Svet Na Dlanu Broj 79

na dlanu
SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
BESPLATAN PRIMERAK l broj 79 l decembar 2016.
Prvi poljupci na
Novom Zelandu
tekdasezna
Irski hotel Ballyfin

Demesne najbolji u 2016.
uristiki CN magazin prema glasanju publike odabrao je hotel u Irskoj, Ballyfin Demesne, za najbolji u 2016. godini. Prema reima
onih koji su posetili ovo magino mesto, hotel
se nalazi na mestu gde sve izgleda kao da ste
zakoraili u prolost.
Prvobitno je ovaj hotel bio seoska kua koja
je nakon devet godina renoviranja ponovo otvorena za posetioce 2011. godine. Irska umetnost, antikviteti, mahagoni i francuski kandelabri ukraavaju unutranjost ove velelepne vile.
Rafinisana elegancija pojavljuje se na svakom
koraku ovog imanja koje se prostire na 614
jutara, a poseduje i sopstveno jezero i mirisne
vrtove koji e vas oarati svojim koloritom.
Ima samo 20 soba, tako da je na ovom mestu

ekskluzivitet zagarantovan.
Lepota ove kue i njenih vrtova, u sferi standarda gostoprimstva, ini mesto zaista izvanrednim. Hotel je izolovan, ali ne i usamljen. Priroda
vas dodatno podstie na oputanje.
Zamislite samo neoklasinu lepotu usred netaknute prirode okruenu brdima Irske? Spektakularna biblioteka, slike, lampe, sve e vas
ovde impresionirati. Hotel, naravno, poseduje
sve dodatne sadraje za relaksaciju i oputanje,
pa tako ovde moete uivati u masai, sauni,
plivanju, igrati kriket ili uivati u partiji tenisa.
Usluga je vrhunska, kako dolikuje jednom mestu sa pet zvezdica.
Svet na dlanu
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje:KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd,
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs
Direktor izdanja: Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik: Zoran eerov, Lektura: Tatjana Jankovi,
Layout: Vuk Milosavljevi, Dragan Babi. tampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa.
Call centar: 011/ 2098 000
Svet na dlanu
Slobodan Mii
direktor izdanja
Praznici koji su
vie od praznika
red nama je jo jedno novo

godinje uzbuenje. I trenutak
kada uz osmeh i radost iskazu
jemo dobre elje. Kod kue ili
negde daleko od kue, uistinu je sve
jedno. Boini i novogodinji praznici su
uvek vie od praznika. Pogotovo ukoliko
sebi priutite jedno od brojnih putova
nja iz ponude KonTikija.
A ponuda je zaista nalik na prazninu
trpezu. Bogata i s milion iznenaenja.
U danima kada se opratamo s jednom
a doekujemo novu godinu, biemo
prisutni na gotovo svim kontinentima i
u svim velikim gradovima Evrope. Rim,
Be, Budimpeta, Pariz Autobus ili
avion, moda i sopstveni prevoz. Na
vama je da birate i da uivate u onom
to uistinu prieljkujete. U Budimpeti
etvorodnevni aranman s tri noenja
u hotelu sa 4* kota 169 evra. Ali to nije
najjeftinije to nudimo. Novogodinju
no moete da doekate u Veneciji - za
autobuski aranman (est dana sa tri
noenja), sa smetajem u hotelu sa 3*,
dovoljno je da izdvojite 139 evra.
KonTiki je znan kao agencija koja nudi
najvie, najbolje i najekskluzivnije. A
to znai da praznike s nama moete
provesti na Tajlandu, u dalekom Mek
siku i Kini, moda i u arobnoj Indiji,
apsolutno velianstvenom Jordanu
i Izraelu, pod svetlima Singapura uz
odmor na Baliju ili Maleziji Ponuda
je uistinu takva da joj je teko odole
ti, a novogodinji praznici na ovim
dalekim meridijanima su za nas mala
arolija.
Tu su naravno i veliki evropski gradovi u
kojima je u najluoj noi najveselije na
trgovima. Sa nama moete arter letom
i do Malte gde je malo ko ekao Novu go
dinu, do u zimskoj odori prelepog Bleda,
nestvarno lepog Krakova, fascinantne
Barselone ili uzavrelog Njujorka Ma,
moete bukvalno tamo gde poelite.
Zato doite da se to pre dogovorimo,
jer na nekim destinacijama ve sada se
trai mesto vie.
decembar 2016.
Svet na dlanu
Specijalna ponuda
MALTA, direktan arter let
MILANO, avion
CENA: 395 evra
CENA: 369 evra
VENECIJA, autobus
KRAKOV, autobus
Polazak: 30. decembra; 5 dana/ 4 noenja

Hotel: Roma 3* (nd)
Polazak: 30. decembar; 6 dana/ 3 noenja

Hoteli sa 3* (nd)
CENA: 139 evra
Polazak: 29. decembra; 5 dana/4 noenja

Hotel: 3* (nd)
Polazak: 30. decembar; 5 dana/2 noenja

Hotel: 3* (nd)
CENA: 125 evra
BARSELONA, arter let

Hoteli: 3* i 4* (nd)
CENA: od 469 evra
KIPAR, avion

Hoteli: Limasol 3*,4* i 5*
CENA: od 413 evra
BLED, sopstveni prevoz
Polazak: 30. decembar; paket 3 dana/2 noenja

Hoteli: 3*, 4* i 5*
CENA: od 170 evra
PARIZ, avion

Hotel: Courbevole la Defense 4* (ND)
CENA:
549 evra
BUDIMPETA, autobus
Polazak: 30 decembar; 4 dana/3 noenja
Hotel: 4* (nd)
CENA: 169 evra
BE, autobus
BRATISLAVA i PRAG, autobus
CENA: 189 evra
CENA: 185 evra

Hotel: 2* (nd)
Svet na dlanu
decembar 2016.

Hotel: 3* (nd)
NG u Srbiji
KLADOVO, sopstveni prevoz

Hotel: Aquastar Danube 4* (PP)

CENA: 249 evra
.
ITALIJA i SLOVENIJA, autobus

(Milano, Lugano, Komo, Bergamao, Bled)
Hotel: 3* (nd)
CENA: 245 evra
RIM, avion
Polazak: 29, 30. i 31. decembar; 5 dana/4noenja

CENA: od 399 evra
VRDNIK, sopstveni prevoz

Paket Nova godina (30.12. 03.01.)
Hotel: Premier Aqua 5* (pp)
CENA: 4 dana/3 noenja 112 evra po osobi;
5 dana/4 noenja 104 evra po osobi
Novogodinji polasci
Tajland
Bangkok i Ko Samui
29.12, 12 dana, hoteli 4*,
Bangkok i Puket
1.450 evra
29.12, 12 dana, hoteli 4*,
Meksiko
1.490 evra
Velika meksika tura i odmor u Kankunu
2.760 evra
26.12, 17 dana, hoteli 4*,
Kratka tura po Meksiku i odmor u Akapulku

29.12, 14 dana, hoteli 4*,
Kina
RIM, avion

2.210 evra
Peking i Hong Kong

28.12, 10 dana, hoteli 3& 4*,
Peking i angaj
1.290 evra
1.050evra
28.12, 10 dana, hoteli 3&4*,
CENA: od 299 evra
Indija
PORTUGALSKA TURA, avion
1.290 evra
Jordan i Izrael
29.12, 11 dana, hoteli 3&4 *, 1.490 evra
Singapur i Bali
29.12, 14 dana, hoteli 4/5*, 1.790 evra
(Porto, Koimbra, Batalja, Alkobasa, Lisabon)

Hoteli: 3* (nd)
CENA: 699 evra
Zlatni trougao
27.12, 9 dana, hoteli 4&5*,
Singapur i Indonezija, odmor na ostrvu Bintan
1.990 evra
Singapur i Malezija,
odmor na ostrvu Penang
29.12, 12 dana, hoteli 4*,
29.12, 14 dana, hoteli 4*, . evra
Filipini, Manila i odmor na ostrvu Borokaj

28.12, 12 dana, hoteli 4*,
2.390 evra
decembar 2016.
Svet na dlanu
NOVOGODINJI OBIAJI IROM SVETA
Kolumbijci
31. decembra ceo
dan nose kofer
N
a pragu smo praznine atmosfere.

Ukraavaju se ulice i trgovi, kite se jelke,
polako se pripremaju pokloni i novogodinja
trpeza. irom sveta ljudi slave odlazak stare
i dolazak nove godine, a neki od njih imaju prilino
razliite obiaje. Zanimljivo je uti zato za Novu
godinu Italijani nose crveni ve ili zato Grci na vrata
kae luk...
Portugalija
U severnim delovima zemlje uobiajeno je

da deca idu od vrata do vrata i pevaju pesmice
zvane janeiros, koje donose sreu u novoj godini. Zauzvrat na dar dobijaju novie i slatkie.
kotska
U kotskoj se proslavlja Hogmonaj (poslednji dan stare godine) za koji se vezuje tradicija
prvog kroenja u dom. Prva osoba koja posle
ponoi ue u kuu sa sobom donosi i sreu, a
ukuane dariva grumenom uglja, solju, viskijem
ili hlebom.
Brazil
Svake godine hiljade Brazilaca u okean bacaju

belo cvee kao dar Boginji mora, u nadi da e im
ona ispuniti elje u sledeoj godini.
Portoriko
U pono se kroz prozor prosipa voda, kako bi

se oterali zli duhovi.
Bahami
Tradicionalna novogodinja parada Junkanu je

toliko popularna da se kostimi za ovaj dogaaj
pripremaju mesecima unapred, a najbolji kostim
osvaja nagradu.
Kanada
Davne 1920. godine ustanovljen je obiaj

poznat kao Kupanje polarnog medveda. Radi
se o praksi da ljudi na novogodinji dan skau u
ledene vode Engleskog zaliva.
8
Svet na dlanu
decembar 2016.
Argentina
Argentinci su obiajima pokrili i ljubav i posao.

Ukoliko nosite ruiasto rublje u novogodinjoj noi,
imaete sree na ljubavnom planu u narednoj godini,
a jedenje pasulja e vam obezbediti poslovni uspeh. Ili
bee obrnuto
ile
Jedna porodica iz Talke upala je na lokalno groblje kako

bi Novu godinu doekala sa svojim pokojnim roacima.
Od tada, gradonaelnik ovog grada nakon veernje mise u
crkvi otvara kapije groblja, kako bi i ostale porodice mogle
da uine isto.
Bolivija
Bolivijci veruju da im noenje utog vea poveava

ansu da u narednoj godini imaju sree i ljubavi.
Kolumbija
U nadi da e im sledea godina biti ispunjena putova

njima, Kolumbijci celog 31. decembra sa sobom nose kofer.
Ekvador
Prvo slavi
Novi Zeland
Novoj godini se svi raduju.
Poslednji e se s 2016. pozdraviti stanovnici ostrva u Junom
Pacifiku, a nova, 2017. godina, e,
naravno, prvo stii na Novi Zeland,
zatim na Maralska ostrva i u Australiju. Vie od sedam milijardi ljudi
sa najlepim eljama 10 sekundi
pred 1. januar poee odbrojavanjem da ispraa staru i uputi
dobrodolicu novoj godini.
Nova godina u Ekvadoru

proslavlja se spaljivanjem foto
grafija iz prole godine. Takoe,
mukarci ponekad oblae ensku
odeu, kako bi predstavljali ene
koje su u prethodnoj godini
postale udovice.
Njujork
Od 1907, svake godine na

Tajms Skveru se okupljaju
hiljade ljudi da gledaju kako
se sputa novogodinja kugla,
a poetak njenog sputanja
tradicionalno poinje minut
pre ponoi.
Panama
Papirne lutke koje prikazuju

politiare i druge javne linosti se spaljuju, to oznaava
kraj stare i poetak nove godine, a takoe tera i zle
duhove.
Peru
U jednom peruanskom selu se ljudi koji imaju neke

razmirice iz prethodne godine, nalaze na novogodinji dan
i starim dobrim pesnienjem reavaju sve nesuglasice, da
ih ne bi preneli u novu godinu. Vrlo originalno, i nadasve,
pouno!
June drave SAD
U junim amerikim dravama, uobiajeno je da se pred

novu godinu jede varivo od specijalne vrste pasulja koji
simbolizuje novie. Smatra se da to donosi blagostanje u
narednoj godini.
Meksiko
Na novogodinje vee, Meksikanci svoje domove

dekoriu u razliite boje, a svaka boja predstavlja njihove
elje za novu godinu. Crvena oznaava ljubav, uta posao,
a zelena novac.
decembar 2016.
Svet na dlanu
S KONTIKIJEM NA DOEK NOVE GODINE
Lisabonski
bakalar na
365 naina
LISABON
zovu jo i zlatnim
gradom. Dugo je bio daleko
od oiju a onda je irom otvorio
svoje raskone dveri i vrlo brzo stekao
epitet probuenog lepotana meu metropolama Evrope. Lisabon to uistinu i jeste. Uz
dobro raspoloenje, turistima daruje jo puno
toga zarad ega mu se mnogi vraaju. Domaini,
uz osmeh, objanjavaju da je to zbog dobrog
bakalara. U Lisabonu se priprema na tano 365
naina. Da li je ovo moda poziv da u ovom
jelu uivate svaki dan i da sve zalivate
nadaleko uvenim portugalskim
vinima, najbolje je da sami
proverite.
de nameravete da ekate Novu godinu?

Ako se odluite da to bude u drutvu KonTikija u novogodinjoj noi ekaju vas
svetla i zadovoljstva Pariza, Amsterdama, Berlina, Barselone, Lisabona, Atine...
Grka je na korak od Srbije. Naoruajte
se dobrim raspoloenjem i doekajte
Novu godinu s osmehom i u okruenju
gostoljubivih domaina. I ne zaboravite Atina je uvek izazov. Prepoznatljivi zvuci
buzukija uz atraktivan sirtaki nikog ne
ostavljaju ravnodunim. Najvei gradski
trgovi prerastaju za trenutak u svet u malom
u kojem se srena Nova godina izgovara na
brojnim jezicima planete... Mogue je i da se
novogodinja no provede u nekim od autentinih
kutaka, u restoranima legendarne Plake ili nekom
od praznino ukraenih hotela gde lepotu muzike
prati i pikantna a jednako bogata grka trpeza...
10
Svet na dlanu
decembar 2016.
RIM je veni grad ali i vena

magija onih koji uglavnom namerno pristiu u nestvarnu
prestonicu Italije, turistiko
carstvo s najvrednijom
istorijskom batinom na
svetu. U Rimu je zapravo
svaka zgrada spomenik
a brojni trgovi s prelepim
fontanama izvori legendi i romantinih pria sa
srenim krajem. Srea vas
eka ukoliko u neku od fontana, preko ramena, ubacite
novi pre nego to se odluite
da se na ulicama i trgovima
pridruite masi koja uz igru, osmeh
i dobro raspoloenje ispraa staro i
doekuje novo leto...
BARSELONU krasi matovitost Gaudijeve

arhitekture i tradicionalno gostoprimstvo Katalonaca uz neizbeni flamenko.
Barselona je i gastronomska avantura, pogotovo kada su u pitanju
specijaliteti s naznakom plodovi
mora, ali i zadovoljstvo u ispijanju
sjajnih vina. U aranmanu KonTiki
Travela arolija poinje posetom
stadionu Kamp Nou, uz obilazak
muzeja Barselone, jednog od
najboljih fudbalskih klubova
na svetu. Tu je i poseta
podrumu penuavog
vina Freidenet.
AMSTERDAM nudi
Teko je poverointimu u okruenju fascivati da e oni koji
nantne arhitetekture i uz ritam i
ga tad probaju
energiju ija se snaga upija ve na prvom
pie menjati sve
koraku u susretu s gradom autentine lepote
do narednog
i naina ivota. Amsterdam i zaista jeste posejutra....
ban. Nudi zadovoljstva koja je nemogue pronai
na nekom drugom mestu ili gradu. Brojna svetla na
ulicama i trgovima prepliu se sa ritmovima muzike
iz celog sveta. KonTiki vam i u ovoj prilici garantuje i
zadovoljstvo vie. Konkretno da posetu ovom gradu obogatite izletom do Modorodama i uivate
u lepoti znamenitih holandskih graevina u
minijaturi. Ili, da plovite brojnim kanalima sa kojih Amsterdam izgleda
sasvim drugaije.
PARIZ nije samo grad svetlosti. Prestonica

Francuske je i neka vrsta riznice za skupljanje
uspomena koje nikada ne izblede. U pono,
po tradiciji, podie se aa ampanjca. Kau da
ovo penuavo vino nigde tako lepo ne opija
u novogodinjoj noi kao na fascinantnom
anzelizeu. Ali u novogodinjoj noi Pariz je i
prestonica sveta i nadomak Trijumfalne kapije,
na Jelisejskim poljima i kod Ajfelovog tornja.
Uvek i u svakom trenutku, Monmartr je vrelo
inspiracije, a Trg Konkord opet neto sasvim
drugo... Pre ili posle doeka duu moete da
oplemenite u Luvru, a ve 1. januara eka vas i
uzbudljiva plovidba Senom uz zvuke klavira i
taktove najlepih ansona....
BERLIN je opet ono

to je nekad bio. Grad
velikih zadovoljstava i
lepote u kojoj se sva ula
s lakoom zadovoljavaju.
Novogodinja no je i no
dobrog raspoloenja.
Jednako domaina
koliko i gostiju. Ono to
se nikada ne zaboravlja
jeste novogodinja no
nadomak Brandenburke
kapije, nekada simbola podeljne nacije, a
danas najimpozantnijeg
gradskog spomenika.
Iskoristite i priliku da
deo vremena odvojite za
posetu, moda Pargamonu ili uvenom Ostrvu
muzeja.
MINHEN je
prestonica Bavarske ali i jedan
od najlepih
gradova ne samo
Nemake ve i
ovog dela Evrope.
Krasi ga dobro
raspoloenje i prelepo
okruenje. Bajkoviti dvorci,
Linderhof ili Nojvantajn su
sami po sebi fascinacija, jednako
koliko i bajkovita bavarska sela. Mogue je da se odluite da
praznine dane provedete u vajcarskoj. Na primer enevi,
koja odie naglaenom otmenou i lepotom grada pod
ijim su se krovovima smestile, da li sluajno, najznaajnije
svetske organizacije. etnja gradskim jezgrom je uitak, a
pogled na grad sa enevskog jezera - doivljaj...
Ne propustite priliku - novogodinji programi
KonTikija su prilika da vam predstojei praznici
budu i vie od - zadovoljstva.
decembar 2016.
Svet na dlanu
11
MAGIJA BARSELONE
Gaudijeva
velika petorka
12
Svet na dlanu
decembar 2016.
a toplim, kristalno
istim morem koje
zapljuskuje
njenu
peanu obalu dugu
pet kilometara, planinama koje
se neno pomaljaju na sever
nom rubu grada, Barselona
predstavlja bljetavi dragulj
Sredozemlja. Od ivahnih i sliko
vitih luka do neponovljivog sre
dnjovekovnog ambijenta uliica
u etvrti Bario Gotiko, preko prel
epih modernistikih zdanja u etvrti
Eiampla do fantastinih parkova i arhi
tektonskih uda, ova gotovo dvomilion
ska katalonska prestonica ima apsolutno sve.
Dodatni ukrasi ovoga grada, od ije lepote zastaje
dah, jesu i njegovi bogati muzeji, oaravajui trgovi,
skulpture i instalacije, elegantni bulevari, atraktivni
vidikovci, jezero raskone flore i faune, brojne fon
tane, peane plae...
Ipak, u vrh top-liste gradova koji se za ivota
moraju posetiti, Barselona pre svega dospeva
zahvaljujui genijalnosti katalonskih arhitek
ti iz druge polovine 19. veka, poput ozepa
Pjuia Kadafalka, Luisa Domeneka Montanera i,
neprevazienog, Antonija Gaudija Korneta. Hram
Svete porodice Sagrada Familija predstavlja jednu

od najpoznatijih crkava sveta, veronaukuispisanu
u kamenu i, ujedno, trajni simbol grada i njegove
modernistike batine. Nebo Barselone ponosno
paraju tornjevi/zvonici Gaudijevog remek-dela,
vidljivi iz gotovo svake take grada, predstavljajui
orijentir svakom posetiocu ove mediteranske lepo
tice. U Gaudijevu veliku petorku u Barseloni ubra
jaju se i njegova najslavnija graanska zdanja, Kasa
Mila i Kasa Batljo. Kasa Mila je udo modernistike
arhitekture, koje kao da izrasta iz samog plonika.
Iz ivog, ustalasanog proelja niu balkoni od kova
nog gvoa, a na krovu strau, poput goropadnih
vitezova, uvaju mozaicima ukraeni dimnjaci.
Saznajte sa nama zato je dobila taj peorativan
nadimak La Pedrera, po kojem je jo poznatija,
a koji u prevodu znai kamenolom... Bajko
vita i arena Kasa Batljo svojim je motivima odraz
Gaudijeve ljubavi prema Kataloniji. itavo zdanje
alegorino je vezano za legende o Sv. oru,
zatitniku Katalonije. Njen krov podsea na zma
jeva lea, dok su balkoni oblikovani u vidu karne
valskih maski - lobanja zmajevih rtava. U dva na
jomiljenija gradska parka Barselone ubrajaju se oni
kojima je Gaudi dao neizbrisiv peat. Jedan je park
Guelj, a drugi park Citadela. Dobivi punu slobodu
od bogatog industrijalca Guelja, Gaudi u parku
Guelj dokazuje da se i najbujnija mata moe pret
voriti u stvarnost. Tu nam se pred oima smenjuju
zaigrane staze, nepregledni nizovi okamenjenih

drvoreda, savreno stopljenih sa padinom, peine,
skriveni prolazi, centralni trg sa udesno vijugavom
mozainom klupom, zvanino najduom na svetu,
dvorana 100 stubova, bajkoviti ulazni paviljoni...
Druga najposeenija zelena oaza grada nastaje na
jugoistonom rubu njegovog istorijskog jezgra. To
je uveni park Citadela, prvi javni park Iberijskog
poluostrva, koji se moe pohvaliti raskonom med
iteranskom vegetacijom, senovitim stazama, jeze
rom na kojem se moe unajmiti i amac i uivati u
prirodi, ali i brojnim kulturnim atrakcijama. I ovaj
park su ukrasila zdanja najveih arhitekti mod
ernizma, poput Montanera, koji osmiljava jedno
od najlepih dela modernizma Zamak tri zmaja
(Castell dels Tres Dragons) i Gaudija, koji u njemu
podie raskonu neobaroknu fontanu Gran Kas
kada. Sa njom se zaokruuje velika petorka An
tonija Gaudija u Barseloni, ali ne i itava njegova
zaostavtina u ovom gradu. Za iskrene ljubitelje
arhitekture, Barselona i Gaudi nude jo mnogo
toga.
Pria o Barseloni jo uvek nije gotova, jer
je to grad koji i dalje raste, irei se sa novim
futuristikim etvrtima ka obalama svojih reka
Ljobregat i Besos, koje se ulivaju u Sredozemno
more. To je more krivo za sve... Ono je dovelo
prve osvajae, i to iz redova najslavnije fenianske
porodice Barka, koja ne samo da je dala jednog
od najveih vojskovoa svih vremena - Hanibala,
ve i ime gradu koji morate doiveti. Ta najstarija
decembar 2016.
Svet na dlanu
13
U vrh top-liste gradova koji se za ivota moraju posetiti, Barselona

pre svega dospeva zahvaljujui genijalnosti katalonskih arhitekti iz
druge polovine 19. veka, poput ozepa Pjuia Kadafalka, Luisa
Domeneka Montanera i, neprevazienog, Antonija Gaudija Korneta
prolost Barselone poela je na jednom uzvienju,
danas brdovitom parku Monuik, koji sa nadmorskom visinom od 213 m ponosno stoji iznad glavne
luke Barselone. Monuik je planski ureivan u dva
navrata, prvi put za Svetsku izlobu 1929, a drugi
put za Olimpijadu, odranu 1992. godine. Danas
je nezaobilazna turistika atrakcija sa Olimpijskim stadionom, bajkovitim Pueblo Espanjolom,
tj. uvenim panskim selom, monumentalnom
palatom Muzeja nacionalne umetnosti Katalonije
(MNAC), na ijem se platou nalazi moda najlepi
vidikovac grada. Pod predivnim kaskadnim fontanama u njegovom podnoju, postavljaju se
slavne Magine fontane, vodeno udo Svetske
izlobe 1929. godine. Prema projektu ininjera Karlosa Bigasa, sa sputanjem noi, bezbrojni posebno
oblikovani i koreografisani mlazovi vode stvaraju
hipnotiui spektakl svetlosti i zvuka. Prema gradskoj statistici, Magine fontane pojedinano su
najposeenija atrakcija grada i stoga se ne smeju
propustiti. Samo se prisetite Himne Barseloni u
izvoenju Fredija Merkjurija i Monserat Kabalje...
Iako magija Barselone svoj vrhunac dostie tokom trajanja ovog spektakla, ona je uhvatljiva na
14
Svet na dlanu
decembar 2016.
svakom koraku. Burna i velika prolost ponosnih

Katalonaca, opipljiva je u svim zonama njihove
prestonice. Svaki njen kvart, svaki njen spomenik
nam doarava neku priu ili legendu iz minulih
vremena, od onih iz vremena Hamilkara Barke,
rimskih osvajaa ili onih iz perioda uzdizanja
mone porodice Berenger, kada srednjovekovna
Barselona doivljava svoj vrhunac. Lepe prie iz
vremena ponovo ujedinjene panije najlepe
svedoi monumentalni spomenik Kristofera Kolumba, podignut uz staru luku, na mestu na kojem
se uveni moreplovac iskrcao po povratku sa svoje
prve amerike ekspedicije. Barselona ne zaboravlja svoje crne dane iz prolosti, ali sada neemo
govoriti o njima, iako se i tragovi najtraginijih epizoda grada mogu i dalje u njemu videti. Vano je
da e doiveti renesansu u nekoliko navrata u novijoj istoriji zahvaljujui emu danas ima urbanistiki
savrenu etvrt Eiampla, ija smo najslavnija
dela ve opisali. Tu su i elegantne, moderne zone
poput Olimpijske luke i Pobl Noua, tzv. Menhetna
Barselone.
Magiju grada dopunjava i injenica da predstavlja pravi gastronomski raj. Obavezujue je posetiti
najlepu pijacu itave panije - Bokeriju i isprobati
nebrojene egzotine delikatese iz tamonje ponude, kao i vrhunske tapas

i pinos barove, naroito
one smetene u srcu grada, u Bornu, Barseloneti i
Bario Gotiku. Za ljubitelje
dobrog zalogaja meu nama,
ak i one koji ba i ne preferiraju
posete muzejima, prava adresa bi
mogao biti i Muzej iberijske unke na
uvenom bulevaru Las Ramblas, u kojem ete sigurno nahraniti i duu i telo.
Koliko god puta da je posetite, Barselona je
grad koji iznova iznenauje i iznova oduevljava.
Multietnika katalonska prestonica ini da se ni pri
prvom susretu sa njom ne oseate kao stranac. Ta
injenica svakom posetiocu njeno istraivanje ini
lakim i lepim, a kada jednom u to istraivanje
krenete, tek tada ona otkriva bogatstvo i raznolikost svoje ponude. Stoga e vam uvek nedostajati
bar jedan dan vie i zato ete joj se uvek vraati.
A ona e vas, kao najposeeniji grad panije, svaki
put srdano prigrliti i nagraditi.

Naa Veselii
Upotpunite i uinite posebnim svako

porodino okupljanje i druenje sa dragim
prijateljima tokom predstojeeg perioda.
Harmonija ukusa sladoleda kikirikija i
karamele, sa komadicima kikirikija i sosom
karamele. A, na kraju preliv od okolade
koji upotpunjuje senzacionalni uitak u
ovoj jedinstvenoj sladolednoj poslastici.
Okupite svoje najdrae i uivajte
u sjajnom raspoloenju koje je
zagarantovano uz novi Strauss Harmony!
decembar 2016.
Svet na dlanu
15
VALENSIJA - KONTIKIJEVA NOVOGODINJA DESTINACIJA
Grad sunca na obali

pomorandinog cveta
rva asocijacija na Valensiju je ona pesmica koju je valjda svaki tata pevao svoj
devojici. Znate ono: Valensija, crna kosa,
plave oi, bubuljice na vrh nosa. Posle,
kad devojica poraste i to negde u podsvesti sve
sauva Tada se javlja i elja da se to pre otputuje do panije, da se spozna i upozna lepota tog
udesnog i u pesmi opevanog grada
Valensija, kao prestonica Valensijske pokrajine,
jedan je od najlepih gradova panije. Naravno,
na Mediteranu. Uukana je na obalama reke
Turija, na istonoj strani Pirinejskog poluostrva,
odnosno na delu panske obale koji se naziva
Kosta del Azahar, to u prevodu znai Obala
pomorandinog cveta.
Osnovana je u prvom veku pre nove ere pod
nazivom Valentia Edetanorum kao rimska provincija. Bogata istorija i naslee civilizacija koje
su naseljavale ove prostore, umetnost i razvoj
nauke uinile su da Valensija, sa najouvanijim
gradskim jezgrom u paniji, bude u samom vrhu
najposeenijih turistikih destinacija.
Klima je mediteranska, sa relativno blagim i
vlanim zimama i suvim i toplim letima. Valensija
je trei grad po veliini u paniji i u njemu ivi oko
1,5 milion stanovnika. Ovome treba dodati preko
pet miliona turista koji svake godine posete ovaj
grad.
16
Svet na dlanu
decembar 2016.
Oko starog grada ide linija tramvaja, koja

oznaava granicu dokle su se gradske zidine
nekad prostirale. A tako je bilo sve do 1865. godine. U okviru ovog prostora nalazi se najvea
koncentracija kulturno-istorijskih spomenika.
Valensijska katedrala sa njenim pridruenim
zvonikom Migelete i bazilikom Svete Marije su
najpoznatiji simboli grada. Nalaze se na Trgu Device Marije i prvi su izbor turista koji su krenuli u
obilazak znamenitosti.
Nakon velikih poplava staro korito reke Turija
pretvoreno je u park prirode i poklonjeno na
korienje metanima i posetiocima grada. U
ovom parku se nalaze Muzej nauke i umetnosti,
Palata muzike i Biopark, odnosno zooloki vrt
Valensije.
Muzej nauke i umetnosti je remek-delo arhitekte Santjaga Kalatrave, koji predstavlja kulturni
i zabavni kompleks. Pored nesvakidanje arhitekture, postao je popularan zbog svojih sadraja.
Istie se zgrada Opere, koja je sa svojih 17 spratova jedna od najviih opera na svetu. Tamo se
moete zabaviti u najneobinijoj biskopskoj
sali LHemisfric u obliku ljudskog oka ili obii
poznati muzej nauke Princ Filip, koji e vam na
najzabavniji nain pribliiti nauku. Okeanografski
muzej u ovom parku je najvei akvarijum u Evropi. Posetioci mogu videti razliite vrste morskih
ivotinja, kao i neke od retkih vrsta kao to je belunga kit. Muzej lepih umetnosti ima oko 2.000
radova, ukljuujui i autoportret Dijega Velaskeza i platna legendarnih umetnika Ticijana, El
Greka, Fransiska Goje i drugih.
Biopark, prostor od 100.000 kvadratnih metara, nesvakidanji je zooloki vrt, mesto gde se
uiva u lepoti prirode, prizorima iz savane, Madagaskara i ekvatorijalne Afrike koji su ovde rekonstruisani. Ovaj park je posveen ouvanju ivotne
sredine pa se 95% vode koja se iskoristi, reciklira i
zagreva putem sistema solarnih panela.
Grad ima aktivnu komercijalnu luku i veliku
marinu od izuzetnog znaaja na Mediteranu.

Nekoliko minuta od luke u blizini samog centra
nalazi se prelepo etalite dugako etiri kilo
metra, koje se prostire du irokih peanih
plaa: Arenas (Playa las Arenas), Kabanjal (Playa
Cabaal) i Malvarosa (Playa de la Malvarrosa).
Grad sunca, kako ga neki zovu, pored svih
kulturno-istorijskih i naunih sadraja, nudi posetiocima veliki broj hotela, kongresnih centara,
restorana i barova. Valensija je poznata i po festivalima, kao npr. Las Fallas, koji se odrava u
martu svake godine. Tada se u pono spaljuju
velike kartonske figure, koje na ironian nain
oslikavaju svetska zbivanja. Moda nekom bude
intersantniji festival Tomatina de Bunjol kada se
preko 400.000 ljudi okuplja radi uestvovanja u
prijateljskoj bici gde je jedino oruje paradajz.
Preko 110 tona paradajza leti na sve strane, a
samo nakon sat vremena istai vraaju prvobitan izgled grada vodom.
A ako vam ovo nije dovoljno, zabavite se uvee u
nekom od klubova u ulici Kavaljeros, Huan Ljorens
ili u kvartu Karmen gde su poznate diskoteke La
Indiana, Las Animas2 i Klub 56. Lidija Markovi
decembar 2016.
Svet na dlanu
17
SUSRET SA JEDINIM AKTIVNIM VULKANOM U EVROPI
Flaa vina za
Etnu, umornu i
verovatno ednu
18
Svet na dlanu
decembar 2016.
Prve prie o aktivnostima Etne potiu jo iz

mitskih vremena. Etna je, u stvari, mlad
vulkan. Nastao je iz mora pre oko milion godina.
Prva erupcija za koju se zna bila je otprilike pre
pola miliona godina. Danas je Etna najvei
aktivni vulkan u Evropi s obimom od 160
kilometara u podnoju
decembar 2016.
Svet na dlanu
19
edaleko od Katanije, na istonoj obali

Sicilije, usidrile su se tri ogromne stene
koje zapljuskuju talasi Sredozemnog
mora. Poznate su pod nazivom Kiklopske hridine. Vulkanskog su porekla i veoma
razliite u odnosu na ostale du iste obale. Pria
kae da je te tri stene, gotovo podjednake, na
obalu bacilo udovite s broda kojim je plovio Odisej, jedan od voa u Trojanskom ratu u
grkoj mitologiji.
Grki pesnik Homer iz 8. veka pre n. e. u svojoj
Odiseji pria kako su junaka i njegove saborce
na Siciliji zarobili Kiklopi, vrsta divova koja se
hranila ljudima. Njihov voa bio je Polifem, koji
uistinu nije bio privlaan - imao je samo jedno
oko na sredini ela. Dok je Polifem spavao, Odisej
i njegovi pratioci bacili su mu u oko zaotrenu
maslinovu granu, dodatno ovrsnutu vatrom
Zatim su pobegli spasavajui ivu glavu i svoj
brod.
Iako su ga oslepeli i naneli mu straan bol, Kiklop je jo uvek imao snage da uzme kamenje s
obronka planine i da ga baci na svoje muitelje.
Promaio ih je, ali stene i danas stoje onde gde
su pale sa zadatkom da podseaju na snagu tog
udovita.
Kad je u pitanju istinitost prie dovoljno je da
od stena pogledate dvadesetak kilometra prema
unutranjosti. Visoko uz neno modro sicilijansko nebo videete vrh vulkana Etne. Njegov karakter, skriven i izdubljen, podsea na divovo oko.
Etna je svoju sposobnost da izbaci kamenje
jednako veliko kolike su Kiklopske hridine, pokazala vie puta tokom istorije, a o svom gnevu na
spektakularan nain svedoi i danas.
Vesti o velikim erupcijama stizale su i 475. i
396. godine pre n. e., zatim i 812. ili 1169. godine,
a onda i u 14. veku. Godine 1669. Etna se raspukla
od vrha do dna i iz njene utrobe se izlilo nekoliko
miliona tona lave koja je unitila grad Kataniju
i okolno podruje. Manje erupcije kojih je bilo i
20
Svet na dlanu
decembar 2016.
pre i posle - u 19. veku bilo ih je vie od deset - po

pravilu su unitavale na stotine hektara njiva kao
i brojna sela.
Prve prie o aktivnostima Etne potiu jo iz
mitskih vremena. Etna je, u stvari, mlad vulkan.
Nastao je iz mora pre oko milion godina. Prva
erupcija za koju se zna bila je otprilike pre pola
miliona godina. Danas je Etna najvei aktivni
vulkan u Evropi s obimom od 160 kilometara u
podnoju. Podruje koje zauzima je jednako veliko kao i prostor ireg Londona.
I visina Etne se kroz vreme menjala. U ovom
trenutku njen vrh je na visini od preko 3.300 metra. Pre sto godina bio je, kau naunici, 30 metara vii. Treba naglasiti i to da su pre dananjeg
vrha Etne potojala jo dva
Smatra se da erupcije Etne dolaze iz rezervoara lave koji je dug oko 30 kilometara a dubok
oko etiri kilometra. Rezervoar se nalazi ispod
planine a erupcije se hrane velikim koliinama
rastopljenog materijala nabijenog plinom koji
izbija ispod kore. Titanski pritisci sve vie rastu i
trae izlaz u obroncima i vrhu vulkana, a na kraju
se pojave na povrini u obliku vatrenih fontana,
oblaka sumporovog plina i pravih bujica lave,

koje se slivaju niz planinu.
ovek bi pomislio da ovo nije idealno mesto za
ljudsko naselje. Ipak, obronci Etne jedno su od
najgue naseljenih podruja na Siciliji. Uprkos
tome to reke vulkanske lave imaju silnu razornu
mo kad je re o kuama, putevima ili eleznikim
prugama, one teku povremeno i to sporo pa se
retko dogodi da zbog njih neko strada.
Ono to privlai panju jesu obronci koje izvori vode dobro navodnjavaju tako da vulkanski
pepeo stvara tlo koje je meu najplodnijima na
svetu. Ovde je mogue i pet puta godinje ubirati
povre. Takoe i voe raa u izobilju a vinogradi

s Etne i groe koje su u njima uzgaja uveni su u
celom svetu. Ovo je jedno od objanjenja zato je
lokalno stanovnitvo bilo oduvek beskrajno uporno u obnavljanju svojih sela.
Istorija belei da je bilo puno pokuaja da se
erupcije savladaju fizikim sredstvima. Prvi je
put zabeleeno da su stanovnici Katanije 1669.
godine pokuali da skrenu tok lave iskopavanjem
kanala iznad sela. Meutim, kako su ovim poduhvatom spasavali sebe a zapretili unitenjem
susednog sela, bili su prisiljeni da odustanu.
Slini problemi javljali su se i u novije vreme.
Tokom erupcije 1991. godine, kada je ceo jedan
grad morao da bude evakuisan, vulkanolog
Franko Barberi je istakao da najveu opasnost
na predstavlja iroko izlivanje lave koja se brzo
okameni na otvorenom, ve da su problem
uski potoci s rastopljenom masom koji se
brzo probijaju kroz kanale i tunele i sami izbijaju na povrinu na obroncima u niziji.
Zbog svega su angaovani helikopteri
italijanske vojske i amerikih marinaca
sa zadatkom da sputaju velike betonske blokove povezane lancima u
kanale visoko na planini, odnosno da
dinamitom razaraju tunele na niim
visinama Tako je grad spasen ili gotovo spasen. Zapravo stradalo je samo
nekoliko kua na kraju mesta a u jednoj
je vlasnik pokazao pravo sicilijansko gostoprimstvo ostavivi na stolu flau vina.
Za Etnu. Umorna je i verovatno i edna,
napisao je
Ako se na Etnu penjete peke, a popeti se nije
teko budui da je uspon blag, imaete pred
oima prirodnu istoriju ovog podruja. Zasadi
vinove loze i pomorandi prekrivaju obronke
u niziji a zatim ih polako zamenjuju jabuke i
trenje. Iznad njih nalaze se umoviti predeli
hrasta, pitomog kestana i breze, a jo vie je
podruje s razbacanom lavom koju je obilikovalo
vreme i u tom delu gotovo ne raste nita osim
planinskog cvea.
Ovde ima i predela sa venim ledom. U davna
vremena taj se led prebacivao preko slojeva hladnog pepela i leti odvozio u Napulj i Rim, gde se
upotrebljavao u proizvodnji sladoleda.
Na samom vrhu je podruje nepovoljno za bilo
kakav ivot. Siva bezoblina pusto prekrivena
vulkanskom ljakom, pepelom i lavom, deluje
zastraujue. Tu je i razjapljeno drelo kratera
umrljano oksidima i sulfatima a njegova se dubina menja zavisno kako se i koliko uzdie, ili
sputa, ep od lave.
Sve ovo najbolje je videti neposredno pre svitanja kada krater pulsira uarenim sjajem koji
je pomorcima sluio kao orijentir jo iz vremena
kad su prvi brodovi plovili Sredozemljem. A
onda, s izlaskom sunca, pred vama se pokazuje
cela Sicilija i Kalabrija dok se u daljini nazire Malta. To su podruja u kojima je zapoeta evropska
civilizacija
Z. .
decembar 2016.
Svet na dlanu
21
DUNAVOM KROZ ISTORIJU
Voda i njene
obale kao
svedok vremena
22
Svet na dlanu
decembar 2016.
vako putovanje ima svoj poetak, a ona

arobna pamte se svim ulima upravo od
te poetne take. Rano jutro, petak i beo
gradsko pristanite bili su poetak jed
nog takvog nezaboravnog, arobnog putova
nja. Dok se sunce lagano podizalo na horizontu,
panju ribolovaca i tek ponekog sluajnog pro
laznika privlaila je grupica ljudi u blizini jed
nog od dokova. Ubrzo se doku pribliio ele
gantni brodi, majstorski se parkirao da primi
goste, a grupa se lagano ukrcala otkrivajui
tako razlog jutarnjeg okupljanja.
Paluba sa uredno poreanim lealjkama
ve na prvi pogled mnogo je obeavala.
Raspoloeni putnici brzo su ih popunili i bili
spremni za uivanje koje sledi. Uz uzbuenje i
prijatno raspoloenje, poelo je trodnevno put
ovanja od kog su svi oekivali ono najlepe.
- Krstarenje Dunavom e prvog dana trajati
itavih osam sati, obavetava vodi, svi emo
imati priliku da doivimo pravu magiju te
mone reke i da obale sagledamo iz neke nove
perspektive.
Motori poinju glasnije da rade, brod se
odvaja od obale i zapoinje plovidbu uz obalu
donjeg Kalemegdana. Imamo utisak kao da
prvi put u ivotu vidimo sve te zi
dine, bedeme, kulu Neboja, prkos
nog Pobednika na vrhu Dok
sluamo priu vodia, za tili as smo
ve na uu Save i Dunava, s leve
strane nam ostaje Lido a ispred nas
vidimo Panevaki most. Grupa je
vidno raspoloena, nemogue je
ostati ravnoduan pred svim tim
utiscima i blaenstvom.
Posle snek doruka, uz svoje ka
fice i ajeve, izlazimo ponovo na
palubu. Bliskost sa predivnim am
bijentom je potpuno ostvarena.
Brod lagano klizi povrinom vode
a oseaj oputenosti oznaava
izlazak iz stresnog svakodnevnog
ivota.
Dunav ima posebnu magiju. Izaziva divljenje
svojom lepotom i snagom. Plovi kroz ak 10
zemalja, ali u Srbiji ispoljava svoje najlepe
atribute. Upravo u naoj zemlji on je najdublji,
najiri i najui. Prolazili smo kroz fascinantnu
erdapsku klisuru, koja je kroz vekove bila
neodoljiva mnogim narodima. Na putu ka Do
njem Milanovcu videli smo i uli priu o svetion
icima na uu Tamia, Vini i vinanskoj kulturi,
groanskim adama, Smederevu i Smederevs
koj tvravi, uima raznih reka u Dunav, proli
kroz Golubaki zaliv, uplovili u erdapsku kli
suru, uivali u lepotama obala, ali ostavili neto
i za trei dan kada je bio predvien nastavak
plovidbe.
U Donjem Milanovcu, prepuni utisaka i
maksimalno oputeni, sili smo sa broda posle
prvog dana krstarenja. Put smo nastavili krat
kim bus transferom do Kladova, interesantnog
gradia u istonoj Srbiji i atraktivnog hotela u

kom emo biti smeteni.
Sve u vezi Kladova je prijatno iznenaenje,
poevi od modernog hotela koji se nalazi na
samoj obali Dunava, fascinantne istorije do
odlinog vina i ljubaznih ljudi, otvorenih i uvek
spremnih za komunikaciju. Odluili smo da ga
bolje upoznamo i izabrali izlet koji obuhvata
obilazak najznaajnijih mesta vezanih upravo
za ovaj grad. Bilo je pravo zadovoljstvo za
poetak posetiti Arheoloki muzej koji svedoi
o burnoj i bogatoj istoriji ovog kraja. Tu je sve
od praistorije, preko intenzivnog prisustva Rim
ljana, Vizantije i Turaka, bilo uredno prikazano
u staklenim vitrinama, na mapama, lutkama...
Verujem da smo se svi zapitali koliko zapravo
malo znamo o svom nasleu i prolosti. Samo
Kladovo, tek jedan grad, moe toliko toga da
nam ispria.
Bilo je logino posle Muzeja svratiti do os
tataka rimske tvrave Dijana, na samoj obali
Dunava. Dijana je, pored ostataka Trajanovog
mosta i Trajanove table, jo jedan oigledan
svedok dugotrajnog rimskog prisustva na ovoj
teritoriji. Dok smo hodali po ostacima tvrave,
mogli smo da osetimo duh tih davno prohuja
lih vremena i da bar delimino zamislimo kako

je tad izgledala. Dijana, meutim, nije jedino
utvrenje u Kladovu. Na samom ulazu u grad
ponosno stoji tvrava Festislam, uspomena na
period Otomanske vladavine na ovim prosto
rima.
Izlet smo nastavili obilaskom Hidroelektrane
erdap I, pravim gorostasom te vrste na Du
navu. Bili smo istinski zaintrigirani priom o
istoriji izgradnje, detaljima o proizvodnji struje
i raznim drugim podacima vezanim za jednu od
najveih hidroelektrana u Evropi. S panjom
smo sluali objanjenja o brodskim prevodni
cama jer je sledei dan, u nastavku krstarenja,
bilo u planu da preemo kroz jednu od njih.
Grupa je o tome zainteresovana komentarisa
la. Svi su jedva ekali da vide kako to izgleda,
veina po prvi put.
Jedna od svakako najznaajnijih i
decembar 2016.
Svet na dlanu
23
najposeenijih taaka u neposrednoj blizini

Kladova su ostaci uvenog Trajanovog mosta,
koji je 1.000 godina vaio za najdui most na
svetu. Ta monumentalna graevina se nalazila
upravo tu, kod Kladova. Jedan od najimpresivnijih svedoka svetske istorije, dakle, nalazi
se na teritoriji Srbije. To nas je uinilo ponosnim
i nakon to smo napravili fotografije i uli priu
o mostu, usledio je najoputeniji deo izleta.
Naravno, bila je to poseta vinariji i degustacija
veoma kvalitetnih vina iz ovog kraja.
Vinarija koju smo posetili nalazi se okruena
vinogradima, odakle se ubrano groe u
ekspresnom roku ubacuje u proces pravljenja
vina, to se veoma pozitivno odraava na
kvalitet vina koje se ovde pravi. Zaista smo
uivali degustirajui crno, belo i roze vino, uz
zalogaje prikladne zakuske. Divan nain da se
zavri izlet, svi smo se oko toga sloili uz osmehe.
Doao je i trei dan programa, tanije trenutak da se posle ukusnog doruka ponovo
ukrcamo na brod i nastavimo krstarenje.
ekalo nas je novih nekoliko sati na brodu kad
emo na opte oduevljenje svih proi kroz
brodsku prevodnicu Hidroelektrane erdap I.
Put dalje vodi ka onom delu erdapske klisure
koji nismo videli prvi dan a to je njen najlepi
deo - klisure Veliki i Mali kazan.
Prolazak kroz brodsku prevodnicu traje oko
sat i po, ali iako je to relativno dug period,
proe brzo jer je panja grupe ivo fokusirana
na svaku njegovu fazu. Prolazi se kroz dve komore, sve je interesantno - zatvaranje i podizanje ultra tekih pregrada, podizanje nivoa
vode - i, naravno, mora da se ovekovei brojnim
kljocanjima foto-aparata.
Posle prolaska kroz prevodnicu, nastavljamo
uzvodno. Pred nama je Sipska klisura, pa Orsavska kotlina, sa desne strane vidimo rumunski grad Orsavu, a malo kasnije sa leve strane
nau Tekiju. Izgleda kao na razglednici, sa
kuama razasutim po brdovitoj obali Dunava.
Sad smo ve iskusni u krstarenju i maksimalno
upijamo predele, boje i mirise koji nas prate.
Vodi najavljuje da se pripremimo jer se
pribliavaju najatraktivnije take u erdapskoj
klisuri. To su Trajanova tabla na naoj obali, lik
Decebela uklesan u steni na rumunskoj obali,
u blizini rumunskog manastira Mrakonija koji
stoji na samoj ivici obale, a taj deo je ujedno
i mesto gde je Dunav najdublji. Foto-aparati
su spremni i sledi pasionirano kljocanje i divljenje grupe nad svim tim prizorima. Pored
nas zuje gliseri sa bunim i nasmejanim ljudima koji tako oigledno uivaju u svojoj vonji
erdapskom klisurom.
Nastavljamo plovidbu i nakon otprilike sat
vremena pristajemo ponovo u Donjem Milanovcu, ovaj put da bismo krenuli ka Beogradu.
Naravno, program tu nije zavren jer smo ve
posle kratke vonje autobusom svratili do
Lepenskog vira i obili muzejsku postavku koja
24
Svet na dlanu
decembar 2016.
svedoi o ivotu ljudi koji na ovim prostorima

datira jo iz vremena praistorije. Re je, zapravo, o najstarijem neolitskom nalazitu u Evropi.
Muzej je moderan, interaktivan a kustosi odlini
u prezentovanju raznih, veoma interesantnih
detalja o ljudima i kulturi Lepenskog vira.
Nakon obilaska Lepenskog vira, nastavili smo
vonju ka jo jednom fascinantnom nalazitu,
ponovo vezanom za Rimljane a to je Viminacijum kod Kostolca. Na putu do tamo proli smo
pored upravo restauirane Golubake tvrve
i ovaj put je videli s kopna i izbliza. Tako smo
dopunili utisak koji smo imali posmatrajui je s
broda, dva dana ranije.
Stigli smo u Viminacijum i odmah poeli s obilaskom lokaliteta koji nam otkriva mnogo toga
o rimskom nainu ivota i podizanju gradova u
to vreme. Sticajem nekih srenih i neoekivanih
okolnosti, u blizini je pronaen i odlino ouvan
kostur mamuta, star milion godina. Sve smo to
sa oduevljenjem i velikom zainteresovanou
obili. Ujedno je ovaj obilazak oznaio i kraj
programa koji nas je sve zaista oduevio. Bili
smo istinski zadovoljni injenicom da smo na
tako kvalitetan nain proveli svoje vreme i
saznali toliko toga o naoj istoriji i lokalitetima
od svetskog znaaja na teritoriji nae zemlje.

Valentina Rodi
decembar 2016.
Svet na dlanu
25
PREMIJUM DAN MAARSKE
Magini dodir vode

M
aarska, ba kao i Srbija, nema
more ali zato raspolae bogatstvom
turistike ponude ije raskone dveri
irom otvara za sve ljubitelje dobrog odmora iz celog sveta i naravno najblieg
komiluka, tj. Srbije. Ono to nae severne susede ini posebnim iz ugla turistike ponude
jeste 1.100 godina duga istorija, brojni kulturni
spomenici, istorijska vinska podruja, najvee
jezero u Srednjoj Evropi i brojni termalni izvori
U svetskom pogledu Maarska je rangirana na
peto mesto po zalihama termalnih voda a njenih 1.000 termalnih izvora danas su za svakog
posetioca neto to se moe nazvati udesnim
dodirom vode koja ulepava i lei. Prestonica
Budimpeta se izdvaja i u ovom pogledu - u
njenom ataru su ak 123 termalna izvora. Moda
je ba ovo razlog zato Maarsku jo zovu i zemljom voda uz garanciju da maarske banje danas svim generacijama pruaju nezaboravnu
zabavu.
Maarska, za razliku od drugih zemalja, uz
pomo svojih udesnih voda daruje leenje
Mark Kine, predsednik Turistike

organizacije Maarske i Gordana Eri,
Princip advertising Beograd
26
Svet na dlanu
decembar 2016.
pomou darova prirode - ulo se u beogradskom

hotelu Radisson Blu Old Mill u kome je uprilien
tradicionalni Premijum dan Maarske.
Uz slogan Maarska eli vie srpskih turista
saznalo se puno toga to Maarsku ini zemljom
u kojoj se, bar kad je turizam u pitanju, dobija
vie nego to se oekuje. Posebna arolija je
bez dileme Budimpeta, raznolika evropska
metropola prepuna iznenaenja. Predivan centar grada, boanstveni parkovi, moni Dunav
koji deli grad na dva dela, legendarnu Petu i
Budim, zatim i fascinantni mostovi koji spajaju
dve obale, crkveni tornjevi, galerije, raskone
termalne banje samo su neke od sliica za sva
vremena iz ovog megapolisa. Ono to je danas IN u maarskoj metropoli su neobine
terase, ruinirane krme, vinski barovi Tu je
i Akvavorld, jedan od najveih i najlepih evropskih vodenih parkova zatvorenog tipa U
blizini je i magijom optoena Sent Andreja, zatim dvorac Graalkovi iz 1740, grad Gedele
Ali, to nije sve. Budimpeta je grad prepun tajni
za otkrivanje, skrivenih mesta za istraivanje i
e koja ulepava i lei

omiljenih detalja koji uokvireni u celini daruju
ovom gradu epitet prestonice u kojoj nema mesta za dosadu
Vodene avanture turiste ekaju u Segedinu,
Morahalomu, uli, Makou i
Tisakeki
Maarski zlatni trougao za duu i telo je na relaciji Peuj-Vilanji-Harkanj.
Balaton je izrastao u domovinu wellnessa,
boanstvenu destinaciju na jezeru u ijim hotelima vas eka maksimalna razonoda. Pored
posebnih masaa i vodenih sportova, tu je i
uivanje u dolini vulkana i belog vina tokom
zalaska sunca... Mediteranska atmosfera turiste
eka u Junom Podunavlju, odnosno banji Harkanj koja raspolae s najvie sunanih dana u godini. Tu je i udesna lekovita voda dobra u prvom
redu za reumatine, dermatoloke i ginekoloke
bolesti.
Najnoviji zdravstveno-turistiki trend Maar
ske, koji se zasniva na leenju i rehabilitaciji,
prisutan je u Hevizu, Zalakarou, ervaru...
Ali ni ovo nije sve jer Maarska je danas zemlja
- puna iznenaenja!
Premijum dan Maarske u Beogradu,
23. novembar, hotel Radisson Blu
- fotografije Zoran Toi
decembar 2016.
Svet na dlanu
27
FRANKFURT - GRAD ISTINITOG, LEPOG I DOBROG
Nemaki muzej
uzviene gluposti
ri pomenu Frankfurta, obino se misli na veliki biznis, brokere, banke i berze. I to je tano, ali to nije
sve. Jer, Frankfurt ima muzejsku scenu kakva se retko gde moe pronai. Naroito zadivljujua je Muzejska obala na junoj strani Majne, sa predivnim tedele
umetnikim institutom i Gradskom galerijom.
tedele institut, koji je jedan od najvanijih umetnikih
muzeja u Nemakoj, srce je frankfurtske muzejske scene i
predstavlja remek-dela evropske umetnosti iz devet vekova. U nedavno otvorenom proirenju muzeja, koje se nalazi
u podzemnom delu, nalazi se zbirka umetnosti poev od
1945. godine i u okviru nje prikazana su dela umetnikih
zvezda kao to su Jozef Bojs i Gerhard Rihter. Malo istonije

nalaze se Filmski muzej i Arhitektonski muzej, koji je i sam
primer inovativne, nekonvencionalne arhitekture. I opet,
nekoliko koraka dalje nalazi se Muzej primenjene umetnosti (MAK): 1.000 godina umetnikog zanata predstavljeno je u impresivnoj graevini amerikog arhitekte
Riarda Majera. Na drugoj strani Majne, na udaljenosti od nekoliko minuta, vredi posetiti Muzej
moderne umetnosti (MMK), koji je projektovao
Hans Holajn, ili neku od izlobi u umetnikoj
hali irn, koja je stekla ugled kao jedan od
vodeih izlobenih prostora u Nemakoj
i Evropi. U neto manjem obimu i esto
izvan mejnstrima, ali probranog kvaliteta, umetnika dela se mogu pronai u
galerijama oko katedrale. ak je i metro
umetniki prostor, na primer na stanici
Dom/Rmer, gde se u okviru projekta
Grencland mogu videti radovi koji su
spoj umetnosti, arhitekture i dizajna.
Jevrejska kultura i istorija, od poetka
u 12. veku pa do novog poetka nakon
28
Svet na dlanu
decembar 2016.
1945. godine esto prevazilaze granice shvatljivog. Jevrejski muzej u istorijskom prostoru Palate Rotild i ogranak
muzeja u ulici Judengase svedoe o tome na dirljiv i
autentian nain. Neraskidivo povezan sa Frankfurtom je
i veliki sin ovog grada Johan Volfgang fon Gete, a pratei
njegove stope moete upoznati Frankfurt 18. veka. Na
primer, u Geteovoj kui ili u neto profanijoj atmosferi,
u romantikom batenskom lokalu Gerbermile, na obali
Majne, gde se pesnik-vojvoda ponekad rado oputao uz
aicu jabukovog vina. Gost u lokalu Gerbemile je verovatno bio i frankfurtski lekar Hajnrih Hofman, koji je napisao deloJanko raupanko, klasik deije knjievnosti. U
jednoj lepoj, staroj vili, u otmenom zapadnom delu grada,
nalazi se muzej posveen upravo njemu, sa crteima, retkim izdanjima Mrguda, prevodima, parodijama i ostalim.
Kome je to i danas komino, trebalo bi da poseti i muzej
Karikatura, vodei nemaki muzej uzviene gluposti. F. V.
Berntajn, Robert Gernhart, Hlodvig Pot, Hans Traksler, F.
K. Vehter, Bern Pfar i mnogi drugi garantovano e se pobrinuti za iroki osmeh i dobro raspoloenje.
Moda malo manje vedrog raspoloenja, ali sigurno
mnogo vie realnosti, nalazi se u neboderima banaka i poslovnim zgradama koje ine najimpresivniji gradski horizont u Evropi, stvarni zatitni znak Frankfurta. Meutim,
moete slobodno poi od toga da se i u njima nalazi
umetnost od svetskog znaaja: umetnike zbirke banaka
Deutsche Bank, Commerzbank ili DZ Bank posluile bi
svakom muzeju na ast i u odreeno vreme su dostupne
javnosti. Neboderi banaka kao umetniki prostori: ako je
neto ba tipino za Frankfurt, onda je ba to.
Frankfurt je, zapravo, prilino

moderan grad. Biznis, arhitektura i
trei po veliini aerodrom Evrope sve je na najmodernijem nivou.
Moda ba zbog toga Frankfurt ima
naroitu naklonost prema muzejima
najrazliitije vrste, usmerenja i veliine.
U skladu sa geslom da bude malice
ispred svog vremena, a da ga ipak sauva
decembar 2016.
Svet na dlanu
29
SRENA ZEMLJA AUSTRALIJA
Dramatini
pejzai na
kontinentu
hedonizma
V
ie nego ijedna zemlja zapadnog sveta Australija raspaljuje matu.

Verovatno da je jedan
od razloga daljina koja svakako daje
dozu nedokuivosti, Aboridini - tako
misteriozni i dostojanstveni, biljni i
ivotinjski svet tako razliit od naeg.
Za veliki broj posetilaca Australija je
i sinonim veitog leta i mesto avantura,
beskonanih kao i horizont.
Svaki aspekt australijskog ivota i kulture
je proizvod veliine zemlje i broja stanovnika,
odnosno nedostatak istog. Po povrini slina
SAD, ima 7,5 miliona kvadratnih kilometara, a
neto vie od 22 miliona stanovnika, predstavlja
jednu od najree naseljenih zemalja. Energija
savremene kulture je u suprotnosti sa pejzaem.
Centralni i zapadni deo zemlje, tj. njen najvei
deo je ravan, suv i slabo naseljen. Gradovi, uglavnom osnovani sredinom 19. veka, prosto vas
nose svojom mladalakom energijom.
Najprepoznatljiviji deo Australije je njena
unutranjost, Outback, kako je domaini zovu.
Neverovatno plavetnilo neba, zemlja boje cime30
Svet na dlanu
decembar 2016.
ta, usamljene kotline, neobine geoloke odlike

sa isto tako neobinim ivotinjskim svetom, ine
jedinstveni ekoloki sistem koji je unazad vie
od 50.000 godina svedok ljudskog bitisanja na
ovom tlu.
Koliko je teko iveti u unutranjosti zemlje
zbog surove klime, pokazuje i primer grada Kuber Pedi. To je mesto gde je temperatura toliko
visoka, da su kue, pa ak i crkve, graene pod
zemljom. Oblast je pustinjska, gotovo bez vode
a opet ljudi su u potrazi za zlatom, pronali opal
i ostali tu da ive i rade u nemoguim uslovima.
Upravo ta surovost i nepristupanost doprineli su da se moderna naselja razvijaju du
obale. Najvei deo populacije ivi na oko 20 km
od okeana.
Urbani Australijanci ive u skladu sa vrednostima Novog sveta. Puno se radi, ali i uiva. Australijanci su hedonisti, da li zbog sunca ili navika
da svaki slobodni trenutak provode napolju, u
druenju na nepreglednim plaama.
Prva stvar koja vam pada u oi je ljubaznost
i oputenost. Neverovatno je kako domaini
umirujue deluju, sve se moe, nema nervoze
i ono to i mi volimo, vole da piju kafu i uivaju
sve atrakcije ovog velegrada jer e se neto sigurno zaboraviti a svako ko doe imae svoju nezaboravnu impresiju.
Naravno da u naoj prii neemo zaobii Melburn.
Grad na obali reke Jara je u vreme zlatne groznice sredinom 19. veka bio najbogatiji grad.
Prelepe viktorijanske graevine dale su mu
epitet - velianstveni Melburn. To je i grad sa
reputacijom intelektualne, kulturne metropole.
Nekoliko godina za redom Melburn je osvajao
i titulu najpoeljnijeg grada za
ivot na svetu.
32
Svet na dlanu
decembar 2016.
I ovaj grad se upoznaje hodanjem, vrlo je

jednostavan za snalaenje, a turistima je na raspolaganju i besplatan tramvaj koji povezuje
sve najvanije atrakcije ovog grada. Da li treba
da napomenem da domaini ne koriste ovu pogodnost za sebe da ne bi stvarali guvu i da bi taj
tramvaj stvarno bio turistiki.
Ovaj grad ima bezbroj pasaa, uliica, koje
vas mogu odvesti na neoekivana mesta.
Pasai ukraeni kovanim gvoem, crno-belim
ploicama, kreativno dizajniranim prodavnicama jedna su od prepoznatljivosti Melburna.
Beograani esto kau da ih podsea na njihov grad a svakako u ovoj prii ne moemo
preskoiti ni Rod Laver arenu, gde je na Nole
apsolutni gospodar.
Uzbudljivo putovanje nastavljamo na jug,
naputamo ove divne gradove i upuujemo se
ka Tasmaniji. Kako to tajanstveno i daleko
zvui.
Aboridini su nastanili Tasmaniju pre
nekoliko desetina hiljada godina, mnogo pre nego to je poslednje ledeno
doba odvojilo ostrvo od australijskog kontinenta. Tasmaniju je otkrio
holandski istraiva Abel Tasman
1642. godine. Prvobitno je naseljavana takoe osuenicima
iz Britanije i njihovim vojnim
straarima.
Hobart je glavni grad i moe
se rei jedna od najoputenijih
prestonica - idealno mesto za
vonju biciklom i peaenje.
Za grad je karakteristina
dordijanska arhitektura, 160
godina star Muzej i umetnika
galerija Tasmanije. Ima divnih
prodavnica grnarije , retro butika
i restorana.
Priroda je ovde divlja i fascinantna.
Unutranjost je proglaena svetskom
batinom. Dramatini pejza je svuda
oko nas i mami na hajking, pecanje i vonju
kajakom.
Svakako se mora posetiti i Port Artur, koji je
danas prijatno i mirno mesto. Vodi

kroz kompleks e vas informisati
o sumornom ivotu koji su zatvorenici ovde vodili. Apsurd je
da su podaci o osuenicima
briljivo uvani, dok su oni
o potomcima imigranata
koji nisu bili kriminalci uglavnom izgubljeni.
Kakva bi ovo pria bila o
Australiji a da ne pomenemo ono na ta prvo pomislimo kad je ova zemlja
u pitanju - kenguri, koale,
tasmanijski avo...
Upravo na Tasmaniji postoji jedan park sa svim gore
navedenim ivotinjama. Tu
moete uivati u neverovatnom temperamentu
tasmanijskog avola - tog
armantnog malog torbara.
Izgleda prilino zastraujue
kad je ljut a to moete videti
kada mu ui pocrvene. Nisu probirljivi to se izbora hrane tie,
jedu gotovo sve i pritom isputaju
hrapave glasove koji se uju kilometrima daleko.
Svi se razneimo kad pomislimo na
koale i zaista je divno imati mogunost videti

ih u prirodnom stanitu. Pripadaju takoe torbarima i hrane se iskljuivo liem eukaliptusa.
Koala je aboridinska re i znai - bez vode. One
ne piju vodu ili vrlo retko, a kad se najedu lia,
napiju se, jer lie u elucu fermentira u alkohol i iz tog razloga
koale stalno spavaju. Ove
ivotinje provode ak
i do pet sati dnevno
hranei se a ostatak prespavaju.
Naravno, doli smo i do
kengura, simbola Australije.
Evo i nekoliko zanimljivosti iz ivota ovog simpatinog
skakaa.
Kapetan jednog holandskog broda je 1629. godine
prvi zabeleio svoj susret sa ovom neobinom
ivotinjom: zanimljiv
torbar, male glave,
dugakih i velikih za
dnjih nogu prilagoenih
za skakanje, miiav rep koji
moe izdrati ak do 90 kg.
Zanimljivo je da je mladune
kad se rodi teko svega 12 grama
i dugako 25 mm. enka kengura
je obino neprekidno trudna, osim na dan

kad raa potomstvo. Ona ima sposobnost da zamrzne razvoj embriona,
dok prethodno mladune ne bude
dovoljno staro da napusti torbu.
Majka dodatno moe da ima
dve razliite vrste mleka istovremeno za novoroene
i ono starije.
Po slobodnim procenama u Australiji ivi
oko 50 miliona kengura.
Lik kengura se zajedno sa pticom emu
nalazi na grbu Australije jer se smatra da
obe ivotinje ne mogu
da idu unazad - to
ba i nije sasvim tano,
mogu ali teko, i na taj
nain simbolizuju stalni
napredak zemlje.
Mislim da nema lepeg
naina da zavrimo ovaj
lanak a vama ostaje da polako ponete da pakujete kofere
jer Srena zemlja, kako je Australijanci zovu, vas eka.

Jasminka Ponjevi
decembar 2016.
Svet na dlanu
33
NJUJORK JE UVEK NJUJ0RK
Kulisa za
250 filmova
godinje
34
Svet na dlanu
decembar 2016.
jujork je i svetska prestonica muzeja, muzikih i

pozorinih dogaaja, pozornica
biznisa i visoke mode, filmske i svake
druge umetnosti, kosmopolitski centar sa sadrajima i ponudom
koji nikog ne ostavljaju ravnodunim.
Karakter i atmosferu ovog megapolisa koji sa svojom Statuom slobode predstavlja simbol demokratije za ceo svet, zapravo je teko opisati. Ba zbog toga ga
treba doiveti. Makar i na nekoliko dana. Jasno je, naravno, da se za pet ili est dana,
koliko traju aranmani srpskih agencija, ne moe videti ba sve u Njujorku, ali da se moe
obii ono to Njujork ini Njujorkom - Peta avenija, Menhetn, Bruklin, Vol strit, Kip slobode,
Tajms skver, Central park - sasvim je mogue.
Njujorani se ponose i podatakom da je njihov Central park po povrini vei od Monaka,
takoe i injenicom da se uz sva druga deavanja na ulicama njihovog grada godinje snimi
vie od 250 filmova
Njujork je i megapolis, jedan od najuzbudljivijih i najatraktivnijih gradova sveta. Nekadanju
prestonicu SAD, Njujork je to bio od 1789. do 1790, godinje poseti 45 miliona turista koji potroe 25
milijardi dolara. Danas je to najvei ameriki grad u kome vie od 26.000 ljudi ivi na jednom kvadratnom kilometru. Sastavljen je od pet odvojenih oblasti - Bruklin, Bronks, Kvins, St. Ajlend i Menhetn
- povezenih u celinu. Najstarija oblast je ostrvo Menhetn koje je holandski istraiva Peter Minuit
1626. godine kupio od Algonkvin plemena za inive u vrednosti od 24 dolara.
Uz to to je grad demokratije, bezgraninih sloboda, centar mode i umetnosti, kao i jo
mnogo ega drugog, Njujork je i finansijski centar sveta. Dokaz: banka federalnih rezervi na
njujorkom Vol stritu ima podzemne prostorije na 25 metara dubine u kojima se uva oko 25
odsto svetskih zlatnih poluga... Danas u Njujorku posluje oko 800.000 svetskih kompanija.
Ulicama grada svakodnevno saobraa vie od 12.000 taksista. Sva taksi vozila u Nujorku su ute boje zato to je Don Herc, osniva kompanije, smatrao da je uta boja
najuoljivija za oko. Bio je u pravu.
Njujork ima i podzemnu eleznicu koja svakog dana u proseku preveze
skoro pet miliona ljudi. Sistem podzemne eleznice sastoji se od 26 trasa
i 6.200 vagona koji se zaustavljaju na 468 razliitih stanica. Uprkos
svemu, Njujorani svakodnevno do posla putuju u proseku
40 minuta Vama do njihovog grada, od Beograda,
treba malo vie od devet sati.
decembar 2016.
Svet na dlanu
35
AROLIJA PATAJE
Bajkovite slike iz
zemlje smeka
N
i tropske kie, ni tajfuni, ni cunami ne

mogu spreiti Tajland da turiste doeka
rairenih ruku. Od svih bajkovitih po
nuda zemlje smeka jednom se, pred
log je, opredelite za Pataju. Zato? Zato to je
posebna, zato to je intrigantna, zato to zapa
nji, oara, ushiti, opije
Pataja je izazov, mamac, komar ili neostva
ren san. Neko je poseti samo jedanput i nikad
vie, drugi u nju hrle neprekidno. Pataja je iliili.
Od surinskog aerodroma do Bangkoka leti
se osam sati. Niste se ni osvestili a agencija se
potrudila da vidite najvanija mesta tajlandske
prestonice. Ve sutradan, za nepun sat, stiete
u patajski raj. No, prethodi pauza na farmi zmi
ja i krokodila.
U maloj prodavnici mnogi uveavaju pr
tljag u korist tani i cipela od zmijske koe.
Da su original dokaz je kavez sa otrovnicama
iza radnje, a da su lanjaci otkrijete kod
obuara ili tanera tek kada se vratite kui.
Pataja ima dva lica. Dnevno, sa kuama
ravnih krovova, ispranim fasadama,
razmekalim asfaltom i raspuklim trotoar
ima. Sa hotelima od jedne do pet zvezdica
(ima i bez ijedne, zavisi od depa, turiste i
motiva). Danju, patajskim ulicama neprekid
no krstari atl-bas, crveno-plavo kamione
sa klupama sa strane. Sakupljene putnike,
turiste i kupae razvozi po brojnim plaama
i dugim peanim obalama. Nona Pataja je
drugaija, jedinstvena i nedoivljena. S prvim
mrakom pretvara se u blistavu metropolu.
Nona Pataja je samosvojna, autentina i
neprevaziena
Od onog trenutka kada zakoraite na uli
cu, buljuk devojaka, devojica ili zrelih ena,
obruie se na vas i ponuditi sve vrste zadovo
ljstva. Najee upotebljavana re je masa a iza
nje se krije sve izuzev istinske masae u kojoj su
zaista nenadmani. Ukoliko ste spremni i da rizi
kujete, proverite!
U etvrti Soa, po sredini ulice, ba kao uko
pane u asfalt, morate naleteti na okrugle barove
s visokim okruglima stolicama. Na njima sede
majune, krhke i izazovno odevene devojke.
Okree se bar, okreu se na stolicama patajske
36
Svet na dlanu
decembar 2016.
lepotice i pokazuju svoje drai. Nema veze da

li ste muko ili ensko - prilagoavaju se svakoj
situaciji. Ukoliko ste sluajno putnik poetnik,
dovoljno je samo da im se osmehnete. Istog
asa devojke u mini-miniima, skau sa visokog
trona i padaju vam u zagrljaj. Niste se ni osvestili ta vas je snalo, a one su ve pozvale drugaricu, pa drugaricine drugarice drugaricu I ba
kao jato raspevanih ptiica, sve e nasrnuti na
vas i obasuti poljupcima i - samo njima znanim
nenostima.
U istoj etvrti, takoe posred ulice, postavljen je ring. Borbe traju neprestano.
U klin zagrljaju moete gledati
boksere, kik boksere ili ene boksere.
Patajski posetioci su Amerikanci, Nemci, Britanci i ko
zna koji jo zapadnjaci u
treem dobu ili poznim
godinama. Bogatiji, mogu
sebi dozvoliti ak i godinu
boravka u najluksuznijim
hotelima, ukljuujui devojke, deake ili devojice
a moe i - tugeder - sve
zajedno,
A sve ovo je kroki ili - Pataja za poetnike.
Toplo Kinesko more je ukasto, veito uzburkano. Ima obalu sa utim peskom i drvee sa niskom kronjom. U mrei, izmeu dva drveta lei
simpatini Tajlananin po imenu Il Jan. Vlasnik
je svega to je potrebno za plau: im vas ugleda usluno skae i nosi vam eire od slame, ulje
za mazanje, ohlaenu flau Vii vode. Nita od

ovog ne uzimamo ali kao hipnotisani u neverici
posmatramo ta se deava na plai.
Tog prvog patajskog dana, ispred, iza i u blizini
nas stariji gospodin sa ofarbanom kosom lei na
prostirci od bambusa, a sedam mladih devojaka
ga masira. Jedna je zaduena za ake, druga za
tabane, trea masira prsa... etvrta stomak i oko
stomaka A u estim pauzama svaka od njih
povremeno spusti poljubac na gospodinovo
uho, vrat ili neke druge delove tela
Zapenuane talase see, herojski se
probijajui ka obali, snaan plavokosi Nordijac.
Na podignutim akama, ulotospoloaju, sede
na minijaturne Tajlananke. Potom nailazi
grupa zagrljenih mladia, pa kosooki deak
u tanga kupaem kostimu, dok mu dva
bledolika metuzalema prilaze i ljube se,
ba kao da su sami na svetu.
Au, uh Boe, Boe, gde smo to
zalutali? Ovo je uas, govorimo poluglasno.
- A zato? Pa oni nisu licemeri, oni od
toga ive, obrati nam se na saputnik
i nastavi: Eto, moj cimer, im izaem
iz sobe, dovede etiri Tajlananke, sve
decembar 2016.
Svet na dlanu
37
iste kao pod indigo. Telefonom pozove recepciju

i oni mu poalju koliko
eli. Kad zapone zabavu, ukljui video-kameru
i snima te bahanalije. I
jo mi kae: Sluaj, cimer,
kad se vratim kui porodici
dam poklone a prijateljima
film. Uh, ala e mi zavideti.
Dragi moji, nemojte se uditi,
ni osuivati. Sve je to samo borba
za opstanak. Posle dva dana ete se
navii. Svi se naviknu a to se Tajlananki
tie negde sam uo da su najbolje supruge,
jedina dunost im je da udovolje muevima kazuje na saputnik.
Na sve strane treti muzika, sa velikih ekrana
postavljenih na svakom koraku prikazuju se
tek snimljeni filmovi, uniformisani mladii ljupkim glasom pozivaju prolaznike u restorane sa
taj-hranom. Osvetljene raznobojnim svetlima,
prodavnice i brojni duani krcati raznobojnim
robom rade neprestano 24 sata. Kao i borbe
kik boksa u ringu montiranom na sredini ulice.
Na improvizovanim ulinim tezgama mogu se
kupiti punjeni slonii, figure apsara igraica,
marame od tajlandske svile, metalni bi u kompletu sa lisicama.
Poslednje vee kupujemo karte za varijete.
To e biti simbolian oprotaj od Pataje.
Uli smo u odaju sa priguenim svetlom i
barunastim zidovima. Na blistavo osvetljenom podijumu pojavilo se desetak bajnih
plavua prelepo oblikovanih tela. Sline kao
jaje jajetu.
Foli Berer ili kan-kan. Neto slino ali
egzotino, cvrkutavim glasom uzviknula je
jedna od njih i zabava je poela.
Naalost, veoma brzo je proao sat zadovoljstva koje su nam priredile istonjake
lepotice. Ali kada smo posle predstave izali
u predvorje, doiveli smo iznenaenje. Svih
deset plavua stajalo je uz zid i ekalo nas s
osmehom. Ba lepo, verovatno su tu da bi
nam podarile pozdrav, poljubac, moda jednu kratku bis predstavu
Na pokret ruke prve lepotice, ostalih devet skidoe plave perike i ba kao arolijom
pretvorie se u niz oianih mukih glava.
Dok su drale vetaku kosu, glasno su
se smejale izrazu naih zapanjenih lica.
Mahnue nam i odoe niz hodnik pravim
mukim koracima.
Predstava je zavrena, iluzija je nestala Od
tog asa, pa sve dok se nismo vratili kui, bila
sam u nedoumici: da li je ensko zaista ensko
a muko - muko.
Ali Pataja se ne moe opisati. Pataju treba
doiveti.
Mila Starevi (odlomak iz knjige
Neumorne lutalice)
38
Svet na dlanu
decembar 2016.
Turkish Airlines Open u Antaliji

Turkish Airlines, avio-kompanija koja leti u vie zemalja i na vie
meunarodnih destinacija nego ijedna druga avio-kompanija, ve
godinama sponzorie sportska takmienja. Kroz sponzorstva raznih
sportova, Turkish Airlines tei da povee kulture tako to okuplja
timove, gradove i ljude iz celog sveta. Osim sponzorstva koarke
(Evroliga) i fudbala (UEFA EURO 2016), Turkish Airlines sponzorie i
golf, veoma popularan i luksuzan sport koji se igra irom sveta.
Sponzorstvo golf turnira Turkish Airlines Open poelo je 2013. godine. Ove godine Turkish Airlines Open je odran izmeu 3. i 6. novembra na terenima Regnum Carya Golf and Spa Resort-a u Antaliji.
Turkish Airlines je takoe sponzor najveeg amaterskog golf
turnira na svetu, kao i Challenge Tour-a , a takoe podrava i
enski golf.
Na turniru Turkish Airlines Open u Antaliji uestvovalo je 78
igraa koji su se takmiili za nagradu vrednu 7 miliona dolara. U okviru turnira po prvi put je odrano prvenstvo u golfu koji se igralo
pomou drona, Turkish Airlines Drone Golf Championship, u kome
su uestvovali Deni Vilet, Endrju Donston i Li Vestvud. Vestvud je
bio najuspeniji i nada se da e odbraniti titulu u dron golf turniru
i sledee godine.
Tokom trajanja turnira Turkish Airlines Open u Antaliji, poznati
golf igrai Tongaj i Endrju imali su priliku da pokau svoje kulinarsko umee u pripremi tradicionalnih turskih jela, a jelo koje je pripremio Tongaj je proglaeno za pobedniko. Prvi put je kulinarsko
takmienje odrano 2015.godine i tada su se nadmetali Rori Meklroj
and arl varcel.
Za pobednika veoma uzbudljivog turnira Turkish Airlines Open
2016 proglaen je Thorbjorn Olesen.
Amerikanac Bruks Kepka je osvojio turnir 2014. godine, a 2013. i
2015. godine, Francuz Viktor Dubison.
Turkish Airlines Open je bio prvi u nizu od 3 turnira u Trci za Dubai.
Turkish Airlines trenutno leti u 117 zemalja i na 272 destinacije
irom sveta, a ove godine je esti put zaredom proglaen za najbolju
evropsku avio-kompaniju.
KO I ZATO SLAVI NOVU GODINU U APRILU
NARAVOUENIJE
e
n
e
s
ajne
t
i
s
o
k
u
u
j
a
v
u
ongkran je proslava tajske budistike

Nove godine. Slavi se izmeu 13 i 15.
aprila. Po tradiciji, slavlje poinje rano
ujutru darivanjem kaluera korpama
sa posebno svaanim obedom i novim haljinama. Zauzvrat, kalueri blagosiljaju ukuane i
dom kropei sve zajedno svetom vodom.
Kue su tog dana naglaeno uredne i iste,
jer se pre dolaska Nove godine baca sva starudija. Najmlai takoe ivo uestvuju u slavlju. Kroz prozor se bacaju novii koje deca
oduevljeno skupljaju. Ljudi na pijacama
oslobaaju ptice iz kaveza a akvarijumske
ribice putaju u reke i potoke. Odaje se pota
preminulim precima i poseuju se svi roaci,
a naroito paljivo oni koji su stariji od 60 godina. Starijim ljudima rodbina poliva dlanove
miriljavom vodom i daruje novu odeu. Oni
sa svoje strane blagosiljaju potomke. Tokom
dana vernici odlaze u hram i odaju potovanje
Budi polivajui statue miriljavom vodom.
U Bangkoku se tog dana iz Narodnog muzeja iznosi Budina statua Phra Puta Sihing. Ona
uiva posebno potovanje i nosi se u litiji koja
prolazi ulicama grada kako bi vernici mogli da
je poprskaju mirisnom vodom. Tokom godina
obiaj prskanja statua polako se pretvorio u
obiaj prskanja obinih smrtnika, to i nije
tako neprijatno, jer je april najtopliji mesec u
godini.
40
Svet na dlanu
decembar 2016.
Najveselije je na uu reke ao Praja u Phra

Pradaengu gde se organizuju velike trke
amaca i folklorne igre. Ukoliko se tamo zateknete, biete verovatno i sami isprskani. U
slavlju uestvuju i misteriozni songkranski
crvi. Ova udesna pojava moe da se posmatra samo tog dana u godini. Na povrini vode
pojavljuju se stvorenja koja su duga kao rezanci od pirina i presijavaju se u svim duginim bojama. Ne treba ih vaditi iz vode, jer se
tada gubi arolija i blistava stvorenja postaju
obini crni crvi.
Kada padne mrak, u hramu Smaragdnog
Bude kalueri poinju da izgovaraju molitve
koje e svim stanovnicima Tajlanda podariti
zdravlje, ljubav i blagostanje cele sledee godine. Na kraju molitve odjekuju pucnjevi topova. Neki kau da ta buka tera zle duhove iz
zemlje, ali plai due preminulih. Stoga poneki prave za svoje preminule roake skrovita
od granica tamarisovog drvea. U kolibici se
nalazi i malo rie i vode za preplaene duhove
koji slave Novu godinu.
A zato se sve ovo dogaa ba u aprilu? Legenda kae da je nekada davno na ovim prostorima ivelo udovite koje je vatrom i vodom iz svoje utrobe unitavalo sve to bi ljudi
stvorili. ta sve oajni narod nije pokuavao
ne bi li umilostivio udovite i potedeo sebe
zla. Najzad je udovite pristalo da udovolji
molbama pod uslovom da mu narod svake

godine kao rtvu prinese sedam najlepih devojaka...
Nisu imali izbora i pristali su. Trajalo je
to godinama, sve do prvog dana pred april
kada je, uz njih est, kao sedma rtvovana i
prelepa devojka po imenu Jandahan. Legenda kae da je Jandahan reila da sauva
svoj ivot i ujedno spase narod od udovita.
Smislila je plan.
Od prvog dana je poela da se umiljava i
cvrkutavim glasom aputala udovitu kako
je lepo. Kada mu je skrenula panju na sebe
i uspela da ga oara izgledom, rekla mu je
da bi bila srena ako bi mu postala ena.
udovite je razmiljalo. Godila mu je njena
lepota i panja. Pristao je i upitao je kakav bi
svadbeni poklon elela od njega. Jandahan je,
umesto poklona, zatraila da joj budui mu
otkrije tajnu svoje moi da bi je i ona uvala
od njegovih neprijatelja. Tajna je u mojoj
kosi, poverio joj je. im je zaspao, Jandahan
je iupala samo jednu vlas iz njegove kose,
pri emu se glava nemani odvojila od tela i otkotrljala u provaliju.
Neman je bila unitena, narod je odahnuo
i zapoeo novi ivot. Slavei hrabrost i pamet
devojke Jandahan, svake godine u aprilu u
Tajlandu se odrava Songran svetkovina ili
doek Nove godine.
decembar 2016.
Svet na dlanu
41
PITAM SE, PITAM...
Ima jedna
zemlja koja
nema reku
Po kojoj
ivotinji su
Kanarska
ostrva
dobila ime?
Mnogo je onih koji

misle da su Kanarska ostrva dobila ime po utim
kanarincima. Nisu u pravu.
Prema legendi, ostrvo su
u davnoj prolosti uvali
ogromni psi. Upravo od
rei pas, latinski canis,
potie naziv i ostrva.
Koliko je visok najvei

vodopad na planeti?
Najvei vodopad na svetu je Salto Anel. Nalazi se u Venecueli

i pada sa avolje planine, odnosno sa visine od 979 metara. Ime,
Salto Anel, vodopad je dobio po amerikom pilotu Doniju
Anelu, koji ga je 1935. godine otkrio.
Da li znate koje je
najvee a koje najdublje
more na svetu?
Povrinski, najvee more na svetu je Filipinsko

more, koje zauzima 5.726.000 kvadratnih kilometara. Njegova maksimalna dubina je 10.830
metara. Nalazi se u Tihom okeanu, a okruuju ga
ostrva Filipini, Tajvan, Rjukju, Japanska ostrva,
Mariani i Karolini.
Prvi Evropljanin koji je preplovio Filipinsko
more bio je Portugalac Magelan.
42
Svet na dlanu
decembar 2016.
Da li je tano da su Kordiljeri najvei

planinski venac na svetu?
Da, najvei planinski venac na svetu su Kordiljeri. Prostiru se zapadnim delom amerikog
kontinenta u duini od 16.000 kilometara. Kordiljeri obiluju gleerima i vulkanima U Severnoj Americi ovaj planinski venac je irok 1.700 kilometara, dok u Junoj Americi irina dostie
maksimalno 700 kilometara. Maksimalnu visinu Kordiljeri belee na Aljasci, 6.149 metara nadmorske visine.
Drave kroz koje se proteu Kordiljeri su Kanada, SAD, Meksiko, Gvatemala, Honduras, Salvador,
Nikaragva, Kostarika, Panama, Kolumbija, Venecuela, Ekvador, Peru, Bolivija, ile i Argentina.
Koji je najvei koralni

greben na svetu?
Najvei i najdui koralni greban je Veliki koralni greben (Great

Barrier Reef), koji se nalazi u severoistonoj Australiji, na obalama
Koralnog mora, Veliki koralni greben je dugaak 2.300 kilometara,
a njegova irina se kree od dva do 150 kilometara. Veina grebena je prilikom plime pod vodom, da bi nakon oseke neke od njih
izbile metar nad vodom. U celom pojasu samo je 20 prolaza za
vee brodove. U njemu nalaze utoite planktoni, 4.000 vrsta riba,
desetina vrsta morskih zmija i 350 vrsta korala. To je jedina naseobina ivih bia koja se moe videti sa Meseca. Od 1981. godine
Veliki koralni greben je pod zatitom Uneskoa
Da li postoji
drava koja nema
nijednu reku?
Zvui gotovo neverovatno, ali je istina

da postoji drava kroz koju ne tee ni
jedna jedina reka. U pitanju je Saudijska
Arabija Iako kroz nju ne teku reke,
tee nafta i to u mlazovima.
decembar 2016.
Svet na dlanu
43
Da li se zna koliko
se u Tihom okeanu
nalazi ostrva?
U Tihom okeanu se nalazi preko 25.000

ostrva, to je vie nego u svim drugim okeanima zajedno. Meutim, nisu sva ta ostrva
podjednako rasporeena Najvie ih ima
juno od ekvatora. Prema nekim naunim
istraivanjima, smatra se da se tektonske
ploe u Tihom okeanu smanjuju dok se one u
Atlantskom poveavaju.
Koje je najvee
ostrvo u Tihom
okeanu?
Najvee ostrvo u Tihom

okeanu je Nova Gvineja. Ono
je ujedno i drugo najvee ostrvo na svetu.
U kom moru je
najtoplija a u kome
najhladnija voda?
Na kojoj nadmorskoj visini se nalazi najnia

taka na Zemljinoj kugli?
Nadmorska visina iznosi udaljenost neke take na Zemlji u odnosu na proseni nivo
mora. Sa te take gledita, najviu taku zauzima Mont Everest, dok je najnia taka na
naoj planeti Mrtvo more, koje se nalazi 420 metara ispod nivoa mora (izmeu Izraela
i Jordana). U pitanju je jedinstveno jezero, iako ga svi nazivaju more, koje se napaja iz
reke Jordan. Ono je 10 puta slanije od Sredozemnog mora.
44
Svet na dlanu
decembar 2016.
Toplota morske vode je u velikim

dubinama svugde ista i iznosi oko
3C, dok na povrini njena temperatura zavisi od morskih struja,
saliniteta vode i podneblja. Toplota
morske vode na povrini se kree
od dva stepena na Belom moru do
35 stepeni u Persijskom zalivu.
Koji je najvei a koji najmanji

okean na svetu?
Najvei okean na svetu je Tihi okean sa povrinom

od 179.679.000 kvadratnih kilometara, to ini gotovo
50% svih vodenih povrina na svetu. U najirem delu,
Tihi okean je irok 20.000 km (vie od polovine obima
Zemljine kugle), dok od severa ka jugu njegova duina
iznosi 16.000 km. Najmanji okean na svetu je Severni
ledeni okean. Prostire se na povrini od 13.100.000
km i ini 3% vodenih povrina.
Koji su najpoznatiji
i najposeeniji
vodopadi na svetu?
Najposeeniji vodopadi na svetu

su Nijagarini vodopadi, nastali pre
vie od 10.000 godina. Svake godine
ih poseti u proseku preko 10.000.000
turista iz svih krajeva sveta. Nalaze
se na ameriko-kanadskoj granici.
Reka Nijagara izvire iz Erijskog jezera
a uliva se u jezero Ontario. Kozijim
ostrvom je podeljena na Kanadske
vodopade visoke 48 metara, iroke
792 metra, i Amerike vodopade vi
soke 51 a iroke 305 metara.
Kolika je povrina
Zemljine kugle?
Planeta Zemlja koja postoji gotovo

pet milijardi godina ima povrinu
od 510.066,000 kvadratnih kilom
etara. Od toga kopno ini 148.647,000
kvadratnih
kilometara,
okeani
335.258,000 i celokupni vodeni
pokriva 361.419,000 kvadratnih ki
lometara.
Odnos slane i slatke vode je 97%
slane a slatke 3%.
Obim Zemljine kugle je 40.066 km,
a na polovima iznosi 39.992 km.
U kojoj zemlji
je najvea
koncentracija
gejzira na
svetu?
Najvei broj, odnosno

najvea
koncentracija
gejzira na jednom mestu
nalazi se u Jeloustonskom
nacionalnom parku u SAD.
Na prostoru od 8.991 ki
ometara kvadratnih na
lazi se vie od 200 gejzira i
preko 10.000 toplih izvora
koji iz pukotina u zemlji u
mlazevima izbacuju vodu
u vazduh.
Koliko
Finska ima
jezera?
Ne kae se bez razloga

za Finsku da je zemlja hi
ljadu jezera. Njihov taan
broj je zapravo 187.000
i zauzimaju oko 10%
celokupne povrine ove
zemlje. Pored toga, Fi
nska ima i preko 179.000
ostrva, od ega se vie
od polovine nalazi u
jezerima.
decembar 2016.
Svet na dlanu
45
VIJADUKT DE MILO
Faraonska
graevina
novog doba
O
d svega to ovek u ivotnom nagonu podie i gradi, nita nije u

mojim oima bolje i vrednije od
mostova. Oni su vaniji od kua,
svetiji, optiji od hramova. Svaiji i prema
svakom jednaki, korisni, podignuti su uvek
smisleno, na mestu na kome se ukrta
najvei broj ljudskih potreba, istrajniji su
od dugih graevina i ne slue niemu to je
tajno i zlo.
Ovako je o mostovima pisao nobelovac
Ivo Andri. Pria koja sledi na neki nain
potvruje svaku Andrievu re
Jedna od najimpresivnijih graevina
savremene arhitekture na svetu je most Vijadukt de Milo. Uzdie se iznad doline reke
Tarn na jugozapadu Francuske. Njegovom
izgradnjom, koja je poela u oktobru 2001.
a zavrila se u novembru 2004. godine,
znaajno je skraeno rastojanje izmeu
Pariza u Francuskoj i Barselone u paniji.
Umesto loeg vijugavog puta dugog 30 km,
koji je prolazio kroz nepristupaan kanjon
reke Tarn, ovaj vani putni pravac danas vodi
preko najveeg mosta na svetu.
Vijadukt de Milo po mnogo emu je
specifian. Zbog svega, esto ga nazivaju
faraonskom graevinom modernog doba.
To je najdui visei most na svetu i najvii
most ikada sagraen. Sa 343 metra visine
nadmauje Ajfelov toranj (324 m), koji je
uprkos svim svojim osobenostima i danas
ponos francuske arhitekture. Zanimljiv podatak jeste da je za izgradnju vijadukta bilo
angaovano preduzee koje je ba Aleksandar Gustav Ajfel osnovao krajem 19. veka.
Inae, ova graevinska firma je osim Ajfelovog tornja i mosta Vijadukt de Milo, podigla i
uveni Kip slobode u Njujorku.
46
Svet na dlanu
decembar 2016.
Sedam
pilona
Most dug 2.460 metara nosi sedam (7) betonskih pilona, koji zavisno od konfiguracije zemljita
ispod, dostiu visinu u rasponu od 78 do 245 metara. Za dodatno ojaanje postavljena su 154
elina ueta. Osnova svakog stuba ima
povrinu od 200 kvadratnih metara i
ukopana je u zemlju 16 metara.
Za potrebe zidanja stubova
potroeno je 85.000 tona
betona.
GPS
ureaj kao
nadzorni organ
U izgradnji mosta uestvovalo je vie od 500

radnika, koji su za svaki sat svog rada postavljali
po 10 metara duine mosta, a posao im je
znaajno olakavala tada najsavremenija
kompjuterska tehnologija. Da bi sve bilo
milimetarski precizno, radovi su
nadgledani satelitskim GPSureajima.
Garancija
120 godina
Prilikom izgradnje u betonsku masu ubacivani su
detektori koji belee svaku promenu materijala, precizno
ak do stotog dela milimetra. Izvoai radova su dali garanciju visoke otpornosti na udare vetra i oscilacije koje izaziva
preko 10.000 vozila, koliko u proseku preko mosta
pree za jedan dan. Oni su takoe dali garanciju
i na rok trajanja mosta od 120 godina. U
projekat izgradnje najveeg mosta na
svetu utroeno je oko 400 miliona
evra. Izraunato je da e od
naplate putarine investicija
potpuno biti otplaena
Put E75 iji je deo i Vijadukt de Milo, naza 75 godina.
jprometniji je pravac u Francuskoj i najkraa je
kopnena veza izmeu Pariza i Barselone.
Razdaljina od Pariza do Barselone iznosi
1.040 km. Ova impozantna graevina, u
Francuskoj esto nazivana Most u
oblacima, nalazi se 650 km od
Pariza i 390 od Barselone.
Most
u oblacima
decembar 2016.
Svet na dlanu
47
^itajte na odmoru
FANTOM SA DALEKOG OSTRVA Gejl Mekmilan
Fantom sa dalekog ostrva Gejl Mekmilan je novi roman iz edicije Misterija ljubavi i nalazi se u prodaji na kioscima i u svim bolje
snabdevenim knjiarama. Crni jaha, ukleti jedrenjak i magnetna privlanost tajanstvenog neznanca.
Danijela Berdes je vodila prilino dosadan ivot kao arhivistkinja u malom muzeju, sve dok se nije pojavio novi kolega s kojim se
upustila u vezu. Meutim, srea nije dugo trajala jer Danijelu optuuju za krau antikviteta iz muzeja i ona bei od zakona, krijui se
pod lanim imenom na udaljenom Fantomskom ostrvu, koje po predanju poseuju duhovi mornara koji su se tu nasukali.
Na ostrvu osim nje ivi i tajanstveni Endru Drejk, sa svojim psom koji vie lii na vuka, najlepi mukarac koga je videla u ivotu.
Kada ga bolje upozna, shvatie da je Drejk slep i da ponekad hramlje, ali to jo vie zagolica njenu matu. Iako joj ponekad lii na
modernog Drakulu koji sam ivi u viktorijanskoj kui na hridini, ona ne moe da odoli Drejkovoj magnetnoj privlanosti.
NEMANJII DVA ORLA Vladimir Kecmanovi i Dejan Stojiljkovi, Ilustrovao: Dragan Paunovi
Druga knjiga trilogije o Stefanu Nemanji i druga u seriji knjiga o najpoznatijoj srpskoj vladarskoj dinastiji koja dolazi iz pera autora bestselera Kainov oiljak. Od autora bestselera Konstantinovo raskre i autora bestselera Top je bio vreo, dva najitanija domaa pisca mlae
generacije. Luksuzno izdanje, pun kolor. Prva knjiga trilogije je dugo bila na top-listi najprodavanijih knjiga i ve je prodata u tirau od 20.000
primeraka. Pria o deaku koji je postao ratnik, ratniku koji je postao dravnik i dravniku koji je postao svetac.
Vladar Rake drave, veliki upan Stefan Nemanja je nakon dugog i iscrpljujueg rata sa Vizantijom morao da se preda i pao je u
zatoenitvo. U Konstantinopolju e otkriti novu mudrost, novu veru i novu nadu. Nakon to sklopi sporazum sa carem Manojlom, vratie
se svojoj porodici i dravi, ali e ga tamo saekati jo vea iskuenja. Njegova neobuzdana braa Miroslav i Stracimir tvrdoglavo srljaju u
neuspene ratne pohode.
PET UGLOVA Mario Vargas Ljosa
U novom romanu dobitnika Nobelove nagrade 2010. prikazan je neumoljiv portret Fudimorijevog Perua.
Osamnaesti roman Vargasa Ljose pisan je veoma pronicljivo, dijalozi su ivi i okretni, a ritam veoma brz i dinamian. Dajui preciznu i otru psiholoku analizu svojih likova, ni jednom trenutku ne presuuje o moralu i ne donosi lake zakljuke, ve zaplet romana otvara mogunosti za dalekosena zapaanja o licemerju i cinizmu, kako upravljake klase tako i ekonomskog establimenta,
odnosno o dvostrukom moralu izmeu podruja javnog i privatnog ivota. Roman takoe poziva i na razmiljanje o tome koliko
je vana sloboda tampe i o tome kakve opasnosti sa sobom donosi krivotvorenje informacija kada se novinarstvo izopauje u
senzacionalizam ili otvoreno i jasno, kada se korumpirani reimi bave politikim manipulisanjem medija. I na kraju dolazi gorkosladak, zbunjujui, originalan i duhovit hepiend.
Ljubitelji stvaralatva Marija Vargasa Ljose. Roman je napisan sa idejom da bude prijemiv za ire italatvo.
POLICIJA (Hari Hule, 10) Ju Nesbe

Novi roman iz serijala o Hariju Huleu, deseti po redu. Jedanaesti je najavio za maj 2017.
U mranom svetu skandinavskog kriminalistikog anra malo ta je mranije i napetije od serijala o Hariju Huleu, a ovaj nastup
norvekog detektiva ujedno je i najbolji dosad.
Nesbe je najpopularniji evropski savremeni pisac trilera, dobitnik je brojnih nagrada, kritiari ga hvale da je proirio anrovske okvire
modernog kriminalistikog romana i istiu njegove knjievne kvalitete. Njegove knjige izdaju se u preko 40 zemalja. Ju Nesbe je
doiveo meunarodni uspeh zahvaljujui svom originalnom i veoma uverljivom protagonisti, inspektoru Hariju Huleu. Pravi antiheroj, nemogu lik koga je nemogue ne voleti. 2017. izlazi prvi film o Hariju Huleu Sneko. Po romanu Lovci na glave je ve
snimljen film, a moete pogledati i seriju Occupied (2015), koju je Nesbe osmislio.
PIJUNKA Paulo Koeljo
Novi roman Paula Koelja! Pria o najuvenijoj pijunki XX veka Mati Hari. Paulo Koeljo se smatra najuticajnijim savremenim piscem. Njegova
dela prodata su irom sveta u tirau od preko 195 miliona primeraka, objavljena u 170 zemalja i prevedena na preko 80 jezika. Godine 2009. dodeljeno mu je priznanje Ginisove knjige rekorda za najprevoenijeg autora jednog romana (Alhemiar). Autor koga prati najvie ljudi na drutvenim
mreama. Koeljo u ovom romanu pripoveda u prvom licu jednu sasvim modernu priu.
Izuzetan portret jedne ene, roman o avanturama i obiajima jednog vremena, zasnovan na neobjavljenim dokumentima i istinitim dogaajima.
Ljubitelji Koeljovih knjiga (njegovih univerzalnih poruka, egzotike, dramatinih zbivanja i maginih pripovesti). Moj najvei zloin bio je to to sam
emancipovana i nezavisna ena u svetu kojim vladaju mukarci. Optuena sam za pijunau, mada se sve to sam uspela da saznam svodi na
govorkanja po salonima i kuloarima visokog drutva. Pariz, zatvor Sen-Lazar, 1917. godina. ena eka pogubljenje. Ima samo jednu elju: da njena
ki, koju nikada nee videti odraslu, sazna istinu i ne poveruje nikom drugom do svojoj majci.
48
Svet na dlanu
decembar 2016.
AUTOR:
MILENKO
MIJATOVI
TELOHRANITELJI
OFICIRSKI
U STAROM POJASI (FR.)
RIMU (LAT.)
GRAD
SA SLIKE
GORE
TENOST
ZA ZATITU
VOA
SAMOUKI
UMETNIK
SUTINE,
BITNOSTI
(LAT.)
VARO
U JABLANIKOM
OKRUGU
BARSELONA
PREKRIVEN
ARAMA
JEDINJENJE
KALCIJUMA I
UGLJENIKA
OKOTI
VINOVE
LOZE
MILANOVA
IMENJAKINJA
FUDBALSKI
KLUB IZ
BERGAMA
SREDSTVO
ZA UBRZADUA (LAT.)
VANJE
SUENJA
PESMA
ABANA
AULIA
VRILAC
TERORA
PISANA
UREDBA
(LAT.)
ZVUK TRUBE
MALE
STRELE
IME
GLUMICE
URIIN
BRUS ZA
NOEVE
(ARAP.)
LINA
ZAMENICA
STARO IME
DUNAVA,
ISTER
OPISI PUTA,
SATNICE
(LAT.)
INIJA
STRANO
ENSKO
IME, ESTER
PREMAZANA
LAKOM
KIKINDA
MESTO U
FBiH, KOD
APLJINE
ESADOVA
IMENJAKINJA
IZGREDI,
EKSCESI
PO NAJNOVIJEM UKUSU (FR.)
PTIICA
PEVAICA,
PALI
(MN.)
REKREACIONO-REHABILIT. CENTAR (SKR.)
POHLEPAN
PRISTALICA
NATURALIZMA
VELIKI
ASTAL
OBOLJENJE
ARTERIJA
SRCA (MED.)
ZAINSKA
BILJKA,
ANASON
(MN.)
TELEVIZIJA
(SKR.)
SRED. PROTIV OTROV.
GASOVA
POETAK
TRKE (MN.)
SISAR SA
PERAJIMA
IME PISCA
TOLSTOJA
SPORTSKI
KLUB (SKR.)
LEINAR
AMERIKI
GLUMAC
I PLESA,
DIN
KANJIA
TILER
TURISTIKO MESTO
SA SLIKE
DOLE
GALIJUM
AMPER
TONA
MINERAL
KALIJUMA
METAR-TONA
VINSKI KAMEN (LAT.)
NA BIVI
FUDBALER,
PETAR
PAPINA
KRUNA
UVENE
VIOLINE
IZ KREMONE
AMERIKI
GLUMAC, LI
IPKA ZA
PUNJENJE
STARINSKE
PUKE,
HARBIJA
VRH U
JULIJSKIM
ALPIMA
MARBELJA
GRAD NA
SARDINIJI
ROMAN
LAJOA
ZILAHIJA
REENJE: LEBANE, IARAN, KARBIT, TRSOVI, OPERAT, MASAT, STRELICE, ITINERARI, ON, T, LAKIRANA, IN, KI, ALAMODE, ESADA, NATURALIST, RRC, ANISI, ASTALINA, TV, SK, PERAJAR, GA, STOLAR, KELI, A, MT, RADAKOVI, STARTOVI, AMATI,
MARVIN, ARBIJA, STENAR, KALJARI, ARARAT
decembar 2016.
Svet na dlanu
49

Svet Na Dlanu Broj 79

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svet Na Dlanu Broj 79

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

na dlanu

BESPLATAN PRIMERAK l broj 79 l decembar 2016.

Irski hotel Ballyfin

Ima samo 20 soba, tako da je na ovom mestu

red nama je jo jedno novo

CENA: 395 evra

CENA: 369 evra

Polazak: 30. decembra; 5 dana/ 4 noenja

Polazak: 30. decembar; 6 dana/ 3 noenja

CENA: 139 evra

Polazak: 29. decembra; 5 dana/4 noenja

Polazak: 30. decembar; 5 dana/2 noenja

CENA: 125 evra

BARSELONA, arter let

CENA: od 469 evra

Polazak: 30. decembar; 6 dana/5 noenja

CENA: od 413 evra

BLED, sopstveni prevoz

Polazak: 30. decembar; paket 3 dana/2 noenja

CENA: od 170 evra

Polazak: 29. decembra; 5 dana/4 noenja

CENA: 169 evra

BRATISLAVA i PRAG, autobus

CENA: 189 evra

CENA: 185 evra

Polazak: 30. decembra; 4 dana/3 noenja

Polazak: 29. decembra; 6 dana/4 noenja

KLADOVO, sopstveni prevoz

Hotel: Aquastar Danube 4* (PP)

ITALIJA i SLOVENIJA, autobus

CENA: 245 evra

Polazak: 29, 30. i 31. decembar; 5 dana/4noenja

CENA: od 399 evra

VRDNIK, sopstveni prevoz

29.12, 12 dana, hoteli 4*,

Velika meksika tura i odmor u Kankunu

26.12, 17 dana, hoteli 4*,

Kratka tura po Meksiku i odmor u Akapulku

Polazak: 31. decembar; 4 dana/3 noenja

Peking i Hong Kong

28.12, 10 dana, hoteli 3&4*,

CENA: od 299 evra

PORTUGALSKA TURA, avion

(Porto, Koimbra, Batalja, Alkobasa, Lisabon)

CENA: 699 evra

27.12, 9 dana, hoteli 4&5*,

Singapur i Indonezija, odmor na ostrvu Bintan

29.12, 14 dana, hoteli 4*, . evra

Filipini, Manila i odmor na ostrvu Borokaj

NOVOGODINJI OBIAJI IROM SVETA

a pragu smo praznine atmosfere.

U severnim delovima zemlje uobiajeno je

Svake godine hiljade Brazilaca u okean bacaju

U pono se kroz prozor prosipa voda, kako bi

Tradicionalna novogodinja parada Junkanu je

Davne 1920. godine ustanovljen je obiaj

Argentinci su obiajima pokrili i ljubav i posao.

Jedna porodica iz Talke upala je na lokalno groblje kako

Bolivijci veruju da im noenje utog vea poveava

U nadi da e im sledea godina biti ispunjena putova

Nova godina u Ekvadoru

Od 1907, svake godine na

Papirne lutke koje prikazuju