ДОКАЗНА РАДЊА ВЕШТАЧЕЊЕ

САОБРАЋАЈНО-ТЕХНИЧКЕ СТРУКЕ

EVIDENCE ACTION EXPERTISE

TRAFFIC-TECHNICAL PROFESSIONS

Sunčica SAVIĆ1; Ružica SAVIĆ 2;

Резиме: У овом раду одређују се појам вештачења с посебним

освртом на саобраћајно-техничка вештачења, улога вештака у
судском поступку, анализирају се нормативни аспекти
вештачења, проблеми у раду вештака, дати су предлози за
њихово превазилажење, као и примена вештачења у домаћој
пракси и у упоредном праву. Доказна радња, вештачење се
изводи на начин да вештак као лице које у одређеној области
поседује натпросечно знање и искуство, то нарочито познавање
ствари ставља на располагање суду лично, независно,
непристрасно и објективно, дајући налаз и мишљење. Циљ рада
је да укаже на уочену потребу и стручна очекивања у стварању
ефикаснијих правних оквира за успешнију реализацију
вештачења, те указивање на потребу већег коришћења
"Veštačenje saobraćajnih nezgoda

расположивих могућности за одређивање вештачења у

прекршајном поступку. Овај рад потврђује тезу о комплексности
i prevare u osiguranju"

вештачења саобрћајних незгода и његовом значају.

XXI Simpozijum

Кључне речи: ВЕШТАЧЕЊЕ, ДОКАЗИВАЊЕ, ДОКАЗНА РАДЊА

Abstract: In this paper, the author determines the concept of expert

opinion, with a particular focus on traffic-technical expert opinions, as
well as the role of experts in court proceedings. Further on, the author
analyses normative aspects of expert opinions, the application of expert
opinions in domestic pratice and in the filed of comparative law, she also
analyses potential difficulties that experts may encounter within their
work, and offers adequate suggestions for overcoming them. Expert
testimony, as an evidentiary action, is being performed in such way that
the expert, who is a person having an extraordinary knowledge and
experience in a specific field, holds that particular knowledge in disposal
to the court personally, indenpendently, impartially and objectively, by
presenting his/hers expert's report. The aim of the paper is to point out
the existing neccessity as well as proffesional expectations in creating
more efficient legal framework, and there fore more successful
implementation of expertise, as well as to point out the necessity for a
more often use of opportunities for oredering expertise in misdemeanor
proceedings. This paper acknowledges the author's thesis about the
complexity of road accident expertise and its importance.

KEY WORDS: ANALYSIS, SPEED CHANGE „∆V“, ACCELERATION

„A“, PC CRASH 12.0

1
судија, председник, Прекршајни суд у Обреновцу , suncicasavic16@yahoo.com
2
мастер правник, виши судијски сарадник, ruzicasavic94@gmail.com
Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

1. УВОД

Излагање о вештачењу подразумева излагање о доказима-чињеницама.

Ius ex facto oritur односно Право настаје (рађа се) из чињеница. Овом правном
максимом из класичног и посткласичног римског раздобља може се започети свако
излагање о праву и судском поступку. Основно је да право почиње и завршава се
у сфери стварних животних односа, да се с њима налази у непрестаној
интеракцији, и да су празни сви правни појмови без “чињеница” - без
конкретне спознаје о стварним животним односима.

Доказивање односно извођење доказних радњи предузима се ради утврђивања

свих чињеница које су важне за доношење одлуке. Суд одлучује који ће се
докази извести ради утврђивања битних чињеница.

Предмет доказивања су чињенице а чињеница је свака околност конкретно

одређена у простору и времену за коју правна норма везује неко дејство.

Како наводе судије Врховног касационог суда (у даљем тексту: ВКС) у пензији:
Љубица Милутиновић и Снежана Андрејевић: „Доказна средства су ствари и лица
помоћу којих суд стиче сазнања о спорним чињеницама.“3

Признање чињеница није доказно средство, и дато признање „не ослобађа“ суд од
даљег извођења доказа. Опште познате-ноторне чињенице се не доказују у
поступку.

Оцена доказа подразумева испитивање да ли одређену чињеницу треба узети за

постојећу према доказним разлозима. Доказни разлози – су околности из којих суд
изводи закључак о постојању одређене чињенице.

Према члану 89. Закона о прекршајима, ("Сл. гласник Републике Србије“, бр. 65/13 и
13/16, 98/16 - Одлука УС РС и 91/19 и 91-19 - други закон) у даљем тексту: ЗОП,
терет доказивања обележја прекршаја и прекршајне одговорности је на подносиоцу
захтева за покретање прекршајног поступка. Суд изводи доказе на предлог странака.
Странка је дужна да прибави доказе чије је извођење предложила.Правило о терету
доказивањакако би се утврдило постојање чињенице, примењује суд када на основу
изведених доказа не може са сигурношћу да утврди неку чињеницу

Изузетно, суд може по службеној дужности прибавити доказе ако окривљени није у
стању да то сам учини или је то оправдано из разлога целисходности и ефикасности
вођења поступка.

Суд може извести допунске доказе ако оцени да су изведени докази противуречни
или нејасни и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио.

У принципу правило о терету доказивања је слично регулисано у нашим

процесним законима (ЗОП, ЗКП и ЗПП) јер још од римског права важи правна

3
ВОДИЧ ЗА ИЗРАДУ ПРВОСТЕПЕНИХ СУДСКИХ ОДЛУКА ИЗ ГРАЂАНСКЕ МАТЕРИЈЕ с освртом на навођењ
пресуда e Европског суда за људска права. Љубица Милутиновић Снежана Андрејевић

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

максима: Actori incumbit onus probandi, односно “ко поставља неку тврдњу, треба
да је докаже” односно „Терет доказивања лежи на подносиоцу представке (тужиоцу)“.

Тужилац доказује чињенице које су од значаја за примену материјално правне норме

која се има применити на чињенични скуп битан за пресуђење, а окривљени однсно
тужени чињенице које су од значаја за осујућење или одбијање захтева тужиоца.

Које су чињенице битне за доношење одлуке, суд утврђује на основу

понуђених доказа, пажљивим избором предложених доказних средстава. Суд
изводи доказне радње на доказне начине за које се опредили. Из наведеног
произилази да суд може одлучити да изведе све предложене доказе или само неке од
њих. Које ће чињенице узети као доказане, суд одлучује по свом слободном
судијском уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно и свих
доказа заједно, као и на основу резултата целокупног поступка.

1.1. О вештачењу

Вештачење (експертиза) дефинише се као коришћење знања и искуства

различитих наука и струка (са изузетком правне) у утврђивању и разјашњавању
чињеница које су предмет доказивања. Обавља се када је за утврђивање или оцену
неке чињенице у поступку потребно стручно знање. Лице које се бави вештачењем
назива се вештак односно експерт. То лице врши вештачење-екпертизу и поседује
потребно стручно знање за утврђивање или оцену неке чињенице у поступку и о томе
даје своје стручно мишљење. „Вештак је лице које у одређеној области поседује
натпросечно знање и искуство и које то нарочито познавање ствари ставља на
располагање суду лично, независно, непристрасно и објективно.”4 Улога вештака у
судском поступку је и да помаже суду да се утвди истина и закључи или отвори
расправа, односно да помаже суду при разумевању чињеница и доказа који су
предављени суду.

Експертиза представља испитивање и решавање неког питања, утврђивање истине у

правном спору уз помоћ стручњака, вештачење, односно стручну процену. Исто тако,
вештачење представља стручни преглед, испитивање и мишљење које
врши стручно лице, односно вештак.

Чланом 2. Закона о судским вештацима ("Сл. гласник РС", бр. 44/2010), прописано
је: „Послови вештачења, у смислу овог закона, представљају стручне активности
чијим се обављањем, уз коришћење научних, техничких и других достигнућа, пружају
суду или другом органу који води поступак потребна стручна знања која се користе
приликом утврђивања, оцене или разјашњења правно релевантних чињеница.“

Вештачење у судском поступку, а и у другим поступцима (управним, дисциплинским..)

је изузетно значајна доказна радња. Законик о кривичном поступку ("Сл. гласник
Републике Србије“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014,
35/2019, 27/2021 – одлука УС и 62/2021 – одлука УС) (у даљем тексту: ЗКП), прописује
вештачење као једну од десет општих доказних радњи: Саслушање
окривљеног (чл. 85 ЗКП), Испитивање сведока (чл. 91 ЗКП ), Вештачење (чл. 113 ЗКП),

4
КОДЕКС ЕТИКЕ СУДСКИХ ВЕШТАКА који је ступио на снагу 10.04.2000. године, донет од СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА.

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Увиђај (чл. 133 ЗКП), Реконструкција догађаја (чл. 137 ЗКП), Исправа (чл. 138 ЗКП),
Узимање узорка (140 ЗКП), Провера рачуна и сумњивих трансакција (чл. 143 ЗКП),
Привремено одузимање предмета (чл. 147 ЗКП) и Претресање (чл. 152 ЗКП) а
прописује и још седам посебних доказних радњи.

За анализу улоге вештака у судском поступку, потребно је истовремено познавати

и улогу судија и других правних професија у вези са доказима и сведочењем
судских вештака.

Вештачењу се приступа када треба утврдити чињенице које не спадају у

домен права, односно о којима орган који води поступак нема потребно
знање, односно када је потребно стручно знање којим не располаже суд, а када се
ради о важним питањима за чије утврђивање или оцену неке чињенице то стручно
знање у материји за које орган који води поступак нема стручна знања. Може се
радити о свим питањима изузев правних за које се одређује вештачење, јер још од
римског права важи: Iura novit curia - Суд зна право, што подразумева да суд
познаје садржину права и правних прописа, те да страке у поступку пред
датим судом нису дужне да доказују постојање правних прописа и садржину
тих прописа.

Чланом 113. став 2. ЗКП прописано је да се вештачење не може одредити ради

утврђивања или оцене правних питања о којима се одлучује у поступку.

Вештаци немају овлашћења да се изјашњавају о правним питањима, већ могу да се

баве само техничким питањима из своје струке, а суд у свом налогу вештаку мора да
одреди предмет вештачења - параметре у којима се вештачење креће и на која
питања вештак мора дати одговор.

1.2. О поступку вештачења и улози вештака у судском поступку

У великом броју прекршајних, кривичних и парничних предмета вештачење се

показује као неопходна доказна радња за правилно пресуђење.

По правилу се вештачење изводи као завршна радња доказног поступка. У

прекршајном постпку вештачење се углавном одређује по саслушању странака.

На пример, вештачење саобраћајних незгода, врши се и на основу исказа у

поступку саслушаних лица, материјалних трагова са лица места незгоде и писмене
документације, те на основу наведеног вештак даје писмени налаз и мишљење –
вештачење, како је дошло до саобраћајне незгоде.

Вештачење је доказно средство у судском поступку, а и у другим поступцима

(управним..). Њему се приступа када је потребно стручно неправничко знање којим
не располаже суд, а када је за утврђивање или оцену неке чињенице то стручно знање
у материјама за које орган који води поступак нема стручна знања. Суд одређује
вештачење једног или више вештака из реда лица која имају посебно овлашћење за
давање мишљења по питању одговарајуће струке. За вештака се не може одредити
лице које не може бити сведок.

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Вештачење се одређује писаном наредбом органа који води поступак. Вештаци

полажу заклетву пред судијом или јавним тужиоцем, зависно од фазе поступка.
Стални судски вештаци се само опомињу на већ дату заклетву. Вештаку се издаје
наредба са тачно одређеним предметом вештачења односно упуством о чињеницама
које је потребно вештачити. У наредби ће се навести у погледу којих чињеница
се врши вештачење и коме се оно поверава. Наредбом суда вештак
саобраћајно-техничке струке, добија задатак да анализира саобраћајну
незгоду. По правилу се одређује један вештак, а ако је вештачење сложено, два или
више вештака.

Према чл. 118 ЗКП, наредба о вештачењу садржи: назив органа који је наредио
вештачење, име и презиме лице које је одређено за вештака, односно назив стручне
установе или државног органа коме је поверено вештачење, означење предмета
вештачења, питања на која треба одговорити, обавеза да изузете и обезбеђене
узорке, трагове и сумњиве материјале преда органу поступка, рок за подношење
налаза и мишљења, обавезу да налаз и мишљење достави у довољном броју
примерака за суд и странке, упозорење да чињенице које је сазнао приликом
вештачења представљају тајну, упозорење на последице давања лажног налаза и
мишљења.

Права и дужности вештака су прописани ЗКП-ом.

Дужности вештака су: одазивање позиву суда или другог органа ради давања свог
налаза и мишљења у одређеном року, као и одазивање на позиве надлежног органа
ради присуствовања одбрани његовог налаза и мишљења. ЗКП-ом су прописани
услови када вештак може тражити изузеће и искучење од обавезе вештачења.

Права вештака су: упознавање са предметом за вештачење, присуствовању извођења

неких других доказа ако су од значаја за правилно вештачење спорних чињеница,
право да затражи ангажовање још вештака за области које није стручан, ради
употпуњавања налаза и мишљења, као и право на накнаду и награду трошкова
приком вештачења.

Вештачење се може поверити одговарајућој стручној установи, државном органу или

стручњаку, првенствено са листе сталних судских вештака, а други органи или лице
се могу одредити само ако постоји опасност од одлагања, ако су стални вештаци
спречени или ако то захтевају друге околности. ЗОП прописује да ће вештак пре
почетка вештачења позвати да предмет вештачења брижљиво размотри, да тачно
наведе све што опази и нађе и да своје мишљење изнесе непристрасно и у складу с
правилима науке или вештине.

Како је прописано главом 24. ЗОП-а, за вештака се не може узети лице које не може
бити саслушано као сведок или лице које је ослобођено од дужности сведочења, као
ни лице које је прекршајем оштећено, а ако је такво лице узето за вештака, на
његовом налазу и мишљењу не може се заснивати пресуда.

Надаље странке могу захтевати изузеће вештака из разлога ако постоји сумња у
његову непристрасност (члан 220 ЗОП, који упућује на члан 112 ЗОП), ако је оштећен
казненим делом, ако у одређеној врсти и степену сродства са окривљеним или
осталим учесницима у поступку, односно уколико су му окривљени или оштећени

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

послодавци, или колеге. Одредбом члана 116 ЗКП је између осталог прописано (као
што је прописано и ЗОП-ом) да се за вештака не може одредити лице које је
искључено или ослобођено од дужности сведочења, те да се разлози за изузеће
прописани одредбом члана 37 став 1 ЗКП, који се односе на разлоге за изузеће судија
и судија поротника, сходно примењују и на изузеће вештака.

Вештак може ускратити вештачење из истих разлога из којих и сведок сведочење. У

овом делу се уочава и разлика између законом прописаних разлога за изузеће од
дужности вештачења у прекршајном и кривичном поступку. Наиме, одредбом члана
116 ЗКП је између осталог прописано да се за вештака не може одредити лице које је
искључено или ослобођено од дужности сведочења, те да се разлози за изузеће
прописани одредбом члана 37 став 1 ЗКП, који се односе на разлоге за изузеће судија
и судија поротника, сходно примењују и на изузеће вештака. У овом делу се уочава
да законска одредба којом се ближе уређују разлози за изузеће вештака и то не свих
вештака, већ само оних који су запослени код оштећеног или окривљеног, или су
заједно са њима запослени код другог послодавца, стриктно упућује на члан 37 ЗКП
став 1 ЗКП, а из чега произилази да не постоји сходна примена става 2 наведеног
члана, који предвиђа да се судија или судија поротник може бити изузет од судијске
дужности у одређеном предмету ако постоје околности које изазивају сумњу у његову
пристрасност. С тим у вези, иако је према мишљењу аутора интенција законодавца у
конкретном случају била та да суд, уколико у конкретном случају не постоје разлози
због којих би вештак био ослобођен или искључен из вештачења, односно уколико
није оштећен кривичним делом, или је у одређеној врсти и степену сродства са
окривљеним или осталим учесницима у поступку (ближе прописано став 1 наведеног
члана ЗКП), односно уколико су му окривљени или оштећени послодавци, или колеге,
суд увек полази од обориве претпоставке да је вештак коме је поверено вештачење
непристрасан, будући да је (као и сведок) пре давања налаза и мишљења, односно
усменог образлагања налаза и мишљења на главном претресу положио заклетву, те
да је самим тим и његова дужност, (за разлику од других учесника у поступку, сем
сведока) да говори истину. Међутим, за разлику од кривичног поступка, у коме дакле,
Законик о кривичном поступку, поред таксативно наведених разлога, истовремено не
предвиђа могућност за изузеће вештака уколико се појави сумња у његову
непристрасност, као што то посебно чинии за судију или судију поротника, са друге
стране Закон о прекршајима овакву дистинкцију не прави, већ одредба члана 220
директно упућује на одредбу члана 112 истог закона и то у целости, дакле и на тачку
6 члана 112, којом је прописано да ће судија (сходно томе и вештак) бити изузет
уколико постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност. С тим у
вези, према мишљењу аутора запажено је да Закон о прекршајима подробније
регулише ово правно питање, будући да закон дозвољава да се оцена тј., провера
„пристрасности“ вештака у прекршајном поступку изврши у много већем броју
ситауција, будући да се не ограничава на оне у којима одређено лице због
квалификоване врсте и степена сродстава са пре свега окривљеним или оштећеним,
или пословног односа са њима (послодавац или колега), како је то уосталом
регулисано у кривичном поступку. Ипак, иако Законик о кривичном поступку као
разлог за изузеће вештака не прописује могућност његовог иузећа уколико се током
поступка појави сумња у његову непристрасност, када се има у виду да из одредбе
члана 124 наведеног закона, произилази да орган поступка, по службеној дужности
или на предлог странака између осталог може наредбом одредити да се понови
вештачење уколико се појави сумња у истинитост налаза, те да уколико се такви

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

недостаци не отклоне накнадним испитивањем или допунским налазом и мишљењем

вештака, да ће се одредити ново вештачење. Следствено наведеном, иако се
тумачењем одредби ЗКП, судски вештак током поступка не може искључити уколико
се појави сумња у његову непристраснсот, односно уколико не постоји неки од
таксативно наведених разлога за његово изузеће, ипак се уочава да је у кривичном
поступку, предвиђен својеврсан вид процесне санкције, - поверавање вештачења
новом вештаку, уколико суд стекне уверење да је његов налаз неистинит, а што се
свакако донекле може довести у вези са непристрасношћу вештака приликом израде
истог. Опет, у том смислу се поново запажа да се могућност поверавања новом
вештаку предвиђа између осталог у колико се појави сумња у истинитост налаза, али
не и у истинитост његовог мишљења (а имајући у виду да је задатак вештачења
обављен када вештак на основу израђеног налаза и да своје мишљење о предмету
вештачења), па иако је донекле неспорно да услед „неистинито“ израђеног налаза,
ни мишљење дато на основу таквог налаза не може бити истинито, поставља се
питање, да ли и поред „истинито“ (непристрасно) урађеног налаза, мишљење
вештака, насупрот томе, може бити „неистинито“ – пристрасно, а о чему ће бити
вишеечи у делу који следи.

Имајући у виду смисао вештачења, односно да се исто, како је то већ више пута
истицано, обавља када је ради бољег разјашњења или утврђивања одређених
чињеница током поступка неопходно стручно знање – неправничко знање, које суд
не поседује, поставља се питање да ли је суд, приликом оцене вештачења, поред тога
што је везан налазом вештака, истовремено везан и његовим мишљењем, односно да
ли је суд приликом прихватања налаза вештака, истовремено „у обавези“, да прихвати
и његово мишљење. Према мишљњеу аутора, а које је се у битном темељи и на судској
пракси установљеној од њених колега, суд – судија, иако прихвати дати налаз
вештака, није везан и мишљењем датим на основу таквог налаза.

Тако на пример, у пракси је чест случај, у истом предмету поред поверавања

вештачења судском вештаку, одбрана истовремено ангажује и стручног саветника
као лица који поседује стручна знања из области конкретног вештачења, који ужива
законско право да између осталог да предлаже вештаку предузимање одређених
радњи, да даје примедбе на налаз и мишљење вештака, те да поставља питања
вештаку на рочишту, а на крају и да сам буде испитан током поступка, при чему је
пре испитивања дужан да положи заклетву која гласи: „Заклињем се да ћу дати исказ
у складу са правилима науке и вештине, савесно, непристрасно и по свом најбољем
знању“. С тим у вези, приметно је да су у већини случајева у области вештачења датих
од саобраћајне струке, налази судског вештака и стручног саветника у битном
истоветни, а пре свега по питњу утврђивања кључних, али објективних параметара
саобраћајне незгоде (времена настанка негзоде, места незгоде, контакта, стања на
путевима, видљивости, трагова кочења итд.), међутим, да се такви налази, па самим
тим и мишљења изведених на основу тако датих налаза, у битноме разликују
приликом утврђивања параметара незгоде, од чијег вредновања зависи и
постојање кривице окривљеног, као што су брзина, убрзање, пролазак на црвено
светло, дакле оних параметара чији настанак, односно постојање је везан са
понашањем учесника у казненом поступку (окривљеног или оштећеног). У пракси је
готово правило, без изузетка, да налаз, тим пре мишљење иако заклетог стручног
саветника, не одступа од навода одбране окривљеног изнете током поступка, па се
самим тим поставља питање да ли стручни саветник, чија је према интенцији

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

законодавца, основна улога да износи стручне и конструктивне примедбе судском

вештаку, те прати рад вештачења, а све у намери израде једног стручног,
непристрасног и усвему датог у скалду са правилима струке налаза и мишљења, да је
у пракси практично заузео улогу својеврсног браниоца окривљеног.

Суд увек полази од обориве претпоставке да је вештак коме је поверено

вештачење непристрасан, с обзиром да је пре почетка вештачења положио
заклетву, те да је самим тим и његова дужност, (за разлику од других учесника у
поступку, сем сведока) да говори истину.

Вештаку се могу давати допунска разјашњења, а по потреби упознаће се са стањем у

списима. По основаном предлогу вештака могу се изводити нови докази да би се
утврдиле околности које су важне за вештачење.

Доказна снага вештачења је врло значајна и вештачење представља важно доказно

средставо. Вештачења имају широку примену нарочито у кривичном поступку а
требало би већу и у прекршајном.

2. ВЕШТАЧЕЊА САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА СУ ВРЛО СЛОЖЕНА И

КОМПКЛЕСНА.

Познато је да налаз и мишљење вештака садржи уводни део (где су дати подаци о
саобраћајној незгоди и учесницима незгоде) а потом део налаза у коме се одредује
место судара и медусобни положај учесника саобраћајне незгоде, брзине кретања
учесника у саобраћајној незгоди, потом се даје временско-просторна анализа
техничких параметара настанка а и могућности избегавања саобраћајне незгоде, те
на крају вештак тај свој извештај суду завршава мишљењем.

Извођење доказне радње саобраћајно-техничког вештачења значајно утиче на

време трајања судског поступка, трошкове судског поступка и на
утврђивање пропуста учесника саобраћајне незгоде.

Овом приликом треба истаћи како наводе проф др Крсто Липовац, дипл. инж; Душко
Пешић, дипл. инж. и Милан Божовић, дипл. инж: „Мишљење вештака представља
интеграцију свих важних налаза у заокружен и јасан став саобраћајно-техничког
вештака о свим важним условима и околностима под којима се догодила незгода.
Посебно значајан део мишљења односи се на идентификацију и квалификацију
пропуста учесника у саобраћајној незгоди, где вештак прецизно идентификује ко је
начинио који пропуст, те како је који пропуст утицао на настанак незгоде и последице.

Вештак је обавезан да суду изнесе и своје мишљење, а не само да се задржи на налазу

при чему давање мишљења, као саставног дела налаза, није само пракса већ је то и
обавеза која је дефинисана Законом, а најчешће и Наредбом, односно Решењем суда.

За правилно дефинисање пропуста веома је важно прецизно уочити разлику имећу

околности и узрока под којима се незгоде догађају. При дефинисању
пропуста учесника саобраћајне незгоде, незаобилазно је и поређење
брзина, и то:

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

1. брзине којом се кретао учесник непосредно пре незгоде (Va),

2. дозвољене (безбедне) брзине (Vb) и
3. условно безбедне брзине (Vu) тј. брзине при којој би незгода могла бити избегнута.

Пропусти учесника незгоде класификовани су у три групе:

1. пропусти везани за стварање опасне ситуације,

2. пропусти везани за допринос настанку незгоде или пропусти везани за могућност
избегавања незгоде,
3. пропусти везани за евентуални допринос тежини последица незгоде.

При дефинисању пропуста који су узрочно повезани са настанком саобраћајне

незгоде, посебну пажњу треба посветити наглим, блиским и изненадним
(неочекиваним) променама саобраћајних услова (радњи учесника у саобраћају) које
други учесник у саобраћају није имао разлога да очекује у датим условима.

Када дефинише пропусте везане за могућност избегавања незгоде, вештак

треба да стручно анализира могућности избегавања незгоде, на начин који се, у датим
условима може очекивати од учесника у незгоди, (закаснио је да предузме неку
радњу, није предузео никакве мере, није предузео неку од радњи, предузео је
погрешну радњу и сл). У складу са тим веома је важно да вештак анализира
околности под којима је дошло до незгоде, али и да разуме разлоге због
којих је возач на одређени начин реаговао у опасној ситуацији. Није коректно
анализирати све технички могуће начине избегавања незгоде, а не саопштити суду
техничка и друга ограничења и стручни став вештака о томе да ли има смисла од
учесника у саобраћају очекивати такво понашање.

Када говоримо о пропустима везаним за тежину последица веома је важно да вештак

идентификује пропусте који би могли бити у вези са величином последица. Вештак
саобраћајно-техничке струке би само у специјалним случајевима, на основу својих
стручних знања, могао да тврди да неко не би погинуо, ако не би било одређених
пропуста. Вештак би мишљење да би повреде биле лакше или би укупне материјалне
последице (штете, трошкови и губици) биле мање, требало да образложи и кад је то
могуће, поткрепи релевантним научним истраживањима. Суд ће ценити да ли ће или
неће прихватити да је због неког пропуста дошло до већих последица.“5

Посао вештака никада није да доносе одлуку коју судија треба да донесе, већ да
помаже судији да разуме доказе да би утврдио чињенице и могао да донесе правилну
одлуку.

Суд је везан налазом, али не и мишљењем вештака.

Вештак није судија, те његов налаз и мишљење само помажу судији да расветли

5
проф др Крсто Липовац, дипл. инж; Душко Пешић, дипл. Инж. и Милан Божовић, дипл. инж. - ДЕФИНИСАЊЕ И
КЛАСИФИКАЦИЈА ПРОПУСТА УЧЕСНИКА САОБРАЋАЈНЕ
НЕЗГОДЕ, VII Симпозијум о саобраћајно-техничком вештачењу и процени штете
Врњачка Бања 2009.

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

спорне чињенице и да их судија подведе под мериторну одлуку суда.

Суд одлучује по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа
засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка, које ће
чињенице да узме као доказане. То је начело слободне оцене доказа. Суд није
везан никаквим законским правилима о томе да једну чињеницу мора сматрати
доказаном. Свака чињеница се може доказивати сваким доказним средством које је
поднобно да ту чињеницу доказе, јер сва доказна средства имају исту доказну
снагу. Суд од почетка доказног поступка па до његовог окончања, одлучује и у току
доказног поступка, које ће доказе од предложених, извести ради утврђивања
чињеничног стања битног за доношење одлуке о предмету спора. Коначну оцену свих
изведених доказа појединачно и у међусобној повезаности суд ће дати у образложењу
судске одлуке. Образложење пресуде указује странкама на разлоге који су
руководили суд при доношењу пресуде. У образложењу пресуде се наводи које је
доказе суд „одбио“ односно није сматрао важним за доношење конкретне одлуке,
којим изведеним доказима није поклонио веру и зашто.

Оцена налаза вештака је најједноставнија када странке прихвате налаз вештака, а

суд нема разлога са сумња у достављени налаз. Тада је довољно у образложењу
одлуке навести да су из налаза вештака утврђене одлучне чињенице везане за
предмет вештачења. Ако од датих више варијанти у налазу вештака, суд прихвати
једну варијанту а друге не прихвати, дужан је да о томе да јасне разлоге у
образложењу долуке који су га определили да ту варијанту прихвати а друге, не. С
обзиром да је суд је везан за налаз вештака, али не и за његово мишљење, то ће
налаз и мишљење вештака ценити у складу са резултатима целокупног доказног
поступка, што такође у пракси може да буде провера квалитета вештачења.

2.1. Уочени проблеми и предлози решења

Иако сва доказна средства имају исту доказну снагу, међу којима налаз и мишљење
вештакакоји се вреднује као и сваки доказ, према слободној оцени суда и на темељу
начела слободне оцене доказа, чињеница је да у пракси када се ради о вештачењу,
то фактички није увек тако. Приметно је да судови понекад некритички
прихватају налаз и мишљење вештака, те се некада чини да у вези одређеног
битног питања од кога зависи одлука у предмету, „пресуђује вештак” уместо суда.
Таква пракса није добра, јер суд мора да у потребној мери увек испољи и
одговарајући критички однос према налазу и мишљењу, те да ако се постави
питање његове тачности, одреди нпр. накнадно и допунско вештачење.

Безрезервним прихватањем вештачења, суд своју основну функцију пресуђивања,

преноси на вештака. У сваком случају, спречавање претераног ослањања на
мишљења вештака без адекватног образложења наведеног у одлуци,
доводи до поништења такве одлуке по жалби.

Одређивање односно именовање вештака од стране судова омогућава вештацима да

своје налазе представљају слободно и непристрасно, пошто им је судија дао опис
послова и задатака, и уз могуће улазне податке од страна у поступку. Увек на крају је
на судији да донесе одлуку о релевантним чињеницама и правном случају.

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

С обзиром да су извештаји вештака у одређеним случајевима у великој мери техничке

природе, потребно је организовање стручних скупова за носиоце правосудних
функција поводом најчешћих врста вештачења у току судских поступака, односно
обуке за судске вештаке, судије и тужиоце.

Приметно је у пракси, да се по предлогу странака, које суд прихвата, одређују

вештачења која нису неопходна, већ се чињенично стање може утврдити и на
основу изведених других доказних радњи које чине доказни материјал довољан за
пресуђење. То се углавном чини како би доказни поступак био исцрпан или како
каже стара народна пословица да од вишка не боли глава.

У „Вештачењу вештака“ наводи се да је у „Функционалне анализе правосуђа у Србији“

коју је спровео МТДФ, (доступне на сајту ВКС), садржан је следећи текст: „..међу
судијама постоји бојазан да апелациони судови неће подржати одлуку
судије првостепеног суда ако она није поткрепљена налазом и мишљењем
вештака.“6

Одлуке првостепених судова о одбијању сувишних захтева за вештачење требало би

да добију више подршке кроз праксу вишестепених судова а било би добро и
размотрити усвајање правног схватања којим би се разјаснили случајеви у
којима би требало одбити захтев странке за одређивање вештачења.

2.2. Вештачење у упоредном праву

Према доступним информацијама из кратког прегледа литературе, у процесним

правима у различитим земљама, улога судског вештака је да помаже доносиоцу
одлуке да разуме одређене врсте доказа за које је неопходна специјализована
анализа и третман, како би се дошло до одлуке у датом случају, која је
„недвосмислена“ у казненим случајевима или стандард „у оквиру личног уверења“ у
казненим предметима и грађанскоправном систему.

„Независност и непристрасност судских вештака су недавно биле у фокусу

пажње јавности у Енглеској после документарног филма у продукцији Панораме на
ББЦ-ју, под насловом „Правда на продају“ (Јустице фор Сале), који је први пут
приказан 9. јуна 2014. године у 19:30х, ГМТ. Овај кратки документарни филм једног
новинара је разоткрио неколико судских вештака који су продавали своја вештачења
у корист клијената који су их плаћали упркос томе што су директно били упознати са
њиховом кривицом. У овој емисији је осим тога наглашено неколико случајева
погрешне примене права у којима се суд ослањао на извештаје судских вештака.“7

У погледу статуса судских вештака треба имати у виду да при пружању помоћи
судовима, судски вештаци спроводе своје истраге и израђују извештај који се подноси
суду о део доказа.

6
Вештачење вештакa:Улога судских вештака у Србији и могуће реформе у циљу унапређења ефикасности и
квалитета правде који је израдио тим специјалиста и саветника за реформу правосуђа Светске банке, 2018. године.
7
Стразбур, 1. септембра 2014. године, CEPEJ-GT-QUAL(2014)2Rev, ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ЗА
ЕФИКАСНОСТ ПРАВОСУЂА (ЦЕПЕЈ), РАДНА ГРУПА ЗА КВАЛИТЕТ ПРАВОСУЂА (CEPEJ-GT-
QUAL).

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Приметно је да у упоредном праву постоји неколико различитих врста судских

вештака.

„У САД на пример постоји две врсте судских вештака. Једног вештака ангажује
страна у поступку, и они се називају „expert witnesses“, односно стручни сведоци.

Са друге стране, судија може именовани судског вештака, који се назива „assessor““
односно проценитељ, да му помогне у разумевању стручних извештаја, и његови
савети на суду немају ни доказну тежину, ни вредност.

У Немачкој и Францујској вештаци су помоћици судији.

Европски суд за људска права (у даљем тексту ЕСПЉ) је заправо установио „да је
израз „вештак“ аутономни концепт. Иако „није на суду да одступа од дефиниције коју
је Влада дала за појам „вештака“, … како би се оценила улога коју они имају у
одређеним околностима … суд се не може ослањати искључиво на
терминологију која се користи у [националном] законодавству, већ мора
узимати у обзир и процедурални положај који вештак има и начин на који
вештаци обављају своју функцију“.8

Извештаја вештака у финском Закону о управном судском поступку, се назива

„Мишљење (стручног сведока) или изјава (неког другог органа)”. У Шведској се налаз
и мишљење вештака назива „мишљењем“, док се у управном суду назва „техничким“
и „стручним“ мишљењем. У Француској назив за налаз и мишљење вештака зависи од
врсте вештака: то је „налаз“ у случају вештака, или „техничко мишљење“ у
случају проценитеља.

Према ставу ЕСПЉ-а, одлука да се именује вештак, било да се доноси уз сагласност

или без сагласности страна, је питање које обично потпада под дискреционо право
националних судова према члану 6 § 1 при процењивању прихватљивости и
релевантности доказа. Из овога следи да страна нема аутоматско право на мишљење
вештака. Као такво, ако суд одбије да поручи мишљење вештака, то само по себи није
непоштено, већ ЕСПЉ (уколико случај оде толико далеко) онда мора утврдити да ли
је судски поступак у целини био поштен. То је нарочито било признато у случајевима
који су укључивали приступ родитеља деци, и цео овај процес ће бити узет у обзир.

Наиме у САД „вештаци су „…одабрани од стране страна у поступку, које им

издају инструкције и које их финансирају, са истим статусом као сведоци.“ У суштини,
ово подржава акузаторни систем представљањем различитих приступа у тумачењу
доказа, и покушајем да се смањи пристрасност омогућавањем унакрсног испитивања
у судском поступку. Соненшајн (Sonenshein) међутим ово критикује, пошто он тврди
да „плаћање вештака води пристрасном сведочењу“. Опште начело у свакој
земљи је да се сведоци не могу плаћати за сведочење. Вештаци су изузетак у том
погледу. Због ове ситуације, тржиште „вештака“ је процветало у свим областима у
САД.

Осим тога, „[у] већини случајева, свако ко се са минималним квалификацијама

8
Стразбур, 1. септембра 2014. године, CEPEJ-GT-QUAL(2014)2Rev, ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ЗА ЕФИКАСНОСТ
ПРАВОСУЂА (ЦЕПЕЈ), РАДНА ГРУПА ЗА КВАЛИТЕТ ПРАВОСУЂА (CEPEJ-GT-QUAL).

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

практично бави предметном дисциплином вештачења је прихватљив да сведочи“. Ово

је довело до „куповине вештака“ које „даје страни прилику да унајми вештака готово
искључиво по садржају и начину његовог сведочења… Нажалост, корелација између
квалитета које адвокати траже код стручних сведока и истине се елиминише када се
они продају као роба“.

То значи да постоји само мали број стандарда за вештаке. Што више искуства вештак
има са сведочењем, то он уверљивије звучи, па га више и ангажују. Стога се поставља
питање у вези са поузданошћу стручних сведока. Ти проблеми важе и за Енглеску, а
овај проблем може да почне и да се погоршава пошто је влада Уједињеног
Краљевства угасила Форензичку научну службу и оставила пружање форензичких
услуга учесницима на приватном тржишту. У Канади и у Аустралији вештаке такође
именују стране у поступку.

У истражним системима, судије су уопштено говорећи задужене за именовање

вештака.“9

У погледу спискова вештака са којих се вештаци могу бирати, пракса је различита.

У неким државама и нема спискова.

Надаље, ЦЕПЕЈ је описао добру праксу :„Дужност вештака није да само каже оно
што искрено мисли, већ да изнесе само закључке који су оправдани
релевантним подацима и најновија знања из његове области. Имајући у виду
ослањање других на сведочење вештака, „неетично је да стручни сведоци
поседују или изражавају неоправдана уверења.. Од вештака се тражи да сами
сузе обим међусобног неслагања без утицаја правних саветника“. То тада постаје
више налик академској конференцији која помаже судији да боље разуме техничка и
научна питања, и то на свој начин, уместо на начин на који их разумеју адвокати. То
осим тога помаже да се створи атмосфера која је у мањој мери непријатељска по
вештаке у акузаторном окружењу.

Друга пракса која би могла бити описана као добра је израда и спровођење етиих
кодекса. Аустралија има такав кодекс; у Уједињеном Краљевству је етика уграђена
у упутства за практичан рад и судску праксу; Европска мрежа форензичара има
кодекс понашања, премда је његов статус донекле неодређен.

Овим истраживачким пројектом је доказано да је обука за судије и адвокате од

изузетне важности за управљање разумевањем судија о томе како им сведочење
вештака може помоћи да разумеју одређене доказе представљене суду.
Правне професије треба да прођу обуку о различитим заблудама које се везују за
коришћење судских вештака као сведока. То је у вези са тиме што тужиоци
претерано штите вештаке када они претпостављају и извлаче превише
закључака из доказа које представљају вештаци.

Јасно навођење улоге вештака и заштита акузаторног начела би теоретски могле да

9
Стразбур, 1. септембра 2014. године, CEPEJ-GT-QUAL(2014)2Rev, ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ЗА ЕФИКАСНОСТ
ПРАВОСУЂА (ЦЕПЕЈ), РАДНА ГРУПА ЗА КВАЛИТЕТ ПРАВОСУЂА (CEPEJ-GT-QUAL).

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

смање количину претераног ослањања на мишљења вештака.“10

3. ЗАКЉУЧАК

Сви процесни закони подробно регулишу доказни поступак, са циљем утврђивања

истине на несумњив и недвосмислен начин.

Вештачење је је једна од главних доказних радњи. Стручно објашњење чињенице или

предмета доказивања разјашњава спорна питања која су била предмет вештачења и
иста појашњава учесницима у поступку. Тиме и одлука суда буде јаснија и
прихватљивија.

Наравно увек су потребне додатне едукације и унапређења знања и вештака и судија

и тужиоца, као и њихових помоћника, како би се успоставило боље разумевање и
комуникација.

За разлику од криивичног поступка, где се ни истрага у вези саобраћајне незгоде не

окончава без извршеног вештачења, у прекршајном поступку вештачење се врло
ретко одређује. Странке ретко предлажу извођење вештачења а минимуми
прописаних новчаних казни за прекршаје узроковања саобрћајних незгода (које
минимуме санкција окривљени скоро увек очекују) у односу на висину трошкова
вештачења, делују одвраћајуће, те не предлажу вештачења.

Прекршајни судови у поступку значајно више користе друга доказна средства иако то
понекад води већим трошковима, него одрђивање вештачења. Потребно је ту праксу
променити путем веће сензибилизације судија - организовањем стручних скупова о
вештачењу и препорукама-правним схватањима о ситуацијама у којима су неопходна.
Наравно потребно је унапредити и бројна питања везана за могућност електронске
доставе списа вештаку, поштовања свих рокова у поступку, па и рокова за исплату
награде и накнаде-трошкова за рад вештака.

Познато је дас се налаз и мишљење вештака које је солидно и логично засновано на

чињеницама не може оборити исказом сведока, већ само исказима других вештака.

ЛИТЕРАТУРА:
I Релевантни прописи:
[1] Устав Републике Србије, "Службени гласник РС", бр. 98/06 и 115/21;
[2] Закон о прекршајима, "Сл. гласник Републике Србије“, бр. 65/13 и 13/16, 98/16 - Одлука УС РС и 91/19
и 91-19 - други закон;
[3] Закон о безбедности саобраћаја на путевима "Сл. гласник Републике Србије“, бр. 41/09, 53/10,
101/11, 32/13 - Одлука УС РС, 55/14, 96/15 - други закон, 9/16 Одлука УС РС, 24/18, 41/18, 41/18 -

10 -
Стразбур,
1. септембра 2014. Године, CEPEJ-GT-QUAL(2014)2Rev, ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ЗА
ЕФИКАСНОСТ ПРАВОСУЂА (ЦЕПЕЈ), РАДНА ГРУПА ЗА КВАЛИТЕТ ПРАВОСУЂА (CEPEJ-GT-
QUAL).

Ivanjica 2022.
 XXI Simpozijum ''Veštačenje saobraćajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

други закон,87/18, 23/19 и 128/20 - други закон;

[4] Законик о кривичном поступку, "Сл. гласник Републике Србије“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012,
32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – одлука УС i 62/2021 – одлука УС;
[5] Закон о парничном поступку "Сл. гласник Републике Србије“, бр. 72/2011, 49/2013– одлука УС,
74/2013– одлука УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020;

II Литература:
[1] ВОДИЧ ЗА ИЗРАДУ ПРВОСТЕПЕНИХ СУДСКИХ ОДЛУКА ИЗ ГРАЂАНСКЕ МАТЕРИЈЕ с освртом на навођењ
пресуда e Европског суда за људска права. Љубица Милутиновић Снежана Андрејевић.
[2] Кривично право, општи део, Др.Зоран Стојановић, „Правна књига“, Београд, 2010.
[3] https://www. google.com
[4] Стразбур, 1. септембра 2014. Године, CEPEJ-GT-QUAL(2014)2Rev, ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ЗА
ЕФИКАСНОСТ ПРАВОСУЂА (ЦЕПЕЈ), РАДНА ГРУПА ЗА КВАЛИТЕТ ПРАВОСУЂА (CEPEJ-GT-QUAL) и
[5] Вештачење вештакa:Улога судских вештака у Србији и могуће реформе
у циљу унапређења ефикасности и квалитета правде који је израдио тим специјалиста и саветника за
реформу правосуђа Светске банке, 2018. године.
[6] КОДЕКС ЕТИКЕ СУДСКИХ ВЕШТАКА који је ступио на снагу 10.04.2000. године, донет од СКУПШТИНЕ
УДРУЖЕЊА.
[7] др Драган Обрадовић : Увиђај код саобраћајних незгода и накнада штете, Intermex, Београд, 2012,
новембар.
[8] проф др Крсто Липовац, дипл. инж; Душко Пешић, дипл. Инж. и Милан Божовић, дипл. инж. -
ДЕФИНИСАЊЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА ПРОПУСТА УЧЕСНИКА САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ, VII Симпозијум
о саобраћајно-техничком вештачењу и процени штете Врњачка Бања 2009.
[9] „Увиђај саобраћајних незгода за јавне тужиоце и саобраћајну полицију“- проф. др Милан Вујанић и
проф. др Крсто Липовац, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, доц.др Миладин Нешић,
Криминалистичко полицијска академија у Београду и професор Факултета здравствених и
пословних студија Универзитета Сингидунум, доц.др Драган Обрадовић, судија Вишег суда у
Ваљеву.

Ivanjica 2022.