ELEMENTARNE FUNKCIJE GRAFICI

Osnovne elementarne funkcije su :

-

Konstantne funkcije

Stepene funkcije

Eksponencijalne funkcije

Logaritamske funkcije

Trigonometrijske funkcije

Inverzne trigonometrijske funkcije

Hiperbolike funkcije

Elementarnim funkcijama se nazivaju funkcije koje se mogu zadati pomou osnovnih elementarnih funkcija i
konstanti , pomou konano mnogo operacija sabiranja , oduzimanja, mnoenja, deljenja i kompozicija osnovnih
elementarnih funkcija.

Napomena: Ovo nije stroga definicija elementarnih funkcija. Vi tu definiciju nauite kako vam je kae va profesor,
mi smo tu da samo malo pojasnimo stvari i podsetimo vas kako izgledaju grafici...

y
y = xn
n-paran broj

y = xn
n-neparan broj

Ovo su grafici stepenih funkcija gde je izloilac prirodni broj . Svi grafici izgledaju ovako, sem to se u zavisnosti
od izloioca suavaju ili ire( pogledajte fajl kvadratna funkcija iz druge godine).

y=n x

y=nx
n-neparan broj

n-paran broj

Ovo su grafici stepenih funkcija gde je izloilac racionalan broj.

Trebamo zapamtiti da je y = n x , kada je n paran broj definisana samo za x [0, ) to jest x 0 , dok je funkcija
y = n x kada je n neparan broj definisana na celom skupu R, to jest x (, )

y = log a x

y = ln x
y = log a x

a >1

0 < a <1

slika 1

x
1

slika 3

slika 2

Podsetite se logaritamskih funkcija ( fajl iz II godine).

Vano je zapamtiti da su one definisane za vrednosti x koje su vee od nule , to jest x > 0 .
U graninim vrednostima funkcija smo rekli da je ln 0 = . Sa elementarnog grafika to sad moemo i uoiti

(slika 3.): kad se x pribliava 0 sa pozitivne strane funkcija tei beskonanosti ( minus): lim ln x = ( uta crta)
x 0+

A rekli smo i da je ln = . Sa grafika je i to jasno, kad x tei beskonanosti i funkcija ide u beskonano, to je na
grafiku prikazano crvenom crtom.

y = ax

y = ax

y = ex

0 < a <1

a >1

Eksponencijalne funkcije smo takodje obradjivali u II godini. Vano je da su one svuda definisane: x R .
Kad smo objanjavali limese, rekli smo da je e = 0 . Sada to moemo videti i na grafiku( uta crta), kad x tei minus
beskonano, funkcija se pribliava nuli.

Dalje smo rekli i da je e = ( crvena crta).

Trigonometrijske funkcije:
y = sinx

y = cos x = sin( x + )
2
sin x
y = tgx =
cos x
y = ctgx =

cos x
sin x

Sinusna funkcija y = sinx je osnovna trigonometrijska funkcija.

3
2

y = sin x
3
2

-1

Ostale trigonometrijske funkcije definiemo sa :

cos x = sin( x + )
2

1
3

3
2

-1

tgx =

sin x
cos x

3
2

3
2

ctgx =

y=tgx

cos x
sin x
y

y=ctgx

3
2

3
2

Inverzne trigonometrijske funkcije:

Ove funkcije se nazivaju ciklometrijske ili arkus funkcije.

i)

Arkus sinus

Pazite: funkcija y = sinx nema inverznu funkciju, jer nije bijekcija!

Ali ako posmatramo njenu restrikciju na intervalu [

, ] i preslikavanje f 1 :[1,1] [ , ] dobijamo arkus

2 2
2 2

sinus funkciju:
y

-1
1

y=arcsinx

Jo zapamtite da vai:
arcsin(sin x) = x
sin(arcsin x) = x

za x [

, ]
2 2
za x [-1,1]

Funkcija je definisana za x [1,1]

Nula funkcije je u x = 0

ii)

Arkus kosinus

I ovde emo iz slinog razloga posmatrati restrikciju funkcije y = cos x na intervalu [0, ] .
Posmatramo preslikavanje g 1 :[1,1] [0, ]
y

y=arccosx

-1

Vai:

arccos(cos x) = x za x [0, ]
cos(arccos x) = x

za x [1,1]

Funkcija je definisana za x [1,1]

Nula funkcije je u x =1

iii)

Arkus tangens

Posmatrajui restrikciju funkcije y = tgx na intervalu [

, ] i preslikavanje h 1 : R [ , ]
2 2
2 2

Dobijamo funkciju arkus tangens.

y=arctgx

arctg (tgx) = x

za x [

, ]
2 2

tg (arctgx) = x za x R

Funkcija je definisana na celom skupu R.

Nula funkcije je x=0.

iv)

Arkus kotangens
k 1 : R [0, ]

y=arcctgx

2
0

arcctg (ctgx) = x

za x [0, ]

ctg (arcctgx) = x za x R

Funkcija je svuda definisana . Nema nule.

Hiperbolike funkcije
To su funkcije :
e x e x
,
2
e x + e x
hiperboliki kosinus chx =
2

hiperboliki sinus shx =

hiperboliki tangens

hiperboliki kotangens

thx =

e x e x
e x + e x

cthx =

e x + e x
e x e x

Grafici ovih funkcija se dobijaju iz grafika y = e x i y = e x odnosno pomou y =

1 x
1
e i y = e x
2
2

y
y = ex

y = e x

y=sh

1
y = e x
2

y
y=ch

1
y = ex
2

1
2

Ovde vae identiteti ( podseti se adicionih formula iz II godine)

ch 2 x sh 2 x = 1
sh( x + y ) = shx chy + chx shy
ch( x + y ) = chx chy + shx shy
sh 2 x = 2 shx chx
ch 2 x = ch 2 x + sh 2 x

hiperboliki tangens

i hiperboliki kotangens

imaju grafike:
y

y
y=cth

y=th
1

x
-1

x
-1