Svet Na Dlanu Broj 83

SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK broj 83 april 2017.
Bali
Destinacija
koja pleni
panju
U SUSRET LETU 2017.
Turska je
univerzum
Santorini
za uivanje
Ostrvo prestia
i selfi {tapova
SVE ZA VA DOM!
Natuzzi nametaj, veliki izbor italijanskih ploica, sanitarija,
kuhinja, tepiha, podnih obloga, unutranje stolarije
Opremanje hotela
OUTLET CENE!
POPUSTI I DO 80%
Beograd, Vinjika 94, 011/2098 -159 www.miacasa.rs

tekdasezna Svet na dlanu
KOLOSEUM S KonTikijem
Slobodan Mii
direktor izdanja
najpose}eniji je i ivot lepi

K
ad god je to mogue - otputujte negde.
Uivaete bez obzira da li je cilj putova-
nja odmor ili moda prilika da upoznate
neke nove predele, zemlje, ljude,
narode, njihovu kulturu i obiaje, bogatstvo
istorije i lepotu onog ime ste okrueni. Putu-
jte i autobusom i avionom, krstarite brodom,
krenite u avanturu upoznavanja novog i sop-
stvenim automobilom, iskoristite jednostavno
svaki slobodan trenutak da, sami ili u drutvu
onih koje volite, negde otputujete. etiri, pet,
sedam, deset ili vie dana, sasvim je svejedno.
Jednostavno - putujte!
Ukoliko imate dilemu gde da krenete, tu smo
mi - Va KonTiki. Dok itate ove redove, mogue
je da ste ve na nekom od naih putovanja
prireenih u dane Uskrsa. Istovremeno, oni su
otvoren poziv da sa nama krenete i na neko
od brojnih i nestvarno atraktivnih putovanja
u vreme prvomajskih praznika. Mnogi od tih
aranmana su skoro prodati ali Pridruite
nam se, uivaete.
Mnogi od Vas misle i na leto(vanje). Ima i onih
koji su ve otplatili letnji odmor, ima i onih
koji to uveliko ine, ali ima i onih koji po do-
broj staroj navici ekaju poslednji as. Na ne-
kim naim destinacijama kupanje u moru je
mogue i u maju, u junu na gotovo svim. A to je
moment kada za malo novca moete da uivate
K oloseum je ukras Rima. Ikona venog grada
i impozantna graevina koju turisti ne zao-
bilaze. Ili bolje reeno - obavezno je poseuju
godine, pod vladavinom cara Tita (Vespazijano-
vog sina) i trajale su 100 dana. Nastavljene su da
se odravaju i u narednim vekovima.
u raskonim predelima i hotelima s vrhunskim
sadrajima. Paljivo pogledajte ta sve nudimo
u Turskoj do koje ovog leta imamo arter letove
ukoliko se nalaze u Rimu. Istraivanja kazuju da Igre gladijatora su se odravale sve do V veka, a do tri vazdune luke - Bodrum, Dalaman i Anta-
je upravo ovo zdanje bilo najposeenija turistika lov na ivotinje do VI veka. Dogaaji u Koloseu-
lija. Transferi do eljenog letovalita ili hotela na
taka sveta u proloj godini. mu bili su prilino brutalni, a u pojedinim igrama,
Koloseum je najvei amfiteatar na svetu koji koje su organizovali carevi, ubijeno je oko 10.000 taj nain bie to je mogue krai. I ponuda za
moe da primi 50.000 posetilaca. Taka na njeg- ivotinja u jednom danu. Ovo su samo inserti Grku, kako na kontinentalnom delu tako i os-
ovu gradnju stavljena je 80. godine nove ere. iz prolosti Koloseuma. Sve ostalo najbolje je trvima, zasluuje panju - ponuda je do te mere
Prve igre u arena Koloseuma bile su odrane iste saznati na licu mesta raznovrsna da e svoje mesto, hotel ili plau,
pronai ba svi bez obzira na ukus ili platenu
mo. Navikli ste da do grkih destinacija letite
Svet na dlanu arterima. Tako e biti i ovog leta. A ta je novo
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd, u naoj ponudi najbolje je da saznate u naim
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs poslovnicama. Odueviete se
Direktor izdanja: Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik: Zoran eerov, Lektura: Tatjana Jankovi, A ako imate dovoljno vremena, onda Vas pozi-
Layout: Vuk Milosavljevi, tampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. vam i da nam se pridruite na nekom dalekom
putovanju, da zajedno upoznamo neke druge
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa. kontinente, ljude, navike Pridruite nam se -
Call centar: 011/ 2098 000 putovanje s KonTikijem ini ivot lepim.
april 2017. Svet na dlanu 3

NAA PREPORUKA
IZDVOJILI S
BUS TURE
RIVIJERA CVEA I AZURNA OBALA, PRVOMAJSKI VIKEND U BEU,
27. april, 7 dana / 4 noenja 30. april, 3 dana / 2 noenja
od 235 od 149
VELIKA VAJCARSKA TURA, VENECIJA (MURANOBURANOTORELO),
26. april, 7 dana / 6 noenja 29. april, 4 dana / 3 noenja
od 429 od 145
4 Svet na dlanu april 2017.
SMO ZA VAS
INTERKONTINENTALNA PUTOVANJA
Kuba, Varadero i Havana Bali 15.05.2017, 11 dana
06.05.2017. i 17.06.2017, 14 dana
od 1750 od 1290
Kina - Carska tura 20.05.2017, 15 dana Singapur i Malezija sa odmorom na
Penangu 25.06.2017, 14 dana
od 1490 od 1680
Manila i ostrvo Borakaj Krstarenje Bajkalskim jezerom
07.07.2017, 14 dana 16.08.2017, 12 dana
od 1890 od 2690
NIDRI - DRAGULJ GRKE LEFKADE
More s pogledom na
Onazisovo ostrvo
N
idri je najpopularnije letovalite na Lefkadi. stoke i ribolovom. Danas je ceo priobalni pojas, od restorani, kafii, barovi i noni klubovi mogu se nai
U ovu malu luku svakog leta pristie na hilj- sela Perijali pa sve do Vlihosa, jedna jedinstvena, ne samo u gradu ve i u okolini. Nije naodmet da
ade turista. Neki da bi tu ostali a neki da turistiki razvijena celina. znate da Nidri ima odlian izbor restorana koji slue
se brodovima prevezu do oblinjih ostrva. Grad je smeten u fjordu Nidri, jednom od grku, italijansku i internacionalnu hranu, plus dobar
Mesto ima oko 800 stanovnika i pripada optini najveih fjordova izvan Norveke, 17 km juno od izbor tradicionalnih grkih taverni. Veina tih objeka-
Elomenos. Veliki zaliv Vlihos u zavetrini, protee se glavnog grada Lefkade i 20 km severoistono od ta nalazi se du rive.
duboko u kopno i odlina je prirodna luka, gostolju- naselja Vasiliki, na ulazu u dugaak i impresivan zaliv Definitivno, Nidri ima sve za sjajan odmor na moru
biva za sve brodove koji plove u vodama Jonskog Vlihos. Severno od mesta, u pravcu grada Lefkada, - veliki izbor mesta za jelo i pie, puno izleta brodom,
mora. nalazi se plaa sa kristalnom vodom na kojoj gosti bezbroj mogunosti za bavljenje sportovima na
Do pre nekoliko godina, Nidri i njegovu okolinu, uivaju, izmeu ostalog, i u zadivljujuem pogledu vodi. Uz pomenutu plau u neposrednoj okolini je
inile su male ribarske zajednice. Veina stanovnika na ostrva Heloni, Skorpios, Sparti, Skorpidi i Maduri. i nekoliko izuzetno lepih koje turisti rado poseuju.
je ivela u poluplaninskim malim selima Rahi, Vafkeri Na samoj obali je nekoliko sjajnih taverni, manjih Postao je poznat 1963. kada je grki milijarder i
i Platistoma. Bavili su se poljoprivredom, uzgojem hotela i apartmanskih kompleksa. Hoteli, taverne, brodovlasnik Aristotel Onazis kupio ostrvo Skorpios.

Centar jedrenja
Nidri je jedna od glavnih destinacija

za jedrenje na Jonskim ostrvima. Zbog
svog poloaja na zaklonjenoj istonoj
obali, more je obino mirno i idealno za
jedrenje. U Nidriju se odrava i godinja
regata (u septembru) koja je jedan od
najveih dogaaja u svetu jahtinga na
Mediteranu. Nidri ima zanimljivu obalu
punu zatienih i skrivenih uvala. Plae
su ljunkovite, ali je pesak dodavan na
nekim mestima. Vodeni sportovi svih
vrsta su iroko dostupni, ukljuujui i
mogunost jedrenja i ronjenja u jedinoj
Padi koli ronjenja na ostrvu. Jo jedna
dobra plaa nalazi se u mestu Desimi,
oko 5 km juno od Nidrija.
Zaseok Perijali
Za posebno dobro iskustvo, krenite
ka zaseoku Perijali, kilometar severno Sve do njegove smrti podruje je ostalo prilino maslinjake sve do vodopada u blizini Nidrija.
od Nidrija, gde se nalazi restoran koji ekskluzivno ali i nerazvijeno. U poslednjih nekoliko Nemaki arheolog Vilhelm Dorpfeld, koji je iveo i
slui lokalne proizvode vrhunskog godina, meutim, izraslo je u najvee i najivlje mesto umro u Nidriju i ija statua stoji na rivi, verovao je da
kvaliteta. Perijali je divno ribarsko selo na ostrvu, s mnogo barova i taverni uz more. Popular- je Lefkas zapravo Homerova Itaka. U blizini Nidrija su
i letovalite. Izgraeno je na padini nost Nidrija je i u direktnoj vezi sa ljubiteljima jedrenja nalazita iz bronzanog doba koje je on iskopao i za
to omoguava fantastian pogled na koji ga ve dugo koriste kao svoju sigurnu luku. Gen- koje je verovao da podravaju njegovu teoriju.
Jonsko more i ostrva Skorpios, Sparti i eralno, leti pa i van sezone mala luka Nidri je puna Na neto vie od 3,5 kilometra od Nidrija, odnosno
Heloni iz veine hotela. Tu je i nekoliko malih ribarskih brodova, luksuznih jahti i jedrenjaka. laganom etrdesetominutnom etnjom nalazi se
fantastinih vila sa sopstvenim baze- Prvi red do mora u Nidriju se zove Obala Aristotela idealno mesto za piknik, Dimosari vodopad koji se
nom. U selu postoji jedan mini-market i Onazisa. Ime je dobila po ovom brodskom magnatu takoe naziva i Vafkeri. Postoje dva vodopada, jedan
simpatini kafenio (tradicionalni kafi).
Perijali ima i svoju peskovitu plau ija statua stoji nedirnuta i danas gleda na njegovo mali i drugi vei. to se vie penjete, utisak je spe-
koja se zove Pasa i omiljena je meu ostrvo Skorpios. Podruje oko Nidrija je prilino rav- ktakularniji. Meutim, u picu sezone, vode ima vrlo
metanima zbog kristalno iste vode. no i stoga idealno za vonju bicikla ili za etnju kroz malo, ali gostiju puno. Tako je to u Nidriju.
JO JEDNA RAZGLEDNICA GRKOG OSTRVA KRIT
as istorije uz
zvuke sirtakija
Z
ato treba posetiti Krit? Iz prostog razlo-
ga jer je ovo grko ostrvo apsolutno fasci-
nantno. Zadivljujua je i njegova veliina
(oko 300 kilometara u preniku), ali i
sve ono to se na njemu moe videti ili doiveti.
Samo po sebi je ogromni arheoloki lokalitet.
Otuda i podsvesni oseaj da kada koraate Krit-
om, zapravo, hodate po svojoj prolosti...
Ser Artur Evans, engleski arheolog, zasluan
je to je iz tame vekova izneta na svetlost dana
najstarija evropska civilizacija. Njegovo otkrie
Knososa je od svetsko-istorijskog znaaja jer su
na taj nain popunjene mnoge praznine u istoriji
ne samo Evrope, ve pre svega Egipta ali i ostalih
razvijenih civilizacija istonog Sredozemlja...
Sve se dogodilo sasvim sluajno. Ser Artur
Evans je u atinskim prodavnicama naiao na
neobine ukrase od terakote koje do tada nije
video. Prodavac je objasnio da potiu sa Krita i
da ih seljaci iskopavaju obraujui svoje njive. bolja vremena. kvadratnih metara. Grki mit podsea da je pri-
Ovako neto, za strasnog ljubitelja antike, bilo je Posle ustanka, na Kritu je 1898. godine us- padala legendarnom kralju Minosu. Zapravo, vie
vie nego intrigantno. Uputio se na Krit i... postavljena autonomija i ve 1900. godine Ev- grad nego palata. U tom prostoru ivelo je 10 od
U to vreme ostrvo je jo uvek bilo pod turskom ans je iskopao tri hiljade godina nae prolosti 80 ili 100 hiljada stanovnika za koje se procenjuje
vlau, a Turska, naravno, nije zaboravila Evans- ime je zadivio ne samo naune krugove nego i da su u prolosti naseljavali Knosos.
ovu revolucionarnu prolost. Morao je da eka ceo svet. U Knososu je zasijala palata od 13.000 Palata je poznata i pod imenom Lavirint. Danas

je njeno ime sinonim za bezbroj hodnika i pro- Krianima su takoe bile bliske i sveanosti,
laza u kojima se lako zaluta. Malo je poznato da odnosno pozorite. Naroitu strast ispoljavali su
Labirint, po Arturu Evansu, znai Palata sekira. kada su u pitanju bile borbe sa bikovima, koji su
Ime potie od rei LABRYS (sekira), rei koja je na Kritu imali status svetih ivotinja. Knosos je
pripadala nekom od jezika kojim se govorilo dugo cvetao kao mona i srena zajednica, u ko-
ne samo na Kritu ve i na obalama Male Azije. joj je narod bio zadovoljan i siguran. Ovo je vero-
Meutim, udesna graevina u Knososu i zaista vatno i objanjenje zato, uprkos velikom bogat-
jeste Palata sekira. Na njenim zidovima urezane stvu i luksuzu, palata nikada nije bila utvrena.
su brojne dvosekle sekire, koje su neka vrsta reli- Tek kada upoznate ovo ostrvo, njegovu duu,
gioznog simbola. postane vam jasno zato su stari Grci odabrali
Palata je takoe bile ukraena i brojnim gip- Krit kao mesto roenja i odrastanja vrhovnog
sanim reljefima i slikama. Slikama koje slobodom boga Zevsa. Krit je i ostrvo prelepih plaa,
stila i raznovrsnou motiva imaju posebnu vred- meusobno toliko razliitih da ponekad, kao
nost. Na mnogima dominiraju razdragana lica. na plai Elafonisi, imate utisak da ste negde na
Fascinantne su i zarad ivopisnog kolorita ali i Karibima, na peanom sprudu okruenom
zbog naslikanih motiva. Freska trojice akrobata na tirkiznoplavim i kristalno istim morem. I pejzai
leima bika je primer oaravajue lepote umet- su peat lepote Krita. Za samo pola sata iz Her-
nosti. Ne samo zbog verno iskazane odvanosti akliona, ili za 45 minuta od Retima, stiete se
akrobata u borbi sa razjarenom ivotinjom, ve i na planinu Idu, s pravom da uivate na 1.450
zbog frapantnog oseaja umetnika za trodimen- metara nadmorske visine. I da sa tog istog vrha
zionalnost. I uvena freska Parianka je neto posmatrate oaravajue letove beloglavih orlova
to vas ostavlja bez daha. udesni profil mlade ili da posetite Zevsovu peinu u kojoj je roen. Ili
ene sa odeom, minkom i frizurom, toliko je onu drugu, na planini Dikti, u kojoj je odrastao...
ovovremenski da pred svakog postavlja dilemu Peina je nedavno otkrivena i jo nije ureena za
da li sve i zaista potie iz 16. veka pre n. e. posetioce.
Direktan arter let

I ovog leta KonTiki je za svoje putnike
obezbedio direktan arter let do
jednog od najlepih ostrva sveta. Prvi
arter do Krita u sezoni iz beogradske
vazdune luke polee 14. juna.
Brojni hoteli razliitih kategorija,
boanstvene plae i jo puno toga
to je posebnost ovog ostrva koje se
u mnogo emu razlikuje od drugih
bie deo vae svakodnevice 11 dana.
Svi aranmani pravljeni su na 11 dana
sa 10 noenja u varijanti noenja sa
dorukom ili polupansiona Cene
letovanja na Kritu, s uraunatim avio-
kartom, kreu se ve od 287 evra.

JEDAN DAN NA SANTORINIJU
Ostrvo prestia
i selfi tapova
Santorini je ime koje

budi sanjivu enju
plavih kupola crkvica
to se na njemu die nad
klifovima, zidova belih
kao dlaka bika u kojeg se
Zevs pretvorio kako bi
zaveo princezu Evropu

N
aa izmuena planeta se i dalje hladi. Iz njene utrobe na povrinu, tu i
tamo, izbijaju potoci lave a na dubinama beskrajno prostranih mora
i okeana, tektonske ploe simbolinom brzinom hrle jedna drugoj
u susret. Ue nas da tako nastaju zemljotresi i sve to za njima sledi.
Erupciju vulkana u arhipelagu Kikladskih ostrva naunici smatraju za jednu
od najveih u istoriji ljudskog postojanja a desila se pre oko 3.500 godina.
Smatra se da je bila etiri puta jaa od erupcija Krakataua 1883. ili deset puta
snanija od uvene erupcije Vezuva 79. godine koji je u jednom smrtonos-
nom dahu okamenio danas drevnu Pompeju. Tako je nastao arhipelag ostrva
usred Mediterana. Ime mu je Tira. Niste uli? A za Santorini?
Santorini je ime koje budi sanjivu enju plavih kupola crkvica to se na
njemu die nad klifovima, zidova belih kao dlaka bika u kojeg se Zevs pret-
vorio kako bi zaveo princezu Evropu. Za matare, ovo je rodno mesto mita o
Atlantidi, za zaljubljene - najromantinije mesto na svetu.
Do pojave njegovog velianstva - turizma, desetak hiljada ostrvljana
je skromno ali spokojno ivelo od uzgajanja vinove loze, ribarenja i eksp-
loatacije kamena vulkanskog porekla pogodnog za graevinske poduhvate.
Sedamdesetih godina prolog veka, najpre stidljivo a danas neumorno, do-
lazi do eksploatacije due ostrva - njegove neobine prirodne lepote. Stam-
bene kue se pretvaraju u otmene apartmane a skromne taverne u luksu-
zne restorane. Iz godine u godinu, broj turista se poveavao. Danas, usred
pica sezone, ovo ostrvo dnevno poseuje 10.000 turista iz svih krajeva sveta.
Manjim ili dinovskim kruzerima, odlino organizovano, oni najpre poseuju
najuvenije mesto na ostrvu - nesvakidanju Iju (Oia) u koju ete se napreac
zaljubiti. Kao da je ba ovde povuena nevidljiva granica gde za mnoge tur-
iste, makar na sat, san postaje stvarnost. Da, otprilike ete toliko vremena
imati na raspolaganju za samostalno razgledanje. Probijajui se kroz ponekad
nesnosnu guvu, u tenji da pronaete bolje mesto za najlepi kadar, budite
na oprezu! Sva ta arolija Ije vam moe promai, jer je ona tu, ispred oka. Uske
i strme stepenice kojih ima na svakom koraku vas mogu odvesti do nekog od
stotinu armantnih restorana, kapelica ili privatnih poseda.
U elji da ovekovee trenutak venosti, mnogi turisti poseu za kupovi-
nom i korienjem selfi tapova, savremenog izuma koji vas prilikom foto-
grafisanja stavlja u prvi plan, gde god bili. Na Santoriniju je njihova upotreba
pomalo iritantno sveprisutna. Ove spravice svakako e jednog dana krasiti
vitrine muzeja egocentrizma.
Put vas dalje vodi u glavni grad ostrva, u Firu. U zavisnosti od toga koliko
se autobus brzo probija kroz uzane drumove kojim ste krenuli iz Ije, na ra-
spolaganju vam je do sat vremena boravka u Firi. Nakon Ije, administrativni
centar ostrva vas moda nee fascinirati ali ga svakako treba posetiti. etalita
poploana kamenim oblucima, papreno skupi suveniri, miris lignji sa rotilja,
kuice kao iz mate o savrenom odmoru i opet nesnosna guva.
Obino su vam u Firi na stolu tri opcije. Prva je da ostanete u gradu par sati,
odnosno do polaska autobusa ka luci gde e vas brod odvesti dalje, ka Kritu na
primer ili nekom od ostrva Kikladskog arhipelaga. Druga, najizazovnija, jeste
prilika da brodiem posetite ostrvca sa i dalje ivim vulkanskim aktivnostima
u sklopu arhipelaga Santorinija ili, trea, odlazak na neku od arobnih plaa
gde e vam pod stopalima zakriputati crni pesak vulkanskog porekla.
I vi ste se odluili za treu varijantu? Onda moemo da se uputimo ka plai
Kamari. To je samo jedna od plaa na jugoistonom kraju ostrva do koje se za
dvadesetak minuta stie autobusom. S obzirom na to da je boravak na plai
takoe ogranien itinererom izleta, sasvim razumljivo zvui predlog da se
momentalno prepustite suncu, talasima i frapeu sa mlekom, ledom i sa malo
cimeta.
Guva je i na dokovima luice Atinios u koju i sa koje pristiu i odlaze
brodovi krcati turistima. To je uobiajen prizor leti, u jutarnjim i popodnevnim
asovima.
I to vam Santorini bude sve sitniji na horizontu, dok elise velikih motora
pravei penu zaklanjaju pogled, mit o Atlantidi, sanjarenje o medenom me-
secu i zalascima sunca u neijem zagrljaju lebdee kao trag broda koji vas
vozi dalje od ovog jedinstvenog ostrva. I da, bez selfi tapova, molim!
Grka, kakvu smo oduvek zamiljali i pejzai sa razglednica, eto to je
Santorini. Aleksandar MIKI
U SUSRET LETU 2017.
Turska je univer z
T
urska ima etiri
mora i morske obale duge
7.200 kilometara. Oni koji su
je ve posetili, i opet joj se vratili,
nazivaju je rajskom zemljom za odmor. I drugih, a slinih,
komplimenata je na pretek. Poput onog, a ini se nimalo sluajno
izgovorenog, da je univerzum za uivanje. Kau da su je kao buduu
letnju turistiku odrednicu otkrili legendarna Kleopatra i ovek koga je
volela - Marko Aurelije. Dakle, ako je njima bila mesto za idealan odmor, ne
postoji razlog da to ne bude i vama.
Meu srpskim ljubiteljima putovanja Turska je (po)odavno hit destinacija. Zarad
svega to nudi, idealna je za porodini odmor a najidealnija je u danima kada leto
polako odlazi jer se na morima Turske moe uivati u plivanju skoro do kraja okto-
bra. U septembru su na sceni uistinu dani s najidealnijim odnosom temperature va-
zuha i temperature vode. Posebno u Antalijskoj regiji, kojoj uz Antaliju kao sreditu
regije pripadaju i Lara, Kemer, Belek, Side i Alanja... Plae su prostrane, peskovite,
maksimalno ureene, idealne za najmlae lanove porodice. Za njih su rezervisani
i brojni drugi sadraji koji e im prva letovanja pretvoriti u nezaborav. I svi hoteli
i hotelski kompleksi su na korak od aerodroma do kojih KonTiki svojim arter
letovima dovozi goste.
Antalija i Antalijska regija nudi i bezbroj zadovoljstava za uslovno
reeno stariju klijentelu ili one koji na odmoru hoe da spoje korisno
sa lepim. Vodopadi na reci Duden su malo udo prirode, a stari de-
lovi grada su opet jezgro bogate istorijske prolosti. Antalijs-
ka regija je, moda, zbog svega nabrojanog, ali i nekih
drugih detalja koje morate sami da otkrijete,
idealna destinacija za odmor i pro-
vod iz snova.

r zum za uivanje
Specijalna ponuda
Veliko uivanje
za male pare
POLAZAK 03. JUNA 8 DANA/7 NOI
Alanja - XPERIA KANDELOR 4* AI
349 evra
Alanja - XPERIA GRAND BALI 4* AI

349 evra
Alanja - TAC PREMIER 4* AI 399 evra

Alanja - CLUB HOTEL CARETTA 4* AI 399 evra
Kemer - KEMER DREAM 4* AI 299 evra
Kemer - GRAND MIRAMOR 4* AI 299 evra
Kemer - PRESA DI FINICA 5* AI 329 evra
Kemer - LOCEANICA BEACH 5* AI 329 evra
Kemer - AMBASSADOR HOTEL 4* AI
399 evra
Belek - ARMAS BELEK 5* UAI

349 evra

TVRAVA KALEII ISTINSKI
JE UKRAS ANTALIJE
GRAD KOJI JE
ZAPRAVO LAVIRINT
Tvrava Kaleii je i centar Antalije i zapadne luku posetio apostol Pavle 48.
obale turskog Mediterana. Stari grad, sada ob- godine nove ere.
novljen, nalazi se ispod planine Taurus na steno- U rimsko doba je Stari grad,
vitom platou uz more. Osnovao ga je kao glavni kako zovu tvravu Kaleii, bio
grad plodne primorske ravnice na jugozapadu opasan bedemima iji su osta-
Male Azije kralj Atal od Pergamona, veruje se ci delimino sauvani, ba kao
158. godine pre nae ere. i uske poploane uliice, stare
Prema tamonjem predanju, kralj Atal je nare- grke i turske kue, medrese ili
dio podanicima da pronau raj na zemlji a kada kole, damije, hanovi i hamami
su ga nali osnovali su grad Ataleju dananju koji svedoe o bogatoj arhitekturi
Antaliju, koja se po kralju osnivau i zove. Gra- i ranom razvoju primorske kulture
diteljske peate ostavili su Rimljani, Viznantinci, ovog dela maloazijske obale. U bo-
Selduci Iz zapisa se zakljuuje da je gradsku gatoj istoriji, veruje se, tu je roen i na-
jpoznatiji stanovnik regije - Sveti Nikola. Mala,
stara etvrt na liticama poznata je po sauvanim ukraena
lunim kapijama medrese iz 13. veka, nadgrobnim kopijama starih
spomenicima, a naroito po sahat kuli i slavoluku brodova i drvenim tezgama
Hadrijanove kapije iz helenistikog perioda, podig- za prodaju ribe i sladoleda, danas je najvea
nutom u ast posete cara Hadrijana 130. godine. atrakcija stare Antalije. Kada ste stigli do mora,
Sa obe stane kapije nalazi se po toranj od kojih je iz istorijskog lavirinta Kaleii, to u prevodu znai
jedan dograen u veme Selduka, to svedoi i o zamak u tvravi, kao iz drugog sna, vraate se
meanju naslea kulture. Zdanje damije u centru brzo u stvarnost - panoramskim liftom do glavne
sluilo je u staro doba kao rimski hram. Na njegov- saobraajnice.
im ruevinama je podignuta crkva, a na njenim
damija iji se gornji deo sruio u jednom poaru
zbog ega je ostao popularni skraeni minaret.
Elegantni Jivli minaret Murat-paine damije iz 13.
veka, nastao je pretvaranjem vizantijske crkve u
damiju. Hidrilik kula iz doba helenizma ostala je
misterija - utvrenje ili svetionik... Sa etiri metara
visokog zdanja prua se pogled na Antalijski zaliv i
grad koji je, u stvari, lavirint.
Sve kaldrmisane ulice, kroz hlad lijandera koji
ih pokrivaju sa zidova bata, vode nizbrdo u staru
luku iz rimskog perioda (2. vek). Rekonstruisana,

U KEMERU JE PRIOBALJE
NALIK ONOM NA KARIBIMA
SAVRENO
MESTO ZA
ODMOR
Kemer je savreno mesto za odmor. Gotovo
idealno. Brojni hoteli s vrhunskim komforom i
sadrajima, mogunost za dobar oping uz duge
etnje, izlazak u neki od brojnih restorana ili pro
vod u diskoteci i klubovima, deli su fascinacije
ovog tipino sredozemnog grada.
Ciklonski naleti hedonizma ogledaju se i u isti
ni da je u Kemeru priobalje nalik onom na Karibi
ma a da su kokteli kao u Londonu. Ipak, atrak
cija ovog turistikog centra okupanog sunevim
zracima od jutra do veeri jeste njegova prirodna
lepota. Ili, tanije tri lepote: more, plae i borova morali da sazidaju monu branu od kamena, di na vidikovcu Tahtalija priaju. A to je da je
uma koje kao celina nude odgovor ta je to to snaniju od prirodnih nepredvidljivosti, kako bi avo lino izabrao njihovu terasu kad je eleo da
nekom podneblju daruje magiju. zaustavili i preusmerili podmukle bujice planin promovie najvee lepote ovog dela sveta.
Posetiti i doiveti Kemer znai okrenuti novu skih voderina. Danas je ovek divljinu ove pla U zavisnosti od vremenskih uslova pogled see
stranicu u arolikom albumu razliitosti prostora. nine upotrebio u druge, daleko praktinije svrhe sve do Kipra. Meutim, kad vrh Tahtali okuju
Posebnost kolorita ogleda se, utisak je, najvie u s predznakom turistike atrakcije. oblaci, oseaj je sasvim drugaiji. S oblacima pod
boji mora. Toliko da u ovoj zemlji, u nomenklaturi U parku prirode, nedaleko od Kemera, poetna nogama i pogledom na okolne snene vrhove,
kolora, postoji i termin tursko plavetnilo, to je je stanica iare ije mone i zadivljujue lepe imate oseaj da ste i zaista na krovu sveta.
zapravo prvo asocijacija a zatim i ime za nestvar gondole znatieljnike i avanturiste za samo deset Deo fascinacije Kemera i njegovog
nu boju vode u ovom delu Sredozemlja. minuta penju do vrha Tahtali na nadmorskoj vi okruenja je i Likijsko kraljevstvo, postojbina
Deo Kemera je i velianstveni Taurus, planin sini od 2.365 metara. Ova uzbudljiva vonja, nalik ponosnog naroda koji je verovao da oveka
ski masiv ije postojanje je kroz vreme isklesalo na superluksuznu avanturu, daruje, na kra posle smrti ne treba ukopavati u zemlju ve
i posebnu crtu u karakteru ljudi os ju, susret s vidikovcem sa kojeg da mu se mora omoguiti da bude to blie
lonjenih na njegove vrhove ili jezdi pogled na Antalijsku nebu. Danas su vidljiv dokaz ovog verovanja
padine. U vekovnom su regiju, prekrasne ume grobnice u Miri, u stenama, nalik na hramove s
protstavljanju oveka borova, strme litice... krovom na dve vode. Ovo je i rodni kraj Svetog
udima gorostosnog I dok pijete turski Nikole. U Miri je, na glavnom trgu i crkva koju
masiva nastalo je i aj na nebu pod su metani podigli nad sarkofagom ovog sve
ime Kemer. U tur oblacima, za tog oveka... Taka na biografiju fascinantnog
skom jeziku ova divljeni onim okruenja Kemera stavlja se posetom ostrvu
re znai zid a to vidite, Kekovi i poluostrvu Simeni. Legenda kazuje
nekada dav prihvatate, da su esti zemljotresi u drugom i treem veku
no, ba iznad gotovo bez uinili da ova mesta potonu vie od dva metra
dananjeg Ke zadrke i u more i zato danas ovu oblast mnogi nazivaju
mera, ljudi su ono to lju i turskom Atlantidom...

TURSKO LETOVALITE FETIJE - UKRAS JUGOZAPADA ANADOLSKOG POLUOSTRVA
Zato se Apolon
pretvorio u
umiljato tene
Istorija ovog grada se vezuje za
Fakultativni izleti drevno Likijsko kraljevstvo. Glavni
DALIAN - Krstarenje rekom Dalian grad Likije je bio Ksantos a najvee
i kupanje u istoimenom jezeru kao i u
lekovitom blatu pored termalnih izvora, svetilite se nalazilo u gradu Leton.
prolazak brodom pored kraljevskih
grobnica drevne Likije starih preko
Drevni Likijci su imali svoje pismo,
2.000 godina, odmaranje na prelepoj
peanoj plai dugoj sedam kilom-
jezik, obiaje i bogove a poreklo im
etara poznatoj kao mesto gde jednom je bilo prehititsko
godinje polau jaja dinovske kornjae
kreta-kreta.
KRSTARENJE - Celodnevno
krstarenje brodom, razgledanje pre-
divnih zaliva i ostrva u okolini Fetija.
Sunanje i plivanje ceo dan, ruak na
brodu i dobra zabava.
RODOS - Poseta grkom ostrvu
Rodos koje se nalazi na samo 18 kilo-
metara zapadno od jugozapadne tur-
ske obale. Stari grad je izuzetno dobro
ouvan a gradili su ga krstai Jovanovci.
Ostrvo je poznato po Kolosu, koji je
bio jedno od svetskih uda antike.
Sulejman Velianstveni je osvojio
Rodos poetkom 16. veka. Karlo V je
T
sa Rodosa krenuo u osvajanje Malte
sredinom 16. veka. Danas je ovo ostrvo ursko letovalite Fetije nalazi se na prelepe boje mora.
moderan grki turistiki centar. jugozapadu Anadolskog poluostrva. Klima je sredozemna sa dugim, toplim letima
SAKLIKENT - Kanjon Saklikent se na- Zapljuskuju ga vode Sredozemnog i veoma blagim zimama sa velikom koliinom
lazi na oko 50 km od Fetija i predstavlja mora, a smeteno je u istoimenom za- padavina. To je upravo i preduslov za bujnu
prirodno udo Turske. Kanjon je 290
livu poznatom po 12 ostrva. Administrativno, vegetaciju po kojoj je itava regija poznata.
metara dubok i oko 17 km dugaak.
Turistima je omogueno da nesmetano grad pripada provinciji Mula. Broji neto ma- Turistika sezona traje od aprila do novembra. U
i bezbedno uu u kanjon u duini od nje od 100.000 stanovnika. itavom regijom tom periodu prosene temperature su izmeu
oko 3 km. Ukljuena je poseta ostacima dominiraju visoki masivi planina Ak, Baba i Bej. 30C i 35C preko dana i oko 26C nou. Vano
likijskog grada Tlosa. U neposrednoj blizini Fetija istiu se ak tri vrha je napomenuti da je vlanost vazduha niska a
via od 3.000 metara, to predstavlja prirodni temperatura mora je obino iznad 27C. Idea-
kontrast u odnosu na najlepe plae zapadne lan period za odmor u Fetijama je od poetka
turske obale poznatije kao tirkizna obala zbog maja do kraja septembra. Prijatni sunani dani i

izuzetno toplo more su zagarantovani. sionalni vojnici-plaenici, koji se ak spominju i arapska osvajanja tako se sudbina Likije poklapa
Istorija ovog grada se vezuje za drevno Liki- u Homerovoj Ilijadi kao saveznici Troje. Osvajali sa istorijom itave Anadolije: Selduci, Otoman-
jsko kraljevstvo. Glavni grad Likije je bio Ksantos su ih naizmenino Persijanci i Grci, mada itav sko carstvo i moderna drava Turska.
a najvee svetilite se nalazilo u gradu Leton. proces potpune helinizacije poinje dolaskom Antiko ime Fetija je Telmesus. Legenda kae
Drevni Likijci su imali svoje pismo, jezik, obiaje Aleksandra Velikog 333. godine pre n. e. Nakon da se Apolon zaljubio u najmlau erku kralja
i bogove a poreklo im je bilo prehititsko. Najvei Aleksandrove smrti, Likiju preuzima Ptolomej. Agenora. Kako bi lake osvojio njeno srce, pret-
gradovi, kojih je bilo 23, udrueno je u likijsku U drugom veku pre n. e. Likiju osvaja Rimsko vorio se u umiljato tene. Kasnije su se venali
federaciju koja je predstavljala demokratsko carstvo i tada cela oblast doivljava procvat. i dobili sina Telmesusa ije ime u prevodu
telo sa svoja 23 lana. Oni su glasanjem dono- Godine 43. pre n. e. Likija postaje deo najvee znai zemlja svetla. Od desetog veka ime se
sili najznaajnije odluke vezane za dravnu i rimske provincije Pamfilije koja posle Diokleci- menja u Makri, to na grkom znai daljina. U
lokalnu vlast. Likijci su se bavili poljoprivredom, janove podele carstva u 4. veku, ostaje u sastavu periodu od 1923. do 1930. godine, nakon dol-
trgovinom ali su bili izuzetno cenjeni kao profe- Istonog rimskog carstva. U 6. veku poinju aska Ataturka na vlast, grko stanovnitvo biva

iseljeno iz ovog dela Turske, po odluci lo bi ih posetiti najmanje jednom tokom
koja je doneta u Lozani na mirovnoj boravka. Ogroman izbor voa, povra
konferenciji. Od tada se grad zove kao i raznih zaina, lokalnih slatkia i
Fetije, po Fethi Beju, pilotu-heroju poslastica, probudie sva ula. Pijani
iz Prvog svetskog rata. dani u Fetijama su utorak i etvrtak a
U samom centru trebalo bi prostor gde se pijani deo nalazi je
posetiti stari grad, grki amfite- u glavnoj marini. Najbolje je otii u
atar i likijske grobnice koje su toku prepodneva.
svedoci nekadanjih slavnih vre- Barova i lokala ima mnogo, nalaze
mena Likijskog kraljevstva. Velika se u starom gradu i u glavnoj marini.
je teta to su jaki zemljotresi u Diskoteke su uglavnom u Olu Denizu,
nekoliko navrata (poslednji 1967. koji je i centar none zabave za mlade
godine) potpuno razorili grad. Na dok je stari grad mirniji.
est kilometara udaljenosti od cen- U restoranima se nude specijaliteti in-
tra Fetija nalazi se Kajakoj, najvee ternacionalne i turske kuhinje. Najpopu-
naputeno naselje od strane grkog larniji restoran je Bogazici. Meutim, najjai
stanovnitva u vreme razmene naroda. utisak na turiste ostavlja riblja pijaca Han, pozna-
Zovu ga jo i selo duhova u kome se mogu vi- ta po najsveijoj ribi i morskim plodovima. itava
deti naputeni domovi i ognjita, crkve i kapele. pijaca je okruena malim restoranima sreenim u
Moderne Fetije se iz godine u godinu ire i raz- mediteranskom duhu, gde se kupljena hrana pri-
vijaju, mnogo se gradi a nekretnine su posebno prema po elji za simbolinu cenu.
zanimljive Englezima, koji ih kupuju i upravo se nude i veoma kvalitetne kopije modela ve- Regija Fetija obiluje lepim plaama, meu ko-
ovde provode bezbrine penzionerske dane. likih imena iz sveta mode (Louis Vuitton, Dior, jima se neke vode kao najlepe u Turskoj.
Svi ljubitelji kupovine ne proputaju posetu Dolce&Gabbana, Fendi). Oludeniz plaa je udaljena 17 kilometara od
velikom bazaru u srcu starog grada, gde se jo U uem delu centra grada se nalaze i pro- grada. Do nje se lako stie dolmuem koji polazi
uvek trguje na tradicionalan nain. Uobiajeno davnice sa dobro poznatim aktuelnim brendo- iz centra Fetija. Planina Baba, koja se naslanja
je pogaati se za cenu, odnosno cenkati se vima (Benetton, Waikiki, Roxy, Mango). Veina na plau, poznata je po skokovima paragla-
jer cene nisu fiksne. Na bazaru se mogu kupiti prodavnica u gradu i na bazaru radi od 09.00h do jdingom i letenju iznad plae Oludeniz. Ovo
razni predmeti od keramike, stakla, alabastera, 22.00h tokom letnje sezone. iskustvo je jedno od najveih atrakcija i turisti
pamuka, svile, kona galanterija i nakit. Takoe Zelene pijace u Turskoj su vrlo ivopisne i treba- koji imaju dovoljno hrabrosti i avanturistikog

Meze od
umaka i salata
Turska kuhinja je vekovima bila
izloena uticajima kako istoka, tako i
zapada. Zato je ona danas vrlo bogata
i raznovrsna. Takoe, vrlo je bliska
srpskoj tradicionalnoj kuhinji. Brojna
jela, osim slinosti u spremanju, dele
i isti naziv: sarma, uve, ufte, burek,
baklava, itd.
Zanimljivo je da je u turskoj kuhinji
akcenat stavljen na predjelo, odnos-
no meze koje se sastoji od raznih
duha je ne proputaju.
Patara je najdua peana plaa Turske i nalazi se
pored istoimenog likijskog grada na samo 70 km od
Fetija.
Kaputa plaa se nalazi 100 km od Fetija, pored
grada Ka. Ka je jedan od najivopisnijih primor-
skih gradova koji je zadrao svoju tradiciju i mir
uprkos nezaustavljivom razvoju turizma u Turskoj.
To je najslikanija plaa Turske i esto je zastupljena
u brourama. More je kristalno isto, tirkizne boje,
gotovo nestvarno.
umaka i salata koji se kombinuju sa

raznim pitama i pecivima. Glavna
jela su uglavnom bogata povrem,
pirinem, soivom i ribom, dok se
meso koristi u manjim koliinama.
Narodna izreka kae da devojka koja
ne ume da spremi najmanje 200
razliitih jela od plavog patlidana jo
nije spremna za udaju. esto se jedu i
orbe kao glavno jelo. Poslastice pop-
ut kadaifa, sutlijaa, ratluka, baklava i
tulumba su nam vrlo dobro poznate,
ali ne bi trebalo propustiti zanimljive
kombinacije poput lubenice i belog
sira, domaeg kiselog mleka sa slat-
kim od groa ili zapeenog puno-
masnog sira sa medom. Od alkohol-
nih pia, Turci uglavnom konzumiraju
domau lozovu rakiju aromatizovanu
anisom. U poslednje vreme sve se
vie konzumira pivo ili vino. Od be-
zalkoholnih napitaka, Turci najee
piju crni aj ili aj od jabuke. Tokom
vrelih letnjih dana nita im ne moe
zameniti hladni ajran (slani retki
jogurt) ili svee ceeni sok od nara,
kupine, maline

MESTA KOJA OBAVEZNO MORATE DA DOIVITE PUTUJUI APENINIMA
Italija - zemljaTOP 5
arolije i arma
Italija je zemlja turizma ili prva zemlja turizma u svetu koju godinje poseti vie od 17 miliona
turista. Zemlja lepote i arma, razliitosti i uzbudljivosti, istorijskog bogatstva i naslea, prirodnih
uda Italiju okruuje pet mora i jo puno toga to svakog ko je poseti primorava da ovom
zemljom od bogatog severa do neponovljivog juga putuje irom otvorenih oiju. Najpre vas
ostavi bez rei a onda pretvara u oduevljenog pripovedaa
SICILIJA
Arhajska lepota
terra sente
Sicilija, najvee italijansko ostrvo, oarava egzotinim
mirisima, jakim bojama i udesnom svetlou. Sa
klasinim grkim hramovima, normanskim katedral-
ama i baroknim palatama, svojevrsni je muzej arhitek-
tonskih stilova.
Na obodu Evrope i u sreditu Sredozemnog mora, od
pamtiveka privlai avanturiste. Arhajska lepota terra
sente, kako je nazivaju Sicilijanci, raj je za hedoniste.
Plae Jonskog i Tirenskog mora, jednako fascinantna
priroda i ljudi, uz haotian i emocijama nabijen ivot
na ulicama Palerma ili Katanije, ine je dramatino uz-
budljivom destinacijom za odmor i sva druga zadovoljst-
va. Gatronomska kuhinja, dobra vina, zanosna muzika i
neodoljiv arm Sicilijanaca uinie vae letovanje na
ovom mediteranskom ostrvu nezaboravnim.
NAPULJ
Carstvo uzbuenja i
posebnosti
U Napulju je i muzika, ba kao i sve drugo, posebna.
Ne samo u onoj kui na ijoj sceni su pevali Marija Kalas
i Pavaroti, ve i u svakom kutku napolitanske prestonice
ije papagajske boje fasada bude oko jo s puine mora.
Kad sluate ono to je njihovo, ba njihovu muziku,
imate utisak da je taj napolitanski jezik izmiljen s nam-
erom da pesme koje se pevaju budu tunije i od samog
ivota koji se na isti nain, utisak je, dogaa vekovima
unazad. Video je to i na svoj nain doiveo ak i slavni
Gete. Video i ostao bez daha. Njegovo raspoloenje sve-
lo se na utisak s reenicom: Vidi Napulj i umri. Vredi i
umreti u ovom gradu, pa i za njega umreti, ali je nekako
lepe sve parafrazirati iz puno razloga i zakljuiti: Vidi
Napulj i uini to ponovo, uvek kad moe. Ima u tom
gradu neto to nigde na drugom mestu ne postoji. I
bez obzira koliko je na prvi pogled sve nehajno u svakoj
pori, zapravo je sve uzbuujue i posebno.

LIGURIJSKA RIVIJERA
inkve tera
- svet iz mate
Ligurijska rivijera je jedna od najlepih
regija evropskog dela Mediterana i jedna
od 20 regija Italije. Protee se du sever-
nih obala Tirenskog mora i, polazei od
enove prema jugu, zauzima prostor
od 320 kilometara. Glavni grad regije je
enova, a vea mesta su La Specija, Savo-
na i Sanremo. Ipak, ukras je inkve tera (pet
naselja), ataktivna i apsolutno romantina
naseobina na egzotinom lokalitetu na
ijem su ekskluzivitetu snage udruili
priroda i sam ovek pretvarajui ovaj deo
zemaljske kugle u neponovljivi svet iz
mate. Tih pet ribarskih naselja otkriveno je
pre relativno kratkog vremena i danas su
turistika atrakcija koja se ne zaobilazi
RIM
I istorija i stil ivota
Kad nestane Rim nestae i svet. Mogue da je
i tako. Jedna druga legenda pak kae da ako se
uzme malo peska oko rimskog Koloseuma i stavi
pod jastuk - ivi se veno. Ne morate da prov-
eravate da li je tako. Ali nemojte ni da sumnjate.
Umesto toga priutite sebi odlazak u veni
grad i - uivajte. U lepoti, istoriji i stilu ivota.
Rim ima Koloseum, panski trg, Fontanu di
Trevi, Pjacu Venecija, Trg Svetog Petra, Vatikan
sa Sikstinskom kapelom i jo mnogo drugih
znaajnih spomenika: Forum, Pantenon, Tra-
janove stubove, Rimske katakombe, karakalan-
ska kupatila... Rim ima i 2,7 miliona stanovnika,
reku Tibar, filmski grad zvani ineita... Rim je i
mnotvo muzeja, galerija, pozorita, restorana i
prodavnica ispred ijih izloga zastaje dah. Rim
je i grad ulinih preprodavaca, vrlo upornih i
ponekad agresivnih prosjaka i skitnica... Rim je
takoe moderan i kosmopolitski grad.
Ulica Kavelo u gradu ljubavi

Verona je, pre svega, grad ljubavi. Grad Romea i Julije,
ija je iskrena ljubav s traginim krajem, ovekoveena
u nenadmanoj drami Vilijema ekspira. Nije tajna da
gotovo svaki od tri miliona turista, toliko ih zapravo
godinje poseti Veronu, obavezno odlazi do ulice Kavelo
i kue iz 1200. godine u kojoj je iveo legendarni Romeo
Montegi. Ili, do manastira Sv. Franeske u kojem je grob
nesrene Julije Kapuleti. Tradicija je da se, osim buketa
cvea, na grobu ostavi i lina poruka...
Verona se ponosi i svojim crkvama, odnosno manastir-
ima. Najatraktivnija je svakako crkva San Zeno Maore,
za mnoge moda i najlepa romanska graevina ovog
dela Italije... Ako etajui prelazite reku Adii, uinite to
na Ponte di Pijetra, bez dileme najlepem mostu Verone.
Na jednoj od obala je i Avgustovo pozorite. Verona ne
bi bila to to jeste da nije njene Arene, monumentalnog
rimskog teatra sa 22.000 mesta, treeg po veliini am-
fiteatra u Italiji s fascinantnom akustikom. Svaka operska
predstava u njoj zaista je neponovljiv doivljaj. Ba kao
to je to i Verona, grad vene ljubavi, sama po sebi.

BAJKAL - JEZERO NESTVARNE LEPOTE
Bistro i plavo
sibirsko oko
Plavo sibirsko oko ili rusko more,

kako se jo naziva, na spisku je batine
Uneska. Takoe, jedno je i od sedam
uda Rusije. Njegovu posebnost i
lepotu poslednjih decenija prepoznaje
sve vie i vie posetilaca. Godinje ga
u proseku vidi vie od 300.000 turista
iz svih delova sveta
KRSTARENJE
BAJKALOM
Polazak je 16. avgusta
Bajkal - ponos Sibira, ukras Rusije. Le-
pota prirode, udesan svet flore i faune,
mitovi i legende, gostoprimstvo s milion
neobinosti. Sve ovo moete doiveti i
upoznati na putovanju koje se pamti za sva
vremena a u organizaciji KonTikija.
Dvanaest dana avionom i brodom. Susret s
Moskvom, doivljaj sibirskog grada Irkuts-
ka I jo mnogo, mnogo toga. Posebnost
ovog bajkovitog aranmana, bez sumnje,
jesu dani krstarenja brodom Aleksandar
Veliki. To je zapravo i jedini pravi nain
da sve lepote Bajkala prenesete u svoja
seanja koja nikada nee izbledeti.
Polazak je 16. avgusta. Dvanaest dana
doivljaja na putovanju avionom i autobu-
som sa smetajem u hotelima sa tri i etiri
zvezdice, odnosno u komfornim kabinama
broda Aleksandar Veliki.
Cena aranmana - 2.690 evra
B
ajkalsko jezero nalazi se u junom delu Takoe, jedno je i od sedam uda Rusije. Njeg- Sa maksimalnom dubinom od 1.637 meta-
Istonog Sibira. Tamnoplava povrina ovu posebnost i lepotu poslednjih decenija ra, Bajkalsko jezero najdublje je na svetu.
jezera, poput safira, umirujue zelenilo prepoznaje sve vie i vie posetilaca. Godinje Osim njega, dublja jezera od 1.000 metara
tajgi, na desetine malih ostrva, mnotvo ga u proseku vidi vie od 300.000 turista iz svih su jedino Tanganjika (1.470 m) i Kaspijsko
ivotinjskih i biljnih vrsta, led prozraan pop- delova sveta. Odmaranje na plai, kupanje jezero (1.025 m).
ut kristala, velianstvene planine, prelepe u najdubljem i najistijem jezeru na svetu, Ne zna se kada je jezero lepe - leti ili zimi.
peane plae i druge lepote ovog podruja plovidba amcem i uivanje u panoramskoj Neki kau da je zimska panorama za nijansu
ine Bajkalsko jezero neprocenjivim darom lepoti okruenja, planinarenje i upoznavanje atraktivnija. U pojedinim delovima jezera
prirode. sa bogatom florom i faunom samo su neke led izgleda poput ogledala. Mnogi ga koriste
Plavo sibirsko oko ili rusko more, kako od aktivnosti u kojima moete uivati ukoliko za klizanje ili vonju biciklom, a pojedinci
se jo naziva, na spisku je batine Uneska. doputujete na Bajkalsko jezero. etaju nekoliko stotina kilometara i spavaju u
atorima na ledu. Stena je, navodno, Angari pala na grlo. Do dananjih dana odrala se legenda o car-
Led, meutim, ponekad moe i da pukne. Umirui, plakala je i molila da joj da malo skom blagu nestalom negde u sibirskim ste-
Kada je veliki mraz, pukotine ga rasecaju na vode i oprosti, a umesto vode dobila je oeve pama ili na dnu najstarijeg i najdubljeg jezera
razliitim podrujima. Duina ovih pukotina suze. Hiljadama godina od tada, voda Angare na svetu. Podmornica Mir 2 je 2014. uronila
je od 10 do 30 kilometara, a irina je od dva pomeana sa Bajkalovim suzama uliva se u na 420 metara dubine, ali njena mehanika
do tri metra. Pukotine svake godine nas- reku Jenisej. ruka nije uspela da dohvati predmete uoene u
taju na priblino istim podrujima jezera, a Druga legenda kazuje da je za vreme Prvog jednoj od veih pukotina na dnu jezera.
zahvaljujui njima ribe u jezeru ne umiru od svetskog rata, otprilike polovina zlatnih rezer- Druga saga kazuje da je jedna ruska pod-
nedostatka kiseonika. vi carske Rusije (505 tona zlata u polugama) mornica na 700 metara dubine naila na de-
Postoji legenda da je Bajkal bio starac sa 336 prebaena iz Sankt Peterburga u jednu banku love eleznikog vagona iz vremena revolu-
sinova i jednom erkom, rekom Angarom, koja u Kazanu, bivu tatarsku prestonicu. U av- cije. Pojedini strunjaci pretpostavljaju da bi
istie iz jezera. Surovi, strogi Bajkal navodno je gustu 1918, nepuna dva meseca nakon to su to mogli biti ostaci voza kojim je belogarde-
nameravao da je uda za Irkuta, a ona se zalju- boljevici u Jekaterinburgu pobili carsku poro- jski admiral Kolak 1919. godine prenosio
bila u Jeniseja. dicu, zlato je poslato u Omsk, u Sibiru, gde se carsko zlato, povlaei se u Sibir pred Crven-
Dok je otac spavao, Angara se jednom iskrala nalazio generaltab belogardejaca. om armijom
i pobegla sa svojim voljenim. Kad se Bajkal pro- Sa nadiranjem boljevika preko Urala, zla- Ovo su samo delii pria o misterijama Bajka-
budio i video da je erka otila, pobesneo je. to je transsibirskom eleznicom poslato jo la, jezera koje je ogromno kao more a duboko
Orkanski vetar je dizao ogromne talase, lomio istonije, u Irkutsk, na Bajkalskom jezeru. Kada kao okean. Moda ba zbog ovoga Bajkal vai
drvee, zveri su se razbeale, a ribe pobegle na je, nakon Kolakovog poraza, Crvena armija za jedno od najveih prirodnih uda sveta. Ono
dno jezera. ak je odlomio stenu s planine i ba- preuzela blago, nedostajalo je oko 180 tona to je sigurno jeste to da je Bajkal u svakom
cio za odbeglom jedinicom. zlata. smislu jezero nestvarne lepote.

Ime znai - bogato jezero
1. Ime Bajkalskog jezera dolazi iz tatarskog jezika - bai-kal, to u
prevodu znai bogato jezero. Bajkalska regija, podruje oko jezera, sastoji
se od pet rezervata, tri nacionalna parka, 25 ivotinjskih rezervata i vie od
200 spomenika prirode. Sudei prema tim brojkama, ovaj deo ruske prirode
uspeno je sauvan od razorne ljudske ruke.
2. Bajkalsko jezero nije samo najdublje i najistije jezero na svetu. Ono

je ujedno i najstarije jezero na naoj planeti (25 miliona godina) i jezero koje
sadri oko jednu petinu svetskih zaliha slatke vode i devet desetina ruskih
zaliha. Jezero je dugako 636 km, iroko 80 km, maksimalna dubina iznosi
1.637, a srednja 744 metra.
Zanimljivo je da se dubina jezera neprestano poveava zbog udaljavanja
tektonskih ploa. Iz istog razloga na dnu jezera izbijaju mlazevi vrue vode.
Povrina Bajkala iznosi vie od 31.400 km, to je priblina povrine Belgije.
Voda Bajkalskog jezera toliko je ista da se moe videti u dubinu jezera i do
40 metara.
3. U Bajkal se uliva 336 reka i potoka, a iz njega istie samo reka An-
gara. U vodama Bajkala je i 27 ostrva od kojih je najpoznatije i za turiste
najprivlanije ostrvo Oljhon. Zbog niza neobinih biljnih i ivotinjskih vrsta
koje su deo bogatstva flore i faune, Bajkal mnogi nazivaju i ruskim Gala-
pagosom.
4. Osim to je prepoznatljiva po svojoj kristalnoj istoi, voda Bajkalskog

jezera neobino je bogata kiseonikom. U nekim drugim jezerima voda na
odreenoj dubini ne sadri kiseonik zbog ega veina organizama ivi blie
povrini.
U Bajkalskom jezeru postoje uspravne i vodoravne struje zbog kojih se voda
mea i tako omoguava da kiseonik stie do samog dna jezera. Zahvaljujui
ovoj pojavi celo jezero vrvi od ivota. U jezeru ima preko 2.000 vrsta ivih
organizama. U endemske vrste ubraja se ak 848 ivotnijskih vrsta, te 133
biljne vrste.

BALI - DESTINACIJA KOJA PLENI PANJU
uma
majmuna
kao lokalno
svetilite
Glavni grad Balija je Denpasar, u kome

su smeteni svi organi vlasti kao i
veina univerziteta, dok je kulturni
centar ostrva Ubud. Nalaze se na
svega 40 kilometara jedan od drugog
B
ali je skoro neprimetna zelena mrlja na mapi sveta. Ostrvo bo-
gova. Ili samo jedno od 17.000 ostrva Indoneanskog arhipela-
ga sa oko 20.000 hinduistikih hramova. Iako ima svega tri i po
miliona stanovnika, to je zanemarljiv procenat indoneanske
populacije od oko 250 miliona iz ekonomskog ugla, Bali je zahvaljujui
turizmu uz Dakartu epicentar indoneanske privrede.
Bali je autentian i apsolutno razliit od brojnih svetskih letovalita
u kojima su bezlini hoteli nanizani du obale. Moda je zato i tako
privlaan. Oni koji jednom ovde dou, rado se na Bali vraaju. S ra-
zlogom. Stanovnitvo je gostoljubivo, nasmejano i drueljubivo. Bro-
jni hramovi i jo brojnije skulpture bogova daju boravku na Baliju di-
menziju vie. Naikane plantae voa, visoravni i termalni izvori, plus
kristalno ista morska voda, ukusna hrana i jo puno toga ine odmor
na ovom ostrvu oputajuim i zanimljivim.
Glavni grad Balija je Denpasar, u kom su smeteni svi organi vlasti kao
i veina univerziteta, dok je kulturni centar ostrva Ubud. Iako se nalaze
na svega 40 kilometara jedan od drugog, Denpasar i Ubud su se razvili
u dva grada toliko razliita da boravak u njima ne ostavlja utisak da ste
preli tako malu razdaljinu.
Denpasar je glavni urbani centar Balija sa populacijom od pola mil-
iona stanovnika. U pitanju je administrativno i univerzitetsko sedite
Balija, ali i centralno mesto za izuavanje tradicionalnih balineanskih
plesova. Iako se grad nalazi na obali i nema plau poput
Barselone ili Tel Aviva, na svega petnaestak minuta vonje
motorom, koji je glavno prevozno sredstvo u go-
IZDVOJENO IZ PONUDE tovo svim gradovima Indonezije, stie se
do nekih od najpoznatijih letovalita
na svetu.
Plae Kute, Seminjaka i Legia-
na prostiru se juno od grada i
predstavljaju pravi raj za surf-
Polazak 15. maja ere, zbog ogromnih talasa koji
ih zapljuskuju, ali takoe i za
arolija Balija je nadohvat ruke. KonTikijev sve one koji uivaju u odmoru
ovoproleni aranman za ovo tropsko ostrvo u hotelima obraslim tropskim
ima planirani polazak ve 15. maja. Re je o rastinjem i blizinom velikog
putovanju od 11 dana sa osam noenja. broja restorana, SPA centara i
Smetaj je u hotelu Patra Jasa Bali Resort & oping molova.
Villas 5* na bazi noenja s dorukom. Hotel Ako tragate za mirnim i udaljenim
okruen tropskom batom nalazi se na junoj mestom, s jednim od najlepih pogleda
obali ostrva. Sjajan je spoj tradicionalnog i na kristalno isto more, nedaleko od Kute
modernog nalazi se plaa skrivena od veine turista koja se zove
Bingin. Nju uglavnom poseuju surferi koji pratei ta-
Cena aranmana 1.260 evra lase oko sveta nezaobilazno poseuju Bali. Smetaj
na ovoj plai je jednostavan i ine ga svega nekoliko
kua koje su rasporeene tako da deluju kao da lebde
u vazduhu iznad mora ili vise sa stene koja se strmo podie iznad plae.
Ubud, gradi u kom ivi svega 30.000 stanovnika, okrenut je umet-
nosti i meditaciji. Skriven meu pirinanim terasama koje su jedan od
simbola Balija, Ubud je magnet za turiste, ali i za sve one koji u nekom
trenutku poele da se presele na Bali. Jedna od veih atrakcija loci-
rana na obodima grada jeste uma majmuna, koja se smatra jednim
od lokalnih svetilita i u kojoj se nalazi hram mrtvih - Dalem Agung
Padangtegal. Do njega se stie nakon due etnje kroz umu u kojoj ste
okrueni stablima kakaoa i rambutana iji plodovi vise iznad vaih gla-
va. uvari ume su majmuni koji e vas neumorno pratiti celim putem,
ukoliko sa sobom ponesete hranu.
S druge strane, u samom gradu ljubitelji tradicije, kostima i plesa
mogu uivati u brojnim koncertima tradicionalnog gamelana sastav-
ljenog od udarakih instrumenata, kao i itavom nizu balineanskih
plesova i arima lutkarskog pozorita.

Pet prazninih pravila
Proslave na Baliju su uvene po koliini buke koju proizvode. Veliki broj ceremonija prolazi praen
tradicionalnim plesovima i muzikom gamelana koji svojom glasnou ne samo da u potpunosti
okupiraju prostor u kom nastupaju, ve se mogu uti i oko scene. Ipak, svoju Novu godinu, Njepi,
Balineani proslavljaju u potpunoj tiini. Balineanska nova godina se obeleava krajem februara
ili poetkom marta prema njihovom lunarnom kalendaru, a kao uvod u Njepi, poznat pod imenom
Dan tiine, u selima irom ostrva se priprema velika proslava. Ovo je jedan od najvanijih prazni-
ka, te se njegovom pripremanju pristupa mesecima, kada svaka kua ili grupa prijatelja pone da
pravi ogo-ogo. Ta demonska statua napravljena od trske i papira esto je ogromna a simbolizuje
duhove i negativne elemente prisutne u selu. Tako, dan pre poetka Njepija, u selu ili gradu orga-
nizuje se parada, gde svi iznesu na ulice svoju statuu i zajedno sa ostalima krenu do
najblie plae. Usput se iznose i statue bogova koje svaka porodica poseduje,
kao i ponude, tj. rtve bogovima, koje su uvek biljnog porekla. Sve je
praeno glasnom muzikom i plesom. Kada parada pristigne na
plau u veernjim satima, ogo-ogo, koji su inae uraeni sa
dosta truda, tada se spaljuju, to treba da dovede do nove
ravnotee bogova, prirode i oveka. Nakon ovog rituala,
odlazi se kuama i u est sati sledeeg jutra poinje
Njepi. Tog dana, na snagu stupa pet zabrana - zabra-
na rada, putovanja, paljenja vatre, telesnih uivanja i
zabrana hrane koju potuju nejreligiozniji. Ovaj dan
treba da bude posveen meditaciji i samospoznaji.
Zanimljivo je i to to ni turisti nisu na potedi ovog
pravila i to apsolutno niko ne moe da izae na
ulice ili plae tog dana. ak je i aerodrom zat-
voren i samo hitni sluajevi ili ene koje su pred
poroajem mogu biti izuzeti.
Njepi se okonava idueg dana, takoe u est
ujutru. Novi dan predstavlja dan susreta sa
blinjima i dan uzajamnog opratanja na sa-
mom poetku nove godine. Bez sumnje, ovo
iskustvo ne ostavlja ravnodunim one koji se
neoekivano nau usred njega i pogotovo bez pla-
na ta raditi sledeeg dana.

Misterija jednog hrama
Verovatno najlepi i najzanimljiviji hram na Baliju nalazi se uz samu obalu,
nadomak grada Tabanana, 20 kilometara od Denpasara. Jedan od sedam mor-
skih hramova, Tana Lot je podignut u 15. veku na malom ostrvu-steni, koje je,
prema legendi, hinduistiki svetenik Nirarta prepoznao kao sveto mesto. Ovaj
hram, kojem je dao ime Tana Lot, to na balineanskom jeziku znai zemljite
u moru, namenio je oboavanju bogova mora. Danas se ne moe ui u hram,
a ranije je bilo mogue doi do njega u trenucima kada nastupi oseka i tako os-
lobodi klizavi put koji vodi do ulaza. Meutim, moete posetiti sam lokalitet, op-
koljen prodavcima suvenira i turistima, osim ukoliko nemate sree da doete u
periodu kine sezone, kada je broj prvih, a naroito drugih, znaajno manji. Od
kada je nastao, ovaj hram je bio inspiracija mnogim legendama. Prema jednoj
od njih, ostrvce na kojem se nalazi uvaju morske zmije od zlih duhova, dok
najvea meu njima, navodno boravi u maloj peini, obezbeujui hram od
neprijatelja koji bi mu mogli naneti tetu. Druga, romantina legenda kae da
ukoliko posetite Tana Lot sa svojim partnerom ili partnerkom sa kojim niste u
braku, vaa veza e se ubrzo nakon toga okonati, to se u sluaju autora ovih
redova i dogodilo. Da li je to dokaz o istinitosti ove legende?
Moda. Uostalom, nije li lepota legendi,
osim u mistinosti, takoe u
njihovoj neproverljivo-
Mnotvo sti.
atrakcija
Meu ostalim atrakcijama koje ovo ostrvo nudi je
jo mnogo drugih, poput ronjenja, posete oblinjim
ostrvima sa belim plaama i bogatom faunom oko
morskih grebena sa prozirnom vodom, poseta jednom od
dva aktivna vulkana, batama sa orhidejama, termalnim
izvorima i tako dalje... Danas je Bali u viestrukoj opasnosti.
Jedna od njih je svakako globalno zagrevanje koje preti da
potopi ovo maleno ostrvo; druga opasnost jeste njegova
sve vea transformacija pod naletima turista. Uprkos
tome i cunamiju koji je pre nekoliko godina naneo
dosta tete, Bali kao i mnogobrojni hoteli na
njemu ne silaze sa top lista najprestinijih
turistikih magazina i pregleda SPA
centara sveta.

ZAPIS SA BOANSTVENIH FILIPINA
Zemlja najsrenije
sirotinje sveta
Manila je glavni grad

Filipina. Ima 12 miliona
stanovnika, reku Pasig i
prugu od koje
poinje
INDONEZIJA sirotinjska
Poleemo 15. maja etvrt
Indonezija i Bali - interkontinentalno
putovanje, 11 dana s osam noenja. Po-
lazak je 15. maja iz Beograda. Leti se do
Amsterdama, zatim se let posle krae
pauze nastavlja za Singapur odakle se
leti do Denpasara...
Sunanje, kupanje, uivanje... Izleti
koji se ne zaboravljaju, kultura i zemlja
koju vredi upoznati. Smetaj u hotelu
Patra Jasa Bali Resort&Vilas 5* na bazi
noenja s dorukom. Lokacija - na
korak od svih zadovoljstava...
CENA ARANMANA -
1.260 EVRA PO OSOBI...

D
rava Filipini ima preko 80 miliona katoliku veru. Kao neizbrisiv peat ostae i jo I pored svega, stanovnici ovih egzotinih os-
stanovnika. Geografski pripada jugo- neto to e Filipinci svesrdno prihvatiti: sijesta trva ne kriju svoju naklonost prema Americi iji
istonoj Aziji i sastoji se od 7.107 (podnevni odmor), fijesta (festival) i manjana jezik govore teno, ba kao i domicilni, taga-
ostrva razbacanih u morskom pros- (sutra, a kad doe sutra, opet bude - manjana i lok. U lokalnoj tampi svakodnevno se moe
transtvu. Najvee i najnaseljenije je ostrvo Lu- tako unedogled). proitati oglas u kome odreena agencija za
zon, neto manja su Palavan, Sebu i Mindanao. Filipinci su stalno pokuavali da se oslobode odreenu sumu pezosa garantovano sreuje
Prekrivena tropskim umama, sva su vulkan- kolonizatora. To im je uspelo tek 1898. godine papire za privremeni ili trajni odlazak Filipinaca
skog porekla. kada je izbio pansko-ameriki rat. Naalost, u Ameriku.
Filipinci su narod malajsko-polineanskog njihova nezavisnost je kratko trajala. Mirovnim Manila je glavni grad Filipina. Ima 12 miliona
porekla. Egzotini arhipelag otkrio je Magelan ugovorom pripali su pobedniku - SAD! Sledeih stanovnika, reku Pasig i prugu od koje poinje
1521. kada je sa svojom ekspedicijom prvi put 50 godina Filipini su amerika kolonija, prva i je- sirotinjska etvrt. Prostor izmeu daara i
oplovljavao zemlju. Posle njega dolazi dina u istoriji Amerike. Tako je bilo sve do juna kuica sa limenim krovom ispunjen je mnotvom
Miguel Lopez Delagaspo, koji sa 1946. kada su Filipini dobili nezavisnost ali su goliavih Filipinaca i bosonoge dece koja sva-
svojom armadom osvaja os- amerike baze ostale sve do 1991. kodnevno ispraaju i doekuju vozove.
trva i namee im pansku Amerikanci su podigli ekonomiju na vii ste- Paradoksalno zvui izjava domaina da su
kolonijalnu vlast. pen i dali slobodu u obrazovanju. Meutim, ba oni najsrenija sirotinja na svetu i sa izves-
panci ostaju na kada su hteli da produe zakup svojim bazama, nom dozom revolta naglaavaju da ih je drava
ostrvima etiri Filipinci su im - podigli cenu! Preko ove drskosti bezbroj puta preseljavala u pristojne stanove
veka. Novoos- uvreeni Jenkiji nisu mogli da preu. Odbili radnikih naselja. I da je to uvek bilo bezuspeno
novanoj koloni- su da to plate i demonstrativno su otili kui. jer su se posle jedne ili dve noi provedene tamo
ji daju novo Ushieni gestom poslednjeg kolonizatora, Filip- svi opet vraali na svoju prugu.
ime, po svom inci su mesecima slavili. Ali, Ameri su bili uporni. Stara Manila podsea na vremenu damu u
kralju Filipu Sledee godine su Filipincima ponudili basno- poutelim ipkama... Oguljenih fasada, gotovo
II, a narodu slovnu sumu oni su im se pobedniki nasme- da svaka palata pripoveda o prohujalom vre-
n a m e u jali u brk i ponudu odbili! menu.
Impozantna i otmena zgrada Muzeja ima
znaajne veze sa imenom gospoe Imelde Mar-
kos, prelepe supruge nekadanjeg filipinskog
predsednika Ferdinanda Markosa.
Istog dana kad je postala prva dama naredila
je da se svi muzejski eksponati izbace i da se
umesto njih izloi 300 pari njenih cipela i 2.500
haljina. Upravo za vreme vladavine Markosovih
svet je najvie saznao o Filipinima! Ova kontro-
verzna porodica bila je poznata po politikom,
a jo vie po raskalanom i rasipnikom ivotu
u palati Malakanjang, koja je prethodnih godina
bila rezidencija panskih guvernera i filipinskih
predsednika.
Nekoliko blokova dalje je ulica u kojoj se pro-
daje prasetina. uvena filipinska! Prasii, svi
isti kao da su blizanci, dobro peeni i poreani
na desetak ranjeva naslonjeni na zid uveliko
ekaju muterije.
Da bi bili ukusni i dobili hrskavorumenu Polovinom 16. veka (1572) na relaciji Manila-
koicu, peku se u specijalim furunama koje me Meksiko, jedanput godinje kretala se impo-
na prvi pogled podseaju na kadu ili korito pri zantna drvena laa. Prethodno su u njenu
emu se sve vreme prelivaju - kokosovim mle- utrobu moreplovci danima ubacivali ogromne
kom. bale svile, tone porcelana i dakova sa crnim
zlatom kako su u to doba nazivali zaine.
Prolazei Scile i Haribde, tajfune i morske
Mauzolej sa potanskim oluje, posle nekoliko meseci galija je uspela
da pristane uz meksiko tlo. Oduevljeni
sanduetom ponudom, meksiki kupci su preuzimali
U Manili ivi samo 3% Kineza. Saznali smo, robu i kavaljerski plaali srebrom i zlatom.
takoe da je Kinesko groblje neizbeno u Suma je bila dovoljna da stanovnici Intra-
programu svih turistikih vodia. im smo murosa lagodno ive godinu dana. Trgov-
autobusom skrenuli du irokih aleja odmah ina se irila, pa je filipinska galija poela
nam je sve bilo jasno. da odlazi i u druge zemlje.
Sa obe strane u beskraj su nanizani mau- Uspostavljajui kontakte sa raznim
zoleji! Ne obini, ve sa dva ili tri sprata. Svaki narodima, posebno sa onim slobodnim i
od njih ima dnevnu i spavau sobu, kuhinju i bez kolonizatora na leima, meu Filipinci-
kupatilo, pa ak i - potansko sandue! ma poinje da se razvija svest i o sopstvenoj
slobodi.
Mila STAREVI
Nedaleko od obale Pacifika, u velikom parku

nalazi se velianstveni spomenik legendar-
nom borcu za nezavisnost Filipina. Na tamnom
mermeru su uklesane samo tri rei - Doktor
Hoze Rizal.
Nacionalni heroj Filipina, tridesetpetogodinji
lekar, zajedno sa istomiljenicima, osnovao je
Pokret za osloboenje od panskog koloni-
zatora. Naalost, ubrzo je uhapen i baen u
tamnicu tvrave Santjago. No pre pogubljenja
(30.12.1896) napisao je pesmu Poslednje zbo-
gom. Upuena je filipinskom narodu sa poru-
kom da se ne predaje. Prevedena je na mnogo
jezika, pa ak i na srpski.
Staru etvrt krase parkovi, a posebno restora-
ni u kolonijalnom stilu. Strmim drvenim ste-
penicama popeli smo se u - 18. vek! Polumrak
i drveni pod, ipkaste draperije, odsjaj sunca u
ogledalu, nehajno ostavljen al i tek postavljen
sto sa sveom titravog plamena. U tom tihom i
sveanom ambijentu minulog uli smo i priu o
galiji

Pagsanjan vodopadi
Borokaj ili Pagsanjan vodopadi nalaze se u brdima juno od Manile. Jednom ne-
tamo gde se i deljno Hoze vozi turiste do vodopada. To mu je jedina zarada. Malo, kae,
zbog toga ne moe da se oeni dok ne nae jo neki posao.
sunce kupa u Motor menja zvuk, reka se suava u klanac. Upadamo u brzake, amac
tirkiznoj vodi se krivi, samo to ne udari o stenu to tri sa dna. Hoze iskae, nogom
se odupire o nju, talas sa strane nas zapljuskuje i puni dno vodom. Opet
Za Filipince kau da su brzaci, pa iroka reka na ijoj se povrini ogledaju tropske ume. Mir i ptiji
hrianstvo dobili od Evropljana, huk, ubor, lepet krila... Nebo se belasa izmeu umom obraslih vrhova...
pragmatinost od Amerikanaca i Stiemo. Mokri i bosonogi penjemo se na stene u pliaku. Ugledah
spiritualnost od Azijata! Da je izreeno vodopad - uz zagluujue huanje, visoka penuava zavesa stropotava
istina potvrdio je boravak na rajskom se preko ulaza u peinu. Tranim splavom u nju idu samo najhrabriji. Po
arhipelagu. povratku dobijam sertifikat u kome pie da je: Mila Starevi bila dovoljno
Azijen spirit slee na malu pistu ostrva hrabra da savlada brzake Pagsanjan.
Katiklan. Nedaleko je obala sa koje se ukrca-
vamo na brodi. Uz pomo toplog vetra, stiemo na
Borokaj, jedno od filipinskih ostrva snova.
eir, longi i papue, pa krenite du plae!, sa irokim
osmehom i na solidnom engleskom jeziku savetuje nas
debeljukasti uvar plae Filipinac Bili.
Na Borokaju je sve filipinski ljupko - deca, ene, ljudi, ptice,
kue, bate, koljke, pirina, polja Obala ima beli pesak, isto
more i piroge - ribarske amce sa skijama sa strane. Po danu
je naikana niskim tezgicama sa mnotvom ogrlica, narukvica
i ukrasa od koljki.
A po noi... Oko ponoi obala postaje glavna promenada
belosvetskih turista udeenih i napirlitanih za sve vrste provoda.
U grupi, ili pojedinano, ta nepregledna kolona eta pranjavim
putem.
A suprotno od tamne mase mora, doekuju ih sjajni, bljetavi i
tesno zbijeni restorani, kafei i barovi. Uz muziku koja na sve strane
treti i mea se sa toplim veernjim vetrom koji dolazi sa mora,
najbolje je sesti i u neki kamajan, tradicionalni restoran gde nema
escajga ve se sve obavlja prstima! Ako vam se ne jede, zakoraite
sa druge strane palmi, iza kojih je plaa i lealjke. Smestite se na
jednu i, uz odsjaju svetla po mokrom pesku, posmatrajte etae
lokalnog stanovnitva.

KUBA JE NAJVEE KARIPSKO OSTRVO ALI I TURISTIKA ATRAKCIJA
Tamo gde
se svira
zanosna
salsa
U
ivanje uz Gvantanameru, Moito
i Daikiri, uz pirina sa crnim pa-
suljem, jastoge ili prasetinu na aru i
pravu cigaru jeste ono to moete da
priutite sebi u bilo koje doba godine samo i
jedino na Kubi, najveem karipskom ostrvu.
Tamo se svira i zanosna salsa, uiva u klubu
Tropikana, ispija pie u uvenom hotelu Na-
cional uukanom na breuljku Taganana, s
kojeg je pogled fascinantan.
Ovo su, naravno, samo fragmenti iz bro-
jnih pria koje kazuju da upravo zato treba
doiveti Kubu, odnosno Havanu u svoj njenoj
nevinosti ...
Prestonicom Kube dominiraju suprotnosti,
male kue naspram visokih ureenih zgrada,
uz pansku arhitekturu koja daje nevidljiv
peat glavnom gradu. Havana je i siromatvo
kakvo se retko gde moe sresti, ali siromatvo
koje ivotu ne moe nita... Puno toga na
Kubi zapravo poinje u Havani, ali se tu i ne
zavrava.
Za posetioce iz Evrope, gotovo
sve sa ime se sreu na Kubi je
izuzetno. Poev od bogate
prolosti u kojoj su jedni
pored drugih nali mesto
panski konkvistadori,
karipski gusari, crni ro-
bovi, belosvetski trgov-
ci, ameriki magnati i
mafijai, domai dikta-
tori i revolucionari... Tu su
i udesni gradovi u ijim se
zdanjima esto sreu uspele
kombinacije razliitih stilova,
meu kojima se naroito istie
Havana - istovremeno velegradski

dinamina i starinski romantina sa svojom
kolonijalnom arhitekturom.
Ipak, ono to danas Kubu ini apsolutno
posebnom su njeni ljudi. Podjednako mladi
kao i stariji, beli ili crni, uvek su nasmejani,
prijateljski raspoloeni i iznenaujue dobro
informisani i obrazovani. Svoju visprenost i
snalaljivost iskazuju na najneobinije naine
Tamo se svira i prilagoavajui se ekonomskim i drutvenim
zanosna salsa, uiva prilikama kubanske svakodnevice koja je tol-
iko specifina da i sama predstavlja atrakciju.
u klubu Tropikana, Kuba je i fascinantno letovalite Varadero.
More, ritam i oputenost na kubanski nain
ispija pie u zadovoljava svaku elju za dobrim provodom
uvenom hotelu i zabavom... Vrelo sunce Kariba, duge peane
plae umivene vodama toplog tirkiznoplavog
Nacional mora kao i raskona priroda daruju odmoru
dimenziju vie. Jo ukoliko se prepustite i dru-
uukanom na gim uivanjima poput ispijanja koktela...
breuljku Taganana, Kokteli su mali zatitini znak ovog podne-
blja. A zato su na Kubi ba ono pravo razlog
s kojeg je pogled je uveni kubanski rum po kojem je ova zem-
lja poznata jo od 16. veka. Rum je alkoholno
fascinantan pie dobijeno destilacijom fermentisanog
soka eerne trske i melase kao proizvoda
eera. Ekstra star, stari zlatni i svetli suvi su tri
vrste kubanskog ruma koje ceni ceo svet a na-
jpoznatiji kokteli koji su od ovog ruma prave
su Daikiri, Kuba Librre Mojito, Kubano i
Golden sends.
Kuba, trebalo bi i to da znate, proizvodi i
najbolje cigare na svetu. Svet za sve moda i
ne bi znao da Kristofer Kolumbo, koji je otkrio
Kubu, nije sa Kube poneo duvan i tapie od
duvana. Tako je planetarno upoznata ova
nezdrava navika a Kuba zaradila silne dolare
prodajui najskuplje i najpoznatije cigare:
Havanu i Kohibu...
NA PUTU SVILE
Mistini arm
Uzbekistana
U
zbekistan se moe predstaviti i samo deli razglednice udesne zem-
na ovaj nain: drava u sre dnjoj lje bogate istorije i kulturnog naslea u
Aziji bez izlaza na more. Ili ova- koju je, zahvaljujui Arapima, islam sti-
ko: jedna od 15 drava nastalih gao jo u osmom veku. Za istoriju je ne-
raspadom SSSR. Za neke je moda i ovo zaobilazna injenica i da je od 13. veka
zanimljiv podatak: Uzbekistan je prva bila deo drave monog Dingis-kana...
drava u ovom delu Azije u kojoj su, Na putu svile, u ovom broju Sveta na
posle raspada SSSR, formirane amerike dlanu, posetiemo dva prelepa grada
vojne baze... Sve nabrojano je, naravno, Uzbekistana: Buharu i Samarkand.

Po veliini Buhara je
peti grad
Uzbekistana, ali i
jedan od najveih na
putu svile. Pogled sa
minareta damije
Kalan pamti se za
sva vremena
Buhara kao i svuda, da nebo obasjava zemlju i sve na Atrakcija je Kalan damija sa 208 stubova i
njoj. 288 kupola. Potie iz 16. veka i moe da primi
Grad mistinog arma. U jednom trenutku Po veliini Buhara je peti grad Uzbekistana, 10.000 ljudi. Prepoznatljiva je i po udesnoj
bio je i glavni grad drave da bi u 10. veku ali i jedan od najveih na putu svile. Pogled akustici. Minaret Kalan, graen u 12. veku,
postao veliki nauni, kulturni i religiozni sa minareta damije Kalan pamti se za sva najstariji je deo kompleksa. Predstavlja nev-
centar. Grad muzej, stub islama. Legenda vremena. Cela Buhara vidi se kao na dlanu. erovatan graevinski poduhvat. Visina od 47
kae da je toliko bio velianstven, bljetav i Medrese, damije, bazari, hanovi i mauzoleji metara donela joj je epitet najvie graevine
raskoan, da je od tada nastalo verovanje da navode na pomisao da je 1001 no napisana u centralnoj Aziji. Pria kae da je ovim mina-
svetlost iz svete Buhare obasjava nebo a ne, ba ovde a ne u Persiji. retom bio fasciniran i sam Dingis-kan, koji
ga je potedeo od razaranja.
Letnja palata je takoe atrakcija za tur-
iste. Zovu je jo i palatom meseca i zvezda.
Graena je poetkom prolog veka i pred-
stavlja meavinu islamske i ruske umetnosti.
U njo su zasvetlele i prve sijalice u Buhari.
Zanimljivo je da ima prozore u obliku srca.
Mada je u mnogo emu udesna, ima onih
koji ovu graevinu komentariu kao prepli-
tanje dobrog ukusa i kia.
Da ste na putu svile dokaz je i deo grada u
u kojem jo uvek postoje dudovi, neobinih
grana i kronji, stari nekoliko stotina godi-
na...
Samarkand
Pria o ovom gradu stara je skoro 2.700 go-
dina. Centralna je taka na putu svile izmeu Bibi-hanum damija
Kine i Zapada. Legenda kae da je sneni Jedan od arhitektonskih bisera Samar-
tigar doao sa planine i u krug se vrteo oko kanda. Sagraena je 1405. Odolevala
jednog istog mesta pa su ljudi odluili da tu je sve do 1897. kada je oteena u
sagrade grad. Svojom lepotom kasnije se razornom zemljotresu. Danas se ine
pretvorio u neku vrstu fascinacije i za neu- pokuaji da joj se povrati nekadanji
moljivog Dingis-kana... izgled.
Registan je centar srednjovekovnog Sa- Pominjemo je zarad udesne legende
markanda. Remek-delo je arhitekture tog koja govori da je Bibi-hanum, Timur-
vremena. Sastojao se od tri velike medrese: ova ena, poreklom Kineskinja, elela
Ulog-begove, erdar i Tla-kari. Ulug-begova da iznenadi mua izgradnjom velike
medresa, sagraena 1420. godine, bila je damije. Arhitekta se meutim ludo
poznata i kao obrazovna institucija. I sam zaljubio u nju i odbio je da nastavi ra-
Ulug-beg bio je u njoj predava. Uila se dove sve dok ga ne poljubi. Ona je to
matematika, filzofija, teologija, astrologija... i uinila. Meutim, od poljupca je os-
Visoka obrazovanost Ulog-bega ogleda tao trag pa je ljubomorni Timur ubio
se i kroz opservatoriju koja nosi njegovo arhitektu a onda dekretom obavezao
ime. Sagraena je 1420. godine (ostaci su sve ene da nose velove preko lica
otkopani 1908). I danas je dostupan instru- kako ne bi svojom lepotom izazivale
ment astrolab koji je sluio za posmatranje mukarce.
poloaja zvezda i sunca.
Za turiste koji poseuju Samarkand poseb-
na atrakcija je Saib pijaca, zapravo najvea
pozornica ivota ovog grada. arenolika
trnica je magnet za fotografe, lovce na su-
venire i naroito vegeterijance pred kojima
je boanstven izbor namirnica za njihovu
trpezu.

FIRENCA - GRAD CVEA NA RECI ARNO
Idilini arm bez

roka upotrebe
L
eonardo da Vini, Mikelanelo, Dona- svoja najvrednija dela. Nema onoga koji je najhrabrije.
telo, Dante ini se kao da su njihove bio u Firenci, a da ga ona na neki nain nije Kada izaete iz katedrale i nastavite dalje,
seni i dalje na ulicama arobnog grada inspirisala. nailazite na uveni trg Pjaca dela Sinjorija
Firence. Iako je Firenca sada moderan Centar sa svim poznatim graavinama na- (Trg vlasti), jedan od najposeenijih na sve-
grad, sa savremenom arhitekturom i prepun lazi se unutar zidina srednjovekovnog grada, tu. Tu vredi popiti kafu, jer taj deo grada
prodavnica, ovde se jo uvek mogu osetiti le- dok je stambeni deo lociran izvan njega, i ni na predstavlja muzej na otvorenom. Tu se na-
pote i ari iz doba renesanse. Uske ulice, po koji nain ne remeti lepotu ovog renesansnog lazi uveni Mikelanelov David (dodue sada
mnogima najlepeg grada Italije, jo uvek dragulja. Katedrala Duomo, Galerija Ufici, vile samo kopija, original se uva na Akademiji),
uvaju taj idilini arm kojim zrae stotinama Mediijevih, Ponte Vekio, kao i mnoge druge i Herkul koji ubija Kasa. Malo dalje nalazi
godina. poznate znamenitosti nalaze se veoma blizu se Neptunova fontana, kao i statua biblijske
Nekada davno, ak u VIII veku pre nove ere, jedna drugoj. ini se kao da ceo grad moete Judite. Sve te skulpture predstavljaju suro-
u predelu koji se sada naziva Toskana naselili da obiete za sat-dva, budui da sve ulice vode vosti, ubistva, odsecanje glave... Pitate se
su se Etrurci. Oni su veoma brzo potpali pod do centra, ali to zaista nije mogue.
vlast Rimljana, a njihove tekovine preuzeli su Da krenemo od katedrale Duomo. Ona je
savremeni Latini. U prvom veku pre nove ere nekako ba u samom centru grada i nikako je
Rimljani su, ba na mestu dananje Toskane, ne moete zaobii, jer od nje mnogima zastaje
osnovali malo utvrenje nazvano Florencija, dah. Puno ime joj je Santa Maria del Fiore,
to je u prevodu znailo grad cvea, Oko i trea je najdua crkva u Evropi. Obloena
utvrenja je nastalo i naselje. I tako je sve je belim, zelenim i ruiastim mermerom sa
poelo... cvetnim dezenima. Projektovana je u stilu
Umetnost i knjievnost cvetali su up- koji se naziva cvetna gotika i zaista izgleda
ravo ovde, u srcu Toskane. Kao da je bilo savreno. Katedrala Duomo, poznata je po
predodreeno da Dante ba u Firenci napie svojoj velianstvenoj kupoli koju je dizajnirao
svoju Boanstvenu komediju, i kao da je ba Bruneleski, a u to vreme bila je najvea na sve-
tu imala da se razvije i rascveta renesansa. Ne tu. Kada se ue unutra zatie se vrlo skroman
kae se bez razloga da je oto otac renesanse. enterijer, to mnoge posetioce iznenadi. Ali, to
On je prvi uveo perspektivu i viebojni merm- je u skladu sa ondanjim ivotom ljudi u Firen-
er na katedrale, to i dan-danas krasi mno- ci. Ukoliko poelite da vidite ceo grad sa visine
gobrojne graevine u Firenci. Boanstveni i ako imate strpljenja da saekate ogroman
grad na obalama reke Arno uven je svuda u red turista koji stoje ispred i sa nestrpljenjem
svetu po svojoj bogatoj kulturi i po poznatim ekaju da uu, moete da se popnete na ku-
umetnicima i knjievnicima koji su tu stvarali polu katedrale, ali to je avantura samo za one

Umetnost i knjievnost cvetali su upravo
ovde, u srcu Toskane. Kao da je bilo
predodreeno da Dante ba u Firenci napie
zato? Legenda kae da je to bio nain da se
bogatai i politiari grada cvea podsete da svoju Boanstvenu komediju, i kao da je ba tu
su svi smrtni i pod udarom bojeg gneva. To je
ujedno bila jasna opomena da ne pokuavaju
imala da se razvije i rascveta renesansa
da varaju, kradu ili primaju mito. to gde se uva zaostavtina porodice Medii. zanimljivosti. Sve izgleda tako nestvarno i
Nikako ne zaboravite da bacite pogled i na Kako idete dalje poploanim ulicama Fi- nekako vas vraa vekovima unazad.
bronzanu statuu ambolonje, koji je prikazao rence, u kojima je veoma gust saobraaj Dok obilazite sve te znamenitosti i lepote
Kozima i Mediija na konju. Dodue, ta statua kako zbog ogromnog broja automobila tako Firence, ne primetite kako vreme brzo proe.
je sada pozelenela od kie, ali i dalje upuuje i zbog motociklista kojih ima na sve strane, U gradu cvea kao da sve stane oko 20
na burnu istoriju Firence. Nedaleko je i Galeri- izlazite na reku Arno i uveni most Ponte asova. Sve se utia, prodavnice su ve uve-
ja Ufici, jedan od najstarijih i najpoznatijih Vekio. Stari most povezuje dve obale reke, a liko zatvorene, a ljudi kao da negde nestanu.
muzeja na svetu. S vremenom je postala mes- kada stanete na njega imate oseaj kao da se Na hiljade turista su do pre pola sata bili na
grad sa jedne i sa druge strane gubi u daljini ulicama Firence, a sada izgleda kao da ih
zajedno sa rekom. Legenda kae da je ba na nije ni bilo. Grad kao da pone da spava u
ovom mostu nastao pojam bankrota. Gradski to doba, nema vie ni automobila, samo tek
vojnici su lomili robu koju su trgovci izlagali po koji preprodavac stoji na ulici. Ako imate
na klupama i prodavali bez dozvole. To se na- strpljenja moete se sa njim cenkati do mile
zivalo - bancorotto. Kako vie nisu imali gde volje. Posle duge etnje i obilaska zname-
da prodaju svoju robu, trgovci bi bankroti- nitosti Firence, ukoliko niste umorni i imate
rali. Danas se sa jedne strane mosta nalazi jo snage, moete da obiete neke od nonih
dugaka ulica prepuna zlatara i draguljar- klubova, ali ete morati da izdvojite oko 20
nica, a sa one druge strane protee se ulica evra samo za ulaz. A ako elite malo vie da
koja vodi do poznate palate Piti. popijete, onda morate imati dosta dubok
Kada preete most i progurate se kroz uske dep, jer neete nai pie u Firenci ispod pet
uliice koje veoma lie jedna na drugu, poput evra. Ipak, zabava vam je zagarantovana, jer
nekog lavirinta, naete se ispred dvorca Piti, su klubovi puni studenata sa svih strana sve-
koji je u XVI veku bio dom porodice Medii. ta, koji ovde dolaze da bi studirali umetnost
Dvorac je otvoren za javnost, a mnogi turisti ili arhitekturu.
imaju elju da obiu 140 prostorija i na krat- Kako mnogi veliki putnici vole da kau, kada
ko se uive u duh tog doba. U toj velelepnoj si u Rimu ponaaj se kao Rimljanin, a kada ste
graavini nalazi se Muzej porcelana, Muzej u Firenci ne zaboravite da popijete chianti,
koija i Muzej srebra, kao i mnoge druge najpoznatiju sortu toskanskog vina.
BRATISLAVA - EVROPSKA PRESTONICA NA DUNAVU
Nagradni konkurs
Grad koji
se granii sa
dve drave U
prkos injenici da je Bratislava jedna od
etiri evropske prestonice na Dunavu,
obino je usputna stanica na proput-
ovanju do njenog starijeg brata i svetski
mnogo poznatijeg Zlatnog Praga ili komijskog
Bea. Ovaj neopravdano zapostavljen grad, koji
na prvi pogled ne podsea na druge evropske
Bratislava je jedini grad na svetu koji se prestonice, osvojie vam srce nenametljivom
granii sa dve drave, Maarskom i lepotom i gostoljubivou svojih stanovnika.
Bratislavi je, zapravo, bilo dovoljno ono kratko
Austrijom. Od carstvujueg Bea je vreme koje sam u njoj boravila da me armira. Da
li je razlog tome to me je neodoljivo podsetila
udaljena nepunih ezdeset kilometara, na moj Novi Sad i istu reku koja tee kroz ove
to je ujedno i najmanja udaljenost gradove, dvorac koji zatitniki stoji kao naa
ava ili Mali Karpati koji se u zaleu grada uzdiu
izmeu dva evropska glavna grada. kao Fruka Gora nad Novim Sadom, ne znam.
Meutim, znam da je Bratislava grad koji morate
Nekada ih je povezivao elektrini posetiti ukoliko drite do svoje reputacije turiste.
tramvaj a danas ih, osim zajednike Slinosti je puno a opet je grad svoj i jedinstven.
Bratislava je jedini grad na svetu koji se granii
kulturne batine, povezuje sauvan stari sa dve drave, Maarskom i Austrijom. Od
carstvujueg Bea je udaljena nepunih ezdeset
sjaj i dah nostalgije iz stare monarhije kilometara, to je ujedno i najmanja udaljenost
izmeu dva evropska glavna grada. Nekada ih
je povezivao elektrini tramvaj a danas ih, osim
zajednike kulturne batine, povezuje sauvan
stari sjaj i dah nostalgije iz stare monarhije.
Ovaj grad, poput ostalih evropskih prestonica,
ima burnu prolost dugu nekoliko hiljada godina.
Prvo naselje su podigli Kelti, zatim su doli Rim-
ljani da bi u VII veku Sloveni osnovali svoju prvu
dravu. Ugari su izvrili najvei uticaj i od grada
napravili vano mesto, raskrsnicu brojnih kultura

i trgovinskih puteva. Njihova zasluga palate), a unutra se nalazi prelepa
je i Academia Istropolitana, prvi uni- Dvorana sa ogledalima, u kojoj
verzitet podignut sredinom XV veka. je Napoleon potpisao Presburki
Nepun vek kasnije, 1536. godine, mir, 26.12.1805, nakon bitke
postaje prestonica Ugarske. Ovim kod Austerlica. U blizini je Mi-
poinje novo razdoblje za grad koji je halska kapija (Mihalska brana),
tako postao i sedite kraljeva, nadbisk- jedina preostala kapija iz vre-
upa i plemstva, a procvat doivljava za mena kada je grad bio opasan
vreme vladavine Marije Terezije. zidinama. Kod Mihalske kapije
Krenete li u etnju uskim kaldrmisan- nalazi se par mesta gde turisti
im uliicama po najstarijem delu grada, obavezno vade foto-aparate i
u obilazak zamka ili Hviezdoslavovog slikaju. Jedno od njih je najua
trga, imaete oseaj da ste zalutali u kua u Evropi, iroka svega 130
neku bajku. Biete prepuni utisaka jer cm, a drugo ploa zvana Nulti
su na malom prostoru zastupljeni razni kilometar na kojoj su postav-
umetniki stilovi, tako da ete za kratko ljene udaljenosti ka 29 svetskih prestonica.
vreme proi kroz minule vekove i epohe. peakog dela i starog grada s druge strane, Na samom obodu starog grada nalazi se
S obzirom da samo jezgro grada nije veliko, rela- gde su nanizani restorani i kafii u bekom stilu sa najznaajniji sakralni objekat Bratislave - crkva
tivno brzo se moe savladati peice. Ako niste ba odlinim kolaima i kafom. Odmah tu je samo srce Svetog Martina (Dm Svetoha Martina) u kojoj je
ljubitelj peaenja ili spadate u one ene koje se grada - Glavni trg (Hlavn nmestie), koji krasi Ro- krunisano 10 ugarskih kraljeva i 1 kraljica (Marija
ne mogu odrei visokih potpetica, u obilazak gra- landova ili Maksimilijanova fontana iz 1572. go- Terezija) kao i 8 kraljevih ena izmedu 1563-1830.
da moete krenuti i turistikim oldtajmer voziem dine. Za kip sa vrha fontane - viteza Rolanda post- godine. Crkva je karakteristina po tome to se
Preporaikom. Bilo koju varijantu da izaberete, oji legenda. Po jednoj se kip okrene na suprotnu na vrhu tornja ne nalazi krst nego replika krune
start vae ture po Bratislavi moete poeti sa stranu svakih sto, a po drugima, svake Nove go- Svetog Stjepana teka 300 kg na pozlaenom
Hvizdoslavovog trga gde se nalazi i veliki spome- dine, da oda poast junacima koji su u prolosti jastuku. Neizostavno za svakog turistu je i po-
nik slovakom pesniku Pavolu O. Hviezdoslavu po branili grad. Na trgu se nalazi i Stara gradska kua seta Bratislavskom zamku (Bratislavsk hrad),
kome je trg i dobio ime. Ceo trg je peaka zona (Star radnica) sa najstarijim slovakim muzejom lociranom na platou 82 metra iznad Dunava.
i na njemu se nalazi zgrada Slovakog narodnog a u neposrednoj blizini je i Primicijalna palata (Pri- On je najdominantniji simbol Bratislave. Veoma
pozorita (Slovensk nrodn divadlo), prvobi- macialny Palac), najdominantniji istorijski spo- zanimljivo izgleda jer podsea na obrnuti sto sa
tno sagraena kao operska kua za predstave menik u kojoj su danas odaje gradonaelnika malim kuglama. S vremenom je pretrpeo mnoge
na nemakom jeziku i Ganimedova fontana. Bratislave. Na vrhu palate, iznad kamenog grba, promene i napade, ali je sauvan u autentinom
Sam trg je odvojen irokim bulevarom gde se moe se videti 150 kg teak gvozdeni biskupski obliku. S ovog mesta se prua prelep pogled
s jedne strane nalazi veliki hotel Carlton, od eir prenika 1,8 metara (da pokae namenu na celu Bratislavu, susednu Austriju (3 km) i
Maarsku (13 km), Dunav i njegove mostove: Ceremonija
Novi, Stari i Apolo, ali i Petralku sa socrealistikim krunisanja
zgradama i na mnogobrojne parkove, meu ko- Svake godine prvog vikenda
jima je i prvi evropski javni park - Sad Janka Krala. u septembru, na ulicama starog
Ukoliko vam vreme dozvoli, posetite mesto gde grada se odigrava ceremonija
se Morava uliva u Dunav i ini granicu sa Austri- krunisanja, to predstavlja pravu
jom. Tu se nalazi drugi dvorac Devin, jedno od atrakciju kako za stanovnike
vanijih arheolokih nalazita i bitan simbol Slo- Bratislave tako i za njene goste.
vaka i slovake nacije. Uvek se vri krunisanje drugog
Proetajte i do Grasalkovieve palate (Gras- kralja/ice od ukupno 19 koliko
salkovichov palc), slovake Bele kue. Ukoliko ih je u periodu od 1563. do
se zateknete na puni sat, moete videti, turis- 1830. godine, krunisano u ovom
tima uvek interesantnu smenu strae. Jo jedna gradu. Krunidbena procesija
obavezna stanica u turistikim razgledanjima je startuje u katedrali a zatim se
i crkva Svete Elizabete, poznatija kao Plava crkva kree putem poploanim sa 178
(Modry kostov) specifiana po svojoj, slovakoj kruna, kuda su nekada kraljevi
plavoj boji eksterijera i interijera. Maketa ove ili na krunisanje, do Glavnog
crkve je jedini predstavnik Slovake u Mini-Evropi trga gde estergomski nadbiskup
u Briselu gde se nalaze svi reprezentativni modeli stavlja krunu Svetog Stjepana
poznatih zdanja zemalja lanica Evropske unije. buduem kralju. Sveanost traje
Ali ono to Bratislavu stvarno izdvaja od ostalih do kasno u no a zavrava se
bliih i mnogo slavnijih prestonica su njeni bron- velelepnim vatrometom.
zani sugraani. Turistika zajednica Bratislave je
postavila po gradu vie statua ne bi li grad uinili
atraktivnijim za turiste. Neki vire iz kanalizacije
kao umil, koji je od postavljanja 1997. godine
doiveo par obezglavljenja usred prebrze
vonje nesavesnih vozaa tako da je dobio i svoj
saobraajni znak. Neki vire iza oka i pokuavaju
da vas ukljocaju svojim foto-aparatom kao Pa-
paraco. a neki se i danas klanjaju lepim damama
kao Lepi Naci (Schne Naci) - statua podignuta
u znak seanja na Ignca Lamra koji je svakog
jutra lepe dame pozdravljao naklonom eira i
reima schne, schne, odnosno lepa, lepa po
kojima je i dobio ime. Na glavnim trgu je i kip Na-
poleonovog vojnika naslonjenog na klupu koji
budno motri i oslukuje ta se dogaa. Tu su jo
i statua Hansa Kristijana Andersena (na Hviez-
doslavom trgu) podignuta u znak seanja na
posetu gradu ovog pisca, Devojke sa lanetom, i
jo neke interesantne skupture u Postovoj aleji i
drugim mestima u gradu.
Danas je Bratislava grad mladih, preteno stude-
nata. Za razliku od radnih dana kada su ulice goto-
vo sablasno prazne, petkom uvee grad naprasno
oivi. Tada samo uporni mogu da nau mesta u
kafiima i restoranima na trgovima i ulicama u
starom delu grada. I gurmani e imati u emu da
uivaju bilo da ele da oprobaju slovaku ili brojne
druge internacionalne kuhinje. A slovaka kuhin-
ja, to je pria za sebe. Kroz vekove je poprimila uti-
caj svojih komija. Danas je poznata po pikantnim
gulaima, palainkama od krompira, supi od luka
(Cibulova), knedlicama od krompira u topljenom
ovijem kajmaku sa prenim kockicama sla-
nine (Bryndzovim haluky) i mnogim drugim
akonijama. Dodajte tu jo neko slovako pivo ili
vino i uitak je zagarantovan.
U svakom sluaju, ukoliko se zaelite putova-
nja, otputujte u grad koji pleni tihim armom i
saznajte vie o ovoj dunavskoj prestonici.
Jadranka Depina

STRAZBUR JE GRAD KOJI NUDI JEDINSTVEN DOIVLJAJ
Nagradni konkurs
Grad u kome
N
eobino je kada jedan grad doivite kao
pozornicu na koju se slobodno penjete
ste i stvaralac
i u sopstvenoj reiji pravite nezabora-
van komad, delo u kome ste i stvaralac
i gledalac. Strazbur je grad koji vam nudi jedinst-
ven doivljaj bez ablona, predrasuda, trivijalnih
scena i fraza. Grad koji vam nikada nee ponuditi
i gledalac
ono to se zove jedno te isto.
Strazbur se nalazi u alzakoj dolini na istoku
Francuske. Od 1. januara 2016. godine postao
je glavni grad novog administrativnog okruga
Alzas-ampanja-Ardeni-Loren. Po podacima iz
2011. godine u Strazburu ivi 272.222 stanovni-
ka. Smeten je u sreditu zapadne Evrope, to mu
daje veliki politiki i saobraajni znaaj. Otuda,
verovatno, potie ime grada. Kau da je to re
Veliki broj ljudi Strazbur doivljava samo nemakog porekla i znai grad na raskru. Lei
kao administrativni centar u kome se na reci Rajni, ija pritoka Il brojnim kanalima i
kaskadama preseca samo njegovo jezgro.
dolazi do pravde, u kome zasedaju Zanimljivo je to da kada sam prijateljima rekla
kako u otii u Strazbur, gotovo svako od njih me
Evropski parlament, koji je institucija je duhovito zamolio da mu ponesem neku tubu
Evropske unije, i Savet Evrope, koji ne ili tubicu i da ih, kad ve tuda prolazim, predam
Evropskom sudu za ljudska prava. Upravo tako,
pripada institucijama Evropske unije. veliki broj ljudi Strazbur doivljava samo kao ad-
ministrativni centar u kome se dolazi do pravde,
Lino sam se uverila da je druga strana u kome zasedaju Evropski parlament, koji je in-
Strazbura pozornica bez ablona i stitucija Evropske unije, i Savet Evrope, koji ne
pripada institucijama Evropske unije. Lino sam
predrasuda se uverila da je druga strana Strazbura pozornica
bez ablona i predrasuda.
U Strazbur smo doputovali iz Nemake, tanije
iz Manhajma. U njemu smo proveli nekih dese-
tak dana, to je bilo dovoljno da se ubacimo u
silovit tempo tamonjeg ivota. Doavi u Straz-
bur, ve u prvoj pekari ljubazno nam je stavljeno
do znanja da se u Francuskoj sve radi suptilnije,
sporije i leernije. Naime, naili smo na jednu lj-
upku pekaru i poeleli da ba u njoj dorukujemo
uvene francuske kroasane. Doekala nas je vlas-
nica, ljubazna Francuskinja kojoj nije bilo jasno
zato u jednom dahu naruujemo kafu i doruak,
kad lepo moemo da sednemo za sto i da mukaraca se sastojala od crnih panta-
to isto uradimo lagano, bez nervoze i lona, prsluka i belih koulja. Svaki od
bespotrebne urbe. Nauila nas je njih imao je crnu earpu uvijenu oko
da se kroasani jedu topli, da se sa kragne na koulji. etali su gradom
njima ne jurca kroz grad, ve da na radost velikog broja posetilaca.
se u prijatnom ambijentu uiva Kasnije sam videla da radnjice sa
u ukusnim zalogajima. Od tog suvenirima prodaju lutke u istoj
trenutka smo postali drugi nonji, jedna od njih postala je
ljudi, izbacili smo se iz brzine i moja uspomena iz Strazbura.
i poeli da uivamo u svakom Na trgu u blizini crkve nala-
strazburkom detalju. ze se i radnjice sa eirima, na
Na centralnom trgu, u njima pie La Chapellerie Med-
starom delu grada, nalazi se ernach. Rekla bih da jedna re
katedrala Notr-dam. Sagraena i to francuska najbolje opisuje i
je od rozikastog kamena. Grad- radnjice i eire i ceo grad, a to
nja katedrale zapoela je 1015. je armantno. Da, u ovom gradu
godine u romanikom stilu. arm je na svakom koraku. Kada
Veliki poar koji je zahvatio ovu pogledate bajkovite zgrade sa cvet-
graevinu, gotovo ju je unitio. Ostalo nim francuskim balkonima koje se na-
je malo delova koji su i danas sauvali laze u samom centru grada, vidite arm.
prvobitni stil. Krajem 12. veka, u vreme Kada naiete na veliki dvospratni karusel
obnove katedrale, do Alzasa je dola gotika,
tako da je katedrala renovirana u ovom stilu.
Francuska se, inae, smatra kolevkom gotike. In-
teresantan je podatak da je katedrala Notr-dam
bila najvia zgrada na svetu 1625-1874. godine.
Danas je esta po veliini crkva u svetu i smatra
se remek-delom gotike arhitekture. Jedan njen
zvonik je visok 144 metra i vidi se i iz dalekih de-
lova ravnice Alzas.
U samoj katedrali panju privlai astronomski
sat napravljen 1842. godine. Predstavlja pravo
umee matematiara, umetnika i astronoma koji
su na njemu radili.
Katedralu je, tog avgustovskog dana, obilazio
veliki broj turista, a poto je bila nedelja u njoj
su se deavali i neki lokalni verski obredi. Bilo je
veoma lepo videti kako iz Notr-dama izlazi grupa
starijih Strazburana, mukaraca i ena, pravilno
rasporeenih u red dvoje po dvoje, obuenih u
narodnu nonju. Pravi praznik za oi. ene su bile
u crvenim suknjama i raskonim belim kouljama,
preko kojih su nosile crne kecelje. Svaka dama
je na glavi imala veliku crvenu manu. Nonja

grad. Kada doplove do mosta, njegov prelaz se
pomera, deo turista nastavlja plovidbu, zatim se
mostovi vraaju u prvobitni poloaj da bi drugi
deo turista mogao da nastavi razgledanje grada
sa kopna. Neu preterati ako kaem da je ovaj
deo Strazbura nestvarna scenografija koja prua
toliko nadahnua da vam se ini da ste glavni ju-
nak sopstvenog komada koji stvarate u trenutku,
na licu mesta. to je interesantno i muzika je tu
da dopuni delo. Ulini svirai sviraju fine fran-
cuske ansone.
Jedinstven doivljaj u Maloj Francuskoj je to
to hodate uliicama stopljeni sa rekom turista
iz celog sveta. to bi ehov rekao: Stapa se u
gomili i pone verovati da je zaista mogua
jedna dua celog sveta. Priznajem da je jedinst-
veno doiveti i ehovljevu misao. U Strazburu je
sve mogue.
U neposrednoj blizini Male Francuske, go-
sa drvenim konjiima i koijama, kao da su ga up- tovo pored srednjovekovnih kuica, nalazi se
ravo izneli iz neke slikovnice prvo to izgovorite zgrada Muzeja moderne i savremene umetnosti.
je arm. Izgleda kao neki modni detalj koji se ba i ne uk-
A, evo ta jo moete doiveti na ovoj bajko- lapa u postojeu starovremensku arhitekturu. On
vito armantnoj strazburkoj sceni. etajui poseduje kolekciju slika iz perioda od ezdesetih
se manjim uliicama uli smo u jednu od njih i godina 19. veka pa sve do pedesetih godina 20.
primetili da iz jedne kue na nas padaju veliki veka. Muzej uva dela Monea, Pikasa i drugih
baloni od sapunice. Bacili smo pogled ka pro- umetnika. U njemu se nalazi i umetnika bibliote-
zoru i videli veticu koja proviruje i iz usta isputa ka, koncertna sala i restoran.
balone. Tada smo obratili panju na tablu koja Nekako, kada ste gost u nekom stranom gradu,
stoji na kui, pisalo je La Maison de Hanssen & pristojnost nalae da isprobate i domau kuhin-
Gretel. To je, zapravo, bila kua Ivice i Marice, sa ju. Najbolje je to uraditi posle dosta preenih
sve veticom, u punom sjaju, na prozoru. Shvatili kilometara, dok ste opinjeni utiscima, jer tada
smo da stojimo ispred raskonog izloga kue koji, su sva ula ve izotrena i preputena draima.
dodue, nije bio napravljen od kolaa, ali su nas U jednom malenom restoranu jeli smo speci-
iz njega mamile lutkice, pliane igrake i veoma jalitet koji se zove Tarte Flambbe, neto slino
ukusno dizajnirano pokustvo. Bajka i to prava. smo probali i u Nemakoj samo to se tamo jelo
armantno, zar ne? zove Flammkuchen. Tanko testo za picu prema-
Najlepi deo Strazbura je etvrt Pettit France zano pavlakom, posuto slaninom, lukom i sirom.
- Mala Francuska. To je najpopularnije mesto Ve- Ovoga puta, poto smo bili u Francuskoj, ponaali
likog ostrva koje preseca reka Il svojim kanalima i smo se kao Francuzi i uz jelo smo popili po au
kaskadama. Veoma ivopisne poludrvene kuice crnog vina. U ovolikoj lepoti i sama ula mogu da
vraaju vas u 16. i 17. vek. Svaka od njih ukraena izgube kompas. Ali i to je armantno.
je ukusnim cvetnim aranmanima. Pored kuica Strazbur nije pozornica, to bi ehov rekao
se rava reka, a preko nje se proteu mostovi. soba sa tri zida koja vam nudi trivijalne scene,
Romantini mostovi prepuni su cvea. Izgraeni on prua neponovljivost, originalnost i irinu. Na
su u 18. veku. Zovu ih i Ponts Couverts Pokrive- vama ja da od ponuenog napravite predstavu u
ni mostovi iako su njihovi krovovi davno skinuti. sopstvenoj novoj formi i da je ponudite drugima.
Kanalima prolaze hidrogliseri i amci koji turis- Strazbur eka nove gledaoce, ali i stvaraoce.
tima pruaju mogunost da sa vode posmatraju Biljana Markovi Jevti

^itajte na odmoru
KAD SVINJE POLETE PINK FLOJD IZ PRVE RUKE Mark Blejk
Biograja grupe Pink Flojd. Izvrstan, veoma detaljan i vaan pogled na istoriju grupe Pink Flojd. Mnogo je knjiga napisano o Pink
Flojdu, ali je ova dosad najdetaljnija. Obrauje i dva aspekta kojima se ostale nisu bavile: 1. Scenu u Kembridu i briljantne ljude koji
su se tamo sreu i odravaju prijateljstvo; 2. Borbu za mo u post-Baretovoj grupi snanih suparnika Votersa i Gilmora, diplomate
Mejsona i dobroudnog Rajta. Pria poinje sredinom ezdesetih i zavrava se 2007. Divna je i pomalo tuna kad govori o Sidu
Baretu. Doprinos Pink Flojda muzici je bezmeran. Prodali su 250 miliona albuma u svetu, dobijali Gremije, nagradu BAFTA za lm
The Wall, a njihov album Dark Side of the Moon je 15 godina na Bilbordovoj listi vie nego ijedan drugi u istoriji.
Kad svinje polete je prva kompletna biograja grupe Pink Flojd. Ovo proireno izdanje istorije jedne od najveih rok grupa svih vre-
mena nastalo je nakon to je autor Mark Blejk razgovarao sa Dejvidom Gilmorom, Roderom Votersom, Riardom Rajtom i Nikom
Mejsonom, i intervjuisao ostale bive lanove grupe, producente, kolske drugove, devojke, scenske tehniare, cimere...
MESEINA NAD ISTANBULOM So Goldberg

Porodina drama i istorijski roman. Fascinantno putovanje jedne ene iz Istanbula u Meksiko, koja je ostavila sve da bi pronala svoje
mesto u svetu.
Meseina nad Istanbulom je prvi roman So Goldberg i zasnovan je na ivotu njene bake Venture Eskenazi, koja je dola iz rodne Turske
u Meksiko 1927. godine da se uda. Tu priu je autorka esto sluala kao dete i elela je da ovim romanom oda poast Meksiku zato to je
bio toliko dareljiv prema imigrantima tokom prolog veka. Pria o imigraciji Jevreja u Meksiko Knjiga vas prenosi u arobni Istanbul Ima
reenica na ladino jeziku ili udezmu kojim su govorili sefardski Jevreji. Ima veoma zanimljivih recepata podsea na knjigu Kao voda
za okoladu. Svako ko je due vreme proveo daleko od svog doma lako e prepoznati nostalgiju koju je autorka prenela ovom priom.
Savreno opisuje ta znai biti stranac u nekoj zemlji i ta znai ostaviti porodicu, domovinu i obiaje.
S TOBOM, NA ODSTOJANJU Karla Gelfenbejn

Deseta knjiga u ediciji Bolero je u sutini ljubavna pria, spakovana u formu trilera, i ispriana u tri glasa: Emilijin, Danijelov i Orasiov.
Lavirinti ljubavi i lai velike su teme ovog romana Karle Gelfenbejn, spisateljice koja je oduevila hiljade italaca irom sveta.
Nagrada Alfaguara za najbolji roman na panskom jeziku Naziv romana Contigo en la distancia je i naziv jednog od najpopularnijih
kubanskih bolera, koji je napisao Csar Portillo de la Luz 1946. Danas ga moete uti u izvoenju grupe Il divo, Kristine Agilere,
Plasida Dominga, Marije Dolores Lik Vere Sigal je baziran na stvarnom ivotu i knjievnom stvaralatvu Klaris Lispektor, brazilske
spisateljice ukrajinskog porekla. Likovi romana su iz sveta knjievnosti, pa roman obiluje referencama na knjievnike, umetnike i
velika dela.
itaoci romana iz edicije Bolero (najbolji i najzanimljiviji savremeni latinoameriki pisci), ljubitelji knjievnih trilera, romana bazira-
nih na stvarnim injenicama.
UHO, GRLO, NO Vedrana Rudan

Reizdanje prvog romana Vedrane Rudan sa njenim predgovorom Zato sam napisala Uho, grlo no.
Prva knjiga Vedrane Rudan. Roman koji je i nakon petnaest godina od prvog objavljivanja aktuelan, intrigantan i surovo istinit. Ve-
drana Rudan se usuuje rei ono to se drugi ne usude. Ona oboava nasrnuti na tabue koji nas spreavaju da slobodno mislimo
i jasno vidimo... Proverite i vi zato su tekstovi Vedrane Rudan najitaniji u regionu, a njena stranica pregledana vie od 12 milona
puta. Objavljen istovremeno u Hrvatskoj i Srbiji pre itavih petnaest godina, prvi roman Vedrane Rudan na spektakularan nain
predstavio je knjievnoj publici ovu idiosinkratinu i izuzetno popularnu spisateljicu. Knjiga koja udara direktno u glavu snagom i
brzinom pank-rok pesme postala je instant-bestseler u regionu, a jedinstven knjievni glas Vedrane Rudan neto je po emu je sve
do danas poznata, voljena i itana, premda i preesto osporavana.
ZATVORENO PREKO ZIME (Serijal o Vilijamu Vistingu) Jern Lir Horst

Kriminalistiki roman o inspektoru Vilijamu Vistingu. Svojim uzbudljivim romanima o policajcu Vilijamu Vistingu Jern Lir Horst dospeo je u sam vrh
norvekog kriminalistikog romana. Njegove knjige uivaju veliku popularnost kod publike, ali i kritike, i prevedene su na desetinu jezika.
Roman Zatvoreno preko zime doneo mu je 2011. Nagradu norvekih knjiara, a 2012. Lir Horst je primio Nagradu okruga Vestfold za knjievnost.
Lir Horst nekadanji je vii istraitelj iz Larvika, te su mu vrlo dobro poznati istrani postupak i policijsko okruenje.
itaoci kriminalistikih romana. Jern Lir Horst je izvanredan novi predstavnik nordijskog noara. U doaravanju predela i sredine moemo ga porediti
s Heningom Mankelom, a u zanimanju za digitalne tehnologije sa Stigom Laonom.
Jednog petka poetkom oktobra u priobalno vikend naselje nadomak Larvika iz Osla pristiu vlasnici kua da ih srede i zatvore preko zime.
Meutim, ustanovie da su ih preduhitrili provalnici koji su iz vikendica pokrali sve to se moe preprodati, a ostavili samo pusto i nered. No i to nije
sve iza razvaljenih vrata jedne kue sused pronalazi telo nepoznatog, maskiranog mukarca.

ZAVISNI
AUTOR: SELJAK U GRAD IME JAPANSKI PRIPAD-NICA
MILENKO SREDNJO- SOS SA SLIKE GLUMICE DRAVNIK, IRAKOG
MIJATOVI VEKOVNOJ GORE MINI KAKUEI NARODA
SRBIJI
ZLOSTAV-
LJATI
IVITEKIJA POVERLJIVI
IZASLANIK
VELIKI
ROV
OBARA,
OROZ
RUSKI SAKUPLJA- SLABA

KRUTA
ZATVOR, RUKOMETNI ICE LEKO- STARI RAKIJA
TKANINA PRILINO JAK
HAPSANA GOLMAN, VITOG RIMLJANIN SIV, SUR
ZA GOBLENE
ANDREJ BILJA (FR.)
NAA BIV-
A ODBOJ-
GRAD KAICA
U BELGIJI
IVANKA
OD MILJA
KARAT
POGLAVAR VALJEVO
MRMLJATI
PRAVOSLAV- NALIVATI
POPUT
NE CRKVE TENOST
MEDVEDA
MESTO
NEON
KOD LJIGA
USPUTNO FRANCUSKI
IME
DOLAZITI FILOZOF,
PEVAICE
AN
MAJLS
HEMIJSKI
INDIJANSKO
ELEMENT VRSTA
PLEME U
JEDNO OD BODEA
JUNOJ
NASERO- (ITAL.)
AMERICI
VIH IMENA
SULTANAT MORSKI
U AZIJI MEKUAC
PESMA BO- 27. I 20.
RE SPUI- SLOVO
A KVAKE AZBUKE
AMERIKI
KOARKA,
INSTRU- KOBI
MENTALISTA GRAD U SEV.
KOREJI
NAUTIKI POTKORENE
KLUB (SKR.) VELIINE
TONA
NARAV, JEDNA LJUD-
UD SKA RASA
EKONOMSKI IME AMERIKA

BIRO (SKR.) PEVAICE AVIO-KOM-
ATLETSKI UKRADEN PANIJA
GRAD
KLUB (SKR.)
SA SLIKE PRESUDA ISTO TAKO
DOLE (LAT.) (SKR.)
OBLASTI
U STAROJ
OKVIR TELUR
TURSKOJ
ZA SLIKU RADIJUS
UZGAJIVA
PELA
ZEMLJA SO
NASTANJENA AZOTASTE
ARAPIMA KISELINE
DELOVI,
KOMADI
(ZBIR.)
GVOZDENI
ZAKIVCI
POSTOLJE,
STATIV MARSALA
OSTATAK U
PROIZVOD-
NJI EERA
ROMAN
LAJOA
ZILAHIJA
PARAD, EKSERI, STALAK, MELASA, ARARAT

REENJE: MUITI, EMISAR, ROVINA, OKIDA, PATOKA, ALST, OLGACARAN, PATRIJARH, VA, K, SVRAATI, NE, BA, ARAVAKI, BAKAR, OMAN, NAUTILUS, SVIRA, BRAJANT, T, NK, RADIKANDI, AK, EB, NEDA, AAL, RAM, EJALATI, TE, ARAPLUK, NITRIT,

Svet Na Dlanu Broj 83

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svet Na Dlanu Broj 83

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Beograd, Vinjika 94, 011/2098 -159 www.miacasa.rs

najpose}eniji je i ivot lepi

april 2017. Svet na dlanu 3

6 Svet na dlanu april 2017.

Nidri je jedna od glavnih destinacija

8 Svet na dlanu april 2017.

Direktan arter let

april 2017. Svet na dlanu 9

Santorini je ime koje

10 Svet na dlanu april 2017.

12 Svet na dlanu april 2017.

Alanja - XPERIA GRAND BALI 4* AI

Alanja - TAC PREMIER 4* AI 399 evra

Belek - ARMAS BELEK 5* UAI

april 2017. Svet na dlanu 13

14 Svet na dlanu april 2017.

april 2017. Svet na dlanu 15

16 Svet na dlanu april 2017.

april 2017. Svet na dlanu 17

18 Svet na dlanu april 2017.

umaka i salata koji se kombinuju sa

april 2017. Svet na dlanu 19

20 Svet na dlanu april 2017.

Ulica Kavelo u gradu ljubavi

april 2017. Svet na dlanu 21

Plavo sibirsko oko ili rusko more,

Cena aranmana - 2.690 evra

24 Svet na dlanu april 2017.

2. Bajkalsko jezero nije samo najdublje i najistije jezero na svetu. Ono

4. Osim to je prepoznatljiva po svojoj kristalnoj istoi, voda Bajkalskog

april 2017. Svet na dlanu 25

Glavni grad Balija je Denpasar, u kome

april 2017. Svet na dlanu 27

28 Svet na dlanu april 2017.

april 2017. Svet na dlanu 29

Manila je glavni grad

30 Svet na dlanu april 2017.

Nedaleko od obale Pacifika, u velikom parku

32 Svet na dlanu april 2017.

april 2017. Svet na dlanu 33

34 Svet na dlanu april 2017.

36 Svet na dlanu april 2017.

38 Svet na dlanu april 2017.

Idilini arm bez

40 Svet na dlanu april 2017.

42 Svet na dlanu april 2017.

44 Svet na dlanu april 2017.

46 Svet na dlanu april 2017.

april 2017. Svet na dlanu 47

MESEINA NAD ISTANBULOM So Goldberg

S TOBOM, NA ODSTOJANJU Karla Gelfenbejn

UHO, GRLO, NO Vedrana Rudan

ZATVORENO PREKO ZIME (Serijal o Vilijamu Vistingu) Jern Lir Horst

48 Svet na dlanu april 2017.

RUSKI SAKUPLJA- SLABA

EKONOMSKI IME AMERIKA

PARAD, EKSERI, STALAK, MELASA, ARARAT

april 2017. Svet na dlanu 49

You might also like