GEOMETRIJSKA VEROVATNOA

U sluaju kada se ishod nekog opita definie sluajnim poloajem take u nekoj oblasti, pri emu je proizvoljni poloaj
take u toj oblasti jednako mogu , koristimo geometrijsku verovatnou.
Ako, recimo, obeleimo da je dimenzija cele oblasti S, a S p dimenzija dela te oblasti, ije se sve take smatraju
povoljnom za ishod dogaaja, onda se verovatnoa izraunava: P =

Sp
S

Re dimenzija smo namerno stavili pod navodnike jer S p i S mogu predstavljati dui, povrine, zapremine itd.
U zadacima sa geometrijskom verovatnoom je gotovo neophodno nacrtati sliku, uoiti koja duina, povrina ili
zapremina je nama povoljna . Paljivo itajte zadatak ...
PRIMER 1.

U kvadratu je upisan krug. Odrediti verovatnou da sluajno izabrana taka u kvadratu pripada i krugu.
Reenje:
Definiimo dogaaj A: sluajno izabrana taka je u krugu
Da skiciramo problem:

r=a/2

Ovde nam oigledno trebaju povrine.

Povrina kvadrata stranice a je S = a 2 . Poluprenik upisanog kruga je polovina stranice kvadrata, pa je povoljna
2

a 2
a
povrina S p = r = =
4
2
2

a 2
Sp
a2
Odavde je P ( A) =
= 42 =
= 0, 785
S
a
4
4 a2

PRIMER 2.

Sredine stranica kvadrata , stranice a, spajanjem daju ponovo kvadrat. Taka M je na sluajan nain izabrana.
Odrediti verovatnou da je izabrana taka M iz drugog ( manjeg) kvadrata.

Reenje:

Definiimo dogaaj A: sluajno izabrana taka M je u manjem kvadratu

M
a
a 2
2

a
2

a
2

Ako je stranica veeg kvadrata a , onda duinu stranice manjeg kvadrata moemo izraunati primenom Pitagorine

a 2
. Jasno je da se opet radi o povrinama. S p je povoljna povrina manjeg kvadrata, dok je celokupna
2
povrina S, povrina veeg kvadrata:
teoreme:

a 2
a2 2

2
S
1
P ( A) = p = 2 = 42 =
S
a
a
2

PRIMER 3.

U datu kocku upisana je lopta. Odrediti verovatnou da sluajno izabrana taka pripada i unutranjosti lopte.
Reenje:
Dogaaj A: sluajno izabrana taka je u unutranjosti lopte
U ovom primeru emo raunati odnos zapremina.
Nacrtajmo sliku i naimo vezu izmeu poluprenika i duine stranice kocke.
2

r=a/2
a

a
a

S je zapremina kocke
S p ( povoljna zapremina) je zapremina lopte poluprenika

a
, koja je upisana u kocku.
2

4 a3
4a
4 3

S p VL 3 r 3 2

3 8
P ( A) =
=
= 3 =
=
=
0,52
3
S VK
a
a
6
a3

PRIMER 4.

Du duine a podeljena je na tri dela. Odrediti verovatnou da se od dobijenih delova moe konstruisati
trougao.

Reenje:

Izdelimo najpre datu du na proizvoljne delove: x, y , i a-x-y.

a

a-x-y

Oblast S u ravni ine sve take ije koordinate zadovoljavaju jednakost: x + y < a
Na slici bi to bilo:

y
a

x+y=a
x+y<a

Sad razmiljamo kako da dobijemo povrinu S p koja je nama povoljna.

Znamo da za stranice trougla mora da vai teorema da je zbir dve stranice trougla vei od tree stranice!
Stranice smo obeleili sa x, y , i a-x-y, pa je dakle:
x + y > a- x- y

odavde je x + y >

x + (a- x- y) > y odavde je y <

a
2

y + (a- x- y) > x odavde je x <

a
2

a
2

Nacrtajmo ove tri prave na naoj slici i dobiemo povrinu koja nam je povoljna:
y

a
2

y<

x+y=a

Sp
x<
a
x+ y >
2

a
2

a
2

Sad moemo nai i traenu verovatnou:

A: od dobijenih delova se moe konstruisati trougao
2

a

2
a2
Sp
1
2
P ( A) =
= 2 = 42 = = 0, 25
a
S
a
4
2
PRIMER 5.

Dve osobe zakazale su sastanak u toku jednog sata, na naznaenom mestu, uz obavezu ekanja 20 minuta
1
( sata) . Odrediti verovatnou susreta ako je dolazak svake od osoba jednako mogu u proizvoljnom momentu
3
naznaenog vremena.
Reenje:

Poto su osobe zakazale susret u toku jednog sata, u ravni to moemo predstaviti kao povrinu kvadrata stranice jedan.
y

1 sat

x
1 sat

S = Pkvadrata = 12 = 1
Oznaimo ovako:
x - je trenutak dolaska prve osobe
y - je trenutak dolaska druge osobe
Kako je obaveza ekanja 20 min, to jest
x y

1
3

yx

1
sata, mora da vai:
3

1
3

Nacrtrajmo ove dve prave i da vidimo koje oblasti zadovoljavaju nejednaine:

5

y
2
( ,1)
3

2
(1, )
3

Sp

(0, )
3

x
0

1
( ,0)
3

Povrinu S p emo dobiti kad od povrine kvadrata oduzmemo povrine ova dva pravougla trouglia stranice

2
3

S p = Pkvadrata 2 Ptrougla

2

4 5
3
= 12 2 = 1 =
2
9 9

A: susret osoba u toku 1 sata sa obavezom ekanja 20 min

5
Sp 9 5
= = 0,56
P( A) =
S
1 9
PRIMER 6.

Dva broda moraju da stignu u jedno isto pristanite. Vreme dolaska obadva broda je nazavisno i jednako
mogue u toku dana. Nai verovatnou da e jedan od brodova morati ekati na oslobaanje pristanita, ako je
vreme zadravanja prvog broda jedan, a drugog dva sata.
Reenje:
Obeleimo sa :
x - vreme dolaska prvog broda
y - vreme dolaska drugog broda
Poto u zadatku kae da se radi o celom danu , to je 0 x 24 i 0 y 24 , odnosno , povrina S je povrina
kvadrata sa stranicama 24.
S = Pkvadrata = 24 2 = 576

Iz podatka da je vreme zadravanja prvog broda jedan a drugog dva sata , dobijamo dve nejednaine:
6

y x 1 i x y 2 . Nacrtajmo ove dve prave na slici i uoimo koje oblasti zadovoljavaju nejednaine:
y

24

21

zelena povr ina

nam je
povoljna S p

18
15

12
y x 1
9
x y 2
6

3
x

1
0

12

15

21

18

24

Slino kao i u prethodnom zadatku, povrinu S p emo dobiti kad od povrine kvadrata oduzmemo povrine ova dva
pravougla trougla, pa je: P ( A) =

Sp
S

0,121

gde je A: brod eka na oslobaanje pristanita

PRIMER 7.

Odrediti verovatnou da sluajno izabrana tetiva krunice bude vea od stranice jednakostraninog trougla koji
je upisan u tu krunicu. ( BERTRANDOV PARADOKS)
Reenje:
A: nasumice izabrana tetiva je dua od stranice upisanog jednakostraninog trougla
Ovaj problem je zadao francuski matematiar Bertrand jo davne 1889. godine i u matematici se po njemu i zove
Bertrandov paradoks. Paradoks se sastoji u tome da se dobijaju tri razliita reenja zadatka, u zavisnosti od toga kako
je povuena tetiva.
Posmatramo tri naina ( nasuminog ) povlaenja tetive:
7

I nain ( fiksirana je jedna krajnja taka tetive)

Na periferiji kruga proizvoljnog poluprenika r uoimo taku A i kroz nju povuemo tetivu u nasumice izabranom
pravcu ( slika 1) . Upiemo u dati krug jednakostranini trougao ije je jedno teme taka A. Spojimo taku A sa
centrom kruga O ( moe i da produimo da bude ceo prenik ), pogledajte sliku 2.
A

60

slika 1

O
C

slika 2

O
t

t
C

slika 4

slika 3

Oznaimo sa ugao koji tetiva gradi sa poluprenikom AO. ( slika 3)

Sad razmiljamo: tetiva e biti dua od stranice trougla ako pravi uglove sa prenikom do 300 . A kako to moemo
izvesti sa obe strane ( slika 4) , zakljuujemo da su nama povoljni uglovi do 600 , to jest do 600 =

Ugao moe da uzima sve vrednosti do 1800 , to jest do .

1
Traena verovatnoa je : P ( A) = 3 =
3

II nain ( ako je fiksiran pravac tetive)

Fiksiramo jedan pravac i povuemo nasumice tetivu kruga paralelno fiksiranom pravcu. Upiemo u krug
jednakostranian trougao ali tako da je jedna njegova stranica paralelna sa izabranim pravcem ( slika1.)
A

r/2

C
t

r/2
r/2

r/2
r/2

pravac p

pravac p

slika 1.

slika 2.

B
r/2

Rastojanje stranice trougla od centra datog kruga je oigledno

A
pravac p
slika 3.

r
. Obeleimo rastojanje tetive do centra sa x(slika 2.)
2

r
.
2
Istu situaciju imamo i ako okrenemo trougao (slika 3.), to nam govori da rastojanje x ide od 0 do r.

Sad razmiljamo: da bi tetiva bila dua od stranice trougla , njeno rastojanje mora biti krae od

Traena verovatnoa je u ovom sluaju

r
1
P ( A) = 2 =
r 2

III nain ( znamo poloaj sredita tetive)

Izaberemo u krugu jednu taku i kroz nju povuemo tetivu koja e biti prepolovljena tom takom( slika 1.)
A

S
B

slika 1.

slika 3.

slika 2.

Upiemo jednakostranian trougao da stranica bude paralelna sa tetivom( slika 2.)

Sad razmiljamo: tetiva e imati veu duinu od stranice jednakostraninog trougla ako i samo ako njeno sredite lei
unutar kruga koji je upisan u taj jednakostranini trougao! ( slika 3.)
2

r
r 2
r
Poluprenik ovako upisanog kruga ( sivog) je
a povrina =
2
4
2

Traena verovatnoa je u ovom sluaju

r 2
1
P ( A) = 42 =
r 4

Kao to vidimo, u sva tri sluaja smo dobili razliite verovatnoe, to predstavlja paradoks.
Objanjenje za ovaj paradoks lei u injenici da zadatak ( problem ) nije precizno formulisan !
Ovde se ustvari radi o tri razliita zadatka, u zavisnosti od toga ta podrazumevamo pod pojmom proizvoljne tetive.

Zato mi stalno ponavljamo da zadatke iz verovatnoe treba paljivo itati i polako prouavati uz odgovarajuu
skicu problema