Floberova pisma Turgenjevu i or Sandovoj

*pisma Turgenjevu
1. 16. mart 1863. (Kroase)
Oni su se upoznali 23. februara 1863. Turgenjev mu je dao svoje dve sveske
meu kojima su Tri susreta, Jakov Pesinkov, Dnevnik suvinog oveka.
Flober hvali Turgenjev nain pisanja, oduevljen je.
2. 2. februar 1869. (Kroase)
Flober pie Turgenjevu kako obavetenja za roman Sentimentalno vaspitanje i
kako je nezadovoljan. Moj beskrajni roman odvratan mi je i dozlogrdilo mi je, a
ostalo mi je da radim na njemu jo najmanje etiri meseca.
Ceni Turgenjevu kritiku - Gorim od elje da vidim vau knjievnu kritiku, jer e
vaa biti kritika praktiara vana stvar. Kod mojih prijatelja Sent-Beva i Tena
odbija me to to oni ne vode dovoljno rauna o umetnosti, o delu samom po sebi,
o kompoziciji, stlu, ukratko, o svemu to sainjava Lepo.
3. Sreda. (Kroase)
Turgenjev je poslao Foberu svoju knjigu i Flober je oduevljen. Najvie je zadivljen
Turgenjevom otmenou. Vi nalazite naina da slikate istinito bez svakidanjosti,
da budete oseajan bez maznosti, komian bez i najmanje niskosti. Hvali
Turgenjevu Prvu ljubav nalazei da je univerzalna. Govori mu kako on ume da
izmisli ene.
4. 13. novembar 1872. (Kroase)
Flober ima 51 godinu i zaraen je. Zahvaljuje se Turgenjevu na ohrabrenjima, ali
smatra da je njegova bolest neizleiva. Osim linih uzroka tuge (smrt u tri godine
gotovo svih ljudi koje sam voleo), drutveno stanje me satire... Opta glupost me
je preplavila. Od 1870. godine postao sam patriot. Videi kako moja zemlja
crkava, oseam da je volim. Pie mu kako se francusko drutvo nikada manje
nije brinulo za knjievnost, i uopte duhovno stanje Francuske. Godina 1870.
uinila je mnoge ljude ludim, ili glupim, ili razbenjenim. Ja sam u ovoj poslednjoj
kategoriji. Kae da mu da nema njega u Parizu, on bi napustio svoj stan.
5. 31. maj 1873. (52 godine)
Flober je proitao novu knjigu koju mu je Turgenjev poslao i hvali Kuc, kuc, kuc! i
Naputenu. Ne znam da li ste se ikad pokazali vie pesnik i psiholog. To je neto
udesno, remek-delo! On njemu takoe govori ta bi po njegovom miljenju
mogao da ispravi u drugim priama. Javlja mu da on trenutno radi na Slabom
polu
6. 2. avgust 1873.

alje mu svoje utiske povodom Proletnje vode i Stepskog vlastelina. Proletnje

vode me nisu tako opustoile kao Naputena, ali su me uzmutile, okvasile i
nekako neodreeno olabavile. To je istorija svakog od nas, naalost. ovek od
toga pocrveni zbog samog sebe. Kako je jak ovek moj prijatelj Turgenjev... Vi
mnogo znate o ivotu, dragi prijatelju, i umete da kaete ta znate, a to je ve
rei sluaj.... Voleo bih da sam profesor retorike, pa da objanjavam vae knjige.
Znajte samo da ih nikako ne bih objasnio. Ipak, mislim da bih razjasnio ak i
nekom glupaku izvesne skrivene vetine koje me zapanjuju. Na primer, kontrast
izmeu vae dve ene u Proltnjim vodama i ljudi oko njih.
7. 2. jul 1783 (53 godine) (Kaltbad, Rigi, vajcarska)
Flober pie kako mu je jako dosadno, ali je doao po nareenju, jer mu je reeno
da e mu planinski vazduh skinuti crvenilo i umiriti ivce. Govori kako on nije
ovek prirode, i da vie zadovoljstva pronalazi u umetnosti. Govorite mi o
Svetom Antoniju i kaete da iroka publika nije za njega. To sam ja znao unapred,
ali sam mislio da e me obilnije razumeti odabrana publika... to je uinjeno,
uinjeno; a posle, im vi volite to delo, ja sam nagraen. Veliki uspeh me je
ostavio od doba Salambe. to me jo titi, to je neuspeh Sentimentalnog
vaspitanja. Da ljudi nisu razumeli takvu knjigu, to je ono emu se udim. Pie jo
da se video sa Zolom, i da jedva eka da se sretnu, pa da mu Turgenjev pokae
njegove radove, a on njemu prve strane Buvara i Pekiea.
8. 25. jul 1874. (54 godine) (Dijep)
1874. pie mu da se uskoro vraa u Kroase i da konano poinje Buvara i Pekiea,
tako sam se zarekao, nema nazad. Izgleda mi da u poi na neki vrlo dalek
put, u nepoznate predele, i da se odande neu vratiti. Pie mu jo kako je Slabi
pol doiveo protivrene ocene: ta velite za sve te glupake, sve te mudrace
pune iskustva? Pa gledajte, ako moete, da sad prema njihovim miljenjima
izvuete neki praktian zakljuak!..U svakom sluaju, pomenuti komad e se
igrati posle Zolinog, verovatno u novembru. Moje e probe poeti sredinom
oktobra. Zbog toga u izgubiti dva meseca i pretrpeti moda nove sramote. Ali to
mi je ba sasvim svejedno. Najmanja reenica u Buvaru i Pekieu vie me brine
nego ceo Slabi pol.
Moje bavljenje (ili bolje: moje glupo lenstvovanje) na Rigiju, oglupavelo me je.
ovek ne bi smeo nikad da se odmara, jer im nita ne radi, misli na sebe, i
odmah je bolestan, ili se smatra bolesnim, to znai isto.
Politika postaje nerazumljiva, toliko je glupa. Ne verujem u rasputanje
parlamenta.
9. 3. oktobar 1875. (Konkarno, Finister)
1875. Pie mu da je napustio Buvara i Pekiea i da ne zna da li e se na to vratiti,
da trenutno pie jednu malu legendu koja se nalazi naslikana na oknima ruanske
katedrale. To mi nikako ne razigrava matu, ali to je da se neim bavim i da
vidim mogu li jo sastaviti jednu reenicu, u ta sumnjam.

Ustajem u devet, kljukam se jastogom, odmaram se posle ruka na krevetu,

etam se morskom obalom, leem u deset. Ne itam nita. ivim kao dedak.
U drugim prilikama, kraj u kome se nalazim, oarao bi me. Ali pogled na prirodu
nije tako povoljan za uznemirene, kao to se veli. On vas samo opet baca u
uverenje o vaem nitavilu i nemoi.
10.25. jun 1876. (55 godina) (Kroase)
Pie mu o sahrani tetke Sand, povodom koje je veoma oaloen. Kae mu da se
odlino osea u svom Kroaseu. Moje Prostoduno srce bie dovreno bez sumnje
negde krajem avgusta. Posle toga u se latiti Irodijade. Ali, kako je to teko! to
dalje teram, sve vie to primeujem. Izgleda mi da francuska proza moe postii
lepotu o kojoj ni pojma nema. Ne nalazite li vi da su nai prijatelji malo
zaokupljeni lepotom? A ipak je to na svetu jedino vano. ( Pie mu kako mu je
Fromanten poslao svoju knjigu Stari majstori, ali da je ona njemu nedovoljno
zanimljiva. Misli da Ten vri veliki uticaj na Fromantena. Ah, da, nisam vam
rekao: pesnik Malarme (pisac Fauna) obdario me je jednom knjigom to
objavljuje: Vatek, istonjaka pria, koju je napisao, krajem prolog veka, na
francuskom jeziku, jedan Englez. Smeno.)
11. 28. oktobar 1876. (Kroase)
Moje beleke za Irodijadu su skupljene, i radim na svom planu. Preporuuje mu
da ita Zolu. to se tie uspeha, mislim da se on upropauje sa Maljem:
Publika, koja mu je najzad prilazila, odbie se od njega i nee mu se vie vratiti.
Eto kuda odvodi strast za unapred odreenim miljenjima, za sistemima. Da se
daje mangupima da govore kao mangupi, nita bolje; ali zato bi pisac usvojio
njihov jezik? I on misli da je to veto, a ne primeuje da slabi tom majstorijom
upravo onaj utisak koji hoe da proizvede.
Mladi Gi de Mopasan objavio je u Knjievnoj republici jednu studiju o meni od
koje me je stid. To je pravi lanak zadrtog sledbenika, ali na kraju ima jedan ljupki
redak o nama dvojici.
12. 8. decembar 1877. (56 godina) (Kroase)
*Turgenjeva ve dugo vremena mui kostobolja i Flober ga redovno pita za
zdravlje.
Ja mislim potpuno kao i vi o Nabobu. To je stvar raznorodna. Nije re samo o
tome da se vidi, treba sloiti i sliti ono to se videlo. Stvarnost, prema mom
miljenju, treba da bude samo daska odskonica. Nai su prijatelji uvereni da ona
sama za sebe ini celu umetnost. Taj me materijalizam ljuti, i skoro svakog
ponedeljka dobijem nastup razdraenja itajui podliske tog dobrog Zole. Posle
realista, dobili smo naturaliste i impresioniste. Kakav napredak. Lakrdijai nijedni,
koji hoe sami sebi i nama da nature la da su otkrili Sredozemno more! Pie mu
da se i dalje bavi Buvarom i Pekieom, trenutno keltskom arheologijom, da ima
jo puno stvari da proita i da e mu trebati jo tri godine.

13. 14. decembar

Govori mu da e verovatno zavriti Irodijadu u februaru.
itao sam kao i vi, nekoliko odlomaka iz Malja. Nisu mi se svideli. Zola postaje
neka precioza u obrnutom smislu. On veruje da ima energinih rei. Sistem ga
odvodi u zabludu. On ima naela koja mu suavaju mozak. itajte njegove
podliske ponedeljkom, videete kako veruje da je pronaao Naturalizam! A to
se tie poezije i stila, koji su dva vena elementa, o njima ne govori nikako! Isto
tako, pitajte naeg prijatelja Gonkura. Ako bude iskren, rei e vam otvoreno da
francuska knjievnost nije postojala pre Balzaka. Eto kuda odvode zloupotreba
duha i strah da se ne upadne u ablonski rad.
Inae, ne itam nikakve novine. Tek u prolu nedelju, sluajno, saznao sam za
ministarsku promenu, to je meni savreno svejedno, uostalom. to se tie rata,
elim: potpuno unitenje Turske i da odjek tog dogaaja ne pogodi nas, Francuze.
Odbijanje Pruske da uzme uea na Izlobi izgleda mi neka jadna ideja.
Pita ga da li mogu njegove tri prie da izau na ruskom sledeeg aprila, poto
oskudeva sa novcem.

*Pisma or Sandovoj
1. 29. septembar 1866. (45 godina) (Kroase)
2. 5-6. decembar 1866.
Pita je kako napreduje sa njenom dramom Kadio. Pie joj kako ni on sam ne
razume svoje knjievne strepnje, kako ve dva dana pokuava da izae na kraj sa
jednim odeljkom i ne uspeva mu.
Ne verujem (suprotno vama) da se ita valjano moe uiniti sa karakterom
idealnog umetnika. To bi bilo neko udovite. Umetnost nije stvorena da slika
izuzetke, a, sem toga, ja oseam neku nesavladljivu odvratnost da stavim na
hartiju neto od svog srca. Nalazim, tavie, da romansijer nema prava da iznosi
svoje miljenje ma o emu bilo. Je li Gospod bog ma kada izrekao svoje
miljenje?
3. 15-16. decembar 1866.
Ravo sam se izrazio kada sam rekao da ne treba pisati svojim srcem. Hteo sam
da kaem: ne iznositi pred publiku svoju sopstvenu linost. Ja verujem da je
visoka umetnost nauna i bezlina. Treba, nekim duhovnim naporom preneti se u
lica, a ne privlaiti ih sebi. To je bar metoda. to najzad znai rei: Potrudite se da
imate mnogo talenta, pa ak i genijalnosti, ako moete. Kakva prazna stvar sve
te poetike i kritike! A drskost gospode koja to piu zapanjuje me.
4. 10. avgust 1868. (47 godina) (Dijep)
U pismima je zove uiteljkom.
4

Ne verujem da pisac romana treba da iskae svoje miljenje o stvarima ovog

sveta. On moe da ga preda, ali ja ne volim da ga kae. (To je sastavni deo moje
posebne poetike.) Ograniavam se na to, dakle, da izloim stvari onakve kako mi
izgledaju, da izrazim ono to mi se ini istina. Neka posledice budu kakve budu.
5. 23-24. februar 1869. (48 godina) (Kroase)
(Raspravljaju o podsticanju ili suzbijanju osetljivosti kod dece. Flober kae da to
zavisi od toga da li ona naginju nedovoljnom ili preteranom i da se osnova ne
moe menjati. Kae da je on, na primer, neosetljiv, ali da ipak nema oveka koji
se vie od njega moe saaliti na telesne patnje.)
Kae da trenutno ita Don Kihota. Da li postoji neka lepa?
6. kraj juna-poetak jula 1869.
Ogoren je politikom, smatra da glupost vlada. Treba dati prevagu nauci. isto
intelektualni ljudi su uinili vie usluga ljudskom rodu nego svi sveti Vensani de
Pol na svetu! I politika e biti veita glupost dokle god ne postane odeljenje
nauke. Vlada jedne zemlje treba da bude jedan odsek Akademije, i to poslednji od
svih.
7. 3. avgust 1870. (49 godina)
Upao je u melanholiju i za to krivi rat. Izgleda mi da ulazimo u neto crno.
8. 30. oktobar 1870.
Evo est nedelja kako iz dana u dan ekamo posetu Prusa...Kakve strahote! Da
se stidimo to smo ljudi! Ne verujem da u Francuskoj postoji tuniji ovek od
mene...to me duboko potresa, to je: 1)ljudska svirepost, 2)uverenje da sada
ulazimo u glupu epohu...Latinska rasa je na izdisaju. Francuska e poi za
panijom i Italijom i doba gejatva poinje...Jadni Pariz! Nalazim da je pravi heroj.
Ali, ako ga opet vidimo, to nee biti na Pariz. Svi prijatelji koje sam tamo imao
pomrli su ili nestali. Nemam vie sredita. Knjievnost mi izgleda neka prazna i
nepotrebna stvar. Da li u opet biti u stanju da radim na njoj?
9. 11. mart 1871. (50 godina) (Dijep)
Prusi su mu okupirali stan u Kroaseu. Ubijanje naveliko bie svrha sveg naeg
truda, ideal Francuske...Zanosim se ovakvim jednim snom: otii i iveti slobodno
na suncu u kakvoj zemlji gde vlada mir.
10. 8. septembar 1871. (Kroase)
Zato ste tako tuni? oveanstvo ne pokazuje nita novo. Njegova
nepopravljiva beda ispunila me je gorinom, jo od moje mladosti. Zato se sada
niim ne obmanjujem. Ja mislim da e gomila, prosto krdo, uvek biti mrska. Jedino
to vai to je mala grupa duhova, uvek istih, koji jedan drugom predaju svetlost
znanja.

Da bi se Francuska oporavila, mora da pree sa nadahnua na nauku, da napusti

svaku metafiziku, da se unese u kritiku, to znai, u ispitivanje stvari.

to se tie tog dobrog naroda, besplatna i obavezna nastava

do kraja e ga upropastiti. Kad ceo svet bude mogao da ita
Male novine i Figara, nee se nita drugo itati, poto buruj,
imuni gospodin, nita dalje ne ita. tampa je kola za
zaglupljivanje, jer oslobaa oveka od misli. Recite to, pa ete
biti junak, i ako u to ubedite, uiniete ne malu uslugu.
Prvi lek bi bio da se jednom prekine sa optim pravom glasa, tom sramotom
ljudskog duha. Ovakvo kakvo je sastavljeno , jedan samo sastavni deo ima
prevagu na tetu svih drugih: veina je iznad duha, obrazovanja, rase, pa ak i
novca, koje vredi vie nego veina.
11. 4. ili 5. oktobar 1871.
Sad u gledati da jednom svrim sa Aiseom (komad Bujeov, koji je Flober hteo
da proturi u pozorita).
Flober pie kako smatra da je potrebna prirodna aristokratija, opravdana. Nita
se ne moe uiniti ako nema glave, a opte pravo glasa, ovakvo kakvo postoji,
gluplje je nego boansko pravo. Doiveete od njega lepih stvari, ako se pusti da
traje. Masa, veina, uvek je glupava. Meutim, treba potovati masu, ma kako
glupa bila, jer sadri u sebi zametke od neprocenjive plodnosti. Dajte joj slobodu,
ali ne vlast.
Ja ne verujem u razlikovanje klasa...Prosvetlite buruja pre svega, jer on
savreno nita ne zna. Sav san demokratije je da podigne proletera do nivoa
gluposti buruja.
12. 28. oktobar 1872. (51 godina)
Ne, ne verujem da je srea moguna, nego samo spokojstvo. Zato beim od
onoga to me razdrauje.
Tuguje to je veinu prijatelja izgubio.
elim vam trista predstava Gospoice de la Kontini.
13. 12. decembar 1872.
Govori kako vie ne eli da spominje Levija, jer je izdao Gospou Bovari pod
zelenakim uslovima.
Ni najmanje nisam uveren da piem dobre stvari, niti da knjiga o kojoj sada
neprestano mislim moe biti dobro napisana, to mi ne smeta da se nje
poduhvatim. Verujem da je njena zamisao originalna, nita vie. A zatim, poto se
nadam da u u nju ispljuvati u koja me davi, to jest da u izneti neke istine,

nadam se da u se tako proistiti, i biti posle toga vie olimpijski, a ta mi vrlina

nedostaje.
14. decembar 1875. (54 godine)

Sa idealom koji imam o umetnosti, mislim da ovek ne treba

da pokae nita od svojih ubeenja, i da umetnik ne treba da se
pojavljuje u svom delu koliko ni bog u prirodi. ovek nije nita,
delo je sve!
Gonkur je presrean kad na ulici zgrabi kakvu re koju moe da
prikai u nekoj knjizi, a ja sam vrlo zadovoljan kad napiem
jednu stranu bez asonanca i ponavljanja rei.
Jednom rei, trudim se da dobro mislim zato da bih dobro
pisao. Ali moj cilj je da dobro piem, to ne krijem.
15. 1876. (55 godina)
A to se tie toga da pokaem svoje lino miljenje o ljudima koje iznosim na
pozornicu, to ne, ne, hiljadu puta ne. Ja sebi ne priznajem pravo na to. Ako italac
ne izvede iz neke knjige moralni zakljuak koji treba da se u njoj nalazi, znai da
je italac neki glupak ili da je knjiga lana u pogledu vernosti.
I znajte da strano mrzim ono to se sad zove realizam, iako me predstavljaju
kao jednog od njegovih glavnih voa.
Pie jo kako se on nee truditi da se svidi. Uspeh je posledica (nee pisati da bi
se dopao), i ne treba da bude svrha. Ja ga nikad nisam traio (iako ga elim) i
traim ga sve manje i manje.
Isprva sam mislio da Svetog Julijana objavim u nekom listu, ali sam se odrekao
toga.
16. izmeu 10. i 14. marta 1876.
Mislim da su forma i sadraj dva sitniarska mudrienja, dve bitnosti koje ne
postoje nikad jedna bez druge.
Ta tenja za spoljnom lepotom, koju mi vi prebacujete, za mene je jedna metoda.
Kad primetim kakvu neprijatnu asonancu ili ponavljanje iste rei u nekoj svojoj
reenici, znam pouzadano da sam se zaglibio u greku. Traei dugo, naem
tanu re, koja je jedina i koja je u isto vreme ona skladna. Re nikad ne izostane
kad se ima misao.
Ona umire 25. juna 1876. i to Floberu zadaje veliki bol.