetak minuta. Odgovorili smo potvrdno i ispratili
ga pomalo čudnim pogledom. Dok se udaljavao,
pitali smo se zašto nam nije rekao gde da odemo
da jedemo. Dobro, možda nas nije
razumeo. Posle 10 minuta konobar
je došao sa jednom gospođom, sa
njima su bila još dvojica momaka koji
su doneli neki pleh i nešto što liči na
šporet. Pozdravili smo se i ta gospođa
je počela pred nama da razvija kore i
da nam sprema pitu. Da li treba da na-
glasim da smo mi i dalje na plaži, da je
prelepo more oko nas, da uskačemo
u vodu dok čekamo da pita zamiriše.
To se petnaestak minuta kasnije i do-
godilo. Mokri od kupanja uzimamo
komad vruće pite i, malo je reći, uživamo u svakom
zalogaju. Turci su all inclusive razvili do perfekcije.
Sećam se da su mi nekada to neki ljudi govorili, ali ja
se tada nisam slagao sa njima. Posle te pite, moram
da priznam, Turci su majstori za all incusive.
Gledam u kolege, svi su malo odlutali, potpo-
mognuti fotografijama i mojim pričama zamišljaju
kako bi izgledalo jedno takvo letovanje. Ali onda u
glas kažemo, ma nije to za nas, skupo je! Ipak, ne
odustajemo, previše je lepo da bismo sada odust-
ali. Računamo koliko, inače, potrošimo novca za
letovanje i šta dobijemo za te pare. Došli smo do
iznosa od minimum 600 do 1.000 evra po osobi.
Toliko potrošimo za letovanje mi koji još nemamo
decu. Za taj iznos odlazimo u prosečne sobe, putu-
jemo kolima od 12 do 24 sata, zavisno od destinaci-
je. Za taj novac odlazi se ne večere, ali se jedu pice
ili lignje, nešto do 10 evra, vino, hmm, bojažljivo
se bira najjeftinija čaša, a da ne bude baš previše
kiselo. Na plaži, jedna kafa i jedna voćna salata, a za
ručak tamanimo giros ili kebab. To znači da na moru
vodimo život sličan ili isti kao kod kuće - stalno
pazimo šta i gde trošimo, prebrojavamo, nerviramo
se ako platimo nešto pa nam ne bude po ukusu ili
meri. Po pravilu, spavamo u lošijim sobama od onih
koje imamo kod kuće, ali imamo more i na odmoru
smo. To je bio zaključak. A šta je smisao letovanja?
Za nekoga da nešto novo vidi, za nekoga da se od-
mori i opusti, ali svako na odmoru voli da priušti
sebi ono što nema. Za početak, to je more. Ali zašto
da deset dana ne budemo u boljim i lepšim sobama
od onih u kojima živimo tokom cele godine? Zašto
da ne jedemo bolju hranu od one koju imamo, ne
samo kod kuće nego i u restoranima u koje odlaz-
imo? Zašto da ne pijemo skuplja pića, zašto da ne
probamo neke nove koktele, zašto da ne uživamo u
kafama i voću na plaži, zašto da se 10 dana u godini
ne osećamo bolje? Ko to ne voli? E, to je all inclusive
u Turskoj.
A sada da se vratimo na početak i na problem
broj 1 - novac. Džabe carski tretman kada nema
novca. Ali ako potrošimo između 600 i 1.000 evra za
prosečno letovanje, i to radimo svake godine, zašto
se ne bismo jednom počastili i osetili avanturu naz-
vanu hotel sa pet zvezdica i all inclusive? Na kraju,
kada bi čovek plaćao sve to što ima za “džabe” u
hotelu u Turskoj, kada bi jeo i pio koliko hoće i šta
hoće, tog kvaliteta, kada bi išao u saune, obilazio
akva parkove, kupao se na najlepšim plažama,
putovao avionom? Eto, samo toliko. Predlažem da
napravite računicu pa da onda kažemo da li je all
inclusive skup ili ne. Ja sam došao do jednog po-
datka, hotel sa pet zvezdica, all inclusive i avion za
dvoje skuplji je za oko 1.000 evra od aranžmana koji
podrazumeva vožnju automobilom, hotel sa dve,
možda, tri zvezdice sa polupansionom i sa tri večere
u restoranima za 10 dana, naravno, sa po jednom
kafom na plaži i jednim sendvičem ili voćnom sala-
tom na dan. Ne nagovaram, samo predlažem da
svako barem jednom sebi priušti takvih 10 dana.
Dalibor ŽARIĆ
maj 2018. Svet na dlanu 11
Svečanost u vitkoj čaši

Šampanjac
amalgam prirode
i umetnosti
U Eperneu, gradiću sa oko 20.000
stanovnika nalazi se i svojevrsna
ulica-avenija šampanjca u kojoj je i
najveći svetski proizvođač, kuća
“Moet&Shandon”. Tu nastaje
čuveni “Dom Perinjon”

12 Svet na dlanu maj 2018.

K
ada iz Pariza krenete severoistočno u pravcu
doline reke Marne, koja se tu, kod Pariza,
uliva u Senu, stižete u Pikardiju. Tačnije u
departman Marna, odnosno u Šampanju,
najsevernije francusko vinogorje u kome se proiz-
vodi njegovo veličanstvo šampanjac, čuveno piće
uz koje se po tradiciji, u svetu i kod nas, prosla­vljaju
mnogi bitni datumi. Ako pri tome imate čast i zado-
voljstvo da je na tom putu vaš vodič šarmantna i
zgodna Sofi, onda je uživanje potpuno. Osim što
vozi minibus, ona naizmenično daje objašnjenja
na besprekornom engleskom i španskom, naravno
pored francuskog. Četvoro sredovečnih Brazilaca,
mladi američki par i nas dvojica Beograđana, o čijim
godinama nećete saznati ništa čak ni do kraja ove
priče, malo je društvo pod njenom dirigentskom
palicom.
Pitoma dolina i brežuljci oko Marne bili su poprište
teških borbi u I svetskom ratu o čemu svedoče brojni
spomenici i vojnička groblja. Sve ostalo prepuno je
zelenila, sjajno negovanih vinograda, doteranih bo-
gatih sela i varošica između kojih vijuga reka široka
oko tridesetak metara. Samo penušavo vino koje
je proizvedeno ovde, na 35.000 strogo omeđenih
hektara, po vrhunskoj tehnologiji razvijanoj sad već
vekovima, ima pravo da nosi ime šampanjac! Kara-
kteristike zemljišta i klime su posebne, a koren loze
prodire u dubinu i do 25 metara. S obzirom na to da
je ispod zemlje krečnjak, takođe osobitih svojstava,
loza nikad nema ni premalo ni previše vlage. Vino-
gradi mogu da traju i do 100 godina, ali se čokoti
obično menjaju na 60 godina, što je i otprilike radni
vek jednog vinogradara. Najcenjeniji su oni vino-
gradi koji se nalaze na južnim i jugozapadnim ob-
roncima. I dan-danas, berba je isključivo ručna, iako
je sve drugo mehanizovano. U celom kraju ima 200
vinarija od kojih su dve vrlo velike i svetski čuvene,
ali o njima malo kasnije.
Put nas najpre vodi u Rems, gradić od oko
100.000 stanovnika, gde se nalazi čuvena istoime-
na katedrala. Naziv je dobila po svom utemeljivaču
svešteniku Remiju. Sadašnja katedrala, četvrta u
nizu na istom mestu počev od VII veka, sazidana
je krajem XII veka. Posebno je značajna jer je to
krunidbena katedrala francuskih kraljeva u kojoj
je od XIII veka do 1838. godine krunisano 25 fran-
cuskih kraljeva! Impresivnih je dimenzija i sa divnim
vitražima, još ima originalnih mada je dobar deo
stradao u bombardovanju grada u II svetskom ratu.
Obnovu u oltaru uradio je Šagal, šta više o tome
reći. Pred crkvom, na pločniku, stoji spomen-ploča
iz 1962. godine, kada su tadašnji predsednici, gen-
eral De Gol i nemački kancelar Konrad Adenauer
prisustvovali službi u znak pomirenja dva naroda.
Tu je i omanji spomenik Jovanki Orleanki.
U Remsu je i čuvena vinarija “G. H. Mumm” koju
su 1827. osnovala tri brata došavši iz Nemačke! Bilo
je to prvo iznenađenje! Kada je reč o imenu, G. H.
su inicijali jednog od kasnijih, najuspešnijih poto-
maka porodice. Ako ste nekada gledali, a sigurno
jeste, kada se pobednici neke od trka Formule 1
na pobedničkom postolju prskaju šampanjcem, a
pomalo i popiju, u pitanju je njihov čuveni proiz-
maj 2018. Svet na dlanu 13
vod, “Kordon ruž” (Cordon Rouge). U spektaklima
te vrste posebno se isticao Mihael Šumaher, sed-
mostruki šampion Formule 1.
Inače, ovaj naziv u prevodu znači “crvena traka”,
i predstavlja posebnu, fino balansiranu mešavinu
77 vrhunskih šampanjskih vina koja se odlikuju
svežinom i intenzitetom. To je ponos ove vinarije.
Posetiocima se najpre pusti kratak film o isto-
rijatu i prozvodnji, a onda se silazi u podrume.
U svim podrumima vlažnost vazduha je između
83-85%, temperatura 10-12 stepeni, pa ako niste
adekvatno obučeni može biti i neprijatno hladno.
Usledilo je i drugo veliko iznenađenje! Prvo vrenje,
posle berbe i muljanja, ne dešava se više u drven-
im buradima već u betonskim kockama, iznutra
obloženim keramičkim pločicama. Njihov kapacitet
je prosečno 7.000 litara i budući šampanj tu ostaje
oko 14 dana, a zatim se pretače u rezerve ili boce.
Proces postepenog prelaska iz drvenih buradi ka
savremenoj tehnologiji tekao je vrlo postepeno u
ovoj vinariji - od 1955. do 1991. godine. Trenutno se
čuva oko 25 miliona boca na dozrevanju koje traje
od tri do sedam godina.
Ujednačenost kvaliteta je vrhunsko i najveće
majstorstvo. Postiže se kombinovanjem vina iz
raznih godina, a vrlo retko iz jedne iste. Poslednja
takva odlična godina kada je šampanj pravljen od
sve tri sorte iz iste godine bila je 2000. Tu odgovo-
rnu dužnost obavlja majstor podruma. Ova dobro
čuvana poslovna tajna zahteva mnogo znanja i
iskustva, te sjajan nos, nepce i oko. Šampanj se pra-
vi od tri vrste vinskog grožđa: pinot noira (crni bur-
gundac), šardonea i pinot meuniera koji učestvuje
svega 1%, dajući vinu svežinu. Može i bez ovog
trećeg tako da odnos bude 50 prema 50, kao i neke
druge varijante.
U podrumima ove vinarije je i jedan od najs-
veobuhvatnijih svetskih muzeja o proizvodnji
šampanjca. Izvozi se oko 60% proizvodnje u ceo
svet, najviše u Severnu Ameriku i Japan. Oni proiz-
vode oko ¼ ukupne proizvodnje u oblasti. Iako i
dalje nosi porodično ime, danas je vlasnik ogromni
konglomerat koji obuhvata parfeme i modu (Given-
shy, Kenzo....) i još mnogo toga iz domena luksuzne
robe.
Krenuli smo put gradića Eperne (Epernay) preko
predivnog sela Ovijara (Hautvilliers) u kome se na-
lazi crkva u kojoj je služio i gde je sahranjen čuveni
monah Dom Perinjon (Dom Perignon), 1638-1715.
On je prvi otkrio da se vino iz Šampanje odlikuje
retkom osobinom, penušanjem, što je stalno
usavršavao i po čijem je imenu ovaj postupak danas
poznat u celom svetu.
U Eperneu, gradiću sa oko 20.000 stanovnika na-
lazi se i ulica-avenija šampanjca u kojoj je i najveći
svetski proizvođač, kuća “Moet&Shandon”. Tu nas-
taje čuveni “Dom Perinjon”!
Oni prozvode 2/3 šampanjca u oblasti, podrumi
se protežu u dužinu 28 km, dok su galerije u tri
nivoa! Od 58 vinograda na najboljim položajima,
ova kuća je vlasnik ukupno 38 klasifikovanih kao
„Grand Crus“, odnosno „Premiers Crus“. Redovan
gost je svojevremeno bio i Napoleon na svom

14 Svet na dlanu maj 2018.

povratku ili odlasku iz Pariza. Kada prođe zima,
pretočeno vino se meša u odnosima koje određuje
majstor podruma, a zatim se dodaju selekcionisani
kvasci i liker sastavljen od šećera u vinu. Sve se to
potom izmeša, stavlja u flaše, a vrenje šećera u
alkohol i ugljendioksid daje penušavost pri čemu
pritisak u flašama narasta do 6 atmosfera! Flaše
se iz ležećeg položaja lagano uspravljaju do skoro
potpuno uspravnog stava na čepu u drvenim stalc-
ima. One se svakodnevno i okreću, za 1/4, ili 1/5 ili
1/6 okreta, sve sa ciljem da talog dođe na dno, tj.
na metalni čep. To je posao specijalno obučenih
radnika koji zavisno od veštine dnevno okrenu
15-25.000 flaša! Dešava se povremeno da poneka

zbog visokog pritiska i eksplodira, pa uništi i neke

oko sebe. Kada dođe vreme otpreme, grlić boce se
naglo hladi na -26 stepeni i brzo, u vremenu kraćem
od 10 sekundi, pritisak izbaci zamrznuti talog i čep!
Za to je takođe potrebna izuzetna veština. Zatim se
zatvara poznatim čepovima sa žicom, dobija svoju
minuciozno doteranu etiketu i otpočinje put prema
svom odredištu.
Flaše idu od standardnih veličina, pa sve do onih
od 6, 9 i 20 litara! Samo u poznatom lokalu “Mulen
Ruž” u Parizu, svake večeri se na dve predstave ot-
vori oko 1.500 boca!
Po obilasku podruma u svakoj vinariji, obavezna
je i degustacija što je svakako i najlepši deo priče.
Ambijent je odgovarajuće uređen, tu je i prodavnica
sa velikim izborom prema želji i džepu. Tu si i kom-
pleti vitkih čaša sa amblemima vlasnika i sve drugo
što je u službi veličanstvenog pića.
Slava šampanjca upravo je u tome što najbolje
odražava veselje i radost života. Živeli!!
 Dr Stevan Buković
maj 2018. Svet na dlanu 15
16 Svet na dlanu maj 2018.
Kefalonija
Ostrvo uzbudljivih
paradoksa
O
strvo Kefalonija je najveće iz grupe
ostrva koja geografski pripadaju
Jonskom arhipelagu. Ostrvo uz-
budljivih paradoksa, ali i s jed-
nom od najlepših plaža ne samo Grčke.
Šljunkoviti Mirtos, izdvojen od gradskih
i turističkih naselja, simbol je ostrva. I
avantura za one namerne da uživaju u
miru božanske prirode kojom
je okružena. Njena bajko-
vitost, kao prirodna kulisa,
ovekovečena je u filmu
„Mandolina kapetana
Korelija“. Ako su ovde
uživali Nikolas Kejdž
i Penelopa Kruz,
sigurno je da ćete i
Vi. Čekaju vas gas-
tronomski specijalite-
ti, dobra vina, zanosna
muzika i beskrajne
plaže nestvarne ambijen-
talne lepote. I još ako sve do-
punite krstarenjima do Itake ili
Skorpiosa, odmor na ostrvu Kefalonija
pretvoriće se u nezaborav.
Veruje se da je ostrvo ime dobilo na osnovu
samog izgleda - „ostrvo s glavom“ (grč. ke-
falo - glava), ali i da je nazvano po mitskom,
antičkom heroju Kefalosu.
Najveće mesto na Kefaloniji je Argostoli,
nov i moderan gradić sagrađen posle razornog
zemljotresa (1953). Sa 8.000 stanovnika, glav-
ni je grad prefekture Kefalonija i Itaka. Na Itaci,
četiri kilometra udaljenom legendarnom os-
trvcetu
je prema
predanju rođen Odisej,
junak Homerovog epa
„Odiseja“.
Arheološka istraživanja
ukazuju da prve ostrvske naseo-
bine datiraju još iz perioda paleolita.
Pronađeni su i tragovi iz neolita (6000-2600.
godine pre n. e.), kao i iz bronzanog doba.
Hidrološke i geološke specifičnosti ovog
podneblja prouzrokovale su pojavu svo-
jevrsnih prirodnih fenomena, koje ostrvu daju
posebnu draž.
U priobalju, kod mesta Katavotres, postoje
velike pukotine u terenu nastale rasedanjem
tla pre nekoliko miliona godina. Tone mor-
ske vode ulivaju se u ovaj nestvarni prostor
stvarajući utisak kao da more ponire.
Površina: 781 km2
Dužina
obalske linije: 254 km
Glavni grad: Argostoli
Jednako uzbudljivo je i jezero Avi-
tos. Prema legendi, ovo „jezero bez
dna” budilo je interesovanje ljudi od
davnina. Ono što se pouzdano zna
jeste da niko do danas nije izmerio njeg-
ovu dubinu.
Kunopetra ili „stena koja vibrira“ na po-
luostrvu Paljuri još je jedan od fenomena
Kefalonije. Poznata je po tome što se sve do
razornog zemljotresa 1953. godine pomer-
ala, verovatno prenoseći tektonske pokrete
unutrašnjih sila Zemlje.
Najlepše ostrvske plaže su Makrijalos i Skala,
a najpoznatija je Mirtos, za koju mnogi tvrde
da je jedna od najlepših na Mediteranu. Na
njoj su snimljeni fragmenti filma „Mandolina
kapetana Korelija“.
Ukras glavnog grada Argostolija je veliki
most sa mnogobrojnim lukovima koji pov-
ezuje obale gradske lagune. Turisti ne zaobi-
laze ni gradski Arheološki muzej sa brojnim
eksponatima pronađenim na drevnim ostrvs-
kim lokalitetima. U Etnografskom muzeju
može se videti izuzetno bogata kolekcija vi-
zantijskih ikona.
Onima koji prvi put dolaze na Kefaloniju
preporučujemo da probaju čuveno vino „Ro-
bola“, sir „mizitru“ i kefalonijski med.
U mestu Poros je luka iz koje polaze trajekti
put Peloponeza. Ovde je i veliki broj restorana
sa bogatom ponudom sveže ribe i specijaliteta
od morskih plodova.
Markopulos, turističko naselje na jugozapa-
du ostrva, centar je religioznog turizma. Svake
godine, od 6. do 15. avgusta, iz mesne crkve
i zemljišta oko nje izranja na stotine manjih
zmija sa krstom na glavi. Zmije nisu otrovne
i narod ih, uz verovanje da donose boljitak,
stavlja deci na glavu ili na obolela mesta na
telu. Fenomen zmije s krstom na glavi još nije
naučno objašnjen.
Na samo tri kilometra od gradića Sami na-
lazi se idilični Karavomilos. Poznat je po prele-
poj plaži i moru koje „kao da vri“, jer sa mor-
skog dna izbija voda „nestala“ u ponorima
Katavotresa.
maj 2018. Svet na dlanu 17
Zakintos

Kopno u beskrajnom
plavetnilu mora Površina: 402 km2
Dužina
obalske linije: 123 km

B
Glavni grad: Zakintos
ajkoviti Zakintos, ušuškan u vodama
Jonskog mora, za Mlečane je bio
cvet Istoka. Iz vazduha, ukrašen
zelenom odorom maslinjaka i
nestvarnim koloritom lavande i mirte, Istoimeni
deluje kao da pluta beskrajnim plavet- glavni grad je i
nilom mora. U mnogo čemu autentičan upravno središte ove oblasti. Pored
i čaroban, oduvek je bio više od inspi- njega, brojne turističke sadržaje na ostrvu
racije za one koji su ga posećivali. nude i Argasi, Vasilikos, Lagans, Planos, Alikes,
Njegov ukras je fascinantna Maherado, Keri, Volimes i Maries.
plaža Navagio s tepihom od Arheološka iskopavanja dokazuju da je Za-
belih kamenčića. Jedini kintos bio naseljen još u doba neolita. U svojim
put do nje je - mo- remek-delima „Ilijadi” i „Odiseji”, ostrvo pominje
rem. Ali to je samo i slavni Homer uz objašnjenje da je njegov prvi
delić iz ponude stanovnik, oko 1.500. godine pre n. e., bio Zakintos,
ovog nestvarno sin kralja Troje Dardana, koji je na ostrvo stigao sa
lepog ostrva. svojim vojnicima.
U turističkim Zakintos ili Zante je glavni grad ostrva. Veliki
mestima ostrva Prirodni je zemljotres iz 1953. uništio je mnoge od građevina
su hoteli i apart- rezervat endemične vrste mor- otimajući gradu do tada naglašenu arhitektonsku
mani koji imaju skih kornjača (caretta-caretta), posebnost. Od Venecijanske tvrđave iz 1646. go-
svoje plaže, bazene, koje na južnim plažama Zakintosa dine, na uzvišenju iznad grada, ostali su samo frag-
neophodan mir ali polažu jaja. U cilju opstanka vrste, menti spoljnih zidova.
i sve druge blagodeti ovo područje ima status nacionalnog U mestu Argasi je nekoliko zanimljivih spome-
ukrašene bogatstvom ekološko-maritimnog parka. Ostrvo je i nika, srednjovekovna kula i stari kameni most, sa
mediteranske kuhinje začinjene stanište retke vrste morskih foka zvanih kaluđer manastirom Panagia Skopiatisa na brdu Skopios.
zvucima prelepog grčkog melosa... (monachus-monachus). U Vasilikosu se nalazi nekoliko interesantnih cr-
Zakintos je treće po veličini ostrvo Jonskog arhi- U velikom zemljotresu sredinom 20. veka ostrvo kava (Sv. Nikola i Panagia Dakrius sa freskom „Bogo-
pelaga i drugo po naseljenosti sa 38.000 stanovni- je doživelo veliko razaranje tako da danas, osim rodica sa suzama u očima”), ali i muzej sa bogatom
ka. Postoji legenda da je ime dobilo po junaku Za- crkve Svetog Dionisa, zaštitnika ostrva, nema stari- kolekcijom narodnih nošnji.
kintosu, sinu trojanskog kralja Dardana. jeg istorijskog jezgra. Ostrvo ima međunarodni aerodrom s
mogućnošću sletanja skoro svih tipova putničkih
aviona. Udaljen je šest kilometara od centra
glavnog grada Zakintosa.
Zaštitni znak je plaža Navagio sa kristalno čistim
tirkiznim morem i belim oblucima, do koje se može
stići isključivo iz pravca mora i to po vremenu do-
brom za plovidbu.
Uz plaže i čisto more, Zakintos turistima nudi i
niz drugih sadržaja. Pre svega, izuzetne restorane i
dobar provod u noćnim kubovima.
Brojni turisti, osim na ovoj, uživaju i na plažama
Alikes, Argasi, Banana, Buka i Navagio. Na severo-
zapadu ostrva, u blizini sela Volimes, nalazi se
poznata Plava pećina. Organizovani obilasci ostrva
brodom podrazumevaju i uživanje u njenim viso-
kim svodovima, bezbrojnim kamenim lukovima i
čudesnoj igri svetlosti i boja koje se prelivaju u svim
nijansama.
Ostrvska atrakcija je i postvizantijski Muzej umet-
nosti, kao i Muzej Dionisosa Solomosa posvećen
umetniku i pesniku, autoru teksta grčke nacionalne
himne, čiju je muziku komponovao Mantaros.

18 Svet na dlanu maj 2018.

Krf

Raskoš s Površina: 592 km2

blagodetima sunca
Dužina obalske
linije: 217 km
Glavni grad:
Kerkira (Krf)

K
rf, ostrvo dragulj Jonskog arhipelaga, znano
i kao jedinstven spomenik stradanja srpske
vojske u Prvom svetskom ratu, omiljena je
i višedecenijska destinacija turista iz celog
sveta. Bujna vegetacija, nestvarni pejzaži, prelepe
plaže, kristalno čisto more, kao i raskošna arhi-
tektura i senovite gradske kamenite uličice,
uz šarm pitoresknih ribarskih sela, čine ga
magično privlačnim. Brojni letnjikovci dokaz su
da su u blagodetima sunčanog Krfa nekada
uživali i kraljevi. Možete i Vi danas. U osnovan 1228. godine.
ponudi su najbolji hoteli i hotel- Međunarodni aerodrom „Io-
ski kompleksi. Za emocijom annis Kapodistrias“ udaljen je samo tri
ispunjene preporučujemo kilometra od grada Krfa. Sa po nekoliko
Kanal ljubavi, a za ostale polazaka dnevno, odavde saobraćaju re-
plažu Sidari sa nekoliko dovne avio-linije do Atine i Soluna.
božanstvenih uvala zas- Gradski i međugradski autobuski saobraćaj
trtih beličastim peskom i izuzetno je dobro organizovan. Taksi služba radi
sitnim šljunkom. Idealna janske danonoćno. Veliki broj rentakar agencija nudi uslu-
je za odmor porodica s de- kulture, koja je vidljiva i u gu iznajmljivanja automobila i skutera, što je među
com, ali i romantične duše starom jezgru grada. turistima veoma popularan vid obilaženja ostrva.
jer je i ceo Krf - romantična Ahilion je palata austri- Izuzetno je razvijen i pomorski saobraćaj. Iz ve-
priča. jske princeze Elizabete, koja like gradske luke svakodnevno saobraćaju trajekti
Krf leži u Jonskom moru, na je rado provodila vreme na Krfu. koji povezuje Krf i Igumenicu, dok se redovnim
severozapadu Grčke, udaljen tri Ova neoklasična građevina udalje- brodskim linijama stiže do ostrva Paksi, Antipaksi,
kilometra od albanske obale i 15 km od na je 10 kilometara od grada. Okružena Lefkade, Kefalonije i Zakintosa.
obala Epira. Posle Kefalonije, drugo je po veličini je prelepim vrtom u kojem je statua ranjenog Ahila Krf je i grad festivala. Izdvajaju se festival „Svet-
ostrvo Jonskog arhipelaga, koji Grci zovu još i Sed- (Umirući Ahil), po kojoj je palata nazvana Ahilion. lost i zvuci“, Kriket festival i Festival u čast Svetog
moostrvlje (Eftanisia). U mestu Paleokastrica, 16 kilometara udaljenom Spiridona. Manifestacije se održavaju uglavnom u
Najveći i glavni grad je Krf (grč. - Kerkira; engl. - od prestonice, nalazi se manastir Bogorodice Marije letnjim mesecima, na gradskim ulicama i trgovima.
Corfou) sa oko 40.000 stanovnika. Prema legendi,
grad i ostrvo nazvani su po nimfi Kerkiri.
Na ostrvu Vido, udaljenom nekoliko kilometara
od Krfa, ispisane su najtragičnije ali i najslavnije
stranice srpske istorije. Spomen-kosturnica i „Plava
grobnica“ posvećeni su sećanju na događaje iz
Prvog svetskog rata i boravak srpske vojske na Krfu.
Srpska kuća, u samom gradu Krfu, danas je muzej
posvećen događajima iz perioda 1916-1918. go-
dine. U „Plavoj grobnici“ je sahranjeno oko deset
hiljada srpskih vojnika.
Grad Krf jedan je od najlepših ostrvskih gradova
ovog regiona. Ne ubraja se u tipične grčke gradove
jer je uticaj Venecije, pod čijom je vlašću bio vekovi-
ma, ostavio prepoznatljiv trag.
Centralnim delom grada dominira trg Esplanada,
najveći trg na Balkanskom poluostrvu.
Crkva Svetog Spiridona, zaštitnika ostrva, jedna
je od znamenitosti Krfa. Ovo sveto zdanje iz 16.
veka oslikano je vizantijskim ikonama neprocenjive
vrednosti. Posebnu pažnju privlači izložen srebrni
sarkofag sveca.
Gradska kuća (1663) primer je savršenstva veneci-
maj 2018. Svet na dlanu 19
Kefalonija u 11 slika

Zalazak sunca na plaži Petani

Ako se ovog ili nekog drugog leta uputite put
Kefalonije, bez dileme jednog od najuzbudljivijih
ostrva Mediterana, bilo bi lepo da znate i ovo.
9. Između mesta Agia Efimia i Sami postoji
nekoliko plaža koje se nalaze u neposrednoj
Idemo redom: blizini asfaltnog puta ali i skrivene u prelepim

1. Pre odlaska na ostrvo Kefalonija, obavezno

pogledajte sada već kultni film “Mandolina ka-
prirodnim uvalama. Zbog neuređenosti, uz uslov
da zaista želite da uživate baš na njima, obavezno
ponesite veliki peškir…
petana Korelija”. Penelopa Kruz i Nikolas Kejdž su
posle završne klape odlučili da u mestu Fiskardo
kupe kuće u kojima su stanovali dok se film sni-
5. U neposrednoj blizini vinarije nalazi se ma-
nastir Svetog Gerasima, zaštitnika ovog ostrva.
mao. A onda su u Fiskarado došli i neki drugi lju- Da li slučajno ili…
di. Svratite obavezno i Vi.

10. Ukoliko ste romantična i zaljubljena

duša, onda je Kefalonija vaš pravi izbor. A ako
uz sve uživate i u prizoru zalaska sunca, onda taj

2. Već na prvom koraku shvatićete da Grci na

Kefaloniji nisu isti kao Grci na nekim drugim os-
trvima ili kopnu Grčke. Dočekaće Vas s osmehom,
ponašaće se prema vama kao da se poznajete sto
godina, rado će se našaliti i na vaš i svoj račun,
uvek će Vam pomoći kao da ste im prvi i najdraži
komšija i na kraju Vas i pozvati da zajedno popi-
jete uzo ili…
6. Za sve sladokusce, u glavnom gradu Ar-
gostoliju, nezaobilazna stanica je poslastičarnica
veličanstveni trenutak dočekajte obavezno na
plaži Petani. Tu lepotu ni pesnici nisu uspeli da
pretvore u stihove.
“Premier” u kojoj je u ponudi više od 20 vrsta sl-
adoleda napravljenog po specijalnom receptu i
od kozijeg mleka.

11. I na kraju podsećam: Kefalonija je je-

dinstvena i pomalo divlja... Dolaskom na ovo os-

7. Uz milion drugih, jedan od razloga zašto

treba da iznajmite rentakar kad ste na Kefaloniji
trvo sigurno je da ćete i Vi zapaziti nešto sasvim
posebno što će Vas za sva vremena asocirati na
ovaj raj Jonskog mora. Katarina Milutinović
jeste i taj što se u malom selu Kaminarata, odnos-

3. Melisani pećinu posetite pod obavezno.

Nastala je kao prirodni fenomen, odnosno kao
no taverni ovog seoceta, kažu meštani, služi na-
jbolja jagnjetina.

posledica razornog zemljotresa 1953. godine.

Najbolji trenutak da je doživite u punom sjaju
jeste da je obiđete u podne kad je sunce u ze-
nitu i kada je igra boja i senki u pećini više nego
zadivljujući prizor.

8. Kefaloniju ukrašava i bezbroj lepih plaža.

Najčuvenija je čarobni Mirtos. Preporuka je da
zbog velikih gužvi ovu plažu ne posećujete u
danima vikenda.

4. Ljubitelje vina čeka veliko iznenađenje,

odnosno zadovoljstvo ispijanja vrhunskog vina s
imenom robola. Reč je o belom vinu koje se dobija
od autohtone vrste grožđa što uspeva na ovom
sunčanom ostrvu. Ovu vinariju jednako rado
posećuju i stanovnici Kefalonije kao i brojni turisti.

20 Svet na dlanu maj 2018.

Letnja mini-razglednica Grčke
Rajski ugao
Egejskog mora
Drugo po veličini ostrvo Sporada koje predstavlja zeleni, rajski ugao
Egejskog mora. U jednom od brojnih živopisnih zaliva, tražeći mir i zaštitu
od morskih vetrova, smestila se luka Hora Skopelu, glavni grad ostrva s
karakterističnim uličicama i autentičnim šarmom ovog dela Mediterana.
Skopelos je uistinu ostrvo mnogobrojnih uvala, idealnih za odmor
i uživanje, zelenih oaza koje se na povetarcu miluju sa plavetnilom
morske vode. Boravak na ovom rajskom ostrvu s lakoćom vas opija
hedonističkim zanosom s nenametljivom potrebom da ničim ne
narušite tradicionalni kolorit čiji deo su i najuskusnije šljive
koje rastu u Grčkoj... Sa Skopelosa svi, za uspomenu,
nose i delić bogatstva narodne radinosti u
kojoj, po vrednosti i mašti, dominira
nadaleko čuvena keramika...

Skopelos

Ha
lkid
iki

Omamljive Božanstven
nijanse plavog sklad raskoši
Zeleno poluostrvo sa tri kraka, kao tri prsta - Atos, Sitonija i

Rodos
R o -
dos je ime najvećeg
i najlepšeg ostrva u arhipelagu
Dodekaneza, grupe od 12 sunčanih ostrva Egejskog
mora. Prijatna klima i letnji vetrovi sa mora koji donose osveženje,
impresivno istorijsko nasleđe i zelenilo kao u botaničkim baštama kojim su
okruženi hoteli i turistička naselja, čine ga savršenom letnjom destinacijom za sve
uzraste i ukuse. Omamljivo plavetnilo neba i mora, nestvarne plaže, mir uvala i za-
tona okupanih suncem, vrhunski hoteli svih kategorija... Dodatak na lepotu Rodosa
je i zanosna grčka muzika, božanstveni gastronomski specijaliteti, najbolje vino... I
još nešto: za samo sat i malo više, stiže se do ostrva na kojem su i bogovi uživali.
Kasandra, božanstven su sklad raskoši prirode u Egejskom moru...
Halkidiki je tamo gde se letuje. S uživanjem i velikom radošću.
More je prozračne plave boje s nijansama tirkiza i zelenog spe-
ktra. Plaže su uglavnom peščane sa zelenilom šuma i maslinjaka
u zaleđu....
Duga šetališta, pitoreskna mesta s fascinantnim južnjačkim
šarmom... Prodavnice i taverne, pogled na zalazak sunca. Na ura-
banizovanim prostorima izgrađeni su hotelski kompleksi. Plaže
sa sertifikatom EU kao dokazom koliko je more bistro i čisto... Po
mnogima, Halkidiki je jedan od najlepših kutaka Mediterana. Ili
pravo mesto za nezaboravan odmor.
maj 2018. Svet na dlanu 21
Skopelos je takođe jedan od ukrasa Egeja
geja

Susret s

Milion
mediteranskim
fokama
Zajedno sa ostrvima Skijatos, Alo-
nisos i nekoliko manjih, Skopelos je deo

nijansi
Nacionalnog parka Marina, u kome žive
retke životinjske vrste, među kojima su
najpoznatije mediteranske foke.
Prema legendi, Skopelos je pronašao
Stafilos, sin boga Dionisa i princeze
Adrijane od Krita. Kroz istoriju, Skopelos

zelenog
je bio u posedu antičke Atine, starog
Rima, Vizantije, Mletačke republike,
Otomanskog carstva, a od 1830.
je u posedu savremene Grčke. Prvi
stanovnici ostrva bili su doseljenici sa
Krita.
Na celom ostrvu postoji čak 365 crka-
va i manastira i svaka je svedok bogate
istorije. Najpoznatiji su Evangelistrija,
posvećen Devici Mariji, Preobraženski Crkva Agios Ionanis je zbog specifičnog
manastir, Episkopi i Agia Varvara. položaja na steni izabrana za snimanje
venčanja u mjuziklu “Mama Mia”. Tokom
letnje sezone često se mogu čuti melodije iz
ovog mjuzikla, kako na Skopelosu, tako i na
susednom Skijatosu

22 Svet na dlanu maj 2018.

Z
a Skopelos se može reći da je najzele-
nije ostrvo u Egejskom moru. Retko gde
u Grčkoj možete videti toliko borovih
šuma i maslinjaka kao na Skopelosu.
Mirno i opuštajuće, ono još uvek odoleva maso-
vnom turizmu. U sezoni, iako ima dosta turista,
retko ćete naići na gužve. Ostrvo je puno rajskih
plaža na kojima svako može da izabere svoj
kutak.
Najbliža plaža gradu je Stafilos. To je velika,
široka uvala, sa plažnim barom i odličnom tav-
ernom iznad nje. Sa jedne strane plaže su stene,
a sa druge malo poluostrvo sa koga možete
preći na drugu neuređenu plažu. Plaže Milia i
Kastani korišćene su za kadrove kultnog filma
“Mama Mia”, koji je sniman na Skopelosu 2008.
godine. Kastani plaža je jedina peščana plaža
na ostrvu, sa kristalnom bojom mora i prirod-
nim hladom borova. Ležaljke, baldahini, muzi-
ka uz di-džeja na plaži dobar su izbor za mlade.
Odavde kreću brodići i jedrilice za okolne izlete
po ostrvu. Postoje prelepa mesta i uvale do ko-
jih možete stići samo sa mora i usput gledati
zanimljivu igru delfina. Najlepši zalazak sunca
doživećete na plaži Milia. Plaža je prirodno
podeljena stenama na dva dela i jedna je od
retkih na ostrvu gde postoje sportovi na vodi.
Panormos, Hovolos, Agios Ionanis… Svaka
je posebna na svoj način i trebalo bi ih sve
obići kako biste imali pravi doživljaj ostrva.
Skrivene i divlje uvale najbolje je da pronađete
sami, prema svojim željama.
Crkva Agios Ioanis je zbog specifičnog
položaja na steni izabrana za snimanje
venčanja u mjuziklu “Mama Mia”. Tokom let-
nje sezone često se mogu čuti melodije iz ovog
mjuzikla, kako na Skopelosu, tako i na sused-
nom Skijatosu. U podnožju crkve je i istoimena
plaža. Mnogi parovi baš na ovom mestu žele da
se zakunu na večnu ljubav.
Najveće naselje i glavni grad je Skopelos,
smešten na severu ostrva. Meštani ga zovu
Hora. Osvaja na prvi pogled svojom posebnom
arhitekturom, kućama bele boje sa crvenim
krovovima, cvetnim vrtovima i terasama, us-
kim uličicama... Sve kuće koje se grade moraju
biti u tradicionalnom stilu, bele boje sa prozori-
ma i balkonima od drveta. Blizu luke se nalazi
tvrđava sa koje se pruža prelep pogled na zaliv
i grad. U samom gradu se nalazi čak 125 crkava,
a najstarija je Agios Atanasios. Većina stanovni-
ka ostrva živi upravo u glavnom gradu. Pored
turizma, stanovnici se najviše bave uzgajanjem
vinove loze i maslina. Ljudi su vrlo srdačni i pri-
jateljski nastrojeni prema turistima. Sve će vam
ispričati ako se zanimate za istoriju ostrva, a
podeliće sa vama čak i recepte iz njihovih tav-
erna.
Pored glavnog grada, na ostrvu ima još
nekoliko zanimljivih mesta. Nea klima, selo na
obali mora, u podnožju planine, udaljeno je
18 km od glavnog grada i dosta posećeno od
strane turista. Glosa, drugo mesto po veličini
na Skopelosu, zajedno sa lukom Lutraki takođe
ima pravi ostrvski šarm.
Ukoliko želite da obilazite ostrvo, to neće biti
problem jer je lokalni prevoz dobro organizo-
van. Možete i po povoljnoj ceni iznajmiti mo-
ped ili auto i na taj način doći do željenih mesta.
Preporuka je da posetite i okolna ostrva, Ski-
jatos i Alonisos, za koja postoje organizovani
izleti.
Do Skopelosa možete stići avionom, auto-
busom ili kolima. Postoji i KonTikijev čarter let
do susednog Skijatosa, a zatim organizovan
prevoz feribotom do Skopelosa, koji je od Ski-
jatosa udaljen samo sedam kilometara.
Sigurna sam da će vas Skopelos osvojiti na
prvi pogled i da ćete taj poseban miris borova i
mora dugo pamtiti. Jasmina MOŠIĆ
maj 2018. Svet na dlanu 23
Pefkohori je srpska prestonica na Halkidikiju

Ubrzani
kurs
dobrog
odmora

24 Svet na dlanu maj 2018.

O
božavam da odsedam u divnim, skupocenim,
mirišljavim hotelima. Ali, pravo da vam kažem, dragi
moji putnici, isto tako obožavam i srpsku avan-
turu popularno nazvanu „paradajz turizam”. Čari tog
neslućenog robinzonovanja odlično sam savladala na ubrza-
nom kursu u Pefkohoriju, na Halkidikiju.
Grčka je keva, uz osmeh se šalimo na plaži, dok niz naše prsti
curi vrući giros i mirisni caziki, a u pesku drema hladan Mitos,
čuveno grčko pivo. E to vam je, dragi moji, čist paradajz tur-
izam! Milina, nema tu foliranata na bazenu skupocenog hotela,
našminkanih devojaka s plastičnim dugim noktima kô pera-
jima. Sve je onako kako jeste, što bi rekô naš narod! U Pefko-
horiju sam letovala bukvalno punu deceniju, nekada i dva puta
godišnje.
Šta sve možeš
Tamo sam naučila i sve dobro i sve loše. Prvo letovanje bilo
je sa grupom kolega sa Studija B. Hej, te godine smo se prisetili
đačkih ekskurzija. To je bio početak nezaboravnog druženja s
mojom Jelenom. Posle toliko godina, nas dve smo kao sestre.
Iako je ponekad u šali krivim za nezaboravno veče u lokalnom
klubu „Sushi” kod našeg dugogodišnjeg prijatelja Vagelisa Vi-
taskosa. Nikada do tada nisam probala alkohol. Dok smo svi
đuskali uz preglasnu muziku u klubu pored plaže, konobar
prilazi... Ja naručujem... Pomorandžu! Čujem negodovanje.
„Šta?! Donesite joj pomorandžu, ali s votkom! Ajde, ajde, kad
ćeš da probaš ako ne sad?!”, rekla je Bajka, kako je od milošte
zovemo, uz gromoglasan smeh. Moram priznati da mi se taj
„grčki specijalitet” dopao. Inače, kad smo kod koktela, nećete
verovati, u malom Pefkohoriju pravi se najbolji mohito na
svetu. Garantujem. Jednom sam čak i radila reportažu o tajni
tog recepta. Krivac, moj prijatelj Janis Laspas. Vlasnik „Flegra
Palace”. Za one koji vole fensi smeštaj, to je „the best” u Pefko-
horiju. Sećate se s početka priče... Divan hotel, odlična usluga,
sve mirišljavo... Fenomenalna lokalna hrana od povrća koje
raste u bašti blizu hotela, sveži plodovi mora od lokalnog riba-
ra, halumi sir na žaru sa džemom od smokve na vrhu, pa sočni
rižoto... Janis zna šta radi. Zato je njegov hotel mamac za turiste
iz čitave Evrope. Onima koji vole da se izležavaju na plaži, uz
divnu lounge muziku, pod senkom drveća i uz iste one speci-
jalitete iz „Flegre” preporučujem „Yalla Beach”. To je još jedan
Janisov izum, ali na drugom kraju, kako kažu na rogu, omiljenoj
destinaciji Srba na Halkidikiju, gde stalno pirka vetar kao da ste
u Egiptu.
Pefkohori je tokom leta, u najpozitivnijem smislu te reči,
prava ludnica. Popločanim ulicama jedva možete da prođete.
Za roditelje s decom - prava destinacija. Na sve strane igračke,
sladoledi, razne džidžabidže i ono što klinci najviše vole - luna-
park. Mada, kad malo bolje razmislim, deca ipak najviše vole
onog na suncu izgorelog čiku koji non-stop šeta plažom i viče
„Lukumades, luukumadeees”. Sočne, slatke i vruće krofne koje
se presijavaju na suncu. Deca su luda za njima, a roditelji ludi jer
im taj čika svaki dan izbije iz džepa po nekoliko evrića...
Raj za šoping
A za ono što žene najviše vole, šoping, Pefkohori je raj!
Sakriveni u malim lokalnim ulicama, čekaju vas ušuškani butici
s fenomenalnim, a jeftinim krpicama. Nisam ni znala da su Grci
tako maštoviti u izradi garderobe koja je i te kako kvalitetna.
Inače, u tim radnjama možete naći i svetske brendove koje
obožavamo, znatno su jeftiniji jer se uglavnom prodaju kao
roba s greškom. Oštećenja, verujte, teško možete i da primetite.
A često, kad kupite dve krpice, treću dobijete gratis. Zato smo
godinama moje drugarice i ja bile redovne mušterije. Ljubitelji
gratisa!
Uz bezbroj prodavnica, supermarketa, piljara... Razmislite da
li treba nositi toliko hrane iz Srbije. Često se desi da su poje-
dine namirnice po istoj ceni ili čak jeftinije nego kod nas. Naši
„domaćini na plaži” obožavaju grčki paradajz, pa već pomenuti
giros, suvlaki, pa razne smokve, grožđe, grčko kiselo mleko...
Nešto se ostavi za apartman, a mnogo šta se krka na plaži. Šta
znaju oni lekari, da ne valja u vodu punog stomaka. Paradajz
turizam probija sve granice! Sve pod parolom „Pa ovo nema
kod nas!”, moje drugarice Jelena, Jasmina, Ružica, Branka,
Ivana i ja smo tokom decenijskog bivstvovanja tamanile kan-
tice grčkog voćnog jogurta u neograničenim količinama... I ne
samo to. Za svakog je pravo iskušenje mala porodična pekara
iz koje vas mami miris vruće masne grčke pite... Nema dijete
u Pefkohoriju. A tek njihov domaći sladoled. Red do Haniotija.
Te od šumskog voća, pa sto vrsta čokoladnih kugli, pa na kraju
kako ne probati sladoled od oraha?! Pa ni toga nema kod nas,
nismo mi krive!
Pefkohori će mi zauvek ostati u srcu jer sam tu najduže
letovala, stekla iskrene prijatelje, sunčala se do iznemoglosti
bez kreme, a kad sam se vratila na posao, dve nedelje se nisam
pojavljivala na ekranu dok mi bar malo ne spadne boja. Majka
Caka me tu naučila da plivam, a kolega Kića da ronim. Nigde
se kao na plažama Pefkohorija ljudi tako zarazno ne kikoću.
Mi smo bili, što bi se reklo, najgori od sve dece! Krivac Saša, IT
stručnjak i najduhovitiji čovek na svetu, stalni član naše posade,
glas razuma svih nas devojaka i suprug naše Jelene. U mnogo
toga što smo mu prepričavale kada bismo u cik zore pravo iz
grčkih klubova banule na njegova vrata, ni sam nije mogao da
veruje.
Šalu na stranu, u Pefkohoriju ćete se osećati kao kod kuće,
samo što imate predivno plavo prozračno more! Divno je i kad
pada kiša koja vam oduzme kupanje. Talasi su neverovatni. Lju-
di predivni, Grci su zaista naša braća. Sakis je moj brat iz Grčke
koga sam upoznala baš u Pefkohoriju, a obožava Beograd.
Iskreno, dobro razmislite da se ovog leta uputite u i te kako
zanimljiv Pefkohori. Ono što se desi u Pefkohoriju, ostane u
Pefkohoriju...
P. S. U Pefkohoriju sam doživela pravu grčku ljubav, samo
što nisam nosila onaj medaljon kao u „Boljem životu”, ali sam
naučila sve ljubavne reči na grčkom.
Yasus!
Do sledećeg putovanja,
vaša Valentina Vanja Milenković
maj 2018. Svet na dlanu 25
Zapis sa korporacijske info-ture

Samo za Vas birali

su ono najbolje
Z
a samo sedam dana prešli su 3.500 kilo-
metara. Obišli su i upoznali gotovo svaku stopu,
uvalu i plažu, četiri grčka ostrva: Krf, Lefkada,
Kefalonija, Zakintos… Putovali su avionom, trajek-
tima i brodovima, mini-busevima... Pozamašnu kilometražu napravili su i
pešačeći.
Za sedam dana naš tim vrhunskih profesionalaca iz sektora komercijale i pro-
daje imao je i bliski susret sa onim što za novu sezonu nudi 31 hotel na ova četiri
predivna ostrva u Jonskom moru. Birali su za Vas one najbolje – hotele i apart-
mane na plaži ili u blizini plaže, u gradu ili nadomak grada, one u tišini i okružene
zelenilom kao i one koji daruju mogućnost odmora uz svakojaku zabavu… Saznali
su, kako bi mogli Vama da prepričaju, koliko košta iće i piće u gradovima ova četiri
biserna ostrva, iznajmljivanje rentakara, ulaz na ovaj ili onaj lokalitet. Odabrali su
hotele sa dve, tri i četiri zvezdice i sa različitom ponudom počev od noćenja s
doručkom, preko polupansiona pa sve do all inclusive varijante… Inisistirali su
na onom što Vi, kao gosti, želite da imate na odmoru… Brinuli su o svemu,
raspitivali se o svakoj sitnici a sve u želji da Vam prilikom kupovine
aranžmana i zaista preporuče ono najbolje…
Podsećamo: do ovih predivnih ostrva i ovog leta možete
da stignete specijalnim čarterima naše kompanije ali i
sopstvenim prevozom…

26 Svet na dlanu maj 2018.

maj 2018. Svet na dlanu 27
Iran je najveća država Jugozapadne Azije

Svakolika raskoš
Persijske imperije
I
slamska Republika Iran (do 1935. zvanično
Persija) najveća je država jugozapadne Azije.
Na severu zemlje je zapljuskuju vode Kaspi-
jskog mora a sa juga Arabijsko more (Persijski
i Omanski zaliv). Na istoku i zapadu se graniči sa
mnogim azijskim zemljama.
Naslednik je raskoši Persijske imperije. Pred
došljakom se predstavlja plavetnilom kupola, fili-
granskim kamenorezom srednjovekovnih zidina,
veštim vezovima na skupim tkaninama, sjajem

Istorija Irana po pisanim dokumentima

obuhvata period od oko 5.000 godina. Zlatni
period zemlje je bio između 553. godine pre n. e. i
651. naše ere kada su Persijom vladale dve velike
dinastije, Ahemenidi i Sasanidi
dragocenosti i svilenih tepiha. U jednoj rečenici:
kontroverzan ali atraktivan, gostoljubiv ali
surov… Skriva neprocenjivo istorijsko nasleđe,
zadivljujuće prirodne lepote, bogatu kuhinju,
veličanstvene predmete nacionalne istorije i
izraženu dozu prefinjenosti. Na teritoriji zemlje je
masa istorijskih ostataka: od bisera Persepolisa,
prestonice imperije Ahemenida do Pasargade; od

Suze do prvog naselja Mejmanda; od dela Omara

Hajama do njegovog sabrata po peru Hafiza... Da
bi se obišlo sve, nije dovoljan ni život a kamoli
jedno putovanje. Posetivši ga, maštaćete o jed-
nom - da se u nekom narednom životu rodite baš
tamo.
Istorija Irana po pisanim dokumentima obuh-
vata period od oko 5.000 godina. Zlatni period

28 Svet na dlanu maj 2018.

zemlje je bio između 553. godine pre n. e. i 651.
naše ere kada su Persijom vladale dve velike
dinastije, Ahemenidi i Sasanidi. Islam šiitskog
pravca je prihvaćen kao državna religije za vreme
šaha Ismaila I iz dinastije Sefevida 1501. godine.
Do svrgavanja monarhije zemljom su vladale još
četiri dinastije: Afšaridi, Zendi, Kadžari i Pahlavi.
Godine 1979. u Iranu je bila revolucija, svrgnut je
šah a zemlja je postala Islamska Republika čijim se
osnivačem smatra ajatolah Homeini.
Mnogo toga je preživela Persija na putu svog
postojanja. Postoje dve značajne faze razvoja,
predislamski i drugi muslimanski. Islamizacija
drevnog Irana izazvala je fundamentalne promene
u političkoj, društvenoj i kulturnoj sferi. To ne znači
i nestanak bivših duhovnih vrednosti. Ne samo da
one nisu izgubljene, već su u velikoj meri uticale
i na novu kulturu koja je nastala u prelomna dva
istorijska perioda. Pored toga, mnogi predislamski
rituali i tradicije očuvani su do danas.
Prestonica Teheran je smeštena u prostranoj
ravnici u podnožju ugašenog vulkana Elbrus i
predstavlja kulturni, industrijski i transportni cen-
tar zemlje. Putnici ga opisuju kao srce zemlje koje
nikada ne spava. Sa svojih 14 miliona stanovnika
jedan je od najvećih gradova Azije. Može da se po-
seti tokom čitave godine jer leti zasneženi vrhovi
okolnih planina donose svežinu, a zimi štite od
hladnih vetrova. Grad je prepun parkova, vrtova,
irigacionih kanala, kao i bučnih istočnjačkih bazara
gde život vrvi od jutra do zalaska sunca. Došljak
ustaljenom verovanju, oni ne vrede svoju težinu
u zlatu. Uvek se može naći pristupačnija opcija.
Obavezno treba obratiti pažnju na metalne pred-
mete sa gravurama “kalamzani”, intarzije na drve-
tu i kosti “hatam”, kao i čarobnu keramiku i gline-
no posuđe “sofalgari”. Žene će se garantovano
zaljubiti u štampane tkanine i ćebad sa obiljem
šara u jarkim bojama. U Iranu je moguće kupiti
kvalitetan zlatan nakit i ukrase od nišaputskog
tirkiza (kamen).
Na teritoriji Irana je masa arheoloških prostora.
Od najznačajnijih to je Persepolis, prestonica im-
perije Ahemenida, Pasargada, Hegma i Suza. U
može lako da se izgubi u salama najbogatijeg Iranu je greh nepoštovanje uspomena na velike
muzeja drevne Persije - Palate Golestan ili da ga ljude: poznatog matematičara i lekara Ibn Sinu
zaslepi sjaj carskog nakita u njegovim salama. (Avicenu) sahranjenog u Hamedanu, Kira Velikog
Ipak, najveći utisak ostavljaju tirkizni, izrezbareni u Pasargadi ili Omara Hajama u Nišapuru i njegovu
plafoni pomenute palate. sabraću po peru Hafiza i Saada u Širazu.
Javni dres kod je propisan zakonom. Za domaće Da bi se opisali najlepši gradovi Isfahan, Širaz,
stanovništvo je stroži nego za turiste. Muškarcima Jazd, Kom… bila bi potrebna čitava knjiga. S. D.
nije dozvoljeno da nose košulje ili majice bez
rukava i kratke pantalone. Ženama moraju biti
pokrivene ruke do zglobova i noge do članaka.
Marama na glavi je obavezna. U javnosti se žene
ne mogu pojavljivati u providnoj odeći ili onoj koja
ocrtava siluetu. Alkohol je u Iranu zabranjen kao
i pušenje na javnom mestu. Lokalno stanovništvo
se može fotografisati samo uz njihovu dozvolu.
Iranska kuhinja je jedna od najbogatijih i na-
jkvalitetnijih na svetu. Glavni sastojci su pirinač,
hleb, sveže povrće i lekovito bilje. Svakog ljubitelja
mesa će zadiviti više od 20 vrsta kebaba. Obavez-
no treba probati specijalitet „fesendžan“ - piletinu
u sosu od mlevenih oraha i nara i to zaliti dougom,
vrstom retkog jogurta.
Drevna persijska zemlja je bogata i uzbudlji-
va pa u njoj čak i suveniri nisu obični, već su
prava umetnička dela. Sve što čovek obrađuje,
drvo, tkanine ili metal svedeno je pod kategor-
iju remek-dela. Prvo mesto zauzimaju persijski
tepisi. Napraviti izbor nije lako pošto ponuda
iznenađuje čak i najbogatiju maštu. Suprotno
maj 2018. Svet na dlanu 29
Madagaskar je u mnogo čemu jedinstveno mesto na planeti

Sva ta zemlja u srcu

Indijskog okeana
Ostrvo između Afrike
i Azije je sveta zemlja
na sredini Indijskog
okeana, izvan kontrole
čoveka i vremena

30 Svet na dlanu maj 2018.

 M
adagaskar je možda malo daleko.
Zapravo, čak 400 kilometara na
istok od Afrike ali i isto toliko na
jug od ekvatora. A i do Afrike, bar
odavde iz Srbije, nije baš blizu. Ipak i uprkos
svemu, lepo je i apsolutno jedinstveno mes-
to na planeti.
Istina je i to da se na Madagaskar, u mnogo
čemu posebno ostrvo, ne putuje često. Bar ne
sa ovih naših prostora. Zarad svega je za avan-
turiste i još više za one prave ljubitelje atrak-
tivnih putovanja i dalje izazov. U isto vreme
je i mala tajna, ali i velika misterija. A kad ga
upoznaju… Priča o Madagaskaru uglavnom
počinje ovako: večno zeleno i kišovito ostrvo
koje svakako treba posetiti. Uostalom, kao novi
toponim tek je nedavno ušao u svetsku kulturu
kao što je i postao destinacija koja se ne zaobilazi.
Madagaskar opisuju i kao jedinstveno mesto
na planeti gde se Afrika susreće sa Okeani-
jom, gde je istančana francuska kultura
naslonjena u vekovnim slojevima na
žitelje pristigle iz Indonezije, sa sva-
hilijske obale Crnog kontinenta ili
arapskog istoka. Ostrvo između
Afrike i Azije je sveta zemlja na
sredini Indijskog okeana, iz-
van kontrole čoveka i vremena.
Prekriveno je pustinjskim peskom,
zeleno-crvenim brežuljcima, kilom-
etarskim plažama gde nema ni žive
duše i prepuno je šuma i cveća. Na os-
trvu može da se sretne sve: pejzaži Alti-
plana, džungle Amazonije, savane Kenije,
obale Karipskog mora i tajlandske orhideje.
Oblik su Madagaskaru dali ljudi koji su došli sa toliko različitih
mesta da je za vreme jednog odmora na njemu nemoguće da
se sve shvati, vidi i oceni. Sada je otvoren za turiste pred ko-
jima su raskošne, peščane plaže, nacionalni parkovi i bezbroj
slobodnih, divljih lemura. Madagaskar je, uistinu, fragment
Nojevog kovčega u Indijskom okeanu koji je postao utočište za
raznovrsne, egzotične životinje kao i za endemske biljke.
Antanarivo, skraćeno Tana, prestonica je ostrva. Neverovatno
podseća na šarenu dečju knjigu sa sličicama. Centralni, brdoviti
kvartovi su prepuni srednjovekovnih šarenih zdanja začuđujuće
arhitekture. Ulične pijace su pomešane sa kancelarijama i super-
marketima; pirinčana polja su gotovo naslonjena na grad, a zaprege
koje vuku bikovi se i danas tegle po prašnjavim ulicama periferije. Tana je
i poslovni centar zemlje. U gradu ima mnogo radnji, butika svetskih brendova,
zlatara i banaka.
„Vizit karta“ Madagaskara ili najpoznatije letovalište Nosi Be (Veliko ostrvo) leži na severozapadu.
Jedan je od priznatih centara međunarodnog turizma. Do njega se stiže posle četiri i po sata vožnje,
ponegde po izrazito lošem planinskom putu. Ali, vredelo je. Nosi Be je kosmopolitsko ostrvo zlatnih
plaža, kokosovih palmi, raskošnih hotela i noćnih klubova. Pretrpan je turistima i uopšte ne liči na os-
tatak zemlje. U najvećem gradu, Anduani, pažnju zaslužuje Okeanografski institut, koloritna pijaca i mus-
limansko i hrišćansko groblje. Ništa manje interesantno nije ni seoce Dzamandzari u kome se od 1900.
godine proizvodi prvoklasni rum. Bezbrojni vodopadi i kaskade pravi su biser madagaskarskih pejzaža,
naročito kada se vodena prašina uzdiže iznad samih vodopada i s hukom pada nazad...
I na kraju nešto neobično. Tokom boravka, tu negde pored vrzmaće se mali, dlakavi lemuri. Nekima izuzetno
simpatični, nekima mnogo ružni. Nekada su ih nazivali polumajmunima. Spadaju u grupu primata i teški su do
pet kilograma. Repove najčešće obmotavaju oko stabala a velike, buljave oči ponekad im svetle noću. Pošto spadaju
u ugrožene vrste, 1987. godine je na Madagaskaru osnovan rezervat za njihovu zaštitu.

maj 2018. Svet na dlanu 31

Male velike tajne Pirinejskog poluostrva

Ko je dao
ime Španiji…

32 Svet na dlanu maj 2018.

P
irinejsko poluostrvo se nalazi na krajnjem ju-
gozapadu Evrope. Od ostatka Evrope deli ga
planinski lanac Pirineja, po kojem je i dobilo
ime. Poznato je i pod nazivom Iberijsko po-
luostrvo po imenu naroda koji je u davnoj prošlosti
naseljavao jedan deo poluostrva. Danas se na
njemu nalaze države Španija, Andora i Portugalija,
britanska prekomorska teritorija Gibraltar i mali deo
Francuske (Francuska Serdanja).
Pirinejsko poluostrvo je najzapadnije od tri
južnoevropska poluostrva (Pirinejskog, Apeninskog i
Balkanskog). Prostire se između rtova Punta de Tarifa
na jugu i Punta de Estaka de Bares na severu, i između
rtova Kabo da Roka na zapadu i Kap de Kreus na is-
toku. Na severu i zapadu je okruženo Atlantskim
okeanom, a na jugu Sredozemnim morem. Na
severoistoku se nalazi planinski lanac Pirineji, koji
čini prirodnu granicu između Pirinejskog poluostrva
i ostatka Evrope. Uski Gibraltarski moreuz na jugu
odvaja poluostrvo od obale Afrike. Površina Pirine-
jskog poluostrva je oko 582.000 km².
Sredozemna obala Španije ima najveći broj
sunčanih sati u Evropi (Palma de Majorka na Bale-
arima ima prosečno godišnje 302 sunčana dana).
Na ovim primorjima zime su ugodne, a na jugu
i tople. Severozapad Španije, tj. Atlantska obala,
koja izlazi i na Biskajski zaliv, ima svežiju klimu, pa
se temperature kreću od 8-20°C. Sa Biskajskog za-
liva prema poluostrvu kreću se vlažne mase, te se
na planinskim padinama izluči najviše padavina
900-2.000 mm. Zbog blage okeanske klime i dosta
padavina, čitavo područje je pod relativno bu-
jnom vegetacijom, pa se ova regija često na-
ziva Zelena obala. Unutrašnju Španiju, sa
kontinentalnom klimom, karakterišu
srednje mesečne temperature
3-23°C, mada tokom zime tem-
perature često budu u minusu.
Istočni obod ove regije ima
karakteristike mediteranske
klime, dok se severozapad-
ni rub približava okeans-
koj. Reke na severoza-
padu imaju više vode,
kraći tok, relativno veliki
pad, a njihova estuarska
ušća pogoduju razvoju
vodenog saobraćaja i
turizma. One reke koje
se spuštaju sa visokih
planina (Pirineja, Beti-
jskih kordiljera) imaju
velike padove i značajan
hidroenergetski potencijal.
U krečnjačkim terenima reke su najčešće formirale
kanjone ili klisure, strme odseke, a tu su i vodopadi
i brzaci, što sve predstavlja atraktivne turističke mo-
tive. Reke koje se ulivaju u Sredozemno more nose
veliku količinu nanosa, koje talože uz obalsku liniju
i tako poboljšavaju peskovite plaže ili pogoršavaju
(zamočvarenost) uslove za odvijanje privrednih
aktivnosti, pa i turizma. Može se reći da osnovu
hidrografske mreže Španije čini pet reka, a to su:
Gvadalkivir, Gvadijana, Taho (Težo) i Duro, koje pri-
padaju slivu Atlantskog okeana i Ebro - pritoka Sre-
dozemnog mora. Za kupališni turizam najvažnije
su temperature morske vode koje se leti kreću od
22-25ºC, što je idealna temperatura.
Iberi i Liguri
Iberijsko poluostrvo je naseljeno u paleolitu. Na
poluostrvu su pronađeni ostaci neandertalca stari
oko 140.000 godina. U pećinama (Altamira, Kastiljo,
Pindal) prastanovnici Španije su ostavili crteže koji
spadaju među najstarije umetničke vrednosti na
svetu (stari oko 25.000 godina). Stari narod Iberi i
Liguri, a verovatno i Baski, naseljavaju se oko 3000.
godine pre n. e, postepeno se šire po čitavom po-
luostrvu, razvijaju svoju civilizaciju i kulturu, od
čega su se do današnjih dana očuvale neke vred-
nosti. Oko 1100. godine pre n. e. na Iberijsko po-
luostrvo dolaze Feničani i osnivaju brojna naselja
- trgovačke kolonije. Kelti su prokrstarili čitavom
Evropom, a u Španiju dolaze sa severa oko 1000.
godine pre n. e. Ubrzo su naselili celo poluostrvo
i postepeno se mešaju sa Iberima, te tako nastaju
Keliberi. Kroz nekoliko vekova mirno su se razvijali.
Oko 600. godine pre n. e., sa istoka preko Sredozem-
nog mora, na Pirinejsko poluostrvo dolaze Grci,
a sa juga iz Afrike Kartaginjani. Oni su bili poznati
pomorci i trgovci te su osnovali brojne gradove,
posebno duž istočne i južne obale. Smatra se da su
Kartaginjani dali ime Španiji. Na poluostrvu je bilo
mnogo divljih zečeva, pa su Kartaginjani ovaj pros-
maj 2018. Svet na dlanu 33
tor nazvali Isaphania, odnosno zemlja zečeva. 1933. na vlast dolaze konzervativci,
U rimskom periodu naziva se Hispania, što je ukidaju Republiku Kataloniju, a
slično današnjem España ili Španija. Rim- crkvi i plemstvu vraćaju privilegi-
ljani su izgradili mnogo gradova, mrežu je. No, ubrzo pobeđuje Narodni
saobraćajnica, unapredili poljoprivredu front sa republikancima na
(početak navodnjavanja) i rudarstvo, čelu, ali vojnom pobunom
a ostavili su brojne spomenike (mo- generala Franka u Španiji
stove, akvadukte, hramove). Oko 400. započinje građanski rat, koji
godine na Pirinejsko poluostrvo sa se završava 1939. pobedom
severa prodiru germanska plemena. fašističkih snaga generala
Najznačajnije germansko pleme Franka. Franko vlada dikta-
bili su Vizigoti (Zapadni Goti), koji torski, a Španija zaostaje u
potiskuju ostale narode i zauzimaju razvoju. Posle Frankove smrti
celo poluostrvo, osnivaju Vizigotsko Španija je ponovo kraljevina,
kraljevstvo, uvode zakonodavstvo i ali parlamentarna, a na presto
hrišćanstvo. Germanska plemena unose je došao Huan Karlos Burbon
nove elemente življenja, ali je ostao veliki mada vrhovnu vlast ima Kortes
uticaj rimske civilizacije. Krajem VII veka pred (savet). U državi je sprovedena
obale Španije već dolaze prvi arapski brodovi, a federalizacija i demokratizacija, a
pošto je država u rasulu, Arapi lako prelaze na po- sve veći značaj ima strani kapital,
luostrvo. Ostavili su mnogo novina u graditeljstvu, američki i nemački.
poljoprivredi, zanatstvu, trgovini, umetnosti, nauci
i izuzetno umetničko bogatstvo, posebno u južnoj
Sve za turizam
Španiji. Vrhunac njihove civilizacije i kulture je u Razvoj turizma oživeo je domaća
X veku u vreme kordobskog kalifata. Kordoba je krajeva sveta u Španiju pristiže veliko bogatstvo, i strana ulaganja. Velika sredstva
tada bila vodeće kulturno i naučno središte Evrope. a deo toga usmerava se i na izgradnju velelepnih se ulažu u infrastrukturu. Do
Borba protiv Arapa započinje već nakon neko- zdanja po čitavom poluostrvu. Mnoga od tih zdanja početka 21. veka Španija je
liko godina pošto su oni prešli na Pirinejsko po- danas spadaju među najposećenije lokalitete na tlu izuzetno poboljšala drum-
luostrvo. Uz jačanje uticaja crkve dolazi i inkvizicija, Španije. Od 1701. do 1714. vodio se rat za špansko sku mrežu, pa je duž čitave
a rekonkvista jenjava, te Arapi privredno i politički nasleđe i Španija gubi mnoge posede u Evropi, a uz mediteranske obale i
jačaju i održavaju se sve do kraja XV veka. Krajem to Englezi su zauzeli Gibraltar. Tokom XVIII veka na uz primorje Andaluzije
XV veka dolazi do ujedinjenja Aragona i Kastilje. ovim prostorima uglavnom je mirno, ali uz stalno izgrađen autoput. Au-
Ujedinjenje je obavljeno 1479. nakon ženidbe Fer- pogoršavanje životnih prilika raste unutrašnje ne- toput je izgrađen i uz
dinanda, kralja Aragonije i naslednice kastiljskog zadovoljstvo. Početkom XIX veka Španiju je oku- dolinu Ebra, te povezuje
prestola Izabele Katoličke. Uz jačanje Ferdinandove pirao Napoleon, a od 1814. ona je ponovo kraljevi- Kosta Doradu sa Biskajs-
vlasti, 1492. konačno je osvojeno i poslednje arap- na, kada na vlast dolazi dinastija Burbonaca. Posle kim zalivom (Kosta Vaska).
sko uporište. Iste godine Kolumbo za račun Španije Prvog svetskog rata kratko se poboljšava stanje, ali Sa ovog pravca, odnosno
otkriva nove prostore, počinju velika geografska 1923. uz pristanak kralja general Miguel Primo de od Saragose prema Ma-
otkrića, a time i novo razdoblje u istoriji ove države Rivera preuzima vlast i kao diktator vlada do 1930. dridu takođe vodi autoput.
i čitavog sveta. Za veoma kratko vreme Španija No, na izborima 1931. pobeđuju republikanci, a Pojedini sektori uz atlantsku
postaje vodeća kolonijalna svetska sila. Iz različitih Rivera i kralj Alfonso III napuštaju zemlju. Godine obalu takođe imaju izgrađene

34 Svet na dlanu maj 2018.

autoputeve, a ovakvi drumovi vode i do gradova u
unutrašnjosti.
Najznačajniji pravci železničkih pruga isto tako
su osavremenjeni. Razvijen je avio-saobraćaj sa 25
aerodroma. Madridski je po broju putnika na 30.
mestu u svetu sa preko 12 miliona. Španija se trudi
da i po broju i kvalitetu ležajeva bude u svetskom
vrhu. Mogućnosti smeštaja upotpunjuje i oko 800
lokaliteta za kampovanje, od kojih neki spadaju u
najkvalitetnije u Evropi. Turizam se razvio duž obale
duge 2.000 km, gde su se na osnovu prirodnih i
antropogenih vrednosti, kao i razvijenosti pojedinih
oblika turizma, posebno boravišnog, izdiferencirala
dva primorja: istočno - Levant i južno primorje - An-
daluzija. Istočni deo obale je najranije počeo sa raz-
vojem turizma s obzirom na to da se nalazi najbliže
ostalim delovima Evrope. Tako u Španiji možemo
izdvojiti sledeće turističko-geografske regije: Kosta
Brava sa Kosta Doradom, Kosta Azahar i Kosta Blan-
ka, Kosta del Sol, Kosta de la Luz i Andaluzija, Balear-
ska ostrva, Kanarska ostrva, Kantabrijsko primorje ili
Kosta Verde, Unutrašnja Španija i Pirineji.
Španska turistička statistika kao posebnu regiju izd-
vaja Lagos de Kastilja, u zapadnom delu države, ali će
ona ovde biti obrađena u okviru Unutrašnje Španije.
Kosta Brava sa Kosta Doradom ima najrazvi-
jeniju materijalnu bazu sa razvoj turizma (oko 30%
smeštajnih kapaciteta). Pirineji su preko prevoja Per-
tus (290 m) prohodni, te veliki broj turista iz Francuske
i Velike Britanije dolazi u ovu regiju. Tu je izgrađena
i prva železnica u zemlji 1848. od Barselone.
Saobraćajna povezanost ove regije je dobra, naročito
po otvaranju mediteranskog autoputa 1976. Ovakav
položaj regije utiče na razvoj pomorstva, trgov-
ine i industrije. Obala je duga 200 km od rta
Kreus do ušća Ebra. Centar je Barselona,
po značaju i veličini odmah iza Ma-
drida. Prepoznatljiva je po gotskom
kvartu i fantastičnoj arhitekturi
Antonija Gaudija, naročito po
njegovoj nedovršenoj crkvi Sa-
grada Familija. Uspinjače koje
vode do Tibidaba i Monžuika
nude panoramski pogled
na grad. Od brojnih zna-
menitosti ovog grada
treba izdvojiti: gotsku
četvrt Bari Gotik, najstariji
deo Barselone sa lavir-
intom uskih ulica, gotskih
zgrada i katedrala iz XIV i
XV veka (najčuvenija kat-
edrala La Seu), uz posetu
Muzeju gradske istorije u
Kraljevskoj palati. La Rambla
je duga pešačka avenija od
Trga Katalonija do gradske luke, puna kafića, restor-
ana i prodavnica, a mogu se videti Gaudijeva palata
Guelj i Kraljevski trg.
Kasa Batljo (nadimak “Kuća od kostiju”) vlasništvo
je bogatog industrijalaca Žozepa Batljoa koju je
Gaudi preuredio 1904/06. Redizajnirao je fasadu i
krov, dodao još jedan sprat i kompletno redizajnirao
enterijer. Terase na nižim spratovima imaju stubove
nalik kostima, a na gornjim spratovima izgledaju kao
komadi lobanja. Šareni krov podseća na kožu reptila.
Prema pravilima u Gaudijevoj arhitekturi, krov pred-
stavlja zmaja, a mala kupola sa krstom je mač Svetog
Đorđa koji probada zmaja. Kosti i lobanje na fasadi
predstavljaju sve zmajeve žrtve. Unutrašnjost kuće je
fascinantna, baš kao i njena spoljašnjost.
Crkva Sagrada Familija (Sveta porodica) smatra
se Gaudijevim remek-delom. Radio je na njoj od
1882. do smrti 1926. godine. Rad je nastavljen po
originalnim planovima koje je Gaudi ostavio i pre-
ma procenama katedrala će biti završena do 2028.
Crkva će moći da primi 13.000 ljudi i kada bude
završena imaće 18 tornjeva, a 4 kule na svakoj od tri
fasade, predstavljaju 12 apostola. Kule će dostići vi-
sinu od 90 m do 120 m. Još četiri kule predstavljaju
četvoricu jevanđelista. Oni će okruživati najveći,
170 m visok toranj posvećen Isusu Hristu. Poslednji
toranj je posvećen Bogorodici. Iako Sagrada Familija
nije završena, turisti mogu da posete kriptu gde je
Gaudi sahranjen i tornjeve odakle se pruža pogled
na Barselonu.
Pikasov muzej se nalazi u kvartu El Born i otvoren
je 1963. Sadrži preko 3.800 umetničkih dela što je
najsveobuhvatnija zbirka u svetu. Kasa Mila pozna-
ta još i kao La Pedrera, poslednja je zgrada koju je
Gaudi radio pre nego što se posvetio crkvi Sagrada
Familija. Zgrada je prepoznatljivog Gaudijevog
stila sa raskošnim dizajnom, šarenim pločicama i
neobičnim detaljima (1906/12). Poznata je po svo-
joj uvijenoj fasadi, a na krovu su ekscentrični gaudi-
jevski dimnjaci. Čuveni Gaudijev park Guelj je je-
dan od najimpresivnijih svetskih veštačkih pejzaža
maj 2018. Svet na dlanu 35
koji se prostire na nekoliko hektara zelene
površine u severozapadnom delu Barselone.
Ova oblast ima sve, od mozaika do dimn-
jaka u obliku pečuraka. Na ulasku u park
“pozdravlja” vas čuveni gušter, koji stoji
duž stepenica. One vode do dvorane
sa stubovima na koje se naslanja
ogromna terasa. Na ravnoj površini
terase formiran je dug, talasasti zid,
koji zapravo predstavlja najdužu klu-
pu na svetu, u potpunosti prošaranu
šarenim keramičkim fragmentima. Sa
terase se pruža panoramski pogled
na grad i more. Park ima i druge kara-
kteristike Gaudijevog dizajna: kolonade,
vijadukte i pećine. U parku je i Gaudijeva
kuća, danas muzej u kome su prikazane
skice ovog velikog umetnika i skulptora.
Monžuik na 213 metara visine je najprostrani-
ji i najposećeniji rekreativni prostor u gradu, poznat
ne samo zbog lepote, već i zbog vegetacije, velikih
parkova, muzeja i zabavnog parka. Ovde se može
videti Pueblo Espanol (replika španskog grada sa
umetnošću i arhitekturom), Muzej Miroa, Muzej
nacionalne umetnosti Katalonije i magična fontana
koja svetlima, bojom i muzikom doprinosi boljoj
zabavi u letnjim večerima. Park Citadela, površine
30 ha, ima zoo-vrt sa 7.500 životinja (gorile, orang-
utani, delfini, vukovi, snežni leopardi, krokodili),
malo jezero, statue u parku (po svojoj veličini se
ističu ogromni kameni mamut i metalna mačka),
impozantnu fontanu Kaskada. Kosta Azahar i Kosta
Blankačine su uski deo primorja dug oko 700 km jer
su u zaleđu planine koje onemogućavaju prodor
hladnih vazdušnih masa. Stoga je ovo oblast sa na-
jslikovitijom obalom Sredozemlja, sa plantažama
mandarina i pomorandži, raznog voća i povrća,
pirinča, cveća, sa maslinama i vinogradima što čini
pejzaž atraktivnim i šarenim nasuprot sušnim pla-
ninskim prostorima.
Najveći grad u Valensijsko-mursijskom primorju
36 Svet na dlanu maj 2018.
jskog nasleđa i sada nalazimo. Sama
regija se prostire od Almerija do
Tarifa, sa raznovrsnim plažama,
koje su u Malagi i Kadizu duge
i peščane, a u Almeriju strme
i stenovite. U pozadini ove
regije je Sijera Nevada, viso-
ka preko 3.000 m sa najvišim
vrhom od 3.481 m, koja ovo
primorje štiti od hladnoće,
tako da su leta duga i topla,
ali ne i žarka (temperatura
vazduha je 24,4°C), a zime su
vrlo blage, sa temperaturom
vazduha od 14°C. Klimatske
pogodosti za razvoj turizma
su odlične, kako leti, tako i zimi,
sa svojih 326 sunčanih i 39 kišnih
dana. Takođe su i temperature vode
pogodne za sportske aktivnosti,
u januaru je oko 15°C, a leti nešto
preko 24°C. Kosta del Sol je odlično
povezana sa ostalim španskim gra-
dovima, a duž obale je moderan
je Valensija, treći grad po veličini u Španiji. Grad autoput koji se nastavlja na druga
je nastao na reci Turija na čijem ušću je i luka El primorja, a zatim i na francusko
Grao. Valensija je nastala u doba Grčke, Rimljani su primorje. Aerodromi u Malagi
je izgrađivali, a najduže su u njoj živeli Mavari, od i Almeriju su povezani sa os-
8-13 veka. Svoj procvat Valensija doživljava u vreme talim međunarodnim aero-
velikih geografskih otkrića zbog razvijene brodo- dromima. Malaga je centar
gradnje. Inače je dobro saobraćajno povezana sa ove regije sa brojnim spo-
kontinentalnim delom Španije i ostalim delovima menicima. U arheološkom
Evrope. U južnom delu ove regije je najviše krasa, što muzeju se mogu videti
znači bezvodnost i sušu, pa uglavnom rastu agave, ostaci praistorije, roman-
kaktusi i palme. U primorskom delu ima oaza palmi ske i špansko-mavarske
i lekovitog bilja. Turizam se u ovoj regiji kasnije raz- civilizacije, a u drugima
vio, a mala ribarska naselja prerastaju u turistička. dela Marilja, Zurbarana, El
Kosta del Sol je istočni priobalni deo Andaluzije koji Greka i Ribere. U samom
je oduvek, zbog izuzetnog geografskog položaja, gradu i danas postoje ostaci
privlačio mnogobrojne narode, od Feničana i Grka, feničanskih građevina, Rim-
do Rimljana i Mavara, čije tragove kulturnog i istori- sko pozorište, Mavarska palata,
a tu su i parkovi za odmor “El Retiro” i uživanje “La
Concepcion”. Okolina Malage obiluje plantažama
limuna, pomorandži i banana. Poznati turistički
centri su Toremolin, Marbela, Benalmosdena i dr.
Kosta de la Luz i Andaluzija se zovu i “obala svetlos-
ti” jer imaju preko 3.000 sunčanih sati. Ova regija se
prostire od Tarife do granice sa Portugalom i duga
je 120 km.
Prozor u svet
Kontinentalni deo ove oblasti je Andaluzija, veo-
ma rano naseljena, sa brojnim ostacima kulturno-
istorijskog nasleđa. U vreme Rimljana ovde se gajila
pšenica, vinova loza i masline, što Mavari navod-
njavanjem još više razvijaju. Tokom osam vekova
arapske vladavine nastali su biseri gradske arhitek-
ture: Granada, Kordoba, Sevilja, a u vreme velikih
geografskih otkrića postaje “prozor u svet”. Kroz
Andaluziju protiče reka Gvadalkivir, koja se koristi
za obradive površine. Najveći grad Andaluzije je Se-
vilja, osnovan u doba Ibera, ali i prestonica za vreme
Rimskog carstva, vizigotskog i arapskog kraljevstva,
u doba kralja Ferdinanda III koji je oslobađa od Ara-
pa 1284, tako da je svaki vladar ovde izgradio svoju
zadužbinu. U 15 i 16. veku odavde Amerigo Vespuči
i Magelan kreću na čuvena putovanja, te Sevilja
doživljava svoj procvat. Postaje bogat grad, kako u
finansijskom pogledu, tako i po stvaralaštvu umnih
ljudi. Kulturno-istorijski spomenici su brojni, a naja-
traktivniji za turiste su Alkazar (11-14. vek) kraljevski
dvorac, katedrala iz 12. veka sa grobovima kraljeva i
Kristifora Kolomba, palate iz 15. veka. Najinteresant-
nija je palata vojvode od Tarifa, gradska kuća iz 16.
veka, Muzej lepih umetnosti, kao i drugi brojni
muzeji i galerije. U Sevilji su radili i živeli bro-
jni umetnici: francuski književnik Prosper
Mereme napisao je novelu “Karmen”
koja je Žoržu Bizeu poslužila za
komponovanje istoimene opere.
Pjer Ogisten je u Sevilji napisao
komedije “Seviljski berberin”
i “Figarova ženidba” koje su
poslužile Rosiniju i Mocartu
za komponovanje čuvenih
istoimenih opera.
Kordoba se nalazi na
kontaktnoj zoni planina i
nizije, raskrsnica je važnih
puteva i jedan od najs-
tarijih gradova Španije,
jer je postojala mnogo
pre dolaska Feničana na
ove prostore. I ovde se
smenjuju Grci, Rimljani,
Arapi, a Mavari borave preko
pet vekova kada Kordoba
postaje prestonica kalifata, sa razvijenom trgovinom,
zanatstvom i poljoprivredom. Puno se gradi: 300
mošeja, 30 sinagoga, 900 javnih kupatila, te postaje i
ostaje “najlepši arapski grad zapada” i centar zapadne
civilizacije. Ovde se razvija medicina, matematika, as-
tronomija, geografija, arhitektura, a prevode se dela
grčkih i rimskih filozofa. Kordoba danas ima razvijen
turizam i posećuju je turisti iz celog sveta. Granada
se nalazi u severnoj podgorini Sijera Nevade, na reci
Hemil i najizrazitiji je andaluzijski grad. Osam vekova
arapske vladavine ostavilo je najdublje tragove u
arhitekturi i običajima ljudi ovog kraja. Remek-delo
arapskog graditeljstva je Alhambra (započeta 1213.
dovršena krajem 14. veka) - crveni dvor, grad građen
od opeke, sa dvorcem Alkazar, tvrđavom, mošejama,
dvorištem, fontanama, kupalištem i jezerom, sa
dvoranama ukrašenim arabeskama i ornamen-
tikom kao iz priča “1001 noć” u čijem sastavu se na-
lazi i dvorac Karla V u renesansnom stilu. Tu je i pala-
ta Generalife kao letnja rezidencija arapskih vladara
sa “uzvišenim, visećim vrtovima” kao u Vavilonu, sa
puno drvoreda, raznolikog cveća, malih jezera i vo-
doskoka. U centru grada je renesansno-gotička kat-
edrala iz 16-17. veka sa Kraljevskom kapelom u kojoj
su sahranjeni Izabela Kastiljska i Ferdinand Aragon-
ski, prvi i jedini španski kraljevi sahranjeni van Es-
korijala. Kadiz je najveće naselje Koste de la Luz,
staro oko 3.000 godina, osnovano od Feničana, a tu
su tragove svog postojanja ostavili i Grci, Rimljani,
Vizigoti, Arapi. Slabljenjem Sevilje kao pomorske
luke, Kadiz postaje najvažnija španska luka sa razvi-
jenim trgovačkim vezama sa Latinskom Amerikom
u 18. veku, čineći ga najbogatijim gradom zapadne
i jugozapadne Evrope. Početkom 19. veka u Ka-
dizu zaseda i španski parlament, pa postaje glavni
grad Španije. U brojnim razaranjima koji je ovaj grad
imao, ostalo je nešto spomenika iz sjajne istorije ovog
grada, među kojima su najznačajniji starogotska kat-
edrala, barokna katedrala u čijoj riznici je najbogatija
svetska kolekcija dragulja, Arheološki muzej, Muzej
lepe umetnosti itd.
maj 2018. Svet na dlanu 37
Nepal iz beležnice iskusnog svetskog putnika
Carstvo
osmeha,
blagosti i
tolerancije
K
ada se pomene Nepal, svima su prve
asocijacije Himalaji i Mont Everest. Tako
sam i ja razmišljao dok se nisam obreo na
međunarodnom aerodromu u Katman-
duu, prestonici Nepala. Iako sam se ozbiljno
pripremao za put, ipak me je tamo sačekalo
iznenađenje. Na sreću, bilo je prijatno.
Odmah po izlasku iz aviona, putnika dočeka
velika, zlatna statua Bude, a iza nje i natpis “Do-
bro došli u Nepal, ovde vlada nepalsko vreme”.
Iste večeri sam dobio i objašnjenje šta znači
“nepalsko vreme”, ali o tome ćemo malo kasni-
je. Iako je procedura dobijanja vize na aerodro-
mu relativno jednostavna, zbog jezičke barijere
38 Svet na dlanu maj 2018.
i nepreciznih objašnjenja, u prvi mah deluje
bekrajno komplikovana. A zapravo su potrebne
samo dve slike, one kao za pasoš, i treba popu-
niti dva formulara. Ostatak procedure je “čekaj
u redu i nasmeši se ljubaznom nepalskom poli-
cajcu jer se i on smeši tebi”. Osmeh je prvo što
primetite kada se nađete u Nepalu. Svi se ljuba-
zno smeše i ako ste i imali nekih zadrški prema
Nepalcima, osmehom vas prosto razoružaju.
Osim taksista, koji su isti na celoj kugli
ovozemljskoj, ubrzo sam shvatio da me Nepalci
ne gnjave, ne vuku za rukav, da nisu dosadni i
navalentni. Vrlo su blag, dobronameran narod
koji gotovo da ne poznaje ljutnju i nasilje. Za
Nepalce, gost je dar od boga i tako se i odnose
prema turistima. Naravno da vas neće bukval-
no kovati u zvezde, ali će uvek imati lepu reč i
osmeh za stranca, ma kako ovaj bio neljubazan,
ljut ili nabusit. Gostoprimstvo je jasno vidljivo u
odnosu prema stranacima i domaćini se zaista
trude da vam boravak u njihovoj domovini
bude prijatan i bezbedan. To nikako ne smete
zloupotrebiti, a za time nema ni potrebe jer će
vas osmeh obeshrabriti u toj nameri.
Kao i gotovo svi glavni gradovi, i Katmandu
je najveći grad Nepala. Tu je dom našlo dva i po
miliona stanovnika i nemoguće je ne primetiti
gužvu po ulicama. Prosečan Evropljanin nije
navikao da nema trotoara i pešačkih prelaza,
pa je kretanje ulicama u prvim danima relativ-
no teško. Kako vreme odmiče, svi se naviknu na
lokalne običaje, pa vam više trotoari i pešački
prelazi neće nedostajati. Veliki broj vozila,
među njima prednjače dvotočkaši, tiska se duž
širokih bulevara i zaista uskih, bočnih ulica.
Ubrzo, ni to nećete primećivati.
Već posle par dana, shvatio sam, razgovarajući
sa domaćinima, koliko je Nepal raznovrstan u
svakom smislu. Geografski, Nepal leži na istoj
širini kao Kairo. To objašnjava neobično toplo
vreme krajem aprila, kada kod nas temperatura
još ne prelazi dvadeset pet stepeni. Po površini,
Nepalu nedostaje desetak hiljada kvadratnih
kilometara da bude dva puta veći od Srbije.
Dug je oko osam stotina kilometara, a širok tek
dvesta i pruža se duž Himalaja u smeru istok-
zapad. Za tih dvesta kilometara širine, Nepal
se popne od šezdeset šest metara nadmorske
visine do vrha Mont Everesta na osam hiljada
osam stotina četrdeset osam metra (8.848).
Takođe, u tih dvesta kilometara širine, promeni
se pet klimatskih zona. U niziji su suptropske
savane koje prelaze u širokolisne suptropske
šume. Malo više su šume umerenog pojasa, a
iznad njih su subarktički i arktički pojas koji
počinje iznad četiri, odnosno pet hiljada meta-
maj 2018. Svet na dlanu 39
 U prvih par dana, bilo mi je čudno što me na
svakom koraku ulični prodavci voća nude
bananama. Pitao sam se kome se uopšte isplati da
uvozi tolike količine banana u podnožje Himalaja. I
zašto baš banane? Kada sam prvi put izašao iz
centra Katmandua na putu ka Bakhtapuru, uz
drum sam krajičkom oka video drvo banane.
Nisam odreagovao misleći da sam pogrešio ali...
ra nadmorske visine i kraj im je na krovu sveta. sam pogrešio. Ali kada sam video treće drvo
Dalje od Mont Everesta postoji samo tanak sloj banane koje raste pored nečije kuće, morao
atmosfere, a potom beskrajni svemir. Naciona- sam da pitam vodiča da li sam u pravu i da li je
lni cvet Nepala je rododendron i cvetao je baš to zaista banana. Odgovorio je da u Nepalu već
u vreme kada sam boravio tamo. Umereni po- vekovima raste veliki broj vrsta banana kao
jas se tada kupa u crvenom sjaju ovog drveta. korov. Niko ih ne gaji, svi ih beru i jedu. I niko
Lepo je i za oko i za čulo mirisa jer cvet diskret- ne zna odakle su došle banane. Ostao sam bez
no miriše na... pa miriše na rododendron. Blag teksta. Da mi je neko pre puta rekao da podno
miris kao što su i domaćini blage naravi. Himalaja rastu banane kao korov, odgovorio
Raznovrsne šume su dom prebogatom bih mu da lupa koješta. “Slatki korov” me je
životinjskom svetu. U nizijama možete jahati zaista iznenadio.
slonove dok tragate za nosorozima, jelenima, Raznovrsnost Nepala ne prestaje sa priro-
srndaćima, a oni sa najviše sreće mogu nabasa- dom. Poput biljnog i životinjskog sveta, i
ti i na ponekog tigra. Divlje svinje su relativno ljudi su različiti, iz raznih etničkih grupa. Dve
česte u gustoj travi savane, kao što su razni maj- najveće grupe koje ne predstavljaju etničke
muni česti u širokolisnim šumama suptropskog zajednice su budisti i hindu. Pored njih, u
pojasa i šumama umerenog pojasa. O pticama Nepalu žive i muslimani, hrišćani, kiralisti,
ne treba ni govoriti. Dovoljno je oslušnuti nji- animisti i drugi. Lepota i osnovna karakteris-
hov cvrkut i zov pa će i laiku biti jasno koliko tika života u Nepalu su beskrajna tolerancija
raznih glasova čini “pernatu simfoniju” Nepala. i suživot svih. To se odmah vidi kada prvi put
Na većim visinama sreću se razne vrste divoko- kročite u bilo koji hram. Hindu hram u kome
za, a kralj visokih predela je himalajsko goveče, je Budina statua ili stupa, na ulazu, od loše
jak. Gotovo tenkovske građe, jak je neprocen- energije i prirodnih nepogoda štiti vadžra, a
jivo bogatstvo prirode i ljudi ga gaje zbog mle- šamanski detalji čine da dobra, pozitivna en-
ka, vune i sposobnosti da bez po muke ponese ergija prigrli posetioce. Gotovo svaki hram je u
uzbrdo i sto pedeset kilograma tereta. Sporo- isto vreme i budistički i hindu. I to je ono bitno
vozan, stabilan, snažan, jak dominira visinama u Nepalu. Svi žive u ravnoteži i toleranciji. Svi
iznad četiri hiljade metara nadmorske visine. slave sve svetkovine bez obzira na to kojoj veri
U nižim, suptropskim predelima, jakov rođak, pripadaju. Duhovno jedinstvo raznih plemena
vodeni bivo rado brsti travu u močvarama i oko
pirinčanih polja. Kao i jak, vodeni bivo je građen
kao oklopni transporter, ali je ipak sportskiji
tip govečeta. Mrzovoljan po naravi, najbolji je
kada je malo dalje od nepoznatih ljudi. Kada
vam se oko zasiti goveda, bacite pogled u nebo
i sigurno ćete negde, u daljini, videti orlove.
Na većim visinama i ne morate gledati u nebo.
Orlovi će leteti u nivou vašeg vidokruga. Impo-
zantne ptice bešumno krstare nepalskim ne-
bom i rado prave društvo paraglajderima, što
predstavlja neverovatan prizor.
U prvih par dana, bilo mi je čudno što me na
svakom koraku ulični prodavci voća nude ba-
nanama. Pitao sam se kome se uopšte isplati
da uvozi tolike količine banana u podnožje
Himalaja. I zašto baš banane? Kada sam prvi
put izašao iz centra Katmandua na putu ka
Bakhtapuru, uz drum sam krajičkom oka video
drvo banane. Nisam odreagovao misleći da

40 Svet na dlanu maj 2018.

i veroispovesti je ovde primenjeno direktno i
dotiče sve aspekte života.
Nepalaca ima, po poslednjem popisu, nešto
manje od dvadeset sedam miliona. Govore
jedan zvanični jezik, nepali, a regionalnih
jezika ima petnaest. Sa lokalnim dijalektima
i narečjima, taj broj se penje na devedeset i
dva. Budući da u potkrovlju sveta živi mnogo
etničkih grupa ili plemena, normalno je da
Nepalci ne poistovećuju etničku pripadnost
sa pripadanjem naciji. Svi su Nepalci, a potiču
iz brojnih plemena, ujedinjenih u jedinstveno
kraljevstvo Nepal tokom osamnaestog veka.
Nikada u svojoj burnoj i bogatoj istoriji, Nepal
nije bio ničija kolonija, i na tu činjenicu su svi
veoma ponosni.
Iako siromašni od pamtiveka, Nepalci su
srećni sa onim što imaju. Progres grabi Nepa-
lom krupnim koracima i donosi želju za ma-
terijalnim bogatstvom, ali blage i tolerantne
ljude to ne sprečava da i dalje neguju duhovne
vrednosti nasleđene od predaka. Zbog toga,
danas, Nepal živi zanimljivim i pomalo čudnim
životom. Sa jedne strane svuda vlada duh sta-
rine i tradicije, a sa druge, 4G mreža mobilne
telefonije mnogo puta je brža nego u Srbiji
i novi automobili daleko brojem premašuju
stare. Za tri nedelje boravka nisam video olu-
pane automobile. Samo su kamioni koji pre-
voze kabast i težak teret “čuknuti” ponegde.
Nepal nema železnicu, ako ne računamo
pedeset devet kilometara pruge na krajnjem
jugu. Sve se prevozi kamionima i autobusima,
putevima koji često nisu asfaltirani. Ali ni ta
činjenica ne sprečava Nepalce da budu ljuba-
zni, nasmejani i puni razumevanja jedni za
druge. Dvesta pedeset kilometara razdaljine
putujete jedanaest sati i ako niste spremni da
prihvatite nepalsko vreme, bićete jedini kome
to smeta. Nepalsko vreme je zapravo činjenica
da vreme neumitno teče i da nema razloga za
nervozu. Autobusi kreću na vreme, ali vam niko
ne može reći kada ćete stići na odredište. To je
nepalsko vreme.
Državu sa najvišim vrhovima sveta, sa
najvećom razlikom u nadmorskoj visini, sa
najviše jezika i narečja na tolikom području,
sa objedinjenim hramovima različitih
veroispovesti, u kojoj rastu banane kao ko-
rov i gde se jede dobra riba, gde se pravi naj-
finiji rum i sa najviše prodavnica planinarske i
alpinističke opreme po dužnom metru ulice na
svetu, možete shvatiti i prihvatiti samo ukoliko
sve što vidite i doživite prihvatite kao sasvim
normalno i prirodno. A u tome ćete uspeti ako
mozak oslobodite predrasuda i otvorite ga za
svakojake utiske. Osmeh Nepalaca će učiniti
ostalo, vratićete se kući smireni jer ćete, hteli
to ili ne, postići unutrašnju ravnotežu.
 Rastko RADOVANOVIĆ
maj 2018. Svet na dlanu 41
VIŠE OD DOŽIVLJAJA: Gruzija i Jermenija

Evropske lepotice
u beskraju Azije

Atrakcije
Grad uklesan u stene
Tbilisi je prestonica Gruzije. Šetnja kroz stari deo grada nosi u sebi niz uzbuđenja.
Crkva Meteki sagrađena je u 13. veku, tvrđava Narikala potiče iz 4. veka, velika džamija
iz 18. veka. Ulice Šarden i Erekle obiluju prodavnicama suvenira... U neposrednoj blizini
grada Gori, nalazi se srednjovekovni grad Upliši. Grad je uklesan u stene... Kutaisi je
nekadašnja prestonica zapadne Gruzije. Katadrala Bagrati, iz 11. veka, na listi je Svetske
kulturne baštine. Oštetili su je Turci i danas je bez krova... U provinciji Kaketi nalazi se
veliki manastirski kompleks: Manastir Šumasti iz 5. veka, Katedrala Alveradi iz 11. veka,
kraljevski grad Signagi opasan odbrambenim zidinama sa 23 kule... Na 36 kilometara od
Jerevana je Manastir Gegard, arhitektonski kompleks iz Svetske kulturne baštine... Jezero
Sevan nije samo atrakcija zarad činjenice što se u njega uliva čak 28 reka. Na njegovom
ostrvcetu je i istoimeni manastir iz 9. veka... Aštark je gradić na reci Kasag. Prisustvovanje
koncertu u crkvi Sagmosavank doživljaj je koji se ne zaboravlja....
42 Svet na dlanu maj 2018.
O
be zemlje, Gruzija i Jermenija,
geografski pripadaju Aziji. Ali su u
mnogo čemu i evropske. Gruzija je,
preciznije, zemlja juga Kavkaza. Na
severu se graniči sa Rusijom, na jugoistoku
sa Jermenijom, Turskom i Azerbejdžanom.
Zvanično, Gruzija je stekla nezavisnost 9. apri-
la 1991. godine.
Gruzini su pravoslavci. Država priznaje Gru-
zinsku autokefalnu pravoslavnu crkvu koja
je na šestom mestu u diptihu slovenskih cr-
kava. Hrišćanstvo je u ovu zemlju stiglo u
prvom veku a zvanična religija je od 4. veka...
Zanimljiv je i podatak da se venčanja danas
obavezno obavljaju u crkvama, uz poštovanje
svih običaja za takve prilike. Mlade nemaju bi-
dermajer ali zato svaka svatovska povorka, sa
cvećem u rukama, iz crkve ide pravo u centar
grada i uz neskriveni izraz poštovanja cvećem
zasipa neki od spomenika nacionalnih ju-
naka. A onda je na redu obavezno zajedničko
slikanje. Zahvaljajući činjenici da ima plodnu
zemlju, a stoga i različit biljni i životinjski
svet, Gruziju još nazivaju i „zemljom cveća“.
Razumljivo kad se zna da se ovde uzgaja više
od 4.500 različitih vrsta ovih mirisnih biljaka.
U kartu faune, opet, ubeleženo je čak 11.000
različitih životinja...
U istoriji se ime Gruzije prvi put pominje u
12. veku pre naše ere. Zarad položaja, bila je
od pamtiveka na udaru brojnih osvajača. Kroz
spomeničku riznicu oslikana su vremena onih
koji su vladali prostorom Gruzije...
Jermenija, za razliku od Gruzije, ne izlazi
na more. Nekada je, istina, izlazila (pre
1921. godine). Danas se graniči s Iranom,
maj 2018. Svet na dlanu 43
 Azerbejdžanom i Turskom, odnosno Gru-
zijom. Ime je dobila po legendarnom junaku
Aiku. Po predanju, 2492. godine pre naše
ere, on je porazio asirskog cara Bela i stvorio
prvu državu... Ovo je planinska zemlja bistrih
reka. I čistog, razređenog vazduha. Više od 90
odsto površine zemlje je na nadmorskoj visini
od 1.000 i više metara. Najviši vrh Araghac je
na 4.095 metara. Bez obzira na to što Jermenija
leži u suptropskoj zoni, klima je umereno kon-
tinentalna s temperaturom koja leti ne prelazi
30 stepeni... I Jermenija se ponosi bogatstvom
biljnog i životinjskog sveta. Deo ovog drugog
su i kornjače, podjednako kao i čuveni srebr-
nasti iranski medved...
Četiri velika nacionalna parka su ono što
Jerevanci rado pokazuju turistima. Konkretno,
Dilažanski je park sa 102 različite vrste drveća i
nešto više vrsta ptica (120). Najniža kota ovog
parka je na visini od 1.1000 metara a najviša na
2.800 metara nadmorske visine...
I Jermenija ima burnu prošlost. Brojni spo-
menici, počev od onih iz prehrišćanske epohe
pa do groblja jermenskih kneževa Noraduze,
kao i onih iz novijeg doba, samo su izraz kul-
turnog bogatstva ovih prostora... I još jedan
nesvakidašnji podatak. Statistika kaže da je čak
99 odsto pripadnika jermenskog naroda - pis-
meno.
I Gruzijci i Jermeni nose u svom karakteru crtu
naglašenog gostoprimstva. I dobroćudnosti. I
ponos je nešto što ih krasi. Jermeni su izuzetno
pričljivi i radoznali. Gruzijci su takođe vedri
i dobro raspoloženi. Imaju brojne porodice.
Ova činjenica je najvidljivija u kafanama koje
su prinuđene da formiraju stolove za podosta
stolica... Vodite računa kad naručujete kiselu
vodu s imenom „Borjomi“. Slankastog je uku-
sa... Glavno jelo je šuveni šašlik, ali je preporuka
da probate jagnjetinu. U obe zemlje je - speci-
jalitet. Uz dobro domaće vino, koje se pije i u
Jermeniji i u Gruziji.

44 Svet na dlanu maj 2018.

I ovo su slike Tajlanda
Spomenici
ponosa i
zahvalnosti
P Konjanička statua
rvi spomenici evropskog tipa podig-
nuti su u Bangkoku u vreme vladavine
Rame V. Danas su atrakcija koju brojni
turisti iz sveta ne zaobilze...
Statua kralja Rame I
Ova bronzana statua nalazi se kod Memo-
rijalnog mosta na reci Čao Praji. Nacrt spo-
menika dao je princ Narit, koji je ujedno i
nadzirao radove. Bronzanu statuu je izlio
profesor Silpa Birasri. Spomenik je otkriven
6. aprila 1932. Od tada se svake godine 6.
aprila vrši pomen rodonačelniku dinastije
Čakri.
Konjanička statua
kralja Rame V
Velelepni spomenik dominira Kraljevs-
kim trgom ispred palate Dusit. Podignut je
zahvaljujući prilozima tajlandskog naroda
u iznosu od milion bata. Izlivena je 1907. u
Parizu, tokom druge posete kralja Rame V Ev-
ropi i dopremljena brodom u Bangkok. Sam
kralj je 11. novembra 1908. otkrio spomenik
na proslavi 40-godišnjice svog krunisanja.
Kada je Rama V umro godinu dana kasnije,
narod se spontano okupio oko njegovog
spomenika. I sada se svakog 23. oktobra na
istom mestu odaje počast voljenom kralju.
Spomenik kralja Rame VI
Na zapadnoj strani parka Lumpini, koji je
kralj uredio, nalazi se i njegov spomenik. Au-
tor dela je Silpa Birasri. Statua je otkrivena
27. marta 1942.
kralja Tak Sina
Nalazi se na Vong Vien skveru u Tonburiju.
I ovaj spomenik je delo profesora Silpe Biras-
rija. Otkriven je 17. aprila 1954.
Spomenik dobrovoljcima
iz Prvog svetskog rata
Lociran je u blizini Narodnog pozorišta.
Napravljen je u stilu Sriviđaja. Naručio ga je
kralj Rama VI nakon završetka rata. Spome-
nik čuva pepeo devetnaestorice dobrovol-
jaca koji su poginuli na evropskim bojnim
poljima. Otkriven je 24. septembra 1919.
Spomenik demokratiji
Otkriven je 22. juna 1940. Simbolizuje de-
mokratske promene i prelaz sa apsolutističke
monarhije na demokratsku vlast u zemlji.
Krila su visoka 24 metra, a prečnik spome-
nika je takođe 24 metra. Broj 24 označava 24.
jun dan kada je promenjen sistem vladavine.
Oko spomenika je postavljeno 75 topova
koji simbolizuju 2475. godinu budističke ere
(1932). Reljefi u podnožju opisuju istoriju
Građanske partije koja je dovela do promene
režima. Postolje na kome stoji replika Ustava
visoko je tri metra, što simbolizuje treći me-
sec lunarnog kalendara (jun). Šest mačeva
na kapijama pijedestala predstavljaju načela
Građanske partije: nezavisnost, unutrašnji
mir, jednakost, slobodu, privredu i obra-
zovanje.
Spomenik pobedi
Ovaj spomenik podignut je kao uspom-
ena na pedeset i devet palih žrtava u su-
kobu između Tajlanda i Francuske Indokine
januara 1939. Spomenik je otkriven 24. juna
1940. Napravljen je u obliku bajoneta visok-
og 50 metara. Ukrašen je sa pet statua koje
predstavljaju armiju, mornaricu, avijaciju
policiju i heroje građanskog rata čija su ime-
na ugravirana na bronzanoj ploči.
Spomenik Lak Si
Nalazi se u oblasti Bang Kaen. Sagrađen
je 1936. da bi se položio pepeo sedamn-
aestorice vojnika i policajaca koji su izgu-
bili živote u ustanku 1933. Na prednjoj strani
ugravirana su imena heroja. Na desnom zidu
je slika seoske porodice, na levom je točak
koji simbolizuje mir. Na stražnjem zidu je
poema kralja Rame VI koja podseća narod
na jedinstvo. Na vrhu spomenika je replika
Ustava, sistema demokratskog režima.
Statua majke Zemlje
Statua majke Zem-
lje koja uvija svoje
pletenice nalazi se
blizu mosta Pan Pipop
Lila. Podignuta je po
naređenju kraljice
Saovabe Pongsi. Sim-
bolizuje žensku figuru
koja uvija dugu kosu
iz čijih uvojaka ističe
voda.
Spomenik svinji
Nalazi se na obali kanala Klong Lord, preko
puta Vat Ratčapradita. Spomenik je u obliku
svinje koja stoji na postolju. Podignut je za
uspomenu na kraljicu Saovabu Pongsi i njen
pedeseti rođendan 1913. Po običaju, godine
lunarnog kalendara nose imena životinja.
Kraljica je bila rođena u godini svinje.
maj 2018. Svet na dlanu 45
Drač je nova evropska turistička destinacija
Netaknuti dragulj
Mediterana
P
redrasude turista su glavno obeležje
kada se govori o Albaniji. Kod nas je
uvreženo mišljenje da su Albanci za-
tvoreni ljudi, sa mnogočlanom po-
rodicom, patrijarhalno orijentisanom, sa
ograničenim ženskim pravima i kućama opas-
anim visokim tarabama. Međutim, sreća pa su
sve to samo predrasude, jer Albanija danas to
svakako nije. Ona predstavlja novu evropsku
turističku destinaciju koju bez ikakvog straha i
bojazni treba upoznati.
Albanci su poznati po velikom gostoprim-
stvu, većina radnika u hotelima, restoranima i
46 Svet na dlanu maj 2018.
kafićima zna srpski i rado će ispoštovati svaku
želju turista. Turizam je poslednjih godina u ve-
likoj ekspanziji. U zemlju stiže sve više turista iz
raznih zemalja, a u turističke gradove se dosta
ulaže.
Albanija izlazi na Jadransko more na za-
padu i Jonsko more na jugozapadu. Mahom je
brdovitog i planinskog terena, a njena morska
obala prostire se na 450 kilometara. Plaže su
uglavnom peščane, a najduža je 12 kilometara.
Najbolja maršruta kojom se može doći do
Albanije je iz Crne Gore, autoputem Ulcinj-Ska-
dar. Međutim, zbog nekadašnje izolovanosti
nije puno ulagano u trasu tog puta, a situacija
nije bitno drugačija ni danas. Odmah posle
graničnog prelaza nailazi se na put na kojem se
jedva mogu mimoići dva automobila. Od gran-
ice do Drača ima dobrih tri sata vožnje.
Već prva večernja šetnja, centralnom
turističkom destinacijom - Dračom - pokazala
je drugo lice Albanije. Desetine dobrih restor-
ana i kafića, živ, urban, centar grada u punom
sjaju, načičkani novoizgrađeni hoteli na samoj
obali prelepih, peščanih plaža munjevito men-
jaju sliku i utisak o Albaniji nabolje.
Drač se nalazi na obali Jadranskog mora,
smešten je na 33 kilometra zapadno od Tirane
i jedan je od najstarijih gradova u Albaniji. Da-
nas u Draču živi oko 215.000 stanovnika, to je
najveći turistički centar i luka u Albaniji. Ispod
starog grada razvio se novi sa lepim zgradama,
bulevarima i šetalištima. Nekoliko feribota
saobraća svaki dan sa Italijom.
Nezaobilazna turistička odredišta su i
arheološka nalazišta Butrint i Apolonija, Kruja,
rodno mesto Skenderbega, i u pesmama ope-
vana tvrđava u Skadru.
Srce Tirane je Skenderbegov trg koji zajedno
sa širokom avenijom okuplja većinu bitnih in-
stitucija u gradu. Tu su smeštena ministarstva,
opera, pozorište, a nedaleko, u obližnjem parku
nalazi se zgrada parlamenta. Prestonicom
dominira spomenik Skenderbega na konju.
Ovaj junak je uspešno branio zemlju od Tura-
ka, simbol je Albanije, slobode i nezavisnosti.
Ipak, na arhitekturu je više uticao antijunak
Enver Hodža, koji je Albaniju godinama držao
u izolaciji, tako da je ona poznata po tome što
se u nju nije moglo ni kročiti, niti iz nje izaći.
Nakon Drugog svetskog rata, Albanija postaje
komunistička država, a Enver Hodža uspostav-
lja politiku izolacije, što prouzrokuje propast
albanske privrede. Ali 1991. godine nakon
smrti Envera Hodže i pada komunizma počinje
i procvat. Albanija je jedna od najsiromašnijih
zemalja u Evropi, ali se i najbrže razvija. Hodža
je bio komunista koji je branio negovanje re-
ligije, nakon njega su izgrađene nove crkve i
džamije, kao da religije u toj zemlji pre nije bilo.
Starih nema jer ih je Hodža srušio ili prename-
nio za druge svrhe. Međutim, na Skenderbego-
vom trgu džamija je ostala netaknuta. U Tirani
je smešteno nekoliko zanimljivih muzeja, veliki
park u samom središtu grada, a centar obiluje
šarenim zgradama. Marija NIKOLIĆ
maj 2018. Svet na dlanu 47
 ^itajte na odmoru
KOFER IZ BERLINA Jelena Bačić Alimpić
Jelena Bačić Alimpić, autorka danas najčitanijih romana na srpskom jeziku, napisala je novi ljubavni roman, neverovatnu priču o
jednoj gorkoj romansi iz ratnog Lenjingrada koju je vešto uplela u savremene događaje.
Jelena Bačić Alimpić je autorka bestselera. Njeni romani su prodati u neverovatnim tiražima. Ringišpil je njen prvi roman, preveden
na makedonski i turski jezik, nagrađen Zlatnim Hit liberom. Objavljen i u luksuznom izdanju, u prestižnoj ediciji Dragulji Lagune,
kao jedan od najprodavanijih i najčitanijih romana u istoriji izdavačke kuće Laguna. Slede podjednako voljeni i popularni romani.
Ovaj roman odlikuju brza dinamična poglavlja, kao u Ringišpilu. Roman se čita u dahu. Čitaoci ljubavnih istorijskih romana, ljubitelji
njenih prethodnih romana. Vera Miler, uspešan advokat, poznata je po rešavanju i najzamršenijih slučajeva nestanka ljudi pre i
nakon pada Berlinskog zida. Ipak, ona nikako ne uspeva da uđe u trag svojim biološkim roditeljima. Njen život je organizovan,
postojan i miran sve dok u advokatsku kancelariju ne uđe Hans Bauer, starac na izmaku života.

KONKLAVA Robert Heris

Iz majstorske radionice Roberta Herisa, autora Enigme, Otadžbine, Arhangleska i trilogije Ciceron, stiže još jedan triler o vlastoljublju i
političkim intrigama.
Njegovi romani su bestseleri u svetu i prevođen je na 37 jezika. Po njegovim knjigama snimljeni su filmovi, poslednji je Duh u režiji Romana
Polanskog. Knjiga se brzo čita, držaće vas budnim do jutra, dok ne saznate ko će biti sledeći papa.
Radnja romana Konklava smeštena je u Vatikan, gde nakon papine smrti, iza zaključanih vrata Sikstinske kapele sto osamnaest kardinala
sa svih strana sveta u najvećoj tajnosti biraju novog poglavara Katoličke crkve i međusobno ukrštaju sopstvene ambicije i surevnjivosti.
„Ovo bi mogla biti katolička verzija Ruždijevih Satanskih stihova.“
New York Times Book Review

MAGBET Ponovo ispričan Šekspirov Magbet; Ju Nesbe

Povodom 400 godina od smrti Vilijama Šekspira, izdavačka kuća Hogart pres je osmislila projekat Hogart Šekspir u kojem savremeni
pisci reinterpretiraju Šekspirova dela. Ju Nesbe je, s polazištem u Šekspirovoj tragediji Magbet, napisao moderan kriminalistički roman.
Više od 400 godina Šekspirova dela se izvode, čitaju i vole širom sveta. Reinterpretirana su za svaku novu generaciju, bilo kao tinejdžerski
filmovi, mjuzikli, SF filmovi ili književne obrade. U projektu Hogart Šekspir zadatak pisaca je da Šekspirove drame pretoče u savremeni ro-
man i ostanu verni duhu originala. Nesbe je predstavnik nordik noara, najpopularniji evropski savremeni pisac trilera, dobitnik je brojnih na-
grada, kritičari ga hvale da je proširio žanrovske okvire modernog kriminalističkog romana i ističu njegove književne kvalitete. Kombinuje
složenu radnju, izuzetnu napetost i briljantnu karakterizaciju likova sa dubokim moralnim raspravama i prikazom savremenog društva.
Njegove knjige izdaju se u preko 40 zemalja. Serijal o Hariju Huleu je prodat u više od 30 miliona primeraka. Po njegovim romanima se
snimaju filmovi.

VIKTORIJA Dejzi Gudvin

Romansirana biografija mlade kraljice Viktorije, jedne od najvećih vladarki u istoriji. Dejzi Gudvin se za vrlo kratko vreme pojavljuje
kod nas sa već trećim odličnim bestselerom. Nakon romana Moja poslednja vojvotkinja i Lovac na bogatstvo, Dejzi Gudvin, koja
je prethodno već stekla bogato iskustvo u saradnji s televizijom (ponajviše s BBC-jem) latila se pisanja scenarija za seriju o kraljici
Viktoriji. Serija, lansirana na ITV-u, doživela je ogroman uspeh 2016. i 2017, a naporedo sa scenarijem, rodila se i knjiga. Njene
romane odlikuje upravo izuzetna filmičnost i uverljivi dijalozi. Poslastica za svakog ljubitelja istorije, političkih intriga i dvorskih
ljubavnih zapleta. Čitaoci romana Filipe Gregori. Knjiga je prikladna i za tinejdžere. Dok u prve dve knjige Dejzi Gudvin tka raskošne
imaginativne priče na osnovu vrlo oskudnih činjenica, u Viktoriji se našla pred ozbiljnijim – i težim – zadatkom da na osnovu obilja
raspoloživih i uglavnom poznatih činjenica stvori roman koji neće biti puka romansirana biografija.

ŽENE IZ ZAMKA Džesika Šatuk

Opisujući period od 1923. do 1991, autorka zahvata Drugi svetski rat u retkoj potpunosti: kroz prizmu malog čoveka, prosečnog
Nemca, ona obrađuje neke osnovne uzroke izbijanja ratova, različite modele duševnog opstajanja, posledice koje će se neminovno
odraziti i na drugu generaciju. Njene junakinje su tri žene koje je rat ujedinio, a ključne reči su razumevanje i oproštaj.
Džesika Šatuk je majstor u karakterizaciji likova i opisnom pripovedanju. Roman nam pruža jedinstven pogled na to čega je
prosečan Nemac bio svestan, a čega nije, tokom najmračnijih meseci Drugog svetskog rata. Autorkini baka i deka su bili nacisti, i
celog života je tražila odgovor na pitanje kako su oni bili uvučeni u pokret koji je postao sinonim za zlo. Nov i drugačiji pogled na
jedan od najgorih perioda u istoriji. Kombinujući kritiku društva i živopisnu istorijsku atmosferu, roman predstavlja istančan prikaz
rata i posledica rata. Roman je napisan razarajućom emocionalnom snagom, svojstvenom najvećim klasičnim delima. Roman je
brz, krcat zapletima, osećajan, potresan i navodi na duboka razmišljanja.

48 Svet na dlanu maj 2018.

 JEDAN
AUTOR: GRAD
IZVOR GORKA GRAD RATARSKO GRAD
MILENKO SA SLIKE
ELEKTRIČNE MATERIJA U RUSIJI ORUĐE U ŠPANIJI
MIJATOVIĆ GORE
STRUJE

HAZARDNA
KARTAŠKA
IGRA

KOPENHAGEN JAK
EKSPLOZIV

IĆI SPORIM
KORAKOM
(POKR.)

REKA NA
KOSMETU

GREJNA
SASTOJAK
REKA STARO- PLOČA NA
ROD SA HRANE ZA
U MAKEDO- UZVIK, HEJ UGLJENIK GRČKA ŠPORETU
NJIVE (MN.) DIJABETI-
NIJI POKRAJINA GORNJI
ČARE
DEO ČIZME
VREMENSKI
KRVNI
NEUSKLA-
ROĐACI IZ
ĐEN
PROŠLOSTII
AMERIČKI
REPER

NEMARNOST AD AKTA TEMPO

(SKR.) RESTORAN
MESTO BLA- FUDBALSKI IME U KOM SE
ŽENSTVA KLUB IZ MANEKENKE PRODAJU
ČAČKA KEMPBEL PICE

ORUĐE AU-
STRALIJ. DO- PEĆ
INDUSTRIJA
MORODACA OTKUCAJ
DUVANA (SKR.)
SVAĐA, PULSA
PREPIRKA
HELENSKI
IME POP- PESNICI- FILM
-PEVAČICE -PEVAČI DŽEJMSA
JOVANOVIĆ SORTA KAMERONA
KROMPIRA
MIRNO
GLINENI
VREME
MUZIČKI
NA MORU
INSTRU-
MORSKA
MENT
UVALA
MEGAELEK-
ZEMNO-
TRAVNATE TRON-VOLT
ALKALNI
TROPSKE (SKR.)
METALI (SKR.)
RAVNICE POSLASTICA
TULIPAN
OD TESTA
4. I 27. SLO- ONAJ KOJI
VO AZBUKE LAKO STIČE
ITALIJA ITAL. KOM- ZARADU
POZITOR, GRAD
DOMENIKO U SRBIJI

SENTA AŽDAJA VRSTA

LITAR MINERALA
TUČAK ZA RUSKI
ONI
MRVLJENJE KOJI RONE FUDALSKI EMANACIJA
BOJA (FR.) KLUB (SKR.)

STVARNOST,
REALNOST JAGODINA
BOKSERSKI
(LAT.) 6. SLOVO
KLUB (SKR.)
GRAD SA AZBUKE
SLIKE DOLE

PRIPADNIK
SRPSKI MAĐAR-
KRALJ, STEFAN
(1192-1235) SKOG
NARODA

ŽITELJKA
ORANA

DREVNO
IME ZA
ENGLESKU

NEPLODNI
DABLIN

OTICANJE
(PESN.)

NINA
OD MILJA

ORANKA, ALBION, JALOVI, OTICAJ, NINICA

REŠENJE: BAKARA, AMONAL, TAPATI, ERENIK, RINGLA, PRECI, ASINHRON, RAJ, NEHAJ, AA, T, ID, BUMERANG, PE, NIKOLIJA, AEDI, OKARINA, BONACA, SAVANE, ZAM, MEV, I, GC, MLATIPARA, SA, L, ALA, IRIT, BK, REALITET, JA, RADOSLAV, MAĐAR,

maj 2018. Svet na dlanu 49

 SVE ZA VAŠ DOM!
Natuzzi nameštaj, veliki izbor italijanskih pločica, sanitarija,
kuhinja, tepiha, podnih obloga, unutrašnje stolarije
Opremanje hotela

OUTLET CENE!
POPUSTI I DO 80%

Beograd, Višnjička 94, 011/2098 -159 www.miacasa.rs