ISPITIVANJE

ASINHRONIH MAINA

SADRAJ
1

ISPITIVANJE ASINHRONIH MAINA...................................................................... 3

1.1 Oznake prikljuaka ..................................................................................................... 4
1.2 Ispitivanja tokom proizvodnje .................................................................................... 4
1.2.1 Kontrola mehanikog rada .................................................................................. 5
1.2.2 Ispitivanje namota ............................................................................................... 5
1.3 Ispitivanja zavrene asinhrone maine ....................................................................... 5
1.3.1 Program ispitivanja ............................................................................................. 6
1.3.1.1 Komadna ispitivanja: ................................................................................... 6
1.3.1.2 Tipska ispitivanja:........................................................................................ 6
1.3.1.3 Tolerancije ................................................................................................... 6
1.4 Ispitivanja u ogledu praznog hoda.............................................................................. 7
1.5 Ispitivanja u ogledu kratkog spoja............................................................................ 10
1.6 Ekvivalentna ema asinhrone maine ....................................................................... 12
1.7 Struktura i nain odreivanja gubitaka..................................................................... 14
1.7.1 Metode optereenja ........................................................................................... 14
1.7.1.1 Metoda direktnog optereenja ................................................................... 15
1.7.1.2 Metode povratnog rada (rekuperacije)....................................................... 15
1.8 Odreivanje polaznih karakteristika......................................................................... 17
1.9 Ogled zaletanja ......................................................................................................... 19
1.10

Zagrevanje ............................................................................................................ 21

1.11

Dielektrina ispitivanja ......................................................................................... 21

1.12

Literatura............................................................................................................... 21

1 ISPITIVANJE ASINHRONIH
MAINA
Asinhrona maina se u primeni najee susree kao motor, i to trofazni. Tipini je
predstavnik elektrine maine male snage koja se obino pravi u velikim serijama.
Prednosti asinhronih maina, u odnosu na ostale vrste elektrinih maina, su prvenstveno
manja cena, jednostavnost konstrukcije, manji momenat inercije, robusnost, pouzdanost i
sigurnost u radu, lako odravanje, dok su nedostaci vezani uglavnom za uslove pokretanja i
mogunost regulisanja brzine obrtanja u irokim granicama. Primena mikroprocesora i
energetske elektronike omoguila je ekonomino upravljanje motorima za naizmeninu
struju i time konkurentnost i u podruju pogona sa promenljivom brzinom.

Slika 1-1 a) niskonaponski motor b) visokonaponski motor

U odnosu na transformator, asinhrona maina se sastoji od jedinstvenog primara (statora) i

jedinstvenog sekundara (rotora), izmeu kojih, iz mehanikih razloga, postoji zazor.
Postojanje zazora je praeno znaajno veim relativnim strujama praznog
hoda, 0,2 0,8 I n , gde su vrednosti date od veih ka manjim snagama. Relativni napon
kratkog spoja, shvaen kao kod transfomatora, se kree u granicama 10 25 % , gde su
vrednosti date od manjih, ka veim snagama. Vano je primetiti da su, kod maina sa
kratkospojenim rotorom, elementi u uzdunoj grani ekvivalnentnog kola, R2 i X k
nelinearni.
Opseg primenjenih ispitivanja zavisi od veliine snage, tj. cene maine. Maine veih
snaga se podvrgavaju detaljnim komadnim (serijskim) ispitivanjima, dok se kod maina
manjih snaga i obino velikih serija, detaljna ispitivanja, koja ukljuuju i snimanje
karakteristika i merenje zagrevanja, sprovode samo na uzorcima. Naime, popravak ili ak
odbacivanje pojedinih komada maina manjih snaga predstavlja jo uvek manji gubitak od
trokova komadnog (serijskog) ispitivanja.
Ispitivanja asinhronih maina zapoinju merenjem otpora namota u hladnom stanju i
kontrolom spojeva, nakon ega slede ogledi praznog hoda i kratkog spoja, ogled
zagrevanja i, na kraju, dielektrina ispitivanja, jer je u meuvremenu izolacija mogla da
bude oteena.
3

1.1

Oznake prikljuaka

U tabeli 1-1 date su oznake prikljuaka trofaznog asinhronog motora.

Tabela 1-1 Oznake prikljuaka asinhronih maina

namotaj

nova oznaka

stara oznaka

U1, U2

U, X

V1, V 2

V, Y

W1, W2

W, Z

K1, K2

u, x

L1, L2

v, y

M1, M2

w, z

statora

rotora

1.2

Ispitivanja tokom proizvodnje

Pre same proizvodnje vre se ulazna proveravanja deklarisanih karakteristika i kvaliteta

materijala (sirovina), poluproizvoda, delova i komponenti. Greke pri proizvodnji se
najlake, najefikasnije i najekonominije otklanjaju ako se svi elementi ispitaju pre
dovrenog stanja.
Za vreme proizvodnje proverava se:

izolacija navojaka pojedinih delova namota,

kvalitet itancovanih limova, ispravnost i dimenzije magnetskog kola (jezgra),

(stegnutost, gubici u delu jezgra i lokalna zagrevanja),

tokom ugradnje se vie puta, zavisno od stepena gotovosti, proverava galvanska

povezanosti i dielektrina ispravnost namota. Na rotorskom namotu maina sa
kratkospojenim rotorom paljivo se pregledaju tvrdo zalemljena (ili zavarena) mesta, a
kod livenih se kontrolie i potpunost kaveza elektromagnetnim postupcima i

mehanika izvedba - posebna panja se posveuje izradi i kontroli mera zazora, a

rotoru i ventilatoru se posebno kontrolie uravnoteenost (izbalansiranost) i po po
potrebi se dodatno uravnoteuje dodavanjem ili oduzimanjem masa na unapred
predvienim mestima.

Posle zavrene proizvodnje kompletnog statora i rotora sprovode se odreena ispitivanja, i

to pre i posle impregnacije namota. Pre impregnacije (ili termike dorade) na svakom
statorskom i izolovanom rotorskom namotu meri se orijentaciono otpor izolacije namotaja,
a za namote koji nisu kratkospojeni i otpornost provodnika u hladnom stanju, te se
proverava pravilna povezanost paralelnih grana, ispravnost oznaka na krajevima namota
(poeci i svreci) i dielektrina izdrljivost sa snienim naponima. Takoe se mogu meriti i
impedanse statorskog i rotorskog namota. Posle impregnacije, a pre montae, ispituje se
otpornost izolacije pri odreenoj temperaturi i dielektina izdrljivost povienim ispitnim
naponima, ali u kraem trajanju, eventualno samo nekoliko sekundi umesto 60 s .
4

1.2.1 Kontrola mehanikog rada

Svaki motor, ak i kod velike serijske produkcije, treba prikljuiti na naznaeni
napon i pustiti da se vrti u praznom hodu odreeno vreme. Za to vreme posmatra se
ispravnost mehanikog rada - ne strue li rotor u statoru, jesu li leajevi u redu, da li su
vibracije i umovi u granicama uobiajnim za taj tip i slino. Ovaj ogled mehanikog rada
ujedno predstavlja i naponski ogled, jer se grube greke u izolaciji pokazuju i pri
naznaenom naponu. Poto ovakvu kontrolu prolazi veliki broj motora, treba u ispitnoj
stanici omoguiti istovremeno ispitivanje veeg broja maina.
1.2.2 Ispitivanje namota
Proveravanje statorskih namota i rotorskih namota maina sa namotanim rotorom
sprovodi se uobiajenom metodom merenja otpora namota. Kod maina sa kratkospojenim
rotorom, merenje otpora rotorskog namota nije izvodljivo bez unitenja samog namota.
Meutim, zbog moguih greaka u izradi - loih lemova i varnih mesta, kao i neispravnog
livenja pod pritiskom, potrebno je paljivo prekontrolisati ispravnost ovih namota. U
sluaju pojedinanih ispitivanja ove neispravnosti se mogu otkriti na tokom ogleda
zagrevanja. U serijskoj proizvodnji proveravanje se moe sprovesti relativno jednostavno,
tako da se rotor zavrti u kontrolnom statoru, koji nosi oko jednog zuba pobudni navojak,
PN, i merni navojak, MN. Izvode mernog navojka prikljuimo na oscilograf, a pobudni
navojak pobudimo jednosmernom strujom (slika 1-2). Jednosmerno magnetno polje zuba
bie pri prolazu svakog tapa rotora prvo pojaano, pa onda opet oslabljeno, usled
indukovane struje u tapu i njenog proticanja. Ovo delovanje e biti utoliko jae ukoliko je
otpor tapa manji. Prema amplitudama snimljenim oscilogramu, a koje se odnose na
pojedine tapove, lako je videti jesu li otpori tapova ujednaeni, odnosno da li ima, i
koliko defektnih tapova.

Slika 1-2 Ispitivanje ispravnosti namota kratkospojenog rotora metodom indukcije

1.3

Ispitivanja zavrene asinhrone maine

U ovom poglavlju bie rei o zavrnim, primopredajnim i nekim od ispitivanja asinhronih

maina tokom korienja.

1.3.1 Program ispitivanja

Nacionalnim i internacionalnim standardima su propisana komadna, tipska i specijalna
primopredajna ispitivanja maina jednosmerne struje. Prema jugoslavenskom standardu
(JUS) za predviena su sledea ispitivanja:
1.3.1.1 Komadna ispitivanja:
1. merenje otpornosti namota u toplom stanju,
2. merenje otpornosti izolacije u hladnom stanju,
3. merenje odnosa preobraaja maina sa namotanim rotorom,
4. merenje gubitaka i struje praznog hoda,
5. merenje napona kratkog spoja, impedanse kratkog spoja i gubitaka pri optereenju i
6. dielektrina ispitivanja dovedenim i indukovanim naponom
1.3.1.2 Tipska ispitivanja:
1. ispitivanje povienja temperature,
2. ispitivanja pri povienoj brzini obrtanja, tzv. ogled vitlanja (vidi .)
3. provera garantovanig vrednosti ( , cos , s )
4. ispitivanje kratkotrajnog preoptereenja po struji,
5. odreivanje maksimalnog momenta,
6. odreivanje minimalnog momenta (maine sa kratkospojenim rotorom),
7. merenje polaznih karakteristika,
8. ogled zaletanja,
9. ogled zaustavljanja,
10. merenje ugla gubitaka izolacije, tg i njegove promene, tg , zavisno od napona
11. merenje kapacitivnosti namota prema masi i meusobno,
12. merenje vibracija,
13. akustina provera buke,
14. masa ukupna, transportna, rotora.
1.3.1.3 Tolerancije
Smatra se da asinhrona maina zadovoljava uslove ako veliine koje podleu tolerancijama
ne prekorae dozvoljena odstupanja.
Kod asinhronih maina esto se daju garancije za stepen korisnog dejstva, faktor snage i
preopteretivost, akod kaveznih motora jo i za zaletnu struju, potezni moment i minimalni
zaletni moment. Propisima su predviene dozvoljene tolerancije za sledee veliine:
6

klizanje, s :
polazni momenat, M pol :

100 [%]
,
10
1 cos

,
6
20% ,
+25% - 15% ,

polazna struja, I pol :

+20% ,

maksimalni momenat, M max :

-10% i

stepen iskorienja, :
sainilac snage, cos :

momenat inercije, J :
10%.
Prema propisima minimalni polazni momenat, koji motor razvija za vreme polaska iznosi
0,3 nominalnog, a normalna vrednost prevalnog momenta iznosi 1,6 nominalnog momenta
1.4

Ispitivanja u ogledu praznog hoda

Pod praznim hodom asinhrone maine podrazumevamo stanje u kojem je statorski namot
prikljuen na napajanje, a rotor nije mehaniki optereen, pri emu se podrazumeva da je:

klizanje priblino jednako nuli ( s 0 ),

Dulovi gubici u rotoru jednaki nuli PCu 2 = 0 i

struja magneenja priblino jednaka struji praznog hoda I m I 0 .

Dakle, podrazumeva se da Dulovi gubici u rotoru ne uestvuju u gubicima praznog hoda,
te da zavisnost napona napajanja od struje praznog hoda moemo smatrati karakteristikom
magneenja.
Pre ogleda praznog hoda potrebno je izmeriti otpore namotaja statora.
Tokom ogleda mere se:

napon napajanja, U ,
struja napajanja I 0 ;

snaga napajanja P0 (snaga praznog hoda) i

klizanje s ,

i vre sledee aktivnosti:

proverava se dielektrine izdrljivost indukovanim naponom pri 1,3U n , u trajanju od

3 min ,
proverava se funkcionisanje ventilacije i leita,
mere se vibracije i buka,
odreuju se karakteristike struje praznog hoda, I 0 , gubitaka praznog hoda P0 i
sainioca snage praznog hoda, cos 0 , u zavisnosti od napona napajanja, U , koji se
kree u granicama od 0,7 do 1,3 naznaenog napona, U n . Iz ovih karakteristika se, za
naznaeni napon U n , odreuje naznaena struja praznog hoda, I on i naznaeni gubici
praznog hoda Pon ;

odreuje se karakteristika magneenja U = f ( I 0 ) itd.

Ogled praznog hoda slui i za odreivanje parametara ekvivalentne eme.
7

L1
L2
L3
PE

O1

I>

P1
1V
1U

1W

T1
2U

2W
2V

Sw

A1

A2

W1

W2

1'

2'

V1

V2

M
K

3~
L

Slika 1-3 ema ispitivanja asinhrone maine u ogledu praznog hoda

Slika 1-4 Karakteristike gubitka PH

Ogled praznog hoda poinje sa povienim naponom, veliine 1,3U n , u trajanju od 3 min ,
ime se proverava dielektrina izdrljivost izolacije namota. Nakon toga se napon
postepeno smanjuje, uz oitavanje instrumenata, dok klizanje ne pone znaajnije da raste.
Naime, za pokrivanje mehanikih gubitaka, koje u prvoj aproksimaciji smatrajmo
nepromenljivim, kod smanjenja napona na male vrednosti potrebno je da radna
komponenta struje magneenja, a s njom i klizanje, poraste. Dakle, kod malih vrednosti
napona napajanja (obino ispod 30 % U n ) nisu vie ispunjene polazne pretpostavke koje
karakteriu stanje praznog hoda, pa prema tome nema smisla dalje vriti ogled.
U asinhronoj maini se prilikom ogleda praznog hoda javljaju sledei gubici:

usled magneenja magnetnog kola (gubici u gvou), PFe ,

Dulovi gubici u namotu statora, PCu1,0 = 1.5 R1 I 02 ,

mehaniki gubici (gubici usled trenja i ventilacije), Pf .

Dulovi gubici u napajanom namotu se, za razliku od tranformatora, ne mogu zanemariti,

jer je struja praznog hoda relativno velika. Dakle, za gubitke praznog hoda asinhrone
maine imamo:
P o = Pf + PFe + 1,5 R1 I 02 .
Iz prethodnog izraza odreuje se zbir mehanikih gubitaka i gubitka u gvou, koje propisi
definiu kao tzv. ue gubitke praznog hoda, P0 :
P0= Pf + PFe = P o 1,5 R1 I 02 .
Radi potrebe odreivanja stepena iskorienja, odnosno ukupnih gubitaka, potrebno je
razdvojiti mehanike gubitke i gubitke u gvou. To se postie ekstrapolacijom krive uih
gubitka praznog hoda do ordinate, ime se dobijaju mehaniki gubici, Pf , koji zavise samo
od brzine. Budui da je ovaj postupak ekstrapolacije nedovoljno taan, preporuuje se
9

postupak linearne estraploacije. U postupku linearne ekstrapolacije se, koristei kvadratnu

zavisnost gubitaka u gvou od napona napajanja, kriva uih gubitaka u praznom hodu crta
u zavisnosti od kvadrata napona napajanja: Pri tome se dobija prava gubitaka, koja se
jednostavno ektraspolira do ordinate (slika 1-5).
P0 [kW ]

Pf + PFe
PFe

Pf
U 2 [V ]
Slika 1-5 Linearna aproksimacija krive uih gubitaka praznog hoda

1.5

Ispitivanja u ogledu kratkog spoja

Pod kratkim spojem asinhrone maine podrazumevamo stanje u kojem je namot

statora prikljuen na napajanje, a rotor je mehaniki ukoen. Ogled kratkog spoja se vri ili
pri naznaenoj struji, sa ciljem odreivanja elemenata ekvivalentne eme, ili pri
naznaenom ili snienom naponu, sa ciljem merenja polaznih karakteristika: polazne struje
i polaznog momenta.
Prilikom ogleda kratkog spoja pri naznaenoj struji, napon se postepeno poveava dok se
ne postigne struja neto vea od naznaene. Tokom ogleda mere se i belee, za nekoliko
vrednosti napona, a u cilju da se postigne vrednost struje to blia naznaenoj, sledee
veliine:

napon napajanja, U , i struja statora, I k , u sve tri faze

ulazna snaga (snaga kratkog spoja), P1 .

Naponi u razliitim fazama treba da budu jednak.

Potrebno je meriti i temperature statorskog namota.
Nakon ogleda crtaju se krive (karakteristike) struje kratkog spoja, I k , gubitaka kratkog
spoja Pk i sainioca snage praznog hoda , cos k , u zavisnosti od napona napajanja, U .
Iz ovih karakteristika se, za naznaenu struju I n , odreuje naznaeni napon kratkog spoja,
U k i gubici kratkog spoja Pk .
Relativni napon kratkog spoja je u k = 10 25 % .

10

L1
L2
L3
PE

O1

I>

P1
1V
1U

1W

T1
2U

2W
2V

Sw

A1

A2

W1

W2

1'

2'

V1

V2

M
K

3~
L

Slika 1-6 ema ispitivanja asinhrone maine sa namotanim rotorom u ogledu kratkog spoja

11

1.6

Ekvivalentna ema asinhrone maine

Poznavanje elemenata ekvivalentne eme od velikok je znaaja kod pruoavanja raznih

reima rada, posebno prelaznih pojava. Budui da analize prelaznih reima rada mogu biti
jako osetljive na vrednosti pojedinih ulaznih veliina, tj. parametara ekvivalentnog kola,
nastoji se da se merenjima oni to tanije odrede.
Poto je zakoena asinhrona maina u biti transformator, analogno transformator imamo
sledeu ekvivalentnu emu:

R1

I1

L1

I 2

R2

L2

I0
Ip

U1

Im

R0

X0

1 s

R2
s

Slika 1-7 Ekvivalentna ema asinhrone maine

Sve veliine rotora svedene su na statorsku stranu, to je oznaeno indeksom crtica. Pri
svoenju se mora voditi rauna i o ukupnom navojnom sainiocu, proizvodu pojasnog i
tetivnog navojnog sainioca, k = k p k t , na primer:
k N
R2 = R2 1 1
k2 N 2

gde su N 1 i N 2 brojevi navojaka statora i rotora, respektivno.

Rotor kod kaveznih motora predstavlja simetrine namotaje u obliku ipki. Zbog toga je
impedansa praktino ista za bilo koju poziciju rotora u odnosu na stator.
Ukoliko je vrednost parametara u poprenoj grani ekvivalentnog kola puno vea od
vrednosti parametara u uzdunoj grani, jednostavno se odreuju parametri poprene grane
iz ogleda praznog hoda i poprene grane iz ogleda kratkog spoja (varijanta A). U
suprotnom, potrebno je napraviti odgovarajui sistem jednaina iz kojeg se, iterativno,
odreuju vrednosti parametara.

12

Varijanta A za odreivanje parametara ekvivalentnog kola (sve veliine su fazne):

Ogled praznog hoda:
impedansa praznog hoda
Z0=

U
,
I0

faktor snage u praznom hodu

cos 0 =

P0
3U I0

fiktivna aktivna otpornost kojom uzimamo u obzir gubitke praznog hoda:

Z0
3U 2
R0 =
=
,
P0
cos 0
reaktansa praznog hoda:
X0 =

Z0
.
sin 0

Ogled kratkog spoja:

impedansa kratkog spoja
Zk=

Uk
,
Ik

aktivna otpornost kratkog spoja

Pk
, iz izmerene vrednosti otpora statora moe da se izrauna otpornost
3 I k2
rotora svedena na stator: R2 = Rk R1 . Ova otpornost je neto vea od stvarne, jer
ukljuuje u sebi i dopunske gubitke.
Rk = R1 + R2 =

reaktansa kratkog spoja

X = X 1 + X 2 = Z k2 Rk2 , za maine sa namotanim rotorom i obinim kavezom uzima
se X 1 X 2 .
Kod motora sa dubokim lebovima i dvostrukim kavezom otpor i induktivnost rasipanja
rotora su funkcije uestanosti u rotoru, pa i klizanja. Otpor rotora je pri mirovanju ( s = 1 )
nekoliko puta vei nego pri normalnom radu kada su klizanje i uestanost u rotoru mali.
Induktivnost rasipanja rotora je pri mirovanju neto smanjena prema njenoj vrednosti pri
niskoj uestanosti (ali ipak znatno vea prema njenoj vrednosti kod motora sa obinim
kavezom). Ako se ele da odrede parametri ekvivalentne eme ovih motora ( R2 , X k ) koji
slue za odreivanje radnih karakteristika, treba ogled kratkog spoja vriti pri priblino
nominalnoj struji, ali sa snienom uestanosti (preporuuju se uestanosti 5 15 Hz )

13

1.7

Struktura i nain odreivanja gubitaka

Ukupni gubici, Pg , predstavljaju razliku izmeu uloene i korisne snage, a kod asinhronih
maina se sastoje od zbira sledeih pojedinanih gubitaka:
Pg = Pf + PFe + PCu1 + PCu 2 + Pd .
Iz prethodno izvrenog ogleda praznog hoda pri naznaenom naponu, odreuje se zbir
mehanikih gubitaka i gubitaka u gvou, Pf + PFe , (tzv. ui gubici praznog hoda, P0 ):
P0 = Pf + PFe = Po 1.5 R1 I 02 ,
koje je potrebno razdvojiti.
Dulovi gubici u namotajima statora, PCu1 , se raunski odreuju, na osnovu otpora statora
izmerenog jednosmernom strujom i struje statora izmerene ampermetrom:
PCu1 = 1.5 R st I 12
Dulovi gubici u namotajima rotora, PCu 2 , se raunski odreuju, iz elektromagnetne
(snage obrtnog polja), Pem , i izmerene vrednosti klizanja:
PCu 2 = s Pem = s (P1 PFe PCu1 )
Vidljivo je da se je za odreivanje Dulovih gubitaka u namotajima potrebno opteretiti
mainu. Maine manjih i srednjih snaga mogu se ispitivati uz direktno optereenje, dok se
maine veih snaga ispituju metodama povratnog rada (rekuperacije).
Dopunski gubici su deo ukupnih gubitaka koji nisu obuhvaeni zbirom gubitaka na trenje i
ventilaciju, gubitaka u gvou i Dulovih gubitaka u namotajima statora i rotora. Ovi se
gubici obraunavaju (usvajaju) ili se mere raznim metodama. Odreivanje vrednosti
dopunskih gubitaka putem ogleda prati niz problema, uz problematinu tanost, pa se zato,
iz praktinih razloga, oni esto obraunavaju pomou sledeeg izraza:
Pdod

I
= 0.005 P1n
In

Ako je ipak iz nekog razloga potrebno, dopunski gubici se odreuju primenom ogleda
propisanih odgovarajuim standardima.
1.7.1 Metode optereenja
Za optereenje asinhronih maina primenjuju se sledee metode:

neposredna (direktna) kod koje se asinhrona maina tereti punim optereenjem pomou
konice bilo koje vrste. Ova metoda se koristi za maine manjih i srednjih snaga i
zahteva znaajnu potronju energije.

posredna (indirektna) metoda povratnog rada (rekuperacije), koja se upotrebljava za

maine veih snaga.

Osim odreivanja stepena iskorienja, pomou ovih metoda moe se sprovesti i ogled
zagrevanja.
14

1.7.1.1 Metoda direktnog optereenja

Asinhroni motor se optereti pomou konice koja moe biti bilo koje vrste. Bitno je samo
da motor radi pri normalnim uslovima napona i uestanosti i da optereenje motora moe
da se regulie. Momenat i korisna, mehanika, snaga se mogu meriti, ili se odreuju, ako
se kao konica koristi generator jednosmerne struje sa poznatim gubicima (slika 1-8 ).
U

I1

3U

P1 W

P
R

Slika 1-8 Metoda direktnog optereenja

Kao optereenje obino slui generator jednosmerne struje sa prijemnim otpornikom ( R ).

Optereenje se regulie promenom otpora R , od preoptereenja ( bar 10 % ) pa do praznog
hoda generatora. Ispitivanje se po pravilu vri na zagrejanoj maini, u toku ili posle ogleda
zagrevanja. Utroena snaga P1 meri se vatmetrom. Napon na krajevima motora odrava se
u toku rada na nominalnoj vrednosti (U ). Klizanje se u toku rada meri po nekoj metodi.
1.7.1.2 Metode povratnog rada (rekuperacije)
Postoji vie metoda povratnog rada (rekuperacije) koje se koriste kod ogleda optereenja
asinhrone maine. Obino se kao konica koristi generator jednosmerne struje sa poznatim
gubicima. Energija moe da se vrati u sistem preko preko grupe motor jednosmerne struje
sinhroni generator (slika 1-9 ) ili invertora (slika 1-10). Nedostatak grupe od etiri
maine je u veim gubicima i broju potrebnih maina, koje jo moraju da budu usklaene
sa ispitivanom mainom, dok je prednost rastereenje mree reaktivnom energijom, Q , za
magneenje asinhronog motora, jer je proizvodi sinhroni generator.

15

 Pg

P1 Pg
P1

AM

SG

Slika 1-9 Metoda povratnog rada primenom grupe od etiri maine

Slika 1-10 Metoda povratnog rada primenom invertora

Radne karakteristike AM u zavisnosti od struje ( I ) prikazane su na slici 1-11

16

cos

P
M

I0

Slika 1-11 Radne karakteristike asinhrone maine

1.8

Odreivanje polaznih karakteristika

Polazne karakteristike su od velikog znaaja za korisnike asinhronih motora. Vrednost

polaznog momenta i struje su osnovna pitanja pri putanju asinhrone maine u rad. U
trenutku kada se motor prikljuuje na mreu, njegov rotor je mehaniki nepokretan, a
elektriki je u kratkom spoju (bez obzira na tip asinhrone maine), a uz maksimalnu
indukovanu elektromotornu silu u namotaju rotora (obrtno polje preseca provodnike
sinhronom brzinom), to stanje je praeno pojavom velikih struja. Ove struje mogu izazvati
visoka zagrevanja namotaja samog motora kao i velike padove napona , to moe
negativno da utie na druge prijemnike u mrei. Da bi rotor motora pri putanju u rad
mogao prei u obrtno kretanje, polazni momenat kojeg razvija motor mora biti vei od
otpornog momenta koji na vratilu proizvodi radna maina koju treba pokrenuti.
Za odreivanje polaznih karakteristika, tj. vrednosti polazne struje i polaznog momenta pri
naznaenom naponu, vre se sledei ogledi kratkog spoja:

ogled kratkog spoja pri naznaenom naponu za motore manjih snaga,

ogled kratkog spoja pri snienom naponu za motore srednjih i veih snaga, pri emu se
dobijene vrednosti preraunavaju na naznaeni napon,

snimanjem pri putanju u rad (zaletanju), obino pomou osciloskopa ili

odgovarajuom mernom opremom i akvizicijom podataka na raunaru.

Kada god je mogue, polaznu struju treba meriti pri naznaenom naponu i uestanosti,
budui da struja nije direktno srazmerna naponu, zbog promene reaktanse usled zasienja.
Za polazni momenat se uzima minimalni momenat koji maina ostvari pri polasku iz
mornnog stanja, pri svim pozicijama rotora.
Ogledima kratkog spoja dobijaju se statike karakteristike, dok se snimanjem dobijaju
dinamike karakteristike.
Radi velikog strujnog optereenja mree i preteranog zagrevanja namota, ogled kratkog
spoja je potrebno obaviti brzo, efikasno i precizno, od strane dobro obuenog osoblja.
17

Kod vrenja ogleda kratkog spoja pri naznaenom naponu, momenat se moe direktno
meriti pomou dinamometra ili poluge prirene na rotoru, sa tegom mase m , kojim se
postie ravnotea:
Mk =m gl ,
gde je l duina kraka poluge.
Ako se ne koristi oprema za merenje, momenat se moe izraunati iz snage Dulovih
gubitaka u namotu rotora:
Pem Pk 1,5 R1 I k2 =
Mk =

PCu 2
= PCu 2 ,
s

PCu 2
.
s

Gubitke u gvou obino zanemarujemo, jer su oni u kratkom spoju, usled smanjenja ems
na priblino polovinu naznaenog napona, znatno manji nego u normalnom radu, dok su
gubici u namotima puno vei.
Kod motora srednjih i velikih snaga, zbog previsoke temperature koja moe da oteti
izolaciju, ovakav postupak nije mogue sprovesti, ve se vri ogled kratkog spoja pri
snienom naponu. Pri snimanju karakteristike struje kratkog spoja I = f (U ) dobija se kriva
koja se moe aproksimirati sa dva pravca (slika 1-12). U poetku, u oblasti normalnih
struja (npr. do naznaene) karakteristika lei na pravcu (1). Pri veim naponima i strujama
kratkog spoja nastupa zasienje usled poveanog fluksa rasipanja (zubaca i krunica). U
oblasti zasienja pojavi se koleno na karakteristici, a potom karakteristika dobija novi
pravac (2). Postupak je da se ogled vri sve dok se ne dobiju 2-3 take na aproksimativnom
pravcu (2), sa ciljem da se omogui ekstrapolacija do naznaenog napona , U n , i
odgovarajue struje, I k .
Iz snage Dulovih gubitaka u rotoru, odreene pri najveoj struji do koje je vren ogled, I 1 :
PCu2 = Pk 3R1 I12
odreuje se polazni momenat po obrascu:
PCu2 I k

Mk
s I 1

Rezultat e biti utoliko taniji ukoliko je napon U 1 blii naznaenom.

18

(2)

Ik
(1)
I1

In

U1

Un

Slika 1-12 Karakteristika kratkog spoja

Snimanjem pri putanju u rad (zaletanju), obino pomou osciloskopa ili odgovarajuom
mernom opremom i akvizicijom podataka na raunaru.

1.9

Ogled zaletanja

Zaletanje je proces promene brzine od mirovanja do dostizanja pune brzine. Ogled

zaletanja slui za odreivanje mehanike karakteristike pri putanju u rad nekog motora,
asinhronog ili sinhonog sa asinhronim pokretanjem pomou prignog kaveza. Zaletanje
ima dinamiku prirodu jer proces traje veoma kratko (od nekoliko desetih delova sekunde
do nekoliko sekundi).
Zavisno od toga kako se odreuje momenat u procesu zaletanja razlikuje se vie metoda
dobijanja mehanikih karakteristika.
Grafika metoda se sastoji u snimanju karakteristike n = f (t ) (slika 1-13). Ovaj dijagram
slui za odreivanje ubrzanja u pojedinim takama ( n t ) da bi mogao da se izrauna
elektromagnetni momenat motora:
M = M f + Mu Jm

2 n
d
Jm
dt
60 t

Dakle, uz zanemariv momenat trenja M f (pretpostavlja se da se motor puta bez

optereenja) i poznat momenat inercije J m moemo u svakoj taki karakteristike
n = f (t ) odrediti odgovarajuu vrednost momenta M i uspostaviti zavisnost M = f (n) .
Krivu brzine se dobija pomou tahometarskog generatora (najbolje upotrebiti TG
jednosmerne struje.

19

Tz

Slika 1-13 Promena brzine pri zaletanju asinhronog motora

Na dobijenoj mehanikoj karakteristici (slika 1-14) moemo da se uoi polazni momenat

(1), eventualno minimalni momenat (2) i maksimalni momenat (3).
M

3
statika
dinamika

1
2
ns

Slika 1-14 Dinamika i statika karakteristika momenta

Najbolje je vriti ovaj ogled, naroito u sluaju motora velikih snaga, na licu mesta, tj. kod
korisnika motora. Tada e nam dobijena karakteristika dati vernu sliku pri putanju u rad
dotinog motora, s obzirom na naponske prilike, snagu mree, pad napona pri ukljuenju
itd.
Statika mehanika karakteristika se moe dobiti po metodi optereenja motora,
snimanjem taku po taku, od praznog hoda do maksimalnog momenta. Dinamika
mehanika karakteristika, asinhronih motora i sinhronih motora sa asinhronim
pokretanjem, se dobija iz ogleda zaletanja. Mogla bi snimanjem u procesu zaletanja dobiti i
statika karakteristika momenta ako bi se vreme zaletanja toliko produilo da pojave
izgube dinamiki karakter.
Statika karakteristika do maksimalnog momenta ide iznad, a potom ispod dinamike i
praktino linearnim pravcem do sinhrone brzine n s (slika 1-14)
20

Dinamika mehanika karakteristika se savremeno snima primenom odgovarajue

digitalne merne opreme i akvizicijom podataka na raunaru.
1.10 Zagrevanje
Svrha ogleda zagrevanja je da se proveri da li porast temperature pojedinih delova
asinhronog motora ne prelazi doputene granice. Uslovi pod kojima se ogled vri
predvieni su propisima. Ako nije posebno naglaeno, nadmorska visina na kojoj e motor
redovno raditi ne treba da prelazi 1000 m . Temperatura okolnog vazduha mora biti ispod
40 o C .
Ogled se vri tako to se asinhrona maina prikljui na mreu nominalnog napona i
nominalne uestanosti i pomou neke konice optereti do nominalnog optereenja, pa se
prati porast temperature pojedinih delova.
Temperatura okolnog vazduha se meri pomou vie termometara rasporeenih oko maine
na daljini od 1 m i postavljenih na polovini visine same maine. Kao temperatura vazduha
uzima se srednja vrednost pokazivanja svih termometara.
Temperatura oklopa meri se uglavnom pomou termometara. Za tano merenje treba
obezbediti dobar termiki kontakt pri prislanjanju termometra.
Temperatura namota odreuje se najee metodom porasta otpora.
Kod asinhronih maina veih snaga, temperatura namota meri se pomou ugraenih
pokazivaa temperature - otpornikih termometara ili termoelemenata. Oni se polau u
lebove, i to na mestima gde se predviaju najvea zagrevanja. Granice porasta
temperature pojedinih delova asonhronih maina date su propisima. Ove granice zavise od
vrste (klase) izolacije ugraene u maini.
1.11 Dielektrina ispitivanja
U cilju proveravanja izdrljivost izolacije, asinhronih maina se isputuje dovedenim i
indukovanim naponom. Ogledi se sprovode na zavrenoj, potpuno opremljenoj, maini,
odmah posle ogleda zagrevanja.
U ogledima treba upotrebiti naizmenian napon naznaenene uestanosti i sinusnog oblika.
Ispitivanje dovedenim naponom se vri naponima veliine U isp [kV ] = 2 U n + 1 u trajanju
od 60 s , dok se ispitivanje indukovanim naponom vri naponima veliine U isp = 1,3U n u
trajanju od 3 min .
1.12 Literatura
1. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988.
2. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1991.
3. F. Avin, P. Jereb: Ispitivanje elektrinih strojeva, Tehnika zaloba Slovenije,
Ljubljana 1968.

21