Svet Na Dlanu Broj 87

SVET
MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
na dlanu
BESPLATAN PRIMERAK broj 87 avgust 2017.
Fetije Kostarika
Tirkizni ume boje

zaliv sa zelenih
12 ostrva boca
Lefkada
Za~arana
lepotica
Jonskog
mora
tekdasezna Svet na dlanu
Nekad su ga zvali Sa nama leto

Slobodan Mii
direktor izdanja
Kolumbija a danas i dalje traje

L
eto se blii kraju. Ali, kraj nije jer sada
dolazi vreme kada se put najlepih
destinacija spremaju da krenu oni
koji na odmoru ne vole guvu. Ima i
onih koji tvrde da je odmor u septembru
najbolje to sebi moete da priutite. Ba
zbog njih arteri nae agencije, na skoro
svim letnjim destinacijama, letee do kraja
devetog meseca (pa i u desetom ukoliko
bude zainteresovanih). Naravno, cene su
povoljnije nego to je to sluaj u picu se-
zone.
Kao i uvek, naa ponuda zasluuje vau
panju. Bez obzira da li ste namerni da se
odmorite negde u kontinentalnoj Grkoj
ili na nekom od brojnih i uistinu neponov-
ljivih grkih ostrva. U septembru je i odmor
na Malti ili jo vie na Kipru takoe neto
to se pamti. Na plaama zaista nema
guvi a i sve drugo ima naglaenu dimen-
ziju maksimalne oputenosti.
I Turska je u ovom periodu godine ono
pravo. Brzi transferi, sjajni hoteli, odline
plae i brojni drugi sadraji uz mogunost
dobrog opinga, preporuuju rivijeru ove
zemlje kao mesto za vrhunsko uivanje
jednako danju kao i nou Tu su, naravno,
D a li znate da Knjaevac ima svoj TURISTIKI

VODI? I da u toj brourici na 56 srcem
ureenih strana ima puno toga to vredi znati i
postojala je i zloglasna Gurgusovaka kula,
zatvor koji je mnoge unesreio. Knjaevani
s ponosom priaju da je ovu srpsku Bastilju
i druge nae destinacije, vae je samo da
doete i da se o svemu dogovorimo kako
bi jo jedno vae leto sa nama bilo dogaaj
upoznati. Prvo Knjaevac za koga u TURISTIKOM sruio i spalio 1859. Milo Obrenovi u iju ast koji se ne zaboravlja.
VODIU pie da je varo vinograda i kvalitetnih metani Gurgusovca svoju varo prozvae - Mislili smo i na ljubitelje dalekih putova-
vina, zanimljivih obiaja i gostoljubivih ljudi. Knjaevac nja. Naa ponuda za septembar i oktobar
Verujte na re - sve napisano je istina Otiite, ako volite Srbiju, do Knjaevca. Uivaete, vie je nego intrigantna. Da bi putovanje
Ba kao to je i istina da su u staroj literaturi jer Knjaevac i Knjaevani imaju i ta da vam bilo, o emu smo uvek vodili rauna, vr-
ovo naselje nazivali Kolumbija, od latinske rei pokau i gde da Vas doekaju. S potovanjem i hunski organizovano, neophodno je da se
columba to znai golubica. Pominje se i u uvaavanjem. Za poetak bie to dovoljno. Sve prijavite na vreme kako bismo svaki detalj
turskim zapisima iz 1455. ali kao Gurgusovac, ostalo najbolje je da kao radoznalo bie upoznate
vaeg putovanja isplanirali s ljubavlju i na
po golubovima gurgusanima. U toj istoj varoi sami
vae, odnosno opte zadovoljstvo.
Volite da krstarite Evropom, da uivate
Svet na dlanu u upoznavanju najlepih gradova kon-
Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd, tinenta Svratite do nas, nudimo kao i
Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs uvek vie i bolje nego drugi. Preporuka je
Direktor izdanja: Slobodan Mii, Glavni i odgovorni urednik: Zoran eerov, Lektura: Tatjana Jankovi, da se moda odluite za program GRANDE
Layout: Vuk Milosavljevi, tampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. ITALIA, vrhunsku kombinaciju avio i auto-
buskog prevoza s mogunou da doivite
CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
Magazin Svet na dlanu. Redakcija ne odgovara za sadraj oglasa. sve lepote zemlje o kojoj mnogi mataju.
Call centar: 011/ 2098 000 Polazak je u oktobru
avgust 2017. Svet na dlanu 3

NAA PRE DALEKA PUTOVANJA
To moe samo KonTiki

SEPTEMBAR
Jermenija i Gruzija 24.09.2017, 10 dana, 990 evra LEPTOKARIJA
Kontinentalna Gr~ka
Kina i Tibet 29.09.2017, 15 dana, 2.790 evra Olympian Bay 4*
OKTOBAR
Iran 06.10.2017, 10 dana, 1.690 evra
(prjavljivanje do kraja avgusta)
Peking i angaj 15.10.2017, 10 dana, 990 evra
Japan 19.10.2017, 11 dana, 2.390 evra
Indija - Zlatni trougao, 23.10.2017, 9 dana, 1.040 evra od 399
Kina - Carska istorijska tura 26.10.2017,
15 dana, 1.490 evra NEI PORI
Siokas 2*
NOVEMBAR
Izrael 08.11.2017, 6 dana,
specijalna ponuda za uplate do 31.07. - od 499 evra
Etiopija 10.11.2017, 9 dana, 1.460 evra
Stare prestonice Tajlanda i odmor na ostrvu Puket
13.11.2017, 14 dana, 1.490 evra
od 229
PARALIJA
Yakintos aparthotel
od 189
4 Svet na dlanu avgust 2017.

EPORUKA
BELEK KEMER KEMER
Turska
Crystal Tat Beach Golf & Spa 5* Nirvana Lagoon Villas Suites & Spa 5* Amara Dolce Vita Luxury 5*
Ultra all inclusive Privileged life Ultra all inclusive
od 559 od 874 od 993
SAMOS KRIT ZAKINTOS

Gr~ka ostrva
Arion Hotel 4* Santa Mareina 3* Strofades 3*

Polupansion Polupansion All inclusive
od 646 od 599 od 599
KRF RODOS KEFALONIJA

Scheria Beach 2* Alexia Premier 4* Ionian Sea 3*
???????? Polupansion All inclusive
od 299 od 599 od 599

PLAZMA. ZA SVAKI PUT.
D
ugo oekivano leto je konano stiglo, a bie potpun ako uz sebe imate Plazmu. Za dajui nam energiju tokom itavog dana, da
sa njim i sezona putovanja i godinjih sve ljubitelje aktivnog odmora koji ude za izdrimo najvee napore, da bolje plivamo ili
odmora. Sanjarimo o letovanju, dok istraivanjem brojnih poznatih, ali i skrivenih neumorno peaimo.
sedimo na radnim mestima, u kancel- destinacija, Plazma e biti idealan prati- A za sve one koji na putovanjima ele da
arijama, zavravajui svoje obaveze, listajui lac, savrena uina, izvor energije, koji e obogate i proire svoje Plazma iskustvo, tu je i
ponude na internetu. omoguiti celodnevno neometano uvanje u Plazma Slana, koja nudi odlino reenje za uku-
More, planina, avanture - bez obzira na izbor, prirodi, istoriji, kulturi, duhu bilo kog mesta do san, brz i hranljiv slani obrok ili uinu i uvek je
svi prieljkujemo bezbrian odmor i radujemo kog vas put odvede. Njen nezamenljivi, pre- na dohvat ruke. Plazma Slana e uiniti va od-
se svakom putovanju. poznatljivi ukus, sigurno e upotpuniti svaki mor oputenijim pruajui vam potpuno nove
Ono to je zajedniko za sva putovanja, to va dan i doivljaj. mogunosti za ukusne letnje kombinacije.
ih upotpunjuje i ini jo lepim je Plazma, na Omiljena kod svih generacija, jedinstvenog Sve su ovo razlozi zato je Plazma sve to Vam
neizostavni i omiljeni saputnik, gde god da ukusa, Plazma je uvek tu sa nama, ne samo treba na svakoj destinaciji i u svakoj prilici i ovog
krenemo, u svakoj prilici i na svakom mestu . za duga putovanja, ve i za ona kratka, sva- leta. Zato, izaberite destinaciju i uivajte u svom
Oputajui odmor, uz neku dobru knjigu, kodnevna. Sa nama je i na moru ili planini, putovanju jer je Plazma tu - za svaki put.
jun
jul2017.
2017. Svet
Svet na
na dlanu
dlanu 219
Zaarana lepotica Jonskog mora
LEFKADA
N
azivaju je uspavanom lepoticom, zalasci sunca; uvaeni posetioci; noi kulture;
skrivenim biserom Jonskog mora, fe- idealni uslovi za morske sportove; tradicionalna
niksom koji se raa iz pepelaU svim sela u unutranjosti; odlini lokalni specijaliteti
varijantama, ono to je sigurno, jeste i muzika; i kosmopolitski duh koji se odrao od
da e Lefkada u vama probuditi najintezivnije Onazisovog doba i njegovih gostiju; predstavnika
emocije od ushienosti do opinjenosti. Malo meunarodnog det seta, pa sve do danas.
ostrvo koje je dom za samo 22.000 ljudi, od turis- Do ostrva ete doi lako jer je vrlo blizu kopna
ta trai elju i strpljenje da ga otkriju. Za uzvrat sa kojim je povezano 50 metara dugim pontons-
daruje znatno vie: Na zapadnoj strani, plae kim mostom. Prvi grad do koga dolazite je isto-
koje oduzimaju dah; bezbedni i sa bujnim rastin- imena prestonica. Doekae vas ivopisne kue,
jem zeleni zalivi koji privlae sve vrste plovila ka marina u kojoj su usidrene jahte, drveni mostovi
istonoj strani; tirkizna voda; beli pesak; arobni za peake na moru. Iznenadie vas podatak da je
OSTRVO PROTIVRENIH EMOCIJA
sve to izgraeno pre neto vie od pola veka jer pravom mestu otpevala ariju iz opere Kavalerija
su razorni zemljotresi 1948. i 1953. unitili najvei rustikana.
deo grada i ostrva. Stanovnici su uspeli da ob- Razvoj Lefkade usko je povezan sa Onazisom.
nove svoje kue i da naprave grad iz bajke, ijoj
magiji nisu odolele ni najvee zvezde tog doba. Dnevni izleti brodom
Jo se prepriava kako su ezdesetih, grki tajkun Dnevni izleti brodom organizuju se ka veim i manjim
Aristotel Onazis i njegova dugogodinja ljubavni- ostrvima u blizini Lefkade, kao to su mali raj na zemlji Ka-
ca Marija Kalas posetili festival narodnih pesama lamos, Kastos i Prigiponisja (prineva ostrva), meu kojima
je i popularan Skorpios, ostrvo koje je pripadalo grkom
i igara i pratili program sa istih mesta kao i os- tajkunu Onazisu (2012. godine prodato je ruskom tajkunu
tatak publike. A onda je Marija, poneta atmos- Dmitriju Ribolovljevu). Meu njima je i Maduri, ostrvo
pesnika Valaoriti, na kojem se nalazi i ivopisna crkvica
ferom, ustala i pitala da li moe da peva, pa je Jovana Krstitelja.
srenicima koji su se u pravom trenutku nali na
nekih od najboljih, koje se nalaze na jugozapadnoj
strani, neretko se pretvara u avanturu. Odlazei
tamo morate biti pripremljeni jer te plae nisu or-
ganizovane. Jedina ureena je Katizma, ogrom-
na preana plaa koja daruje niz zadovoljstava,
meu kojima i mogunost padobranskog jedrenja
(parapende). Peaenjem kroz umu, Galos ili ser-
pentine, ne propustite lepotu divljeg Milosa, gde
moete da probate i kite-surfing.
Sa Lefkade ne moete otii dok ne vidite Porto
Kaciki, koja je nekoliko puta proglaena za najlepu
plau Evrope. Njeno ime u prevodu znai zaliv
koza jer su nekada samo ove ivotinje mogle doi
do nje. Sada je pristup olakan, pa treba da preete
samo sto stepenika.
Za kraj uivajte na plai Egremni, po mnogima
Nidri, najpopularnije letovalite na ostrvu, postao
je poznat 1962. kada je Onazis kupio oblinje os-
trvo Skorpios i esto dolazio da rua ili veera u
lokalnim tavernama i ispria se sa iteljima. Stat-
ua u ast Onasisa, nalazi se u luci i gleda na Skor-
pios, ucrtan je njegov moto ovek mora da skroji
svoju sudbinu.
Na manje od sat peaenja od Nidrija je vodo-
pad Dimosari. Izdrljivi turisti spas od letnjih ega
pronalze u jezercetu kristalno iste i ledene vode
u koje se sliva Dimosari.
Vonja po ostrvu naporna je za vozae, pogotovo
kada trae parking na nekoj od atraktivnih plaa,
ali je odmor za oi za suvozae. Mada je Lefkada
ime dobila po grkoj rei za belo, to se odnosi na
litice koje se vide na zapadnoj obali, ona je zapravo
zelena. Za to su zaslune podzemne vode koje su
doprinele bujanju etinara. Borovi i masline su svu-
da, zbog ega Lefkadu zovu zeleno ostrvo.
Put od Nidrija ka jugu vodi do Vasilikija, najlepoj na Lefkadi i meu najlepima na svetu
simpatinog mestaca okruenog brdima. Ovo (Trip Advisor). Gledajui fotografije ove plae,
selo je raj za surfere, uglavnom Britance i Australi- pomisliete da je realnost ulepana, ali nije.
jance, koji svakodnevno prireuju predstavu na Egremni izgleda ba kao na fotografiji, nestvarno
otvorenom pokuavajui da savladaju osnove je- plavo more, beli pesak i litice, uz duinu od dva ki-
drenja. Kad vam dosadi da ih gledate, sedate na lometrta, ine je biserom Lefkade. Tano je da ete
brodi kojih na svaki sat polazi iz luke i vodi do Ag- do nje morati da preete 300 iscrpljujuih stepe-
iofilia, jedne od najlepih plaa Lefkade. Uivanje nika, ali potrudite se. I da nema nita drugo, na
u kristalnoj istoj vodi moe samo da pokvari nes- Lefkadu vredi otii samo zbog Egremnija. Znaju to
nosna guva jer je plaa mala i dostupnija od dru- svi turisti koji se godinama vraaju Lefkadi u elji
gih, pa se svi sjate na nju. da ponovo vide tu nesvarnu boju mora, dovoljnu
Jedinstvene plae su adut Lefkade, a dolazak do da okrepi duu do narednog letovanja.
Da biste dobili inspiraciju da posetite Lefkadu i
da doivite nezaboravne trenutke vaeg odmora u Sa Leade ne moete otii dok ne
Grkoj, posetite zvaninu web stranicu grke naciona- vidite Porto Kaciki, koja je
le turistike organizacije
(www.visitgreece.gr). nekoliko puta proglaena za najlepu
PR tekst bez plau Evrope. Njeno ime u prevodu
intervencije urednitva znai zaliv koza jer su nekada samo
redakcije SVET NA ove ivotinje mogle doi do nje
DLANU
Svetionik vredan panje

Posete vredan je svetionik koji se nalazi na litici na jugu
ostrva. Do zatitnog znaka Lefkade vodi asfaltirani put.
Kad stignete eka vas pogled koji oduzima dah, pogled
koji se prua na Kefaloniju i Itaku kao i spektakularan je i
zalazak sunca.
Prema
legendi na
ovoj litici
slavna grka
pesnikinja
Sapfo izvrila
je samoubist-
vo skokom
u more sa
visine od 30
metara zbog
neuzvraene
ljubavi.
Septembarski
doivljaj
Na Lefkadu je najbolje otii u sep-
tembru jer je ostrvo u julu i avgustu
pretrpano turistima. Obavezan izlet
je krestarenje Jonskim ostrvima, na
kome se obilazi armantni Fiskardo
na Kefaloniji, Odisejeva Itaka i peina
Papanikolis na Meganisiju, koja je
posluila kao skrovite za podmornice
u Drugom svetskom ratu.

SKIJATOS
Ostrvo za one koji

znaju da uivaju
K
ada pitate Grke koje im je omiljeno mesto zaobilazna plaa na severu je Kastro, koja svoju
za odmor, verovatno e vam rei - Skija- popularnost duguje injenici da je istoimena
tos. Zato ba Skijatos? Odgovor na ovo naseobina bila srednjovekovna prestonica Ski-
pitanje biste sami morali da potraite jer jatosa od koje su do dananjih dana ostale samo
svaka pria o zlaanom pesku, povetarcu, boro- delii zidina, ruine citadele i top. Verujem da
voj umi i drevnim manastirima tu je samo da neete zaaliti zbog petnaestak minuta etnje
vam zagolica matu. Skijatos je ostrvo koje e (ponesite samo odgovarajuu obuu) uzbrdo
vas, sigurna sam, zaarati svojom lepotom, pre- po vrelom suncu, jer ete kada izbijete na vrh
lepim plaama i ljubaznim domainima tako da biti nagraeni pogledom koji oduzima dah. Sa
ete mu se sigurno, ba kao i ja, stalno vraati. druge, zapadne strane kao biseri u ogrlici niu se
Skijatos, najpoznatije, najmanje i najposeenije zlatne plae Skijatosa - mala i obina Kehrija i
ostrvo, pored Skopelosa, Alonisosa i Skirosa, pri- Aselinos, dok se junije prostiru Agistros, Elias i
pada ostrvskoj grupi - Severni Sporadi a svi za- Mandraki, omiljene plae lokalnog stanovnitva.
jedno grkoj oblasti Magneziji. Ime je dobio po Elias je plaa sa visokim peskovitim dinama, gde
grkoj rei skia (senka), a dato mu je zbog bu- moete da naete mir i u picu sezone, kao i ta-
jnih uma koje prave senku. Plae su glavni kri- lase ako je vetrovito. Mandraki je takoe peskov-
vac za veliki broj turista koji dolaze na Skijatos. ita plaa, karakteristina po crvenim stenama.
Moete birati izmeu vie od 60 plaa i sigurno Ovu plau jo zovu Kserksov zaliv po persijskom
sam da ete pronai bar jednu koja e biti po kralju Kserksu, koji se ovde usidrio u vreme per-
vaem ukusu. sijskih ratova. Junije od njih pozicionirana je
Po mnogima, jedna od lepih ostrvskih plaa je Krifi Amos i moji favoriti Agia Eleni i Banana, sa
Lalarija, koja se nalazi na severu ostrva i moe joj prelepim zalascima sunca. Odmah do Banane je
se pristupiti samo vodenim putem. Zbog stalne i mala Banana rezervisana za nudiste. Tu su jo i
izloenosti jakim vetrovima, prepoznatljiva je Abelakija i neizostavna iarka, plaa Kukunaries
po robusnim stenama i nestvarnoj tirkiznoj boji svojevremeno proglaena za najlepu plau
mora. Prvo ta ete videti kada joj se pribliite je Mediterana a definitivno je (bez preterivanja) i
Tripia Petra, prirodna trijumfalna kapija koju zovu jedna od najlepih na svetu. Ako ste nostalgiari
i probuen kamen. Ovo je istovremeno i jedna za dalmatinskim plaama, onda ste na pravom
od najslikanijih plaa ostrva i neizbena je na mestu. Plaa je duga dva kilometra i prekrivena
skoro svakoj ostrvskoj razglednici. Jo jedna ne- je gustom borovom umom koja odvaja more

Skijatos, najpoznatije, najmanje i
najposeenije ostrvo pripada, pored
Skopelosa, Alonisosa i Skirosa, ostrvskoj
grupi Severni Sporadi a svi zajedno
grkoj oblasti Magneziji
I Bitlsi su
pali na teme
Tamo davno, dalekih 60-ih
godina prolog veka uveni
Bitlsi su posetili Grku i bili toliko
oduevljeni njome da su ak
hteli da kupe Tsougriu, ostrvce
naspram Skijatosa. Pria se ak
da su svoju pesmu "Octopus's
Garden" napisali prilikom svog
boravka na ostrvu.

od slatkovodnog jezera Strofilijas. Kukunaries je,
inae, i poslednja stanica redovne ostrvske linije
koja saobraa iz grada Skijatosa jugoistonom
stranom ostrva.
Za razliku od plaa severozapadne obale Ski-
jatosa, do kojih moete doi to vodenim, to
automobilskim (motornim) prevozom, plae
jugoistone obale odlino su povezane ve po-
menutim gradskim prevozom. Poetna stanica
je u luci grada Skijatosa a poslednja na Kuku-
nariesu, njegovoj najlepoj plai. Oznaene su
brojevima (uz nazive mesta) radi lakeg spora-
zumevanja domaih simpatinih konduktera i
turista kojih ima sa svih strana sveta. Pomenuu
samo neke, a vama ostavljam da ih istraite. Prva
na koju nailazite po naputanju grada Skijatosa je
Megali Amos, koja se smatra gradskom
plaom. Nadalje se nailazi na Vasil-
ias i Ahladies, a put vas dalje
vodi do poluostrva Kanapi-
ca. Tu je locirano nekoliko
plaa: Tzaneria, Kanapica i
Kucuri, izolovana plaa na
samom vrhu poluostrva
do koje se mora najdue
peaiti. Sledi uveni Skijatosa, a i ire, ja upale plua. Kua se nalazi 100 metara od luke
Vromolimnos, nakrcana bih sa njom zavrila na samom poetku glavne ulice koja nosi pievo
plaa sa plitkom vodom na svoj pregled zlatnih ime. Druga znamenitost u gradu je poluostrvo
kojoj su este urke. Odmah plaa ovog ostrva. Burci koje deli luku na stari i novi deo. Na samom
posle Vromolimnosa nalazi se Iako su plae glavni poetku moete videti spomenik posveen Alek-
Kolios, plaa dobro zatiena od adut ovog ostrva, ako vam sandrosu Papadijamantisu. Na Burciju moete
vetra na kojoj sunce kasno zalazi. Uz dosadi izleavanje na njima pronai ruevine tvrave podignute 1207, koja se
nju je velika peskovita plaa Agia Para- imate sasvim dovoljno materijala vezuje za brau Gizi, venecijanske trgovce. Celo
skevi sa istoimenom crkvicom u zaleu i jednim na koje moete potroiti svoje vreme. U samom ostrvo je opasano zidinama a levo i desno od ula-
od najpoznatijih hotela Skiathos Princess. Jo gradu obiite rodnu kuu Aleksandrosa Papadi- za nalaze se dve kule. Tvrava je unitena 1660.
jedno mesto sa plaom vredno spomena je Tru- jamantisa (1851-1911), uvenog grkog pisca. godine za vreme ponovne okupacije ostrva od
los, koji predstavlja jednu od glavnih turistikih Kuu je sagradio njegov deda a 1974. godine ju strane Venecije. Godine 1906. izgraena je kola
oblasti ostrva. Spomenula bih jo plau Maratu, je kupilo Ministarstvo kulture Grke. U kui se na- koja je kasnije pretvorena u kulturni centar, gde
na ijem kraju je na uzvienju lociran verovatno laze mnogi predmeti koji su pripadali ovom pis- se tokom cele godine odravaju razni muziki
najstariji, ali nita manje luksuzan hotel Skiathos cu. Aleksandros Papadijamantis se nakon godina dogaaji i izlobe.
Palace. Kako je poslednja autobuska stanica provedenih van Skijatosa, pred sam kraj ivota U samom gradu, iznad stare luke, nalazi se
gradskog prevoza Kukunaries, najlepa plaa vratio na ostrvo gde je 1911. godine i umro od crkva Tri jerarha u kojoj se uva originalna ikona

Zastava
Dananja Grka zastava
je dizajnirana i podignuta
na Skijatosu 1807. godine u
Blagovetanskom manastiru
(manastir Evangelistrija). Grka
zastava se zove gallanolefki, to
znai plavo i belo. Krst simbolie
veru, dok je po grkom verova-
nju, plava boja sretna i titi od
zla a bela boja je boja slobode.
Bogorodice, dok se njena kopija nalazi u man- i prijatnu enu koja je raspoloena da se slika sa
astiru Panagia Kunistra. Iz manastira svakog 21. svima koji to od nje trae, njenog ivotnog sa-
novembra kree procesija u ast Bogorodice, putnika Kurta Rasela, dok su zvezde kao Silves-
koja je i zatitnica celog ostrva. Do manastira se ter Stalone, oro Armani i arapski eici, ije se
moe doi idui glavnim putem od grada do ogromne jahte mogu videti u staroj luci, ostali
Trulosa gde se skree desno i nastavlja putem nevidljivi.
nekih etiri kilometra. Jo jedan manastir Zavrila bih sa Darelovim opisom Skijatosa:
zasluuje panju. To je manastir Evangelistrija, Ovde voda, empresi i hladovina ponovo pruaju
koji se nalazi severno od grada Skijatosa u prele- oseaj punoe i mira. Njegove zaslepljujue bele
pom okruenju. Poznat je po ikonama i rezbare- kue, sagraene kao od kocki eera, njegov la-
nom drvenom ikonostasu. Manastir ima veliki virint osmehnutih crkava a vama ostavljam
istorijski znaaj jer je tu 1807. godine prvi put da se uverite u istinitost njegovih rei.
podignuta grka zastava. Svakog 15. avgusta na Jadranka Depina
praznik Velike Gospojine tu se odrava sveana
crkvena ceremonija.
Pored ovih kopnenih izleta, moete napraviti
i jedan vodeni do susednih ostrva, Skopelosa i
Alonisosa. Izlet, pored kupanja, obuhvata i obi-
lazak glavnih mesta Skopelosa i Patitirija i prvi
grki morski nacionalni park u kojem se na-
lazi utoite za pedesetak jedinki zatiene vrste
mediteranske foke monachus-monachus. U
vodama ovog parka skoro neizostavno ete vi-
deti itava jata delfina ija igra e vam sigurno
izmamiti osmeh. Kako je Skopelos verovatno i
najlepi grad u egejskom delu Grke, ovaj izlet e
vam samo pomoi da steknete utisak o njegovoj
lepoti i da vas zarazi da neko naredno letovanje
posvetite samo njemu.
Skijatos je definitivno svetska destinacija i
neretko se mogu sresti poznate face. Ovi prelepi
pejzai postali su i svetski poznati jer se na Skope-
losu i Skijatosu snimao filmMamma Mia, mjuzikl
inspirisan tekstovima i muzikom vedskog benda
ABBA, sa impresivnom glumakom ekipom
meu kojima su i Pirs Brosnan, Meril Strip, Kolin
Firt... Inae, na Skijatosu se ve par godina moe
naleteti na Goldi Hon, jednu sasvim normalnu
OVO JE PRIA SAMO ZA ONE KOJI VOLE GRKA OSTRVA
Legende i mitovi s
ukrasom
magine
prirode
Milos
Plaka ili grad bez automobila
Milos je ostrvo koje se ponosi istinom da je jedno od najbogatijih meu brojnim
grkim kopnima usred mora ne samo po kulturnom nasleu ve i po mnogo emu
drugom. Ono ime oduvek privlai ljubitelje lepog bez dileme su boanstvene plae
kojih je vie (ukupno 74) nego na bilo kom drugom ostrvu Kiklada. Ali plae su samo
jedna od prirodnih lepota Milosa kome je Svevinji darovao i skoro sve drugo - poev
od plodnog zemljita preko strmih stenovitih litica pred kojima zastaje dah, zatim
uma i ravnica, pa sve do fascinantnih zaliva i atraktivnih vulkanskih povrina. Sla-
vu ostrva dopunjuje i injenica da je ba na njemu pronaena statua Afrodite koja
se danas uva u legendarnom Luvru.
Pria o svemu poinje ovako: junije od Plake, izmeu sela Tripiti i Klima, nalaze
se ostaci nekadanjeg grada Melosa i rimskog pozorita. Ba tu je 1820. jedan sel-
jak, sasvim sluajno, pronaao prljavu i pranjavu statuu Afrodite Nekako u isto
vreme pored Milosa je plovio i francuski vojni brod Estafet. Svesni kakvo blago je
pred njima nezajaljivi Francuzi su statuu
preneli na brod i ona, Venera Miloska, da-
nas je jedan od najvrednijih muzejskih
eksponata Luvra.
Smatra se, takoe, da je Milos prvo os-
trvo na kome se pojavio homosapiens.
Najlepa plaa ostrva je Paleohora -
duga je i nestvarno ista s prepoznatljivim
podvodnim toplim izvorima i neobinim
podvodnim liticama.
Najprivlanije naselje je gradi Plaka
koje se uzidie na steni visokoj 200 meta-
ra i potpuno je nepristupano za auto-
mobile. Do grada zapravo vodi uska staza
kojom mogu proi samo peaci, magarci i
motocikli. Ono to se mora obavezno po-
setiti jeste krstaki zamak iz 13. veka kao i
Crkva Bogorodice Talastire.

KRIT
Kanjon kao ponos kontinenta
Samarianska dolina jedan je od najlepih pejzaa sveta. Pravi je ponos evrop-
skog kontinenta. Pripada Nacionalnom parku Lefka Orin na Kritu. Re je, zapravo,
o najveem evropskom kanjonu duine 16 kilometara kroz koji moe da se proe
peice. Kanjon poinje kod sela Sunarija a zavrava se u selu Agia Runeli. irina
varira od 30 metara do 3,5 kilometara koliko je izmereno kod ulaska u more.
Prolaz kroz kanjon je prilino naporan. Koraa se po kosom terenu sa strmim
stazama zbog ega je neophodno imati odgovarajuu obuu prilikom posete. Kroz
klanac se peai 13 kilometara, plus tri pored mora kuda vodi put do sela Agia
Runeli. Zanimljivo je i to da klisura obiluje brojnim izvorima slatke vode.
Ova prirodna atrakcija Krita se nalazi u jugozapadnom delu ostrva, u oblasti
grada Hanja. Posle malo vie od 16 kilometara hoda stie se do sela
Agia Runeli gde je usidren brodi koji vozi do mesta Hora, oda-
kle se dalje moe asfaltnim putem.
Kroz kanjon se ide po hladovini jer su s obe
strane stene visoke oko 150 do 200
metara. Postoje odmorita sa
vodom za pie i medicin-
skom slubom.
Delos
Zaviaj Apolona i Artemide
Neveliko kamenito ostrvo usidreno je dva kilometra jugozapadno od daleko poznati-
jeg Mikonosa. Po mitologiji, Delos je mesto roenja Apolona i njegove sestre bliznaki-
nje Artemide.
Kada je saznala da eka dete sa Zevsom, njihovu majku Letu Hera je proterala sa svih
mesta na zemlji da ne bi mogla da se porodi. Jedino mesto gde je Leta nala sigurno
utoite bio je mali Delos, koji se nije smatrao delom zemlje jer ga je samo za odreeno
vreme stvorio Posejdon da na njemu njegov brat moe da provodi vreme sa svojom
ljubavnicom.
Danas je Delos jedinstveno mesto u Grkoj i bogati arheoloki prostor u kome se moe
videti na stotine artefakata raznih kultura iz perioda od nekoliko hiljada godina. Na
Delosu su ostaci velikog hrama posveenog Posejdonu, uvena Terasa lavova, kua del-
fina, amfiteatar i Sveto jezero
Delos je nenaseljen i na njemu je zabranjeno da se zanoi ili prenoi jer se smatra sve-
tim. ak ni brodii nou ne mogu da budu privezani uz njegovu obalu.

Nisiros
Da Posejdon nije bacio kamen
Ostrvo Nisiros pripada Dodekadskom arhipelagu i nalazi se nedaleko od Kosa. Nekada je bilo znano i po
tome to je na njemu postojao aktivan vulkan. Ako je verovati mitologiji, stvorio ga je Posejdon koji je od
ostrva Kos odvalio ogroman kamen i njime gaao giganta Polibota. Meutim, danas turisti dolaze na ovo
ostrvo da bi izbliza videli ivi vulkan.
Vulkan na ovom ostrvu je zapravo najmlai u Grkoj i sasvim je bezopasan. Po dnu vulkanskog kratera,
meu izvorima kljuale vode i po vreloj zemlji moe da se hoda. Naravno, u adekvatnoj obui. Nita
manje uzbudljivo nije ni ako stojite na ivici kratera. Uzgred, sa vulkanskom aktivnou je povezana i
pojava termalnih voda koje naunici i danas detaljno ispituju. Neobina svojstva ovih voda su poznavali i
drevni narodi tako da su izvore obilato koristili za leenje. Treba znati i da se kraterom iri neprijatan miris
sumpora a uz pomo dezve sa dugakom drkom za nekoliko minuta se moe skuvati jaje. Prisustvo
ovom inu prava je atrakcija za turiste. Iz oblinjeg kratera izlazi i vrela para pa je tu prilaz zabranjen.
Takoe, iz zemlje se uje i neobian zvuk - zvuk ivog ali i spavajueg vulkana ija je poslednja aktivnost
zabeleena pre 15 godina.
Kastelorizo
Facinantno
delo Grkinje
Despine
Kastelorizo je najistonije grko ostrvo iz
arhipelaga Dodekada i njegov zvanini naziv
je Megisti. Za Turke, od ije obale i grada Ka
je udaljen samo dva kilometra, jeste Meis.
Takoe, blizu je i Kipra a ako elite evo i podat-
ka da je na pola puta brodom izmeu Antalije
i Rodosa.
Na grkom megisti znai neveliki. Re Kas-
telorizo je italijanskog porekla i ovo ime je
vezano za period kada su riteri Jovanovci (12.
vek) na ostrvu sazidali tvravu i dali joj ime
Kastelo Roso - Crvena tvrava.
Kada su Nemci okupirali Grku, itelje Kas-
teloriza su odveli u logor u Palestinu. Ostrvo je
ostalo potpuno pusto. Meutim, na susednom
ostrvcetu Ro, udaljenom 250 metara, ivela
je izvesna Despina Anladioti koja je svakog
dana, sve do 1982. godine dolazila amcem
na ostrvo Kastelorizo i podizala zastavu Grke.
Zanimljivo je da se danas na susednom ostrvu
ili ve pomenutom ostrvu Ro vijori turska za-
stava Do tog ostrva moe da se prepliva.
Na Kastelorizu, u gradiu Hora je sve ureeno
u turskom maniru a i na mobilnom telefonu je
uvek turski signal. amcem se za deset minuta
stie do turskog grada Ka. Ovo maleno grko
ostrvo (veliina - devet kvadratnih kilometa-
ra), koje jo zovu i ukrasom Mediterana, ima
500 stanovnika, ureeno pristanite i aero-
drom, kolu, crkvu i damiju

DA LI ZNATE
Kako se zove zlatni grad

na obalama Iravadija
Zapljuskuje obale amerike drave Mejn i kanadskih provincija Nova kotska i Kalmarska unija je bila per-
Novi Bransvik, a poznat je kao lokacija najveih razlika u nivou vode izmeu plime i sonalna unija izmeu vedske,
1. 2.
oseke, koja dostie ak 16 metara. Kako se zove taj zaliv? Norveke i Danske i trajala je
od 1397. do 1523. godine. Kako
se zvala unija izmeu Poljske i
Litvanije, zakljuena aktom iz
1569. godine?
FANDI LUBLINSKA UNIJA
Bio je poslednja prestonica Kraljevine Burme i smatra Fontana etiri reke je delo slavnog baroknog majstora
se centrom burmanske kulture. Kako se zove taj zlatni ovanija Lorenca Berninija i predstavlja Dunav, Gang, Nil
3. 4.
grad smeten na obalama Iravadija, drugi po veliini i Rio de Platu. Na kom se rimskom trgu nalazi ovo remek-
grad u Mjanmaru? delo?
MANDALEJ TRG NAVONA
Nacionalno jelo na Islandu je U jednoj operi oakina Rosinija, Italijanka se nala u dravi iz koje su ene na
hakaral, kome je svojstven mir- slavnoj Pikasovoj slici. Koja je to drava, rodna gruda Albera Kamija i Iv Sen Lorana?
5. 6.
is poput amonijaka. Od mesa
koje ivotinje se pravi to jelo,
koje se prvo zakopa u zemlju
da bi izgubilo toksine a potom
sui etiri do pet meseci?
AJKULE ALIR

MAGIJA JUNE PANSKE REGIJE
Andaluziju i z
Poseti
P
oseti Andaluziju i zaljubi se. Na lepote ove june panske regije pao je i jedan Lorka,
o njenim predelima i gradovima, koridama i ljudima, pisao je i Hemingvej, u Andaluziji
su roeni, da li sluajno, mitski ljubavnici Don Huan i prelepa Karmen... Doiveete jo i
arm apsolutno oaravajue Granade, Malage, Sevilje, Kordobe, Toremolinosa...
eka vas uivanje na prelepoj sunanoj obali, prestinoj destinaciji s imenom Kosta del Sol,
koju svake godine poseti preko devet miliona gostiju. Moda je najbolje da bar nekoliko dana
uivate u oaravajuem Toremolinosu s predivnim peanim plaama i drugim brojnim zado-
voljstvima. Naravno, ukoliko se put ove zemlje uputite leti. Zarad toga i pitanje: kada je Anda-
luzija najlepa?
Kau da je to u prolee. Drugi oboavaju jesen na istom prostoru, trei leto. Ali, zar je to uopte
i bitno s obzirom da je lepota Andaluzije vena. Zato, ne propustite priliku da stignete tamo
gde e svaki damar vaeg tela i due osetiti lepotu neizmernog zadovoljstva. Saznaete i po-
dosta o istoriji ovog prostora za koji su se borili brojni osvajai. Samo da znate: punih 800 go-
dina Andaluzija je bila islamska teritorija i centar umetnosti, nauke i kulture tadanje Evrope.
U Andaluziji je nastala i korida. Sezona u borbi matadora i bika je od Uskrsa do kraja oktobra...
Kau da je i flamenko nastao ba u Andaluziji kao narodna igra sa pevanjem. Pretea je pevanja
gana koji je oponaao mujezinov poziv na molitvu. Kasnije, Cigani u ergama uvode gitaru i
tako nastaje kompletan zvuk jednog od najpoznatijih folklora na svetu...
ta vas jo sve eka u Andaluziji? Gitare, flamenko, vino, masline i Lorka. Sve ono po emu
se prepoznaje panija, to ini duu panije, nai ete u Granadi, glavnom gradu istoimene
provincije u pokrajini Andaluziji. Ali ona ima jo neto vie od uvenih andaluzijskih gradova
Sevilje (prestonice Andaluzije) i Kordobe. U Granadi je Alhambra, biser srednjovekovne isla-
maske arhitekture i najznaajnija graevina iz doba kada su ovim delom panije upravljali
mavarski kraljevi.
ivopisni pejza Granade dopunjuju dva brdaceta koja gledaju na Alahambru. Albaisin je
drevna mavarska etvrt s kaldrmisanim ulicama i omiljena kod umetnika, Na nju se nadovezuje
Sakromonte, deo grada uven po Ciganima koji su iveli u kuama peinama ukopanim u brdo.
Ta etvrt je danas centar flamenka, muzike andaluzijskih Cigana.
Granada je relativno mali grad sa oko 250.000 stanovnika. Univerzitet Granada, koji ima
est i po vekova tradicije, spada u tri najbolja u paniji i ima ak 80.000 studenata. Na katedra-
li za slavistiku ui se i srpski. Raznolikost je glavna odlika Granade, koja je zgodno smetena
izmeu snenih vrhova Sijera Nevade, najviih na Iberijskom poluostrvu. Na svakom koraku
se vidi da je to grad na granici dva kontinenta, Evrope i Afrike i dve civilizacije, hrianske i
islamske. Granaani su prostoduni, vole da se drue i sede po kafiima i da rade da bi iveli,
a ne obrnuto...

i zaljubi se

NEKI OD RAZLOGA ZATO TREBA DOIVETI BARSELONU
Ukras Katalonije i
dragulj Sredozemlja
B
arselona ima sve: neponovljivu lepotu, udesnu arhitekturu, arm
kojem je teko odoleti. Ukras je Katalonije i neprocenjivi dragulj
Sredozemlja. Svaka poseta ovom megapolisu je zapravo uivanje
u ivotu i praznik za oi. Romantina je i podjednako raskona u
svakom trenutku i svakom prizoru. Za uitak zvani gledanje zalaska sun-
ca sa brda Monuik, to je bez zadrke velianstven doivljaj, potrebne
su vam samo oi. I, naravno, volja da tako neto doivite.
Obilazak Gaudijevih graevina za posetioce je vie od uitka.
Zarad arhitektonskog genija i njegovih bajkovitih graevina u grad
omeen obalama reka Besos i Ljobrega godinje dolazi i nekoliko
miliona turista. Vrh Gaudijeve genijalnosti bez dileme je Katedrala
Sagrada Familija, koja je ostala nesagraena za njegovog ivota i koja
se jo gradi. Kau, bie gotova 2020. godine to ne spreava hiljade
turista iz celog sveta da je svakog dana obilaze u tiini kojom se iska-
zuje potovanje a koju naruava jedino zujanje brojnih foto-aparata.
I lavirint parka Guelj, kojim od otvaranja do zatvaranja ubori reka
turista, takoe je neto to se ne zaboravlja, ba kao i mnogo toga
drugog to se doivi i vidi u ovom univerzitetskom gradu koji je
svakog dana sve lepi i lepi. Arhitektura kvarta Ramblas je jednako
fascinantna koliko i veeri uz etnju morskom obalom ili sati u nekoj
od brojnih taverni s bogatom gastronomskom ponudom. Izazov su i
brojni noni klubovi s flamenko programom
Zadovoljstvo je i obilazak Nacionalnog muzeja umetnosti Katalonije
ili Muzeja savremene umetnosti, Crkve Santa Marija del Mar. Barselo-
na je i sedite modne kue Mango, ija su zatitna lica slavne sestre
Penelopa i Monika Kruz, ali i dom istoimenog i jednog od najboljih
fudbalskih klubova sveta s adresom: Stadion Kamp Nou. Barselona
je i ponosni olimpijski grad koji je ba za ovaj dogaaj odran 1992.
puno toga unutar grada i u samom gradu uinio besmrtnim. Istovre-
meno je grad s velikom lukom, ali i predivnim okruenjem u zaleu.
Slike iz Barselone se teko mogu prepriati, doivljaji isto tako. Zato
verujte onima koji tvrde da je svaka poseta Barseloni uivanje u ivotu
i praznik za oi.

LETO U BEU
Prestonica svih
jezika sveta

P
otrebno je mnogo vremena da se Be
upozna, ali malo je potrebno da se zalju-
bite u ovaj grad...
Ovih dana je bilo mnogo vrue i dolazi
onaj najtei deo izai iz stana i doi na stanicu.
Dalje pria krene sama, prosto se slau
dogaaji i boje priu...
Svitanje nas, ili mi njega, zatie u Sloveniji.
Nebo vraa energiju posle neprospavane noi
u autobusu i poluuspenih pokuaja, da se
nae manje bolan poloaj telu za odmor i spa-
vanje.
Lagano idemo ka Austriji, ka gradu koji je to-
liko bio vaan za ivot pojedinaca, ali i za ivot
naroda. Ovom gradu su bar neko vreme svog
ivota poklonili mnogobrojni ljudi koji su uti-
cali na prolost, svako u svoj oblasti kreiranja.
Na oko 50 kilometara od Bea zastajemo da
se odmorimo... A tamo ima ta i da se vidi, tu
su predeli koji oduzimaju dah sa nekim intere-
santnim detaljima.
Nakon toga e nam lopoi poeleti
dobrodolicu u oping sitiju. Odatle kreemo
da traimo smernice kojim prevoznim sred-
stvom i kojom linijom doi najbre do centra izlazi na trg sa mnotvom graevina i sa ini se jo Nakon ovog uivanja, put e me odvesti dalje
grada, gde se priprema sjajan dogaaj na vie konjskih koija, koje voze turiste kroz grad. do najvanijih graevina, ako emo po merama
duhovnom nivou koji u posebno opisati. Put me dalje vodi ka delu u kojem u proves- racionalnog... do Beke gradske venice (Rath-
Sedam u tramvaj (tako u ga zvati, inae Lo- ti najvie vremena - Burggarten. Kad uete haus).
kalbahn), koji e me odvesti do Karlplaca, gde u Burggarten, ne znate gde biste pre i ta Nailazim na muzeje, na restorane i na rad-
se nalazi Beka dravna opera (Wiener Sta- biste pre. Da li da uivate u zelenilu i suncu, nje sa brzom hranom i ponovo se vraam na
atsoper), a ispred nje autobus za razgledanje ili trkarate unaokolo istraujui graevine. poetak... pred Beku dravnu operu, odakle
grada. Odlazim do Karlove crkve (Karlskirche) Ubedljivo najjai utisak na mene je ostavilo up- u tramvajem da se vratim do oping sitija, a
i odmaram u parku. Tu pronalazim jo zanim- ravo ovo mesto. odatle pravac - kui...
ljivih graevina, a na putu do Karlove crkve me Oh, kako je lepo lei i odmoriti telo i um, Be je neverovatan grad, arolik je ljudima i
zabavlja najava dogaaja napisana na ruskom uivati u zelenilu, sakupiti snagu za dalje ho- jezicima. Tokom dana sam videla toliko italijan-
jeziku... danje. Kako je lepo videti ljude, koji uivaju u skih natpisa od kojih mi srce poskakuje, sluala
Ha! Sjajno! Ve sam iz tramvaja videla dosta blagodetima parka i kojima nita nije neobino, druge kako govore na svom maternjem jeziku i
italijanskih naziva, sad ruski... prikupljaju se gde svako uiva u svom kutku i u slobodi, nara- razumela ih. Sporazumevala se i na nemakom
moji jezici. vno dajui isto pravo i drugima. Energija dece, razmiljajui i dalje o pravilnosti izreenoga.
Odatle kreem put Albertine. Nastavljam koja se igraju, oputenost - fascinantno. Do sledeeg piskaranja... Bojana Knevi
dalje ka Bekoj katedrali (Stephansdom), kad
u jednom izlogu ugledah milo lice pande. Do
katedrale dolazim preko peake zone.
A ispred...
Ispred me doekuje neto to me uvek
oduevi. Bogatstvo razliitih jezika, kultura...
Srena kao dete oslukujem, gledam. Kinezi,
panci, Italijani, ak sam videla i dvoje-troje
ljudi sa norvekim detaljima na odei. Aaaaa!
Lepota! pomislih.
Prilepam se panskoj grupi, gde im upra-
vo vodi objanjava istorijat Beke katedrale,
uivam sluajui i razumevajui panski jezik.
Naravno, slikanje katedrale je nezaobilazno.
Eh, sad se mislim, kako obii i ostale zanim-
ljive graevine. Provlaim se kroz ulice i uliice
do statue Gutenberga, bez kojeg danas mno-
ga dela ne bismo itali, Jesuitskirche, zatim
me put vodi dalje od centra grada, vraam se
Bekoj katedrali, pa Crkvi Svetog Petra (Peter-
skirche).
Zatim me ulice i uliice dovode do jednog lepog
kutka, a to je Time travel in Vienna, iz kojeg se
FJORDOVI NORVEKE ILI UMETNIKA DELA PRIRODE
Smaragdna
ogledala
okolnih
planina

F
jorodovi Norveke - arolije ili magija? Istina je da su i jedno i drugo jer su
uistinu prava mala umetnika dela prirode. Oni koji su sve doiveli, go-
dinama posle jasno pamte fascinantni kontrast leda, zelene vode
fjorda ili fjorodova i planinskih vrhova.
Fjordove nazivaju i smaragdnim ogledalom okolnih planina.
Krstarenje morskim usecima koji zalaze duboko u kopno pred-
stavlja avanturu na brodovima koje kapetani maginom ru-
kom provlae kroz uske fjordove i zastajkuju pored slikovitih
mestaaca na obali, gotovo ih zaklanjajui svojom senkom.
Kada ste u fjordu, imate oseaj da ste na reci koja tee
izmeu okolnih planina. Kao da ste u nekom kanjonu, a
okruuju vas visovi na oko 1.000 metara nadmorske visine
koji su pod snegom. Sa tih planina sputaju se gleeri,
nebrojeni potoci i vodopadi u milione rukavaca. Voda je
zelena kao smaragd.
Fjordovi Gajranger i Zogne smatraju se najatraktivni-
jim. Zogne je dug 204 kilometra, a ponegde se suava i
na manje od 300 metara, to je i duina velikih brodova.
Dubina je na pojedinim mestima i vie od 1.300 metara, pa
je fjord dublji nego okolno more. Gajranger je krai, ima oko
80 kilometara.
Kada se ue u fjord Gajranger, na brodu obino zavlada
tiina. Putnici uivaju u plovidbi i posmatraju nestvarne predele
i vodopade. Po pristajanju u Helesitu, oni eljni avanture odlaze na
obalu. Obilaze se gleeri i vodopadi. U letnjim danima temperatura
je od 10 do 18 stepeni, pa je neophodno valjano se obui. Najslikovitija
je planina Dansilba, iji je vrh na 1.500 metara nadmorske visine pod
snegom.
Atrakcija su i ribarska sela koja uvaju tradiciju jo iz vikinkih
vremena. U njima su kue prekrivene travom, sa ognjitem u
sredini. Na tim krovovima se sui riba koja se kasnije dimi na
ognjitu. Za turiste se priprema i jedan norveki specijalitet
- krofne sa kremom od vanile, kao i sir preliven karamelom.

KANADA ILI MALE PRIE IZ ZEMLJE JAVOROVOG LISTA
Plaa se ist
vazduh, drutvo
ptica, lep pogled...
S
a aerodroma Pirson u Torontu izlazimo je kraj a iza ume se opet pojavljuju kue, kue i na svaki predmet zakae cenu...
na auto-put sa est traka. Mimo nas raskrsnice... Tako izgleda ceo Toronto - jedna Domaini nemaju obavezu da sede pored
promiu beskrajne javorove ume sre- beskrajna uma sa parkovima, oblakoderi- robe i ekaju kupce. Vreme provode radei
brnastih kronji. List ovog drveta nama ili naseljima niskih kua. U ulici Brajan, neto ili gledaju TV dok prolaznici posma-
lazi se na zastavi i simbol je Kanade. Ubrzo a mnogo je slinih, reaju se kolovoz pa traju izloeno, uzimaju odabrano i ostavljaju
skreemo na uveni forouvan 401. Nai travnjak i trotoar a onda i vrt ispred lepih novac u korpicu. A na prodaju je bukvalno
domaini kau da se zimi ovaj asfaltni put zag- kua sa velikim isturenim prozorom preko sve - od stilske fotelje, vanglice, kaveza za
reva tako da na njegovoj povrini nikada nema celog zida. Zaustavljamo se ispred jedne od ptice, kineske vaze, grabulje za travu, na-
ni snega ni leda! Vonja je potrajala i dok smo najlepih - kue naih domaina. rukvice, figurine od porcelana, uramljena
proli neizbene petlje a potom se i raspetljali, Zemlja Kanada je, zapravo, po mno- crno-bela slika mladenaca...
lagano se odvajamo ka aveniji epard. iroku go emu neobina. Posebna. Dokaz je i Pijace kao kod nas u Torontu ne postoje.
i toliko dugaku da Kanaani u ali kau da ova pria. Ukoliko vlasnici kua menjaju Farmer market je neto najslinije i ot-
ukoliko se danonono vozite ovom avenijom prebivalite, prodaju kuu ili jednostavno voren je samo subotom kada farmeri tek ob-
sigurno stiete do njenog kraja a to je - Severni ele da se ree nekih stvari, u tom sluaju rano voe i povre donesu ispred niske zgrade
pol. organizuju gara sejl. To znai da subotom sline trnici. Na tezgama samo te pijace
Sa obe strane su naselja zbijenih kua ili nedeljom sve ono to im nije potrebno mogu se nai slanina, suva rebra, kobasice...
okruenih umama. Taman pomislite da iznesu i briljivo poreaju na travnjak ispred Sve je izuzetno primamljivog izgleda ali i pot-

Centar Toronta je najbolje prepeaiti,
ma koliko to naporno bilo.
Velianstvene fasade oblakodera,
uvrnutih tornjeva, zatim palata stare
Optine iznad koje se nadnelo betonsko zdanje
nove neto je to se pamti i prepriava
puno drugaijeg ukusa u odnosu drugi blok. Domaini tvrde da je potreb- bilo. Velianstvene fasade oblakodera, uvr-
na na. Slina ovoj je Jevrejska pijaca. koja no sedam dana da bi se obile sve radnje. nutih tornjeva, zatim palata stare Optine
svakodnevno ima sve vrste povra. Izlazimo na Blur, drugu glavnu ulicu koja iznad koje se nadnelo betonsko zdanje nove
Poslednji hit koji hara ovim delom sveta see Jang i deluje mnogo otmenije sa svojim neto je to se pamti i prepriava. Svaki i na-
je organik fud. Re je o hrani koja nema ekskluzivnim radnjama i velelepnim obla- jmanji prostor je iskorien za neku izlobu
ni trunku konzervansa, pesticida ili bilo koderima u kojima su smeteni poslovni pro- ili malu pijacu. Mlada devojka svira gitaru i
kakvih aditiva i koja se prodaje po cenama stori raznih firmi, korporacije, ordinacije... povremeno se osveava kupanjem u fon-
viestruko skupljim nego obini proizvo- Ispred robne kue Bey kanadska policajka tani iz koje izlazi jo raspoloenija za muzi-
di. Takvih pijaca ima na nekoliko mesta u nas je opomenula da ne smemo da snimamo ku... U uvenom Tim Hortons restoranu
odreenim danima u nedelji. Tu se pee or- kamerom poto se prostor ispred robne kue preporuuju nam izuzetnu fren-kofi i je-
ganik hleb, pravi okolada, sirevi i nude sve smatra - privatnim! dinstven kola cinemon izuzetnog mirisa i
vrste voa i povra. Ako izrazite sumnju da li Takoe nismo smeli da upotrebimo ka- ukusa.
je sve to ba organik - prodavci se uvrede, meru ni foto-aparat u krugu velianstvene i Malo-pomalo i stiemo i do luke sa ferijem
pa ak odbiju da vam prodaju svoj proizvod najvee bolnice za deci SikKids radi privat- koji prevozi na ostrvo Central ajlend. Na sva-
sa tvrdnjom da su kontrole rigorozne... nosti pacijenata... kih 15 minuta je polazak, a toliko traje i vonja
Itons je najvea robna kua u Torontu. Sa Torontski DAUN-TAUN (strogi centar) je do ostrva, omiljenog izletita stanovnika
bilo koje strane da se ue izae se na sasvim najbolje prepeaiti, ma koliko to naporno Toronta. Na sve strane su postavljene klupe
i rotilj na gas. Dovoljno je da se samo ubaci
nekoliko novia i da imate bogovski ruak.
Sa ostrva se prua izvanredan pogled na
grad, zelenu obalu, toranj, oblakodere...
Glavno obeleje Toronta je toranj koji se
sa ostrva vidi kao na dlanu. Visok betonski
stub od 480 metara na najviem spratu ima
restoran /staklenih zidova/ koji se okree
neprestano...
Rouzdejl i Bejvju su bogatake etvrti. Cene
kua se kreu od 10 do 20 miliona dolara u za-
visnosti da li imaju dvadeset, etrdeset ili vie
spavaih soba (kriterijum ovde nisu kvadrati,
ve spavae sobe). Ali, gde su ti bogatai,
pita se svaki turista kad zae u puste ulice i
okom nedostupne vile? U klubovima koji rade
danonono. Plaaju lanarine od est do 10
hiljada dolara, zatvorenog su tipa i primaju
samo one koji im pripadaju po zanimanju,
nivou i - koliini novca...
Bogati Kanaani vole da ive u apart-
manima oblakodera. to vii sprat, via i
cena. Plaa se ist vazduh, drutvo ptica, lep
pogled... Onaj koji ivi na samom vrhu ne-
bodera ima ak i bazen - u umarku! Prostor
oko zgrada je negovan. Tu su i rampa i uvar i
jo neto to privlai panju. Visokim tujama
zaklonjene su leje paradajza, paprike i niskog
cvea... ta je to? Stanari-bogatai oigledno
vole i trivijalne stvari pa su, kau, osnovali
drutvo batovana tako da svako ima svoju
leju ili pare zemlje.
Obian svet, u prizemnim, najee tips-
kim kuama sa prvim mrakom gubi sopst-
venu privatnost. Upaljene lampe osvetljavaju
unutranjost femili rum, kretanje ukuana sa
bezglasnim govorom i pokretima koji lie na
pantomimu.
to se zabave tie, Kanaani najradije
prireuju omiljeni parti. Neoptereeni
hranom (sve je na akalicu i na jedan zub) ok-
upi se dvadesetak ljudi i uz samoposluivanje
i askanje ostaju do zore. Diskoteke i bioskopi
rade cele noi. Predstave, izuzev premijere,
imaju razliitu cenu u zavisnosti od doba dana.
Najjeftinije su one koje poinju u podne.
Kanaani vikendom vole da odu na izlet.
Izbor je zaista veliki - jezera, planine, odlazak
na farme ili jedan od bezbrojnih nacionalnih
parkova... Opredelili smo se za poslednje -
park se zvao Rokvud. Breuljci prekriveni
umom, sela ljupka kao sa razglednice, jezer-
ca sa peskovitim plaama, klupe i stolovi za
izletnike, staze, usponi, mala uda prirode
i - GUSKE. U ovoj zemlji su paene i nestvar-
no maene - dovoljno je da je nenamerno
povredite i automatski morate platiti kaznu
od 5.000 dolara! Mi smo se zbog svega zado-
voljili da ih posmatramo kao neodvojiv deo
pitomo-divljeg rokvudskog pejzaa i da ih
gledamo kako se, kao niz kristalnih biseria,
utapaju u prirodu i bistru jezersku vodu...
Mila Starevi

FIRENCA ILI SATI IDILE U DRAGULJU RENESANSE
Kapuino u senci
Neptunove fontane
znailo grad cvea, Oko utvrenja je nastalo i
L
naselje. I tako je sve poelo...
eonardo da Vini. Mikelanelo, Donatelo, Umetnost i knjievnost cvetale su upravo ovde,
Dante ini se kao da su njihove seni i u srcu Toskane. Kao da je bilo predodreeno da
dalje na ulicama arobnog grada Firence. Dante ba u Firenci napie svoju Boanstvenu
Iako je Firenca sada moderan grad, sa komediju, i kao da je ba tu imala da se razvije
savremenom arhitekturom i prepun prodavnica, i rascveta renesansa. Ne kae se bez razloga da
ovde se jo uvek mogu osetiti lepote i ari iz doba je oto otac renesanse. On je prvi uveo perspe-
renesanse. Uske ulice, po mnogima najlepeg ktivu i viebojni mermer na katedralama, to i
grada Italije, jo uvek uvaju taj idilini arm ko- dan-danas krasi mnogobrojne graevine u Fi-
jim zrae stotinama godina. Pre nego to krenete renci. Boanstveni grad na obalama reke Arno
da se etate ulicama Firence i da se upoznajete sa uven je svuda u svetu po svojoj bogatoj kulturi
njenom bogatom kulturom i umetnou, trebalo i po poznatim umetnicima i knjievnicima koji su
bi da se zapitate kako je sve poelo. tu stvarali svoja najvrednija dela. Nema onoga
Nekada davno, ak u VIII veku pre nove ere, u koji je bio u Firenci, a da ga ona na neki nain nije
predelu koji se sada naziva Toskana naselili su se inspirisala.
Etrurci. Oni su veoma brzo potpali pod vlast Rim- Centar sa svim poznatim graevinama na-
ljana, a njihove tekovine preuzeli su savremeni lazi se unutar zidina srednjovekovnog grada,
Latini. U prvom veku pre nove ere Rimljani su, dok je stambeni deo lociran izvan njega, i ni na
ba na mestu dananje Toskane, osnovali malo koji nain ne remeti lepotu ovog renesansnog
utvrenje nazvano Florencija, to je u prevodu dragulja. Katedrala Duomo, Galerija Ufici, vile
Umetnost i knjievnost cvetale su upravo ovde,
Mediijevih, Ponte Vekio, kao i mnoge druge u srcu Toskane. Kao da je bilo predodreeno
poznate znamenitosti nalaze se veoma blizu
jedna drugoj. ini se kao da ceo grad moete da da Dante ba u Firenci napie svoju Boanstvenu
obiete za sat-dva, budui da sve ulice vode do
centra, ali to zaista nije mogue.
komediju, i kao da je ba tu imala da se razvije i
Da krenemo od katedrale Duomo. Ona je rascveta renesansa
nekako ba u samom centru grada i nikako je ne
moete zaobii, jer od nje mnogima zastaje dah. avantura samo za one najhrabrije. Nikako ne zaboravite da bacite pogled i na
Puno ime joj je Santa Maria del Fiore i trea je Kada izaete iz katedrale i nastavite dalje, bronzanu statuu ambolonje, koji je prikazao
najdua crkva u Evropi. Obloena je belim, zele- nailazite na uveni trg Pjaca dela Sinjorija (Trg Kozima i Mediija na konju. Dodue, ta statua
nim i ruiastim mermerom sa cvetnim dezeni- vlasti), jedan od najposeenijih na svetu. Tu vredi je sada pozelenela od kie, ali i dalje upuuje na
ma. Projektovana je u stilu koji se naziva cvet- popiti kafu, jer taj deo grada predstavlja muzej burnu istoriju Firence. Nedaleko je i Galerija Ufi-
na gotika i zaista izgleda savreno. Katedrala na otvorenom. Tu se nalazi uveni Mikelanelov ci, jedan od najstarijih i najpoznatijih muzeja na
Duomo poznata je po svojoj velianstvenoj ku- David (dodue sada samo kopija, original se uva svetu. S vremenom je postala mesto gde se uva
poli koju je dizajnirao Bruneleski, a u to vreme na Akademiji), i Herkul koji ubija Kasa. Malo zaostavtina porodice Medii.
bila je najvea na svetu. Kada se ue unutra dalje nalazi se Neptunova fontana, kao i statua Kako idete dalje poploanim ulicama Firence,
zatie se vrlo skroman enterijer, to mnoge po- biblijske Judite. Sve te skulpture predstavljaju u kojima je veoma gust saobraaj to zbog
setioce iznenadi. Ali to je u skladu sa ondanjim surovosti, ubistva, odsecanje glave... Pitate se ogromnog broja automobila tako i zbog moto-
ivotom ljudi u Firenci. Ukoliko poelite da vi- zato? Legenda kae da je to bio nain da se ciklista kojih ima na sve strane, izlazite na reku
dite ceo grad sa visine i ukoliko imate strpljenja bogatai i politiari grada cvea podsete da su Arno i uveni most Ponte Vekio. Stari most pov-
da saekate ogroman red turista koji stoje is- svi smrtni i pod udarom bojeg gneva. To je na ezuje dve obale reke, a kada stanete na njega
pred i sa nestrpljenjem ekaju da uu, moete neki nain bila jasna opomena da ne pokuavaju imate oseaj kao da se grad sa jedne i sa druge
da se popnete na kupolu katedrale, ali to je da varaju, kradu ili primaju mito. strane gubi u daljini zajedno sa rekom. Legenda

kae da je ba na ovom mostu nastao pojam
bankrota. Gradski vojnici su lomili robu koju su
trgovci izlagali na klupama i prodavali bez doz-
vole. To se nazivalo - bancorotto. Kako vie nisu
imali gde da prodaju svoju robu, trgovci bi bank-
rotirali. Danas se sa jedne strane mosta nalazi
dugaka ulica prepuna zlatara i draguljarnica, a
sa one druge strane protee se ulica koja vodi do
poznate palate Piti.
Kada preete most i progurate se kroz uske
uliice koje veoma lie jedna na drugu, poput
nekog lavirinta, naete se ispred dvorca Piti,
koji je u XVI veku bio dom porodice Medii. Dvo-
rac je otvoren za javnost, a mnogi turisti imaju
elju da obiu 140 prostorija i na kratko se uive
u duh tog doba. U toj velelepnoj graevini na-
lazi se Muzej porcelana, Muzej koija i Muzej
srebra, kao i mnoge druge zanimljivosti. Sve
izgleda tako nestvarno i nekako vas vraa ve-
kovima unazad.
Dok obilazite sve te znamenitosti i lepote Fi-
rence, ne primetite kako vreme brzo proe. U
gradu cvea kao da sve stane oko 20 asova.
Sve se utia, prodavnice su ve uveliko zatvorene,
a ljudi kao da negde nestanu. Na hiljade turista
su do pre pola sata bili na ulicama Firence, a sada
izgleda kao da ih nije ni bilo. Grad kao da pone
da spava u to doba, nema vie ni automobila,
samo tek po koji preprodavac stoji na ulici. Ako
imate strpljenja, moete se sa njim cenkati do
mile volje. Posle duge etnje i obilaska zname-
nitosti Firence, ukoliko niste umorni i imate jo
snage, moete da obiete neke od nonih klubo-
va, ali ete morati da izdvojite oko 20 evra samo
za ulaz. A ako elite malo vie da popijete, onda
morate imati dosta dubok dep, jer neete nai
pie u Firenci ispod 5 evra. Ipak, zabava vam je
zagarantovana, jer su klubovi puni studenata sa
svih strana sveta, koji ovde dolaze da bi studirali
umetnost ili arhitekturu.
Kako mnogi veliki putnici vole da kau, kada
si u Rimu ponaaj se kao Rimljanin, a kada ste
u Firenci ne zaboravite da popijete chianti,
najpoznatiju sortu toskanskog vina.
Milo ZUBI

FETIJE SU JEDNO OD NAJATRAKTIVNIJIH LETOVALITA TURSKE
Tirkizni zaliv
sa 12 ostrva
G
rad Fetije se nalazi na jugozapadu letima i veoma blagim zimama sa velikom da znate i neto iz prolosti. Istorija grada se
Anadolskog poluostrva. Zapljusku- koliinom padavina. Upravo to je preduslov vezuje za drevno Likijsko kraljevstvo. Glavni
ju ga vode Sredozemnog mora. za bujnu vegetaciju po kojoj je itava regija grad Likije je bio Ksantos a najvee svetilite
Smeten je u istoimenom zalivu poznata. Turistika sezona traje od aprila se nalazilo u gradu Leton. Drevni Likijci su
poznatom po 12 ostrva. Administrativno, do novembra. U tom periodu prosene tem- imali svoje pismo, jezik, obiaje i bogove.
grad pripada provinciji Mula. Broji neto perature su izmeu 30C i 35C preko dana Najvei gradovi, kojih je bilo 23, udrueno
manje od 100.000 stanovnika. Regijom i oko 26C nou. Vano je napomenuti da je je u likijsku federaciju koja je predstavljala
dominiraju visoki masivi planina Ak, Baba i vlanost vazduha niska a temperatura mora demokratsko telo sa 23 lana. Oni su glasa-
Bej. U neposrednoj blizini Fetija se istiu ak je obino iznad 27C. Idealan period za od- njem donosili najznaajnije odluke vezane za
tri vrha via od 3000 metara, to predstav- mor u Fetijama je od poetka maja do kraja dravnu i lokalnu vlast. Likijci su se bavili po-
lja prirodni kontrast u odnosu na najlepe septembra. Prijatni sunani dani i izuzetno ljoprivredom, trgovinom ali su bili izuzetno
plae zapadne Turske obale. Poznata je i kao toplo more su zagarantovani. cenjeni kao profesionalni vojnici - plaenici,
tirkizna obala zbog prelepe boje mora. Da biste na pravi nain shvatili sva- koji se ak spominju i u Homerovoj Ilijadi
Klima je sredozemna sa dugim, toplim kodnevnicu ovog letovalita nije naodmet kao saveznici Troje. Proces potpune heleni-

zacije poinje dolaskom Aleksandra Velikog kralja Agenora i da bi lake osvojio njeno U samom centru trebalo bi posetiti stari
333. godine pre n. e. Nakon Aleksandrove srce, pretvorio se u umiljato tene. Kasnije grad, grki amfiteatar i likijske grobnice kao
smrti, Likiju preuzima Ptolomej. U drugom su se venali i dobili sina Telmesusa ije ime svedoke nekadanjih slavnih vremena liki-
veku pre n. e. Likiju osvaja Rimsko carstvo i u prevodu znai zemlja svetla. Od desetog jskog kraljevstva. Velika je teta to su jaki
tada cela oblast doivljava procvat. Godine veka ime se menja u Makri, to na grkom zemljotresi u nekoliko navrata (poslednji
43. pre n. e. Likija postaje deo najvee rimske znai daljina. U periodu od 1923. do 1930. 1967) potpuno razorili grad. Na est kilom-
provincije Pamfilije koja posle Dioklecijan- godine, nakon dolaska Ataturka na vlast, etara od centra Fetija nalazi se Kanjakoj,
ove podele carstva u 4. veku, ostaje u sastavu grko stanovnitvo biva iseljeno iz ovog dela najvee naputeno naselje od strane grkog
Istonog rimskog carstva. U 6. veku poinju Turske, po odluci koja je doneta u Lozani na stanovnitva u vreme razmene naroda.
arapska osvajanja te se sudbina Likije pok- mirovnoj konferenciji. Od tada se grad zove Zovu ga jo i selo duhova u kome se mogu
lapa sa istorijom itave Anadolije: Selduci, Fetije, po Feti Beju, pilotu - heroju iz Prvog videti naputeni domovi i ognjita, crkve i
Otomansko carstvo, moderna Turska drava. svetskog rata. kapele. Moderne Fetije se iz godine u godinu
Antiko ime Fetija je Telmesus. Legenda A ako ste ve stigli u Fetije ne propustite ire i razvijaju, mnogo se gradi a nekretnine
kae da se Apolon zaljubio u najmlau erku da vidite i neto ime se ovaj grad ponosi. su posebno zanimljive Englezima koji ih ku-
puju i upravo ovde provode bezbrine penzi- Antiko ime Fetija je Telmesus. Legenda kae da
onerske dane.
Svi ljubitelji kupovine ne proputaju pose- se Apolon zaljubio u najmlau erku kralja
tu velikom bazaru u srcu starog grada u Feti-
jama, gde se kupovina jo uvek obavlja na
Agenora i da bi lake osvojio njeno srce, pretvorio se
tradicionalan nain. Uobiajeno je pogaati u umiljato tene. Kasnije su se venali i dobili sina
se za cenu, odnosno cenkati se jer cene nisu
fiksne. Na bazaru se mogu kupiti razni pred- Telmesusa ije ime u prevodu znai zemlja svetla.
meti od keramike, stakla, alabastera, pamu-
ka, svile, kona galanterija i nakit. Takoe
se nude i veoma kvalitetne kopije modela
velikih imena iz sveta mode. U uem delu
centra grada se nalaze i prodavnice sa do-
bro poznatim aktuelnim brendovima. Veina
prodavnica u gradu i na bazaru radi od devet
do 22 tokom letnje sezone.
Zelene pijace u Turskoj su vrlo ivopisne i
trebalo bi ih posetiti najmanje jednom tokom
boravka. Ogroman izbor voa, povra kao i
raznih zaina, lokalnih slatkia i poslastica,
probudie sva ula. Pijani dani u Fetijama
su utorak i etvrtak a prostor gde se nalazi je
u glavnoj marini. Najbolje je otii u toku pre
podneva.
Barova i lokala ima mnogo, nalaze se u
starom gradu i u glavnoj marini, diskoteke su
uglavnom u Olu Denizu, koji je i centar none
zabave za mlade dok je stari grad mirniji. U
restoranima se nude specijaliteti internacio-
nalne i turske kuhinje.
Regija Fetija obiluje lepim plaama, meu
kojima se neke vode kao najlepe u Turskoj.
Oludeniz plaa je udaljena 17 kilometara
od grada. Do nje se lako stie dolmuem
koji polazi iz centra Fetija. Planina Baba koja
se naslanja na plau je poznata po skokovi-
ma paraglajdingom i letenjem iznad plae
Oludeniz. Ovo iskustvo je jedno od najveih
atrakcija i turisti koji imaju dovoljno hrabros-
ti i avanturistikog duha je ne proputaju.

PUKET
300-ta destinacija Turkish Airlines - a
Turkish Airlines, avio - kompanija koja leti u vie
zemalja i na vie meunarodnih destinacija nego
i jedna druga avio - kompanija, uvela je direktne
letove Istanbul - Puket. Putnicima iz Beograda veza
za Puket dostupna je etiri puta nedeljno: pone-
deljkom, etvrtkom, subotom i nedeljom sa kratkim
vremenom presedanja u Istanbulu.
Turkish Airlines sa uzbuenjem iri svoju mreu
letova i nudi putnicima sve vie mogunosti za put-
ovanja. Kao viestruko nagraivana avio - kompani-
ja koja poziva svoje putnike da istrae lepote naeg
sveta, logian korak bio je da izaberemo Puket kao
svoju narednu destinaciju. istakao je gospodin
Bilal Eksi, izvrni direktor Turkish Airlinesa, na inau-
guracionoj ceremoniji.
Puket je pun pogodak za ljubitelje peanih plaa,
toplog i istog mora i arobne prirode. Ovaj trop-
ski raj, pored nairoko poznatih plaa, nudi i bogat
sadraj za ljubitelje aktivnijeg odmora. Veliki izbor
izvrsnih restorana, buran noni ivot, atraktivni bu-
tici i prodavnice ispunie sva vaa oekivanja.

TURSKI HOTELI U KOJIMA JE ZADOVOLJSTVO BITI GOST
Nirvana 5* KEMER Gural Premier 5* BELEK
Bungalovi s Vodeni
maksimalnim grad iz
eko-indeksom bajke
U Kemeru, turskom letovalitu na zapadnoj obali Antalijskog zaliva,
nalazi se ba sve ono to odmor moe uiniti idealnim. Glavna
atrakcija ovog turistikog centra, okupanog sunevim zracima od ju-
H otel Gural Premier Belek pripada dobro
znanom lancu hotela s najluksuznijim i
nestvarno sofisticiranim sadrajima. Izazov
tra do veeri, njegova je prirodna lepota. Zalee obraslo etinarima, je za sve one koji uivaju u svemu onom to
duge i uglavnom ljunkovite plae u manjim ili veim uvala- karakterie ultra all inclusive uslugu. I u ovom
ma, kao i savreni klimatski uslovi ine Kemer i njegovu prostoru, oivienom s jedne strane predivnom
okolinu atraktivnom i primamljivom destinacijom za peanom plaom a na povrini od 130.000
letnja zadovoljstva. kvadratnih metra, veto se preklapa tradicio-
U tom hedonistikom raju, 40 kilometara od nalno sa savremenim, to nenametljivo daruje
aerodroma u Antaliji i 16 kilometara od centra Ke- oseaj maksimalne oputenosti nadgraen
mera, na povrini od 152.000 kvadratnih metara, mogunostima da se kroz niz zabavnih ak-
smestio se hotel Nirvana 5* koji svojim koncep- tivnosti dan uini sadrajnijim.
tom daruje gostu maksimalnu udobnost i oseaj Preporuuje se porodicama sa decom pre
zadovoljstva na svakom koraku prostora s milion svega zbog izuzetno dobro osmiljenog akva
i jednim sadrajem. Tri koncepta smetaja, veto parka koji je jedan od najveih u regiji. Tri ba-
ukomponovana u celinu istog prostora, podjednako zena i 10 tobogana dominiraju ovim vodenim
su atrakitvna kako za vrhunski porodini odmor tako i gradom kao iz bajke. Najmlaim gostima na
za one koji na letovanju trae mir i intimu. raspolaganju su i luna park i mini-klub, kao i
Ono to ovaj hotel ini razliitim od mnogih drugih jeste niz atraktivnih deijih igralita. Da se ba o sve-
atraktivni deo sa smetajnim jedinicama izgraenim od mu vodilo rauna dokaz je i to to hotel ima u
prirodnih materija s maksimalnim ekolokim indeksom. restoranima i deiji meni Ono to karakterie
Mali bungalovi s prostranim spavaim i delom za ovaj hotel s 13 dvospratnih i trospratnih zgra-
dnevni odmor, plus ukusne terasice sa garniturom da, brojnim prostorima za zabavu, vrhunskim
za sedenje, prostorno su povezani u celine od restoranima i barovima, monim velens cen-
osam smetajnih delova s pripadajuim barom trom i drugim sadrajima s oznakom vrhun-
i bazenom Deca takoe imaju svoj mali raj skih, jeste i intima vidljiva posebno u delu koji
s klubom u kome pod nadzorom strunih lica ine 80 premier pool residence soba s izlazom
mogu, ukoliko je to potrebno, provesti i ceo dan. na sopstveni bazen.
Atrakcija je i izazovni akva-park, kao to su to i
brojni sportski tereni za zanimaciju odraslih.
Plaa je peana s tim to je preporuka da se u
vodu ulazi preko pontona koji su esto teren dobre
zabave, ali i idealno mesto za sunanje Ultra all inclu-
sive ponuda je samo dodatak na uitak u prostoru koji s bro-
jnim barovima i mini-oping centrom, kao i izdvojenim celinama za
veernju zabavu, podsea na mali grad u kome je svako zadovoljstvo
tu pored vas.

Rixsos Premium 5(7)* BELEK
Kafa na
Jelisejskim
poljima...
T urski Rixos Premium, ponos
prestinog Beleka, u zvaninoj
kategorizaciji je hotel sa pet zvezdica.
U nezvaninoj je jedan od tri na svetu sa
maksimalnih sedam. To zapravo i nije ho-
tel, ve svet u malom. Toliko je prostran da je i
bukvalno potreban automobil kako bi obiao sva-
ki njegov kutak. Okruen je jezerima, vetakim vodo-
padima i batama. Unutar ogromnog kompleksa su i replike
ulica i trgova, odnosno parkova najlepih gradova sveta. Konkretno,
ukoliko niste videli Pariz evo prilike da na Jelisijeskim poljima Rixosa popijete svoju kafu...
Ali, to nije sve. Hotel ima i veliki akva park, jedanaest restorana, dvanaest barova, de-
set teniskih terena sa razliitim podlogama, terene za odbojku, koarku i skvo... Naravno i
centar za sportove na vodi, kao i trim stazu duine 770 metara. Tu je i boanstveni oping
centar sa najpoznatijim svetskim robnim markama... Ali pre nego se odluite za kupovinu
ne zaboravite da dok ste na plai iz snova imate i pravo na to da vam donesu miriljave
pekire ili termalnu vodu kako biste osveili lice.
Mislilo se i na najmlae. Za njih je Rixos Premium sa akva-parkom kojim dominira ma-
keta trojanskog konja visoka 25 metara iz kojeg kree pet tobogana grad iz snova. Za
decu je organizovan i dnevni boravak sa razliitim drutvenim
igrama, kao i delfinarijum sa animatorima.
Spa centar je posebna pria. Dovoljno je rei kako
je jedan od najboljih na svetu. I hotelske sobe su
deo sveopteg luksuza kome je podreena ide-
ologija jednog od najskupljih hotela na svetu
- hotela od milijardu dolara u kojem je jedini
dodatni troak kupanje u okoladi.

LETNJI ZAPIS IZ MORAHALOMA
Banjski kompleks
za svaiji ukus
C
eo dan kupanje i posle samo - spavanje. poetak turistike sezone, pa bi moda zbog toga
Ovako bi u najkraem moglo da se opie mogli i da im progledamo kroz prste. U tom perio-
kako se moe provesti vikend u Moraha- du nije radio nijedan kafi, pa se kafa mogla popiti
lomu, selu u Maarskoj, u kome se nalazi samo na terasi hotela. Poslastiarnica se tek otvara-
Sveta
Sveta Erebet, trenutno jedna od najpoznatijih la, a jedina menjanica se zatvorila par nedelja pre
banja. Due od toga, kako su nam rekli domaini, naeg dolaska. Nove jo nije bilo. Ipak, ukoliko elite
turisti se uglavnom i ne zadravaju. A i nemaju ta da uivate u plivanju, lekovitoj i termalnoj vodi,
drugo da rade. Upravo zbog tog banjskog kom- razliitim vrstama sauna, masai, a sve to mogue
pleksa, Sveta Erebet, ovo malo mesto na granici je i sa malom decom, ovaj tekst bi mogao da bude i
Maarske i Srbije u vreme letnjih meseci zna da pouzdan turistiki vodi.
poseti i do 3.000 ljudi dnevno. Lekovite vode ove Od Subotice do Morahaloma ima oko 20 kilom-
banje pogodne su za leenje oboljenja kime, re- etara, pa su stanovnici ovog grada esti banjski
ume i ginekolokih problema. U veini bazena voda gosti. Zato sam i pitala drugarice iz mog rodnog
je 39,5 stepeni i ne preporuuje se kupanje due grada - kako da najlake i najbre stignemo. Svi
od 30 do 45 minuta. Za sve one koji ele da plivaju odgovori su bili granini prelaz Baki Vinogradi.
banja ima i veliki olimpijski bazen, koji je mogue Mali je i na njemu uglavnom nema guve. Ali na
koristiti i zimi. samom autu-putu iz Srbije nema ni znakova za ovaj
Naalost, osim pomenutog banjskog granini prelaz, pa smo koristili prijatelje i telefon-
kompleksa, u Morahalomu sve sku navigaciju. Najlake je, zapravo, da pratite puto-
drugo ili ne radi ili jednostav- kaz za Pali, posle Hajdukovo, a onda pitate nekog
no ne postoji. Mi smo od lokalnih metana u koju tano ulicu da skrenete
ih posetili pred sam i tu je granica. A i savet nikad nema guve se is-
postavio kao netaan. Trebalo nam je sat i po vre-
mena da stignemo do pasoke kontrole, jer se
sve ee deava da se vozila sa graninih prelaza
Horgo i Kelebija preusmeravaju na ovaj. Takoe,
u blizini ne postoji nijedna prodavnica, niti trafika,
ali ako se i vama neto slino desi, razloga za brigu
nema. im se napravi vea kolona, stie i neko
od metana, sa stolom na rasklapanje, ma-
lom vagom i gajbama jabuka, nekoliko vrsta
sitnih domaih kolaa i flairanom vodom.
Kad preete granini prelaz put je mnogo
bolje obeleen i za desetak minuta stie se
do Moraholoma. Putokazi vode tano i do

banjskog kompleksa. kanti ima na svako oku, ali se oekuje da re- dece ili unuka nekako se sve da dogovoriti.
Smetaj se moe rezervisati preko interneta, ali ciklirate. Odnosno, otpatke bacate u kante tano Posle celodnevnog kupanja noni izlazak u
i u samom selu. Oko 80 kua izdaje sobe ili apart- oznaene za staklo, limenke, papir, hranu... U apart- Moraholom ne nudi mnogo. Da nije bilo pomoi
mane, i na svakoj je to i jasno obeleno. Dovoljno je manima u kojima smo mi boravili i nai domaini su metana ne bismo nali ni restoran, jedini koji
da zvonite na kapiju i pitate da li ima mesta. Cene to takoe oekivali od nas. U kuhinji su se nalazile radi. Ovde moete da probate i jedan od najboljih
apartmana su izmeu 20 i 25 evra. Tik uz banjski tri kante, oznaene ta se u koju baca. Kako su nam maarskih kolaa, trudle, u Kui trudle.
kompleks nalaze se i dva hotela, Colloseum, koji objasnili, ovde se razvrstavanje smea podrazume- U turistikom prospektu koji smo uzeli u banji
ima etiri zvezdice, i Elixir sa tri, kao i pansion va i svi to rade. pie jo i da je mogue probati dobra vina u vinariji,
Thermal. Sva tri objekta imaju direktan ulaz u ban- U banji su sve vanije informacije napisane i na krenuti na izlet voziem ili jahati u konjikom centru.
ju i ako ste njihovi gosti ulaznica se ne naplauje. srpskom jeziku, kao i jelovnici. Ali ljudi koji rade Nude i peake ture kojima se poseti Bara sa sto-
Cena ulaznica u samu banju razlikuju se od doba tamo na jezik uglavnom ne znaju. Kao ni engleski. tinu lica, Tanasi bara, udesna livada... Naalost,
dana, kao i da li je vikend ili radni dan. Razliite su i Nemojte se iznenaditi ako nas svako vae pitanju sve to u Morahalomu nije obeleeno, i ako vam niko
za decu mlau i stariju od est godina, odrasle starije odgovaraju slaganjem ramena ili sa rei nemer- ne kae mala je mogunost da ete to sami videti.
od 60 godina, a ako elite da izaete iz kompleksa, tem. Na maarskom to znai ne razumem. To Meutim, na samo dvadeset kilometara od ovog
pa zatim ponovo uete i za to je potrebno dodat- isto moete da oekujete i u prodavnicama, pa i od sela nalazi se Segedin sa jedne i Subotica sa druge
no platiti. Celodnevna ulaznica za odrasle, radnim starijih ljudi koji izdaju apartmane. Najvei broj njih strane. A noni ivot, hrana, muzeji i kupovina u ova
danima iznosi 2190 forinti, a vikendom 2.500. Sve jedini jezik koji zna je njihov, maarski. Ali uz pomo dva grada - to su ve potpuno dva druga teksta.
ostale ulaznice su jeftinije. Forinte je najbolje kupiti objanjavanja rukama, kao i male pomoi njihove Aleksandra Anelovi
u Subotici. Za 6.000 dinara dobili smo 15.000 forinti.
Unutar samog kompleksa radi nekoliko kioska sa
brzom hranom, kao i onih koji prodaju kafe, vode,
sokove.. Ima i jedan restoran gde je mogue ku-
piti ruak na kaiku, ali nemojte da se iznenadite,
posluivanje je kao u menzi. Na jednom alteru
naruite i platite hranu, sve se plaa posebno i
meso, i prilozi, i hleb i salata, dobijete broj i na ekra-
nu ekate dok se on ne pojavi. Zatim odlazite do
drugog altera i uzlimate vae tacnu sa naruenom
hranom. Kad zavrite sve odlaete na veliku met-
alnu policu. Palainke su oko 200 forinti, supa 400,
dva pareta mesa oko 1.200, dok je porcija pomfrita
430 forinti.
Ukoliko elite, hranu, pie, slatkie, voe, sve
moete i sami da donesete i bez ikakvih problema
unesete u banju. Samo pazite gde bacate smee,
TAD MAHAL
Mermerna grofica
R
ei jednog zvaninika nakon posete Ako ve pre dolaska u Tad niste angaovali
Tad Mahalu - da od sada ljude deli vodia, na samom ulasku nai ete mnogo onih
na one koji su videli Tad Mahal i one eljnih da zarade koju rupiju vie. Cena njihove
druge - ne shvatam kao demagogiju usluge, kao i sve drugo u Indiji, zavisie iskljuivo
niti kao muziku virtuoza namenjenu uhu od vaeg dara za cenkanje! Naravno, moete se u
domaina. U Tad Mahal se zaljubite u prvoj avanturu upustiti i sami, ali ,,lokalci uvek znaju koju
sekundi kad ga ugledate! Naalost, teko tajnu vie! Jedino to nismo hteli da ujemo, kada
je opisati tu magiju. Ne znam je li ona u nam je vodi skrenuo panju na desetometarsku
tome to se poklapa s vizijama raja, u kupolu, jeste da je ona nekad bila od zlata, ali da
tome to izgleda kao dvorac iz bajke sat- su je Britanci, zajedno s vrhom, skinuli i odneli. Ali,
kan od najlepe ipke ili u neverovatnoj i pored toga, da nita drugo osim Tad Mahala u In-
simetrinosti objekta koja se moe skoro diji nisam videla, to bi i dalje bilo najlepe putovanje
fiziki osetiti... u mom ivotu!
U obilazak Tad Mahala najbolje je otii
pre izlaska sunca kada prvi jutarnji zraci Mauzolej ljubavi
najintenzivnije izvode predstavu za oi Tad Mahal je jedno od sedam opteprihvaenih
posmatraa: po kupoli graevine poinju svetskih uda. Nalazi se u Agri, gradu u najmnogo-
da se razlivaju nene boje - od bele, roze, ljudnijoj indijskoj dravi Utar Prade. Izgradio ga
ute, zelene pa sve do tirkiznoplave - kao da se je muslimanski mogulski osvaja i car ah Jahan,
nebeski Dejvid Koperfild zabavlja ushienjem kao spomenik svojoj rano preminuloj etvrtoj eni,
svoje publike! Mumtaz Mahal. Unesko je 1983. godine Tad Mahal
Do kapije Tad Mahala ne moe se proglasio spomenikom svetske batine, nazivajui
doi kolima, ve iskljuivo peice, ga ,,draguljem islamske umetnosti i jednim od uni-
rikom ili elektrinim vozilom verzalno priznatih remek-dela svetskog naslea.
namenjenim za golf terene. Obino se opisuje kao vrhunsko ostvarenje mo-
Naime, indijska vlada je jo gulske arhitekture, stila koji kombinuje elemente
pre nekoliko decenija uvela persijskih, otomanskih, indijskih i islamskih arhitek-
strogu zabranu kretanja auto- tonskih uticaja.
mobila u preniku od nekoliko U istorijskim svedoanstvima o vladavini ah Ja-
kilometara kako izduvni gasovi iz hana stoji da je imao tri ene, ali da nije imao dece.
auspuha ne bi nagrizali graevinu. A onda je jednog dana na bazaru upoznao prelepu
Iz istog razloga je zatvorena i devojku, Persijku Mumtaz Mahal, koja nije bila ni-
premetena oblinja rafinerija malo impresionirana njegovom ratnikom slavom
nafte. Ulaznica za strance kota i vladarskom moi. Oenio se njom i nije se od nje
10 evra, dok je za Indijce mnogo odvajao ak ni tokom ratnih pohoda. Za 15 godina
jeftinija. Ali, i jedni i drugi moraju braka rodila mu je 13 dece, da bi tokom jednog po-
proi detaljni pretres pre ulaska u hoda 1631. godine, na poroaju umrla na ah Jaha-
kompleks! novim rukama. Pre nego to je izdahnula, traila je

da joj obea da nee vie imati poroda, te da joj kao
znak ljubavi napravi spomenik ,,kakav svet jo nije
U obilazak Tad Mahala najbolje je otii pre izlaska
video. ah Jahan je prekinuo ratni pohod, vratio se sunca kada prvi jutarnji zraci najintenzivnije
u Indiju, sahranio voljenu Mumtaz na privremenu
lokaciju, ne izlazei zbog tuge mesecima iz svojih izvode pravu predstavu za oi posmatraa: po kupoli
odaja.
Gradnja Tad Mahala je zapoeta 1632. godine.
graevine poinju da se razlivaju nene boje - od
Trajala je 22 godine, a u izgradnji je uestvovalo bele, roze, ute, zelene pa sve do tirkiznoplave
22 hiljade ljudi. Graen je od najfinijeg belog
mermera, dopremljenog s dalekih lokacija, u koji je tima i neimarima. Ali, postoje izvori prema kojima arbag vrtova s paviljonima, Jilaukhana - dela za
utiskivano najskuplje drago kamenje i zlato. Preko je ah Jahan lino uestvovao u projektovanju i smetaj posetilaca grobnice, Tad Ganjija - bazara i
1.000 slonova korieno je za prenoenje blistavog nadzoru gradnje Tad Mahala, kao nijedan drugi odmorita, do danas sauvanog samo u delovima,
mermera iz Radastana, jaspisa iz Pendaba, ada i mogulski vladar u istoriji. Ipak, ostala su zabeleena i Vrta meseine, koji se u terasama sputa do reke.
kristala iz Kine, tirkiza s Tibeta, lapisa iz Avganistana, imena Ustada Ahmada Lahaurija i Mir Abdul Kari-
safira iz ri Lanke, karneola iz Arabije... Sveukupno, ma, kao glavnih arhitekata. Sve prave ljubavi su tune
28 vrsta razliitog dragog i poludragog kamenja ut- Kompleks do danas izvanredno ouvanog Tad Ni nakon zavretka gradnje Tad Mahala, ah
kano je u Tad Mahal. O gradnji su brinuli i kipari iz Mahala prostire se na zemljitu duine 896 i irine Jahan nije prestajao da pati za svojom ljubljenom
Buhare, kaligrafi iz Sirije i Irana, zidari iz june Indije, 300 metara. Sastoji se od pet celina: terase uz obalu Mumtaz. Poto je njene ostatke preneo u grob-
kamenoresci iz Baludistana, lokalni majstori za reke koja ukljuuje grobnicu, damiju i davab, nicu u centralnu graevinu kompleksa, odluio je
izgradnju tornjeva... da na drugoj strani reke Jamune napravi repliku
Spomenik je graen na obali reke Jamune, Tad Mahala od crnog mermera, u kojoj e on biti
juno od gradskih zidina Agre. Zemljite za Tad sahranjen. Ali, ideja se, ponajvie zbog ogromnih
Mahal mogulskom vladaru ustupio je maharada trokova gradnje koji su ozbiljno uzdrmali carstvo,
Jai Sing, u zamenu za veliku palatu u centru Agre. nije dopala njegovom sinu koji ga je zbacio s tro-
Rampa od nabijene zemlje duine 15 kilometara na i stavio u kuni pritvor. Da bi pokazao koliko je
izgraena je za transport mermera i drugih materi- ozbiljan u svojim namerama da preuzme presto,
jala. Povorke od 20 do 30 volova vukle su kamene utamnienom ocu na tacni je poslao glavu drugog
blokove du rampe na posebno konstruisanim sina, svog mlaeg brata. Skrhan tugom i ljubavlju
vagonima. Gradnja podnoja i grobnice trajala je za svojom Mumtaz, ah Jahan ubrzo umire, a ok-
12 godina, a u narednih 10 dovreni su i minareti, rutni naslednik mu se sveti i mrtvom: daje da ga
damija, davab i Velika vrata. Razliite su procene i sahrane u grobnicu manje veliine pored Mumtaz,
prorauni trokova izgradnje, ali se veruje da iznosi ime remeti neopisivi sklad i simetriju Tad Mahala.
od tadanjih 32 miliona rupija predstavlja ekviva- Ipak, neke stvari su neunitive, a jedna od njih je i
lent dananjim milijardama dolara. lepota Tad Mahala. uveni pesnik Rabindranat
Podaci o glavnim projektantima Tad Mahala Tagore, najbolje ga je opisao nazivajui ga ,,su-
prilino su magloviti, jer su obiaji tadanjeg islam- zom na licu venosti. Izgleda da ljubav ipak stvara
skog sveta nalagali da se zasluge za projektovanje najvea uda!
pripiu mecenama izgradnje objekata, a ne arhitek- Maa Vukovi
KOSTARIKA ILI ZEMLJA GDE IVE NAJSRENIJI LJUDI NA SVETU
ume
boje
zelenih
boca

Pura vida uzviknuo je na vodi sa sjajnim osmehom, ponavljajui ovu frazu najmanje
sto puta za vreme mog boravka u Kostariki.
To, u stvari, znai ist ivot.
Stanovnici Kostarike su, prema nedavnom istraivanju, najsreniji ljudi u svetu. Praume su
bujne, reke teku slobodno, iroke planine su pokrivene zelenim palmama a majmuni, lenjivci
i ptice skakuu kroz drvee.
Vojska ne postoji od 1949. godine. Odlueno je da se novac koji bi u budetu bio name-
njen za vojsku uloi u obrazovanje i zdravstvo, tako da danas stanovnici Kostarike imaju najvii
ivotni standard u Centralnoj Americi. U ovo sam se lino uverio obilazai zemlju tokom dvone-
deljne turneje uivajui u umama boje zelenih boca i na obali Pacifika, pre nego to sam
dospeo na obalu Kariba na kojoj imate oseaj kao da ste na Jamajci.
Prva stanica bila je Kepos, mali grad na zapadnoj obali i ulaznica za Manuel Antonio, na-
jstariji nacionalni park u zemlji. Osnovan je 1972. godine i stanite je za vie od 100 vrsta
sisara i 350 vrsta ptica. Predstavlja idealno mesto za ljubitelje prirode. Za samo nekoliko
minuta hodanja po umovitim stazama videli smo majmune koji kao veverice skakuu sa
drveta na drvo i par oiju lenjivaca koji ih sa uenjem posmatraju oprueni du grana. uli
smo i uzvike majmuna drekavaca koji poput rikoeta odzvanjaju u dungli kao eksplozija
trombona.
Nakon sata hodanja, stigli smo na plau sa belim peskom gde su male tek izlegle
kornjae krile svoj put ka obali. Majmun kapucin belog lica stajao je na oblinjem drvetu
raspoloen da pozira za fotografisanje.
Kad smo se vratili u Kepos iao sam na veernju vonju katamaranom i ronio oko
arenog koralnog grebena pre nego to je sunce silo u narandasto uareno more. Bio
sam tu tek jedan dan, ali sam odmah shvatio kako je Kostarika stekla reputaciju jednog
od najlepih mesta na zemlji.
Sve je postalo jo jasnije kako smo stigli u planinsku regiju Monteverdea, koja je
izgledala kao prekrivena zelenim velom zahvaljujui vlagi iz oblaka koji kao da stoje
na planinama. Ovaj region je meu prvima u zemlji dobio status zatienog jo ranih
1970-ih. Delom je to bilo i zahvaljujui kvekerima koji su doli iz Alabame 1950. da pronau
odgovarajue zemljite za poljoprivredu i od tada do danas to je postala obavezna tura za
posetice posmatrae ptica. Na turi sa vodiem kroz rezervat Santa Elena Kloud Forest videli
smo i retke papagaje zelenog perja - kuetzal, koji su poznati jo iz vremena Maja i Asteka.
U blizini rezervata Monteverde Kloud Forest videli smo ljubiaste kolibrije. Ili smo preko
viseih mostova a oni su bili poreani na nadstrenicama.
Bili smo veoma sreni kada smo peke stigli u podnoje impozantne Arenal Volkano, to je
ostavilo i najvei utisak. Ova regija je poznata po vodopadu, tanije ogromnom oblaku vode
koja pada niz stene u reku.
Podruje je arolija za ljubitelje aktivnog odmora. Naime, na reci Sarapikui postoje uslovi
za odlian rafting. Ali ako elite i da se opustite, ovde su izuzetni bazeni sa vrelom vodom. Uz
treperava svetla koja vam osvetljavaju ambijent dok plivate, u baru slue pina koladu naprav-
ljenu sa lokalnim rumom.
Ali Kostarika nije bogata samo prirodnim lepotama. Na obali Kariba je druga pria. Region
sada poznat kao Limon mesto je gde je istraiva i legendarni moreplovac Kristofor Kolum-
bo bacio svoje sidro kada je prvi put doao u Kostariku 1502. godine. U svom dnevniku je
zapisao da je tu otkrio vie tragova zlata u prva dva dana nego to je video u paniji tokom
etiri godine. Problem je bio to su horde tragaa za zlatom pljakale sve na ta su naile. To
je na kraju bilo presudno da se zemlja zove Costa Rica, to znai bogata obala .
Danas u ovoj oblasti imate oseaj kao da ste na Jamajki zahvaljujui uticaju radnika koji
su dolazili da rade na plantaama jo u 19. veku. Jela sa kokosom i piletinom su lokalni
specijaliteti a argon se uveliko koristi pogotovo u gradu Puerto Viejo de Talamanka, to je
bila naa poslednja stanica na ovoj turneji. Ovo oputeno mesto ima reputaciju odredita
za menadere, kao i za mlade malo otkaene tipove. Prepuno je rege barova. Ova regija
je i mesto u kome ivi najvei broj starosedelaca Kostarike, narod Bribri. Zanimljivo je da
postoje i turistike ture na kojima moete posetiti lokalne porodice. U okviru njih idete
van grada kako biste stekli uvid u njihov nain ivota i drevna verovanja.
Podruje je takoe proarano rajskim plaama. Posle prijatne vonje biciklom du
obale mogli smo odmah da plivamo u vodi boje topaza. Ona je tako topla da se oseate
kao da klizite kroz kadu, a svuda okolo se nalaze tropske palme i meki beli pesak. Z..

Pisma NAIH PUTNIKA
Hvala za
profesionalnost i
predivan odmor
Potovani, upravo smo se vratili sa desetodnevnog letovanja koje smo suprug i ja uplatili preko Vae agencije, jedine agencije koja
nam uliva poverenje i ije emo usluge koristiti i za svako naredno putovanje.
Ovim putem elim da u svoje i u ime supruga navedem par kljunih stvari koje su nam i bile smernica za odluku da putujemo sa
Vama.
Prvenstveno elim da pohvalim tim zaposlenih u Vaoj agenciji u Beogradskoj ulici sa kojima smo razgovarali i zahvaljujui kojima
smo i otili na putovanje. Zaista sve pohvale za njihov nain komunikacije, objanjenja, iskrenost, usmeravanja klijenata
Vreme provedeno u Lutrakiju je bilo predivno. Zapravo, najvie smo odabrali to mesto zbog mogunosti obilaska Atine gradskim
autobusom. Meutim, kako nas je na aerodromu srdano saekao vodi Vae kue Milo Zubi, nasmejan, pozitivan, kulturan i kao
takav poeleo dobrodolicu i ukazao potovanje svim putnicima koji su pristigli, odluili smo da ipak sve obilaske Atine i svih dru-
gih izleta poverimo njemu kao zaista strunom vodiu. On raspolae fantastinim informacijama i zahvaljujui ba toj strunosti
i znanju uspevao je da nam doara sve ono to nosi duh mesta na kome smo se u datom trenutku nalazili. Zaista, sjajan vodi koji
svoj posao obavlja savreno.
Sve pohvale i za Dudu (izvinjavam se jer nisam zapamtila tano ime i prezime - Dubravka Lali), koja nam je takoe nesebino
podelila pregrt svog znanja upravo na nekim od izleta.
Hotel Excelsior u kome smo boravili zaista je odlian. Osoblje zaposleno tamo je divno, srdano i prijateljski nastrojeno. Sve je
besprekorno isto i uredno.
Jo jednom hvala to ste opravdali nae poverenje i to ste nam dobrom organizacijom i kvalitetnim kadrom vodia omoguili da
uivamo i odmor doivimo zaista kao pravi odmor.
Izvinite na opirnosti, ali sigurna sam da je znaajno uti od putnika iskustvo i miljenje kako o mestu odmora tako i o kadru koji
je zaposlen kod Vas i koji vredi nagraditi. Zbog njih emo usluge Vae agencije koristiti i ubudue.
Jo jednom hvala.
Srdaan pozdrav,
Bojana i Ivan Risti

^itajte na odmoru
AZBUKA MOG IVOTA Mirjana Bobi Mojsilovi
Roman o eni koju ostavlja mu, i koja nabrajajui asocijacije po azbunom redu, pokuava da odagna paniku nekoliko sati pre
nego to on doe kui da zauvek pokupi svoje stvari.
Reizdanje romana Mirjane Bobi Mojsilovi, autorke bestselera. Sama autorka kae da je roman biografski, ali kako oslikava njen
ivot, tako i svake druge ene. Iako govori o raspadu jednog braka, roman na kraju ostavlja prostor za nadu. Knjiga je prevedena na
slovenaki Jednostavno napisan, roman neodoljivo privlai itateljke jer e se one lako poistovetiti sa junakinjom. Niko u romanu
nije savren, i zato je pria toliko istinita.
P, kao panika. Drhtim. Pariz. Poslednji tango u Parizu. Zamiljam da je mrtav, da lei tu, u dnevnoj sobi: Marlon Brando klei kraj
odra svoje voljene neverne ene i pria joj. P, preiveu. P, kao pria. P, kao priest. Kao pla. S, strah. Snovi, sin. N, neizvesnost. K,
koulje, njegove koulje, ispeglane. P, pakovanje. Peglanje. Z, zauvek. Ovaj put zauvek, kao u onoj pesmi. Z, zbogom.
DEVOJKA KOJA JE PISALA SVILOM Keli Estiz

Istorijski roman. Na ostrvu Orkas razvijaju se dve paralelne prie: pria o Mej Ljen, mladoj Kineskinji roenoj u Americi u drugoj polovini
XIX veka, i pria o Inari, savremenoj devojci koja je nedavno zavrila fakultet i koja e sluajno otkriti i pustititi Mej Ljeninu priu na slobodu.
Bestseler USA tudeja. Roman je nadahnut istinitim dogaajima, bavi se jednim jezivim i slabo znanim periodom amerike istorije antiki-
neski nemiri u Sijetlu 1886. itaoci istorijskih romana, poput romana Sneg pada na kedrove Dejvida Gutersona, Boje ljubavi Dejmi Ford,
Na kraju duge Kristine Bejker Klajn, Snena latica i lepeza tajni Lize Si, Sarin klju Tatjane de Rozne... Sve prie kriju neku misteriju traginog
istorijskog dogaaja i govore o prijateljstvu, rasizmu, nepravdi.
Romanom Devojka koja je pisala svilom Keli Estiz je ostvarila svoj dugogodinji san da postane pisac. Zaljubljena u Sijetl i predele oko
njega, u ovu knjigu je utkala veliki deo svoje ljubavi prema tom kraju, ali isto tako i jedan surovi istorijski period svoje domovine...
GLADNA SRCA Riard Flanagan

Dve prie sa istorijskim linostima, obe za glavnu temu imaju udnju, obe su smetene u 19. vek u Tasmaniji i Britaniji. Jedna je o
Aboridinki Matini, devojici koju su usvojili tadanji guverner Van Dimenove zemlje ser Don Frenklin i njegova ena Dejn, druga je o
ljubavnoj aferi arlsa Dikensa sa Elen Ternan nakon smrti njegove erke.
Bukerova nagrada za roman Uska staza ka dalekom severu 2014. Mnogi kritiari smatraju Gladna srca jednim od najboljih romana go-
dine. Jedan od najmatovitijih i najznaajnijih knjievnih glasova, Riard Flanagan nam sada predstavlja snanu i dirljivu priu o kolonijal-
izmu, ambiciji i udnji. Bilo da opisuje neuspeli brak arlsa i Ketrin Dikens, ili kako ser Don i ledi Dejn Frenklin usvajaju i civilizuju prelepu
Aboridinku, ili pokuaj Britanije da kolonizuje Australiju istrebljenjem starosedelaca, ili ljubavnu aferu arlsa Dikensa i Elen Ternan, ili
katastrofalnu poslednju arktiku ekspediciju ser Dona sve navedeno govori o konfliktnim eljama i rezultirajuoj ironiji. Ova pria je
tragina, a sve dobre tragedije poinju i zavravaju se udnjom.
MALA PEKARA NA OBALI Deni Kolgan

Upoznali smo Rouzi Hopkins (iz Rouzine prodavnice slatkia) i Isi Rendal (iz Kapkejk kafea). Ovoga puta nam Deni Kolgan pred-
stavlja junakinju Poli Voterford, koja nakon neuspene veze odlazi u Kornvol, otvara malu pekaru i zapoinje novi ivot.
Osim beskrajno zabavne prie ovaj roman sadri i izvanredne recepte na kraju! itateljke koje vole iklit i kojima su se dopali njeni
prethodni romani.
Poli Voterford je upravo okonala lou ljubavnu vezu. Poto nije u mogunosti da i dalje iznajmljuje stan u kojem su zajedno
iveli, odluuje da se odseli kilometrima daleko, u malo uspavano letovalite na obali mora u Kornvolu. Smetaj pronalazi iznad
naputene radnjice. Ne bi li sebi skrenula misli sa problema koji je prate, Poli se okree svom omiljenom hobiju: peenju hleba. Ali
zabava kojom je mislila da prekrati vikend ubrzo prerasta u njenu strast. ...
SRENI LJUDI ITAJU I PIJU KAFU Anjes Marten-Ligan

Dijan je izgubila mua i erku u saobraajnoj nesrei. Njen svet se rui i godinu dana ne izlazi iz kue. Na godinjici smrti njenih
najdraih odluuje da se odseli na Island. Tamo upoznaje Edvarda, i psiholoka drama prerasta u ljubavni roman.
Meunarodni bestseler uskoro i holivudski lm. Prava za snimanje lma otkupio je Weisntein Company (koji producira Taran-
tinove lmove, Kraljev govor, Artist) Anjes je roman sama objavila, doiveo je odmah uspeh (prodato je 300.000 primeraka)
zahvaljujui preporukama knjiara i italaca. Pravi fenomen u izdavatvu! Knjiga je prodata u 30 zemalja. Napisala je i nastavak.
Stil je jednostavan, knjiga je puna optimizma, brzo se ita (idealno za plau), ima savren naslov (idealno za poklon).
itataoci ljubavnih romana, serijala o Bridet Douns ili romana P. S. Volim te.
Otili su galamei na stepenitu. Saznala sam da su se u kolima blesavili u trenutku kad je kamion naleteo na njih. Pomislila sam
da su umrli smejui se. Pomislila sam kako bih volela da sam bila s njima.

PRIPADNICE
AUTOR: NOMADS- GRAD DOPUNJA- NAE
MALA GALIJA
MILENKO KOG SA SLIKE VATI, PRKOSAN MUKO IME,
(ITAL.)
MIJATOVI PLEMENA, GORE DODAVATI RANISLAV
OBARKE
LUKI
GRAD
U MAROKU
ALEKSANDRIJA LUKI
GRAD U
ALBANIJI
PRIPADNIK
GERMAN-
SKOG
PLEMENA
TENISKI
REKVIZIT
(MN.)
ZAPOVEST GRKO
26. I 16. POLJSKI
ITELJKA PSU DA MUKO IME
UDALJENO PREVREMEN SLOVO FUDBALSKI
IRIJANA DONESE ELEZNI-
AZBUKE KLUB
LOVINU KA KOLA
UVENA DA
LAN VLADE
VINIJEVA
DVOJICE,
SLIKA
SAVLADAR
ANTIEVA
(GR.)
PESMA
ANTIKI
MALA VOLT
(SKR.)
SPORTSKI
HARFA (ITAL.) VARO U
KLUB (SKR.)
ITALIJI
DANSKI POVIEN
POLITIAR, TON De
GRAD U HUBERT HELENSKI
DEKORACIJA
FRANCUSKOJ TRAGIAR
GRAD NA U IND. AR-
SULAVESIJU HITEKTURI
JUNAKINJA JEDINICA KLUB EKO-
ROMANA OD HILJA- NOMISTA
ARLOTE DU BARA (SKR.)
BRONTE, VREMENSKI GRAD U
DEJN TERMIN RUSIJI
URANIJUM
NEDRAG
GRAFIKI
TER BELEKA
RADNICI,
(LAT.)
JETKAI
VRSTA SAT NA EK-

GRGEA SPLOZIVN.
LINA
GRAD NAPRAVI
ZAMENICA
SA SLIKE BOIDAR
DOLE OD MILJA
PLETENICA OBILAENJA
GRAD U PESMA U-
ENGLESKOJ RE JAKIA
AVO, KUP EVROP-

SATANA SKIH PRVA-
SAKSONAC NAKBOLJI KA (SKR.)
EKIPNI
SASTAV ARGON
MESTO GRAD NA
RUDARSKI
PEATA NOVOM
INSTITUT
TESLA (SKR.) ZELANDU
(SKR.)
KATOLIKI PTICA TRA-
VANADIJUM
MONAH VARKA (MN.)
IME
FINSKOG
OBOJITI
PISCA
MERNEA
VINOVNIK
UNITAVATI
VATROM
ZAPALJENJE
UVA (MED.) ISMAILIJA
MESTO KOD
VLASENICE
GRAD
U TIROLU
(VINO)
KRIVAC, PALITI, OTITIS, RAJII, TRAMIN

REENJE: AGADIR, VALONA, ALEMAN, REKETI, KOSTAS, DIARH, SVETAANA, ARPANETA, ANT, V, LION, MAGA, DIS, EJR, KILOBAR, KE, KATRAN, NEMIO, U, ON, OKAN, TAJMER, KIKA, OBILASCI, SAS, SOTONA, KEP, T, MP, TAKAKA, RI, OFARBATI, ARVID,

Svet Na Dlanu Broj 87

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svet Na Dlanu Broj 87

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SVET

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Tirkizni ume boje

Nekad su ga zvali Sa nama leto

Kolumbija a danas i dalje traje

D a li znate da Knjaevac ima svoj TURISTIKI

avgust 2017. Svet na dlanu 3

To moe samo KonTiki

4 Svet na dlanu avgust 2017.

od 559 od 874 od 993

SAMOS KRIT ZAKINTOS

Arion Hotel 4* Santa Mareina 3* Strofades 3*

od 646 od 599 od 599

KRF RODOS KEFALONIJA

od 299 od 599 od 599

avgust 2017. Svet na dlanu 5

Svetionik vredan panje

avgust 2017. Svet na dlanu 11

Ostrvo za one koji

12 Svet na dlanu avgust 2017.

avgust 2017. Svet na dlanu 13

14 Svet na dlanu avgust 2017.

16 Svet na dlanu avgust 2017.

avgust 2017. Svet na dlanu 17

18 Svet na dlanu avgust 2017.

Kako se zove zlatni grad

FANDI LUBLINSKA UNIJA

MANDALEJ TRG NAVONA

avgust 2017. Svet na dlanu 19

20 Svet na dlanu avgust 2017.

avgust 2017. Svet na dlanu 21

22 Svet na dlanu avgust 2017.

24 Svet na dlanu avgust 2017.

26 Svet na dlanu avgust 2017.

avgust 2017. Svet na dlanu 27

28 Svet na dlanu avgust 2017.

30 Svet na dlanu avgust 2017.

znailo grad cvea, Oko utvrenja je nastalo i

32 Svet na dlanu avgust 2017.

avgust 2017. Svet na dlanu 33

34 Svet na dlanu avgust 2017.

36 Svet na dlanu avgust 2017.

avgust 2017. Svet na dlanu 37

Nirvana 5* KEMER Gural Premier 5* BELEK

38 Svet na dlanu avgust 2017.

avgust 2017. Svet na dlanu 39

40 Svet na dlanu avgust 2017.

42 Svet na dlanu avgust 2017.

44 Svet na dlanu avgust 2017.

avgust 2017. Svet na dlanu 45

46 Svet na dlanu avgust 2017.

DEVOJKA KOJA JE PISALA SVILOM Keli Estiz

GLADNA SRCA Riard Flanagan

MALA PEKARA NA OBALI Deni Kolgan

SRENI LJUDI ITAJU I PIJU KAFU Anjes Marten-Ligan

48 Svet na dlanu avgust 2017.

VRSTA SAT NA EK-

AVO, KUP EVROP-

KRIVAC, PALITI, OTITIS, RAJII, TRAMIN

avgust 2017. Svet na dlanu 49

You might also like