Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

ZADACI

Razmnoavanje kvasca
-Brzina razmnoavanja kvasca, proporcionalna je masi kvasca
dA
= A
dt
A

= d t
dA
A
A0

A
=t
Ao
ln
A= Aoe t

Ove dve formule se koriste na testu

u zavisnosti kako su dati podaci

1. Laboratorijskom propagacijom 10 g kvasca dobijeno je, pod

uslovima identinim pogonu, nakon 5 h 12,183 g kvasca.
a. Kolika je specifina brzina razmnoavanja ovog kvasca
pod datim uslovima?
b. Koliko je potroeno matinog kvasca za proizvodnju 2
tone ovog kvasca, ako propagacija traje 12 h?
REENJE:
a)

1
t

1
5h

ln

A
Ao

ln

27,183 g
=
10 g

0,2 h

-1

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

b) A
A

o=

A
t
e

o=

2000 kg
=
e 0,2 h 12h

182 kg

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

2. Laboratorijskom propagacijom 1 g kvasca dobijeno je 2,7183 g

kvasca u toku 4 h, pod uslovima kao u pogonu.
a. Kolika je specifina brzina rasta ovog kvasca?
b. Koliko kg kvasca moe da se dobije iz 100 kg matinog
kvasca u toku 12 h?
REENJE:
a)

1
t

0,25

ln
h

A
Ao
-1

A= Aoe t

b)

A=

2008,5 kg

Osnovni asovni modul razmnoavanja kvasca

-Predstavlja broj koji pokazuje koliko puta se masa kvasca umnoila tokom 1
h
H=e
A= AoH t

3. Izraunati koliko se kvasca nalazi u podlozi nakon prvog,

drugog, petog i jedanaestog sata propagacije, ako se ona vodi
po emi kod koje je asovni modul razmnoavanja (H) 1,2 , a
koliina matinog kvasca iznosi ukupno 100 kg.
REENJE:
t
1
2
3
4
5

A= Ao H t

A
120 kg
144 kg
173 kg
208 kg
250 kg
3

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

*Odraditi tabelu za sve sate koji se trae. Ovde je odraeno od

prvog do petog sata radi primera.

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

4. Izraunati koliinu kvasca koju treba dozirati svakog sata u

fermentor kod maksimalnog prinosa kvasca, raunato kao
kvasac sa 27 % suve materije na eer, ako je Ao=100 kg, a
H=1,3.
(OVAKAV TIP ZADATKA E BITI NA KOLOKVIJUMU)
Y =m( AAo)
g eera
Y koliina eera ; m prinos kvasca [ g kvasca ]

REENJE:
Y1 = m (A1 A0) = m (Ao * H1 Ao * H0) = m (Ao * H Ao)
Y2 = m (A2 A1) = m (Ao * H2 Ao * H)

Yn = m * (An An-1)
Yn = m * (Ao * Hn Ao * Hn-1)

5. Izraunati koliko je potrebno dozirati eera svakog sata, ako

se propagacija void 12-asovnoj emi i ako se ukupno
proizvede 2000 kg kvasca tako da je asovni modul
razmnoavanja H=1,2 , a iskorienje iznosi 95 % kvasca sa 25
% suve materije, raunato na melasu sa 50 % polarizacije.
(OVAKAV TIP ZADATKA E SIGURNO BITI NA KOLOKVIJUMU)
REENJE:
t

A = Ao * H Ao =

A
Ht

2000 kg
1,212 h

= 224,31 kg

*Rauna se do t=11 h!
Y=

100
295

* (Ao * (Hn Hn-1))

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

m=0,5263

Yo= 0,5263 * ( Ao * ( H 1 ) ) = 23,6 kg

Y1 = 23,6 kg * 1,21-1 = 23,6 kg
Y2 = 23,6 kg * 1,22-1 = 28,32 kg
.
Y11 = 23,6 kg * 1,211-1 = 146,12 kg
*Moe u zadatku da se trai i ukupna koliina eera
YUK =

100
295

* (A - Ao) = 0,5263 * (2000 kg 224,3 kg) = 934,73 kg

Doziranje nutrienata u podlogu za proizvodnju kvasca

6. Analiza uzorka kvasca utvreno je da sadri 53,7 %

belanevina raunato na suvu materiju kvasca.
a. Koliko je potrebno obezbediti azota koji kvasac moe da
asimiluje u hranljivoj podlozi za dnevnu proizvodnju 2
tone instant suvog aktivnog kvasca sa vlagom od 4,5 %,
ako je empirijski utvreno da je u podlozi potrebno
obezbediti 7 % vie belanevina od teorijski potrebne
koliine?
b. Koliko je potrebno amonijum-sulfata sa 20 % azota za ovu
proizvodnju, ako se kvasac proizvodi iz melase sa 50 %
eera i 0,4 % azota koji se moe asimilovati i ako prinos
proizvodnje iznosi 50 % suvog instant kvasca na eer iz
melase?
REENJE:
a) Bel = 53,7 % SM = 0,537 SM (SM suva materija)
Dnevna kol = 2000 ISPK (ISPK instant suvi pekarski kvasac)
SM ISPK = 95,5 % = 0,955
( 100 % - 4,5 % )
6

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

Bel T = 2000 kg * 0,955 * 0,537 = 1025,67 kg

Bel R = 1025,67 kg * 1,07 = 1097,47 kg
(100 % + 7 %)/100
1097,47 kg
N=
176 kg
6,25

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

b) Potrebna koliina melase

2000 kg
G = 0,50,5 = 8000 kg
0,5 prinos
0,5 polarizacija melase (50%)
N = 8000 kg *

AS =

0,4 g azota
100 g melase

176 kg 32 kg
0,2

= 32 kg

= 720 kg (AS amonijum-sulfat)

7. Analizom uzorka SPK utvreno je da sadri 1,9 % fosfora na

suvu materiju.
a. Koliko je P2O5 potrebno obezbediti za proizvodnju 2000 kg
pekarskog kvasca sa 30,3 % suve materije, ako u
hranljivoj podlozi treba obezbediti viak fosfora od 30 %?
b. Koliko diamonijum-fosfata (DAF) sa 50 % fosfora treba
obezbediti za ovu proizvodnju, ako se kvasac dobija iz
melase sa 50 % eera i 0,03 % fosfora i ako je prinos
suve materije kvasca na eer iz melase 50 % ?
REENJE:
a) 2000 kg kvasca sa 30,3 % SM
Viak P od 30 %
P u kvascu = 1,9 % SM
P = 2000 kg * 0,303 * 0,019 * 1,3 = 15 kg
M (P) = 31 g/mol
M (P2O5) = 142 g/mol
M (P2O5) : M (P) = 2 : 1
142 g/mol : 2*31 g/mol = X : 15 kg
X = 34,38 kg
2000 kg
b) GMEL = 0,50,5 = 8000 kg melase
PMEL = 8000 kg *

0,03 g P
100 g melase

= 2,4 kg

Koliina P koja je potrebna iz DAF:

PDAF = 15 kg 2,4 kg = 12,6 kg
Koliina DAF koja je potrebna:
8

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

DAF =

12,6 kg
0,5

= 25,2 kg

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

8. Za pravilnu propagaciju kvasca, potrebno je obezbediti u

podlozi 50 kg K2O za proizvodnju 10 tona kvasca sa 20 % suve
materije. U kom odnosu se teorijski mogu meati melasa I
hidrol (ostatak pri proizvodnji glukoze iz skrobnih sirovina),
ako melasa sadri 50 % eera i 5,2 % K 2O, a hidrol sadri 67 %
eera (glukoze) i ne sadri K2O, pod uslovima da se sva
potrebna koliina K2O obezbedi dodatkom melase? Rangman
(prinos) proizvodnje je 40 % suve materije kvasca na eer iz
podloge.
REENJE:
10000 kg kvasca * 0,2 SM = 2000 kg SM kvasca
2000 kg 50 kg K2O
5,2 kg K2O : 100 kg melase = 50 kg K2O : X
X = 961,54 kg melase
eeri iz melase = 961,54 kg * 0,5 = 480,77 kg
Potrebna koliina eera:
40 kg SM kv : 100 kg eera = 2000 kg SM kv : X
X = 5000 kg eera
5000 kg 450,77 kg = 4519,23 kg eera koji treba da potie iz hidrola
4519 kg eera : X = 67 kg eera : 100 kg hidrola
X = 6745 kg hidrola
MELASA : HIDROL = 961 kg : 6745 kg
1:7

9. Kapacitet fabrike kvasca je 10 tona kvasca sa 25 % suve

materije. Analiza kvasca je sledea: 46 % belanevina i 1,7 %
fosfora (sve na suvu masu kvasca). Kvasac se proizvodi iz
melase koja sadri 0,5 % asimilovanog azota i P 2O5 koji se
asimiluje u koliini od 0,05 % raunato na melasu sa 50 %
polarizacije. Izraunati potrebnu koliinu melase polarizacije
10

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

47 %, amonijum-sulfata sa 20,5 % azota i diamonijum-sulfata

sa 20,5 % azota i 49 % fosfor-pentoksida.

REENJE:
10 t sa 25 % SM
Kvasac: belanevine = 46 %
P = 1,7 % na SM
Melasa: N = 0,5 %
P2O5 = 0,05 %
Polarizacija = 50 %
A (P) = 31 g/mol
M (P2O5) = 142 g/mol
% P u P2O5 = 44 %
10000 kg kvasca : X = 100 : 25
X = 25000 kg SM kv
P za 10 t kvasca
25000 kg : X = 100 : 1,7
X = 42,5 kg P
Belaevine za 10 t kvasca
25000 kg : X = 100 : 46
X = 1150 kg
N za 10 t kvasca
Belanevine
6,25

1150 kg
6,25

= 184 kg N

Prinos 10 t
11

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

Melasa polarizacije 47 %
100 kg melase : 50 kg eera = X : 47 kg
X = 106,4 kg melase
106,4 kg melase 47 % : 100 kg melase 50 % = X : 10000 kg melase 50 %
X = 10640 kg melase polarizacije 47 %

N
100 kg melase : 0,5 kg N = 10640 kg melase : X
X = 53,2 kg N

P2O5
100 kg melase : 0,05 kg = 10640 kg melase : X
X = 5,32 kg P2O5

P = 5,32 kg * 0,44 = 2,34 kg P

N
P

POTREBN
O

IZ
MELASE

184
42,5

53,2
2,34

KOLIKO
(potrebno
- melasa)
130,8
40,16

DAP

AS

38,2
186,3

94,6
/

40,16 : X = 490 * 0,44 : 100

X (P) = 186,3 kg

186,3 : X = 100 : 20,5

X = 38,2 kg N iz DAP

12

Raunske vebe iz Tehnologije pekarskog kvasca

92,6 : X = 20,5 : 100

X = 451 kg AS

13