SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK  broj 100  septembar 2018.

PUTOVANJA
i snovi i java
 S
BESP

Prag
LATA

Gradje
NP RIM

koji ak
dot zd

Kombank dvorana zve

29. i 30. Septembar

početak programa u 12 h
SEYSELLER 22.5x29
.7cm SIRPCA.indd
1

20.06.2016 15:45 17

1
dd
CA.in
SIRP
9.7cm
21X2
YORK
NEW

Karte možete kupiti na blagajni

Kombank dvorane
Trg Nikole Pašića
 tekdasezna Svet na dlanu

Broj 100
Slobodan Mićić
direktor izdanja

Hvala što ste sa

nama i uz nas
Pred Vama je jubilarni, stoti, broj Sveta na

S VnaEdlaT T
NJA
EL JE
PU TOVA
MAGAZIN ZA LJUBITEL JE PUTOVANJA
dlanu. Hvala Vam što ste od prvog dana i
JUBIT
ZA L

E
prvog broja bili uz nas. Hvala Vam što smo

u
AZIN
MAG

nu n
i danas zajedno. Ne tako davno, a to davno

l a
V d
uprkos svemu broji se godinama koje neu-

a
S S VnaEdlaT n
mitno prolaze, odlučili smo da Vam daruje-
mo magazin za ljubitelje putovanja, ukrašen
BESPLATAN PRIMERAK
reportažama i putopisima sa naglašenim

nu S V
ličnim utiscima i fotografijama snimljenim

naE
MAGAZIN ZA LJU
. BITELJE PUTOVA
2016 NJA
april
srcem. Vašim tekstovima i Vašim fotografi-

dlaT
ro j 71  MAGAZ
RA Kb IN ZA LJ
UBITEL
RIME
jama. Zahvaljujući ovoj i ovakvoj uređivačkoj
JE PUTO
P VANJA
ATAN
ESPL

nu
politici učinili smo da Vaš i naš magazin bude
Prag
Gradje BESPLATAN PRIM BESPLA ne samo prepoznatljiv već i u mnogo čemu
koji akao
TAN PR
ERAK  broj 74 IMERAK
 jul 2016.  broj
76  sept
embar 20 poseban a pri tom apsolutno jedinstven na
dot zde
16.
Kemer
ovim našim prostorima.
zve Tri boje lepog Znali smo, dakle, da u taj lepi poduhvat koji
upakovane u ljudima oko nas život i svet čine lepšim, ne
magiju
možemo bez Vas. Zato smo Vam i ponudili
Sa putova
nja po N saradnju. Od tada smo na istim mukama. Is-
Posebnoveškoj
or
tina, lepim. Stoti broj je neka vrsta dokaza da
Sognefjo sti
Iran ili pu

d
tovanje

o
kr
Poj slavu oz istoriju
p rda smo, svi zajedno, uspeli. Cilj nam je bio jedan
ja

j e s t
Fi dridsk a i m Zl at ne pl až e u u cidiki
Halk
arskoj
kolevci P
ersije
jedini a to je da još više zavolite putovanja. I
da sa nama, pišući i fotografišući usput i uz

se nc i zelenih šuma veliku radost i zadovoljstvo, obiđete svet.

mancem
Shvatio sam još nešto pripremajući uz dosta
radosti sve ove brojeve. A to je da je neke
Bali

su agij
30/06/17 16:35
stvari mnogo teže opisati nego doživeti…

M Kratak izl
1
KARISIK 22.5xx29.7cm SIRPCA.indd

Ali shvatio sam i onu drugu istinu koja odav-

a leta
SKYTRA
X 22.5x29.
7cm SIR
PCA.indd

et u raj
1

no tinja u meni a to je da najviše naučim

kada putujem. Zato, putujmo i dalje.
I u ovom jubilarnom broju, naravno na svoj
12/08/16
17:30

20.06.2016 15:45 17.03

.2016
11:29
način a sa podosta empatije, Svet na dlanu
Vas podstiče na nove izazove i avanture već u
oktobru, u danima miholjskog leta. Andaluz-
Broj 100. Mali jubilej i velika radost. Pre čitajući uživate i putujete maštajući, ovog bro- ijska tura, u kombinaciji avio i bus prevoza,
svega redakcije i izdavača, verujemo i Vas. ja verovatno ne bi ni bilo... znači više od izazova jer nenametljivo daruje
Uostalom, da nije Vas, Vaše odanosti, lo- Postojimo, jer Vi to želite. Raduje nas i podatak susret sa čarolijom gradova poput Malage,
jalnosti, privrženosti ulepšane naglašenim da su mnogi među Vama krenuli sa nama na Granade, Marbelje, Sevilje, Kordobe… Avi-
poštovanjem što postojimo ovakvi kakvi neko od brojnih putovanja zaintrigirani onim onom, uz bezbroj lepih trenutaka a na samo
jesmo, zatim Vaših utisaka koje s vremena na što su pročitali u Vašem i našem Svetu na dlanu. nekoliko dana, možete do veličanstvenih
vreme pretvorite i u lepu reportažu ili putopis, Trudićemo sa da tako bude i ubuduće... Kad gradova Evrope - Atine, Berlina, Rima…
kao i Vaše želje da nas čitate i da, kako kažete, smo zajedno i svet je mnogo lepši. Od bus tura izdvajam magiju zvanu Dvorci
Bavarske. Ili sladak doživljaj na tradicio-
nalnom Festivalu čokolade u italijanskoj
Svet na dlanu Peruđi… Možda je za Vas prava priča i
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd, Kolarčeva 3, Beograd, tura Milano, Lugano, jezero Komo ili ona
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs sa naslovom Biseri Poljske… Tu su i ona
uvek izazovna daleka putovanja ili naše
Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, nenadmašne interkontinentalne ture sa
Layout: Vuk Milosavljević, Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. kojih se, po nepisanom pravilu, vraćate ne
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 samo (pre)srećni već i sa neprocenjivim
Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa. bogatstvom utisaka, verujem za novih 100
Call centar: 011/ 2098 000 brojeva Sveta na dlanu.

septembar 2018. Svet na dlanu 3

NAŠA
Izdvajamo iz
PRE
ponude
Od Indije do sunčane Kalifornije
Velika tura po Iranu 08.10.2018, 13 dana, 1.890 evra
Jermenija&Gruzija 10.10.2018, 11 dana, 1.670 evra
Alžir 19.10.2018, 16 dana, 1.990 evra
Indija 24.10.2018, 9 dana, 940 evra
Južna Etiopija i Sudan 25.10.2018, 15 dana, 3.990 evra
Kuba-Havana&Varadero 29.10.2018. (visoka sezona),
14 dana, od 1.790 evra
Jordan 01.11.2018, 6 dana, od 699 evra
Manila&Borakaj 03.11.2018. (visoka sezona),
12 dana, 1.740 evra
Indija&Nepal 05.11.2018, 10 dana, 1.590 evra
Kineski trougao 09.11.2018, 10 dana, 1.060 evra
Izrael 29.11.2018, 6 dana, od 499 evra
Kuba - tura i odmor u Varaderu 27.12.2018, 14 dana,
od 1.990 evra
Šri Lanka - tura i odmor 26.12.2018, 11 dana,
od 1.570 evra
Peking&Šangaj 26.12.2018, 10 dana, od 990 evra
ije
Indija - Zlatni trougao 27.12.2018, 8 dana, od 1.180 evra
Meksiko - velika tura i odmor 28.12.2018, 17 dana,
Magija Andaluz
od 2.890 evra Zeleno volim te zeleno. Andaluzija u
Bangkok&Puket 30.12.2018, 12 dana, od 1.390 evra oktobru ima, uz zelene, i neke druge
Singapur&Bali 30.12.2018, 12 dana, od 1.580 evra kolore. Kažu da tada izgleda najlepše.
Etiopija - istorijska tura 01.01.2019, 9 dana, 1.590 evra Uverite se sami…
Singapur&Malezija, sa odmorom na ostrvu Penang
12.01.2019, 14 dana, od 1.590 evra ANDALUZIJSKA TURA
Sunčana Kalifornija, Las Vegas i Havaji 19.01.2019, Polazak: 5. oktobra, avion i autobus,
15 dana, od 3.450 evra 7 dana/6 noćenja
Australija sa krstarenjem po Novom Zelandu Malaga, Granada, Marbelja, Rondo, Sevilja
12.02.2019, 22 dana, od 4.990 evra i Kordoba… CENA: 995 evra

4 Svet na dlanu septembar 2018.

EPORUKA
Bus tureAvion
Najlepši gradovi Stare dame
ATINA
Polazak: 11. oktobra; avion; 4 dana/3 noći; Hoteli - 3*, 4* i 5*
(NOĆENJE S DORUČKOM)
CENA: od 289 evra

BERLIN
Polazak: 11. oktobra; avion; 4 dana/3 noći HOTEL - 3*
(noćenje s doručkom)
CENA: 249 evra
Dvorci Bavarske
Polazak: 24. oktobra; 5 dana/4 noći; 239 evra
RIM
Polazak: 4. oktobra; avion; 5 dana/ 4 noći HOTELI: 3* i 4*
(noćenje s doručkom) Festival čokolade - Peruđa
CENA: od 349 evra Polazak: 18. oktobra; 4 dana/2 noći; 139 evra

San Marino
Polazak: 18. oktobar; 5 dana/ 2 noći; 109 evra

Milano, Lugano, Komo

Polazak: 11. oktobra; 4 dana/ 3 noći; 185 evra

Istanbul
Polazak: 10. oktobra; 6 dana/3 noći; 159 evra

Biseri Poljske
Polazak: 17. oktobra; 5 dana/ 4 noći; 235 evra

Prag
Polazak: 9, 16. i 23. oktobra;
6 dana/ 4 noći; 109 evra
septembar 2018. Svet na dlanu 5
 SVET
na dlanu
NAJLEPŠI
GRADOVI SVETA
ZLATNA JESEN U PARIZU
Simbol
lepote,
svetlosti
i ljubavi
G
rad koji je čista magija, svima je znan kao
grad svetlosti i ljubavi. Metropola svih
metropola. Grad u kome je svaka ulica i
fasada gotovo roman. Pariz je san svakog
umetnika i mnogih turista, a toliko ispisanih strani-
ca o ovom prelepom gradu i posle toliko vekova
ostaje neispričana priča. Nekima predstavlja sve, a
svima je nešto nezaboravno i neponovljivo.
Ono što je sigurno jeste da čarolija počinje tek
kada se u njemu nađete.
Moj prvi susret sa ovom metropolom bio je pre
skoro deset godina. Bilo je vreme Božića i Nove go-
dine. U Parizu je padao sneg. Sve je izgledalo kao u
bajci, ali ja sam svih ovih godina ipak želela susret
sa Parizom okupanim suncem... i eto ispunila mi se
želja ove godine. Ima li šta lepše od zlatne jeseni u
Parizu?
Ovoga puta povod moje posete bio je kon-
cert gudačkog orkestra „Dušan Skovran“. Bilo je
to autorsko veče kompozitora i akademika Ivana
Jevtića, koji već 40 godina živi i stvara upravo u
francuskoj prestonici. Koncerti klasične muzike
6 Svet na dlanu septembar 2018.
uvek su prava poslastica, a pogotovu usred Pariza,
u prestižnoj sali „Gavo“. Bio je to fantastičan kon-
cert za koji je veoma zaslužan sjajan i uvek dobro
pripremljen orkestar, u kome je solo čelista moj su-
prug. Nastupili su vrhunski muzičari dajući pose-
ban pečat ovom događaju. Zaista je dirljivo koliko
je savremena muzika bliska svima pa i onima ma-
nje upućenim u klasičnu muziku.
U Pariz se dolazi različitim povodima, ali je gotovo
ritualna obaveza da se obiđu znamenitosti po ko-
jima je slavna francuska prestonica postala simbol
lepote, svetlosti i ljubavi.
- Šanzelize, najprestižniji bulevar u Evropi i popu-
larno šetalište prepuno luksuznih radnji, bistroa,
kafea i bioskopskih sala, kao i Trijumfalna kapija, ne
zna se da li su lepši danju ili noću. Reka nasmejanih
turista, prelepi izlozi, vrhunska moda, sve vas mami
i šarmira na prvi pogled.
- Monmartr, nekada mesto okupljanja umetnika,
pre svega slikara a sada jedna od nezaobilaznih
tačaka na mapi svakog turiste. Moderna uspinjača
vodi do divnog vidikovca u podnožju bazilike Sakre
Ker (Svetog srca), posvećena srcu Isusa Hrista. Vele-
lepni hram, koji u apsidi čuva jedan od najvećih mo-
zaika na svetu. To je prikaz Isusa Hrista sa raširenim
rukama. Fascinantno! Sa platoa ispred hrama pogled
puca na sve strane, ceo Pariz je kao na dlanu. Ovo je
druga najviša tačka u Parizu, posle Ajfelovog tornja.
Uživali smo u dugoj šetnji Monmartrom, uličice su
zatrpane radnjicama sa suvenirima i galerijama. Na
svakom koraku su ulični slikari koji nude da vam
naprave portret za desetak minuta, prava magija! Tu
su i šarmantne kafanice koje mame da sednete i od-
morite se bar malo. Tako je i bilo, ubrzo smo pronašli
restoran u kome smo bili pre desetak godina. Jed-
noglasno rešismo da ručamo u njemu. Naručili smo
i čuvenu supu od luka koja je samo ovde, u Parizu,
tako ukusna i nigde više.
- U povratku, silazeći polako sa Monmartra,
pronašla sam preslatku prodavnicu slatkiša. Prava
Meka za sladokusce, sa bogatom ponudom slatkiša
svih vrsta, rađenih po recepturama starim i po dves-
ta godina. Toliko je lepih đakonija da biste odjed-
nom pokupovali sve ili skoro sve.
- Šetnjama nikad kraja, Latinski kvart ima poseb-
nu draž. To je deo u kome je šezdesetih prošlog veka
počela promena sveta. Deo grada prepun malih,
ušuškanih bistroa i umornih turista koji užurbano
ispijaju kafe i osvežavajuća pića, slažu utiske i šire
mape grada u želji da pronađu sledeću lokaciju.
- Trg Trokadero, niz bronzanih statua sa obe
strane trga i predivni vodoskoci, a u podnožju pla-
toa Ajfelov toranj. Ova lepota zaista hrani dušu.
- Ajfelov toranj ostao je nepokoren što se nas tiče
i ovaj put jer su redovi za kupovinu karata i ulazak
na lift toliko veliki da bi se izgubilo sigurno par sati a
to je u ovom gradu ne suludo, nego čist greh! U želji
da sagledamo ovaj grad i sa reke, odlučili smo da
krstarimo Senom. Romantika je neminovna, kažu
da postoji verovanje da ko sa voljenom osobom u
zagrljaju prođe ispod mosta Pont Neuf, ljubav će im
biti večna. Pa okušajte sreću, ja jesam!
- Dragulj gotičke umetnosti koji me prati kroz
celo školovanje i studije istorije umetnosti je kat-
edrala Notr Dam u Parizu. Crkva posvećena Bogo-
rodici Mariji, pravo je umetničko remek-delo. Njena
veličina, grandiozno pročelje i bogatstvo vitražima
opravdava status „najpopularnije“ crkve Francuske,
meni posebno drage.
- Velelepni Luvr, jedan od najvećih muzeja na
svetu, morala sam da posetim i ovog puta. Par sati
začas proleti u tom lavirintu umetnosti, jer ne znaš
da li prvo da odeš u čuveno krilo Denon gde se
nalazi egipatska zbirka mumija, antičke skulpture i
najpoznatije Da Vinčijevo delo „Mona Liza“, do sobe
sa Rembrantovom ili Rubensovom postavkom ili
ponovo do sobe Napoleona III, a sve to začiniti i sa
eksponatima izloženim u suterenu muzeja, gde se
nalazi srednjovekovni Luvr.
Kao što rekoh na početku, čarolija zvana Pariz
nikad ne prestaje. Pariz se svakodnevno menja, ali
ipak ostaje svoj počev od Ajfelovog tornja, pa preko
centra „Žorž Pompidu“ do kapije La Defence i stak-
lene piramide ispred Luvra. Uvek atraktivan i ak-
tuelan. I tek što sam ga napustila, već mi nedostaje
francuski stil, arhitektura, bulevari, Sena, vrhunska
moda i parfemi. Naravno, eto razloga da se ponovo
vratim! Nina MITROVIĆ
septembar 2018. Svet na dlanu 7
 SVET
na dlanu RIO ILI MEGAPOLIS KOJI ŽIVI NA PLAŽI

Putovanje
NAJLEPŠI
GRADOVI SVETA

Svet
na dlanu
Noć je prošla zora stigla, žičarom do
Glave šećera
Radujem se novom danu,
Dok jutarnju kafu pijem,
U ruci mi ,,Svet na dlanu’’.

Omiljen je meni mnogo,

A razloga imam više,
Nije zato što besplatan,
O turizmu mnogo piše.

Slobodan je Mićić glavni,

Direktor je on izdanja,
Niko ne bi mog’o tako,
Taj je čovek prepun znanja.

Planetu je obišao,
Na morima mnogim bio,
I gradove sve značajne,
U svetu je posetio.

Doživljaje s putovanja,
Sve na CD on postavi,
I novine ,,Svet na dlanu’’,
Reportaže on objavi.

Omiljen je meni Mićić,

I ja volim putovanje,

34 zemlje prođoh,
Obogati i ja znanje.
Ko putuje taj je bogat,
On u srcu nosi blago,
Upozn’o sam ja Mićića,
I zbog toga meni drago.
U Egiptu mi se sreli,
S Kontikijem tamo iš’o,
I prilikom tog susreta,
Na srdačnost ja naiš’o.
Autor
Hadži Marinko Miljanović
Bukovac, Novi Sad
Ž
elja da odem u Brazil dugo je živela u
meni. Ovaj put konačno su se poklopile
sve kockice tako da sam uspela da po-
setim ovu magičnu zemlju. Sada, po
povratku, prosto mi se čini nestvarnim da sam
bila tamo, da sam šetala po čuvenoj Kopakabani
i uživala u toplom moru sa velikim brojem ljudi
iz različitih krajeva sveta.
Kakva li je, zaista, ta zemlja? Da li je stvarno
tako opasno na ulicama gradova? Ovo su bila
samo neka od pitanja koja su se vrzmala u mo-
joj glavi tokom dugog leta do Rio de Žaneira.
Kao studenta turizma, veoma me je zanimalo
kako se to živi u državi sambe i da li su priče o
„neprestanom plesu i pesmi na plaži“ istinite.
Sada znam da jesu.
Najzad, stigosmo u Rio! Ubrzo nakon sletanja,
vodič nam je skrenuo pažnju na „sitne“ prob-
leme koji nam se mogu desiti. Međutim, iako
neke opasnosti postoje, uverila sam se da je Rio
grad koji vredi toga. Najznačajnije znamenitosti
obilazili smo grupno tako da razloga za brigu
nije ni bilo.
Nismo propustili nijednu atrakciju ovog gra-
da. Bilo je vrlo uzbudljivo popeti se na Glavu
šećera, naročito za one poput mene koji se boje
visine, a naravno jedini način da tamo dođete
je žičara. Ništa manje avanturistički nije bilo ni
popeti se vozićem do statue Hrista. Međutim,
osećaj kada se nađete gore je stvarno neza-
menljiv i svaki strah se na kraju isplati. Tokom
popodneva običaj nam je bio da odemo na
plažu, čuvenu u celom svetu - Kopakabanu.
Ovaj grad naprosto „živi“ na plaži. Mnoštvo
kafića i dugačko šetalište tokom celog dana
puni su ljudi, što dodatno upotpunjuje doživljaj.

8 Svet na dlanu septembar 2018.

Razloga za veselje uvek ima.
Uveče kada smo pomislili da su već svi doživljaji
za taj dan gotovi, vodič nam je predložio da
odemo do tipičnog lokalnog kluba. Naravno,
veoma živahna i, ako ništa drugo, duhom mla-
da grupa, bez razmišljanja je pristala. Iako smo
očekivali da će vrhunac večeri biti dobar ples i
svirka, četiri devojke iz grupe promenile su tok
zabave. Naime, do kluba smo morale doći tak-
sijem koji nije mogao da priđe do vrata. S obzi-
rom na to da smo bile pod utiskom raznih priča
o Brazilu, nismo se usudile da izađemo iz taksija
te je jadan čovek kružio oko zgrade više od pola
sata dok nije stigao ostatak grupe. Naravno da
se nije desilo ništa što bi ostavilo loš utisak. Veče
je proteklo u veselju, plesu i radosti zbog toga
što smo baš tu gde smo. Ipak, verujem da je ova
priča celoj grupi ostala u sećanju.
Jedan od izleta koji mi je posebno ostao u
sećanju je i odlazak na vodopade Iguasu. Jedva
sam čekala da vidim ovo remek-delo prirode.
Da li njegovoj lepoti doprinosi buka koju stvara
voda ili prelepa duga koja se može videti na sva-
kom koraku, ne znam. Ali sigurno je da neke od
prizora nikada neću zaboraviti. Provlačili smo
se do samog vodopada i taj osećaj kada stojite
pored njega, slušate huk i osećate kapljice vode
na licu zaista ostaje u vašem sećanju za ceo
život.
Sada, dva meseca nakon puta sedim u svojoj
kući i razmišljam šta je to što je ovo putovanje
učinilo tako jedinstvenim? Odgovora nema.
Ali, jedno je sasvim sigurno - kombinacija uz-
budljive zemlje, izuzetno druženje i odličan
vodič učinili su da ovo putovanje zauvek ostane
duboko urezano u moje srce. Monika ALMAŠI
septembar 2018. Svet na dlanu 9
 SVET
na dlanu
NAJLEPŠI
GRADOVI SVETA
ATINA, KOLEVKA EVROPSKE CIVILIZACIJE I TURISTIČKI DRAGULJ
Večna magija
„Svete stene”
P
ut u Atinu, evropsku metropolu koja se
smatra nukleusom savremene zapadne
civilizacije, bar za naše građane, uvek je
lepo iskustvo. Mešavina modernih zdanja
i antičkih građevina, uz izuzetno gostoljubive
Grke, posebno naklonjene Srbiji, čine glavni grad
Grčke omiljenom destinacijom naših turista.
Usuđujemo se da čitaoca podsetimo na neko-
liko istorijskih činjenica o gradu o kome se mno-
go zna još iz školskih dana.
Grad je dobio ime po boginji koja je bila
zaštitnica mudrosti i rata, ali je sve do 19. veka
Atina imala oblik množine - Atinai, da bi najzad
postala Atina. Danas uže jezgro grada ima 770
hiljada stanovnika, a šire, koje se spušta do luke
Pirej, 3.7 miliona stanovnika. Ali, to nije sve.
Kada je glavna sezona, ovde se šetaju stotine
hiljada turista iz celog sveta.
Centar stare Atine čini Akropolj, ili kako ga
još zovu „Sveta stena“ - brdo visoko samo 70
metara, danas u centru grada, na kome su bili
smešteni najvažniji hramovi olimpijskih bogova,
ali to je bilo i mesto poslednje odbrane Atine još
10 Svet na dlanu septembar 2018.
u najstarija vremena. U doba Perikla, u petom
veku pre nove ere, ovde su izgrađene najlepše i
najvelelepnije građevine, poput Partenona. Ovo
čudesno zdanje idealnih proporcija sve do da-
nas ima uticaja na arhitekturu, a kao građevinski
poduhvat starih majstora, trajao je u punom
sjaju sve do 1640. godine, kada je u eksploziji
baruta uništen veliki deo hrama.
Ali, uputimo se stazama savremenih putnika.
Današnja Atina je kosmopolitski grad koji se
bori da očuva autentičan izgled i da se spase od
prevelikog saobraćaja. U vreme organizovanja
Olimpijskih igara 2004. godine, pušten je u
pogon kompletan metro, što je bio veliki podvig
za graditelje. Kranovi, koji su kopali po centru
Atine bili su pod budnim okom arheologa jer se
na svakom kvadratnom metru nalazilo ponešto
vredno za muzejske zbirke. Danas podzemne
stanice predstavljaju svojevrsne muzeje.
Pođimo i u mali obilazak grada. Atina za
početnike ima jednu tačku sa koje se uvek kreće
i gde se dolazi, ako se prijatelji izgube u lavirinti-
ma ulica. To je Trg Sintagma, jedan od najlepših
gradskih trgova kojim dominira Grčki parlament,
ispred koga se tradicionalno smenjuju čuvari
jazoni na svakih šest sati. Tu je i spomenik Ne-
znanom junaku. Sa desne strane je Nacionalni
vrt.
U blizini je Zapeon, mesto u kome se održavaju
kongresi i sajmovi tehnike. To je objekat koji je
napravljen namenski za prve savremene Olimpi-
jske igre. Izgradnja je počela 1868. ali arhitekta
Evangelos Zapas nije doživeo njegovo otvaranje
1888. Osam godina kasnije, u ovoj zgradi, u ok-
viru igara, odvijale su se borbe mačevanja. Samo
nekoliko stotina metara dalje je stadion Pana-
tinaiko, znan i kao Kalimarmaron, napravljen
trista godina pre Hrista, od belog mermera, što
ga čini jedinstvenim. Godine 1896. u njemu su
održane prve Olimpijske igre. Kapacitet stadiona
je 80.000 mesta.
Moderna Atina se ponosi preporodom koji je
doživela dugo i temeljno pripremanim Olimpi-
jskim igrama pre četiri godine. U delu grada koji
se zove Marusi, izgrađen je kompleks sportskih
objekata za potrebe ovih igara. Sve pohvale dobio

je Santijago Kalatrava, glavni arhitekta čijom zaslu-
gom svi objekti izgledaju kao da su građeni za 22.
vek.
Šetnja ulicama najpoznatijih kvartova Atine,
Plake i Monastirakija uvek je interesantna. Bez-
broj uličica preplavljeno je prodavnicama sa
najrazličitijim sadržajima. Možete videti zanatske
radnje sa proizvodima od kože, radnje sa tepi-
sima, čitave ateljee u kojima se pred vama mogu
napraviti suveniri. Najčešće su to kopije Akropolja
i ostalih antičkih građevina, a kvalitet diktira cenu.
Atina nije samo muzej na otvorenom prostoru.
Njeni muzeji su riznice slavne prošlosti, sa pred-
metima neuporedive lepote. Pomenutim me-
troom stiže se do još jednog važnog gradskog
trga, Omonije. Odatle se ulicom 28. Oktovriou -
Patission, dospeva do Nacionalnog arheološkog
muzeja. Muzej je otvoren 1891. godine u zgradi
sazidanoj u neoklasičnom stilu. Nove prostorije su
dodate 1939. ali je tokom Drugog svetskog rata
muzej bio zatvoren, a kolekcije sklonjene. Otvoren
je ponovo 1946. godine, mada se decenijama po-
sle toga obavljaju restauratorski radovi. Kolekcije
su toliko vredne, da se ovaj muzej svrstava u je-
dan od najznačajnijih na svetu.
Turiste po običaju zanima i noćni život gradova
u kojima borave. Atina nudi najrazličitiji provod,
od restorana sa nacionalnim specijalitetima i
odličnim vinima, do diskoteka i barova. Najintim-
nija su mesta na kojima se okupljaju sami Atin-
jani.
Za ovu priliku preporučujemo nešto sasvim
drugačije. U nekadašnjoj industrijskoj zoni,
stare zgrade su pretvorene u diskoteke, a dim-
njaci su osvetljeni dekorativnim reflektorima.
Nešto slično urađeno je u još nekim evropskim
gradovima iz kojih je iseljena prljava industrija.
Atmosfera na krovovima starih skladišta, u ma-
gacinima i nekadašnjim pogonima zaista je iz-
vanredna. Odličan odabir muzike, veliki video bi-
movi, različiti svetlosni efekti i ljudi koji se sasvim
opušteno zabavljaju.
O Atini može da se piše i priča mnogo. Ali nije-
dan zapis ne može da dočara lepotu i privlačnost
ove evropske metropole. Spakujte se, pa put pod
noge! Atina je samo 800 kilometara od Beograda.
Antička Agora
Načičkani nizbrdo od Akropolja
nalaze se ostaci Agore, antičkog
komercijalnog i građanskog centra
Atine, gde su nekada šetali i razgo-
varali veliki filozofi Sokrat i Platon.
Ova oblast je obeležena ruševinama
brojnih antičkih zgrada, uključujući i
Dionizijev teatar (najstariji teatar na
svetu gde su izvođeni veliki komadi
Sofokla i Euripida). Jedna od restau-
riranih zgrada je Stoja Atalosa, iz
200. g. n.e., dugačka promenada sa
visokim krovom, koja je kombinacija
palate suda, opštinske kancelarije i
trgovačkog centra u klasičnoj Grčkoj.
Rekonstruisana zgrada danas je
muzej, koji na svom velikom pros-
toru prikazuje umetničke predmete
iz 5.000 godina duge istorije ovog
grada.
Kolonaki
Da biste doživeli fenomenalan
panoramski pogled sa Akropolja, naj-
bolje je da se, dok zalazi sunce vozite
žičarom uz padinu Likavitos brda,
sa Kolonaki trga. Šine se penju 278
metara iznad grada. Na vrhu su kafići
kao i sjajni hor kapele Agios Giorgos
(Sveti Đorđe), koji se sjajno uklapa sa
spektakularnim pogledom na grad.
Žičara radi svaki dan od 08.45 do
ponoći, osim četvrtka kada radi od
10.30 do ponoći.
Grčka musaka
Isecite patlidžan, posolite ga i
ostavite neka malo odstoji. Isper-
ite ga vrućom vodom i osušite
kuhinjskim papirom. Složite ga na
pleh koji ste obložili aluminijskom
folijom i namazali maslinovim uljem.
Patlidžane pecite u rerni zagrejanoj
na 200°C oko 15 minuta. Na maslin-
ovu ulju kratko propržite naseckani
luk, a zatim i mleveno meso. Dodajte
narezani paradajz, lovorov list, biber,
zgnječeni beli luk i začin. Pržite,
zalivajući vodom. Kad meso omekša,
dodajte naseckani peršun.
Priprema bešamela: na rastopljen-
om maslacu kratko propržite brašno,
zalijte hladnim mlekom i kuvajte
mešajući oko 5 minuta. Dodajte so,
biber i parmezan. Bešamel malo
ohladite i umešajte prethodno
razmućena jaja.
U vatrostalnu posudu složite red
patlidžana, po njima rasporedite deo
proprženog mesa, na to ponovno
složite patlidžane, pa meso i sve
završite slojem patlidžana. Sve zalijte
pripremljenim bešamelom. Musaku
pecite u rerni zagrejanoj na 220°C 20
do 30 minuta.
septembar 2018. Svet na dlanu 11
 SVET
na dlanu
VEČNE
DESTINACIJE
LETO(VANJE) U MARMARISU
Kupi, nosi,
pa posle plati
D
ani u Marmarisu proleteli su brzo. Uz
predivno more i sunce, duge i opuštene
šetnje uz obalu do Ičmelera i nazad, kao i
one popodnevne po starom gradu, puni
pozitivnih utisaka, ubrzo smo shvatili da se našem
odmoru u Turskoj bliži kraj. Omamljeni morem i ku-
panjem, predivnim izletima brodićima po okolnim
zalivima, supruga i ja, u poslednji čas, shvatili smo
da još ništa nismo pazarili u Marmarisu. Zato je tu
„grešku“ trebalo ispraviti što pre...
Znali smo i od ranije da Turci imaju odličan
pamuk, kvalitetne i ne mnogo skupe majice, bade-
mantile, peškire, solidan džins... A šta tek reći o bo-
gatom asortimanu kožnih jakni i mantila u hiljadu
boja?
Nismo se zaletali. Hteli smo da pogledamo što
više stvari i da, na kraju odmora, natenane, uživamo
u kupovini i obaveznom - cenkanju.
Ali, šta uzeti? U Marmarisu ima svega, pa i robe
za veoma probirljive kupce sa dubljim džepom.
Ekskluzivne prodavnice u marini, sa bogatim izbo-
rom originalnih zapadnih brendova, demantovale
12 Svet na dlanu septembar 2018.
su uobičajene priče da se u Turskoj nudi samo bofl
roba. I danju i noću raskošno osvetljene juvelirnice u
Marmarisu nudile su predivan zlatan i srebrni nakit,
raznorazno prstenje, narukvice, brilijantske ogrlice...
Prošlog puta, i danas prepričavamo tu priču
poznanicima, mladi Turčin me je, da ne bi izgubio
mušteriju, na svom kineskom skuteru vozio neko-
liko kilometara od svoje prodavnice iz starog grada
do hotela gde nam je u sefu ostala platna kartica! U
međuvremenu, dok smo Turčin i ja jurili skuterom
glavnom džadom do hotela i nazad, supruga je, on-
ako sa plaže, u još poluvlažnom kostimu za kupanje
i majici, sedela u toj luksuznoj juvelirnici i pila turski bar jednu fotografiju... Uskoro, jedan od momaka
čaj, naravno srećna što će za našu godišnjicu braka je već prišao i mi smo posle nekoliko minuta sedeli
dobiti na poklon - lep prsten sa malim brilijantom. u radnji i pili čaj. Tu smo od Naima, vlasnika radnje,
Tako je i bilo. Zahvaljujući - skuteru i sjajnim turs- koji je veoma dobro govorio engleski, saznali mno-
kim trgovcima! go toga zanimljivog o drevnoj veštini tkanja tepiha
Ovog puta, desilo se nešto drugo. Opet u starom i ćilima, o simbolici šara na svakom od tih unikatnih
delu Marmarisa, nedaleko od marine, naišli smo predmeta...
ispred radnje tepiha na mlađu Turkinju koja je na Potom nam je domaćin, posebnim ritualom,
razboju tkala ćilim. Kao u ona stara vremena... pokazao još desetak predivnih orijentalnih ćilima
Zastali smo samo da pogledamo, da napravim i o svakom ispričao priču, odakle potiče, kako je
napravljen, koliko ima čvorova, koliko je vremena
potrebno da se napravi...
Ali, od Naima smo tada saznali i to da, bez obzira
da li imamo ili ne novca kod sebe, možemo odmah
da kupimo kod njega bar - jedan ćilim!
Kako?! Bez novca da kupimo ćilim?... Nemoguće!
Ručno tkan, kao stvoren za našu dnevnu sobu,
ženi i meni zaista se svideo jedan prekrasan kurd-
ski ćilim. Uz još detaljniju priču o poreklu i kvalitetu
ćilima, počelo je a šta drugo nego - prefinjeno cen-
kanje.
Nadmudrivanje je, uz još jedan čaj na sofri, po-
trajalo. Posle nekog vremena, dobili smo i popust.
Ali, toliko novca koliko je tražio Naim za ćilim zaista
nismo imali kod sebe.
- Nema problema! Daćete mi sada minimalnu
kaparu a ostali dolarski iznos platiće mi pošto ćilim,
za nedelju-dve, stigne na vašu kućnu adresu u Beo-
gradu - predložio je Naim, i iz fioke svog radnog sto-
la izvadio i pokazao nam ovlašćenje svog advokata
u Beogradu!
Nismo mogli da verujemo sopstvenim očima!
Ispred nas je bio regularno overen originalni
ugovor sa jednim našim novobeogradskim advo-
katom koji je zastupao Naimov biznis u Srbiji. Ime,
prezime, adresa, telefon... sve!
Poslovno i svetski - nema šta!
Ipak, ma koliko nam se svideo taj kurdski ćilim,
tog poslepodneva nismo napravili posao. Samo
smo, uz izvinjenje, obećali gospodinu Naimu, da
ćemo ponovo doći u Marmaris, najverovatnije
krajem septembra... I da nam zato sačuva baš - taj
ćilim.
Ni danas ne znam da li smo pogrešili. Uglavnom,
„naš“ predivni ćilim u Naimovoj radnji postao je za
nas neki dodatni, neobjašnjivi imaginarni razlog
da ponovo dođemo u Marmaris, da po treći-četvrti
put ponovo „utvrdimo gradivo“ i nanovo, svaki put
na novi način, uživamo i u tim malim čarima Ori-
jenta.
Dok smo polazili nazad za Beograd, ideja o
letećem ćilimu, kao brzom prevoznom sredstvu,
bez skupih aerodromskih taksi i dugog čekanja
po aerodromima, u jednom trenutku, učinila mi
se sasvim dobrom, isplativom, rekao bih, mudrom
investicijom...
Moja Slavka mudro je ćutala na autobuskom
sedištu. Znao sam da je bila zadovoljna. Jer, neku-
povinom tog ćilima, ovoga puta, uštedeli smo bar
- 500 dolara!  Dušan MARINOVIĆ
septembar 2018. Svet na dlanu 13
 SVET
na dlanu
VEČNE
DESTINACIJE
TURSKA JE I RIZNICA CIVILIZACIJE
Od Troje do
Efesa i nazad
K
ao studentu istorije, ukazala mi se pri­
lika da po prvi put u životu posetim
Tursku. Do tada sam o njoj samo učila
iz udžbenika i slušala priče onih koji su
je posetili. Priliku sam iskoristila i nisam sa po­
kajala.
Ova lepotica smeštena je na dva kontinenta,
evropskom i azijskom. To je zemlja okružena mori­
ma, sa brojnim atraktivnim plažama, luksuznim
hotelima, prirodnim lepotama, izvrsnom hranom
i ljubaznim stanovnicima. Međutim, najviše me
je privukla njena bogata istorija. Tragovi prošlosti
prisutni su na svakom koraku. Za mene je ovo put­
ovanje predstavljalo povratak u daleku prošlost.
Istorija je oživela pred mojim očima.
Vožnja trajektom preko Mramornog mora
i Dardanela bila je doživljaj za sebe. Uživala
sam u plavetnilu okupanom prvim jutarnjim
sunčevim zracima. Dardaneli su, zajedno sa
Bosforom, oduvek imali veliki strateški i istori­
jski značaj. Preko Helesponta su, nekada davno,
prešle vojske persijskog cara Kserksa i Aleksan­
dra Makedonskog.
Sultan Mehmed II je 1451. godine sagradio
jednu tvrđavu sa evropske i jednu sa azijske
14 Svet na dlanu septembar 2018.
strane kako bi kontrolisao prolaz brodova kroz
moreuz. Ovde su se vodile žestoke borbe i u
Prvom svetskom ratu.
Prva stanica bila je čuvena Troja (Ilion),
poznata po Homerovom epu o Trojanskom
ratu i njegovim junacima, lepoj Jeleni i Parisu.
Svakako se ne sme zaobići ni priča o trojanskom
konju. Danas, na ovom mestu, postoji muzej u
čijoj se bašti nalazi simbolični drveni konj, nalik
onom iz davnih vremena. Troju je, oslanjajući
se na Homera, otkrio nemački arheolog Hajnrih
Šliman, 1868. godine. Arheološki materijal čuva
se u muzeju u Berlinu.
Sledeća stanica na ovom putu u prošlost bio
je antički grad Pergam. Bila sam očarana njego­
vom lepotom i fantastičnim pogledom koji se
pruža sa ovog mesta. Zbog dobre očuvanosti,
zaista se može rekonstruisati izgled i način
života u njemu. Bio je važan kulturni centar
onog vremena. Mogu se videti ostaci Akropo­
lja (sličnog atinskom), jedno od najstrmijih
pozorišta na svetu (kapaciteta 10.000 ljudi),
biblioteka (imala 200.000 knjiga), tzv. Crveno
dvorište (hram posvećen egipatskim bogov­
ima), Trajanov hram... Prilikom otkopavanja,
započetih 1878. godine, najveće otkriće bio
je Zevsov oltar koji se danas nalazi u Berlinu.
Pergam je i rodno mesto Klaudija Galena, hel­
enskog pisca, čiji je najveći broj spisa posvećen
medicini. U blizini se nalazi Asklepion, stari
medicinski kompleks, odnosno bolnica, podig­
nuta u čast boga zdravlja i medicine Asklepija.
Poseta Efesu me je ostavila bez daha. Grad
zaista dočarava duh davnih vremena. To je na­
jbolje očuvani antički grad na području Turske.
Bio je značajan kulturni i trgovački centar u
kome su bogati ljudi gradili raskošna zdanja čije
dobro očuvane ostatke možemo videti i danas.
O njegovom bogatstvu svedoči i činjenica da su
ulice, tokom noći, bile ukrašene i osvetljene ul­
janim lampama. Artemidin hram u Efesu važio
je za jedno od sedam svetskih čuda. Ovde se
mogu videti ostaci Teatra (24.000 ljudi), Odeo­
na, Agore, Herkulove kapije, Hadrijanovog hra­
ma, Trajanove fontane, Domicijanovog hrama,
Celzijusove biblioteke, muškog kupatila sa za­
nimljivim kamenim šoljama i još mnogo toga.
Tu su i crkve Sv. Jovana i crkva Device Marije
koje i danas posećuju hodočasnici, hrišćani i
muslimani. Postoji priča da je Sv. Jovan doveo

Devicu Mariju u Efes, nakon Hristove smrti, gde
je provela poslednje godine svog života. Ovde
je zasedao Treći Vaseljenski sabor. Efes je i rod-
no mesto filozofa Heraklita.
Pamukale (Pamučna tvrđava) predstavlja spe-
ktakularno čudo prirode, jedinstveno u svetu.
Ovaj čudesan plato, boje belog pamuka, stvorile
su naslage termalnih voda bogatih kalcijumom.
Veruje se da su ove vode lekovite. Krečnjački
bazeni naprosto mame da ih isprobate i uživate
u njima. Na ovom mestu su Rimljani, verovatno
privučeni lepotom, podigli svoj grad Hijeropo-
lis (Sveti grad). Mogu se videti dobro očuvani
teatar, Agora, žrtvenik Sv. Filipa...
Kao pauza za pravi odmor, usledio je
Kušadasi, najpopularnije letovalište na turskoj
obali Egejskog mora. Ukrašen je prelepim i
uređenim peščanim plažama, kafićima, dis-
kotekama, restoranima, živopisnim prodavni-
cama i velikim bazarom. U arhitekturi dominira
evropski i mediteranski stil pa će vas na klasičan
Orijent podsetiti samo mirisi domaćih kulinar-
skih specijaliteta. Oni koji vole izlete, mogu se
brodićem uputiti do obližnjeg ostrva Samosa
(oko sat i po vožnje). A za one koji vole zabavu
tu je i Akvapark. Ne sme se propustiti relaksir-
anje i masaža u turskom kupatilu!
Putovanje se završilo posetom veličanstvenom
Istanbulu, ali o njemu nekom drugom prilikom jer
predstavlja priču i doživljaj za sebe. Naravno, ovo
je samo deo onoga što se može videti i doživeti u
Turskoj. Ukoliko volite da uživate u suncu, moru,
plažama, prirodnim lepotama i da se vratite u
prošlost, Tursku ne smete da propustite. Doživite
je na svoj način! Maja RADONJIĆ
septembar 2018. Svet na dlanu 15
 SVET
na dlanu

VEČNE
DESTINACIJE

MAKAO VREDI DOŽIVETI I UPOZNATI

Las Vegas
Dalekog istoka

16 Svet na dlanu septembar 2018.

P
ošto smo u Hong Kongu, koristimo pri-
liku i da posetimo ostrvo Makao, znano i
kao grad-kockarnica. Stižemo za samo 45
minuta.
Nekadašnja portugalska kolonija, kineski
grad Makao, nalazi se na ušću Biserne reke u
Južnokinesko more. Proširio se vremenom i na
dva manja ostrva: Taipe i Koloan. Makao ima 446
hiljada stanovnika, duge mostove koji povezuju
ostrvske delove ove “države u državi“, koja je
specijalna oblast Republike Kine. Do tada, Makao
je bio jedna od poslednjih portugalskih kolonija
na Dalekom istoku.
Stanovnici žive od turizma. Makao godišnje,
kažu, poseti neverovatnih 15 miliona gostiju. Ko-
jih? Da li su to uistinu turisti ili? Ne, nisu. Reč je
o ljubiteljima kocke. Avanturisti i hazarderi celog
sveta, istina je, rado hrle u ovaj raj koji garantuje
dobar provod i san o velikom dobitku u nekoj od
kockarnica. Sve su otvorene 24 sata.
Kažu da čuveni Kazino Ližboa, u svojim oda-
jama skriva najviše tajni o dobrim ili manje do-
brim sudbinama posetilaca. Ukoliko ga posetite,
novčanik morate da olakšate za 26 dolara, što
predstavlja minimum. Ako izgubite i taj mini-
mum, dobićete, za utehu, piće. Naravno, na račun
kuće. Ova galantnost tumači se tako što niko u
ovom gradu ne plaća nikakav porez. Međutim,
vlasnici kazina bespogovorno odvajaju 30% od
ukupnog dohotka za unapređenje grada i podi-
zanje standarda svojih sugrađana. Zbog brojnih
olakšica, poreskih najviše, Kinezi iz Hong Konga
i Kine, rado se i u sve većem broju nastanjuju u
Makaou. Međutim, Kinezi iz Kine koji dođu samo
da se kockaju, u Kini je kocka zabranjena, u ovom
gradu mogu da ostanu maksimum dve sedmice.
Na obali Južnokineskog mora uzdiže se statua
boginje Kun-lam zaštitnice mornara. Iza boginje
je lepo more i ružna priča. Za vreme portugal-
ske dominacije, u potrazi za boljim životom, Ki-
nezi sa severa ove velike zemlje, pokušavali su da
preplivaju zaliv (600 metara), ali je malo ko u tom
pokušaju uspevao. Zbog velikog broja nesrećnika
i danas ovaj deo obale nazivaju Krvavi zaliv. Priča
o istoriji ima i daleko prošlo vreme.
Počinje podatkom da je prvi koji je stupio na
kopno zvano Makao, u jugoistočnom delu Kine,
bio Portugalac Alvarez. Dogodilo se to daleke
1513. godine. Želeo je da sa tog prostora us-
postavi trgovinske veze sa kineskim vlastima. Ki-
nezi su mu posle nekoliko godina odobrili dozvo-
lu korišćenja. Kad su Portugalci počeli da pristižu
u Makao, na njih se gledalo kao na neprijateljsku
grupu bradatih i nosatih ljudi.
Trgovina je ubrzo procvetala zato što su por-
tugalski brodovi dovozili začine, pamuk i muslin
septembar 2018. Svet na dlanu 17
 Grad legendi
Po legendi koja se i danas prepričava
siromašna devojka je poželela da se
preveze sa kopna na ostrvo, ali niko od
vlasnika brodova nije hteo da je primi
pošto nije imala novac. Konačno se
ukrcala u neveliku džunku siromašnog
ribara koji se sažalio i prihvatio da je
preveze besplatno. Za vreme plovidbe
nastala je oluja i pobesnelo more je
potopilo sve brodove. Jedino se čamac
sa devojkom spasao...
Kada je čamac dodirnuo obalu
devojka je uzviknula “a Magao” i istog
časa nestala!
Siromašni ribar je tek tad shvatio
da je njegov spasilac bila boginja Ma.
Iz zahvalnosti, zajedno sa prijateljima
ribarima, prikupili su novac i podigli
boginji hram na obali.
Ali Makao ima i druge znamenitosti.
Na Trgu Senado je crkva sa jednim zi-
dom, simbol Makaoa. Nekada raskošnu
renesansnu katedralu Svetog Pavla,
zahvatio je požar koji je poštedeo samo
prednju stranu. Gradili su je 1835. go-
dine japanski i kineski graditelji koji su
specijalno angažovani za taj posao.
Glavnom gradskom ulicom San Ma
Lo stiže se i u Central ulicu sa nizom
radnji sa suvenirima i rukotvorinama.
Kamene stepenice vode do prelepog
parka koji se zove Gruta de Kameos.
Makaošani ga izuzetno uvažavaju
zato što veruju da ovaj park posećuju
duhovi prošlosti.
Veoma je interesantno i to što
stanovnici Makaoa posebno strahuju
od duha jednookog gusara Luisa de
Kameosa, dok Portugalci tog istog
čoveka izuzetno uvažavaju i smatraju
svojim najvećim piscem!

iz Indije, odnosno tehniku iz Evrope. Vremenom
portugalski jezik postaje sve prisutniji i Kinezi ga
prihvataju, baš kao i običaje. Novorođenoj deci
daju portugalska imena, tako da se kineske bebe
zovu: Hoze Lu, Emilio Hu, Žoao Čong...
Takođe i neke ulice Makaoa dobijaju imena
portugalskih velikana tako da je grad svakim
danom sve više podsećao na Lisabon. Na zgra-
dama koje dodiruju nebo, svaka ima rešetkaste
balkone i ukrasne maske od kovanog gvožđa na
prozorima. Evropski duh postajao je sve prisut-
niji u ovoj dalekoistočnoj zabiti, posebno 1553.
godine kada se uvodi redovna morska linija
na relaciji Indija-Makao-Lisabon. To je ujedno
bila i prva redovna linija između Evrope i Azije.
Međutim, 1974. Portugalci se povlače iz svih svo-
jih kolonija... Makao je tada ponuđen Kini ali ona
to ne prihvata tako da portugalski uticaj ostaje
sve do 1987. godine kad je u Pekingu potpisan
dogovor da Makao dobije autonomiju u sledećih
50 godina!
Ko je Stenli Ho? Kažu da bi bila nepravda opi-
sati Makao, a ne spomenuti ime tvorca prvog ka-
zina i jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Svaki
detalj iz života ovog neobičnog čoveka i te kako
je intigrantan.
Priča nalik na legendu kazuje da je Stenli Lo
već bio bogat kad se oženio Portugalkom i nas-
tanio u Makaou. Mnogo je učinio za unapređenje
grada investirajući u izgradnju brojnih kuća, vila
i raskošnih palata. Kad mu je žena umrla udovac
Lo se, na iznenađenje mnogih, ponovo oženio.
Čini se sasvim namerno jer je, planski, iza sebe uz
sve dugo ostavio brojno potomstvo - čak sedam-
naestero dece. Zahvaljujući i tome duh ovog
čoveka i danas je ovde prisutan.
Lo je osmislio i prvi kazino u ovom gradu. U
želji da doživimo delić atmosfere na vrata kazina
„pokucali“ smo tačno u podne ubeđeni da ćemo
videti poluprazne odaje. Međutim, dočekala nas
je velika gužva, neopisiva graja i apsolutno uza-
vrela atmosfera.
Od momenta kada smo prekoračili prag
dočekalo nas je i upozorenje “ne snimati, ne
slikati”. U prvi mah prizor je podsećao na sekv-
encu iz nekog filma. Ispod prigušenog svetla i
nisko spuštenih lampi videle su se samo - ruke.
Ruke i karte: razbacane, uredno složene, uredno
podeljene, neraspakovane... Karte u rukama koje
munjevitom brzinom lete po zelenoj čoji nad ko-
jom su nadnete ljudske glave. Zaneti igrom, svi
govore u glas, uzvikuju, negoduju, viču... Dim od
brojnih cigareta, sivoplavičast, može se nožem
seći... Pažnja igrača usredsređena je na površinu
dugačkog ili okruglog stola. Ne primećuju ništa i
ne vide nikoga. Tek poneki hitro ustaje i bezglavo
juri ka izlazu...
Da li su u pravu oni koji tvrde da je Makao Kina
sa duhom predaka i dahom portugalskih more-
plovaca… Mila STARČEVIĆ

18 Svet na dlanu septembar 2018.

BIBI HANUM DŽAMIJA, SAMARKAND
Samo nebo zna…
B
ibi Hanum u Samarkandu je jedan od
najznačajnijih spomenika islamskog sveta. I
danas uz njeno ime ide i odrednica apsolut­
no najveće džamije Srednje Azije. Koliko je
sve tačno i usitinu fascinantno najbolje se razume
kada se stane ispred njenih moćnih zidova, direkt­
no preko puta portala koji se zove „Mlečni put“.
Odmah iza ulaza se uzdiže monumentalno zda­
nje glavne džamije o kojoj domaćini s neskrivenim
ponosom i naglašenim pesničkim izrazom kazuju
kako njena kupola „umanjuje veličinu neba“. Ovom
kompleksu se ne može oduzeti ni crta romantičnosti
koja je zapravo najnaglašenija u božanstvenim
pričama ispisanim o ovom čudesnom zdanju. Do
naših dana nisu sačuvane sve građevine ali ono
izgubljeno je postepeno obnavljano u skladu sa
istorijskim podacima i prenošenih, s kolena na ko­
leno, priča. Dakle, prema jednoj od njih, džamija je
izgrađena za majku Timurove (Tamerlanove) su­
pruge. Potvrda ove verzije se nalazi u zapisima sa
putovanja Španca Rui Klaviha.
Druga verzija nam kazuje da je omiljena Timuro­
va žena želela svom suprugu da ukaže čast i izgradi
mu džamiju dok se ne vrati iz ratnog pohoda.
Emirova supruga je uspela da izgradi
izdužene minarete koji streme prema visinama i
veličanstvenu kupolu koja je, po lepoti, mogla da
se upoređuje samo sa nebom. Timur je već bio na
putu prema kući, prema Samarkandu a glavni luk
na portalu još nije bio gotov. Mladi arhitekta, ruko­
vodilac radova, nije nameravao da požuri jer nije
želeo da se rastane sa Bibi Hanum u koju se smrtno
zaljubio. Princeza je imala razumevanja za mladića
ali je bila i besna zbog sporosti radova. Tada je
drski mladić saopštio Bibi Hanum da će gradnju
završiti na vreme ako ga poljubi. Dugo je odbijala,
pokušavajući da zaljubljenog mladića odvrati od
namere, obećavajući mu najlepše devojke iz car­
skog harema. Međutim, on je ostao vrlo uporan
da svoj naum sprovede u delo. Bibi, shvatajući da
vreme izmiče i da će se Timur uskoro vratiti, rešava
da ispuni njegovu želju. Poljubac je, kaže predanje,
bio toliko vreo da je ostavio trag na ženinom obra­
zu. Kada je Timur konačno stigao i video obrise us­
ana na licu supruge dao je naređenje da se mladić
uhvati i ubije. Ali u to vreme on je već bio daleko od
Samarkanda...
Stručnjaci i istoričari se slažu da je ovo raskošno
zdanje nastalo, kao i mnoga druga u Samarkandu,
u vreme vladavine Amira Timura. Prema istorijskoj
verziji, džamija je izgrađena 1399. godine, posle
povratka Tamerlana iz blistavog pohoda po Indiji.
Sam kralj je naredio gradnju džamije u čast pobede
i dao joj ime svoje obožavane supruge.
septembar 2018. Svet na dlanu 19
 SVET
na dlanu

DALEKE
DESTINACIJE

UZBUDLJIVA PRIČA IZ SIJAMSKOG ZALIVA

Ostrvo s
pogledom
na raj
K
o Samui je ostrvo u Sijamskom zalivu. Treće
je po veličini ostrvo Tajlanda ili centar arhi-
pelaga sa 85 uglavnom nenaseljenih ostrva
razbacanih u beskraju plavetnila Tihog
okeana. Najstariji podaci o ostrvu Ko Samui (ko na
lokalnom jeziku znači: ostrvo) datiraju iz 6. veka
naše ere. Zna se, takođe, i to da ga je dinastija Ming
prva ucrtala u geografsku kartu. Naravno, kinesku.
U Drugom svetskom ratu okupirali su ga Japanci.
Još decenijama posle toga, zahvaljujući spletu
političkih okolnosti, ovo ostrvo je bilo u nekoj vrsti
izolacije, da bi tek 70-ih godina 20. veka počelo da
živi drugi lepši život.
Sa nekoliko bungalova skrivenih na egzotičnim
plažama u hladovini kokosovog drveta, gotovo
neplanski, postalo je diskretni raj (belo)svetskih
boema, avanturista, pesnika... Nešto kasnije je u
katalozima lepih putovanja obeleženo kao apso-
lutno novo a fascinantno turističko mesto, da bi
danas bilo svrstano među najprestižnije turističke
odrednice s hiljadu i jednim čarobnim doživljajem.
Ovo tajlandsko ostrvo ukrašeno prirodnim
lepotama ne može se pohvaliti nekim poseb-
nim prostranstvom. Iz ptičje perspektive asocira
na nepravilno ucrtan krug na pučini okeana. Sa
dužinom od 25 i širinom od 21 kilometra, uzbudlji-
va je ostrvska destinacija, ponajpre zahvaljujući
onome što mu je priroda ostavila u nasleđe.
Veličanstveni vodopadi u unutrašnjosti, pre svih
Namuang, zatim živopisne lagune sa nestvarnim
plažama prekrivenim belim peskom i još puno
toga slika su jedinstvenog šarma Ko Samuia. Oko
45.000 stanovnika nekada je ovde preživljavalo
zahvaljujući ribolovu, ali i eksploataciji kaučkovca,
odnosno kokosa... Od devedesetih godina prošlog
veka započinje turistički bum i njihov neuporedivo
lepši život.
Ko Samui pleni egzotičnošću. Nazivaju ga još i

20 Svet na dlanu septembar 2018.


„kokosovo ostrvo“ zbog brojnih stabala ovog drve-
ta. Sa kontinenta do aerodroma Samui, jedinog na
ostrvu, leti se oko sat vremena. A onda vas čeka
nešto što ni u snu niste očekivali. Umesto mod-
erne i klimatizovane zgrade, po izlasku iz aviona
susrećete se sa najobičnijom daščarom bez vrata
i prozora, koja, zapravo, predstavlja aerodromsku
zgradu. Sve primate, naravno, uz osmeh jer ovo os-
trvo je božanski dar netaknute prirode.
Ako dopustite sebi da već na prvom koraku po-
gledom zalutate negde u daljinu, zasigurno ćete se
„sudariti“ sa velikom statuom Bude. Smeštena je na
prirodnom uzvišenju i s obzirom na visinu (12 meta-
ra) vidljiva je skoro sa svake tačke ostrva. Važna
sveta mesta su još i hram Leam Sor i još više onaj
po imenu Ko Samui, s mumijom monaha u vertikal-
nom položaju smeštenom u staklenom boksu.
Naton, na jugozapadu, više gradić nego grad,
prestonica je Ko Samuija. Glavna ulica je centar
oko kojeg se sve vrti. Uz arhitekturu koja neodolji-
vo podseća na kinesku, kao i brojne prodavnice,
restorane i barove, istinska je atrakcija za sve bro-
jnije namernike. Kako je Tajland i kulinarski raj, bo-
ravak ovde je i više nego dobra prilika da uživate u
jelima omamljujućih ukusa.
Ali, uživanja, istina različitih, ima i na drugim
mestima. Zato ne propustite da posetite bar jedan
od brojnih centara za masažu. Možete da birate
od klasične, preko tajlandske do one sa vrućim
kamenjem. U ponudi je i masaža biljem i toplim
morskim travama. Nemojte da se iznenadite uko-
liko vam prodavci, po pravilu uvek ispod tezge,
ponude neki od opijata. Ukoliko primete da ste
naumili da svoje telo ulepšate masom od mišića,
možete dobiti i steroide. Nemojte se šaliti da uđete
u takvu trgovinu jer su zakoni drakonski. Novac
bolje potrošite uživajući u tajlandskom boksu ili u
časovima meditacije.
Zapamtite i ovo
Na Tajlandu je uvek vruće. Na krećite
na putovanje bez pamučne odeće i
papuča...
Ukoliko želite da vidite bar neki od
brojnih hramova, pristojno se obucite.
Skoro da je obavezna košulja s dugim
rukavima. U mini suknjama ulaz je
zabranjen.
U slučaju da ste zaboravili neki od
odevnih artikala, ne brinite. Izbor odeće
u prodavnicama je veliki, a cene su iz
kategorije - „veoma niske“.
I još jedna preporuka: ako želite da
operete vašu odeću, činite to u nekom
od servisa za pranje u gradovima. Ho-
telske perionice izbegavajte jer su cene
u njima neuporedivo više.
Ukoliko govorite engleski, nećete
imati problema sa sporazumeva-
njem. Ipak nešto morate znati: svako
dodirivanje sagovornika ovde se smatra
nepristojnim gestom.
Bez obzira što nećete voziti kola,
iako je i to moguće, setite se ovoga bar
kad prelazite ulicu: na Tajlandu se vozi
levom stranom.
Sva letovališta Ko Samuija su na istočnoj i sever-
noj obali. Oni koje traže raj od plaža mogu da bi-
raju: Čareng, Lamaj, Bobhut, Menam, Hoa Thang...
Ima ih još, naravno. Čareng, s reputacijom tajland-
skog Sen Tropea, uz sve, poznat je i po burnom
životu... Ipak, da ne preterujemo. Za sve ono što se
ovde može videti dovoljna je i rečenica: apsolutno
egzotično ostrvo s prelepim plažama i komfornim
hotelima, ali i ostrvo gde vas i sa malo para čeka
niz uzbuđenja.
septembar 2018. Svet na dlanu 21
 SVET
na dlanu

ATRAKCIJE SVETA

MAGIJA KURILSKIH OSTRVA

Krater vulkana
sakriven ispod vode
S
vima je dobro poznato da se dve moćne njegovim obalama se često dešavaju eksplozije
države, Rusija i Japan, već dugo ali zaista ili izlivi kipuće vode. Pored vrućeg, postoji još
dugo svađaju oko Kurilskih ostrva. Šta se jedno toplo jezero i mnogo je manje opasno.
to zapravo događa i zašto nesporazum U njemu se može i kupati. Voda je sasvim bi-
oko ovog parčeta zemlje ne dobija epilog? stra i prozračna. Kurili imaju mnogo toplih iz-
Kurilska ostrva imaju oblik luka i protežu se vora. Samo na ostrvu Šiaškotane ih ima preko
u dužini od 1.200 kilometara, od Kamčatke do hiljadu. A na ostrvu Urup se mogu obići vrući
japanskog ostrva Hokaido. Ovaj dalekoistočni vodopadi. Na ostrvu Iturupe je najveći vodo-
arhipelag se sastoji od 36 velikih i preko 100 pad Rusije “Ilija gromovnik” visine 141 metar ili
malih ostrva i hridi. Interesantno je da su se soliter sa 40 spratova. U njegove vode zalaze i
ostrva „poređala“ u dva paralelna lanca čineći kitovi koji se tu čiste od parazita jer je poznato
Veliki i Mali greben. Na Malom grebenu nema da paraziti ne mogu da žive u slatkoj vodi. Na
aktivnih vulkana. Izlivi vulkana na Kurilskim istom ostrvu je i živopisni zaliv “Lavlja čeljust”
ostrvima su retki, a samo nekoliko njih (Alaide, dubok oko 500 metara jer je krater vulkana
Tiati i Saričeva) mogu pokazati svoj izraziti tem- sakriven ispod vode.
perament. U podnožju vulkana Mendeleev smeštena je
Na ostrvima se nalaze najčudniji vulkani poznata u celom svetu topla plaža. Kroz tanak
sveta. Taiti je “vulkan u vulkanu” i jedno od sloj peska probija se para a kroz pukotine i topla
sedam čuda Sahalina. Ostrva su deo sahalinske voda i to duž plaže koja se proteže u dužini oko
oblasti Rusije, iako Japanci južni deo arhipel-
aga smatraju svojim. Pošto ne postoji nikakav
dokument o pripadnosti, dolazi do čestih svađa
između Rusije i Japana. Uzgred, južna ostrva su
uključena u prefekturu Hokaido.
Postoji jedna verzija o nastanku imena arhi-
pelaga. Priča se da je povezano sa ruskim
glagolom “kuritsja” što znači pušiti.
Priroda zapanjuje svojom raznolikošću i to
se objašnjava dužinom arhipelaga. Na primer,
vegetacija se veoma razlikuje ne samo od se-
vera do juga, već i na suprotnim obalama istog
ostrva. Fauna takođe iznenađuje. Ako na sever-
nim ostrvima, koja su u blizini snežne Kamčatke
žive najveći medvedi u Rusiji, to na jugu žive
makaki majmuni, ljubitelji toplote.
Na vreme u ovim mestima utiču tople i
hladne struje. Duž obale Pacifika prolazi hladna
struja Oja Šio, koja donosi oblake, maglu, kišu
i hladan vetar. Obale Ohotskog mora na jugu
zapljuskuje najsevernija, topla struja Soja. Na
jugu ostrva Kunašir postoji vruće jezero. Na-
lazi se na vulkanu Golovin i vrlo je opasno. Na

22 Svet na dlanu septembar 2018.

kilometra. Na njoj stanovnici podgrevaju hra-
nu i sakupljaju toplu vodu za kupatila. Lokalni
stanovnici imaju odmor u trajanju od 62 dana
godišnje. Mogu da putuju u Japan bez vize.
Kuće su uglavnom prizemne ili dvospratne.
Retko se sreću višespratnice. Ovo je vrlo trusno
područje i zemljotresi su česti. Da bi se po-
setila ostrva, potrebna je dozvola FSB jer je
pogranična zona. Putovanje prema Kurilima
je komplikovano i skupo. Samo tri broda ne-
deljno kreću iz Vladivostoka i Sahalina za Kurile
i vožnja traje od 18 do 24 sata. Takođe, avioni
su retki i kartu treba kupiti mesecima ranije.
Na ostrvima postoje samo dva aerodroma: u
Kunaširu i Iturupu. Treba uzeti u obzir da se
često otkazuje svaki saobraćaj zbog vremen-
skih prilika.
Na ostrvima postoji samo pet hotela, niskih
kategorija, vrlo skupih i svaki od njih raspolaže
sa samo nekoliko soba. Ukoliko neko želi da se
zabavi, preporuka je da se na ostrvu Kunašir
obiđe skladište levih vojnih čizama. Tamo ćete
saznati zašto se ne čuva “par”, već isključivo leva
i desna čizma odvojeno. Skoro svaki stanovnik
ostrva ima auto japanske proizvodnje. Problem
je što ne postoji nijedna benzinska pumpa pa se
gorivo unapred naručuje iz Sahalina ili Vladivo-
stoka.
Na Kurilskim ostrvima živi ukupno 19.000
stanovnika.
septembar 2018. Svet na dlanu 23
 SVET
na dlanu
VEČNE
DESTINACIJE
PAR DANA LETA 2018. U PORTUGALU
Hajde da se
vidimo ponovo
O
dlazak na Evropske univerzitetske igre
u Koimbri, četvrtom gradu po veličini u
Portugalu, trebalo je da bude jedan po-
slovni „mini odmor“, bez mnogo jurnjave,
emocija i adrenalina. Da budem iskren, nije mi se
mnogo ni išlo jer sam već dva puta bio u toj lepoj
zemlji i video Lisabon, Bragu, na kratko i Porto, plus
ta famozna „presedanja“ u Milanu gde se tako lako
zagubi prtljag...
Takođe, još sam bio pod utiskom prethodnih put-
ovanja u Madrid, gde sam gledao Real-Juventus u
Ligi šampiona, pa na Mundijal u Rusiju i „obavezni
letnji start kvalifikacija“ i kupanje na Malti, tako da
baš ništa posebno nisam očekivao...
A kad je tako, onda se život pobrine da sve post-
ane zanimljivo. Počelo je, naravno, kašnjenjem
aviona „Air Serbia“ za Milano, ali na sreću, ne toliko
veliko da bi se izgubila konekcija za Porto. A onda
- prvo iznenađenje. Krajem jula ljubazna stjuardesa
saopštava da ćemo kasniti sa poletanjem oko dva
sata zbog magle u Portu, pa su kapaciteti za sle-
tanje smanjeni... Neverovatno, ali istinito.
Ruku na srce, poleteli smo za sat i po, a magla
24 Svet na dlanu septembar 2018.
prilikom sletanja bila je ona prava, ne londonska,
pre bih rekao sarajevska ili možda beogradska sa
utakmice Crvena zvezda - Milan. Ja se spremao za
plažu, kad ono zimski ambijent...
Koimbra. Prvi utisak pozitivan. Simpatičan
gradić, studentski centar, ali sve što je potrebno i
sve što može da se vidi stane u sat laganog hoda.
Uveče odlazak na utakmice naših košarkaša i fut-
salera i blaga tuga jer su i jedni i drugi poraženi u
četvrtfinalu i ostali bez šanse za medalju.
Sutradan novi krug po Koimbri i posle druge kafe
glasan komentar jednog od kolege da imamo sve
šanse da se dobro „smorimo“. Tek je četvrtak, a do
ponedeljka ujutro, kad krećemo kući, imamo samo
ceremoniju svečanog zatvaranja u subotu uveče.
I onda kao da je svima u istom trenutku došla
ista ideja. Hej, pa zašto bismo mi uopšte sedeli
ovde? Porto je na 120 kilometara, Lisabon na 200,
potreban nam je samo auto i avantura može da
počne. U roku od sat vremena završili smo u renta
karu, ispostavilo se da finansijski možemo da se „is-
kombinujemo“ i krenuo je šou.
Prva destinacija - samo tridesetak kilometara
udaljena plaža Figuera da Foz. Put do nje kao da
se vozite kroz Šumadiju, zelenilo, priroda koja ne-
odoljivo podseća na Srbiju, a tako blizu Atlantskog
okeana. Za posla sata stižete na mesto iz snova,
ogromna peskovita plaža, koja po atraktivnosti
može „na crtu“ i čuvenoj brazilskoj Kopakabani.
Sve je impresivno, voda fantastična, istina u tom
trenutku prilično hladna, a prateća ponuda iz-
vanredna, posebno hrana (preporuka, naravno,
izabrati morske plodove).
Sledeća destinacija Porto - nešto više od sat vožnje
i stižete u pravu lepoticu od grada. Nema mnogo
mesta na planeti koja vas odmah „kupe“, ali Porto
sigurno hoće. Uz veoma zanimljiv centar, uprkos
tome što je dobrim delom brdovit, gde naravno
dominira „pločice arhitektura“ posebno se izdvaja
fenomenalni Kej na ušću reke Duro u Atlantski okean
i nestvaran pogled sa gvozdenog mosta Liuiša I, koji
je izgrađen još u 19. veku. Naravno, poseta Portu
ne može da protekne bez posete plaži i uživanju u
fenomenalnim talasima Atlantskog okeana.
Nismo se ni okrenuli a već je bila subota uveče,
završena je ceremonija zatvaranja. Beograd je
preuzeo zastavu kao naredni domaćin Igara i usle-
dila je nedelja rezervisana za Lisabon. Ali, ne samo
Lisabon. Prva tačka na putu do Lisabona bila je
„najzapadnija tačka Evrope“ ili kako su je nekada
zvali „Kraj starog sveta“ - Kabo da Roka, mesto gde
more, odnosno okean, miriše jače nego bilo gde
drugo, a vetar duva bez prestanka.
Odmah pored nalazi se Sintra, grad pod zaštitom
Unicefa, mesto gde su boravili portugalski kraljevi
i koji se spominje još u praistoriji. Posebnu atrak-
ciju daju mu nekoliko dvoraca iz 17. ili 18. veka
i veliki broj turista, ali i činjenica da je pravi raj i
stecište bogataša. Kuću u Sintri, između ostalih,
ima i čuvena pevačica Madona. Naravno, na putu
prema Lisabonu, obavezno je svraćanje u Kaškaiš,
malo mesto sa predivnim plažama i Estoril, gde je
nastala priča za čuveni film „Kazino Rojal“ i avan-
ture agenta 007.
Šlag uvek dolazi na kraju, a Lisabon u ovoj priči
to apsolutno jeste. Glavni i najveći grad Portugala,
grad slavne istorije, mesto odakle su čuveni more-
plovci predvođeni Vasko da Gamom polazili na
svoja osvajanja.
Lisabon je poznat i kao „mala Barselona“ s obzi-
rom na velike sličnosti sa glavnim katalonskim gra-
dom, ali opet ima i svoje specifičnosti i atrakcije.
Svakako je najvažnija čuveni tramvaj i prelepo ušće
reko Težo u Atlantski okean, iznad kojeg dominira
spomenik Bogorodici, identičan onom u Riju.
Dakle, sve ovo za 48 sati. Zaista, nisam ni sanjao
da je to moguće. A sve najbolje opisuje reklama
Turističke organizacije Portugala, koju smo vi-
deli na povratku kući, na aerodromu u Portu, sa tri
glavne destinacije - Porto, Lisabon i Kabo da Roka.
Dakle, sve smo stigli i zadovoljni se vratili kući.
I posle svega - nadam se da se Portugal i ja vi-
dimo ponovo... Željko VUČKOVIĆ
septembar 2018. Svet na dlanu 25
 SVET
na dlanu
VEČNE
DESTINACIJE
EGIPAT ILI ZEMLJA ORGANIZOVANOG HAOSA
Faraoni bi
se ponosili
podanicima
U
Egiptu se vreme dobija, ne beži.
Dugopostojeće civilizacije imaju taj osećaj
večnosti i spoznaju da ovaj život nije toliko
važan. Treptaj oka u okeanu vremena.
U Kairu idete u posetu samo onome koga
stvarno volite ili ko vam je preko potreban... Sva-
ka, i najkraća distanca, podrazumeva mogućih
tridesetak minuta u prevozu. Strašan saobraćaj!
Mnogi turisti završe posetu Kairu ne prešavši
samostalno ulicu. Prvi put zaista izgleda gro-
zno. Automobili jurišaju sa svih strana ka vama,
kao razbesneli bikovi. Pravi je uspeh provući se
26 Svet na dlanu septembar 2018.
između njih nepovređen. Pravi reality game...
Ono što mnogi ne znaju jeste činjenica da je
pešak najzaštićenija figura u ovoj igri.
Taj haos je, ipak, sasvim organizovan. Postoje
pravila koja nisu zapisana ni u jednoj knjizi propisa,
ali se poštuju od kada je četiri točka u Egiptu. Samo
ima previše automobila, oko tri miliona. U tu masu
umešajmo magareće i konjske zaprege, bicikliste,
motore i poneku kamilu i dobićemo ovakvu sliku:
branik uz branik, bok uz bok, automobili i svi os-
tali u nerazmrsivom čvoru gužve, sirena, smoga i
peščane prašine...
Taj haos ima i svojih prednosti. Uči čoveka
strpljenju i prirodnoj ljubaznosti. Nervozi nema
mesta, jer ne pomaže. Nervozni su retki u Kairu, ili
ne opstaju dugo. Važno je obaviti posao, a da li će to
biti baš u dogovoreno vreme nije toliko bitno. Uti-
sak koji stranci ponesu odavde da niko ništa ne radi,
dramatično je pogrešan. U Egiptu svi rade ponešto,
ili bar pokušavaju. Za pruženu uslugu, bilo kakvu,
očekuje se “napojnica zahvalnosti”. Za dobro urađen
posao. Bilo kakav. Funta ili dve. Da li se ikada neko
od turista pozabavio teorijom malih brojeva?
Stotinu puta učinjena usluga na dan, dodavanje
papira u toaletu na primer, donosi blizu stotinu funti
na dan. Koliko je to mesečno? A na godinu? Od na-
jsitnije usluge može se zaraditi deset prosečnih pla-
ta. Samo je treba ponoviti beskonačno mnogo puta.
Beskonačno ponavljanje...
Zar nije trebalo uzdići bronzano dleto i čekić
od diorita beskrajno mnogo puta da bi bilo
isklesano 2.300.000 kamenih blokova od kojih
je sagrađena Velika piramida. A, oko devedeset
ostalih? Kada bi neko od posetilaca Egipta stigao
da u zamornom trčanju oko drevnih spomenika
zastane i pogleda felaha koji radi u polju, sve bi
bilo jasnije. Felah je egipatski seljak u čijem se
životu malo toga promenilo od faraonskih vre-
mena. On još uvek živi u kućici od čerpića, cigala
od blata, na obali Nila, sa svojom mnogobrojnom
porodicom i neizbežnom magaricom, radnom
snagom svakog seoskog domaćinstva. Ali, on
vlada u polju! Odmerenim pokretima motikom,
ni sporim ni brzim, otkida uvek iste, crne, masne
komade plodne zemlje u dolini Nila. Treba imati
što više vremena za posmatranje jer se posao ne
prekida čitavog dana. S vremena na vreme sel-
jak stane, obriše znoj, uspravi se, ponekad ode
u senku da malo odmori, što ne traje dugo, i
nastavi. Tako svakog dana. Beskonačno ponavl-
janje... To je Egipat.
Nekada su Egipćani živeli kroz svog kralja. Za
njega se postojalo, živelo i umiralo; zavisilo se od
njegove volje. Ni danas nigde na svetu stvari nisu
mnogo drugačije, samo što smo kroz helensku
misao spoznali “ego” - sebe kao personu, kao - ja.
A “lično” nije postojalo u Egiptu. Živelo se za “Boga
koji hoda zemljom”, faraona. Ugrađujući kamene
blokove u piramide svojih vladara, svaki čovek je i
sebi krčio put uz to džinovsko stepenište ka Suncu -
Bogu Ra. Čini se da nije bilo važno kada će piramide
biti završene, bilo je važno da se ogroman posao
obavi. Kao i danas...
Kažete: “Nema danas piramida!” A šta je onda
asuanska brana, šta je Hurgada? Veštačko brdo
faraonskih razmera koje je zauzdalo Nil, ili grad izni-
kao iz pustinje koji je u poslednjih petnaest godina
veći za preko 150 hotela. Drevni kraljevi Egipta bi
se ponosili današnjim podanicima. Ne znamo kako
bi gledali na golišave Ruskinje, ali znamo da danas
postoji jak sukob između tradicionalnog i želje da
se dobro živi od turizma. Stranci bi ipak trebalo da
vode više računa. Došli su u zemlju istorije, još uvek
duboko zaglavljenu u blato doline Nila i pesak tri
pustinje.
Pročitao sam podatak da na svake 23 sekunde
Egipat dobije novog stanovnika, skoro milion i po
duša godišnje. To znači da će brojati oko sto miliona
stanovnika do 2020. godine. U zemlji gde preko 97
odsto stanovništva živi na manje od 5 odsto njene
površine! Hoće li Nil uspeti da ih prehrani?
Odlika siromašnih ljudi je da žive u sadašnjem
času. Za njih budućnost nije izvesna. Svaki sledeći
dan je dar božanski. Možda su zato srećni u Egiptu.
Ova zemlja postoji duže nego što bi bilo ko od
nas mogao da zamisli. Nebojša JOJIĆ
septembar 2018. Svet na dlanu 27
 SVET
na dlanu

VEČNE
DESTINACIJE

KUBA JE BILA I OSTALA SAN MNOGIH

Kopno prkosa
usred Kariba
M
oj poslednji boravak na Kubi pam-
tim po kristalno čistoj i toploj vodi
Atlantika u novembru, užarenom be-
lom pesku plaže u Varaderu, njenom
najlepšem i najširem delu ispred hotela “Barcelò
Solymar Arenas Blancas”, kako i sam prevod ime-
na hotela naslućuje... Sunce, more i beli pesak.
Pamtim ga i po suzama prijatelja Kubanaca kada
smo se rastajali, i po tropskoj kiši koja nas je is-
pratila do aerodroma kao da je cela Kuba plakala
za nama. Sećam se takođe i gostiju iz grupe Kon-
Tikija koje sam predvodio, lepih momenata sa
izleta do Zaliva svinja, Če Gevarine Santa Klare,
Sienfuegosa i Trinidada uspavanog u vremenu
i prostoru i pod zaštitom Uneska, kao i vožnje
katamaranom do ostrva Kajo Blanko, sa peskom
sitnim i belim kao brašno, te na kraju i neizbiri-
sivog osmeha sa lica naših putnika dok su plivali sa Kubancima i Kubankama takođe je nešto
sa delfinima usred okeana. Poslednje kupanje što se ne može izbrisati, jer ostaje urezano kao
pred odlazak na aerodrom i povratak u Evropu neizlečiva zaraza osmehom. Kuba u svakome
pamtim upravo po utiscima nekih od gostiju od nas vrlo brzo i postane to, zaraza, opsesija,
punih entuzijazma zbog viđenog, doživljenog, potreba da joj se vraćate bar još nekoliko puta
memorisanog na ovom predivnom ostrvu, ali ili ceo život.
i izrazima sete i tuge zbog skorog rastanka sa Kažu da se Kuba može obići za desetak dana
Kubom i njenim narodom. U sebi sam tada po- do dve nedelje. Turistički aranžmani su sasvim
mislio, kupaj se, kupaj, uživaj dok možeš... Ko zna
kada ćeš opet.
Prošle su tri godine od kada nisam bio na Kubi,
a ostalo mi je večno urezano sve ono što sam
tamo doživeo u periodu od šest godina koliko
sam neprestano odlazio na najlepše i najveće
ostrvo Velikih Antila, u svojstvu predstavnika
i vodiča. Vrlo rado se sećam i prvih trenutaka
dola­ska u Havanu pre deset godina, vrata hlad-
nog džambo džeta koja su se otvorila ispred nas
i talasa toplog, vlažnog i memljivog vazduha sa
aerodroma Hoze Martija u Havani, imenovanog
po ocu nacije, najvećem heroju iz devetnaes-
tog veka. Ne mogu nikada zaboraviti i utisak pri
susretu sa old tajmer automobilima koji su nas
sačekali već ispred zgrade, i bezbrojnih trop-
skih palmi u sumrak tog dana kada sam prvi put
kročio na kubansko tle. Prvi susret i razgovor

28 Svet na dlanu septembar 2018.

dovoljni za to, takođe kažu. Međutim, meni nije
bilo dovoljno ni tri godine koliko sam ukupno
proveo u ovoj zemlji da obiđem polovinu ostrva
krokodila, kako popularno nazivaju kubansko tle,
zbog oblika i kontura ove zemlje. Ubeđen sam da
je potreban ceo ljudski život da bi se neko zaista
u potpunosti upoznao sa ovom čudesnom zeml-
jom i njenim veselim stanovnicima. Kuba ih ima
nešto više od jedanaest miliona, od kojih je go-
tovo polovina bela, oko trideset pet procenata su
melezi i ostatak se izjašnjava kao crnci, Kinezi...
Ali Kubanci nisu ni beli ni crni, već su Kubanci,
rezultat vekovnog mešanja različitih rasa, kultura,
religija iz Evrope i Afrike. I sama religija, ponovno
dozvoljena osamdesetih godina prošlog veka
je unikatna. Iako se oko osamdeset procenata
stanovnika izjašnjava kao katolici, religija je i
dalje u suštini, u duši kubanskog naroda, proiz-
vod mešanja hrišćanstva sa afričkim kultovima.
Blizina Haitija pod francuskom kolonijalnom
vlašću je još više zakomplikovala ali i oplemenila
kubansku realnost. Ukidanje ropstva pred kraj
devetnaestog veka ali i zabrana afričkih kultova
uveli su u obrede nove instrumente, gitaru i vio-
line. Vlastodršci su međutim zaboravili da se i sa
ovim instrumentima mogu proizvoditi zvuci slični
afričkim udaraljkama. I tako je nastala kuban-
ska muzika, kao kombinacija afričkih udaraljki i
španske gitare unikatnog karipskog, kubanskog
zvuka. A istovremeno sa rađanjem muzike i re-
ligije, opet pred kraj devetnaestog veka, posle
dva duga rata za nezavisnost, upravo uoči zore
nastanka kubanske države, rodio se i jedan novi
narod, rodila se u stvari svest o postojanju nove,
jedinstvene nacije, kubanske. I zaista i jeste posve
jedinstvena kada se osvrnemo na proteklih sto
godina turbulentne istorije ovog ostrva.
Prvih pedesetak godina “slobode”, pod sen-
kom Amerike, prolazili su uz diktature raznih
lažnih rodoljuba u službi alkohola, kocke, javnih
kuća i siromašenja naroda uz bogaćenje pojedi-
naca, opet u ime naroda. A onda je došao on...
septembar 2018. Svet na dlanu 29
 SVET
na dlanu
VEČNE
DESTINACIJE
Neponovljivi, nedostižni, neuhvatljivi, neoborivi
komandant Fidel Kastro. Uspela ga je nakon
skoro šezdeset godina od trijumfa revolucije za-
ustaviti samo prirodna smrt, ali i ona u pravom
trenutku kada su generacije Kubanaca već odav-
no rasle i stasavale pod njegovom prkosnom
vlašću i kada su se kubanska zemlja i njen narod
još jednom, ovog puta i zaista u potpunosti,
potvrdili kao ljudski fenomen koji je nemoguće
imitirati, pogrešno bi bilo osuđivati, a izaziva
poštovanje. Voleli ga ili mrzeli, niko nije mogao
biti ravnodušan. Revolucija na Kubi je bila revo-
lucija jedne ideje, jednog čoveka, jedne misli.
Prkosio je ne samo Americi, nego svima. Ujedno
im je svima bio i primer, inspiracija za generacije
ljudi, vladara, režima širom planete. Njegovom
smrću završila se jedna era, jedna epoha. Kuban-
ci su toga svesni, kao i činjenice da će tekovine
njegove revolucije odzvanjati dvadeset i prvim
vekom, na velika zvona, i to ne samo na Kubi, već
u čitavoj latinskoj Americi, a i šire.
Dok slušamo zvuke kubanske muzike po po-
zornicama širom sveta, dok gledamo i uživamo
u zvucima staraca iz Buena Vista Social Cluba po
malenim lokalima u Havani, izvajanim u klaustri-
ma bivših kolonijalnih palata, kao i na svetskim
binama, daleko smo od pomisli da svi Kubanci
istovremeno i brane i kritikuju bivšu i sadašnju
vlast zbog grešaka počinjenih tokom revolucije.
Međutim, priznaju da su neke od tekovina revo-
lucije nedostižne i neponovljive u ovom novom,
brzom, globalno poludelom svetu kojem svi
streme, pa naposletku potpuno nesvesno, i sami
Kubanci.
Svedok sam i sam promena koje se dešavaju
na ovom ostrvu proteklih godina. Svedok sam
30 Svet na dlanu septembar 2018.
takođe i neobične pojave da se prvi put dešava
da Kubanci nisu kažnjeni zbog svoje vernosti
idejama revolucije. Naprotiv, nagrađeni su ako
ničim drugim priznanjem. S druge strane ipak,
internet, novi automobili, ponovno uspostavlje-
no tržište nekretnina, mobilni telefoni, nekada
rezervisani samo za turiste, sve veći broj po-
setilaca i iz Amerike, novi hoteli, obnova starih,
Kubanci koji mogu i sami da borave u hotelima,
po prvi put nakon pedeset godina u ulozi gosta...
Strah me je da nabrajam dalje, sve su to tekovine
“slobode” koja je doprla i do Kubanaca i koja sa
sobom nosi kratkotrajno zadovoljstvo, osećaj
da možeš sam da biraš, ali i neizvesnost da bi
kubanski ponosni prkos celom svetu mogao
rano izbledeti, ili potpuno iščeznuti sa odlaskom
braće Kastro iz svakodnevnog života ostrvljana.
Zato, požurite na Kubu sa nama, sa KonTikijem,
što pre. Sanjajte i vi san koji će vam se ceo život
vraćati u javi, jer njene gradove, ljude, dobre i
uvek nasmejane, njenu razigranu decu, prirodu,
plaže, nećete moći nikada da zaboravite. Ja još
uvek i posle tri godine od poslednjeg puta na
ovom ostrvu sanjam taj san. San o Kubi i kuban-
skom narodu. Sanjajmo zajedno jer Kuba neće
još zadugo ostati ona ista, autentična i prkosna.
Pohitajte i vi sa nama u zemlju još uvek najboljeg
ruma, duvana, koktela, u domovinu najlepših
devojaka i mladića, na ostrvo na kom su nastali
muzika i plesovi za sva vremena i za ceo svet: sal-
sa, mambo, rumba, ča ča ča... U zemlju koja može
i u vama da probudi sva čula i razigra svako telo.
Požurite sa Kontikijem na Kubu, karipsku zemlju
prkosa. Čekamo Vas i obećavamo nezaboravan
provod i ispunjenje Vašeg životnog sna.
 Miloš ZUBIĆ
MALA DRŽAVA VELIKOG BOGATSTVA

Grad na temelju
od mora do neba
M
onako je država smeštena na samo 1,62
kvadratna kilometra. Na toj kvadraturi
živi oko 30 hiljada stanovnika. Prostire se
na malom krečnjačkom poluostrvu. To-
kom srednjeg veka Monako je bio izložen gusa­rskim
razaranjima. Od 10. veka ovim prostorom vlada
poznata đenovska porodica Grimaldi.
Odlukom Bečkog kongresa Monako je pripojen
Kraljevini Sardiniji, da bi nezavisnost stekao 1859.
Kao nezavisna kneževina odnose sa Francuskom
reguliše brojnim ugovorima.
Vremenom je Monako postao i čuveno turističko
središte, sa oko 800.000 registrovanih prenoćišta
godišnje. Od tri dela grada Monako je najjužniji.
Razvio se unutar veoma jake tvrđave, debelih ka-
menih zidova. Tu se danas nalazi upravno i kulturno
središte Kneževine, tu su koncentrisane i glavne
turističke atraktivnosti i najvažniji kulturno-istorijski
spomenici: Katedrala Sv. Nikole, Antropološki muzej,
knežev dvorac i dr. Naročito je atraktivan Okeano-
grafski muzej u kome postoji veliki akvarijum sa ri­
bama gotovo iz svih svetskih mora, zbirka preparira-
nih morskih životinja i biljaka, makete svih brodova
koji su upotrebljavani tokom istorije, sve pomorske
karte izrađene od najstarijih vremena do danas.
La Kondamin, kao drugi deo Kneževine Monako,
razvio se pored širokog zaliva, tj. preko najnižeg i na-
jravnijeg dela “države”. S obzirom na to da je ravniji
teren, ulice su uglavnom prave i pod pravim uglom.
Pored obale i keja uređena su šetališta i podignuti
zasadi bujnih palmi.
Iznad obale, odmah povrh La Kondamina amfite-
atralno se izdiže veličanstveno izgrađeni Monte Kar-
lo, gradska i “državna” četvrt, koja je najviše isturena
ka severu i severoistoku. U njemu su sagrađeni na-
jluksuzniji hoteli. Zbog nagnutog terena i veoma
skučenog prostora, kuće su se daleko više razvile u
vertikalu, no u horizontalu. Zbog toga se dok se pos-
matra sa morske obale stiče utisak kao da su gornje
kuće podizane na krovovima donjih. Impozantni
hoteli i druge ultramoderne palate visoke i po 15
spratova usađeni su u strme krečnjačke litice i pove-
zani zavojitim ulicama. Ponegde su one visoko pod-
zidane, ponegde usečene u tvrde stene… Zbog ve-
like stešnjenosti i strmih nagiba prokopani su tuneli
za povezivanje susednih hotela.
Druga odlika ovog dela naselja jeste opšta
okićenost cvećem. Mnogobrojne terase, balkoni i
restorani oivičeni su gustim vencima cveća. U Mon-
te Karlu se nalaze nadaleko poznata kockarnica i 43
veća hotela, kao i niz manjih depandansa.
septembar 2018. Svet na dlanu 31
 SVET
na dlanu
VEČNE
DESTINACIJE
ZAPIS IZ NAJSEVERNIJE DRŽAVE JUŽNE AMERIKE
Carstvo emocija
u zavičaju Maja
M
eksiko je najsevernija zemlja Južne
Amerike. Magnetno privlačna i za
turiste neverovatno zanimljiva desti-
nacija.
Jedna od najatraktivnijih lokacija za one koji
posećuju zemlju drevnih Maja je bez dileme Čičen
Ica. Reč je o najvećem i najočuvanijem lokalitetu
ovog intrigantnog naroda u Meksiku. Centar
njihove civilizacije je zapravo na Jukatanu. Bio
je poznat i kao Meka za majanske hodočasnike.
Prilikom posete ovom lokalitetu turisti obavezno
obilaze piramidu Kastiljo, Hram jaguara, Hram
1000 stubova, Sveto jezero, Opservatoriju... Nez-
aboravan trenutak i doživljaj za sva vremena.
Sve priče o Meksiku, međutim, počinju i
završavaju se u prestonici ove mnogoljudne
zemlje. Meksiko Siti je bio i ostao magnet za
turiste s epitetima moderne, kosmopolitske i
stalno rastuće prestonioce. Za mnoge, jedne od
najlepših i najintrigantnijih na svetu. Oni koji su
u njoj doživeli (pre)divne trenutke zovu je još i
mestom za ljubav. Emocija uistinu i jeste zaštitni
znak ne samo grada već i meksičkog naroda u
celini.
Meksiko Siti se ponosi viševekovnom istori-
jom prepunom bolnih i tragičnih događanja,
galerijama i muzejima, značajnim arhitektons-
kim vrednostima. Elegantne zgrade, palate i kat-
32 Svet na dlanu septembar 2018.
edrale, istorijske ruine, atraktivni trgovi, moderni
oblakoderi... Sve to zajedno je megapolis u dolini
okruženoj ohlađenim vulkanima i planinama.
Grad nosi ime po bogu rata Mekstiliju. Raširio se i
proširio (danas ima preko 20 miliona stanovnika)
plodnom dolinom Anahuak, na nadmorskoj vi-
sini od 2.412 metra. Ponosi se najdužom ulicom,
avenijom Idsurgentes dugom 25 kilometara.
Avenija Benita Suaresa je najšira i najprometnija
ulica meksičke prestonice sa nizom monumen-
talnih građevina.
El Zakalo je drugi po veličini trg na svetu kojim
dominira Palata predsednika. U istoj ulici je i Met-
ropoliten katedrala pod čijim krovom je trezor,
kraljeva zastava i oltar. Ovaj trg je i mesto svih
dešavanja meksičke prestonice.
Ikone ovog čudesnog grada su i Veliki hram
znan još i kao glavni hram Acteka, zatim Palata
lepih umetnosti, odnosno Cupultepek, najveći
park Meksiko Sitija sa jezerom, zoološkim vrtom
i raznim muzejima uključujući i Muzej naciona-
lne antropologije. Najatraktivniji eksponat ovog
muzeja zasigurno je čuvena sunčana stena ili
Kalendar stena pronađena ispod glavnog trga
Zokalo 1790. godine.
Glavna gradska zona za šoping, večeru i noćni
život je Zona Rosa. Reč je o kvartu sa ulicama
u kojima su smešteni barovi, raznorazne pro-
davnice, butici, restorani i hoteli. Ulice nose na-
zive poznatih meksičkih gradova i meta su reke
turista iz celog sveta. Istina, turisti imaju mali
problem jer se stanovnici Meksiko Sitija, ali i Me-
ksika u celini, slabo koriste stranim jezicima. Sve
to, međutim, nadoknađuju velikom srdačnošću
i naglašenim gostoprimstvom. Krasi ih i dobro
raspoloženje, kao i uživanja bliska nama. Zato
u Meksiku nećete imati problem sa hranom i
pićem. Obavezno probajte tortilje. Prave se od
kukuruznog brašna i izuzetno su ukusne.... Frijo-
les je pasulj, kuvan i posle dobro začinjen...
A kad sve ovo doživite i preživite novi pravac
je Kankun. Od malog sela u džungli u poslednjih
20 godina izrastao je u jedno od najpoznatijih i
najprestižnijih svetskih letovališta. Zovu ga još
i biser Kariba. Duge i peščane plaže zapljuskuju
talasi plavog i čudesno bistrog Karipskog mora.
Kankun se usidrio na poluostrvu Jukatan. U
moderan turistički kompleks počeo je da izrasta
1970. godine. Zahvaljujući suptropskoj klimi se-
zona kupanja traje celu godinu, što ga svrstava
u destinacije u koje gotovo svakodnevno pristižu
novi turisti. Podeljen je na dve zone. Prvu ho-
telsku koja je kao ostrvo spojena preko lagune
sa drugom, odnosno centrom modernog grada
Kankuna u kome se nalaze brojni restorani, baro-
vi, prodavnice i bezbroj mesta za zabavu.
septembar 2018. Svet na dlanu 33
 SVET
na dlanu

VEČNE
DESTINACIJE

TUNIS JE ODUVEK PRIVLAČIO ZNATIŽELJNE

Koktel belog peska

i smaragdne vode

P
laže u Tunisu su nestvarne, potpuna priča
za sebe. Spoj sitnog belog peska koji se ne
zagreva na suncu, u koji se lako utone kao
u brašno, i smaragdnog mora čine ovu
destinaciju vrlo poželjnom za odmor. Tunišani su
ljubazni, možda i preterano, ali zato za svaku sit-
nicu očekuju bakšiš i bune se ako je ispod jednog
evra. To i ne treba da začudi preterano, jer rade
za jako male plate. U hotelima su plate u proseku
oko 200 evra, ali su svi zaposleni veoma pošteni
i u sobama, kao i na plažama se ne dešavaju
krađe. Našim turistima može da zasmeta jedno
ukus i miris hrane, jer se priprema na loju i ima
veoma jak miris, kao i velika gužva u restoranima
što dovodi do toga se na hranu i kafu čeka i po
20 minuta u redovima. Slika restorana može da
pokvari utisak letovanja, jer je izbor hrane veoma
neprilagođen našim turistima.
Pravi doživljaj je jahati kamilu. U Tunisu postoji
sjajan izlet tokom kog jašete kroz predele kak-
tusa i džinovskih aloja, a potom stižete na malo
seosko imanje gde imate priliku da probate je-
dinstveni hleb koji se peče u specijalnoj, ozidanoj
peći. Unutar peći, na sredini je žar, testo se prvo
poprska vodom i zatim lepi sa strane, na zidove
peći, a potom se služi uz maslinovo ulje. Prava
atrakcija je i to što možete da hranite kamile, ali i
da gledate kako piju gazirani sok iz staklene flaše.
Takođe, jedan od odličnih izleta je dvodnevna
poseta Sahari, tokom koje se spava u hotelu u
gradu Duz. Možete da posetite mesto gde su
snimane scene iz „Ratova zvezda”. Sledi vožnja
džipovima, obilazak muzeja urmi u oazi u Tozeru,

34 Svet na dlanu septembar 2018.

pa dolazak u sveti grad Keruan i razgledanje na-
jstarije džamije u Tunisu.
Tunišani su nemilosrdni trgovci i na to treba
da se pripremite, jer kad se „zakače“ za turiste
ponašaju se poput krpelja i ne odustaju. U startu
kažu cenu koja je i deset puta veća, hvale svoju
robu, pale kožne torbe vatrom da dokažu da su
od prave kože, spremni su da pregovaraju i po sat
vremena, dok se obe strane ne preznoje. Kada se
konačno dogovorite oko cene, niste ni sami sig-
urni da li ste odlično prošli ili su vas opljačkali.
Tokom boravka u Tunisu, obavezno treba po-
setiti grad Sus. U uskim uličicama medine u Susu
možete uživo videti radionice u kojima se upreda
vuna i tkaju tepisi. Ljubazni i pomalo naporni
prodavci će vas namestiti u stolicu i pružiti vam
priliku da se oprobate u ovoj grani umetnosti.
Svaki tepih ima svoju priču koju pripoveda, a i
sam odabir boja mnogo govori. Raspon broja
čvorova po metru kvadratnom je između 10.000
i 500.000, a od količine čvorova zavisi i cena (o
ceni se da pregovarati). Ako odlučite da kupite
tepih, a ne znate kako da ga transportujete, vis-
preni trgovci su i za to spremni, šalju paket na
kućnu adresu.
Tunišani su očarani plavušama, pa mogu biti
veoma naporni u samoj konverzaciji. Bez usteza-
nja prilaze na ulici da se upoznaju, nesebično daju
komplimente i ponekad vas ubeđuju da rade u
hotelu u kom ste smešteni, jer turisti mahom nose
narukvicu iz hotela. U tom slučaju treba biti mudar
i okrenuti drugu stranu narukvice kako ne bi pre-
poznali gde boravite. Marija NIKOLIĆ
septembar 2018. Svet na dlanu 35
 SVET
na dlanu

VEČNE
DESTINACIJE

INDIJA JE JEDNA JEDINA I NEPONOVLJIVA

Zemlja između
snova i legendi
Č
arobna zemlja Indija. Zemlja raskoši i
siromaštva. Ime je dobila po reci Ind. U
drevnim vremenima mesto gde se raz-
vijala jedna od najvećih civilizacija, gde
su se „rodili“ budizam, lamaizam i hinduizam,
gde danas živi preko milijardu i sto miliona
stanovnika, što je svrstava u red najmnogoljud-
nijih država sveta. Zemlja s istorijom dugom pet
milenijuma u kojoj se govori 250 različitih jezika.
Impresivna arhitektura, živopisni običaji, šarenilo
boja, joga u kombinaciji s prastarim hramovima,
raspoloženi ljudi, bogatstvo kulturno-istorijskih
spomenika i očaravajuća kultura čini je mag-
netno privlačnom za turiste iz celog sveta. Delhi,
Agra i Džajpur su geografske odrednice za avan-
turu ispunjenu kontrastima i emocijama koje
niste nikada ranije osetili...

Od 28 država koliko broji Indija, ova tri grada,

svaki na oko 250 kilometara udaljen jedan od
drugog, nalaze se u tri razičite države. Agra je
smeštena u najmnogoljudnijoj indijskoj državi
Utar Pradeš, Džajpur je deo Radžastana, dok je
Delhi u istoimenoj državi.

36 Svet na dlanu septembar 2018.

 Raskoš boja, prometni mali dućani i arhitektu-
ra iz vremena dinastije Mogul u starom Delhiju,
čine upadljiv kontrast prema sjaju modernog
novog Delhija, čije široke aleje i vrtovi britan-
skog arhitekte Lutensa pružaju gradu novu per-
spektivu. Pored hotela, restorana i klubova na
svetskom nivou, ovde možete posetiti i najstariju
džamiju u Indiji, kao i živopisne prometne pijace
na kojima možete kupiti ručno rađene predmete
iz svih delova Indije.
Mete turista su i opservatorija Džantar Mantar,
zgrada Parlamenta, Nacionalni muzej, Crvena
tvrđava, hram Birla Mnadir, najveća džamija u
Indiji Džama Masdžid, svetski urađeni tržni cen-
tri i, naravno, Gandi Smriti, mesto gde je izvršen
atentat na „oca nacije“ - Gandija. Na zidovima re-
zidencije u kojoj je živeo, postavljeni su njegovi
najvažniji govori i rečenice koje su postale temelj
indijske demokratije. Jedan od simbola Del- najlepši nadgrobni spomenik. Ali, Tadž Mahal
hija takođe je Bahai ili Lotus hram završen 1986. je postao mnogo više od toga! Kao jedno od
Zamišljen je kao hram koji objedinjuje sve vere, prihvaćenih svetskih čuda, Tadž se smatra i za
mesto na kome svi vernici mogu da se pomole, a jednu od najlepših građevina na svetu.
na njima je da odluče kome! Bilo kakav razgovor Pored Tadža, u Agri vredi posetiti i Crvenu
unutar hrama je zabranjen. Detaljan pretres, kao tvrđavu u kojoj je živela dinastija Mogula. U njoj
i ostavljanje svih torbi, tehničkih uređaja i ci- se nalazi Moti Masđid - Biserna džamija, jedna od
pela ispred hrama u za to predviđenoj prostoriji, najlepših džamija na svetu.
obavezno je. Fasada hrama obiluje mnoštvom Džajpur, glavni grad Radžastana, udaljen 230
detalja, ali dominira 27 džinovskih belih mermer- kilometara od Delhija, danas nosi naziv „Pink siti“
nih latica zatvorenog lotosa, položenih na devet jer je većina njegovih kuća okrečena roze bojom!
lokvi, koje simbolizuju devet sjedinjujućih spir- Ovaj grad, sa svojim tvrđavama i vanvremenskim
itualnih puteva Baha’i vere (monoteistička re- palatama, predstavlja spoj sjajne prošlosti i bo-
ligija koja propagira spiritualno jedinstvo čitavog gate umetničke tradicije. U glavnoj ulici nalazi se
čovečanstva). Zbog svog specifičnog izgleda, simbol grada Hava Mahal - Palata vetrova.
mnogi ovaj hram porede sa velelepnom sidnejs- Ono što Džajpur takođe čini jako privlačnim su
kom operom. njegove nebrojene zanatlije i sitna preduzeća.
Agra se nalazi 200 kilometra južno od Delhija U malim dućanima možete povoljno kupiti sari
i danas je poznatom čini večiti spomenik ljubavi, i šarene materijale, papuče od kamilje kože,
Tadž Mahal, mauzolej koji je mogulski imperator simpatične svilene cipele ili predmete od laki-
šah Džahan sagradio za svoju voljenu ženu Mum- ranog drveta i bakra. Drago kamenje koje još
taz Mahal. mora da se brusi, izvozi se iz Džajpura u sve de-
Kako nije mogao da prežali njenu smrt pri- love sveta, pa se zato tu nalaze i mnogi čuveni
likom 14. porođaja, odlučio je da joj sagradi juveliri.
septembar 2018. Svet na dlanu 37
 SVET
na dlanu
ATRAKCIJE SVETA
Zatvor LUX
kategorije
U
Norveškoj je 1. aprila 2010. godine otvoren
novi zatvor. Predviđen je za boravak 252
zatvorenika i drugi je po veličini u zemlji.
Zgrada nije ni nalik uobičajenim ustano-
vama za osuđenike. Na njegovim unutrašnjim
sadržajima mogu mu pozavideti mnoge stambene
zgrade u svetu i 90% svetske populacije.
Trenutno u zatvoru boravi 250 osuđenih lica od
kojih su većinom ubice i silovatelji. Po brojnosti na
trećem mestu su dileri droge. Izgrađen je usred
šume, kako bi se kriminalci što bolje rehabilitovali.
Iz zatvora se vrlo lako može pobeći ali to se ne čini
jer niko nije lud da napusti luksuzne uslove. Po
mišljenju rukovodstva ustanove, upravo ovakvi us-
lovi omogućavaju osuđenicima da stanu na pravi
put.
Zatvor nema ćelije već je grupa od 10 do 12
zatvorenika smeštena u prostorije koje najviše
podsećaju na vrlo luksuzne stanove. Svaka st-
ambena jedinica ima kuhinju i kupatilo. U okviru
zatvora je i savršeno snabdevena samousluga
gde se može kupovati hrana i pripremati u sopst-
venoj kuhinji. Dozvoljene su i večernje posete za
međusobna druženja stanara različitih stanova i
samostalno pripremanje hrane. Osim toga, u sas-
tavu zatvora je i odlično opremljen muzički studio,
crkva, teretana, biblioteka i škola. Posebna priča
38 Svet na dlanu septembar 2018.
je divno uređen vrt koji održavaju zatvorenici i u
njemu otvoreni paviljoni sa ležaljkama za odmor.
Park i susedna šuma zauzimaju površinu od 30
hektara. Tokom dana, čuvari se druže i razgovaraju
sa osuđenicima i to najčešće za vreme obroka ili
zajedničkih sportskih igara.
Kao i u svim ostalim zatvorima sveta i u Heldenu
zatvorenici imaju pravo na rad. Jedina razlika je u
tome što tu zarađuju 6 evra na sat a broj radnih sati
biraju sami. Ukoliko se nekome ne dopada hrana
iz zajedničke kuhinje, može sam da je pripremi u
stanu.
Čuvari zatvora su većinom žene koje nemaju
oružje. Verovatno se pitate kako je to moguće?
Psiholozi su utvrdili da nošenje oružja stvara
psihičku neudobnost. Na 250 okrivljenih, dolazi
350 čuvara. U zatvoru postoji i dnevni raspored:
svi zatvorenici moraju biti u stanovima od 22.30
do 07.30 časova. U ostalo vreme mogu da rade
šta žele, da budu zaposleni ili da se odmaraju
po ceo dan. Po zatvorskom krugu i šumi mogu
da šetaju sami jer nije ograđeno. Tri puta ne-
deljno mogu ih posećivati bližnji i to u posebno
uređenim bungalovima.
Statistički podaci kažu da se samo petina zat-
vorenika iz Heldena ponovo vraća u zatvor. U Am-
erici i zemljama EU, taj procenat je mnogo veći.
Kanjon u nijansama
duginih boja
O
čemu je mislila „majka priroda“ kada je
klesala nadrealne pejzaže u parku kanj­
ona Brajs, Juta, SAD? Upravo o lepoti!
Svetle geološke forme, zaustavljene u
prelepim nijansama duginih boja, zadivljuju oči i
dodiruju dno duše. Kosmički oblici, čudni tuneli u
stenama i paleta nijansi od bež do tamnoljubičaste,
navode na misao o vanzemaljskom prisustvu u
vreme njihovog nastajanja. Glavna atrakcija kra­
jolika su okrugle geološke strukture zvane hudu
(hoodoos). Zbog uticaja erozije hudu se pretvorio
u niz fantastičnih oblika i boja. Ove kamene forme
izgledaju efektno zahvaljujući oksidaciji mikroel­
emenata, stvorivši više od 60 nijansi žute, crvene i
ljubičaste boje. Mnogo stotina godina pre dolaska
Evropljana tu je živelo indijansko pleme Peiut i oni
su kazujući svoje legende tvrdili da su hudu oka­
menjeni ljudi kažnjeni zbog loših dela.
Sredinom 1870. godine, obližnju dolinu je
naselila grupa mormona, među njima i Ebenzer
Brajs sa porodicom. Odlučio je da tu dođe u nadi
da će lokalna klima poboljšati zdravstveno stanje
njegove bolesne žene. Izgradio je kanal za navod­
njavanje povrća i napajanje stoke i završio put koji
je omogućio bolji prilaz kanjonu. Po njemu je na­
cionalni park i dobio ime.
Danas je park mesto obilaska desetina hiljada
turista. Hudu variraju u visini, od srednje ljudske
do visine desetospratnice. Sastoje se iz nekoliko
vrsta sedimentnih, mekih i tvrdih stena. Minerali
sačuvani u njima su takođe doprineli stvaranju
boja. U parku sada živi 160 vrsta ptica i raste preko
400 vrsta biljaka a mogu se videti i planinski lavovi,
medvedi, lisice, jeleni i antilope.
Ovaj region ima najkvalitetniji i najčistiji vazduh
na svetu. Prozračnost je vrlo velika pa se pri do­
broj vidljivosti mogu ponekad videti planina Na­
vaho i plato Keibab udaljeni oko 140 km kao i dve
susedne američke države Arizona i Nju Meksiko,
240 km zapadno od parka.
septembar 2018. Svet na dlanu 39
 SVET
na dlanu

ATRAKCIJE SVETA

Mesto na koje je s
JERMENIJA
Crkva Ečmiadzin
Ečmiadzin je osnovan u prvoj polovini drugog
veka, na mestu nekadašnjeg naselja Vardgesavan.
Od 163. godine grad je postao politički, kulturni a
potom i religiozni i prosvetiteljski centar zemlje.
Od 301. godine, hrišćanstvo je postalo državna re-
ligija Jermenije. Prema legendi, prvi patrijarh Grig-
or Lusavorič je usnio san da je Hrist sišao sa neba s
ognjenim mačem u rukama i pokazao mesto gde
treba da se gradi crkva. Na tom mestu, na kom je
nekada postojao paganski hram, izgrađena je crk-
va Ečmiadzin, što u prevodu sa jermenskog znači
„mesto na koje je sišao prvorođeni“ (Hrist).

IRAN
Građevina od
crnog kamena
Prema predanju, koje je nastalo na osnovu
pisanih izvora iz 3. i 5. veka, apostol Fadej
(na lokalnom jeziku Tataus) propovedao je i
mučenički umro na severozapadu Irana. Na
njegovom grobu je 68. godine izgrađena crk-
va koja se smatra najstarijom u svetu. Naziv
je dobila zbog činjenice da je sagrađena od
crnog kamena. Nakon mongolsko-tatarske
najezde 1230. godine, veliki deo crkve je bio
sasvim razrušen. Obnovljena je u 16. veku.

IZRAEL
Najstarija u
Svetoj zemlji
Crkva Megido je izgrađena 300. godine na istoimenom
brdu i jedna je od najstarijih u Svetoj zemlji. Građevina
je nastala u periodu rimskog progona hrišćana. Poseban
značaj ima zbog činjenice da je ukrašena velikim mozai-
kom od 54 m², koji sadrži grčki natpis po kome je crkva
posvećena Isusu Hristu. Osim natpisa, na mozaiku se
mogu videti crteži riba načinjeni u geometrijskom obliku.
Ostaci crkve su otkriveni relativno kasno, tek 2005. go-
dine. Nakon detaljnog proučavanja teritorije bivšeg rim-
skog zatvora utvrđeno je da datira s početka trećeg veka i
da su tu hrišćani podvrgavani velikim mučenjima.

40 Svet na dlanu septembar 2018.

sišao prvorođeni
SIRIJA
Dura-Europos
iz 235. godine
Vreme osnivanja crkve Dura-Europos, prema naučnicima i arhe-
olozima, jeste godina 235. Ova jedinstvena građevina se nalazi u isto-
imenom sirijskom gradu, pa otuda potiče i njeno ime. Kao i sama crkva,
mesto gde je pronađena ima bogatu istoriju. Ovaj drevni grad, okružen
utvrđenim zidom, otkrili su američki i francuski arheolozi 1920. godine,
tokom istraživanja lokaliteta. Zajedno sa gradom otkrivena je i crkva
koja je danas prava atrakcija. Budući da je u periodu njene izgradnje
hrišćanstvo bilo zabranjeno, spoljašnji izgled građevine ničim nije uka-
zivao da je u pitanju bogomolja. U njoj su pronađene i freske. Neke od
njih su starije 73 godine od službenog priznanja hrišćanstva.

EGIPAT
Koptski pravoslavni
manastir
Manastir Svetog Antonija je smešten u jednoj od
oaza istočne pustinje. Preciznije koordinate su 334 km
jugoistočno od Kaira. Smatra se da je u pitanju koptski pra-
voslavni manastir, jedan od najstarijih na svetu. Izgrađen je
356. godine na mestu gde je sahranjen svetac. Danas je veo-
ma popularan i dnevno ga posećuju stotine hodočasnika.
Popularnost se objašnjava ne samo starošću građevine
već i značajnim uticajem na formiranje monaštva na tom
području. Kompletno je restauriran 2002. godine i u njego-
vom sastavu su sada pet crkava, bašte i mlin.

TURSKA
Antiohijska crkva
Svetog Petra
Ova crkva zaslužuje posebnu pažnju ne samo zato što
je prva hrišćanska bogomolja u svetu posvećena Svetom
Petru već i što je svetitelj učestvovao lično u njenoj gradnji.
Apostol Petar je boravio u Antiohiji u periodu 47-54. godine
i bio je njen prvi sveštenik. Tako je antiohijska crkva ostala
majka svim ostalim pravoslavnim i arhetip dela crkvene
arhitekture. Sagrađena je na jugu Turske i sakrivena u
pećini koju su koristili prvi hrišćani. Fasadu su izgradili
krstaši 1098. godine i proširili su do tada postojeću malu
bogomolju. Iz originalne crkve je sačuvana samo statua
svetitelja. Danas je pretvorena u muzej a porta u groblje.
septembar 2018. Svet na dlanu 41
 SVET
na dlanu

VEČNE
DESTINACIJE

Đ
ÐULA - GRAD CVEĆA I TERMALNIH VODA ula je jedan od najpoznatijih banjskih

Velika
gradova u Mađarskoj i jedan od najs-
tarijih termalnih centara. Od Beograda
je udaljena 350 km, a od rumunske
granice samo pet. Ukoliko izaberete manji
granični prelaz između Srbije i Mađarske, izbeći
ćete i gužve i plaćanja putarine, pa će vas od Beo-

mađarska
grada do ovog gradića deliti oko četiri sata vožnje.
Ali, imajte na umu da je prelaz Đala otvoren samo
za putnička vozila i to do 19.00 časova.
Nekada je Đula vrvela od turista iz Jugoslavi-
je, a iz godine u godinu sve je više ljudi iz Srbije

banja sa 5*
koji se vraćaju po svoju dozu zdravlja i uživanja.
Glavni razlog zašto je Đula poznata turistička
destinacija leži u lekovitoj termalnoj vodi koja
izbija iz dubine od preko 2.000 metara i dostiže
temperaturu od čak 72ºC. Ali, Đula je više od
banje.
Izgled grada definišu prirodne vode, reka Beli
Kereš, kanal Eleviz (prepun šetača i pecaroša)
i venac jezera koji obuhvataju grad, pa je Đulu
moguće doživeti i pogledom sa čamca. Đula je
grad na vodi i grad koji voli vodu, jer ćete u sa-
mom centru videti puno fontana, što velikih što
malih.
Đulu u Mađarskoj još zovu i „grad cveća i
drveća“, jer je dva puta osvojila glavnu nagradu
na prestižnom takmičenju „Mađarska u cveću”.
Ovu titulu Đula lepo nosi i čuva: na svakom ko-
raku ćete naići na oaze zelenila, male ili velike
vrtove prepune raznobojnog cveća i sve vreme
ćete koračati među drvećem.

Tvrđava Đula
Zaštitni znak ovog grada je tvrđava Đula, jedi-
na neoštećena tvrđava srednje Evrope ove vrste.
Izgrađena od crvene cigle i u službi odbrane
hrišćanstva od Turaka, ona čuva atmosferu sred-
njovekovnog grada.
Tu se i danas može videti soba turskog
sandžak-bega, odmah do sobe mađarskog
velmože, dobiti potkovica koju će vam na licu
mesta iskovati stari kovač, obići prostorije
koje su služile kao zatvor, ali i videti sprave za
mučenje. Tako je nekad bilo, a danas tvrđava
pruža i bezbroj mogućnosti za organizaci-
ju raznih programa: kapela je pogodna za
priređivanje krštenja, svadbi, viteških prijema,
konferencija, dok se sa njenog vrha pruža lep
panoramski pogled na ceo grad.
Ispred tvrđave se nalazi jezerce, na čijoj se let-
njoj pozornici organizuje Pozorište tvrđave sa na-
jboljim predstavama, operama, mjuziklima, ba-
letima, pozorištem lutaka, klasičnom, džez, bluz i
narodnom muzikom, kao i narodnim plesom.

42 Svet na dlanu septembar 2018.


Ne leči samo voda...
Retko koji gurman može odoleti mađarskim
specijalitetima: gulašima, paprikašima, kobasi-
cama, kolačima, sirevima, vinima... A uz dobar
zalogaj ide i dobra rakija, na mađarskom palinka.
U Manufakturi rakije, možete ispratiti korake
kako nastaje palinka - od uzgajanja voća, preko
destilacije, pa sve do testiranja mnogo puta
nagrađivane palinke. Viljamovka iz đulanske
manufakture najbolja je mađarska rakija za
2017. godinu, a može se probati i divlja trešnja,
lozovača, kajsijevača i rakija od maline. Sve to uz
dobro posluženje.
Nezaobilazna stanica za sve ljubitelje slatkiša
je „Stogodišnja poslastičarnica“ koja radi još od
1840! Svakakve đakonije ovde možete probati
- čokolade, sladoled, praline, kolače, torte... i
sve se to pravi po staroj i dobro čuvanoj recep-
turi kao i nekad. U pitanju je druga najstarija
poslastičarnica u Mađarskoj čiji prostor i dalje
odiše atmosferom baroknog stila.
Kupanje u dvorcu
Đula je pravi dragulj regije, grad-banja. Banja
„Várfürdo“, ili na engleskom Castle Spa (Banja
Tvrđave) banja je sa 5 zvezdica, a nalazi se ni
manje ni više nego u parku dvorca Almaši.
Nekadašnji dvorac a danas muzej, provešće
vas kroz istoriju ovog kraja i pokazati kako su
nekad živeli grofovi i grofice. Videćete ne samo
luksuzne odaje vlasnika dvorca (radne i spavaće
sobe, originalan nameštaj, Žolnai keramiku...),
već i odaje za konjušare, opremu i garderobu
sobarica i švalja, kao i kuhinju u kojoj se nekad
za gospodare spremalo od hleba, kolača do pau-
na. Grof Almaši je bio velika lutalica i sa svakog
putovanja bi doneo po neku retku biljku za svoj
vrt. Istu aktivnost su nastavili i njegovi naslednici
te je tako nastala svojevrsna botanička bašta u
kojoj se nalaze i brojni bazeni.
Park dvorca se prostire na veličanstvenih 8,5
ha na kojima su se smestili banja „Várfürdo“ i
Hunguest Hotel Erkel. U jedinstvenoj atmosferi na
raspolaganju vam stoji 17 bazena, kao i lekovita
alkalno-hidrogenkarbonatska-hloridna termalna
voda. Ova voda služi u lečenju bolesti loko-
motornih organa, reumatskih tegoba, lokalnih
neuroloških tegoba, problema stomačne kiseline
i ginekoloških upala. Čitav tim lekara, ali i jedno
celo krilo, tu su za one kojima je ova termalna
voda neophodna za ozdravljenje. A svi oni koji
u termalnoj vodi vide izvor uživanja, mogu se
relaksirati u brojnim zatvorenim i otvorenim ba-
zenima smeštenim između stogodišnjih stabala i
cvetnih vrtova. Tu su bazeni za plivanje, za decu,
oni sa gejzirima i masažerima i vodopadima, ba-
zen sa talasima, brze reke i brojni tobogani od
kojih je najzanimljiviji tzv. krofna tobogan koji
ima nagib nagore, pa umesto da po završetku
vožnje u vodu uronite, vi ste, u stvari, iznad
vode. Ne kažu za džabe da ovde „svaka kap pruža
doživljaj“.
Hunguest Hotel Erkel
Neposredno pored tvrđave Đula, direktno
povezan sa banjom „Várfürdo“, nalazi se hotel
Hunguest Hotel Erkel, koji nosi ime slavnog kom-
pozitora Ferenca Erkela. I u kišnim i hladnim
danima neće vam biti hladno, jer u bade mantilu
toplim hodnikom možete odšetati do kupališnog
kompleksa.
Ovde možete birati između dva krila DÜR-
ER**** ili MUNKÁCSY***, ali koje god da izabe-
rete čeka vas vrhunska usluga i vrlo prostrane i
komforne sobe. Dva restorana služe ukusna jela
mađarske i internacionalne kuhinje. Violin bar
će vas povesti na vinsko putovanje mađarskim
regijama, dok ćete u hotelskom Harmony Well-
ness centru naći pravi mir i opuštanje u saunama
i masažama. Hotel je dobar i za organizovanje
konferencija i team buildinga, jer ima dve kon-
ferencijske sale i veći broj sekcijskih sala.
UKRAS SEGEDINA
Hunguest Hotel
Forrás ****
Hotelska grupacija Hunguest Ho-
tels koja u vlasništvu ima 25 hotela,
većinom direktno povezanih sa pozna-
tim kupališnim kompleksima i banjama,
jedna je od najvećih u Mađarskoj.
Srbima je možda najpoznatiji njihov
hotel u Segedinu, Hunguest Hotel
Forrás.
Segedin je jedna od omiljenih city
break destinacija - blizu nam je, ima
dosta festivala i dešavanja, šoping i
gastronomija su odlični, arhitektura
prelepa, a wellness i spa iskustvo
nezaboravni.
Hunguest Hotel Forrás ****, smešten
na obali Tise, odličan je porodični
hotel. Toplim hodnikom je povezan sa
kupališnim kompleksom Napfenyfurdo
Aquapolis, koji sa 4.400 kvadratnih
metara vodenih površina i 13 tobo-
gana pruža zabavu za velike i male.
Glavna atrakcija je, naravno, džinovski
tobogan, najduži zatvoreni tobogan u
Evropi (272 metra) sa čijeg se vrha (30
metara) pruža panoramski pogled na
grad. Za one koji traže mir, tu je hotelski
tihi wellness sa brojnim saunama,
džakuzijima i bazenima u kojima je ulaz
mlađima od 16 godina zabranjen.
Hotel je poznat i po odličnoj
gastronomiji, jer su nepca gos-
tiju prepuštena mašti višestruko
nagrađivanog kuvara, dobitnika zlatne
medalje svetskog prvenstva u kuli-
narstvu.
septembar 2018. Svet na dlanu 43
 SVET
na dlanu

VEČNE
DESTINACIJE

ŠKOTSKA JE ZEMLJA SPEKTAKULARNIH PEJZAŽA

Fjordovi, jezera,
gajde, kilt i ovca Doli

44 Svet na dlanu septembar 2018.

S
usret sa Škotskom, zemljom prekrasnih
pejzaža i netaknute prirode, neka je vrsta
adrenalinskog doživljaja možda i zato što
je ovaj deo Britanskog kraljevstva, ma
koliko i u mnogo čemu sličan s ostatkom os-
trva, ipak nekako autentičan i naglašeno svoj.
Škotska je zemlja fascinantnih fjordova i kolorit-
nih jezera kojima, poput svima dobro znanog Loh
Nesa, možete čak i krstariti s osećajem velikog
iščekivanja nadgrađenog i s gramom pritajene
uplašenosti koja se svodi na (ne)mogućnost da to
toliko slavno čudovište baš vašu lađu „proguta“ ili
„sravni s površinom jezera“.
Škoti zapravo vole prirodu. I sjedinjuju se s
njom na svoj osoben način. Ovde je pešačenje
omiljena disciplina mnogih a pecanje, na bro-
jnim rekama i jezerima, gotovo da je nacionalni
hobi jer lososa, pastrmke, štuke i drugih riba ima
u izobilju... Možete im se i pridružiuti uz uslov da
imate dovoljno vremena i dozvolu, makar i jed-
nodnevnu, za ribarenje. Škoti uživaju i u vožnji
biciklom pa otuda i objašnjenje zašto je širom Zamak iz snova
zemlje izgrađeno toliko staza za popularne Magbetov Glamis
dvotočkaše. Uživaju, takođe, i u jahanju dobrih
konja ali i na golf terenima koji gledani iz dale- Na proputovanju kroz Škotsku gotovo da je obavezna i poseta fascinantnom zamku
ka, fantastično negovani i s ljubavlju održavani, Glamis izgrađenom još u 14. veku. Svojom autentičnošću i bajkovitom baštom, kao i
jesu ukras jednako prelepog okruženja oslikanog celokupnim enterijerom, danas je kota do koje svraćaju brojni turisti iz celog sveta.
Prošetaćete vrtom i odajama u kojima je kao devojčica rasla majka Elizabeta ali i
svim mogućim nijansama zelene boje. saznati priču koja je sada već legenda: baš u zamku Glamis, navodno, odigrao se nev-
Škotska je, možda niste znali, i raj za ljubitelje erovatan zaplet Šekspirovog „Magbeta“...
ptica jer u ovom delu nekada moćnog Britanskog
kraljevstva postoji čak 80 ornitoloških rezervata.
Svemu zasigurno pogoduje blizina mora ali i kli-
ma. Istočnu obalu Škotske karakteriše nešto suv-
lja u odnosu na zapadnu gde je klima primetno
vlažnija. I podneblje je neuporedivo kišovitije.
Ako se slučajno nađete u regiji Fort Vilijams,
ljubazni domaćini neće propustiti priliku da vam
saopšte da je to zapravo najkišovitiji deo Velike
Britanije.
Edinburg je prestonica ove zemlja ali je najveći
grad Glazgov. Nastao je još u 7. veku šireći se kao
naseobina oko crkve koju je podigao Sveti Mun-
go, svetitelj koji je preobratio Škote u hrišćanstvo.
Katedrala s imenom ovog sveca, građena od 12.
do 15. veka, najstariji je spomenik živopisnog
grada koji turisti ne zaobilaze. Glazgov je i univer-
zitetski centar Škotske. Danas ima tri akademska
centra. Prvi je osnovan još daleke 1453. godine.
Ljubitelji umetnosti svakako su upoznati da je u
Glazgovu rođen umetnički pravac art nuvo...
Još od 1437. Edinburg, koji trenutno ima skoro
500.000 stanovnika, prestonica je ove zemlje.
I njen drugi najveći grad. Autentična arhitek-
tura, desetine muzeja i galerija u koje je uzgred
rečeno ulaz besplatan, čini ga privlačnim. Gra-
dom dominira Edinburški dvorac na brežuljku
septembar 2018. Svet na dlanu 45
 Slavni ljudi
Da nije bilo Bela...
Mnogi Škoti ostavili su neizbrisive
tragove u svim oblastima života i
stvaralaštva. Jedan od slavnih je zasig-
urno i Aleksander Graham Bel, čovek
koji nam je svojim genijalnim izumom
zvanim telefon omogućio komuni-
kaciju na daljinu...
Džon Dunlop, izumitelj je gume a ko-
liki je doprinos Džonsa Klarka Maksvela
u oblasti fizike i matematike suvišno je
i isticati.
Ipak, za spas ljudskog roda čini se
da je najzaslužniji Aleksander Flem-
ing, Škotlanđanin koji je svetu darovao
čudesni penicilin... Škoti se posebno
ponose glumcem Šonom Konerijem i
fudbalskim stručnjakom ser Aleksom
Fergusonom...
koji je nekada bio utvrđenje za odbranu a danas
je meta brojnih turista. Tu je i spomenik Vilijemu
Valasu, nacionalnom junaku. Poseban doživljaj
je šetnja ulicom Kraljevska milja, koja od dvorca
naniže vodi do Holirud hausa, odnosno kraljičine
rezidencije u Škotskoj. U Edinburgu je rođen, što
neće propustiti da vam kao turisti naglase, ser Ar-
tur Konan Dojl, čovek koji je izmislio legendarnog
Šerloka Holmsa.
Kilt i gajde neka su vrsta simbola Škotske i
Škotlanđana, naroda znanog i po tome što gen-
eracijama unazad neguje naglašenu odbojnost
prema Englezima. Ako im se i približite, što baš i
nije tako lako, čućete i tužnu priču u kojoj oni sebe
doživljavaju kao potlačenog Davida. Eho istorijske
netrpeljivosti je i nezvanična himna ove zemlje
koja se danas horski peva uglavnom na fudbal-
skim mečevima a rečima i melodijom „Flower of
Scotland“ zapravo veliča bitku kod Bonekburna u
kojoj su 1314. Škoti porazili Engleze.
Poseta škotskim pabovima, u bilo kom delu
zemlje, prilika je koju ne treba propustiti. Gen-
eralno, Škoti su ljubitelji dobre kapljice što je
na neki način i razumljivo jer je to i postojbina

46 Svet na dlanu septembar 2018.

 Škotski ovčar
i ovca Doli
Ovca Doli je prvi klonirani sisar. Sve
se dogodilo na Institutu Roslin u Midl-
thianu. Njeno rođenje zvanično je obja-
vljeno 22. februara 1997. godine. Živela
je šest punih godina (14. februar 2003).
Njeni punjeni ostaci danas su izloženi u
edinburškom Kraljevskom muzeju.
Škotski ovčar je jedna od najpitomi-
jih pasmina u svetu. Inteligentan je i
druželjubiv. Najpoznatiji škotski ovčar
zasigurno je legendarni filmski junak Lesi.
Škotski ovčar kao pasmina nastao
je ukrštanjem škotskog „collia“ i ruske
pasmine „borozoi“ kako bi se dobila
„plemenitija“ glava“ Bio je to pun pogo-
dak jer je to danas jedna od osnovnih
karakteristika škotskog ovčara.

viskija koji je ovde počeo da se proizvodi još u 15.

veku. Statistika, međutim, govori da ovaj narod
pije manje od mnogih drugih a Škoti opet na sve
dodaju svoju teoriju da kad piju oni to rade da
bi se napili. Uz osmeh, sledi i dodatak priči koji
se svodi na istinu da Škoti zapravo imaju čak 40
izraza koji označavaju pijanstvo. A kako pijanstvo
u Škotskoj zaista izgleda najvidljivije je petkom i
subotom uveče kada se ispijaju ogromne količine
piva i viskija. Za one koji vole pivo i obaveštanje
da u Škotskoj postoji brojne fabrike raznih vrsta
piva. Najukusnije pivo, sa podosta alkohola u
sebi, pravi se u malim pivnicama. Treba ga pro-
bati. Ukoliko niste namerni da se i sami držite za
šank, ne pratite Škote u avanturi ispijanja alko-
hola. „Beton“ je „whisky-mac“, odnosno mešavina
viskija sa vinom od đumbira...
A ako poželite da nešto dobro pojedete,
preporučujemo vam „haggis“, neku vrstu nacio-
nalnog jela nalik na jagnjeću sarmu od seckanih
iznutrica. Ukusno jelo. Ipak, ono što najviše troše
je mleveno meso spremljeno na različite načine.
Servira se uz prilog koji i mi obožavamo - pire
krompir...
septembar 2018. Svet na dlanu 47
 ^itajte na odmoru
DESPOT I ŽRTVA Dobrilo Nenadić
Smešten u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine, u burno doba zidanja smederevske tvrđave i os-
manskog osvajanja Balkana, Despot i žrtva je istovremeno istorijski roman o zidanju Smedereva i alegorija o tvrđavi koja odoleva
nadmoćnim osvajačima. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, nagrade „Meša Selimović“ i „Zlatni bestseler“.
Nenadićev srednji vek u potpunosti je demitologizovan i oslobođen uticaja starih žitija i narodne poezije; on je tumbe okrenut na
jednu drugu, skrivenu i mračnu stranu, a srednjovekovna Srbija puna licemernih episkopa, prognanih pustinjaka i krvožednih raz-
bojnika, čime se narušava hagiografsko-epska slika nemanjićkog doba…
Podizanje kamene citadele – istovremeno odbrambenog objekta i simbolične građevine koja će vekovima kasnije svedočiti o neu-
gaslom sećanju na nekadašnje srpsko carstvo i otporu jednog nepokornog duha turskoj najezdi – poslužilo je piscu kao istorijski i
smisaoni okvir da sigurnom rukom povede čitaoca kroz uzbudljivu priču o prijateljstvu i izdaji, moći i stradanju...

DEVOJKA U PLAMENU (Maks Vulf, 5) Toni Parsons

Peti roman u serijalu o detektivu Maksu Vulfu.
Parsonsovi romani su bestseleri, prevođeni na više od 40 jezika. Ovaj serijal doveo je Parsonsa na sam vrh britanskog kriminalističkog
žanra. Parsons stvara serijskog junaka poput Džeka Ričera (Li Čajld) i Filipa Marloa (Rejmond Čendler).
Ljubitelji kriminalističkih romana, čitaoci romana Džejmsa Patersona, Pitera Džejmsa, Lija Čajlda, Rejmonda Čendlera.
Kada teroristi pomoću drona obore helikopter na londonski tržni centar, pokreću lanac događaja u koje će biti uvučeni i krivci i nevini, a
detektiv Maks Vulf se zatiče u središte unakrsne vatre između tehnološki sofisticirane terorističke grupe i ubice s nadimkom Opaki Mojsije.
Međutim, tek kada se Maksova bivša žena iznenada vrati sa zahtevom da dobije starateljstvo nad njihovom ćerkom, za njega počinje
borba važnija od svih ostalih.
Da li prava opasnost dolazi od zločinaca koje Maks traži? Ili od ljudi koje pokušava da zaštiti?

E, ZABOLE ME Mark Manson

Evo jedne drugačije knjige o samopomoći: ne kaže vam da se smejete više, volite više, mrzite manje, da ne odustajete, da je sve u vašoj
glavi i da će sve biti dobro. Ovo je „anti-samopomoć“ knjiga koja zapravo sadrži filozofiju, uglavnom budizam i stoicizam, prilagođenu za
milenijalce.
Svetski bestseler koji bez mnogo buke vlada top-listama. Prodato je više od milion primeraka širom sveta. Knjiga pruža podršku onima
koji žele da žive u stvarnosti, koji žele da se odupru načinu razmišljanja: ostvariti jedan cilj za drugim, ohrabruje vas da prihvatite konflikt,
da se osećate neprijatno, uliva sigurnost da ćete naći ono za čim tragate i da istrajete u tome, da preuzmete život u svoje ruke i prestanete
da rešavate tuđe probleme…
Za sve zabrinute i anksiozne; za one koji čitaju knjige o samopomoći – ovog puta malo drugačija knjiga, ali i za one koji od njih beže.
Kako da živite dobar život, nasuprot onom što vam se preporučuje.

PIKAVCI NA PLAŽI Marko Vidojković

Reizdanje romana iz 2001. Roman o putovanju u Čanj u predsezoni, o petnaestogodišnjacima zarobljenim u telima
dvadesetpetogodišnjaka.
Marko Vidojković je jedan od najuspešnijih i najpopularnijih srpskih pisaca mlađe generacije. Roman je neka vrsta generacijske
hronike, Vidojković u ovoj knjizi govori o sudbinama mladih ljudi, o njihovim teškoćama da u jednom nakaznom društvenom am-
bijentu izgrade sopstveni identitet. Ljubitelji savremene domaće proze, čitaoci njegovih knjiga. Svi koji vole ironične i duhovite,
angažovane i provokativne savremene romane.
„U Čanj u predsezoni išao sam pre tačno dvadeset godina, u junu, 1998, sa svojim najboljim drugom. Taj besmisleni kratki boravak
na moru ostavio je snažan utisak na obojicu. Nekoliko dana u rajskoj crnogorskoj prirodi o trošku radničkog sindikata, čiji je uvaženi
član bila njegova majka, nije uspelo da zaseni pakao našeg besposličarenja u Miloševićevoj Srbiji.

SAVRŠENA DEVOJKA Karen Hamilton

Nesvakidašnji psihološki triler. Još nikad niste pročitali ovako uvrnutu ljubavnu priču. Ovde je ljubav smrtonosna opsesija.
Triler godine – briljantan i zastrašujući. Junakinjina neverovatna sposobnost da od sveta uspešno krije svoju bolesnu i mračnu
stranu pravo je osveženje na žanrovskoj sceni. Ispričana iz Džulijetinog ugla, ova priča će vas iznenaditi intrigantnim uvidom u
proračunati, prepredeni, beskrupulozni um jednog sociopate.
Upoznajte Džulijet. Inteligentna je, odlučna, lojalna – i zaljubljena. Džulijet voli Nejta.
Pratiće ga i na kraj sveta. Čak je postala stjuardesa u njegovoj aviokompaniji ne bi li mogla pomno motriti na njega. Suđeno im je
da budu zajedno. To što je Nejt pre šest meseci raskinuo s njom ne znači ništa.
Džulijet ima plan kako da ga ponovo osvoji.
Ona je savršena devojka.

48 Svet na dlanu septembar 2018.

 AUTOR: UREĐAJ NAŠ SLAVNI FILM IME BIVŠE
SULFAT LIČNA TANJA
MILENKO ZA FUDBALER, AKIRE TENISERKE PRAVIČAN BILO KAKO
BAKRA ZAMENICA OD MILJA
MIJATOVIĆ EMANACIJU RAJKO KUROSAVE PIRS

MUZIČKA
MINIJATU-
RA (FR.)

NAŠ

SLOBODAN GLUMAC
(„VOJNIKOVA
LJUBAV”)

MIĆIĆ
PRIVIKAVA-
NJA NA NEŠTO
(FR.)

IVOV ŠUMA-
POVRŠINA RAK, IVAK
VODE ITALIJANSKA
GLUMICA

ECIJO
ODMILA
AĆIMOVA
BELGIJSKI
IMENJAKINJA
FUDBALSKI
KLUB
BOŽIĆNE
VIKINŠKI
POVORKE
RATNI
TONA AMER.
BRODOVI
GLUMICA,
NA VESLA
DEMI
DIREKTOR ZELJASTA
POSUDA ZA IZDANJA IME BILJKA DINAR
BORILAČKA
KUVANJE „SVET NA PEVAČICE GRAD
VEŠTINA REŽISERA
KAFE (TUR.) DLANU” TIKARAM U RUSIJI
SA SLIKE KUROSAVE

MAKEDON-
SKA VALUTA
RAZBORITOST
SEDIŠTE
(IZRAZ)
DEKANA
(MN.)

BIVŠI ČUVAR NATRIJUM

SLOVENAČKI REDA IME
FUDBALER, NAUTIČKI GLUMICE
BRANE KLUB (SKR.) ŠARGIN

UKRASNA
ŠKOTSKI BILJKA
PISAC, (HIP.)
ARČIBALD MIRAZ
(LAT.)
DRŽAVA U
SEVERNOJ
ŽENA
AMERICI
IZ SIBIRA
ENGLESKI
PLEMIĆ

VISINSKA DIREKTOR
MEKSIČKI
TAČKA (SKR.)
BOKSER,
GRAFIČKI
FRANSISKO 28. SLOVO
PRIKAZ
MALA PELENA AZBUKE
FUNKCIJE

NAŠA AFIR- UČESNICI

MACIJA U PARNICI
NEUTRON ITALIJANSKI POKROVI-
PIJANISTA, TELJSTVO
ĐORĐO (LAT.)

SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
NAPRAVA
GRAD ZA METENJE

na dlanu
U JAPANU STRUJNI
GENERATOR
(POKR.)

JUŽNO- TEMPO
AFRIČKI POSLOVNI
DRŽAVNIK, CENTAR BESPLATAN PRIMERAK l broj 100 l septembar 2018.
NELSON (SKR.)

LUDOLFOV
BROJ
BROJKA
SOKRATOV
OSAM (MN.)
TUŽILAC

MOŽE NASLOVNA
(MIT.)

STRANA MAGAZINA
VRSTA MESTO

PUTOVANJA
MINERALA, KOD NOVOG
FELDSPAT SADA

ILI NEKI PEJZAŽ

ŽITELJ
MESTA RIT
KALIJUM
JUGOISTOK
(SKR.)
i snovi i java
DELATNOST
ANIMATORA

NAŠ
GLUMAC
(„NA SLOVO,
NA SLOVO”)

OSMICE, PI, GLINENAC, RIĆANIN, K, ANIMACIJA, MIĆA TATIĆ

REŠENJE: EMPROMPTI, MILAN ERAK, ATAŠIRANJA, NIVO, IVIK, AĆIMA, ECO, T, KOLEDA, OMANIKA, D, BISTARUM, DENAR, OBLAK, REDAR, NA, KRONIN, NEVENAK, SIBIRKA, KANADA, KOTA, LEAL, DIR, N, DA, PARNIČARI, OGA, METLA, MANDELA, T,

septembar 2018. Svet na dlanu 49

 SVE ZA VAŠ DOM!
Natuzzi nameštaj, veliki izbor italijanskih pločica, sanitarija,
kuhinja, tepiha, podnih obloga, unutrašnje stolarije
Opremanje hotela

OUTLET CENE!
POPUSTI I DO 80%

Beograd, Višnjička 94, 011/2098 -159 www.miacasa.rs