MESTO I ULOGA SUDSKOG VETAKA NA POPRAVCI OTEENE KAROSERIJE

PUTNIKOG AUTOMOBILA U POGLEDU BEZBEDNOSTI VOZILA I OPTIMALNIH

TROKOVA

Posavac Vjekoslav, dipl.oec.ing.mainstva; Bodolo Tibor, dipl.ing.mainstva;

Adam Aleksandar, student etvrte god.mainstva

Abstrakt:
Ovaj rad je rezultat dugodinjeg rada na proceni teta na vozilima u osiguravajuem drutvu i velikog
broja obavljenih vetaenja pred sudovima, a namenjen je stalnim sudskim vetacima kao i strunim
proceniteljima teta na putnikim automobilima sa ciljem da se upoznaju sa ulogom i znaajem
sudskog vetaka-procenitelja i modernom tehnologijom popravke karoserije putnikog automobila
zasnovane na propisima proizvoaa vozila, vaeim propisima i pravilima struke. Nova saznanja treba
primenjivati u postupku utvrivanja obima oteenja i visine tete na vozilu odnosno karoseriji sa
ciljem smanjenja trokova popravke uz zadravanje saobraajne i pogonske bezbednosti i sigurnosti,
komfora putnika i estetskog izgleda vozila sa to manjim utrokom materijala i rada na popravci
karoserije, a sve zasnovano na naelu efikasnosti i ekonomske opravdanosti popravke.
Kljune rei:
Vetaenje
injenica
Sigurnosna elija
Stepen oteenja karoserije
Ravnanje na hladno -masiranjem
Izvetaj o vetaenju

UVOD
Karoserija automobila je najvaniji sklop putnikog automobila i u ceni ima najvee uee koje se
kree od 30 do 35% raunato od cene. Osim toga u skoro svakoj nezgodi karoserija bude oteena, a
trokovi popravke iste ine najveu stavku u ukupnim trokovima popravke vozila iz nezgode.
Istraivanja su utvrdila da u ukupnim trokovima popravke izdaci za delove iznose 60%, a za rad 40%,
to indukuje dva pravca istraivanja i razvoja tehnologije popravke karoserije automobila.
Strunim istraivanjima u saradnji sa proizvoaima vozila, servisima koji rade na popravci kao i
naunim institucijama dolo se do zakljuka da je potrebno novo oblikovanje rezervnih delova koji su
najvie izloeni oteenju kao to su npr. blatobrani, koji postaju lako zamenljivi, umesto seenja i
varenja sada se montiraju na zavrtnje, zatim promena materijala umesto elinih limova primenjuje se
plastikom itd. Na taj nain dolo se do smanjenja trokova popravke, zatim mase praznog vozila to je
1

pak rezultiralo manjim utrokom goriva pri vonji. Dalji razvoj se odvija u konstruktivnom reenju
prednjeg i zadnjeg dela automobila u smislu poveane otpornosti na udar sa posebnom panjom
posveenom reenju branika sa hidraulinim odbojnicima i elastinom ispunom branika, zatim
konstruktivnom reenju panela karoserije koji omoguava popravku pojedinih delova karoserije
zamenom manjih, parcijalnih delova umesto celog masivnog originalnog dela. Sve ovo u krajnjoj liniji
smanjuje trokove poravke vozila.
Sledei pravac istraivanja usmeren je na smanjenju utroka ivog rada na popravci putem poveanja
produktivnosti na popravci sa uvoenjem nove moderne tehnolgije i alata kao i poboljanjem
konstruktivnih reenja karoserije i primena novih metoda lakiranja.
Veliki broj saobraajnih nezgoda uzrokuje velike trokove popravke havarisanih vozila to optereuje i
premauje tehniku premiju obaveznog osiguranja to je uslovilo da se opravka havarisanih vozila
nastalih iz nezgode posmatra sa naunog gledita. Na ovom polju taj zadatak uspeno je reila nauna
instutucija poznata u svetu autoindustrije ALLIANZ ZENTRUM FUR TEHNIK,
INSTITUTSBEREICH KRAAFTFAHRZEUGE-AZT iz Nemake. Ova institucija u saradnji sa
drugim je razvila nove metode popravke samonosee karoserije putnikog automobila, primenom
savremenih mernih instrumenata kao i alate i opremu za zavarivanje elemenata karoserije. Takoe se
radi na novim konstrukcijama karoserija i delovia karoserije koji se najvie oteuju u nezgodi da bi
popravka bila jeftina u pogledu utroka materijala i rada. Takoe se puno radi na osmiljavanju
radionice za popravku i lakiranje karoserije automobila koje moraju biti u besprekornoj tehnolokoj
liniji i istoi, a to se postie podizanjem specijalizovanih radionica, a naroita panja je posveena
farbarskim radovima. Farbare moraju biti besprekornog estetskog izgleda i iste to se postie
oblaganjem zidova i poda radionice sa specijalnim ploama. Sve u svemu prljave radionice za
popravku automobila postaju prolost.
POSTUPAK VETAENJA NA PROCENI OBIMA I VISINE TETE
Vetaenju se pristupa na osnovu pismenog reenja odnosno naredbe suda ili zahteva oteenog u kome
se navodi predmet i zadatak vetaenja sa odgovarajuom dokumentacijom.
U postupku vetaenja se pristupa utvrivanju i identifikaciji vozila i da li nastala oteenja potiu iz
navedene nezgode. Zatim se pristupa utvrivanju obima oteenja sa opisom postupka na otklanjanju
tete uz obavezno pridravanje uputstava proizvoaa i pravila struke na popravci. Zatim se pristupa
obraunu kalkulacije trokova popravke radi utvrivanja visine tete i donoenja odluke da li se radi o
deliminoj ili totalnoj teti na predmetnom vozilu. Od ovog pristupa zavisi stvarna visina tete i brzina
likvidacije iste dali postupkom restitucije ili u novanoj nadoknadi.
U tom pravcu potrebno je poblie objasniti ta predstavlja vetaenje kao i uloga vetaka-strunog
procenitelja za potrebe suda, osiguravajuih drutava ili stranaka kod utvrivanja obima i visine tete
na vozilima.
Vetaenje u optem smislu spada u kreativnu vrstu poslova, a sprovodi se preko strunog lica koji se
nalazi na spisku Ministarstva pravde, sa nazivom stalni sudski vetak koji poseduje struno i radno
iskustvo iz odreene oblasti i koje je poloio zakletvu da e raditi objektivno i struno na osnovu
utvrenih injenica. Vetaenjem se moe baviti struna ustanova odnosno dravni organ (fakultet),
meutim, oni za sada nisu na spisku Ministarstva pravde jer to Zakonom o vetaenju nije reeno.
Vetak ili ustanova koja obavlja vetaenje ne sme biti u sukobu interesa u smislu da je zainteresovana
strana u predmetnom sporu. U postuku vetaenja pojavljuju se struni izrazi koji se koriste i isti se
moraju razjasniti i to:
injenica je ono to se moe neupitno i nepobitno ustanoviti. Ovde je potrebno primeniti objektivan
pristup u nauci poznat i mora biti potvren egzaktnim dokazima i nesme se meati lini stav ili bilo
koja predrasuda. Pred vetaka se postavljaju posebni zahtevi, koji ine moralno etike norme kao to
2

su: objektivnost, sposobnost da uoi nastala oteenja, da predlae reenje i da miljenje koje odgovara
injenicama zasnovano na naunoj osnovi i pravilima struke.
Pod pravilima struke treba podrazumevati skup naunih i strunih iskustva koja su se potvrdila u
praksi i time postala obaveznim dobrom koje obavezuje sve one koji se bave odreenom delatnou.
Veliki broj tih pravila nije sadran u propisima jer su to nepisana pravila po kojima se odreena
delatnost razvija i deo se moe nai u strunoj literaturi. Ova pravila se menjaju saglasno razvoju
novim iskustvima i reenjima u praksi.
Po pravilu vetaenje vri jedan vetak, a ako je sluaj sloen moe da vri dva ili vie vetaka raznih
struka.
Vetak je fiziko lice koje je na osnovu svoje strunosti, praktinog iskustva od najmanje 5 godina,
stekao vetinu da obavlja poslove vetaenja. Zanimanje stalnog sudskog vetaka se razvrstava po
oblastima, kao to su mainska, ekonomska, graevinska, saobraajna,... Ovde treba podrazumevati
vrstu vetaenja kojom se bavi neka osoba na osnovu steenog znanja i radnog iskustva u toku
najveeg dela svog radnog vremena, sa izuzetnim ciljem da na taj nain pribavi potrebna sredstva za
ivot.
Tehnika sprovoenja vetaenja se sprovodi na osnovu pismenog naloga ili reenja suda u kome se
definie zadatak vetaenja i na osnovu toga se formira evidencija i pristupa vetaenju. Obaveza
vetaka, da bi odgovorio zadatku vetaenja, je da pregleda i izvri identifikaciju vozilo i prateu
dokumentaciju. Da obavi zadato, a za sloenije predmete u primernom roku. Ako pak postoji neka
zakonska ili struna prepreka, duan je o tome pismeno obavesti nalogodavca. U toku rada na
vetaenju vetak se mora pridravati zadatka vetaenja i mora da obavesti sud ili nalagodavca na
nove injenice ili eventualne propuste u vezi sa obavljanjem vetaenja. Miljenje vetaka mora biti
jasno, celovito, a odgovor jednoznaan sa navedenim izvorima podataka.
Dunost vetaka je da uva tajnu i ne daje podatke ili obavetenja o onome to je saznao prilikom
vetaenja ili spisa predmeta i na drugi nain u spornoj stvari nikom osim naruiocu vetaenja.
Vetak moe biti izuzet iz vetaenja ukoliko dolazi do sukoba interesa, ako je ranije bio sasluan kao
svedok, a postupak za izuzee je isto kao i za izuzee sudija, na osnovu pismenog zahteva stranke sa
navedenim razlozima.
POPRAVKA KAROSERIJE PUTNIKOG AUTOMOBILA
Karoserija putnikog automobila
Pod karoserijom putnikog automobila smatra se gornji deo vozila koja moe biti izveden sa asijom ili
kao samonosei za smetaj putnika, stvari, za ugradnju: motora sa opremom, transmisiju ( menja sa
diferencijalom, pogon na tokove), elemente veanja, koioni sitem, sistem za upravljanje, elektro i
druge opreme.
Osnovni zahtevi koje mora ispunjavati karoserija putnikog automobila su:
1. Mora ispunjavati torzionu vrstou to znai da pri raznim udarima spolja kao i optereenjima
ne sme doi do uvijanja oko uzdune ose.
2. Mora posedovati otpornost na savijanje jer karoserija je u naelu nosa prednje i zadnje osovine
(veanja). U protivnom dolo bi do deformacije okvira vrata i ukljetenja vrata, loma stakala,
loeg zaptivanja od prodiranje praine u prostor za putnike i prokinjavanja.
3. Mora posedovati eonu i bonu vrstou to podrazumeva da pri udarima sa eone i bone
strane dobro podnosi sile udara, usmerava deformacije i da apsorbuje kinetiku energiju sudara.

4. Da poseduje izdrljivost to znai da primi optereenja motora, agregata, putnika, prtljaga,

otpornost na vazduh koji se javlja pri voznji, savreno zaptivanje, estetski izled, otpornost na
koroziju, minimalnu buku, klimatizaciju kabine.
Sigurnost vozila
Vozilo kao opasna stvar pri proizvodnji mora da ispunjava stroge propise, a posebno u pogledu aktivne
i pasivne sigurnosti u saobraaju. Pod aktivnom sigurnou se podrazumeva da tehnika koncepcija
vozila bude tako izvedena da se sprei da doe do saobraajne nezgode. Ovo se moe postii
poboljanjem konstrukcije vozila u smislu lakog upravljanja, sistema koenja, poboljanja reenja za
odravanje i dr. Pod pasivnom sigurnou odnosno unutranjom sigurnou podrazumeva se oprema
vozila sa kojom se ublauju posledice nezgode. To se postie odgovarajuom konstrukcijom karoserije
koja treba da bude takva da pri sudaru apsorbuje kinetiku energiju i istu razlae tako da se deformacije
ne prostiru na kabinu za putnike kao i druga poboljanja npr: stakla, sedita, pojasevi, airbag sistem i
dr.
Sigurnosna elija
Jedan od vanijih zadataka koji je postavljen pred konstruktora samonosee karoserije je konstruktivno
reenje sigurnosne elije za putnike. Pre drugog svetskog rata veina putnikih automobila se gradilo sa
jakom asijom, a ostala konstrukcija karoserije je bila slaba. Jedan od razloga za ovo je bio i to to su
prosene brzine kretanja vozila bile male jer nije bila razvijena putna mrea. Posle rata naputa se taj
tip konstrukcije i razvija se samonosea karoserija koja je izraena od tanjih elinih dekapiranih
limova ojaanim sa kutijastim profilima kao noseih delova karoserije, a posebno kabine za putnike.
Materijali poseduju dobru elastinost, dobro apsorbuju kinetiku energiju sudara i imaju dobra svojstva
da se guvaju bez naglog lomljenja ili cepanja te tako pri direktnom sudaru od 50 km/sat ne sme doi
do prodiranja motora i drugih sklopova do siguronosne elije odnosno ista mora ostati neoteena.
Tako se samonosea karoserija savremenih putnikih automobila sastoji od primarnih i sekundarnih
nosaa i oplate koja nije zavarena za karoseriju, ve vezana zavrtnjima.
U cilju smanjenja mase karoserije, a time i potronje goriva, u zadnje vreme, sve vie se upotrebljavaju
plastini materijali za obloge, blatobrane, poklopce, a ak se i cela karoserija kod ekskluzivnijih
automobila izrauje od sintetikih (ugljeninih) vlakana.

Sl.1 Samonosea karoserija

Sl.2 ema primarnih(rafirano) i sekundarnih nosaa

Na emi oznake znae:

P primarni nosai i tu spadaju: Nosai glavni uzduni i popreni, nosai osovina i veanja, nosai
motora i menjaa, nosa mehanizma za upravljanje, nosai elemenata koenja, okviri vrata, krova i
stubovi kao i leite za ugradnju kuke za vuu.
S sekundarni nosai i tu spadaju: Nosai pomoni paralelno sa uzdunim i poprenim primarnim
nosaima, kuite toka, prednji lim izmeu primarnih nosaa, blatobrani koji se zavaruju i limeni
delovi koji su pomoni nosai.

Konstrukcija samonosee karoserije pored siguronosne elije za zatitu putnika ima i druge stroge
zahteve koje mora da ispuni i kod poravke iste o tome vetak mora voditi rauna kod odreivanja
naina popravke. Ovde se mora znati da samonoseu karoseriju ine okvir poda koji preteno preuzima
sile, zatim stubovi, pregradni nosai i boni okviri sa panelima i krovom. Ona mora ispunjavati uslove
dobre zaptivenosti od prodora praine i vode u prostor za putnike i prtljag, obezbediti komfor za
putnike sa odgovarajuom klimatizacijom, zatitom od buke i lep estetski izgled.
Neki postavljeni zahtevi pred konstruktora su prividno suprotni. Tako prednji deo karoserije prima
veanje, po pravilu, motor sa menjaem i sve sile koje nastaju pri vonji. Iz toga proizilazi da prednji
sklop samonosee karoserije mora obezbediti odgovarajuu krutost i stabilnost konstrukcije. Meutim,
s druge strane u sluaju sudara, ista konstrukcija mora da apsorbuje deo kinetie energije sudara i
istovremeno ne dozvoli lomljenja elementa, kao i prodor motora i drugih sklopova u prostor za putnike
to bi uvealo izvor opasnosti za putnike. Meutim, ove suprotnosti su otklonjenje osmiljenom
konstrucijom svih elemenata karoserije tako da se u sluaju sudara prednji sklopovi kreu ispod poda, a
nosai se guvaju i apsorbuju kinetiku energiju.
Vetak koji procenjuje tete na putnikim automobilima mora poznavati konstrukciju karoserije koja se
sastoji iz kutijastih profila koje moraju biti izvedeni prema fabrikim propisima i odgovarajuim
zazorima na spojevima pokretnih delova. Ovi zazori moraju biti ostvareni posle svake izvrene
popravke karoserije, jer u protivnom popravka karoserije nije uspena.
Tako proizvoa Mercedes-Benz za seriju 124 propisuje zazore kako je naznaeno na sledeem crteu.
Razliite vrste kutijastih struktura karoserje vozila sa dozvoljenim zazorima

Sl.3 Kutijasta struktura karoserije

Sl.4 Zazori na spojevima

Podela
karoserije
Po obliku karoserije putniki automobili (M1 za prevoz putnika sa max 8 sedita + voza ) se dele:
1. Limuzina AA Salon
2. Limuzina sa zadnjim vratima AB Hatchback sa zadnjim vratima
3. Karavan (station wagon, estate car) AC Station Wagon ( Estate car )
4. Kupe AD
5. Kabriolet AE Convertibele
6. Vienamensko vozilo AF- Za prevoz putnika i njihovog prtljaga ili robe u jednom prostoru

OTEENJA
Oteenja na karoseriji putnikog automobila
Vetak mora da poznaje i utvrdi stepen oteenja na karoseriji putnikog automobila i to opie u nalazu
ili zapisniku o oteenju vozila. Kod prvog pregleda vozila ocenjuje ukupan stepen vizuelnog oteenja
vozila iz nezgode i tako prema standarima HUK Verband izvrena je klasifikacija stepena prema dubini
tragova plastine deformacije na limenim povrinama karoserije. Ova oteenja su klasificirana na
prednja, zadnja i bona oeenja u svemu kako je to prikazano na sledeim crteima:
ematski prikaz stepena oteenja na: prednjem, bonom i zadnjem delu vozila prema HUK Verband:

Sl.5 Stepen oteenja

Fotodokumentacija stvarnog oteenja prednjeg dela:

1 malo

2 srednje

3 teko
4 veoma teko
5 - totalno
Sl.6 Stvarna oteenja
Klasifikacija deliminih oteenja limenih delova karoserije
Kod vizuelnog pregleda karoserije mogu se uoiti sledea oteenja limenih povrina karoserije:
- Ogrebotine su tragovi na karoseriji ija irina je vea od dubine i teku paraleno sa pravcem kretanja
oteenja, mogu biti paralene sa kolovozom, mogu biti usmerene na nie ili talasaste, to ukazuje
kakav je kontakt bio sa drugim predmetom.
- Ulubljenja su takvi tragovi na oteenju karoserije ija dubina je manja od irine deformacije. Po
obliku moe biti takasta(krater), izduena(ljebasta) i dr.,
- Guvanje limene povrine karoserije je talasasto boranje limene povrine koja nastaje od sile eonog
pritiska na limenu povinu koja je uramljenja. Ova oteenja nije preporuljivo popravljati iz razloga
to je veoma teko postii propisanu hrapavost i stabilnost za poetak lakiranja.
- Kidanje su limeni delovi koje su razdvojene povrine to ukazuje da je sila delovanja na deo bila
vea od zatezne vrstoe materijala i ova oteenja se ne popravljaju na limenim povrinama, ve se
vri zamena.
- Naduvana povrina su vee limene povrine koje posle deformacije izgube svoju vrstou i postaju
labilne poznato pod nazivom federiranje kao to je sluaj na poklopcima i blatobranima vozila. Ove
se povrine mogu ukruivati specijalnim termikim postupcima.
POPRAVKA OTEENJA NA KAROSERIJI
Moe se rei da u svakoj saobranoj nezgodi karoserija bude oteena i zato je vano poznavati vrste
oteenja limenih povrina i tehnoloki postupak popravke saglasno propisima proizvoaa vozila i
6

vaeim pravila struke. Obim i visinu oteenja utvruje specijalista, vetak ili procenitelj koji
raspolau strunou i iskustvom u toj oblasti. Popravka je uslovljena da bude obavljena od strane
ovlaenog servisa koji raspolae odgovarajuom opremom i osposobljenim strunjacima to je
osnovni preduslov da e popravka biti izvrena po fabrikim propisima i pravilima struke, a vozilo
dovedeno u besprekorno stanje uz odravanje vrstoe tela karoserije, odravanje saobraajne i
pogonske sigurnosti i estetskog izgleda.
Naini popravke limenih delova karoserije mogu se otkloniti sledei postupcima:
- Ravnanjem - masiranjem na hladno, infracrvenim zracima ili konvencionalnim nainom popravke.
- Deliminom zamenom limenog dela delovi dela i
- Zamenom oteenog limenog dela
1. Ravnanje oteenih limenih povrina karoserije
Karoserija je kod putnikog automobila izraena od finog elinog lima za duboko izvlaenje sa
vrstoom od 19 do 23 kp/cm2 i debljine od 0,6 do 0,88 mm za spoljnu oplatu i od 1,5 do 2,5 mm za
kutijaste okvire. Plastine deformacije na limenim povrinama trebaju se otklanjati istom tehnologijom
kojom je deo i proizveden (na hladno, na toplo). Toplotno oblikovanje oteene limene povrine
odnosno upotreba gorionika kao izvora toplote nije preporuljivo jer moe doi do obogaenja povrine
lima ugljenikom to dovodi do povrinskog kaljenja to umanjuje svojstva lima za duboko izvlaenje.
Ravnanje deformisanih limenih delova karoserije i dovoenje u originalno stanje, ako veliina
oteenja to doputa, moe se obaviti sledeim tehnikama:
a) Masiranjem (peglanjem) na hladno -izvlaenjem nastalih ulubljenja bez lakiranja. Ova tehnika se
moe primeniti na manji obim oteenja limene povrine pod uslovom da nije dolo do oteenja boje,
kidanja lima ili guvanja (najee oteenja od grada). Alati koji se koriste su razne poluge sa
draima za oteene povrine kojima se moe pristupiti sa unutranje strane i epii sa kontra ekiem
za povrine kojima se moe pristupiti samo sa spoljanje strane. Potrebno je traftasto neonsko
osvetljenje povrine kojim se prati postupak izvlaenja i na kraju se koristi oprema za poliranje
izravnate povrine. Takoe je potrebna dobra obuenost i vetina radnika na ovim poslovima, a pre
svega strpljivost.
Klasifikacija
Prema stepenu oteenja primenjuju se razliite klasifikacije, a kod nas je prihvaena klasifikacija
takastih oteenja u tri grupe i to:
I - mala oteenja prenika do .........15 mm,
II - srednja oteenja prenika od ......... 15 do 30 mm,
III - velika oteenja prenika preko...... 30 mm
Izgled takastih oteenja i ulubljenja na kroseriji i postupak opravke masiranjem

Vrata

Alat

Sl. 7 Oteenja krova vozila od udara grada

Sl 8. Postupak masiranja oplate vrata

b) Ravnanje sa infracrvenim zracima

Ovaj postupak razvila je firma UR-FOR pod nazivom
NIR-Flash Reparir i koristi se za direktnu popravku
limenih povrina na vozilu bez izgradnje dela. Ureaj
se postavlja na oteeno mesto pomou svetlosne
take iznad ulubljenja, a lim se zagreva pomou
infracrvenih svetlosnih zraka ija temperatura moe da
se regulie. Tako posle nekoliko sekundi lim se sam
ispravlja zbog zaostalih naprezanja deformisanog lima.
Ova metoda se moe primeniti na limovima do 4 mm
debljine.
Sl.9
c) Konvecionalni nain ravnanja postupkom zagrevanja, gitovanjem, bruenjem i lakiranjem uz
upotrebu plamena, ekia, turpije, brusilice za fazoniranje i dr.
Ako su deformisane povrine dostupne sa dve strane, po pravilu se moe ponovo postii bezprekorno
stanje popravkom.
2. Delimina zamena oteenog limenog dela karoserije deo dela
Kod ove popravke zamena se vri samo oteene povrine bez obzira na stvarnu-originalnu veliinu
oteenog dela. Kod ove popravke trokovi rada i lakiranja su manji ali trai se vea strunost radnika
na popravci.
Ukoliko je dolo do oteenja karoserije gde je nastala promena geometrije karoserije kod takve
popravke obavezno je raspolagati sa stolom za merenje i ispravljanje. Ovo merenje mora biti
bezprekorno kako pre popravke tako i nakon izvrene popravke sa mernim stolom kao garancija da su
ostvarene propisane mere proizvoaa vozila.
Postupci spajanja limenih povrina pri popravci karoserije mogu biti pomou:
- Zavrtnjeva na delovima spoljne karoserije kao blatobrani, poklopci, vrata itd., mekog lemljenja sa
kalajem koji se topi na temperaturi od 180o do 280oC i zbog male vrtoe koristi se za pokrivanje ve
spojenih avova, zaptivanja ili za poslednju obradu karoserije pre lakiranja.

- Takasto zavarivanje se najvie primenjuje jer nema tetnih promena strukture u materijalu, meutim,
priprema lima zahteva vie vremena- da nalee i da je ist. Vrednovanje dobrog zavara je kvalitet
zavarne take po boji koja treba da bude tamnoplava do ljubiaste.
- Zavarivanje pod zatitnim gasom je oproban i najvie primenjivan postupak, primenljiv i u zanatskim
radonicama za popravku karoserija. Tanki limovi se vare sa ianim elektrodama od 0,6 do 1,0 mm.
Nejednake debljine limova do 5 mm mogu se premotavati i zbog neznatnog razvoja toplote u zoni
vara moe se zavarivati i tupim avom.
Mesto razdvajanja je utvreno propisima proizvoaa to se mora pridravati kod popravke
karoserije. Nema univerzalne metode za odvajanje ali se u praksi primenjuje: autogeno rezanje kod
kojeg materijal sagori, a mogu se rezati materijali sa najvie do 2,25 % C. Pre seenja autogenim
postukom mora se skinuti akumulator sa vozila i obezbediti dobro provetravanje. Razdvanje dela
karoserije moe biti sa alatom za seenje kao testere, tarne ploe-ajbne i buenjem-frezovanje mesta
kod takastog zavarenih delova.

Tvrdo lemljenje

Mesto seenja

Sueljno
zavarivanje

Masa za ispunu

Masa za ispunu

Zadnji prostor za lufitranje

Mesta i alati za razdvajanje i spajanje delova karoserije

Sl.12 Tehnologija razdvajanja

Sl.13 Tehnologija spajanja

Pre ugradnje zamenjenog dela karoserije spojevi moraju biti isti, zatieni od korozije, sa dobrim
naleganjem povrine, a ako se radi o pocinkovanom limu, struja za takasto zavarivanje se mora
poveati za 30%, a kod zavarivanja pod zatitnim plinom, poveava se snagu.
Limene povrine koje se ravnaju, a koje je potrebno farbati moraju obezbediti hrapavost povrine u
granicama od 15 do 40 mikrona.
3. Zamena limenih delova karoserije
Popravka oteene karoserije automobila moe odvijati po tehnoloki postupcima i to:
- Novi delovi
Novi delovi imaju prednost zato to po pravilu nije potrebna velika stunost limara. Nedostatak se
ogleda u velikom obimu izgradnje i ugradnje delova radi zamene oteenog dela kao i velike povrine
za lakiranje to sve utie na velike tokove popravke.
- Zamena delova karoserije
Kod tekih oteenja jednog dela karoserije ako je ekonomski opravdano i dozvoljeno u smislu
saobraajne bezbednosti na karoseriji, moe se menjati ceo sklop dela karoserije, ukoliko je to fabriki
predvieno, kao to su prednji, zadnji ko ili deo kostura.
Kontrola
Posle svake popravke karoserije potrebno je izvriti proveru propisanih mera da li su ostvarene prema
fabrikim propisima, a to se postie na kontrolnom stolu koji raspolae kompjuterskim softverom koji
poseduje sve fabrike propisane mere i dozvoljena odstupanja, a to se putem merne skice potvruje i
izdaje se potvrda da je karoserija uspeno popravljena.

Sl.14 Sto za merenje i ispravljanje oteene karoserije automobila

LAKIRANJE OTEENIH DELOVA

Zatita od korozije
Jedan od preduslova za uspeno odravanje veka automobila je da limene povrine karoserije budu bez
zaostalih naprezanja, besprekorno ravne, iste i zatiene od korozije. Mnogo se ulae na zatitu od
korozije limenih delova, jer otpornost na koroziju odreuje vek trajanja karoseije. U tom pravcu
proizvode se sredstva za uspenu zatitu karoserije, a ista se ak moe proizvoditi od cinkovanih
limova koji su veoma otporni na koroziju i omoguavaju garancija i do 10 godina. Posle popravke
karoserije naroito se mora obraditi povrina na avnim mestima, a pre spajanja nanosi se aktivna
temeljna boje koja tite od korozije na spoju.
10

Lakiranje
Prilikom reparaturnog lakiranja potrebno je pridravati se pravila i prilagoditi sistemu lakiranja kao to
je u fabrici na proizvodnoj traci, a to se odvija prema sledeem postuku.
Kod fabrikog lakiranja primenjena su savremena postrojenja za grundiranje. Nakon to se sirova
karoserija bezprekorno oisti od ostatka masti i ulja, nakon viekratnog ispiranja nanosi se sloj fosfata,
cinka. Zatim se pristupa galvanskoj zatiti tako to se karoserija poranja u kupku pod jakom strujom od
1.600 do 1.900 A i naponom do 280 V. Tako se postie jednako oslojavanje na svim mestima
karoserije. Debljina sloja se postie od 28 do 35 mikrona. Zatim nastaje suenje za 22 minuta pri 180o
C temperature. Time se postie brzo izvlaenje zaostale vode u najkraem vremenu i tako se izbegava
poetak stvaranja oksidacije odnosno re lima.
Lakiranje se vri gotovo iskljuivo primenom pokrivnih boja od vetake smole koje se sue u pei pri
temperaturi od 120o do 140o C u vremenu od 25 minuta. Prednost ovakog lakiranja je u apsolutnoj
postojanosti sjaja i otpornosti na vremenske prilike, vrstoe na udar, postojanosti boje na svetlost i
otpornost prema uobiajnim rastvaraima kao to su benzin, nitrorazreivai i razreivai vetakih
smola.
Radioniko lakiranje
Kod reparaturnog lakiranja automobila u radionicama, da bi se zadrala origalna svojstva laka pri
popravci karoserije potrebno je koristiti specijalne lakove i metode nanoenja. Lakovi koji se
upotrebljavaju kod popravke mogu se suiti na vazduhu ili u pei (ne veoj temp. od 80o C jer dolazi do
oteenja delova od plastike) i moraju imati isti kvalitet kao fabriki. Razlike izmeu te dve vrste je
samo u suenju. Onaj koji sui na vazduhu od 20o C u vremenu od 12 do 14 asova i onaj koji se sui u
pei na temperaturi do 80o C koje traje do 45 minuta, a kod manjih temperatura i due.
Tehnnoloki postupak bojenja popravljene karoserije odvija se prema sledeem:
1. Skidanje stare boje, korozije i odmaivanje povrine koja se lakira.
2. Nanoenje poliesterskog kita na vee neravne povrine to limari nisu kvalitetno izravnali,
zatim se brusi sa papirom finoe 60 do 80 sve dok se ne skine gornji sloj, a zatim sve finijim
brusnim papirom dok povrina ne dobije zadovoljavajuu hrapavost i izgled.
3. Nanoenje SP-jednokomponentni Washprimer kao antikorozivan premaz za zatitu svih vrsta
metala, ukljuujui i lake metale. Nanoenje se vri prskanjem na odmaenoj i osuenoj
povrini u jednom sloju.
4. Nanoenje pric kita postupkom prskanja. Slui za fino izravnanje metalnih karoserija putnikih
automobila. Brusi se papirom koji nosi oznaku 300 do 400 i to mokrim putem.
5. Mestimino fino kitovanje na povrinama gde su uoeni nedostatci, greke (Autohemprofleks
kit). Bruenje ponovo kao pod takom 4.
6. Nanoenje laka po ve opisanom postupku kako je to dato u sledeem ematskom prikazu.
Vano je napomenuti da povrina koja se lakira mora biti potpuno ista i bez ostataka vode. Sve
povrine posle dodira sa vlagom moraju se dobro obrisati koom jer u protivnom ostaju kristali soli na
povrini i kasnije utiu na klobuenje. Drugi korak je koristiti krpu za otklanjanje praine. Ako se to ne
uradi ostaju bobice i nastaju drugi nedostaci koje vetak mora identifikovati i struno tumaiti.

11

ematski prikaz nanoenja slojeva zatite i laka

Povrine za farbanje vozila podeljene na parcijalne delove: blatobrana, vrata i bone stranice

Prednji deo

Bona strana

Zadnji deo

Greke koje nastaju pri lakiranju

Vetak mora raspoznavati greke koje nastaju pri bojenju karoserije, da identfikuje defekt i uzrok toga
defekta, a to mu omoguava sledei tabelarni pregled:
1.
Nepravilna priprema podloge
DEFEKT
UZROK DEFEKTA
Krateri
- Neadekvatno oiena povrina prisustvo silikona
Mehurii
- Tragovi soli od zaostale brusne vode
- Prisustvo ostataka od bruenja i masnoe od prljavih ruku
Pomorandina kora
- Neadekvatno prebruen meusloj
2.
Nepridravanje preporuka proizvoaa o nainu pripreme i nanoenja premaza
DEFEKT
UZROK DEFEKTA
Mrekanje-skupljanje
- Korienje u sistemu zatite premaza razliitih proizvoaa
premaza
- Nepridravanje preporuke o viskoznosti nanoenja premaza
Pucanje premaza
- Nanoenje 2K premaza preko premaza suivih na vazduhu
- Nepravilan odnos komponenti
- Nepotovanje propisanog vremena suenja izmeu slojeva
Slivanje premaza
- Nanoenje premaza u debljini veoj od propisane
- Neodgovarajua viskoznost nanoenja premaza
- Visoka vrednost pritiska na izlazu iz pitolja
Pomorandina kora
- Nanoenje premaza u maloj debljini
- Korienje neadekvatnog razreivaa
- Niska vrednost pritiska na izlazu iz pitolja
- Mali otvor dizne
- Prevelika udaljenost pitolja od povrine koja se prska
Matiranje premaza
- Korienje neadekvatnog razreivaa
- Nepotovanje propisanog vremena suenja izmeu slojeva, kao i
vremena potpunog suenja premaza
12

3.

4.

Neadekvatni uslovi rada

DEFEKT
UZROK DEFEKTA
Kljuanje premaza
- Previsoka temperatura u komori za suenje
Matiranje premaza
- Vlaan vazduh ili vazduh zasien parama rastvaraa u komori za
prskanje/suenje
Prisustvo stranih estica - Prisustvo estica praine i neadekvatno odvoenje vika premaza
u filmu premaza
u komori za prskanje/ suenje
Rad sa neadekvatnom opremom i neredovno odravanje opreme
DEFEKT
UZROK DEFEKTA
Krateri
- Prisustvo vode u kompresorskom vazduhu
- Prisustvo ulja u kompresorskom vazduhu
Pomorandina kora
- Nepravilna lepeza, usled oteenja ili zaprljanosti kape dizne na
pitolju

NORMATIV RADNOG VREMENA

Normativ radnog vremena na popravci havarisane karoserije zavisi od konstrukcije karoserije, stepena
oteenja, obuenosti radnika i opremljenosti radionice za popravku i lakiranja. O konstrukciji
karoserije bilo je ranije re, a po ostalim pitanjima vetak treba da se upozna i to kako sledi.
Radionica ( radno mesto )
Radnici kao limari, mehaniari, lakireri i drugi koji rade na opravci havarisanog vozila vei deo svog
ivota provode na radnom mestu u radionici, a treba imati u vidu i da se pred radionice postavljaju sve
vii zahtevi od strane proizvoaa vozila da pored znaaja i strunosti radnika radionica mora biti
opremljena savremenom opremom, alatima i radnim prostorom.
Polazei od injenice da vozilo posle nezgode dolazi u radionicu na popravku i sa sobom donosi
prljavtinu, ulje, masti i drugu neistou koja prlja prostor radionice, za odravanje radnog prostora,
radionica mora biti graena tako da se prljavtina otkloni brzo i efikasno, a to znai da zidovi budu
obloeni svetlim keramikim ploicama, pod obloen ploicama koje odbijaju mast, plafoni svetli i sa
svetlarnicima. Radna mesta u radionici moraju se postaviti tako da se do svakog dela vozila moe doi
bez ikakvog pomeranja vozila sa mesta popravke, jer svako pomeranje vozila u radionici uveava
trokove popravke i ukljuuje rizik nastanka novog oteenja. Za delove koji se skidaju sa oteenog
vozila i novi za ugradnju moraju biti smeteni u korpe za interni transport i uskladitenje. Radnici koji
rade na popravci moraju imati odgovarajua odela i zatitnu opremu kako to propisi nalau.
Svaka radionica ovako ureena i opremljena odaje utisak da e popravka biti kvalitetna i realno je
oekivati da e uslovi garancije biti u potpunosti ispunjeni.
Servis za servisiranje i popravku putnikih automobila

Limarsko odeljenje

Komora za lakiranje

13

Normativi rada na poravci karoserije automobila

Tvorac naune organizacije rada Taylor je 1912.god uveo prvo merenje rada i to prema najboljem
radniku i koje je nalo veliku primenu u autoindustriji. Meutim, dosta je proteklo vremena da se
nauna metoda za merenje vremena primeni u radionicama za popravku havarisanih karoserija.
Pristupilo se izradi i razvoju metode pod nazivom REFA Reichsausshusses fur Arbeitsstudie, heute
Verband fur Arbeinsstudien. Ista je nala primenu tek 1969/70.god kad je definisan tok poravke sa
opisom operacija i isti bio prihvaen od autoindustrije, poslodavaca servisa i sindikata radnika. U prvoj
fazi primene bila su velika odstupanja od 33% izmeu projektovanih i ostvarenih normativa u
radionici, da bi zatim ta razlika pala na 19% (1974/75.god.), a danas je svedena na nulu.
U Vojvodini je 1991.god. pokrenuta incijativa od strane Privredne komore AP Vojvodina, autoremontnih organizacija, samostalnih zanatlija i Sloene zajednice osiguranja i reosiguranja imovine i
lica Vojvodina iz Novog Sada za inoviranje normativa za havarisana putnika i kombi vozila. Ovaj
normativ kao i drugi nisu bili raeni po kriterijumima metode REFA, ve je vie odslikavao potrebe
remontnih organizacija i osiguravajuih drutava ka tome da se to vie vri popravka oteenih
karoserija sa to manje zamene delova. Normativi su svedeni na dogovor po zanatima, a ne prema
tehnologiji poravke koju zahteva proizvoa vozila i tehnoloki razvoj.
Prema metodi REFA meri se obim rada po pojedinim radnim operacijama koji sadre sav utroak rada
od poetka do svretka i prema smernicama ovaj rad se deli na:
- glavni rad je rad koji u sebi sadri poetak i zavretak rada po radnom nalogu do okonanja
popravke,
- dopunski rad predstavlja onaj rad koji se pojavi u vezi sa glavnim radom, a isti se mora izvesti
da bi se obavio glavni rad,
- vreme pripreme je vreme koje obuhvata sve pripreme radnog mesta, alata i objekta
- vreme podele je vreme koje zavisi od radionikih prilika i organizacije rada i nema nikakve
veze sa radom na operacijama popravke na karoseriji
- stepen uinka je izraen prema normalnom uinku obzirom na korienje, intezitet i
delotvornost koje utvruju strunjaci REFA za vreme snimanja vrednovanja vremena.
- Ovo vreme se izraava sa vremenskom bazom kao AW; 1 AW = 12.-ti odnosno 10.-ti deo sata.
Cena usluga
Cena usluge utie na motivaciju rada i egzistenciju radionice, te je vrlo vano primenjivati evropske
uslove, jer REFA norme su raene jedinstvene za sve radionice, a zavisno od ekonomske moi
pojedinih drava, ove cene se razlikuju. Kod nas se 1 as kree od 10,00 do 60,00 EUR .
PRIMER TEHNOLOGIJA POPRAVKE KAROSERIJE SA KALKULACIJAMA
Na primeru novog vozila FIAT PUNTO , koje je oteeno usled padavina grada sa takastim
ulubljenjima po celoj gornjoj povrini karoserije, sainjene su sledee kalkulacije trokova popravke:

14

I Tehnologija popravke po k l a s i n o j m e t o d i - sa zamenom delova

Rb

A
1
2
3

Opis oteenja

Delovi za zamenu i popravku

Priprema vozila za popravku
Blatobran p.l.+p.d.- popravka
Poklopac pred-100% oteen za
zamenu
Krov vozila -100% oteen za zamenu
Vrata p.l+p.d.- popravka
Vrata z.l.+z.d.- popravka
Stranic bona z.l.+z.d. popravka
Poklopac zadnji popravka
Svega (rad i delovi)

4
5
6
7
8

B
1
2
3
4
5
6

Delovi za bojenje
Poklopac motora nov
Krov vozila nov
Blatobran p.l.+p.d.- popravka
Vrata bona P+Z delimino bojenje
Poklopac zadnji popravka
Vreme pripreme boje
Svega (rad na bojenju)
Farbarski materijal
Usvojeno 50% od 401,35 EUR tj.

D
-

J.R.
(1N=10
JR)

J.cena
EUR/J.R

pr
M
Z

2,0
14,0

2,3
2,3

4,60
32,20

6,5

2,3

14,95

182,79

Z
M
M
M
M

90,0
28,0
28,0
10,0
14,0
192,5

2,3
2,3
2,3
2,3
2,3

207,00
64,40
64,40
23,00
32,20
442,75

841,46

26,0
40,5
33,0
40,0
24,0
11,0
174,5

2,3
2,3
2,3
2,3
2,3
2,3

Stepe
n ot.

N
N
P
PD
P
PB

Rekapitulacija
Delovi za zamenu
Sitni i potroni material
Farbarski material
Trokovi rada sa PDV-om (442,75 + 401,35 EUR)
Ukupni trokovi popravke ( A+B+C+D )

Rad
(EUR)

Delovi i
mat. (EUR)

1024,25

59,8
93,15
75,9
92
55,2
25,3
401,35
200,67

EUR
EUR
EUR
EUR

1.024,25
20,48
200,67
832,60
2.078,00

II - Tehnologija trokova popravke po metodi m a s i r a n j a - bez zamene delova

A-obim i stepen oteenja
Rb
Obim
Stepen (veliina ulubljenja)
Opis oteenja
Ukupno
Levo
Desno
I
II
III
1
Poklopac motora
33
18
15
22
8
3
2
Krov vozila
65
27
38
39
17
9
3
Poklopac zadnji
6
4
2
6
1
0
4
Blatobran pl+pd
6
3
3
4
2
0
5
Vrata bona pl+pd
6
4
2
4
2
0
6
Vrata bona zl+zd
8
5
3
6
1
0
7
Stranica zadnja l+d
3
2
1
2
1
0
Svega
127
63
64
83
32
12
% uee
100
49,6
50,4
65,4
25,2
9,4

15

B-cena rada
Rb

Opis

Br.ot
eenja

Pripremno zavrni radovi sa I/U tapacirunga

pr
Masiranje i poliranje takastih ulubljenja
83
Masiranje i poliranje takastih ulubljenja
32
Masiranje i poliranje takastih ulubljenja
12
Svega:
127
Napomena: Trajanje popravke vozila je 15,5 asova. (155 JR)
1
2
3

Stepen
oteenj
a

J.R.
19,5

I
II
III

J.C.
EUR

Iznos
EUR

2,3
5,0
9,0
15,0

44,85
415,00
288,00
180,00
927,85

C-potroni materijal
Rb
Opis
U EUR
1
Usvaja se 2% od visine trokova rada tj 927,85 x 0,02
18,56
D
Rekapitulacija
- Potroni material
EUR
18,56
- Trokovi rada sa PDV-om
EUR
927,85
Ukupni trokovi popravke:
946,41
Zakljuak:
Uporeujui trokove popravke putem dve metode, moe se konstatovati da je popravka masiranjem
ekonomski opravdana, a to je vidljivo uporeenjem te dve metode.
Uporeenje I i II kalkualcije trokova popravke
Klasina metoda
Metoda masiranjem
Razlika
2.078,00 EUR
946,41 EUR
1.131,60 EUR
Klasina metoda
Metoda masiranjem
Razlika
36,7 N
15,5 N
17,6 N
Utvreno je da je popravka metodom m a s i r a n j a opravdana iz ekonomskih razloga uz
zadravanje pogonske i saobraajne sigurnosti i estetskog izgleda vozila
ZAKLJUAK
Sudski vetak-procenitelj po pitanju popravke karoserije putnikog automobila osim utvrivanja obima
oteenja i visine trokova popravke radi finansijskog aspekta tete, mora poznavati i tehnologiju same
popravke karoserije. U radu su prikazani opti pojmovi o vetaenju, pregled tehnologije izrade i
popravke karoserije, lakiranja kao i prikaz nekonvencionalnih metoda koje se malo koriste, a mogu
doneti znaajne utede prilikom popravke uz zadravanje svih zahteva koje vozilo mora nakon
popravke posedovati.
Literatura:
1. Die Moderne Unfallreparatur, Prof.Dr.Ing. Max Danner, 1991.
2. Karosszeria 1998/03
3. Audatex
4. Internet

16