1.

UVOD

Saobraćajno tehnička veštačenja podrazumevaju stručan pregled, tj analizu i ispitivanja

saobraćajnih nezgoda od strane stručnih lica saobraćajne oblasti, koja poseduju i raspolažu sa
stručnim znanjem i instrumente za rešavanje unapred definisanog problema.

Ako se uzme u obzir specifičnost događanja saobraćajne nezgode, može se zaključiti da

saobraćajno tehnička veštačenja zauzimaju veoma bitno mesto u sudskom postupku.

Od veštaka se traži da odredi brzine učesnika nezgode i međusobne odnose između njih na
karakterističnim pozicijama najčešće kad jedan od njih proizvede opasnu situaciju na koju je
drugi trebao na nju advekatno da reaguje radi izbegavanja sudara.

U srpskom književnom i narodnom jeziku rečju "veštak" označava se iskusan, vešt, pouzdan
ili oproban čovek, ali istovremeno i dobar poznavalac nečega - znalac tj. stručnjak. U pravnoj
terminologiji izrazom veštak (expertus, artis peritus) označava se lice koje ima specijalno
znanje ili veštinu da čulima opazi i iskustvom proceni i oceni izvesne činjenice, okolnosti ili
pojave za koje je opšte znanje i iskustvo sudije i ostalih učesnika u postupku nedovoljno i
neadekvatno, ali i koje je sposobno da iskazuje i uopšte učestvuje u krivičnom postupku.
Stoga svaka definicija veštaka obavezno podrazumeva njegovu procesnu sposobnost, moralnu
podobnost ("besprekorne etičke kvalitete") i, iznad svega, stručnost.

Stručnost fizičkog lica svakako je osnovni uslov za sticanje svojstva veštaka, budući da se od
njega očekuje da svojim znanjem i iskustvom doprinese rasvetljavanju činjenica koje su
predmet dokazivanja. Prema tome, najbitnije je da veštak poznaje svoju struku - nauku,
tehniku, umetnost ili zanat. Pitanje kvantuma (kvaliteta i kvantiteta) neophodnog stručnog
znanja je individualno i zavisi od konkretne krivične stvari, zapravo od pojedinačne činjenice
koju, na osnovu stručnog znanja, treba otkriti ili utvrditi. U svakom slučaju veštak mora to da
bude i u etimološkom smislu reči (stručnjak, oprobani poznavalac stvari) i to dvojako: u
odnosu na laika - prosečnog građanina mora da poseduje viši nivo znanja iz pojedine naučne,
tehničke ili druge oblasti (što se obično dokazuje formalno tj. diplomom), dok sa druge strane
treba da iz oblasti svoje struke poseduje produbljeno znanje i posebno iskustvo koji ga čine
naročito kompetentnim. Naime, lice koje poseduje široko (ekstenzivno) obrazovanje iz
odredjene naučne ili stručne disciplilne po pravilu nije dovoljno stručno za veštaka, tako da
diploma o stečenom obrazovanju nije i ne može biti ključni kriterijum prilikom izbora
veštaka. Prema tome, sadržina, kvantitet i kvalitet posebnog stručnog znanja koje je
neophodno da bi određeno fizičko lice steklo svojstvo veštaka u krivičnom postupku određuje
se prema datim okolnostima u svakom pojedinačnom slučaju. Međutim, i zakonodavac je
propisao određene smernice u pogledu kontrole stručne sposobnosti veštaka, tako što je kod
određivanja veštačenja dao prednost veštacima sa stalne liste sudskih veštaka. U skladu sa
pozitivnim pravnim propisima (ZVS), lista stalnih sudskih veštaka za područje odredjenog
suda u Srbiji određuje se rešenjem republičkog Ministarstva pravde ("Sekretarijata za
pravosuđe i upravu). Svojstvo stalnog sudskog veštaka stiče se danom upisa u registar stalnih
veštaka, a rešenje o upisu donosi republički ministar pravde ("Republički sekretar") na
predlog sudova, drugih državnih organa i organizacija, kao i na zahtev samog zainteresovanog
lica.

1
 2. RAD VEŠTAKA I ORGANIZACIJA VEŠTAČENJA

U nekim slučajevima kada se rešavaju razna pitanja, a najčešće u sporovima na sudu,

određuje se veštačenje. Veštačenjem se trazi ekspertiza (franc.expertise), stručni pregled,
odnosno ispitivanje koje vrši ekspert, odnosno veštak. Ekspert je stručnjak koji dobro poznaje
određenu oblast i može da vrši veštačenje iz te oblasti. Veštačenje se moze obavljati i van
sudskog postupka (ZOIL-a kod procene štete i utvrđivanja uzroka u arbitražama Udruženja i
Komora, u vođenju disciplinskog postupka kod preduzeća i sl.), kada se obrađuje postupak za
ocenu potrebe veštačenja, izbor veštaka i sprovođenje veštačenja u sudskom i krivičnom
postupku. Veštačenje se određuje kada za utvrđivanje ili ocenu neke vazne činjenice treba
pribaviti i mišljenje lica koje raspolaze potrebnim stručnim znanjem. Veštačenju nema mesta
u slučaju kada je opšte znanje sudije, odnosno drugog organa krivičnog postupka, dovoljno da
obezbedi zapažanje činjenica važnih za postupak i ocenu njihovog značaja. Opšte znanje
sudije ovde treba shvatiti u objektivnom smislu. Znači, nije bitno da li određeni sudija u
konkretnom slučaju raspolaže nekim stručnim znanjem koje prevazilazi uobičajeni fond
znanja sudija. Razlog da se organ postupka posluži veštačenjem nije samo u nedostatku
stručne spreme organa, već i u činjenici da uloga veštaka ne moze biti spojena ni sa jednom
drugom ulogom, osim izuzetno, sa ulogom svedoka. Iz zakonske definicije pojma veštačenja
nesumnjivo proizilazi da se veštačenje ne može odrediti radi dobijanja mišljenja o pojedinim
pravnim pitanjima. Na primer, od veštaka se ne može tražiti odgovor na pitanje o krivici ni
objašnjenje značaja nekog pravnog propisa. Prema tome, kad god je potrebno, za utvrđivanje
ili ocenu neke vazne činjenice primeniti određeno stručno znanje, pristupiće se veštačenju,
izuzev kada je takvo znanje uobičajeno za svakog punoletnog i duševno zdravog čoveka.

Zakonom nisu utvrđene vrste veštačenja. Navedeni su slučajevi u kojima ce se obavezno

odrediti veštačenje. Međutim, jasno se može zaključiti da zakonodavac i nije mogao drugcije
postupiti, s obzirom na brojnost posebnih stručnih znanja koja se u praksi mogu primeniti za
utvrđivanje i ocenu neke važne činjenice u određenom krivičnom postupku.

2.1. Određivanje veštačenja

Veštačenje određuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak. U naredbi se navodi u
pogledu kojih činjenica se vrsi veštačenje i kome se poverava. Naredba se dostavlja i
strankama. Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova, ili se veštačenje može
izvrsiti u okviru državnog organa, takva veštačenja, a narocito složenija, poveravaće se, po
pravilu, takvoj ustanovi, odnosno organu. Ustanova, odnosno organ, određuje jednog ili više
stručnjaka koji ce izvrsiti veštačenje.

Kad veštaka određuje organ koji vodi postupak, taj organ će, po pravilu, odrediti jednog
veštaka, a ako je veštačenje složeno – dva ili više veštaka. Ako za koju vrstu veštačenja
postoje kod suda stalno određeni veštaci, drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji
opasnost od odlaganja, ili ako su stalni veštaci sprečeni, ili ako to zahtevaju druge okolnosti.

U pogledu izbora kome ce poveriti veštačenje, organ koji vodi postupak ima više mogućnosti.
Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može izvršiti u
okviru državnog organa, takva veštačenja, a naročiti složenija, poveriće se, po pravilu, takvoj
ustanovi, odnosno organu. Ustanova, odnosno organ, određuje jednog ili više strucnjaka koji
ce izvršiti veštačenje. Prioritet koji je u Zakonu određen u izboru vestaka ima samo
orijentacioni karakter. Znači, sud ili drugi organ krivičnog postupka, nije obavezan da

2
prioritetno poverava veštačenja stručnoj ustanovi ili državnom organu ili da slozenija
veštačenja poverava većem broju stručnjaka, a manje složena pojedincima. Međutim, imajući
u vidu krajnji cilj veštačenja, organ koji vodi krivični postupak će nastojati da pri opredeljenju
kome će poveriti veštačenje izvrši takav izbor koji će omogućiti najbolji kvalitet.
Ako organ koji vodi postupak određuje veštačenja van ustanova, odnosno državnih organa,
onda će ovaj izbor izvršiti sa spiska stalnih sudskih veštaka, ako takav spisak kod suda
postoji, osim kada postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni sudski veštaci sprečeni ili
ako to zahtevaju druge okolnosti. Kod određivanja veštaka mora se voditi računa da li postoje
predviđene zabrane za određeno lice ili razlozi za izuzeće. Ukoliko bi se zanemarile ove
zabrane ili razlozi za izuzeće, čitav postupak bi bio manjkav. Nije zabranjeno sudu da za
veštake određuje i stručna lica zaposlena u ministarstvu za unutrašnje poslove, pa presuda
može da se zasniva i na njihovom izvestaju i iskazu. Kod određivanja veštaka sud nije vezan
za njihov broj i titule, već za potrebe utvrđivanja istine. 

2.2. Obaveze veštaka

Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove pozivu i da prezentira svoj nalaz i
mišljenje.  Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili ako odbije
da veštači, može da se kazni novčano do 1000 dinara, a u slučaju neopravdanog izostanka
može i prinudno da se dovede. O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna
odlucuje sudsko veće. Glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanog veštaka, a u tom
slucaju veće će u toku pretresa odlučiti da li usled odsustva veštaka pretres treba odložiti da bi
se naknadno saslušao veštak ili je to suvišno, jer umesto neposrednog saslušanja veštaka koji
je ranije ispitivan, dovoljno je da se pročita iskaz dat prilikom tog ispitivanja.

Veštak snosi troškove svog eventualnog, prinudnog dovođenja kao i troškove odlaganja
glavnog pretresa, ako do toga dođe. Odluku o kažnjavanju zbog ne dolaska može opozvati
veće do završetka glavnog pretresa, a odluku o obavezi nadoknade troškova ne može opozvati
veće već je njeno preinačenje moguće jedino u žalbenom postupku.

2.3. Izuzece veštaka

Za veštaka se ne može uzeti lice koje ne može biti saslušano kao svedok ili lice koje je
oslobođeno dužnosti svedočenja, kao ni lice prema kome je krivično delo učinjeno, a ako je
uzeto, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka.
Razlog za izuzeće veštaka postoji i u pogledu lica koje je zajedno sa okrivljenim ili oštećenim
u radnom odnosu u istom organu, radnoj organizaciji, drugoj organizaciji ili zajednici ili kod
pojedinaca koji obavlja samostalnu delatnost ličnim radom, sredstvima u svojini građana, kao
i u pogledu lica koje je u radnom odnosu kod oštećenog ili okrivljenog. Za veštaka se, po
pravilu, neće uzeti lice koje je saslušano kao svedok.
Kad je dozvoljena posebna žalba protiv rešenja kojim se odbija zahtev za izuzeće veštaka,
žalba odlaže izvršenje veštačenja ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja.

2.4. Rad veštaka

Pre početka veštačenja pozvaće se veštak da predmet veštacenja brižljivo razmotri, da tačno
navede sve sto zapazi i nađe, da svoje mišljenje iznese nepristrano i u skladu sa pravilima
nauke ili veštine. On će posebno biti upozoren da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično
delo. Od veštaka se može zahtevati da pre veštačenja položi zakletvu. Pre glavnog pretresa
veštak može položiti zakletvu samo pred sudom, i to ako postoji bojazan da ce biti sprečen da

3
dođe na glavni pretres. Razlog zbog koga je položena zakletva navešće se u zapisniku. Stalno
postavljeni zakleti veštak opomenuće se samo pre veštacenja na položenu zakletvu. Zakletva
se polaže usmeno. Teks zakletve glasi: ”Zaklinjem se svojom čašću da ću veštačenje izvršiti
savesno i po svom najboljem znanju i da ću tačno i potpuno izneti svoj nalaz i mišljenje”.
Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi veštačenjem, pokazuje veštaku predmete koje će
razmotriti, postavlja mu pitanja i, po potrebi, traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i
mišljenja.

Veštaku se mogu dodati razjašnjenja, a može mu se dozvoliti i da razmatra spise. Veštak

može predložiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za
davanje nalaza i mišljenja. Ako prisustvuje uviđaju, rekonstrukciji ili drugoj istražnoj radnji,
veštak može predložiti da se razjasne pojedine okolnosti, ili da se licu koje se saslušava
postave pojedina pitanja. Veštak izlaže usmeno na glavnom pretresu svoj nalaz i mišljenje.
Ako je veštak pre glavnog pretresa pripremio pismeno svoj nalaz i mišljenje može mu se
dozvoliti da ga pročita, u kom slučaju će se njegov pismeni sastav priloziti zapisniku.
Ako je veštacenje izvršeno u stručnoj ustanovi, odnosno državnom organu, poverio
veštačenje, ako se, s obzirom na prirodu izvršenog veštačenja, ne može očekivati potpunije
objašnjenje pismenog nalaza i mišljenja. U tom slucaju veće može odlučiti da se samo pročita
nalaz i mišljenje stručne ustanove, odnosno državnog organa. U protivnom, kada smatra da je
potrebno, veće moze naknadno odlučiti da se i neposredno saslušaju stručnjaci koji su izvršili
veštačenje.

Veštak pregleda predmete veštačenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisničara,
osim ako su za veštačenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja vrše u
ustanovama, odnosno državnom organu ili ako to traže obziri morala. Ako je za svrhu
veštačenja potrebno da se izvrši analiza neke materije, veštaku će se, ako je to moguće, staviti
na raspolaganje samo deo te materije, a ostatak će se u potrebnoj količini obezbediti za slučaj
naknadnih analiza. Nalaz i mišljenje veštaka unose se odmah u zapisnik. Veštaku se može
odobriti da naknadno podnese pismeni nalaz, odnosno mišljenje, u roku koji mu odredi organ
pred kojim se vodi postupak. Veštačenjem rukovodi organ pred kojim se vodi postupak. Ovo
rukovođenje ima aktivan karakter i ispoljava se u nizu aktivnosti koje organ preduzima.

Određujući veštačenje, organ koji to čini, u naredbi navodi u pogledu kojih činjenica se vrši
veštačenje. Znači fiksira zadatak koji treba obaviti i eliminiše eventualnu pojavu da veštak
svoju aktivnost usmerava na utvrđivanje činjenica koje nisu potrebne za konkretan slučaj.
Fiksirajući zadatak veštaku, organ koji to čini jednostavno označava predmet veštačenja i
postavlja pitanja na koja veštak treba da odgovori u svom nalazu i mišljenju, kako bi rezultat
veštačenja bio upotrebljiv, a uz to samo veštačenje sprovedeno na što racionalniji način.
Rukovođenje veštačenjem ispoljava se ne samo u odnosu na veštaka, već i u odnosu na
stranke i branioca koji prisustvuju veštačenju ili isto prate na drugi način. Stranke i branilac
postavljaju pitanja veštaku preko organa koji vodi postupak, a isti organ odlučuje koji se
njihovi predlozi za dopunu i usmeravanje veštačenja usvajaju, a koji ne. Najzad, rukovođenje
veštačenjem od strane organa koji je isto naredio, ispoljava se i u odnosu na treća lica. Tako,
ako je potrebno da se odezbede predmeti neophodni za veštačenje ili kontakt veštaka sa ovim
predmetima i slično, za slučaj postojanja smetnji, njih otklanja organ postupka svojim
prikladnim naredbama. Uz sve napred rečeno o rukovođenju veštačenjem, treba istaći da
odnos organa koji rukovodi ovom procesnom aktivnošću prema veštaku nije odnos
nadređenosti. Naprotiv, smisao rukovođenja je ostvarivanje saradnje između organa postupka
i veštaka na planu pravilnog usmeravanja veštačenja. Na ovakav zaključak upućuje sama
činjenica da oba subjekta u procesu veštačenja vrše javne funkcije od opšteg društvenog

4
interesa, što vodi ostvarivanju jednog istog krajnjeg cilja.Tužilac, oštećeni, okrivljeni i
branilac mogu prisustovati saslušanju veštaka, osim kada se to pravo braniocu i okrivljenom
uskrati. 

2.5. Veštačenje stručnoj ustanovi ili državnom organu

Ako se veštačenje poverava stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ koji vodi postupak
upozoriće da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice koje se ne može saslušati
kao svedok ili lice za koje postoje razlozi za izuzeće od veštačenja predvidjeni zakonom, kao
što će upozoriti i na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja. Stručnoj ustanovi, odnosno
državnom organu, staviće se na raspolaganje materijal potreban za veštačenje. Stručna
ustanova, odnosno državni organ, dostavljaju pismeni nalaz i mišljenje potpisan od strane lica
koja su izvršila veštačenje. Stranke mogu od starešine stručne ustanove, odnosno državnog
organa, zahtevati da im saopšti imena stručnjaka koji će izvršiti veštačenje. Organ pred kojim
se vodi postupak može tražiti od stručne ustanove ili organa objašnjenje u pogledu datog
nalaza i mišljenja. U zapisniku o vestačenju ili u pismenom nalazu i mišljeju naznačiće se ko
je izvršio veštačenje, kao i zanimanje, stručna sprema i specijalnost veštaka. Po završenom
veštačenju kome nisu prisustvovale, stranke će se obavestiti da je veštačenje obavljeno i da
zapisnik o veštačenju, odnosno pismeni nalaz i mišljenje mogu razgledati. Na zahtev stranke
sud može naložiti da se određeno veštačenje obavi uz prisustvo stranaka. U ovom slučaju
omogućava se strankama da prate rad veštaka i da se u postupku veštačenja upoznaju sa
rezultatima. 

2.6. Obnova veštačenja

Ako se nalazi veštaka ili delovi u nalazu razlikuju, ili ako su u obradi koristili različite
podatke pa im se nalazi razilaze ili ako je njihov nalaz nejasan, nepotpun ili u protivrečnosti
sam sa sobom ili sa izvedenim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim
saslušenjem veštaka, obnoviće se veštačenje sa istim ili drugim veštacima.
Ako u mišljenju veštaka ima protivrečnosti ili nedostatka ili se pojavi osnovana sumnja u
tačnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ili sumnje ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem
veštaka, zatražice se mišljenje drugih veštaka. Iz ovih konstatacija može se zaključiti da
mišljenje veštaka nije obavezno za sud, već predstavlja dokaz koji se ceni kao i svi drugi
dokazi. No, pri ovome treba imati u vidu određenu specificnost koja prati veštačenje.
Specifičnost proizilazi otuda što veštak činjenice i ceni njihov značaj, koristeći se pritom
svojim posebnim stručnim znanjem. Potreba da se primeni posebno stručno znanje, nastaje iz
činjenice da organ koji vodi postupak njime ne raspolaže. Kod ovog stanja stvari, na prvi
pogled izgleda paradoksalno da sud ceni značaj iskaza veštaka, kao sto ceni i sve druge
dokaze po slobodnom sudiskom uverenju. Međutim, ako imamo u vidu na koja sve pitanja
treba odgovoriti da bi se ocenio iskaz veštaka, onda ćemo sigurno odbiti od sebe pomisao da
je primena principa slobodne ocene dokaza, ovde nemoguća. Loše obavljeno veštačenje ili
nepoštovanje procesnih odredbi kojima je ono regulisano, kao krajnju posledicu ima
manjkavost odluke kojom se rešava određena krivično-pravna stvar, često u toj meri da
doneta odluka ne može opstati. Ako su veštačenjem utvrđene činjenice ili je data pogrešna
ocena njihovog značaja, odnosno ako su zaključci o postojanju ili nepostojanju činjenica
nesigurni ili je ocena njihovog značaja zasnovana na nesigurnim podacima, onda to
predstavlja osnov za pobijanje odluke zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog
stanja.

5
Ukoliko su povređena procesna pravila kojima je veštačenje regulisano, to u većini slučajeva
može predstavljati bitnu povredu odredaba krivičnog postupka. Prvostepeni sud će učiniti
bitnu povredu odredaba krivičnog postupka ako prihvati mišljenje jednog vestaka koje je u
suprotnosti sa mišljenjem drugog veštaka, mada je u saglasnosti sa priznanjem optuženog.
Sud bi, u takvoj situaciji, bio dužan da pokuša da usaglasi data mišljenja, a u slučaju da svaki
veštak ostane pri svom mišljenju, zatraži mišljenje drugih veštaka ili donese odluku na osnovu
utvrđenih činjenica koje su povoljnije za okrivljenog.

6
 3. METODE, POSTUPCI I KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE VEŠTAČENJA,
IZBOR VEŠTAKA I IZRADU NALAZA I MIŠLJENJA VEŠTAKA

Danas veći broj veštačenja još uvek po nalogu suda obave veštaci pojedinci, stručnjaci
različitih struka i različitog stepena stručnosti. To su po pravilu većinom lica koja se
veštačenjem bave od slučaja do slučaja, uz vršenje poslova u redovnom radnom odnosu koji
često nema užu vezu sa veštačenjem. U razvijenim sredinama i vecim naseljima i gradovima
sud ima veću mogućnost u izboru i angazovanju stručnjaka u veštačenju. Imajući u vidu
znacaj ove delatnosti, a na inicijativu organa pravosuđa u većim gradovima su formirani
zavodi za veštačenje tj. specijalizovane oraganizacije za saobracajno-tehnička veštačcenja
nezgoda na putevima. Ove organizacije sa postojećim institutima i zavodima iz oblasti
saobraćaja i transporta i sudske medicine formiraju danas širu mrežu institucija koje u većem
obimu obavaljaju veštačenja saobracajnih nezgoda.  U nasoj praksi nije formirana lista
veštaka za šire podrucje, ali ne postoje ogranicenja da se lica sa liste sudskih veštaka jednog
suda ne angazuju za veštaka na drugom sudu. Za svako područje okruznog suda, formira se
lista veštaka. Kad sudije naredbom nalože veštačenje, određjuju i veštaka. 
Odluku o tome kome ce uputiti predmet na vestacenje donosi sudija, odnosno sudsko vece.
Na tu odluku svojim predlozima mogu da utiču tuzilac i stranke iz spora. Međutim,
postupajuće vće suda po svom opredeljenju, ili po nalogu drugostepenog veća, donosi odluku
kome ce se poveriti veštačenje.
Pri ovome se sud rukovodi sledecim faktorima:  težinom (složenošću) predmeta veštačenje
rokom u kome veštačenje treba obaviti listom veštaka i registrom institucija koje se bave
veštačenjem kvalitetom, ekspeditivnošću i cenom veštačenja. Analizom ovih faktora sud
odlučuje kome će poveriti predmet na veštačenje i naredbom, koja po pravilu treba da sadrži
sledeće elemente određuje veštačenje: da je na osnovu određenog clana ZKP-u postupajuće
sudsko veće ili istrazni sudija naredio veštačenje u krivicnom predmetu protiv imenovanog
lica zbog određenog krivičnog dela koje definisu određeni članovi KZ koje sud u naredbi
navodi.
Da je za naređeno saobraćajno-tehničko vštacenje odabrao imenovanog veštaka pojedinca sa
liste sudskih veštaka, ili naložio izabranoj instituciji koja se bavi veštačenjem, da putem
veštaka pojedinca iz svoje organizacije, obavi veštačenje. Kada je predmet slozeniji ili kada se
vrši kontrolno veštačenje ono se može zatražiti od komisije vešatka određene institucije, ili
takvu komisiju može da formira sam sud izborom veštaka sa liste sudkih veštaka.
Naredbom se određuje rok u kome se veštačenje mora obaviti, a u slučaju potrebe nalaze se
veštaku da u određenom danu obavi veštačenje uz prisustvo zainteresovanih stranki. Sud će u
ovom slučaju obavestiti zainteresovane stranke, da bi prisustvovale veštačenju. Ovaj postupak
se sprovodi u slučaju kad se traži izlaz veštaka na lice mesta radi uvida situacije, ako se
naknadno vrsi pregled vozila i pribavljanje drugih podataka uz prisustvo zainteresovanih
stranki.
Naredbom se od vestaka traži nalaz i misljenje o nezgodi iz predmeta veštacenja, pri tome se
preciziraju pitanja i određuju okolnosti na koje veštak treba posebno da se osvrne u svom
nalazu i mišljenju. Ono što može negativno uticati na kvalitet odluke suda nakon predmeta
veštačenja, jeste da se naredbom imenuje nedovoljno stručan veštak koji neće analizirati sve
elemente značajne za rasvetljavanje slučaja. Zato je bolje naredbom definisati okolnosti i
pitanja na koja veštak u nalazu treba da da odgovore sudu.  To su po pravilu sledeca pitanja:

Gde je bilo mesto sudara između učesnika nezgode posmatrano u odnosu na širinu kolovoza i
krajnjih polozaja ucesnika nezgode? Kakav su međusobni položaj i polžaj na kolovozu imali
učesnici nezgode u trenutku primarnog sudara (kontakta)? Kojim su se brzinama kretali
učesnici nezgode u momentu sudara, u trenutku kad je vozilo ostavilo vidljive tragove

7
kočenja (u momentu kad je vozač reagovao kočenjem) i u trenutku kad je nastala opasnost od
sudara? Na kojoj je udaljnosti od mesta sudara bilo vozilo kad je pešak izašao na kolovoz,
odnosno u momentu kad je nastala realna i vidljiva opasnost za dalji nastavak kretanja vozila?
Dati prikaz vremensko-prostorne analize toka i dinamike nezgode: analiza kretanja pešaka i
uzajamna veza između njegovog kretanja i brzine vozila; vremensko-prostorni odnosi između
učesnika nezgode u karakteristicnim fazama nezgode? Odrediti brzinu vozila okrivljenog sa
kojom bi u datoj situaciji mogao svoje vozilo kočenjem da zaustavi pre stizanja do mesta
sudara, ili da na drugi nacin izbegne nezgodu, pri istom ponasanju drugog ucesnika nezgode?

Sudija čini grešku ako nalaže veštaku da se izjasni i opredeli stepen krivice učesnika nezgode,
da % odredi podeljenu odgovornost za presuđivanje u parničnim predmetima. U ovakvim
slučajevima zanemaruje se uticaj drugih faktora koji su presudni za definisanje situacije i
davanje nalaza i mišljenja veštaka. Prema tome, veštak treba ovakve zahteve suda da odbije i
da veštačenje obavi striktno po pravilima saobraćajne struke.  Iz izloženog se vidi da je
nadležnost suda da naloži, organizuje i sprovodi veštačenje u svim fazama postupanja po
saobraćajnim nezgodama. Prema tome, na kvalitet vestačenja bitan uticaj ima sud, ali i veštak
kojeg naravno bira sud. Naravno, veštak i sud ne treba da zaborave uticaj osnovnih i pratećih
uticajnih faktora na nastajanje nezgode.  Ako po prijemu naredbe i predmeta veštak utvrdi da
veštačenja ne moze da obavi, to ce saopštiti sudu povraćajem spisa i navođenjem razloga zbog
kojih veštačenje ne moze obaviti. Kada sud veštačenje poveri nekoj naučnoj instituciji i naloži
da se ono obavi komisijskim putem, tada ta institucija formira komisiju sastavljenu od
potrebnih sturčnjaka i određuje da ona obavi veštačenje u smislu zahteva suda, primenom
metodologije i postupaka koji su naučno verifikovani i praktično provereni u izradi
saobracajno-tehničkih veštačenja nezgoda na putevima. Kod slozenih saobracajnih nezgoda
kompleksno proučavanja u postupku veštačenja ne mogu sprovoditi institucije koje nemaju
specijalizovane stručnjake za sve oblasti koje se javljaju u složenom dejstvu sistema V-V-P-O
(vozac-vozilo-put-okolina) gde je neophodno ispitivanje pojedinačnog dejstva i uticaja svakog
elementa sistema i njihovog zajedničkog dejstva i uticaja na nastalu nezgodu. Da bi se tok i
uzroci nezgode pravilno utvrdili, izbor veštka treba vršiti u zavisnosti od složenosti i težine
nezgode. 
Svaki predmet se posebno obrađuje po utvrđenoj metodologiji. U slučaju potrebe treba
sprovesti i odgovarajuća labaratorijska i terenska istraživanja, merenja i simuliranja da bi se
dobio odgovor na određena pitanja i verno rekonstruisao tok i dinamika nastale nezgode. Na
osnovu proučenog spisa, analize materijalnih elementa iz spisa i sprovedenih istraživanja i
vršenih analiza sastavlja se izveštaj veštaka koji sadrži odgovore na pitanja koja bi mogla
postaviti svaka od zainteresovanih stranki na sudu. Ovim postupkom u nalaz i mišljenje
veštaka se ugrađuju i odgovori na sva pitanja koja je sud definisao naredbom kojom je
odredio obavljanje veštačenja. U slučajevima kad se veštačenje poveri veštaku pojedincu, ili
komisiji institucije, ono se mora organizovati i sprovesti tako da rasvetle i istaknu svi osnovni
i prateći faktori koji su direktno ili indirektno bili od uticaja na nastajanje predmetne nezgode,
ili su bili od uticaja samo na posledice nezgode.  Drugi korak je definisati postupak za izradu
nalaza i mišljenja veštaka. Ovde se ističu značaj utvrđivanja postojanja i ocena obima i
kvaliteta potrebnih podataka i elemenata za obavljanje veštačenja. Međjutim, u postojećoj
praksi većina veštaka obavlja veštačenje sa nepotpunim ili kontradiktornim podacima, a pri
tome se ne ograđuje od zaključaka koji se daju na osnovu tako nepouzdanih podataka. 
Rad veštka na sudu usmerava sudija omogućujući strankama da putem suda veštaku
postavljaju pitanja i traže obrazloženja pismenog izveštaja veštaka.  Pravilnim izborom
veštaka i redosledom veštačenja, sud može bitno da utiče na organizaciju i kvalitet veštačenja,
koje se sprovodi u sudskom postupku radi utvrđivanja uzroka i rekonstrukcije toka nezgode.
Ako bi se za svaku vrstu vešatačenja primenjivala unapred utvrđena metodologija tada bi se

8
znatno eliminisale i razlike koje sada postoje između veštaka iste struke. One bi se svele na
individualnu stručnu osposobljenost veštaka, da primenom utvrđenih i istražnih postupaka i
naučnih metoda grafo-analitičkim putem slučaj pravilno rekonstruiše i po utvrđenoj
metodologiji sačini izveštaj za sud.

3.1. Postupci za obavljanje uviđaja, izbor i vrednovanje podataka pri izradi nalaza i
mišljenja veštaka 

U slučaju saobraćajne nezgode predviđeno je obavezno postupanje učesnika nezgode i

svedoka u skladu sa odredbama ZOBS-a. Jedna od obaveza odnosi se na prijavu učesca u
nezgodi. Kada dežurna služba nadležne stanice policije primi izveštaj o saobraćajnoj nezgodi,
ona u zavisnosti od težine i posledica nezgode preuzima mere za obezbeđenje pružanja
pomoći učesnicima nezgode, obezbeđenje saobraćaja i mesta nezgode i vršenje uviđaja ako se
radi o nezgodi sa većom materijalnom štetom ili nezgodi u kojoj ima poginulih i povređenih
lica. 

U zavisnosti od težine i vrste nezgode, sudija koji rukovodi uvidjajem može pri vršenju tog
zadatka da angazuje i stručno lice saobracajno-tehničke struke, koje će da pomaže u
obavljanju uviđaja i prikupljanju podataka. Uviđajnim ekipama se mogu priključiti i druge
organizacije zainteresovane za prikupljanje podataka o saobraćajnim nezgodama. Po našim
propisima, autotransportne organizacije imaju obavezu da prate i analiziraju saobracajne
nezgode. Predstavnici tih organizacija samo izuzetno, kod teskih saobraćajnih nezgoda, prate
obavljanje uviđaja, i redovno pribavljaju potrebne podatke (zapisnike sa uviđaja), da bi ih sa
podacima pribavljenim posle uviđaja koristili za analizu saobraćajnih nezgoda (izradu
ekspertiza) i sastavljanje programa i mera za povećanja bezbednosti u saobracaju. 

Potrebno je definisati proces pribavljanja podataka u istraživanju uzroka nezgode putem

veštačenja. Za rad veštaka veoma su značajni podaci pribavljeni pri uviđaju. Od obima i
kvaliteta tih podataka zavisiće i kvalitet veštačenja. Ako se nalaz i misljenje veštaka daje
posle sprovedenog istražnog postupka i ako je u njemu ucestvovao veštak, on moze
postavljenjem pitanja i predloga da pribavlja nove ili dodatne podatke potrebne za izradu
nalaza i misljenja. Za izradu nalaza i mišljenja nužno je prethodno proučavanje, izbor i
analiza svih relativninih materijalnih podataka i činjenica koje će veštak koristiti za
definisanje mogućih verzija nastanka nezgode.  Veoma često ostećeni i optuženi imaju
suprotne stavove o uzroku i okolnostima pod kojima je nastala nezgoda. Te suprotne ili
različite verzije veštak obrađuje analizom materijalnih podataka i za svaku izvodi zaključke o
mogućem ili nemogućem toku nastanka nezgode po njoj. Ako se analizom ne dolazi do
konacnog i argumentovanog stava o odvijanju saobraćajne nezgode po jednoj verziji vec
postoji mogućnost da se ona odvija na više načina, tada bi veštak trebalo da definiše pitanja
koja proizilaze iz svake verzije i da u zavisnosti od dobijenih ili uslovljenjih odgovora,
primenom određenih postupaka u obradi, grafoanalitickim proračunima izvršenim po
određenom redosledu, dođe do rezultata. Na osnovu analize tih rezlutata, veštak definise svoje
mišljenje i zaključak. Ovim postupkom može se sprovesti analiza svih podataka radi
utvrđivanja i objašnjavanja toka i dinamike odvijanja saobraćajne nezgode i utvrđivanje
dejstva i uticaja svih faktora sistema V-V-P-O na uzrokovanje i posledice analizirane
nezgode. 
Podaci prikupljeni po uviđaju, u istrazi i na glavnim pretresima u krivičnom postupku ili pri
obavljanju rekonstrukcije nezgode izlazom na lice mesta, predstavljaju polaznu osnovu za rad
saobracajno-tehnickog veštaka. Pre određivanja ovog veštačenja, sud ce po potrebi obaviti
druga veštačenja i veštaku kome poveri saobracajno-tehničko veštačenje, daće na korišćenje

9
te podatke, da bi i činjenice utvrđene tim veštacčenjem uzeo u obzir pri davanju svog nalaza i
mišljenja. Često se događa da sud ne postupa na ovaj nacin.  Uspešnost u veštačenju nezgode
zavisi od kvaliteta polaznih podataka. Sa nepotpunim i nerelevantnim podacima veštak neće
objektivno rekonstruisati tok nezgode ako analizom fotografija fotodokumentacije i drugih
podataka ne utvrdi postojanje materijalnih elemenata čija obrada omogućava pouzdanu
rekonstrukciju toka i dinamike nezgode.  Ako se veštaku pored podataka pribavljenih na
uviđaju omogući i korišćenje podataka pribavljenih u procesu istrage, on ima na raspolaganju
veći fond podataka, pa je u mogucnosti da selekcijom i vrednovanjem uzme u obradu one koji
su i relevantni za analizu i na osnovu njih dođe do pouzdanih i višestruko proverenih
zaključaka za formiranje nalaza i mišljenja. Pri ovakvom postupanju vestak po kraćem
postupku formira nalaz i mišljenje na osnovu grubljih rezultata dobijenih primarnom
obradom, a takvo postupanje se negativno odražava na kvalitet veštačenja. Iz ovih razloga,
uvek treba posle primarne obrade podataka dobijene rezultate podvrgnuti sekundarnoj obradi,
da bi se došlo do finijih rezultata koji se posle tumačenja, ocene i eventualno dopunske obrade
integrisu u nalaz i mišljenje veštaka.  U postojećoj praksi, veštaci neke podatke pribavljene u
istrazi često ne analiziraju iako im je to obaveza. Samo se putem kompleksne analize svih
podataka može izvrsiti pravilna selekcija i obrada podataka da bi se došlo do što tačnijih
rezultata za formiranje pouzdanog nalaza i mišljenja veštaka. Skraćivanje postupka u izboru i
vrednovanju podataka i rezultata obrade koje se može nesvesno nametnuti i od strane suda, ne
može se prihvatiti u slučajevima slozenih nezgoda, gde je kompleksna analiza neophodna, jer
bi se ugrozili kvalitet i pouzdanost nalaza i mišljenja veštaka.  Postupak i proces za veštačenje
saobraćajnih nezgoda insistira na potpunosti u vrednovanju i izboru podataka i rezultata
potrebnih za formiranje pouzdanog nalaza i mišljenja veštaka. To zahteva veće angazovanje u
obradi, duže vreme obrade, često pribavljanje dopunskih podataka i veće troškove postupaka.
Međutim, model obezbeđuje pouzdanije rezultate značajne za donošenje i obrazloženje
odluke suda, pa se navedene negativne strane njegove primene time poništavaju. 

U velikom broju slučajeva, posle datog nalaza i mišljenja veštaka, stranke insistiraju na
izvođenju novih dokaza i traže neposredno saslušanje veštaka radi dobijanja dodatnih
objašnjenja nalaza i odgovora na postavljena pitanja na koja sud neredbom za veštačenje nije
tražio odgovore. Razlozi za dopunsko veštačenje mogu nastati pri otkrivanju novih činjenica.
Dopunsko veštačenje može se obaviti i na sudu, ako za analizu novih činjenica veštak ne
mora da obavlja složenije grafo-analitičke postupke i da sprovodi nova merenja i istraživanja
da bi došao do potrebnih rezultata za formiranje svog mišljenja i zaključaka.

3.2. Saobraćajno-tehničko veštačenje i rad veštaka u sudskom postupku po krivičnim

delima ugrožavanja javnog saobraćaja

Saobraćajno-tehničko veštačenje u sudskom postupku sprovodi se po pravilu kod težih i

složenijih saobraćajnih nezgoda po nalogu suda. To veštačenje može po sopstvenoj oceni da
odredi sudsko veće, ali se ono može obavljati i na predlog tužilastva i zainteresovanih
stranaka. Najčešće u postupku uviđaja težih nezgoda sud angazuje specijalistu u svojstvu
stručnog lica da pomaže pri uviđjaju nezgode u svim fazama može se angazovati vestak.
 
3.3. Angazovanje i rad strucnog lica na uviđaj saobraćajnih nezgoda

U nekim slučajevima težih saobraćajnih nezgoda, anagažuje se stručnjak u svojstvu stručnog

lica, da pomaže sudiji, odnosno uviđajnoj ekipi u vršenju uviđaja i prikupljanja potrebnih
podataka za utvrđivanje okolnosti i uzroka saobraćajne nezgode.  Pojedini sudovi za stručne
saradnike angazuju vestake – lica koja se bave vestacenjem ili rade u zavodima za vestacenje

10
ili drugim ustanovama na poslovima vestacenja. Mesto i uloga “strucnih lica” koja možemo
smatrati “strucnim savetnicima” suda određeni su clanom 168 st. ZKP. Strucna pitanja za koja
se angazuju strucna lica ne pojavljuju se samo u vezi sa “pribavljanjem dokaza”, već često i u
vezi sa dokazima koje tek treba prihvatiti, ili u vezi tumacenja pribavljenih dokaza. Istrazni
sudija moze tražiti stručna objašnjenja i od odgovarajuće stručne ustanove. Davanje stručnog
objasnjenja mogu prisustvovati i zainteresovane stranke na sudu koje mogu traziti da “stručno
lice” da detaljnija objašnjenja. Strucni savetnik je dužan da da svoje savete i objašnjenja po
svom najboljem znanju, pa u tom smislu i odgovoran za date savete i objasnjanja.  Pribavljenji
podaci sa učešćem stručnog lica u procesu uviđaja, ulaze u uviđjajnu dokumentaciju. Sud
može, ali ne mora, istog strucnjaka koga je angazovao pri vrsenju uvidjaja da angazuje i za
vestaka. Najčešce se kod težih nezgoda i nezgoda sa učešćem stranaca, kada je poželjno brzo
postupanje u utvrđivanju krivicnog dela i progonu počinioca, od angazovanog stručnjaka koji
je učestvovao u uviđaju, traže nalaz i mišljenje veštaka. Takvi nalazi i mišljenja najčešće nisu
kompletni, već se od veštaka traži izjašnjavanje samo u vezi nekih okolnosti.

3.4. Angažovanje i rad veštaka u istražnom postupku

Veštak se u istražnom postupku može angažovati sa zadatkom da neposredno prati tok istrage.
Pri ovome, vestak ucestvuje u prikupljanju podataka od svedoka koje sud saslusava, ali tako,
da i veštak posredstvom suda može svedocima da postavlja pitanja. 
Veštaku saobraćajno-tehničke struke je učesćem u istarzi omogućeno da prati rad veštaka
drugih struka i da pri tome putem suda postavlja pitanja radi dobijanja podataka potrebnih za
davanje svog nalaza i mišljenja. Ako se u postupku istrage utvrdi da neki podaci nedostaju,
može se sprovesti dopuna uviđaja na mestu nezgode sa ili bez učešca veštaka. 
U istrazi, istaržni sudija, odnosno, sudsko veće, može na svoju inicijativu ili na predlog
veštaka i zainteresovanih stranaka, da sprovede rekonstrukciju događaja. U toj rekonstrukciji
najčešće se traži učešce veštaka, koji pomaže sudu da je uspešno sprovede i pribavi dopunske
podatke radi razjašnjenja okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. Treba imati u vidu da se
rekonstrukcijom ne ostavruje ponavljanje toka i dinamike nezgode, već se simuliraju neke
faze nezgode u kojima se utvrđuju okolnosti pod kojima se ona odvijala. U slučajevima kad se
u istrazi angazuje veštak, od njega se traži da da nalaz i misljenje vestaka (IV). 

U određenim slučajevima sprovođenje veštačenja određjuje se pre izvođenja svih dokaza

saslušanjem svedoka i pribavljanjem drugih podataka ili pre obavljanja drugih veštačenja, pa
se pojavljuje potreba da veštak saobraćajno-tehničke struke da dopune svog nalaza i mišljenja.
U velikom broju slučajeva veštak ne prati ceo tok istrage, već svoj nalaz i mišljenja daje na
osnovu proučavanja istraznih spisa. Ako stranke i sud po pregledu pismenog mišljenja veštaka
imaju pitanja i primedbe, sud od veštaka traži dopunu nalaza. Ova dopuna se najčesce daje
neposrednim saslušanjem veštaka na sudu, kada mu sudsko veće i stranke postavljaju pitanja. 
Ovako dopunjenim nalazom veštaka i izvedenim dokazima, saslusanjem svedoka i učesnika
nezgode i pribavljanjem potrebnih analiza i izveštaja završava se istražni postupak. 
Tuzilaštvo na osnovu sprovedene istarge odlučuje o podizanju optuznice. 

3.5. Angažovanje i rad veštaka na glavnom pretresu

Kada se podiže optužnica, a pre toga nije objavljeno veštačenje, sud može angazovati veštaka
saobraćajne struke, da na osnovu praćenja glavnog pretresa i proučavanja spisa sačini nalaz i
mišljenje veštaka (AVKP). Posle podizanja optužnice ne mora se angažovati novi veštak, ako
je veštačenje obavljeno u istrazi (IV)> tada će ranije angazovani veštak po potrebi dati samo
dopunu svog nalaza i mišljenja. Ako sud po sopstvenoj oceni ili na predlog stranaka, nalaz i

11
mišljenje veštaka ne prihvati, sudsko veće može naložiti drugo veštačenje (BVKP). Ako drugi
veštak da nalza i mišljenje koje se razlikuje od nalaza i mišljenja prethodno angazovanog
veštaka, sud po sopstvenoj oceni ili na predlog stranaka, može pristupiti procesu
usaglašavanja nalaza i mišljenja.  Pri ovom usaglašavanaju, sud traži izjašnjenje veštaka o
okolnostima u vezi sa kojima se njihovi nalazi razlikuju i ocenjujući stavove i polazne osnove
veštaka, odlučuje o tome da li će neki od nalaza prihvatiti ili će, ako veštaci svoje nalaze i
mišljenja ne usaglase angažovati novog (trećeg) veštaka.  Prihvaćen (ili usaglašen) nalaz i
mišljenje veštaka sud ocenjuje u sklopu svih dokaza i na osnovu toga donosi svoju odluku.

3.6. Angažovanje i rad eksperata u žalbenom i vandrednom postupku

Ako starnke nisu zadovoljne odlukom suda, one mogu uloziti žalbu. U žalbenom postupku
stranka (branilac okrivljenog – zastupnik oštećenog) može angažovati stručnjaka – eksperta,
da uradi ekspertizu o uzrocima saobraćajne nezgode, koju će priložiti uz žalbu. Kada
drugostepeni organ razmotri žalbu, sud ce analizirati činjenice utvrđjene ekspertizom i
sadržane u žalbi, pa pri donošenju odluke može prvostepenu presudu ukinuti ili odluku o
kazni preinačiti.  Kada se presuda ukida i predmet vraća na ponovno izvođenje, ocenu dokaza
i odlučivanje, drugostepeni sud može naložiti dopunsko veštaćenje, usaglašavanje veštačenja
ili sprovođenje novog veštačenja. Ovakva odluka se može doneti zbog nepotpunog,
nestručnog, kontradiktornog ili neusaglašnog nalaza i mišljenja veštaka. U vandrednom
postupku koji se vodi radi preispitivanja sudske odluke ili zaštite zakonitosti, stranka, može
angažovati ekserta da uradi eksprtizu na kojoj ce temeljiti svoj podnesak koji ce sud ocenjivati
kod donošenja konačne odluke o visini kazne i postojanju krivičnog dela.

3.7. Saobraćajno-tehnička veštačenja i rad veštaka u parničnom postupku po naknadi

štete uzrokovane upotrebom motornih vozila

U velikom broju saobraćajnih nezgoda bez povređenih, samo sa materijalnom štetom, gde se
ne vrši krivični i prekršajni progon učesnika nezgode, dolazi do spora oko likvidacije štete
koja se prouzrokuje u tim nezgodama. Oštećeni učesnik nezgode upućuje se da kod manjih
šteta putem ZOIL- a likvidira štetu po osnovu polise obaveznog osiguranja.  U tom postupku
procenitelj štete, utvrđuje najčešće osnov i visinu štete, ali često oštećena stranka
nezadovoljna stavom ZOIL-a, pokreće postupak arbitrazom ZOIL-a, a veliki broj prigovora
dospeva do suda. U sudskom parničnom postupku najčešće služi prouzrokovača nezgode
(pocinitelja štete) i ZOIL-a kod koga je osigurano vozilo – prouzrokovač štete, radi
utvrđivanja spornog osnova i visine štete. U tom postupku sud angažuje veštake koji
učestvuju u sudskom parničnom postupku. Nalazom i mišljenjem veštak pomaže sudu da
odredi osnov za nadoknadu štete i procenjuje visinu materijalne štete na motornom vozilu, ili
visinu materijalne štete prouzrokovane upotrebom vozila.  Veštak saobraćajno-tehničke struke
o ovom procesu obavalja veštačenje koje se najčešće odnosi na:
-Utvrđjivanje isključive ili podeljene odgovornosti učesnika nezgode za prouzrokovanu
nezgodu i štetu koja je njom izazvana.
-Utvrđivanje visine materijalne štete prouzrokavane deformisanjem i oštećenjem vozila
-Procenu umanjene vrednosti vozila zbog učešća u nezgodi.
-Procenu štete zbog izgubljenih auto-dana, tj. štete nastale gubitkom prihoda, zbog
nekorišćenja vozila za vreme čekanja opravke i vršenja opravke. 
-Procenu pogonske i druge štete izazvane na vozilu zbog nepravilnog rukovanja vozilom u
procesu eksploatacije, servisa ili opravke.

12
-Procenu štete zbog prekomerne potrošnje pogonskog materijala, izazvane lošom
eksploatacijom vozila ili otuđivanjem. 
-Nalaz i mišljenje veštaka dat u krivicnom postupku odnosi se samo na utvrđivanje
odgovornosti lica protiv koga je podignuta optužnica, pa se pri angažovanju veštaka iz
krivicnog postupka, trazi dopuna nalaza i mišljenja i u vezi ostalih okolnosti slučaja, koje su
značajne za parnični postupak. Ako sud ne prihvati nalaz i mišljenje veštaka ni posle dopune i
obrazloženja, on moze odrediti drugo vestacenje. 
-Posle sprovedenog veštačenja sud ceni nalaz i mišljenje veštaka u sklopu drugih dokaza i
donosi odluku.

13
 4. ZAKLJUČAK

Za organizovan i kvalitetan rad veštaka mora da ispoljava određeni interes i pravosuđe kao i
drugi državni organi, jer se postojeće stanje nepovoljno odražava na kvalitet, evikasnost i
ekonomičnost sudovanja po delima ugrožavanja javnog saobaćaja.

Veštacima treba omogućiti češće stručne sastanke (savetovanja, predavanja i dr.) da bi na

njima razmenjivali iskustvo i unapređivali rad u veštačenju.

Primenom jedinstevnih metoda i metodologija u radu na veštačenju i dodatnom edukacijom

veštaka obezbedile bi se manje razlike u nalazima veštaka zbog kojih se veštačenja u velikom
broju dopunjavaju, obnavljaju i osporavaju što otežava rad suda i nepovoljno utiče na
bezbednost u saobraćaju.

Bez dobro obavljenog uviđaja ne može se obaviti ni kvalitetno veštačenje. Veštaci retko
odbijaju veštačenje zbog nedostataka i propusta učinjenih pri uviđaju, već na osnovu
nepotpunih podataka formiraju i nepouzdan nalaz koji se kasnije lako osporava i u naknadnim
postupcima vrše dopune i ispravke zbog kojih se procesi rasprave na sudu odugovlači, a
troškovi uvećavaju.

14
LITERATURA:

1. Svetozar Krstić, ˝Tehnike bezbednosti i kontrole saobraćaja˝, Novi Sad, 2005. god.

2. Dragač R., ˝Bezbednost drumskog saobraćaja 1, 2 i 3 deo˝, Beograd, 1997., 1978., 1979.
god.

3. Kostić S., ˝Brzina kao faktor bezbednosti saobraćaja˝, Novi Sad, 1994. god.

4. Vujanović M., ˝Zbirka zadataka iz bezbednosti saobraćaja˝, Trstenik, 2006. god.

Internet adrese:
a)
http://www.vtsnis.edu.rs/Predmeti_specijalisticke/Odabrana%20poglavlja%20Ekspetiza.pdf
b)
http://www.eksperti.info/images/PDF/znacaj.pdf

15