M.S.Milojevic - Obredne Pesme PDF

PESME I OBIAI
UKUPNOG NARODA
SRBSKOG
PRVA KNjIGA.
OBREDNE PESME.
SKUPIO I IZDAO
M. S. MILOJEVI.
U BEOGRADU
U D R A V N O J T A M P A R I J I.
1869.
Cena je 5 cv. a za one koji se upisae, a ne platie 4 cvanc. komad.
GDE JE TA.
strana.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
Ivan-danske pesme i obiaji poinju

Petrov-danske
Ognjene Marije
Sv. Ilije
Meu-Dnevice
Prelske i selske
Sv. Dimitrije
Varike i Savike
Tucin-danske, badnjeg dana i boine
Malog boia ili nove god.
Bogojavljenja i sv. Jovana
Mesojeske
Kolanje ili bukara
Ljuljaske
Lazarike
Cveti i Blagovesti
Usvrnje
Ruialske ili Druialske
urev-danske
Sv. Jeremije ili majske
Spasov-danske
Svete Trojice ili Kraljike
Vidov-danske
Leunske ili porodiljske
Smrt i Zapevanja
Kolske ili Orske
Mobske
Ovarske ili Gavalske
Putnike i Kopaonike
Napomena: Raspored stihova sam ostavio isti kao to je u knjizi,
bez obzira na povremenu nepreglednost.
PREDGOVOR.
Ovde vam je prva sveska naih pesama i obiaja, vie kao program kako u budue da se kupe
pesme i obiai narodni; no kao sbornik ove umotvorine narodne. to smo ovako pohitali da napeatamo,
ovaj tako rei program imali smo tisuama uzroka. Ponajglavniji je taj, to nismo mogli svima uiteljima
u Star. Srbiji i drugim mestima, kao i ostalim dobrim rodoljubima, podpune programe sa objasnenjama
2
napisati. Od preko 800 naih programa poslanih u razne krajeve samo su jih ova gospoda skupljai
razumeli i hteli po njima raditi, koji e se u ovoj knjizi spominjati. Tekoa je u skupljanju narodnih
umotvorina tako velika da je teko savladati je. Evo rei iz mlogih pisama iz Star. Srb. i drugih krajeva
srpskih:
Da znate kako je ovde narod divlji, nebi nas ni molili da vam skupljamo obiaje i pesme
narodne, kojih ima vie, no u dan kneevini Bosni i Ercegovini. Radi primera da Vam navedem
samo ovaj jedan sluaj: da je popa N. N. u Priz. nahiji i u Tetovskoj istukao svoju popadiju, to
je se stidila da mu koju pesmu, kao svom muu, kae. To je bilo i sa sestrama i braom popinom,
kao i sa snajama i kerima, dok mu nije najmlaa snaha, posle nekoliko tapova kroz pla kazala
ovo nekoliko pesama to Vam aljem. Sad sudite kako je nama koji vatamo po koju staru baku,
da nam koju pesmu kae. Ovde narod neda ni pogdedati na enskinje, a kamo li da se s njim
razgovara, da ga pita to, a da ti jo pesmu kae, to ti je ovde najvea pogantina i t. d."
Ovakvih pisama sa sviju krajeva dobijali smo pokraj ono malo pesama. Iz sviju tamonji krajeva
evo ta nam piu: Obiaja pesama, starina i t. d. ovuda vam ima neizbrojnih. Negledajui na petora i
estoroguba robstva kako od Turaka Osmanlija, svojih poturenih spahija, kipa od skorog doba
erkeza i Tatara; no i od bugarskih propagandista, uitelja i drugih, od grkih fanariota i t. d. opet je
ovde i u ovim krajevima narod sauvao prvobitne svoje obiaje i pesme. Svakog minuta od roenja pa
dok po smrti sasvim nezaborave oveka, poto proe gotovo ceo vek, reko svakog minuta i sekunda u
celom oveijem ivotu, sve su druge pesme, drugi glasovi u ovim drugi, obiaja it.d. da jih je teko
uloviti a kamo li opisati. Eto viditi da vai programi nisu ni izdaleka podpuni. No da ostavimo to na
stranu, tuga nas obuzima to nemoemo da nakupimo bar u milionitnu esticu ove divne narodne starine
makar i po vaem programu." Eto kakva su nam izvea s pesmama dolazila iz Stare Srbije, Albanije,
Maedonije i t. d. No to jo nije ni udo spram naeg uda ovde u kneevini. I ovde, kao i u svima
krajevima srpskim, jo se i kojekako mogu kupiti junake pesme od pevaca koji jih uz gusle pevaju. Ovi
se istina dugo nutkaju pred onim koji bi hteo da pie. Svako zna, da ovakvi pevci i me svoim
drugovima moraju po po asa da se nutkaju da samo uza, ponu pa kad zaponu oni opet prestaju i t. d.,
da oveka mora muka uvatiti, dok samo jednu ovakvu pesmu prepie.
to se tie enskih naih pesama, evo primera radi naveu samo jedan sluaj koji je se sa mnom
dogodio 1867 god. kad sam po Srbiji putovao: U selu Tubraviu okr. Valjevsvog, zamolim domaina, da
rekne svojoj eljadi da mi koju pesmu kae. Sa mnom su bila jo 4. potena oveka iz tog sela i dva koja
su me pratila onako volje radi. Navaljivanjem nekoliko od ovih iskreno elei da prepiem koju pesmu,
poto sam se sav tako rei razplinio u lepim izrazima i u ocenjivanju narodnih pesama, pozove domain
svoju domaicu i kad ova u za ta je zove, posle nekoliko lepi rei savi ipke, pa ode zastidivi nas sve.
Po navaljivanju mog pratioca Jove Biranina iz Suvodanja, koji je bio marveni trgovac i upravo od
prilike ono to se zove svetski ovek u punom s mislu, izmenjae se i snaje i sve, ama ni jedna ni reice.
Naposledku ki domainova poe jednu da kazuje i to za tim Jovom, ali kad doe re do. "Momak voli
devojvu" ta dalje NI mai. Domainu se ve dodija pa nama svima: Sedite mi gosti na svom potenju, a
kome trebaju pesme neka ide na etve, na kopanje, na sabore, na slave it. d. pa nek tamo prepisuje kad
pevaju" Ostali rekoe, tako je." Pa je to i za mene i mog Jovu Biranina moralo biti, Tako!"
Posle nekoliko dana doli smo toga Biranina kui u Suvodanju gde nam je njegova sestra Stane
kazala preko 130 pesama. Ovome udu nisam se mogao nauditi, sve dotle, dok nisam doznao: da je
pomenuti Jova pre mog dolazka i prepisivanja pesama iztukao nekoliko puta svoju domaicu i sestru, pa
se ak i s majkom podaveljao ..... i negledajui na sve to to mu svi ukuani znadu tisuama pesama
samo je sestra Stane ono nekoliko kazala. No i ona je svud preskakala sve rei koje se odnose na to da
ko koga vole i t. d. Za ova uda mi smo odavna znali pa smo s toga i svima pisali: da samo od starih
baba prepisuju; no kako i ove kazuju vidi pesmu: "Zaspalo je Vaskresenje na kriocu Vavedenja." Ovo
navedosmo samo zato, da bi se u budue upravljali po tome skupioci narodnih umotvorina, kojih ima
neizbrojnih tisua miliona, samo jih valja kupiti neprestano. Do sadanji sbornicima narodnih pesama i
obiaja samo je namiljena stazica kroz neprogledne planine ume i dubrave; no jo nije ni preseena ni
3
nainjena, a kamoli da je sva ta mloina planina uma i dubrava obraena. Radimo na naim narodnim
stvarima, koje imaju neiscrpime izvore, pa e nam potomstvo blagosiljati nae muke!
to se tie ove prve nae sveske moemo slobodno rei, a tako zahtevamo i u budue da se
radi i kupi narodna umotvorina da je: ova skupljana i prepisivana onako kako su usta je kazivaoca i
pevaa izgovarala. Da je podpuno verna u svemu kako govoru tako i pojedinim reima i izrazima, pa i
udarenjama, koja na veliku alost, kao i napeve, nemogosmo sa skupoe napeatati. One pesme koje
smo mi sami prepisivali, prepisivali smo jih prvo kad se pevaju, pa posle onako govorom i razliku u
izgovaranju pojedinih rei i slogova kad se pevaju i onako govorom izkazuju, strogo biljeili. Tako su
isto i nai skupioci inili, kao to nam piu.
Nezgoda je bila u naim programima slatim skupljaima, kao i u tome to po ovom nainu do
sada nije bilo kupljeno i peatano, to smo dobijali iz mlogo krajeva skoro jedne i iste pesme ne samo u
motivima; nego i u samim reima. Koje s toga, a koje i zbog dosta loih pesama, mi smo od 2000 ovih
za dve nae sveske samo do 800 uzeli a ostalo utamanili. Jo jedna nam je alost.
to nam mloge pesme nedooe, i ako skupljai pisahu nekoliko puta da su nam poslane i ako
smo se mi o tome podpuno i uverili da je tako. Bilo je, i, ima mlogo srbodera koji narodnje stvari svuda
i na svakom mestu utamanjuju kao to ine u Maedoniji i drugim mestima sa slovima i tako dalje.
Ovako ine jedni, kao to je sluaj s Ljubenom Karavelovim, koji je sbornik pesama skupljen meu
Pomacima ili poturicama u Maedoniji i Trakiji, samo s toga spalio, to su na jeziku srpskom, a ne
bugarskim. Osim ovog uvaeni su i utamanjeni mlogi sbornici poslani nam iz raznih krajeva Stare
Srbije, kao iz Tetovske nahije, iz akovike, iz Vranjske, Ljeskovake, Giljanske i jo mlogih drugih.
No hvala Bogu kad je i ovoliko dolo. Za sada samo ovoliko to se ove sveske tie, a u drugoj
opisa emo, koliko moemo, ne samo narod na i mesta u kojima ivi; no emo i etnografsku kartu
drugoj svesci priloiti, u kojoj emo i granice nareijama srpskim, ako bude mogue, naznaiti. Jedina
nam je molba svima naim rodoljubima: da pesme sada kupe po ovoj svesci, da dopunjuju to u njoj
nema, a to ima no drugije gde, da tu razliku takoe opiu. Osim ovog da kupe onako isto samo od
starih ljudi i ena kako smo kazali, to se ovih obrednih pesama tie, kao to su u ovoj i to e biti i u
drugoj svesci. Junake takoe, po treoj naoj svesci koja e odma po drugoj izai koe, neka se kupe.
Ove mogu kupiti i po sbornicima neumrlog naeg Vuka Karadia i ostalih muenika za narodnost nau.
Rei i izraze osobite valja da se zapisuju svuda. Svaka pesma da se kae kao i obiaj odakle je,
od kog je prepisana. Ako se u ovome spominje mesnost kakva, onda valja i ovu opisati, kao i uzroke
zato se ta mesnost tako, a ne drugije uzima u narodu. Mi nikad nismo tih misli da je ovaj program u
ovoj svesci podpun u ovolikom shvatu koliko shvaa, i s toga opet povtoravamo, da treba kupiti pesme i
obiaje ovako: Valja poeti od kog praznika, sveca, sveanika, teatnika it.d. pa opisavi ovaj i njegove
pisme tako svaki dan od ovog poinjui dalje u godini dana opisivati i pesme njihove prepisivati. Za celu
tu god. ne treba izputati iz vida najmanju neznatnost, koja nam se ini da je takva, ali u stvari nije.
Svaku reicu valja tako rei kljetima izvlaiti iz usta izkazivaevih; jer esto jedna jedina reica kadra
je uiniti ogroman skok u svemu kod znalaca stvari, kao to e se to viditi iz naeg renika kad ga
napeatamo.
to se pak oveka tie njega valja propratiti od roenja, pa do posle smrti, dokle ga ve sasvim
nestane i dok neizezne iz svesti sviju nekada okruavajui ga potonjih kolena. Sve njegove radnje,
misli, ubeenja, pravce, namere, poglede na stvari i ostalo valja strogo i razlikovati jedno od drugog i
opisivati. Ovo su ogromne stvari; no to god su ogromnije i vee tim je vea slava onima koji se staraju
da ovakve narodne stvari nepropadnu, da se neutamane, a s njima i narod. Jer narod bez narodnosti nije
nita drugo do blato izkog se moe praviti najfinije posue, kao i poslednje ubre. On u takvom stanju
zavisi ne od volje svoje; no od proizvoda tuih.
Kao god to valja opisivati oveka i njegove sve strane, tako isto valja opisivati i sva odela
njegova. Mi u kneevini u Bosni i u Srbo-Hrvatskim zemljama u Austriji, zbog neprestanih ratova
Austrijanaca sa Osmanlijama, izgubili smo nae narodne odelo; te tako u mesto naih dolama, urdija.
beva, akira, izama, kalpaka i t.d. sada odamo, kao divljaci u Polineziji, gotovo nagi goli. Velim nagi
goli; jer opanak nikad nije obua, no samo podloga ove, koulja gae i t.d. nije odelo no neto sasvim
drugo, a ves nije nita drugo do karikatura evropske i hrianske civilizacije, izsmevanje ove i nagrda
4
naih divnih i valjanih nekadanjih kalpaka. Osim ovog alost nas obuzima kad ujemo da se i u Star.
Srbiji narodna nonja, njene bele i crveno-rujne, a negde i plavkaste dolame, zamenjuju nakaradama od
akira i t.d.
Na koliko smo svesni svoje narodnosti i starine pokazuju poslane stvari na moskovsku izlobu i
izbor ovih, a tako isto i naih narodnih vojnika odelo. Nesrea je to velika, kad bar ovde i u ovom
sluaju neemo da zavedemo nau divnu i u svavom pogledu valjanu praktinu staru nonju. Kako se
ove oprostismo od tog doba postali smo skup muenika i bolesnika u celoj zemlji. Dakle sabirajmo sve
to to je narodno i to je svojina srpska i uvodimo ovo u ivot, ako neelimo da izeznemo s lica ove
zemlje. Mi molimo i preklinjemo jo jednom nae uitelje, svetenike i sve rodoljube: da se svojski
zauzmu za ove stvari, koje nam mogu tek otvoriti oi i upoznati nas. Samo ove bi e kadre da nas sblie
i upoznaju, te da jednom vidimo: da smo jedna i ista braa na jadranskom na belom i crnom moru, na
Dunavu kao i na Marici, na ar-Planini, kao i ograncima Alpa i t.d.
To to moe da uini narodna umotvorina i narodno poznanstvo i sblienje jednog i istog naroda
srpskog, nesreom i dumanima omraenog i razdeljenog, ni su u stanju uiniti ni puke ni topovi ni sve
paklene bombe i sve ljudske spletke i intrige. A mi e mo jih fotografisati i tako sauvati bar na hartiji,
kad nije sree da su na nama Ovo je moja iskrena molba svima rodoljubima srpske ili jugoslavenske
zajednice; pa, ako to sami nee da peataju, neka alju nama, mi emo to uiniti. Tako isto i narodna
odela i ostale starine, neka nam se ma, i u dronjcima alju.
Priznajemo: da u ovoj svesci ima sijaset boiji pogreaka; no drugije nije moglo ni biti kod
ogromne navale u dr. peatnji a kod njenog malog mesta u koje je smetena. Neka itaoci sami poprave
ove, a u drugoj i treoj svesci stara emo se da jih bude to manje.
Blagodarnost je naa najvea onim rodoljubima koji nas pomogoe u ovom delu, kao i g.
Rajieviu glavnom faktoru, koi se postara: da ovo delo pokraj ogromnog i nagomilanog posla ugleda
sada boiji beli svet. Najvea je blagodarnost jednoj linosti koju emo vremenom imenovati i javno joj
blagodariti, to nas novano pomoe da ovo delo izdamo. Slava i hvala tom plemenitom muu.!
I.
IVAN-DANSKE PESME.
1
Ivano divan devojko!
Preni se gore na divan
Na divan visok previsok,
Pogledaj dole Strumnicu
I pole dugo strumniko
To dugo pole iroko.
Da to rodi u pole,
Strumniko pole iroko
iroko pole i dugo.
Golemo zlo se tam rodi
V njem se rodi udo golemo;
Sonce mi se zastavilo
Stredi nebo, stredi zemla.
Da gledi veliko udo.
Veliko udo neuveno:
Sestra brata prodavala
Za crvilo i belilo
Za areno ogledalo.
Prodaje go neali go.
Toa sonce zastanalo,

I nemoe da mi pojde.
2.
Sonce mi zastanalo
Sonce mi se zagledalo.
Na stred nebo na stred plavo,
Na stred zemla na stred sinja.
Da gledalo velji udo,
Veli udo i velika alost;
Kostandin se odelio
Ot staroga tatka svoga.
I ot tatka i od majka
I od svoje devet sestri.
A ta mu na dal pade,
Na dal pade ot delidba,
Ot delidba udnovata?
Mu pade jeden hvat,
Jeden hvat mesto pusto.
I mu pade od delidba
5
Devet sani belo platno

Jeden toni paleevo.
Devet oki rujno vino
I tri oki ta rakija,
Jeden kravaj olta voska
I krstata ta grmova.
Toa sonce zastanalo
I nemoglo dale poji
Dok ne skokni tri pota mi.
Ot Ilinke Vezenovi
3.
Ivanjsko, ivanjsko, cvee rujno!
Cvee rujno petranjsko.
Petranjsko cvee plavetno.
Ivan ga bere te bere,
Petar ga plete te plete.
Kupal ga Koledu daje,
Koledu bratu svojemu.
Daje ga majki Kupala
Kupala majki ivboi:
Ivanova stara majko!
Je li Ivan doma?
Odgovori stara majka:
"Otio je na oranje
Jo na Vidov-dan,
Pa je reko kui doi
Ba na Petrov-dan,
I doneti kitu zlata
Rodne penice
Te penice, te belice
Tog leba bela"1)
4.
Oj travice sitnice!
to si tako siana?
Sve si polje prekrila
Samo malo ostalo.
Na njem rasti bour cvet
I kraj njega ruica.
Bour rui govorio:
"Oj ruice rumena!
Ja sam lepi od tebe
Jo da mi je tvoj miris
Jo bi lepi ja bio.
Vio bi se previo
Ka no svila predena
Oko zlatna vretena,
Al' govori bela rua:
Oj boure mio cvete!
Da je meni diko moja
Tvoje rujno rumenilo
Svo bi cvee premamila
Po najvie mog boura

Mog boura rumenoga.
5.
Ivanjsko cvee Petranjsko,
Ivanjsko cvee rujano,
Pretranjsko cvee plavetno!
Daje ga bratu do sebe
Svom mlaem bratu Koledu.
Dajui brata moljae:
Aj mio brate Koledo!
Evo ti cvetak moj dajem
uvaj ga divni Koledo.
uvaj ga pa ga sauvaj
Do moga udna reenja
Do tvoga strana umrenja
Umrenja brata Koleda
Starijeg brata Boia,
Sinova starog Svaroga."
Petar mi cvetak primae,
Petar mi vence vijae
Pa veli bratu Kupalu:
Oj mio brate Kupalo.
Stariji brate Ivane,
Primam ti cvetak i ivot
Do moga stranog umrenja
I naeg brata reena
Roenja mladog Boia
Sina nam starog Svaroga2)
6.
Ivanjsko cvea Petranjsko,
Petranjsko cvee Koledsko!
Ivanjsko cvee kupalsko!
Kupal ga bere te bere
Koled ga daje te daje,
Koled ga nee te nee.
Ivanjsko cvee petranjsko!
6
Petar ga plete te plete,

Majci ga mee na krilo,
A majci svojoj Svarozi.
Svaroga s krila na zemlju
Ni moje cvee ni Petar."
Majci ga mee na krilo,
A majci staroj Svarogi.
Svaroga s krila u kuu:
"I moje cvee i Ivan
I moje cvee i Ivan."
(Iz valjevske nahije.
7.
Ivanjsko cvee petranjsko,
Pretranjsko cvee Ivanjsko!
Ivan ga bere te bere.
Da je ga majci na krilo,
A svojoj majci Svarogi,
A majka s krila na zemlju.
Ivansko cvee petranjsko,
Koledsko cvee kupalsko!
Ivansko cvee kupalsko
Kupalo ga bere te bere,
Daje ga majci na krilo
A svojoj majci Svarogi.
A majka s krila u kuu.
Ivanjsko cvee kupalsko,
Petranjsko cvee koledsko!
Koled ga plete te plete
Daje ga svome babajku,
Babajku starom Svarogu,
Babajko cvee ne prima.
Ni moje cvee ni Koled."
Ivanjske cvee petrovsko!
Ivan ga daje svom ocu
Svom ocu starom Svarogu,
A otac s krila u kuu.
Ivansko cvee petrovsko!
Mee ga stricu na krilo
A svome stricu Radgostu,
A stric ga s krila u kuu,
Ivanjsko cvee rujano,
Petranjsko cvee plavetno!

Daje ga bratu svom Petru,
Mee ga strini na krilo,
A strini svojoj Prpri
A strina s krila u kuu.
Ivanjsko cvee petrovsko,
Petrovsko cvee ivanjsko!
Daje ga bratu mlaemu.
A Petru bratu Koledu.
Daje ga dadnom Dabogu,
A dabog baca na kuu.
Petar ga ilete te plete,
Daje ga voju Perunu,
A Perun s krila na kuu:
"Ni moje cvee ni Koled
Ni moje cvee ni Kupal"
Petranjsko cvee ivanjsko!
Da je ga tovnom Veleu,
A Vele s krila na tore,
"Ni moje cvee ni Ivan,"
"Ni moje cvee ni Peter.
Vee je cvee torova,"
Ivansko cvee petrovsko,
Daje ga silnom Davoru,
A Davor s krila na kuu:
"Ni moje cvee ni Ivan,
Ni moje cvee ni Petar.
Da je ga velju Jarilu
Jarilo s krila na kuu;
Ni moje cvee ni Ivan,
Ni moje cvee ni Petar"
7

Da je ga silnu Pravidu,
Pravida s krila na vee.
Ni moje cvee ni Ivan
Ivanjsko cvee petrovsko.
Petar ga plete te plete
Da je ga tome Porevi,
Poreva s krila na kuu:
Ivan ga bere te bore.
Da je ga svjetlu Svevidu.
Svetovid s krila na kuu;
Da je ga silnu Triglavu,
Triglavu svetoj trojici.
Trojica s krila na kuu,
Kuno je cvee ne moje"
Da je ga Ljelju na krilo,
A Ljelje s krila na ljude:
Ljudsko je cvee i Petar"
Mee ga Ljelji na krilo,
A Ljelja s krila na ene;
enino cvee i Petar."
Ivanjsko cvee petranjsko ,
Da je ga mladom Poljelju
Poljelje s krila na momke:
Ni moje cvee ni Petar"
Momako cvee i Ivan"

Petrovsko cvee ivanjsko,
Ivan ga bere te bere
Mee ga Poljelj na krilo
Poljelja s krila na cure:
"Ni moje cvee ni Ivan
Curinsko cvee i Petar."
Ivansko cvee petranjsko,
Mee ga ivi na krilo,
ivboa s krila u kuu;
"Ni moje cvee ni Ivan
Kupalsko cvee i Petar
Petar ga plete te plete:
Mee ga Ladi na krilo,
A Lada s krila vdovima:
Udovsko cvee i Petar.
Ivansko cvee rujano,
Rujano cvee kupalsko,
Petranjsko cvee plavetno.
Plavetno cvee Koljedsko,
Koljedsko cvee kupalsko!
Kupal ga bere te bere
Svom bratu mlaem govori:
Moj brate mladi Koledo!
Evo ti cvetak obilja!
Pleti ga brale pleti ga,
uvaj ga brale uvaj ga.
Do moga smrtna umrenja,
Do tvoga udna roenja
I do tvog stranog umrenja.
Sauvaj brate mlaani!
Nae mu bratu najmlaem
Boiu sinu Svaroga."
Braca mu koled govori:
Moj brate stariji Kupalo!
Izpleu venac obilja
to mi ga daje brale moj.
Ispleu brale sauvat,
Do moga stranog umrenja
Do naeg brata roenja
Boia brata najmlaeg
8
Naega starog babajka

Babajka silnog Svaroga
I majke stare Svaroge: 3)
8.
Ja posadi vinograd.
Oj Kupala moj Kupalo
Oj Ivane moj Koledo!
Koledo Kupalo obilni.
Drago moje ljubime ljubi me:
Na Spasov.dan posijala
Na Videv dan odlazila.
Moj vinograd poniknuo,
Moj vinograd izterao.
Ja neodo do dva dana,
A kad odo trei dan
Moj vinograd izlistao
I lozicu odpustio.
Pod lozicom posteljica

Na postelji aiica
U aici bour cvetak
Bour cvetak crvenije.
Pred bourom ruiica
Bour rui govorio!
Oj ruice rumena
Bela lica rumena!
Ja sam lepi od tebe"
Al' mu rua govori:
Al' ti nema miris moj
Moj je miris poljeljin
Poljeljine duice.
Al' govori bour mlad:
Jo da mi je miris tvoj
Vio bi se previo;
Kano svila predena
Oko zlatna vretena."
Tako se pripevi posle svake vrste povtoravaju.

9.
Ivanjica lan sejala.
Ivanjica koledica
Mila snaha tog Kupala.
Lan sejala i obrala.
Na Spasov dan posijala
Na Vidov dan vidila ga
Na vidov dan i obrala.
I obrala i topila.
I topila potopila.
Osuila oupala,
Na ivanjsku krasnu veer.
Grebenala i kuvala.
Oprela ga i snovala.
Osnovala i navila,
I uvela u te nite,
I otkala na razboja,
Izatkala ga izbelila
Na ivanjske te veeri,
Skroila ga i saila
Na ivanjske te veeri.
I obukla na Ivana
Na Ivana mlada bora
Mlada bora Koled bora
Mila sina Kupalova,
A Kupala umrloga,
Obilija mila bora.
Pa je nosi do Badnjaka
I Boia Svaroia
Tog boia mlada bora
Svaroia mila sina.
Ivanjica paunica!
Vencima se nakitila.
Od ivanjska rujna cveta
I petranjska plavetnoga
U kolu je podskakala.
Preko vatre preskakala
Suhe lile pripalila
Da nam stoka bude zdrava
Ta goveda i te ovce
Ti jarii i jaganjci.
Doratasti velji konji
to no nose te junake
Mile borce Triglav bora
Triglav bora te Troice
Vinjeg boga Stvoritelja
Jakog ive ruitelja
I Branjanja Branitelja.
10.
Ivanjsko cvee pretranjsko!
Daje ga bratu Ivanu.
Iva ga Petru vraae.
Petar ga daje u kuu
9
U kui zravlje obilje.

Svakome dobro veliko,
A kui dobro najvee.
Sve su ove pesme od Perse Petrovia.

1
) Ovu pevaju u Sremu, Bakoj, Banatu, Slavoniji i Dalmaciji, momci i devojke kad barjake nose. Nose
po tri barjaka od crveno-rujne, plave i bele boje. Najvei, nose po sredi pa onda jedan napred, a drugi
ostrag. Kad se iz livada vraaju, uvee Ivan-dana, metnu barjake i vence na crkvu pa sutra-dan rano svaki
svoj uzme i nosi kui. Idui ovako sa barjacima i vencima pevaju neprestano do crkava i domova.
2
) Ove su prepisane od Perse Petrovia iz Srema. U njima kao da je vie pesama sastavljeno u jednu.
3
) Ovu sam celu pesmu prepisao od baba Stojne uria iz prizrenske nahije, ama sam je, no nepotpunu
bio prepisao 1867 god. u Ljenici okr. podr kad sam raskopavao crkvinu Miloa Obilia.
Kad ispletu venac igraju i devojke i pevaju.

11.
Ajte kolo da igramo
Kolo Kupala,
mladog Koleda!
Ko za kolo aj u kolo
Kolo Kupala
Mladog Koleda.
Ko se vatre naigrao
Vatre istee
Vode mijee?
Ko se vodom omivao
Vodom studenom
Ladnom izvornom?
Ajd u kolo kolo za njeg
Kolo Kupala,
Mladog Koleda.
U kolu je svako dobro,
Velj' obilje
Mlogo plodova.
Dosta smoka svakojaka
Smoka varena
Mleka sirenja.
Svakom dajte to je ije
Menika moje,
Blago najvee,
Meni drago i obilje
Plode velike
Sirce sirene
Od Davida Popovia,iz Vuitrna u Staroj Srbiji.
Ivan-dan je kod Srba, u svima krajevima, vrlo veliki i znatan svetac. Govore svuda u svima
krajevima sbrskim, da na njega mora triputa da stane sunce, pa tek posle jakog potresa i igranja da poe
dalje. U nekim krajevima srbskim, kao u Kosovu u Staroj Srbiji i oko Kaanika, dre kresove
vinogradske pre i posle tri dana Ivandana, a u drugim opet krajevima dre i tada i o sv. Iliji, no ovi se
zovu postavski, jer se tada nita prteno nepere i nebeli. U svima krajevima srbskim praznuje se taj
Ivandan gotovo svuda jednako. Razlike ima, no ona je tako neznatna da je ne treba ni napominjati.
Svuda idu devojke u vee Ivan-dna, a taj je 24. Juni, po livadama te beru ivanjsko tako zvano cvee.
Dokle ga god beru pevaju neprestano gornje pesme. Kad sabere, ve svaka dosta tog ivanjskog cvea,
onda snesu na jedno mesto i kad to ine pevaju!
12.
Mi snesosmo lepo cvee
Ivanjsko. Petranjsko.
Mi snesosmo divno cvee
Kupalsko Koledsko.
Daj nam dragi bore

Kupalo Koledo!
Svako dobro i obilje
Golemo veliko.
10
U Ivanjsko cvee meu i petrovsko cvee. Prvo je uto, a drugo plavo. Govore da je prvo nekada
bilo rumeno, pa kako ljudi slabije praznuju Ivana tako ono sve postaje blee i blee, dok nedoe vreme
da se sasvim izgubi. Kad saberu i snesu cvee na jedno mesto, onda odigraju tri puta igru Kupalsku i
Koledsku ili Ivanjsku i Petranjsku, pevajui neprestano gornje pesme idui s desna na levo. Osim ovih
ima jo pesama, od kojih smo docnije dobili iz stare Srbije od kaanike Crne Gore ovu:
13.
Vatajte se bele ruke
Bele i ile.
Vatajte se nesteite,
Bilje obilje.
Nesteite nedrite,
Divna Kupala.
I njegova mlaeg brata
Bori Koleda.
Da igramo i pevamo.
Zato imamo.
Mlogo bilje zasejano,
Svako varenje.
Sve je nama ponicalo,
Na taj Vidov-dan.
Sve prispelo i klasalo,
Na taj Vidov-dan
Sve uzrelo i obrano,
Na taj Petrov-dan.
Poto tako odigraju oko tih gromilica nabranog cvea, onda negde sednu, a negde stajekij
izpletu vence. Venci se pletu za sve zgrade, torove, vrata, vratnice, njive, livade, pa ni krst u selu gde ga
ima ili bar za drvo kakvo na razkru sela. U sve se vence, koji e biti na zgradama i torovima, samo ne
na one koji e biti na krstu ili drvetu pomenutom i livadama, umeu glavicu belog luka, koji uva od
vetica i drugih ravih tvorenja dom i sve na emu je venac. Ovaj je luk odve lekovit. Njime se vele
treba mazati u nekrtene dane od zlih duhova i vetica i t. d. Osim ovoga njime baju, razgnjeivij ga
petom leve noge, poto se bajalica stavij petom leve noge na njega , obrne triput s leva na desno, a
negde i devet puta. Ima na nekim mestima, kao to je to u Gilanu i drugim pri renim mestima, obiaja,
da od ivanjskog i petraeskog cvea prave lutku. Ovoj meu venac na glavu pa je putaju niz reku da
plovi. Ovako ine i oko Drina jednog i drugog i oko Bojane, pa i oko gornje Drine nae u kneevini
dananjoj. Kad putaju tu lutkicu koju zovu negde Murenom, Moranom, a negde i ojolem, pevaju
ovako :
14.
Oj ti naa Mureno
Oj ti na mili ojole!
Plovi plovi niz vodu
Tamo dalje u more.
Kada bude u more
Ono crno veliko.
Kai kai Mureno
Kai kai ojole!
Plivam plivam mladena,
Plivam plivam mladena
Iz te zemle daleke
Gde no biva Kupalo
I sa njime Koledo
Oba brata jednaka.
Svako dobro davali
Ponajvie varenja
Svakog smoka bijela.

Mene gone devojke
to nemaju momadi
Silni velji drugova.
to nerodi ta zemlja
Mukim plodom porodom.
Ve udi me ti more
Polji tamo te vojne
Silnog cara Duana
to jih vodi za more.
Deve momke elile
Car jim momke nedovo,
Ve odveo na vojnu.
Ako momke nedadne
Sve e deve pomreti
Vinju bogu aliti.
11
Od Savke Jovanovia iz Skadra.
Poto sve to svre i svaka svoje vence uzme, onda s vencima odigraju jo jedno kolo, izljube se
kroz vence, pevajuij razne pesme ivanjske i tada odu svaka svojoj kui. Za svo vreme ove radnje nn
jedno muko nesme biti, pa ma i najmanje. Po varoima, ne samo da vode sestre svoju malu brau, nego
idu i bezposleni mladii, kao aci i t.d. Kad donesu vence kui, poto su ostavile onaj na krst ili drvo na
sred sela na raskru, ili gde crkva ima i na ovu, onda svruju neke obrede kojih se neopominjem, a niko
mi neznade kazati. Kad je i ovo svreno, tu je ve odavna mrak pokrio zemlju, bacaju vence i nametaju
gde je koji i zato odreen. U mlogi je mesta obiaj da vence meu na zgradi i ostali mesta pred zoru.
Kad je to svreno, odponu se skoro svuda paliti lile. Lile su dvojake i to enske i muke. enske za
sebe, a muki za sebe pale lile, neke se i sastave, a neke opet pale kao to smo rekli odvojeno.
Lila, je kora trenjeva, vinjeva ili od leze, koja se poinje derati od ureva-dne, pa se sve sui
do Ivana-dne. Negde pale lile jo i u oi Vidova-dne, skora mahom svuda, osim uvee Ivana-dne i uvee
sv. Ilije, koje su drugije. S toga to su lile od tih drveta, ljudi strano gone guljae i ako je svima milo,
da se pale lile. U Srbiji i u ovoj narodnoj osobini, kao i u ostalim, vlasti policijske strano gone lildije,
apse zatvaratu biju i t.d. tobo da se nedogodi kakva nesrea. Koliko je ovaj obiaj mio narodu vidi se iz
toga, to esto stari ljudi neale najlepe i najbolje svoje trenje vinje i loze, pa sami nagule svojim
mlaim lila, metnu u procep drenov i sue. Dockan uvee Ivana-dne ponu se paliti lile. Prvo se zapale
na raskru, gde preskau preko vatre i mukinje i enskinje. Negde samo enskinje, a negde i mukinje
imadu vence na glavama. Posle se pale i obnose oko torova, kud enskinje neide, nego samo mukinje.
Posle ovog idu oko svog sela, kud ne ide enskinje, nego ono obnosi lile upaljene oko zgrada,
kua i t.d. Istina biva esto, da se ko preskaui spotakne i padne preko vatre, koja je od skoro izgorelih
lila napravljena. Biva istina i to, da se momad i pobiju lilama zapaljenim, najpre kao iz ale a posle
pree i u zbilju. enskinje bee skoro svuda od mukinja sa svojim lilama zapaljenim, jer ovi nesamo od
njih nego i jedan od drugog otimaju lile. U koga je najvea i ija najbole gori lila, taj je to vee car pa
ma on bio i puica kakva. Tako isto ko najbolje i najvie preskae vatru taj je kralj i car, a ensko carica
i kraljica, i ta e se te godine najpre udati, a muko oeniti. Uzima se za dobro delo da se opletu venci i
za one kue koje nemaju devojaka i da se istima daju. Takvu curu koja to ini dare vunom voem
pletivom i t. d. enskinje iz te kue, a domain hoe i novcem, pa i prasetom ili jagnjetom.
Gde je bregovito poto je momad obila svo selo i sve, tada ve dogoravajue lile iznose na
najvii breg, meu jih tamo, a esto i drva nabacaju pa tu celu no preskae preko te vatre i igraju, kolo i
igre oko nje. Kad preskau namenjuju ne samo za roake, poznanike n prijatelje, nego ta vie i za
mrtve. Divno je i udnovato pogledatn u lilske noi i njene lildije. Divno tajanstveno i isto
boanstveno nadzemno oseanje obuzima oveka kad vidi u prekrasne Ivanjske, Petranjske i Ilinjske, a
esto i Vidovdanjske noi, kako se veseli mlade, igra s lilama i preskae ih, sa vencima i bez ovih.
Neopisana je milina i neproniknuta udnovatost viditi device prekrasne, sa vencima na glavama i u
sveanom stojeim odelu, kako igraju oko lilskih vatri, ove preskau pevaju, ale se i vesele.
No sva ova veselja i igre sadravaju u sebi neto boanstveno, neto udnovato, tajno, divno,
duhovno, nadzemno, prolo i sveto. Malo mi je pero da opiem divote i krasote ove, jo su slabije sile
moje zatupljene i pokvarene apsenikim ivotom neprirodnim oveku, ivotom varokim, trulim lenjim i
bezosetljivim. S toga i ostavljam taj divni obiaj obasipajui prokletstvom prvog vlastnog inovnika,
koji izmisli da se ne samo taj, nego i svi obiaji narodnji utamanjuju i iskorenjuju, bez ikakvog uzroka i
bez da se od njih vidi ikakva kola narodu i zemlji. Po ivanjskom cveu gataju devojke o svojoj
sudbina. Po vencima kako ih nau kad svane i kako su pali takoe proriu svoju budunost.
Osim ovog lupaju jaje i meu u vodu istu. Takvo jaje, poto prenoi, gataju po njemu i to kako
je razbijeno palo i stanilo se u vodi, hoe li se te godine ili ne udati i ba za koga. Seju penicu negde na
Vidov-dan pa na Ivan-dan glede kako je proklijala i nikla, a negd seju na Ivan-dan, pa glede na Petrovdan i potom pogaaju o svojoj udadbi i neudadbi. Ovima nainima doznavanja budunosti izlino bi bilo
govoriti ne s toga, to nismo dostojni toga, no zato to su neulovljivi i to se treba na to odati pa da se
tek samo dodarne, a ne i pronikne i izui to pitanje podpuno. To je najglavnijn uzrok, to ga ostavljamo i
nedirnutim, i ako se o samom Ivanj-danu izdaleka vrlo slabo i iznajdaljeg ugla tek dodirkujemo.
12
Na mlogim mestima prave od lila kao petlove, nakite ih vencima, pa poto hoe da zapale ove
svoje crvene petlove ili vatrene, onda poskidaju vence pa jih zapale. Petla mora imati onaj koji ostane
car toga veera. Petao ima znaaj vrlo vediki u srb. naroda. Tako osim ostalog, to kazuje vreme, to
peva tada kad uje kako aneli pevaju i t.d. on lei mloge bolesti, a naroito podajuu. Kad od ove lei
onda se crn petao bez biljege zajedno sa itom ispod kola vodeninog u vodi naenog, to se baca
zlim duhovima i vodoma uvaenom pod kolom vodenikim, iv zatrpava u gluvo doba u zemlju, koji
kao prestavlja bolest bolnog i td. Ovde crveni petao znai vatru oganj.
Mi se neemo uputati u znaenje Ivan-dana, no emo samo to kazati da se on ne samo praznuje
kod nekih slav. plemena; nego i u svima tim zemljama u kojima su negda Srbi ivili. Tako on se
praznuje u vedskoj, a naroito nekadanjoj biv. srbskoj oblasti Boguslavskoj u taj isti dan kad i u nas
no samo pod imenom midsommar t.j. sreda leta. Tamo tako isto beru Ivanjsko i Petranjsko cvee,
devojke gataju i t.d. Tada je bio a i sada obiaj da tamo prave od hartije petla crvenog koji je oznaavao
toplotu i svetlost. To nalazimo i u ovoj pesmi Skandinavaca.
Es fa am Hgel und fchlug die Harfe

Goldgetmmte,
Der riefinn Hirte, der frohe Edgar,
Odins wedt:
Da trft vor ihm auf Baumes Gipfel
der grauliche,
Der purpurrothe Birtenhahn.
Helas Saal.
In Usgard trfte der

Der dort die Helben
Im Ubgrund trfte
Unter der Erde in
ili:
Radostni Edgar ovar junaina
Sedio je na holmu i svirao na
arfu.
A pred njim je pevao purpurni
petao
Na drvu visokom na vrhu ovoga.
On je pevao oivljujui Odina

junaka.
U Azgardu drugom s krestom
zlatnim,
Tamo pod zemljom u oblasti Heli,
Pevao je trei mrani petao.
U ermaniji dan. svuda gde su nekada ivili Srbi i sada ti isti Srbi, no preroeni u Nemce,
proslavljaju tako isto, kao i mi ovde Ivanj-dan. U Francuskoj je nekada sam kralj zapaljivao lilske vatre.
U Italiji, a naroito Genuji zapaljuju drva u samoj crkvi, i na vatri od ovih peku luk i jedu, koji se rauna
da je lekovit. Na sam Ivan-dan valjaju se goli po rosi da bi se od mlogih bolesti izleili. Posle ovog beru
neke trave i cvee s kojima se dre mogu graditi udesa. U Belgiji loe vatre i igraju oko ovih. U
Daniji kupaju se na Ivanj-dan da bi se oistili od mlogih bolesti i t. d. U Ingliskoj, tako isto rade na
mnogim mestima i tu no sabiraju mloge trave i cvee kojima dre mogu initi udesa. Najveem pojetu
ekspiru ulile su pojetske sile Ivanj-danovske noi, te je najveu pojemu svoju sastavio pod imenom,
Previenja na Ivanj-dan." U Malo-Rusa to praznovanje opisao je s pesmama Vadim Passek u svojoj
knjizi. Oerku Rassiji knjiga I. Spet. 1838 godine.'' U otlandijn tako isto proslavlja se Ivanj-dan. U
Vlakoj i Moldaviji tako isto, no ovde se devojke razgovaraju u umi, nou sa kukavicama. Fini tako isto
praznuju ga i loe vatru iz kore like i suvaraka, koje zovu Kakko. Litovci praznuju ga pod imenom
13
Kupajla.'' Poljaci esi i lezijani, kao i Moravci zovu ga Sobotki i tako nsto praznuju kao i mi. MaloRusi zovu i pesme ivanjske, ivanjskim i Petranjske petranjskim kao i mi.
II. PETROV-DANSKE PESME.
U vee Petrova-dne obani po svima krajevima srbskim, a naroito planinskim pale lile, obnosu
ih oko torova, gde je stoka i poto tako obtre po triput podnose iste stanaricama, planinkama ili
planicama da ih ove gase. Stanarica koja gasi lilu, mora da daje obanima sira, mleka i t. d. No obani
ne svres tim to im stanarica pokloni sira, mleka, i skorupa i t.d. i to im pogasi lile, nego oni odma
posle toga, odu od torova, pa pripale nanovo druge lile; i tako se celu no vesele, pevaju, igraju,
preskau preko vatre lilske, meu izpuaka i t.d. Kad odprilike bude gluvo doba, onda se obani sa
lilama raziu po planini te beru travu koju zovu veliko zelje" a neki opet "beli slez", zdravac i t. Ove e
trave sutradan davati stanaricama, da je daju stoci poto je pomuzju, te da bude zdrava i da im dosta
mleka daje. Stanarice, planinke ili ilanice daju obanima sirceve sa tvorila. Osim ovog daju sveteniku
takve sirceve, deci i svim ukuanima, pa ta vie i marvi daju natiui na rogove s kojih posle skidaju
obann i jedu ih. Kad pale lile igraju i pevaju obani ove pesme.
15.
Volovima.
Da s' goveda plode
Da nam daju mleka,
Sira i kajmaka
I skorupa meka.
Mi palimo lile
Milome boru Koledu,
Mlaem bratu Kupalu;
Da volovi ive
I da krave vode.
16.
Ovcama.
I da janjce rode.
Sve janjce ovice
enske plodne svilene.
Mi palimo lile
Da ovnovi ive
Da se ovce plode
17.
Kozama.
Mi palimo lile
Da nam jarci ive
Da nam koze rode.
to jaradi vie
To nam smoka vie.

Vie smoka bijela
Vie drube gozbe.
18.
Kad glede u druge torove.
14
Tamo lile gorile

Vamo krave vodile
I po dvoje telile.
Tamo lile gorile
Vamo ovce mrile
I po troje rodile.
Tamo lile gorile
Amo koze prcale
I po troje rodile,
A njima tam po dvoje.
Iz star. Vlaha od Sv. Pop. iz Ivanjice.
19.
I jainju krepke mike.
Da pobije svog dumana
Svog dumana Tatarina
Tatarina tog Turin,
Tog Turina crna gosta
Crna gosta nezvanoga
Nezvanoga prokletoga,
Prokletoga iza mora
Iza mora sinja crna.
Crna mora Tatarina
Tatarina tog tuina
Tog tuina dumanina.
Peruniko lepo cvee

Lepo cvee plavo cvee.
Lepo rasti, lepo cvetaj
Da t' uzberem mome bratu
Mome bratu Radigostu
Radigostu velju boru
Velju boru Gostoslavu.
to no goste priekuje
to no goe doekuje
Da mu dade mili boru
Mili boru velji Perun
Veli Perun velju snagu
Velju snagu i jainu
Od baba Petre Mutapovie.
20.
Petranjsko cvee perunsko,
Perunsko cvee plavetno.
Plavetno cvee prelepo,
Lepo mi cvati te cvati
Lepe mi danas procvati.
Danas ke u te uzberem
Miloga bora zakitim

Miloga bora Koleda
Koleda brata Peruna,
Koled mi svato dodaje
Najvie leba penice
I s moka bela debela.
Poetala do dva do tri brata

Jedno bee Kupalo obilni,
A drugo mi Koledo sabirna
A tree mi Perune dadljivi.
Po kraj dvora ognjene Marije
Mile seje Peruna velikog,
Perun pita svoju milu seju
Perun pita svetitelj Ilija:
Govori mu ognjena Marija;
Mili brate Perune Ilija
Davno bilo sad se pripoveda
Kada bee dana Ilinoga.
Dan ti proa, skoro nee doi.
Mila sejo ognjena Marijo!

Kad no bee dana Ilinoga
Da se Ika malo proveseli,
Proveseli nebu u oblaku.
U oblaku na sve etir strane.
Da poigra munje i gromove
I svetlice to vraze nalaze
A strelice to vraze streljaju"
To Iliji vrlo muno bilo
Ama mu se na ino nemoo
Te on eka dana Perunova
Nek ga eka doekat' ga nee
21.
15
Iz star, Srbije od Kaanika.
III. OGNjENA MARIJA.

Ognjenu Mariju dre, da je sestra roena sv. Iliji. O njoj vrlo strano pria narod, s toga se na nju
nita nesme raditi, jer ona nije sveanik, nego je veliki teatnik i svetac. Ako bi se ko usudio na nju da
radi, sve to uradi propae mu bez traga i sagoreti. Njoj pevaju mloge pesme, pa i tu gore, no ja ih
nemogo prepisati mlogo. Dopale su mi aka samo ove koje i stavljam ovde;
22.
Mila sestro mlado mi Janiko!
Sve to sestro moe da nam bidne
Da se zemi bratac i sestrica,
I Jankule so sestri Janika.
So Janika so sestra Marica."
Kad Janika brata sasluala
Svoga brata luto proklinala:
Proklet dasi moj brate Jankula,
Daj Boe i Perun gromovnik
Da iz nebo vrelo kamen padne
Vrelo kamene i rose krvavo.
Kako rekla to sestra Janika
Kako rekla tako se storilo.
I zapadalo to vrelo kamene
I zapadalo ta rosa krvava
I se nezee Jankul i Janika
Dva roena bratac i sestrica
Dva roena do dva pobratima
U pole su dva atora

Dva atora dva adora.
Jeden bel drugi aren.
Pod belim Jankula Perune
Pod arenim Janika Marica.
Oba oni bratac i sestrica.
Jankul bratac Janiki govori:
"Aj Janika mila sestro le! "
Ajde sejo da se mi vename!"
Al Janika bratu sboruvae:
Ja Jankule moj mili brato le!
Zato taka ti brate govori
Lel li smo mi bratac i sestra.
Dva roena brata i sestrica.
Lel te neje od Boga grehota
A od narod zazor i stramota?
Kako brate moglo da to bidne?"
Al Jankule sestri govorio;
23.
Razgradi se bela vila
jak, jak jako
Jek jek sekovala
Aliluj!
Razgradi se razdvoi se.
U razgradi u razdvoju.
U razgradu bele vile
Tu mi stoji bela crkva
Bela crkva od biljura
ivopisi od almaza
A stolovi suva zlata
A stubovi od bisera
Sveti oltar od merdana
Jasno nebo od kamena
Toga dragog diamanta.
U stolovi tamo sedi
Ta Ognjena mati silna
Ta presveta ta Marija;
Pred Marijom astni krsti
Na krstima Ristos Bog na
Oko njega Svetitelji,
Iza ovih Araneli
Araneli Arhaneli.
Boga mole Rista slavo,
A Ognjena suze roni
ali Boga mlada Rista
Raspetoga na krstima.
Moli mu se i preklinje:
Da joj dade i da pusti
Da sagore sve dumane
Sve dumane Rista Boga.
Ristos Gospod nedavae
Ta Ognjenoj toj Mariji
Da sagore da popali
16
Sve na zemlji to je greno.

Posle svake vrstice povtorava se i dodaje taj pripev.
jak, jak jako
jek, jek sekovala,
Aliluja!
24.
Njoj dolazi mili brate
Mili brate pobratime
Taj nam sveti gromovnie
Gromovnie taj Ilija
Seji svojoj govorio:
"Sejo moja ti Ognjena!
Dodaj meni malo volje
Da zagrmim da za tresem
Tim gromima totanima
Da poplai i postraim
Silne vraze Gospodove!''
U tom doe Isus Gospod
Na Iliju srdno gleda.
Nedade mu da pobije
Te njegove dumanine
Te ivute poganike
One grene odpadnike.
Razgradi se bela vila

Ni na nebu ni na zemlji
Vee u tom belom zraku,
Belom zraku troj oblaku.
U vili je udno udo;
Sveta crkva Isusova,
I u crkvi jo udnije
Ta Ognjena ta Marija.
Vezak veze sitno plete
Silnom Ristu mladom Bogu
Onu zlatnu aljinicu
Od suvoga istog zlata
istog zlata toga ognja
Toga ognja estokoga.
Od suvoga istog srebra
istog srebra iste srme
Onog silnog tog plemena
Tog plamena modrikavog.
Od Jelene Keicske iz Sentomaa.
IV. SV. ILIJA.

O Svetom Iliji idu dodole koje se u Dalmaciji zovu prprrue a i arojice, te pevaju i mole boga
da bude kie. To je samo obiaj da idu na sv. Iliju, kao na dan koji upravlja munjama, gromovima pa i
kiom, inae one idu i pevaju po selu kad god treba kie, a nema je. Po svima krajevima srbskim skupe
se devojke iz jednog sela na jedno mesto, tu se jedna svue naga gola, pa je one druge odenu raznom
travom i korovom, a naroito aptikom, ree bujadju i papradju, tako da joj se telo nigde nevidi van lica.
Ona koju tako odenu zove se doda ili dodola, u star. Srbiji dada u Albaniji, Maedoniji i Tesaliji duda.
U Dalmaciji taj posao vre mukarci n oni se zovu Prprrue a onaj kog e polivati, koji se poznaje po
zelenim granama, zove se Prpac. Biva esto da dodole i dudu zovu i arojice, kao tobo one to araju
t.j. vraaju da bude kie.
Kad ponu da pevaju dudu, dadu, dodu, arojicu ili Prpca tada pevaju.
25.
Naa dada oblai se
Vaj dadu vaj,
Vaj Perune vaj!
Svoje ruvo ostavlja vam

Vaj dadu vaj,
Vaj Perune vaj!
17
Perun suu da ostavi.

Vaj dadu vaj
Vaj Perune vaj!
Da ostavi preko mora
Vaj dadu vaj,
Vaj Perune vaj.
Rosnu dadu da nam polje,
Vaj dadu vaj,
Vaj Perune vaj!

Da orosi naa polja.
Vaj dadu vaj,
Vaj Perune vaj!
Da orosi da natopi.
Vaj dadu vaj,
Vaj Perune vaj!
26.
Kad joj meu kao venac preko korova na glavi, da ovaj ne bi spao.
U dadice zelen venac.
Vaj dadu vaj,
Vaj Perune vaj! 1.
U Peruna ti gromovi
I gromovi otre munje
to natone to proleu.
to proleu i proseu
Te oblake pune dada.
Nek nam dade rosne kie
Kao dada svoje dreje
Svoje dreje i odelo.
27.
Kad idu preko sela:
Mi idemo preko sela
Vaj dadu vaj.
Vaj Ilija vaj!
A oblaci preko neba!
Vaj dadu vaj,
Vaj Ilija! 2.
Mi stadosmo na sred sela
A oblaci na sred neba.
Mi stadosmo te igrasmo.
Oblaci se prolomie
Rosnu kiu odpustie
Rosnu kiu bez te tue
Bele tue ljutog grada.
Nae njive orosie
Orosie natopie,
Plodnom kiom napoie.
1. 2. Povtoravaju se ti pripevi posle svake vrstice.

28.
Kad dou pred kuu iju.
Izi izi domaice.
Vaj dade vaj!
Domaice Ratajice
Vaj dadu vaj! 1.
Dooe ti mili gosti!
Mili gosti iz daleka!
Sa oblaka dadljivoga
Od onoga Dada silna
I njegova mila brata
Gromovnika tog Peruna.
Donee ti lepe glase

Lepe glas lepe vesti:
Vedro nebo provali se
Rosnu dadu odpustilo
Odadi ti te useve,
Tu penicu bijelicu.
Belu lojzu tu vinovu
Tanka lana i konoplje.
Daruj daruj ratajice
Naa mlada domaice.
18
Daruj daruj nas dadole

Nas dadole te dodole!
Svakoj dadi bela groa

A toj dadi uti dukat
Iz stare Srbije od babe Mare Peanke.
29.
Kad igraju.
Ovde nami kau doma
Vaj Ilija vaj!
Vaj dudule vaj! 2.
I u doma mloge njive
Ne roene ne dadene
Sitnom dadom plodorodnom.
Sega doejde tija dudule
e igraju Boga mole
Da udari rosna kia
Rosna kia plodna dada,
Da se rodi berieto.
Da se rodi, da se plodi,
Da se rani siroevo.
Daruvajte roka brano
Roka brano roka solca.
Malo brano, malo solca
Da se rodi berieto
Da se rodi da se plodi
Da se rani siroevo
Ta golema i malena.
Od Ilinke Venzankovia.
1. 2. Tako se povtorava posle svake vrstice.

30.
Sitnom kiom i rosicom,
Naa polja i livade
Nae dive zasejane.
Da nam rodi belo ito
Belo ito i beriet.
Sve to nam je zasejano
Da se rani sirotinja
Ona naa golotinja.
U dodole zelen venac

Oj dodo oj,
Oj boole oj.1.
U dodole dodamica
Od aptike i korova,
A u neba ti oblaci
Ti oblaci kioviti.
Doda igra oblak bije,
1. Povtorava se posde svake vrstice..
31.
Dodole se dolom kriju
Od dodole oj,
Oj boole oj! 1.
A oblaci nebom viju,
Te dodole bregom idu
A oblaci kiom biju.
Sitnom kiom i rosicom
Pokisoe vinogradi
I kukuruzi okopani.
Sitno ito provlatalo
I grahovi zagrtani.
Sve pokislo sve rodilo
to no nai zasejali,
Iz Po. okr.
1. Povt. posle svake
vrste taj pripev,

32.
19
Kad polivaju dodole vodom.

Oj dodole oj dadole,
Moj boole,
Moj Perune!
Na dadolu kia pada
Oj dodole oj,
Moj boole moj,
Moj Perune moj!1.
Na dodolu kia pada
Kia pada trava raste.
Trava raste ito s puni,

A kuruzi vlataju nam.
Svako bilje napreduje
Svako bilje i beriet.
Da se rani sirotinja
Sa njezinim silnim stadom
Volovima i konjima
Tim ovcama i kozama.
1. Tako se posle svake vrste povtorava.

33.
Kad se dodola stresa.
Sa dodola pada kia
Na volovi na jarmanci
Sa s jarmanci na oranje
Sa oranje na useve.
Da nam rastu da poniu

Da nam zredu napreduju
Da donesu berieta
Izobilja svega dosta..
34.
Kad polaze darivane ve od kua.
Crna zemlja mila majka
to nas rani to nas dri,
to nas goji i neguje.
Daruj nama domaice
to ti lani okasoe
I kudelje pokisoe.
Bie tebi tanke pree
I prediva i pletiva.
Samo brze ruke imaj,
Brze ruke lake noge,
Lake noge bistre oke
Svega dosta bie tebi.
Dodole se bogu mole

Oj dodole oj,
Moj Boole moj,
Moj Perune moj,
Moj Ilija moj.! 1)
Da udari rosna kia.
Udarila rosna kia,
Okisoe i orai,
I orai i kopai,
I svi oni usevai.
Sve okislo sve pokislo
Ponajvie crna zemlja
Iz st. Srbije.
1) Tako se posle svake vrstice povtor. sve etiri te vrst.

35.
Kad odlaze ve dodole.
Grom gromee
Totan Totnee.
Munja sevae
Dada padae.
Dada padae
Zemlju rosee.
20
Zemlju rosee
Trava rastee
Svega je dosta
Berieta bie.
Berieta bie
Svaega dosta:
Vina rakije
Meda jabuka.
Meda jabuka
Sladke presladke.
Sladke presladke
Jabukovae.
Leba bijela
Mesa debela.
I svega dosta
I svega mlogo.
Od Hadike Siljanovia iz Tetovske nahije, var. Kieva.
Samo ovoliko pesama smo dodolskih, dadskih, prprruskih, ili arojicskih, i dudulskih dobili.
Njih ima tisuama no i one kao i svi obiaji narodnji sa svakim danom padaju i gube se. Svuda koje
glupo i nerazvijeno svetenstvo, koje vlasti utamanjuju narodnje obiaje nemilice, i ako ovi nikome nita
nekode. Osim dodola obiaj je u staroj Srbiji da uvate popa i to na silu da ga poljuljaju na rukama, pa
onako obuena i odevena da bace u reku, kad je sua, i tada e za celo pasti kia. Siromasi svetenici ta
jo nee podnositi za narod svoj? Osim ovog odma pone padati kia, dri narod, im bude ubilaca ili
utopljenika, no tada ona pada s gradom i tuom i narodu nije mila. Dre da ima ljudi koji mogu navesti i
odvratiti od kog mesta oblake, i da takovi esto i lete pred oblacima.
Kad grmi nevalja se krstiti da nebi sv. Ilija udario avola koji se tada i pod krst krije. Sv. Ilija
kad god grmi gaa avole po zavovesti boijoj, tako on esto ubije i oveka ili marvine u koje se
sakrije neastivi. Svaki grom, ima strelicu koja je lekovita od mlogih bolesti. Dri se da strelice od
groma izlaze posle nekoliko godina iz zemlje, toga radi esto odkopavaju ono mesto gde grom udari.
Prvi put kad zagrmi u godini, valja se valjati po ledini, da nebolu lea i kosti. Ako grmi pre vremena
nevalja, tad e biti nekih velikih nesrea i krajina. Ako grmi ba na sv. Iliju hoe se pocrvljati sva variva,
a naroito orasi i lenjici. Sv: Ilija vrlo veliki praznik, a kako je najveiji praznik u Srba sviju vera
urev-dan, to da bi se veliina i sv, Iliji ukazala, preslavljaju ga oni koji slave urev-dan.
Sv. Ilija zove se brat Ognjene Marije, no to netreba, kao i u svima naim mitskim pesmama,
razumeti da su zaista takvi u bukvalnom smislu. U narodu naem vie je ko rod po radu i jednakosti u
karakteru i nainu radnje, nego gotovo po krvi. Tako n.pr. kad se kae brat ili sestra toga i toga i te i te,
znai da je taj s tim i tom jednak i t. d. Prirodno je da je Ognjena Marija sestra sv. Ilije kad i ona ima
posla sa vatrama kao i on. Vrlo je lako mogue, da je praznovanje starog naeg Peruna, boga munja i
gromova, padalo u taj dan u koji sada pada Ognjena Marija Blaga, pa da su ostavili tome danu hrian.
Srbi pre toga biv. idolopoklonici, da i u ovom ima posla sa vatrama i ognjem, sa suama i prepekama, a
Peruna promenili u Iliju kao muko lice. Osim ovog daje nam da tako velimo i to to Srbi sviju vera pa i
Muhamedanci priznaju tu Ognjenu Mariju, Iliju, Prokopija a naroito sv. ura.
V. MEU DNEVICE.
Od velike Gospoe pa do male, ili od 15. Avgusta pa do 8. Septembra, to se vreme zove
meudnevice. Tada svi biljari i biljarke, svi vidari i vidarke idu u ume, planine i livade, te beru razne
lekovite trave, koje tada najvie, vele, imaju izcijeljujue i izleive sile. Blago onome koji nae trave
koje trai, on je osiguran za celu godinu sa svojim i svoje porodice ivotom. U te dane kad se nae med
lipovac od divljih pela, pa od ovog i jo od nekih trava kad se napravi melem, taj i ive rane moe da
izvida. Osim ovog dalak se u to doba godine najbolje moe izleiti, a lee ga razlino. Neki peku
lubenicu meuij u nju jo kojeta, pa tu vodu piju. Neki opet nekako noem izrezuje dalak. Neki
trljanjem ga izlee. Neki pre na masti balegu pa previjaju na stomak i t.d. Od sviju tih lekova vidio sam
da pomoi biva. No ja sam se od desetogodinjeg dalka izleio ovako: Uprio sam sitnu proju da pouti
malo jae. Ovu sam posle metnuo u lonac s vodom da prokljua, pa iz ovog u dve kesice metnuv tu
proju u te, previo na slabine ili od prilike na bubrege. Ovako je trebalo da drim 3. dana, pod pojasom,
taj lek, pa da dalka nestane. Ja sam drao samo 21. asa i zadovoljio se s tim to mi je dalak izkopnuo
skoro sav, bez vrlo malog, kao polumesec, komadia, kog i danas nosim.
21
Kako postanu malo due noi nastanu prela a uz mesojee sela i t.d. Krstov-dan sv. Stevan
Vetroviti, Miholj-dan i t.d. kao Gospoe koje se zovu i Bogorovice u Maedoniji, takoe su znatni
praznici srb. a i sv. Petka; no o njima nikakve pesme nedobi, pa s toga ih ostavljam i nedodirnute.
Prelazim na sv. Tomu, ostavivij mesta za pesme biljarske meudnevnike koje mi moji prijatelji
jo neposlae, a ima ih vele zdravo mlogo, no jih je odve teko dobiti s toga, to jih biljari i vidari
nerado kao svoje naine leenja pokazuju. Tako isto moemo ovde navesti istine neoborime a te su: Da
nai ljudi znadu trave kojim se lee ujedeni od otrovnih zmija i guja, pa i oni koji su se ve naduli.
Koliko smo se starali da taj lek doznamo pa sve badava, kad nam ga neodkri ni na prijatelj Mihail
Biranin iz Suvodanja koji je pred nama umiruu devojku izleio.
Svi ovi biljari i vidari jednako dru: da samo jednom licu za svog ivota mogu, svoje lekove,
naine leenja, i vidanja pokazati, vie ne, jer ako jo kome kau, onda e zlo za njih i njine rodbine i
porodice, pa i za celo pleme biti. Ako lepo bude o Miolju-dne tada vele da je to Mioljno leto. to smo
gore rekli o prelu prijelu ili popredku ono biva samo po selima, a po varoima im uzre prva breskva,
preskva, praska ili turski evtelija, poinju eveerije tako zvane t.j. od tog vremena poinju kalfe da
rade i nou. Sad nam dolazi sv. Toma o kome se govori:
"Sv. Toma, a sneg doma.
Sv. Luka sneg zahuka.
36.
Iznosite abrice vidrice,
Iznosite iroke karlice.
Da vam doe ta mlada planinka
I donijese smoka svakojaka
Da vam doe i doma ostane"
Sv. Toma era ijene doma

Sv. Luka po kolibi lupa
Lupajuij ijenama zbori:
Oj vi ijene, oj vi stanarice,
Stanarice te krne planice!
Iz st. Vlaha.
37.
SV. Mrate i Luke pesme.
Na svetog Luku govore:
Sv. Luka sneg zauka
Sv. Mrata sneg za vrata.
Ide zima kao otra sablja
Ko neima bogatu zimnicu

Teko njemu i koi njegovoj
Vee mu je prolee mravo
Kaparisalo i kau u reklo.
Kako stoka osvane na sv. Luku u stanu, gataju i pogaaju kakva e zima biti. Ako je podvila
noge pod'a se onda e biti ljuta zima, a ako je opruila, blaga. U obte Srbi vreme po marvi i stoki svojoj
tako tono i verno pogaaju, kao da od njih samo i njihove volje ono biva. Mlogo ima pria o tome, a
naroito ona o vlakom krmku, ili o odi i njegovim itabima.
VI. PESME - I OBIAJI - PRELSKE ILI POPREDSKE I SELSKE.
I. O prelima.
U svim srbskim krajevima od Italije pa do dananje Grke i od Jadraskog mora pa do Marice,
Vida Alte u Vlakoj, Tamia i Duvava vie Pete i sv. Andreje u Austriji, postoji ovaj obiaj, sa raznim
proiznoenjama jednog istog imena. Tako u Maedoniji, St. Srbiji, Albanijama i t.d. Prelo se zove
22
podpredak, a u austrijsko-srbskim zemljama i selom i t.d. im se ponu svravati poljski poslovi u jesen,
devojke ponu se skupljatp ili iz jednog sokaka u jednu kuu, ili gde su kue raztrkane na sredinu
sokaka, na razkru ili gde na zaklonitijem mestu. Svaka donese od svoje kue po neto za jelo, kao
brana, masti, jajca i t.d. te tu naprave sebi veeru. Kukuruza mladih, purenjaka, zelenaka, prenjaka,
bundeva i svakog voa takoe donosi se tu te se jede. Ni jedan domain nee zameriti curama to e
u njegovoj gradini nabrati voa. No ta vie prii e svaki i sam pa e nabrati i dati curama i to
uraunjava u ast neku. Ma kakva teta da se uinn za pripremu prela, za koju bi se inae podigla terba,
oprata se curama i rado se snosi. Ne samo roditelji i rodbina, nego i neprijatelji dadu sve curama za
prelo i u tome im idu na ruku. A kako nebi kad prela nita drugo nepokazuju do neumornost i bodrost
naeg enskog mladog pola.
Samo vlasti u Srbiji, kao i sve obiaje narodnje i ovaj, unitavaju, gone, i razturuju prela, te time
silom nagone narod na narad i lenjost. Ovo, vele, ine s toga to se momad na selima vrlo esto potuku
i izkrvave. No kojim moe zabraniti da to i inae, ako hoe, ne ine? Momadija nikad se pred curama
ne bije, ni to sme initi, po obiajnom nekom pravu, nego uvek to ini kad se sreta, van mesta gde je
prelo. Istina da biva stranih okraja, osobito kad momad iz drugog sela doe. Biva, da se gaaju i iz
pitolja, no to isto i na zborovima i na drugim mestima, iz osvete i drugog, ine.
Najmanje se biju na prelima, dreij se, kao to rekosmo, nekog obiaja starog, da se nevalja na
prelima tui. Ove bitke postale su od tog doba, kako su nai policijskij inovnici poeli da idu na prela,
pod imenom da ova zabranjuju. Na prelima se stranci neprimaju, pa s toga se i biju. No nikoga, kao ni
jednu curu to, niko nesme dirnuti na prelima i dok predu. S toga ovu gospodu obino biju kad su van
mesta gde se preli, a naroito kad su ve van kua toga sela.
Kad se ponu skupljati cure za prelo, uvate se nekoliko njih doavij u kolo i odigraju svoje
prelsko oro, koje ide na levu stranu, pevajuij ovu pesmu:
38.
Da spremamo divne dare.
Vojnu kou bez njedara.
A vojnici bez rukava.
Da predemo da radimo.
Da selimo da pevamo,
Sa pevanjem da igramo,
Divna kola Ljijeljova,
Divna kola tog Ladina,
I Ladina i Ljeljova,
I Poljelja sina njinog,
I Poljelje erce njine.
Da selimo da predemo.
Dokle vojna neimamo,
A kad vojni na vrat dou.
S Bogom prelo i sijelo,
S Bogom nae devovanje!
Devovanje carovanje.
Devovanje blagovanje.
Oj' devojko mile moje,

Ja po ladu Maro,
Ja po ladu Ljeljo!
Ja po ladu po priladu,
Sad po priladu Jovo!
Sad po priladu Ljelju!
Sad po ladu po priladu,
Po priladu drago,
Po priladu drago!
Ljelju Ljeljo Ljiljano,
Ja Ljiljano Boano!1.
Doi drago da prelimo.
Da prelimo da selimo.
Da selimo da predemo:
Kitu lana i kudelje
Sve po vesma velika.
Da predemo da radimo,
Tanku icu konopljinu,
I debelu etenovu.
Iz Tubrovii i Gradaca okr. Valjev :

1. Ovo se kod svake vrstice povtorava.
39.
23
Kad nema dugo kojoj devojci jarana njenog da doe, i kad pokraj sviju ala, doskoica,
preskoica, pevanja i igara, nee da je vesela cura, onda joj ostale pevaju u Mavi ovu pesmu:
Koje li je doba noi?
Vaj mene Vaj mene,
Vaj alosti moje!1.
Reklo mi je drago doi,
Reklo doi pa nedoe.
eka dragog do po noi,
eka dragog ne doeka.
Do po noi i po noi,
Ali dragog moga nema.
Svima drugim dragi doe,
A mojega nie nema.
Al se drago nalutilo,
Al se drago zadocnilo,
Al se drago umorilo,
Teka rada ratarskoga,
Duga dana urevskoga,
arkog sunca Ilinskoga,
Ali dragu majka neda,
Ali mi ga druga mami ?
Ako je se naljutilo,
Da Bog da se odljutilo,
I menika odma dolo.
Ako je se zadocnilo,
Zadocnilo do po noi,
Do po noi da je prosto,
Od po noi proklijeto.
Ako je se umorilo,
Teka rada ratarova,
Duga danka urevskoga,
arka sunca Ilinoga,
Opet dragu nek je prosto,

Nek je prost nek' s' odmori.
Ako dragu majka neda,
Da Bog da mu preminula,
Preminula tekom mukom,
Tekom mukom jakom kletvom,
Jakom kletvom devojakom.
Ako dragog druga ljubi,
Da Bog da ga odljubila,
Usta mu se osuila,
Plave oi usanule,
Rujno lice pobledilo,
Rusa kosa ugasnula,
Te mi drago poeljelo,
Poeljelo svoje drage,
Svoje drage izverene.
eka dragog do po noi.
Do po noi i-po-po noi.
Od po noi poo kui,
Poo kui uzdiuij,
Uzdiui i plauij.
Sreto dragog na sred mosta,
Oj mene oj mene.
Oj radosti moje? 2.
Ljubi smo se dok je dosta,
Dok je dosta i premalo.
Ostae nam medna usta,
Ba ka da smo eer jeli,
eer jeli med lizali.
A erbetom oblivali.
1. Povtorava se kod svake vrstice ovaj pripjev.

2. Sad se ovako pripeva uza svaku vrstu.
Ako devojke nema, a momak dugo eka i izgleda je. Njene drugarice a naroito jaranice, koje
znadu tajne njene, kao i oni njihove, pevaju kao u mesto momka njenog ovu pesmu, koja nije nita
drugo do produenje prve. esto i onako ovu pesmu pevaju bez da je ko izostao. Kad napomenu smo re
jaran i jaranica, onda emo primjetiti da je ovo prastara srbska re a ne turska, kao to se misli. Jar znai
jaki silnji junani u napun i dorastnij ovek. Jaril je bio Bog vojne i ratova u starih Srba, koga su zvali
Jaril Jar Juri ur urim i t.d. u Srba jaran znai momak ve zreo u napun to no kau. Jaranica devojka u
napun. No jaran i jaranica sad u nas znai drug, pobratim u nekom smislu prijatelj, a jaranica to isto.
Jaran e za jarana poginuti, no samo u ljubavnim stvarima. Ali, ako jaranstvo pree u pravu bratsku i
nadbratsku ljubav, onda postaje pobratimstvo.
Obino dva momka i dve dobre druge devojke, koje se pazu i miluju, zovu se jaranima i
jaranicama. U njih su sve tajne obte i sve to jedan jaran radi zna drugi, a tako isto i jaranice. Momak se
sa svojom devojkom skoro nikad o ljubavi ne razgovara, nego se izpreka samo glede i u utanju svoju
ljubav pokazuju. Jaran govori sa jaranicom svog jarana, a njegova jaranica sa njegovim jaranom. Oni
24
jedan preko drugog i jedna preko druge izjavljuju svoju ljubav i dogovaraju se. Od tud poinju te pesme
da pevaju jaranice izostavim jaranima svojih jaranica, bez da druge cure znadu u emu je stvar. One
posle prihvate i pomau.
40.
arkog sunca gledajuij?
arkog sunca petrovskoga.
Ali draga drugog ljubi?
Al se draga razbolila?
Ako se je razbolila.
Doneu joj studne vode
Studne vode leebnice,
Iz daleke srbske zemlje
Srbske zemle Samokovske.
Ako se je umorila
arkog sunca gledajuij
Doneu joj studna leda
Od osoja ladne zemlje.
Ako se je umorila
Svakog kola igrajuij.
Svake pesme pevajuij
I to dragom nek je prosto,
Ako me je pripjevala.
Ako dragi majka neda
Da Bog da joj drugom dala
Ako drago drugog ljubi
Drugog dragog druga moga
Trabosiljem presipala,
Kaloperom navalila
Boijim drvcem nabacala
Kadivicom zasipala
Trndoviljem presipala.
Lepim ovom zametala,
A nevenom premetala
Zdravcom postelj posteljila,
A duicom podprostrla.
Zeijim sankom san usnila.
ekajuij svoga dragog
Svoga dragog najmilijeg.
Koje li je doba noi?

Reklo mi je drago doi.
Ree doi pa nedoe
Do po noi i po noi.
eka drago jedno vee.
eka drago drugo vee.
eka drago tree vee.
Tree vee do po noi.
Zaspae mi plave oi.
Od po noi poo kui
Poo kui moje drage
Da ja vidim i obiem
Da ja ujem i doznadem,
to mi moje drage nema.
Al se draga naljutila,
Na meneka dragog svoga?
Ali dragoj majka neda.
Al se draga umorila
Teko kolo igrajuij.
Svake igre poinjuij?
Al se drago umorilo
Dugih etvih etujuij
Onda nek je dragi prosto
Dugo dragog poljubila
Od subote do nedelje.
Od po noi odo kui
Moga dragog najmilijeg.
Al se drago naljutilo
Slamkom vrata poduprlo,
Trudom vatru zapretalo
Ruom dvore po ubrilo
Belom ruom i rumenom
A bosiljkom potrunilo,
Dragim smiljem posipala
41.
Iz Bosne, ali se i u Srbiji danas peva na prelu i onako. Pevaju je obino turske devojke na
prelima svojim, a i onako.
Asan aga!
Asan aga!
Dva veselja gradi
Dva veselja gradi
Ej Asan aga!
Dva veselja!
Dva veselja!
Oba nevesela
Oba nevesela
Ej dva veselja!
25
pa ardaku kroz pla besedila

Besedila pesmom alostivom.
"Moj ardae moj debeli lade:
Dosta si me xladom razlaivo
I od jarkog sunca zatiavo.
Od sada e drugu er zatitit
drugu erku moga starog baba.
drugu erku nemilu mi snahu.
Dosta sam ja sitan vezak vezla
Vezak vezla dragog uivala.
Od sada e druga vezak vozsti
Druga vezak za nemilog dragog.
To izusti a duicu pusti.
Sina eni milu er udaje.

Sina eni nemilom devojkom.
er udaje za nemilog dragog.
Seja bratu tiho govorila.
Seja bratu kroz pla govorila!
"Doi brate meni na ardake!
Da ti kaem velju tugu moju.
Mili brate ivota ti tvoga!
ivota ti i tvoga i moga!
Neljub brate nemile devojke!
A ja neu za nemila dragog"
To izree na ardak utee.
Na ardaku pritvorila vrata.
42.
Iz Bosne, Muka.
Od tjeka kola i pesne.

Sluaju kolo i pjesne
e gi ge i t. d,
Svu no ja ljego nezasca

a gi ga.
Svu no ja ljego nezaspa
a gi ga.
povtorava se.
Vie odoljet njemogo

Pojaha vranca gojenog
Te odo kolu i pjesni.
U kolu moja djevojka.
Sve pjesne redom prepjeva,
A mene vie nje pjeva
Vje vije kolom goljemim
Vje vije kolom irokim
Ka vjetar gorom zeljenom.
U kolu moja djevojka.

Sve pjesne redom izpjeva
U svakoj mene spominja:
"Jovane prvo gljedanje!
Za malo l ti se gleda smo.
Za malo l za 9 ljeta.
Tri ljeta smo se gljedali.
Tri ljeta milo grljili
Tri ljeta Jovo ljubili."
43.
Oj devojko duo
Zlaena jabuko!
Ti neljubi mene
Niti gubi sebe!
Jerbo sam ja junak
Iz daleke zemlje.
Ja u i otii
A ti e ostati.
Ja u i umreti
A ti nee znati.
Ja u poginuti
A ti nee uti
A kad bude ula
da sam poginuo.
Ne poali truda
Do mog groba doi.
Do mog groba doi
Na grob mi izai.
Na grob mi izai
Suzicu pustiti.
Suzicu pustiti,
Drugom kazivati!
"Ovde lei dragi
Koga sam ljubila.
Koga sam ljubila
Koga sam grljila.
Ovde lei dragi!

Iz daleke zemlje.
Iz daleke zemlje
Iz tog tueg kraja
Meni govorilo;
Ne ljubi me draga!
Jerbo sam ja junak
Iz daleke zemlje.
Iz daleke zemlje
Iz tog tueg kraja.
Ja u i umreti
A ti nee znati.
Ja u poginuti
26
A ti nee uti.
A kad bude ula!
Ne poali truda.
Ne poali truda
Do mog groba doi,
Do mog groba doi
I suzu pustiti,
I suzu pustiti
Kroz pla kazivati,

Ovde lei dragi
Iz daleke zemlje!
Oj crna zemljice!
Ne bud dragom teka.
Zelena travice!
Ne bud dragom gorka.
Studena vodice!
Ne bud dragom ladna.

Zmijo guterico!
Ne bud dragom ljuta.
Muvo grobarico!
Ne bud dragom ljuta.
Daske javorove
Ne budite ladne i t. d.
U Mavi n J.
44.
Iz Bosne.
Sjaj mjesjee obasjaj dovee
Obasjaj dovee he, he, he, he!1.
Da moj dragi po mjesjecu doe,
Da nekalja kajser jemenlije
Da ne luta tom gorom zeljenom.
Da moj dragi na prjelo mi doje
Da m' donjese tu kitu bosiljka.
A ja moga u svakoj pripjevam.
"Doi dragi prjelu na sijelo!
U prjelu su do tri dobra naa:
Prvo dobro nene nejma tuna,
Drugo dobro ostarjelog baba,
Tree dobro brata roenoga.
to no sjeju mrko poglijeda.
A po ee kui zapovjeda."
"Ajde sjejo doma ve je doba.
Da m' bosilak u pjesnam pripjevam

Da mog dragog u njem razpoznavam
Da m' donjese lua javorova
Da zapalim oganj na prijelu.
e no prjedu moje jaranice
e pjevaju te pjesne prijelske.
Svaka svoga jarana spominje
Ve pjevae i trjeij pjetlovi"
A tek prvi orozi prenue s'.
Sjajan mjesjec curu posluao
Objasjao vee po veeri.
Te Salija po mjesjecu doe.
Ne okalja kajser jemenlija
Ne zaluta u goru zeljenu
Ne umori ora od mejdana.
1. Povtorava se po dva put.

45.
Smrt Jovina.
Umre Jovo jedinac u majke
Umre Jovo jedinac u majke.1.
Nemore ga da sarani majka
Vje ga nosi u zelenu batu.
Oj u batu pod utu nerandu.
Majka stala pod utu nerandu
Pokraj tjeke trunje Joviine,
Majka stala pa majka i pala
Te Jovana sina oplakala
Plakajuij Jovana pitala!
Sine Jovo jedinac u majke,
Sine Jovo moje edo drago!
Je su l' tjeke daske javorove
I zaklopac drva imirova?

Je l' ogrdla ta uta neranda?"
Al' iz trunje Jovo progovara:
Majko moja, draga ranilnica'.
Nisu tjeke daske javorove
Ni zaklopac drva imirova.
Nit' do grdla ta uta nerannjda;
Ve su tjeke kljetve evojake
Koje su me mlade proklinjale,
Jagluk vjezle, a Jovana kljele
Proklinjuij; vako govorile :
Koliko je na jatluku grana,
Tolik' njek je na Jovanu rana.
27
to t' uklee te mlade evojke"

Al' iz trunje Jova odgovara:
Majko moja sladka ranilnice!
Njemogu se oprostiti kljetva.
Doklje traje vjezena jastuka
Njemogu se oprostiti svjeza
Dokle traje na jagluku vjeza
Nit' se mogu oprostiti muka
Dokle traje na jagluku kuka
Njemogu se oprostiti rana.
Doklje traje na jagluku grana."
Koliko je na jagluku kuka,

Tolik' njek je na Jovanu muka,
A koliko na jagluku vjeza,
Tolik' njek je na Jovanu svjeza."
Kad to zauh ostarjela majka
Ona pita svog sina Jovana:
Sine Jovo jedinac u majke!
Kai sine moje edo drago!
Kako bi se oprostio kljetva
Kako bi se oprostio vjeza
I kako li, onih stranih muka
1. Tako se svaka vrsta povtorava.
Prepisana je od evojke Smilje Todorovia iz Prnjavora okr, ab. biv. sreza mavanskog, a sad
podcjerskog.
46.
Prjelo Hasan painice.
Prjelo kupi Hasan Painica
Dolama azun, dolam,
Alik mi se Sulta Saja medi
Omer-mer, ai uleri
Bre, bre, bre,
Hajd na pener dilbere!1.
Prjelo kupi Hasan painica
U Travniku kraljevome gradu
U Travniku na rjeici Lavi
A pod onom visokom planinom
Pod Vlaem hajdukom planinom,
Da kako se gospa sastarala
Sastarala za prjedilje mlade
Za prjedilje cure neudate.
I za prjeljce momke neenjene,
to pjevaju curam pod penera.
U dvoru joj kapi vodje nejma
A kamo li svake dakonije,
to mi prjeljci prihvataju due
Kad sustanu od pjesana prjelskih.
Kad se prjelo bjee sakupilo
I od pjesan kad se umorie.
Tad zajiska Mejrima djevojka
Tad zajiska vodje i jerbeta,
Mladi Usa sladke mjedovine.
Tad se gospa za zahir sjetila.
Na mah viknu Mejrimu djevojku
Na mah viknu i Mejri podviknu!
Hajd Mejrua za goru na vodu
Tje donjesi studjene vodice
Dokle skuham gospodsku vjeeru"

U mladega pogovora nejma
Kako ula Mejrua djevojka
Sude vrze, a vrinu uzje
Tje otide pod goru na vodu
A pod onu visoku planinu.
Kako dojde pod goru ia vodu
I natoi studjene vodice
Te mi pojde dvoru bijelome,
Al izljezje Cjetar harambaa
Iz Vlaia visoke planine
Kak' izljezje Mejriu ujiti
Ujiti je za bijelu ruku
Pa joj kurva hajdukij bjesjedi:
"Oj Mejrua, zar si jo kod majke!
Zar jo nosi zlatne gajtanove?
Zar jo nosi duvak i prjevjezak
Jer te njeje udomila njena?"
Kako kurva hajduk haramija
Kako ree na mah da obljubi
Da obljubi lice u Mejrue.
Moli mu se Mejrua djevojka
Moli mu se i brati mi ga!
Njemoj Pjero iv ti bio dragi
iv ti bio ko ti najmiliji."
Pjera njojzi rjecu progovara!
"Moja Mejra za me najmilija"
To izrjee Mejriu odvjede
Odvjede je u planinu pustu
Pokrsti je pa je vjena za se.
28
1. Tako svaka vrsta povtorava se.

Ovako pjevaju Srbi Muhamedove vjere na svojim prjelima i sjeljima, samo je u njih i hajduk,
valjah biva, ba isti turin, a njeje vlah. Ovu pjesnu pjevaju po svoj Bosni, Ercegovini, Staroj Srbiji,
Albanijama i Maedoniji, pa i u sjevjernom djelu Tesalije Srbi Muhamedove vjere. Svuda je jedan i isti
obiaj u Srba sve tri vjere, samo to Rimokatolici imaju manje pjesana i u svakoj mjeaju svog Ivu i
Mariju. Prjepisana je od Stane udovice. Ovakvu istu kazala nam je Savka iz Skadra i poslao g. Vasilije
Jankovi iz Valjeva uitelj, a ma mnogo krau.
47.
Momak bez roda i Morava.
Niko momka da oali.
Da je momku svoj babajko
Za dan bi mu glase uo
Za drugi mu dolazio
A za tree momku doo
Lepo momka saranio:
U borove teke daske
Sa grmovom poklopnicom
I grmovim veljim krstom.
Da je momku svoja majka
Za dan bi mu ime ula
A za drugi dolazila
Za trei bi oplakala
Oplakala svoga sinka,
Al je momku majka tua
Za godinu glasa ula
Za drugu je razabrala,
A za treu na grob dola,
Al' po momku trava nikla:
Detelina do kolena
emerika svrh oveka."
S one strane obale

Bela dudo obale
Na Moravi plaovnoj.
Di devojke platno bele
Bela dudo platno bele.
Na obali plaovnoj.
Di devojke platno bele,
A neveste erev vezu.
Mladi momci konje tru
Spremaju se ratu i Krajini
Spremaju se krvavoj godini.
Mladi momci govorili
Meu sobom setovali!
Daj nam boe vojevati
Mloge reke prebroditi,
Al' Morave ne broditi.
Morava je plovna voda
Sino momka zanijela,
A jutros ga na breg baca.
Niko momka da sarani,
Niko da ga u grob spusti
Niko trunju da napravi
48.
Popadino prelo i Rada.

Popadija prelo zove
U tu sredu po veeri,
Da joj prelo preu prede
Popadiji i sebika.
Sve su prelje rano dole
Sve devojke neudate
Sve mi druge jaranice.
A preldije jo ranije
Sve mi momci neenjeni
Sve drugovi i jarani.
Svo je prelo rano dolo

Al' ne doe bela Rada
Bela Rada jedinica.
Svo je prelo preu sprelo
Svu mi preu do po noi
Rano prelo sve spredilo,
Al' ne sprede bela Rada.
Svoje pree i prediva.
Svo je prelo veeralo
Po ponoi rano bilo,
29
Belo ae u nju gledat.

Kad je bila veerala
Nju mi zove belo ae
Belo ae poin sine;
Hajde Rado da legnemo!
Da spavamo sladka sanka."
"A jadno mi to leganje,
Kad ja nemam ta prostrti."
ipi ae te dohvati
Materinu ponjavinu
Prostre Radi po travici
Po travici detelici
I omanu premamljivu.
"Hajde Rado da legnemo!"
"Ajadno mi to leganje
Kad ja nemam ta pod gdavu"
ipi ae te dovati
Materinu podglavinu
Podglavinu poduinu
Onu grdnu jastuinu.
"Hajde Rado da legnemo!"
"A jadno mi to leganje
Kad se nemam im pokriti."
ipi ae te dohvati
Materinu guberinu
I majkinu arenicu
Jo suvie veleninu.
Hajde Rado da legnemo"
Al' govori bela Rada:
"A jadno mi to leganje
Bela zora zaplavila
Jarko sunce ogrejalo
Krave ruu da se muzu
Telad riu da se doje.
Ti jaganci da sisaju
Bele ovce da s' putaju
U tog polja na livade.
S bogom ostaj belo ae
Belo ae popadino
Popadino i popovo."
Ode Rada pevajui
Belo ae tugujuij.
Ne veera bela Rada.

Svo je prelo odigralo
Odigralo kolo prelsko,
Al' neigra bela Rada
Vee sedi preu prede.
Svo je prelo kui olo,
Al' neode bela Rada;
Nego osta preu presti
Preu presti pesmu pevat'.
Kad se prelo svo razie
Samo osta bela Rada.
Nju mi zove mlado ae
Mlado ae poin sine:
Hajde Rado da spavamo
Da spavamo sladka sanka!''
Al' govori bela Rada!
A jadno mi to spavanje
Kad ja nisam jo oprela
Malo pree kudeljine
I jo manje etenove.
Kad to zau belo ae
Belo ae mlado ludo.
Ono ipi te oprede
Te oprede obe pree
Kudeljinu i etenu.
Opet veli belo ae:
Hajde Rado da legnemo
Da spavamo sladka sanka!"
Al' govori bela Rada:
A jadno mi to leganje
Kad ja nisam veerala."
ipi ae te postavi
Te postavi tu veeru
Svake tura akonije.
Hajde Rado te veeraj."
A jadna mi ta veera
Kad ja tune soli nemam."
ipi ae te dohvati
Tu veliku slaniinu.
"Hajde Rado te veeraj!"
Sede Rade veerati
Od g. Vasilije Jankovia uitelja iz Valjeva poslane mi, a od koga jih je on prepisao vidi dalje.
49.
Nevijera u evojci u momku dvije.
Prijedi vijezi evojko
Prijedi vijezi duice

30
Tamo dolje u polju;

Vaah konja na vodu
nogu za nogu
Te mi lupi o zemlju.
Ispade mu marama
Iz tih bijelih njedara,
U mara mi jabuka
U jabuci nevijena,
U evojci nevijera.
U mometu i dvije
Da ga sam Bog ubije."
Moja bijela Ruice!

Udau te za brata
Za mog brata Boura
I vijeij je od mene
I ljevij je od mene
I od mene i tebe
Moja draga Ruica!
Al' bijejedi evojka
Ona vita Ruica:
u' ne hvali Ruice
Tvojeg brata Bourka
Sino sam ga viela
50.
Sanana snaha.
Ova se opijet pijeva pijesmica na prijelu ili bolje da reem na sijelu, kad zimi evojke prijedu u
kuama. Pijevaju je da nebi zadrijemale.
Toj svijekrvi viticu,
A evijera erala,
Prijeko devet plotova.
Kad ga stie nijemoe.
Onda njijemu govori:
Mol' se Bogu evijere!
to su ploti visoki.
Da bi tebe stignula
Kou bih ti dijerala
Odnijla na pazar
Pa iz grla viknula:
,Poto koa bivola
Jedinoga evijera."
"Za dvije pare i dinar
I suvie badava.''
Pijevac pijeva na pragu

Zove snahu sananu.
Ovako joj bijejedi;
Ustan snaho sanana
Ustan snaho polena.
Svijekrva je ustala
Tri vrijetena oprijela,
I etvrto poijela.
Svijekar kuu obriso
ever vodu donio.
Tad ustade snaica
Tad ustade sanana.
Koliko je sanana
TOLIKO je srdita.
Pijevcu nogu prijebila
Svijekru bradu upala.
51.
Gorom jezi Vue samoue.

Ovu pijevaju cure na prijelima kad hoe da diraju skupljene oko njih momke. Okljen su ove
pijesme, obino na prijelo evojkama mogu dolaziti momci koji su samo rod, kao braa, prvij, drugij i
t.d. bratuedi, a ostali svijet ne. Naprotiv okljen su one gornje pijesme dolaze i poznanici.
Gorom jezi Vue samoue
Gorom jezi, a gori bijejedi;
Blago tebi, o goro zeljena!
Kad ti nijema od srca poroda.
Sam ja nijemam od srca poroda
Samo Janju i Janinu majku.

Janju prosi Peria vojvoda
Ja je dajem, i majka je daje.
Janja nijee Periu vojvodu."
Janjina se majka razbolijela
31
Vijerna ljuba sina mu Dragana."

tada Peri drustvu govorio:
"Zavat' te joj vode u matravu
I izprat' te prijeko gore arne
Rad hatara Vuka Gorjanina
Rad ljubavi bana Marijana
I njegova sina Dragijana."
Druina ga bila posluala
Zavatila vode u matravi
I provijela kroz tu goru arnu,
A za ljubav roda vijelikoga
Vijelikog roda gospocskoga.
Ali kad su na raztanku bili:
Izvadio Peria vojvoda
Izvadio stotinu dukata
Te jih daje prelijepoj Janji.
Krijenuli se gore uz planinu,
Kad su bili gori na podnoju
Tada Janja jagluk izvadila
Pak ga daje Banu Milutinu
Davajuij Banu bijejedila!
"uh li mene Bane Milutine!
Ti pozdravi tvojega ujaka
Tvojeg ujka Periu vojvodu:
Utijee mu sa ruke evojka
Ba evojka prelijepa Janja."
To izrijee u polje utije.
Od glavice tijeker navalice,

I srdaca vijelike bolijesti,
Pa je majka Janjina zborila:
Da je menji Janja muka strana!
Otila bih za goru na vodu
I donijela ladne vode majci."
Kad to zau prelijepa Janja.
Pa oblai ruvo nevijestako,
A na ruke devijet prstijenova,
Pak se pokri stanbolskom amiom.
A uzima od zlata matravu
Pak otie za goru na vodu.
Kad je bila za gori na vodi.
Al' za gorom Peria vojvoda
Su njegovih tridesijet drugara.
Njemu Janja do zemlje se klanja
Peria je za ruke uvati
Pa joj rijee tiho ponosito!
jedi dolje lijepa nevijesto!''
ijede njemu Janja uz kolijeno.
Pita Janju Peria vojvoda:
Oj bora ti lijepa nevijesto!
Od koga si roda i plijemjena?"
Njemu Janja tiho odgovara;
Oj bora mi, Peria vojvodo!
Ja sam ijerca Vuka Gorjanina,
A snaica Bana Marijana,
Od g. Svetozara Popovia uitelja iz Ivanjice, a od kog jih je on prijepisao polje emo kazati.
Ove moramo samo to rijei da su ovo pijesme starovlake.
52.
Bolna sum majko e umrem.
Bolna, sum, bolna, majko e umrem
Bolna sum, bolna, majko e umrem,
Puaj da, puaj, majko da umrem
Puaj da, puaj, majko da umrem.
Puam da, puam, erko poludo
Puam da, puam, erko poludo,"
Da mi donese, majko, ponode
Da mi donese, majko, ponode.
Kiselo blago, majko, jablko.
Kiselo blago, majko, jablko.

Od tri godine, majko skinati
Od tri godine, majko, skinati.
Po meseina, majko, kradeni
Po meseina, majko, kradeni.
V zetovski riza, majko, vrzanji
V zetovski riza, majko, vrzanji.
V devojkin koveg, majko, uvani
V devojkin koveg, majko, uvani.
53.
Kalino vino crveno.

Kalina vino, Kalina vino more
crveno, crveno!1.
Zaspalo ti je mome to
Na bara kamen na rid to.
32
Kalino vino rumeno;

Zaspalo ti je to mome
Na bara kamen na rid to.
Tu prominaje vinari.
Vinari donjo Debrani
Debrani ivi hajduti.
Ubie mome mlado to.
Zemie lti dukati
Tog momka mladog ubavog.
Ne ekaj more Kalina
Ne ekaj vino rumeno
To mome mlado ubavo.
Zemi se drugo do tebe
jo s tobom sedi na predki
Na predki vai popredki.
Iz tvoje selo golemo.
Tu pominaje vinari
Vinari donjo Debrani.
Debrani ivi hajduti.
Ukradna kona ubavog
Ubavog momka mladoga,
Ja odnee go na hana
Dadoe kona handiji
Za luta lta raija.
Kalino vino rumeno!
Zaspalo ti je to mome
Na bara kamen na rid to
Tu prominaje vinari
Vinari donjo Debrani.
Debrani ivi hajduti
Kradnae sabla mometa
I davaje to mu handija
Za luta lta raija.
1. Taka se peje po zavretka.
54.
Meseina nevrudo.
U mome su, more, kluevi.

Na kona, more, treva da daje
Na kona, more, treva da daje.
Na junak, more, lice da lubi.
Na junak, more, lice da lubi.
Da go zeme, more, do doma
Da go zeme, more, do doma.
Da mu bidi, mori, ta luba
Da mu bidi. mori, ta luba.
Verna luba, mori, ubava
Verna luba, mori, ubava.
Meseina, more, nevrudo

meseina, more, nevrudo!
Nezaodi, more, na k veer
Nezaodi, more, na k veer.
Dur da, more, junak veera
Dur da, more, junak veera.
Koni mu se, more, v livaa
Koni mu se, more, v livaa.
Rosna treva. more, napasa.
Rosna treva. more, napasa.
U mome su, more, kluevi.
Si te pesmi su ot Stojana Venzenkovia majka Mijaka. Mijaki otkuda i gde iju eme kaeme
na svoje mesto. Sega tolko to moeme kaeme, jo tia pesmi popredski.
55.
Sjaj mesee ne zaodi.
Sjaj mesee ne zaodi
Dok nedoem do evojke
Do devojko druga moga
Druga moga potajnoga.
Draga mi je ve zaspala
Dok sam doo na konjicu
Zaspale joj plave oi,
Al' kad doo do dvorova
Do dvorova moje drage.

Konj zarza dvor za jeknu
Al' se tre devojica,
Pa kroz san je govorila!
Oj junae Bog t' ubio!
to mi kida sanke moje
Sanke moje na zaranke".
Momak curi govorio!
33
Dvoru mome alostnome."

U tom s' cura razsanila
I to joj je ao bilo
to je dragu govorila:
"Nemoj dragi da se ljuti
Ja u tebe zagrljiti
Zagrljiti poljubiti
I na desnu ruku lei.
Teto zato to sam ti se
Duo moja umorila
Do po noi pevajuij
Tanku preu tu preduij,
A za dragim uzdiuij
to ga nebi do meneka
Na tom prelu devojakom.
Devojico duo moja!

Zar ti ali sanke tvoje
A neali truda moga
I umorna vrana konja?
Kad ti meni na um padne,
Nemam mira ni pokoja
Ni u danu ni u noi.
Dok do tebe ja nedoem
I na tvoju klupu sednem.
A ti duo kad se ljuti
Na meneka nesretnoga.
A ti daj mi desnu ruku;
Pa laku no drago moje.
Ostaj s mirom i pokojna,
A ja idem dvoru mome
Ova pesma prepisana je od Perse Petrovia iz Slankamena u Sremu, a ovaku istu uo sam da se
peva i u Banatu, Bakoj i Slavoniji. No ove su druge jo malo otrije u ljubavi, kojom se pokazuje stanje
naroda, pa jih za to nisam ovde ni stavio.
56.
Opet smrt Jove jedinca u majke, ama iz Stare Srbije od Ljeskovca. Prepisana od baba Jezde
Mitrovia.
Zanemoe jedinac u majke
Zanemoe taj mladi Jovane
Niti enjen, niti mi je veren.
Zanemoe u presvetu Petku,
U presvetu Trnovsku mi Petku
Svetu Petku tu mi srbsku majku.
Razbole se u svetu Nedelju.
Bolovao devet godin dana
A da teku bolest bolovao:
Kroz kosti mu trava pronicala,
A kroz meso ara i kopriva
uta boca i to belo trnje.
Kad je bila deveta godina
I desete sedamnajes dana,
Umre Jova alostna mu majka
Umre Jova te se jednom smiri.
ao majki Jovu ukopati,
A sestrici brata opremiti,
Ve ga nose u zelenu batu
U zelenu batu pod nerandu.
Ostavie Jovu ne kopata
Ne grebena i nepogrebena.
esto majka Jovu pooae
Pooae Jovu ponodie:
U godini svakoga meseca
U mesecu ta svaka nedelja
U nedelji svakog bojeg danka.

Ponodeij Jovi govorila
So suzama i so napevkama:
"Sine Jovo jedinac u majke'.
Jeli tebi slino i obino
Je l' obina kua bez penderi
Bez pendera i bez tog slemena?
Je su l' teke daske javorove
Je li mek kamen taj pod glava
Je li gorka ta zelena trava?"
Mrtav Jovo so majka govori:
"Ostavi me moja stara majko.
Sve je meni slino i obino
Obina mi kua bez penderi
Bez penderi i bez tog slemenja.
Meko mi je kamenje pod glava
A sladka mi ta zelena trava."
Seja brata esto ponodie
Ponodie svakog bojeg danka
Svakog dana i svake noice.
Svakog sahata i svakog minuta
Ponodeij so brata govori!
"Brate Jovo sejino zlatije!
Je li tebi slino i obino,
Je su l' teke daske javorove,
Je l' obina kua bez slemenja
34
I doveka ubivati e me.

to su mene te devojke
U jagluku u vezenom lugu
Vezu jagluk Jovu proklinjale:
Koliko je na jagluku grana
Tolik' nek je na Jovanu rana.
Koliko je na jagluku kuba
Tolik' nek je na Jovanu muka.
KOLIKO je na jagluku veza
Tolik' nek je na Jovanu sveza,
Sve samije veza so goropadi.
Koliko je na jagluku ica
Tolik nek je na Jovanu vika.
Neka vie zgranovitim glasom,
Bolovao za devet godini
Bolovao pa ji preminuo.
Ve pozdravi moja mila sejo
Pozdravi mi svu tu moju brau
Neroenu, kao i roenu :
Ko se gleda neka se uzima.
Ko se nee nek se nenamee
Nametnica magla pred oima
Suenica sjajna meseina,
U jesenje te noi tamninke
Kad s nevidi nita po noima."
Tako Jovo seji govorio
Govorio pa je i prestao.
Umre njemu ta seja roena
I umre mu ostarila majka.
Bez slemenja i bez tih penderi?

Je li meko pod glava kamenje,
Je li sladka ta zelena trava,
Je li teka ta zemljica mrka,
Je li strano bez sunaca svetla
Dodija l' ti dada bez prestanka
Je li ladna snena ledenica,
Ledenica so ta stuavica
to te biju zimi bez prestanka?"
Mrtav Jovo iz mogile zbori:
"Sele moje jedino u majka!
Ostavi se mrtvoga Jovana
Oh Jovana, brata jedinoga'.
Obina je kua bez slemenja
Bez slemenja i bez ti penderi.
Nisu uzke daske javorove,
Mekano je to studno kamenje
Sladka mi je zelena travica,
Nije teka ta crna zemljica,
Nije strano bez sunaca jarkog
Nit' dosadna dada bez prestanka
Niti ladna snena ledenica
Ledenica i ta stuavica.
to padaju celu zimu sejo.
Al su teke suze devojake.
to su mene u nedelju klele,
Koliko je u Ljeskovac vrata
Na svaka sam vrata dolazio
I na svaka veru ostavio
Svaka vera mene je ubila
Ovaku sam istu pesmu prepisao bio od Joke Sarajevke, no je ne u vrsti zbog toga, to mi se ova
bolje dopade.
57.
Omer i Mejrima.
Dvoje mi se mlado zagledalo
Jadi moji mlado zagljedalo!
alost moja mlado zagljedalo,
Duni vjetre tje mi razbi djerte
Duni lade tje mi razbi jade!1.
Omer mome Mejrima djevojka.
Prjemaljeu u najljeve vrjeme
Kada cavti zumbul i ljubica,
Kad s' razvija katmer i ruica
Bjela rua i rumjena drago.
Rjecu dali da se uzjet hoe
O Mitrovu danu jesjenjemu
Kada sazri zumbul i ruica
Kada sazri katmer i ljubica.

Al' djevoje njevjerno bjejae
Udaje se o Ilinu danu.
Kada sazrje ito i jenica.
Ljuto kune Omer mome mlado
Omer mome mlado njejenjeno.
Ljuto kune Mejrimu djevojku,
Ljuto kune grde izgovara:
Oj Mejrimo, moje dobro drago,
Oj Mejrimo u eto zlijeh asa!
to pogazi svoju rjecu voljnu
to ostavi mene njejenjena?
A da Bog da i boiji svjeci
35
Boi svjetci, Muhamed i Fata:

to u majke vodicje popila
To kod dragog u suzje proljela.
to od majke dara odnijela,
To kod dragog u jadu djerala.
to kod majke tog vina popila
To kod dragog u krvi pustila.
to kod babe knjige izuila,
Tim dragoga mrtva prouila.
to od brata grljenja dobila
To u dragog grdenja prjenjela.
to od sjeje njege odnijela
To kod dragog stjegje prjenijela."
Nje je prolo ni njedjelju dana
Razboli se mlado ojenito
Nje ljea mi ni njedjelju dana,
Tje umrije alostna mu nena.
Ostadje mu mlada udovica.
Udovica ta mlada Mejrima.
Poruuje ta mlada Mejrima
Poruuje Omer momku mladu;
E meni, k meni mlado nejenjeno,

E meni, k meni moje staro drago."
Al' bjesjedi mlado nejenjeno :
Njeu bome mlada udovice
to e meni kruka nagrijena
Kad ja mogu i itavu naji.
to e meni lice obljubljeno
Kad ga mogu neljubljeno naji.
to e meni zlato izdjerato
Kad ga mogu nedjeratog njaji."
Opjet njemu mlada poruuje:
Dojdi dragi, dojdi duo moja!
Zrjela kruka bolja od njezrjelje.
Bjelo lice njeje obljubljeno
isto zlato u vatri se vidi."
Ali Omer Mejri odgovara:
Id' otoljen luda udovice!
Kad su tvoje oi za me bile
Ondaj njesi ni gljedala na me.
Sada moje oi za te njesu."
1. Svje se pripjevaju posle svake vrstice.

358.
Majka i Ivan.
Budila majka Ivana
Budila pa mu zborila;
"Ustani sine Ivane!
Tvoje se drago udaje
I tebe zove na svadbu.
I tvoj se ogo prodaje
I tvoje sjedlo zlaeno
I tvoja uzda kiena
I tvoje ruho vjezjeno
I tvoje svjetlo oruje!
Ustani sine Ivane!
Ustani jedin u majke!"
Ivan joj tiho bjesjedi!
"Ostav' me majko da spavam
Sanak me strano lomljae,
Ostav' me majko majice.
Njeka se drago udaje
Od mene joj je blagoslov;
Koliko ljeba pojela,
Toliko jada podnjela.
Koliko vode propila,
Toliko suza poljela.
Koliko vina propila,
Toliko krvi proljela.

A mome ogi blagoslov:
Koliko dana bjez mene,
Toliko trave pojeo.
ogo e meni dolazit'
ogo me ostavit nee.
Jo bolji ogo i vjeij.
Sjedlo u dobit u boju
Uzdu mi drago donjeti
Jo bolju okieniju.
Ruho e ruvar porjezat
Svje jedno s njebom jednako.
Ostav' me majko da spavam
Sanak me jako lomjae,
E sanak nalik na samrt."
To rjee Ivo mladani
To rjee tuan umrije.
Majka ga ljepo sahrani
Vi' groba vodu izvjedje
Ni' nogu borje zasadi
Sa juga grablje i lipe
Sjevjera brjezje jadike.
36
Ove su pjesne prjepisane od udovice Stane iz Zvornika, a pjevaju se po svoj Bosni i Ercegovini i
ostalim srbskim krajevima
59.
Seja Ivanova.
Bol boluje seja Ivanova
Bol boluje tri godine dana.
U rav se danak razbolila
Rav danak u Presvetu Petku.
Svetu Petku nedeljinu majku.
Iva bratac seji besidio!
"Boluj sejo nemoj umrijeti"
Seja tijo bratu odgovara!
"Bog mi brate valja umrijeti
Ja sam Bogu tiko sagriila
Sagriila drago ostavila
I drugoga dragoga uiela.
Ja t' nemogu brate priboliti."
Boluj sijo nemoj umrijeti
Bratac e ti kazivati dragom.
Kai dragom kad e umrijeti

On e tebi grihe oprostiti
I slaane ponude doniti.
Suvih ljiva sa sirovih grana
S mora smokve iz Mostara groe
utih gunja na midu kuvanih,
utih gunja iz Prilipa grada.
ivtelija iz Jedrene grada
A ljinjika iz Liskovca grada,
uta graha iz Bobije grada
Poljubaca sa vrilih ustaca
Ciljebnice od srbske krajine
Bistre vode ka suze curine,''
A ma sija bratu nepriboli
Vie umre pod tikim prokljiem.
60.
Razboli se Mare.
Ukopaj me brale
Kod Ivina stana.
Kod Ivina stana
Di no Iva spava
Kod bilih ovaca,
Kad se Ivo budi,
Neka Maru ljubi.
Kad se Ivo prine
Neka stado krine,
I Maru oali:
"Duo, duo Mare!
Rano ti mi umre.
Rano i prirano.
Kom Ivu ostavlja
Komu li poklanja?
Da li ladnu grobu
Ili ivu robu?
Kai zbori Mare
Do vika zborila.
Razboli se Mare
Razboli se Mare
Na majinom krilu
Na Majiiom krilu
Ej bolan Mare ej!1,
Pitala je majka:
to je tebi Maro
to te boli erko?"
Mene boli majko
I srce i glava."
Al' govori majka:
Mori li mi Maro
Priboliti jada?"
Ne mogu ti majko
Priboliti jada.
O premi me majko
Nakiti me snaho,
Oali me sijo.
Odnisi me babo,
1. Sve se ove vrstice povtoravaju posle svake vrste.
61.
37
Ivo gleda u selu divojku.

Ivo gleda u selu divojku
Ivo gleda tri godine dana,
A majka mu nedaje divojke.
Ivo gleda ist godina dana
A majka mu i opit nedaje.
Ivo gleda devit godin dana
A majka mu i opit nedaje.
Pa Ivanu tijo govorila:
Sine Ivo jedini u majke!
Nemoj Ivo iz sela divojke
Boljom e te oiniti majka
Boljom sine a i bogatiom
Bogatiom i lipom od Mare."
Opit Ivo ne hoe divojke.
Na zor majka oinila Iva
Nazor Ivi davala divojku
Na zor Ivu u trijema svila
U trijema u nove pojate.
Nee Ivo u nove pojate
Vier oe na gornje ardake
Majka alje u nove pojate.
Al' se Ivi ino nemogae
Hodi tuan u nove pojate.
Ti poslua svoju staru majku.
Ivo sio na zlatne skrinjite
A divojka na lake sipete,
Tad govori mladoinja Ivo:
Oj divojko. moje nesuinje!
Ne suinje moje neljubljinje
Ne ljubljino i neogrljino!
Dovati mi bisirnu tamburu
Dovati mi sidafli arkiju.
Da rastiram jade i imire."
Divojka je roda gospodskoga
Gospodskoga roda plimenitog.
Dovati mu sitne tanburice.
Uze Ivo te tanke tanbure
Ti udari u sitne arkije,
I popiva tanko glasovito.
Sitno kuca mladoinja
Ivo Sitno kuca a tanje popiva,
U pisni je vako govorio :
Sada meni moje Mare veli:
Sad moj Ivo bilo grlo grlji."
Ni sam Mare ivota mi moga
ivota mi i moga i tvoga
I umriu grljiti ga neu.
Sada meni moje Mare veli;
Sad moj Ivo crne oke ljubi."

Nisam Mare ivota mi moga,
ivota mi i moga i tvoga
I umriu poljubiti neu.
Progovara vinana divojka,
Progovara alostna joj majka:
Oj Ivave inula te guja!
Skinider mi duvak i vijerak.
Da mi malo moje lice dane
Davno su me sino zaklonili
Izgori mi lice i lanite
Nek izgoru na ivome ognju."
Skoi Ivo sa krinje na noge.
Ti joj skide duvak i koprinu
I koprinu sa vijerem lakim.
Nu da vidi lica u divojke
Sinu lice ka sunace jarko
A groce kano misec sjajni.
Ondar veli ilebija Ivo:
Oj divojko, irko materina.
Oj divojko, ja kakva si lipa!
Ali ipak nisi srcu draga,
Mome srcu tunom i emirnom,
Ka no to je plimenito Mare.
Od Mare si i via i lipa
I viega roda gospodskoga
Bogatija ruhom divojakim,
Ali opit nisi srcu draga
Ka no to je plimenito Mare.
Oj divojko moje nesuinje!
Ne suina i jo neljubljina!
Neljubljina i nemilovana!
Pozdravi mi moju staru majku
I pozdrav mi po selu jarane:
Ko se glida neka se uzima
Ko se nee nek se nenamie
Nek neljube to uzit ne mogu
to nemogu i to neu draga.
to glidaju nek neostavljaju;
Jer su tike divojake klitve
Kad uzdahne do Boga se uje
Kad zaplae i Bogu je ao
Kad zajica dragom Bogu tiko
A ka mo li u silu jaranu.
Kad jaokne od Boga odjikne,
I to e mi pozdraviti nenu
Nek' m' obue lananu koulju
to mi Mare u milosti dala.
38
Nek opae crljina pojasa

Tog crljinog svilanoga pasa
to mi Mare u radosti dala.
Nek navue vizene arape
to mi Mare u viselju dala.
I to e mi pozdraviti majku:
Vi kue mi drvo irgovane
Neka zovne dva mlada pilara
Nek pripile drvo irgovana
Nek od njega nosila naine.
Kroz nosila pirin proiljaju
to mi ga je odgajilo Mare.
iljajuij iljom od vildia
A kitiij pitomom ruicom.
Oj divojko. moje nesuinje
Nesuinje i ne milovanje!
Zapali mi u svitnicu sviu
Pa iznosi prid ardaka bila
Neka mi se mojoj majci vidi
Nek se vidi kolo navoditi
I sestricam pisam napivati.
A u li me nesuino drago!
Priklinjem te Bogom jedinijem
I troicom svitcem ponajviim!
Neput' glasa do bijela danka
Neput' glasa ti ne kazuj jada
Grdnih jada i mojih i tvojih
I Marije moje drage zlatne.
A i moje nesrinice majke
I sestrica crnih kukavica."
To izusti ilebija Ivo
To izusti a duicu pusti.
Nu da vidi gospodske divojke
Upali mu sviu u svitnjiku
Ti ga nosi na ardake klite.
Da se vidi majci naigrati
A crnijem sijam napivati.
Drugu udi u svinaka mitnu
Pa ga mitnu ilo glave mrtve
ilo mrtve glave Ivanove.
Ona uti kao kamen sinji
Tako uta svu tu dragu nocu.
Kad u jutru jutro osvanulo
I to sunce jarko ogrijalo.
Kolo vodi majka Ivanova
Kolo vodi, kolom zaljuljuje
Kao vihor tom gorom strminom.
Kolo vodi do nove pojate
Do pojate Ivine lonice.
Nogom bije udrie je guja
Pa ovako burno govorila:
Nuto Ive, nuto zavitina

Koliko se sino zaklinjae
Da nivestu obljubiti nee,
Malo mu je tamne noi bilo
Vi on ljubi mladu po sunacu
Ne stidi se i nesramoti se
Zavitina golema Ivana.
Opit majka kolom poljuljuje
A irke joj pisne pripivaju
Ti visele kiene svatove.
Opit lupa, nogom u ta vrata,
Dok se nisu vrata iztavila,
Iz baglama kova elinoga
Iztav'e se biouzi krugli.
Kad izstavi na pojati vrata
Al joj mrtav u krivitu
Ivo Onda veli Ivanova majka
Svojoj miloj snaji nesuinoj:
Oj divojko ujila te guja!
to je mrtav u krivitu Iva,
to si meni umorila Ivu?
Bila dana danas nevidila
Bila dana i sunaca jarkog
Po zemlji se nogom neitala'"
Odgovori lipota divojka
Odgovori divo gospotine:
Da u li me majko Ivanova!
Nekuni me ne uklila sebe
Nekuni me inula te guja.
Tebe jedna, a mene etiri.
to si na zor oinila Ivu
to si svoju ogriila duu
to mu nisi Mariju dovila
Ti bi iv ti osvanuo Ivo,
A ovako ni meni ni tebi?
Vi je tebe pozdr'avio Ivo!
Dovedi der dva pilara mlada
Za kuom mu irgovan spilite
I od njega nosila pravite.
Kroz nosila pirin proiljajte
to no ga je Mara odgajila.
iljajuij iljem od vildia
A kitiij cvitom od ruica
Od ruica bilih i ruminih,
Da joj Ivo bude, ka ruica,
Ka ruica bila i rumina.
Obuci mu laninu koulju
to no mu je u milosti dala.
Opai mu pasa crljinoga
to no mu je u nadidi dala
Da je nee ostaviti Ivo.
39
Obuci mu vizene arape

to no mu je u viselju dala
U viselju i u radovanju
Da je nee ostaviti Ivo
Nego s njome mladom vinati se."
Kad to zau Ivanova majka
Ona pisnu kao guja ljuta
Kao guja aran kominjaa,
A sistrice u glas zakukae
Ka no dvije crne kukavice.
Zakukae ka no kukavice
Privrnue ka no lastavice.
Vizak vizla plimenita Mara
Pod orahom tim dibelim ladom
Pod orahom u zelinoj bati.
Saula je Ivanovu majku
I sietrice crne kukavice
Saula je pa se uasnula
Uasnula a i pripanula,
Ti pobie u dvore bijele.
Brzo poe bre dvoru doe
Ti kazuje svojoj staroj majci
U alosti majci govorila:
Vitar duva moja mila majko
Vitar duva zao glas donise
Reko b' kuka Ivanova majka
Ivanova majka i sestrice."
Al' joj majka tuno odgovara
"uti Maro muk te zamuknuo.
Nekuka ti Ivanova majka
Ivanova majka i sistrice
Vi ti tvoja hoe prokukati"
Al to Mare haje i vehaje
Vi mi majci smutno govorila:
Al' uh li me samorana majko!
Samorana biz ida jidinog'.
Posluaj me danas na poslidak
Okupaj me i oiljaj neno.
Jote danas pa vie nikada!"
Tako Mare majci govorila,
A majka joj kroz smij odgovara:
A uti mi moje edo drago!
Ja pomilja e je umro Iva
Za Maricom svojom virenicom.
Nije umro, nego s' otrgnuo,
A od svoje ostarile majke
Te mu kuka ostarila majka
to je nee Ivo posluati
to on nee ljubiti divojke
to mu majka sinoke dovela;
Vi ti idi na gornje ardake
Ti iznisi od svile koulju

Na koulju od zlata rukave
I sa njome kitu od dolina.
Sad e doi Ivine zvanice,
Te ti daruj Ivine zvanice,
Ne bi l' Ivi srce odolili."
Al' govori plimenito Mare:
Neodoli moja stara majko
Neodoli od sad pa do vika.
Ja ga majko odolit nemogu,
A ti moga prialit nemoe
Kao i ja srca moga Jove:
Nego mogu jo gore razbolit!"
Istom oni u rii bijahu,
Al' eto ti Ivinih svatova
Mrtva Ivu na nosilam' nose.
Kad to vide plimenito Mare
Odmah mrtva na, zemljicu pala.
Kako pade vie neustade.
Tad zakuka lipe Mare majka
Ljuto kuka bratimi svatove
Nosioce mrtvoga Ivana :
Bogom brao, Ivini svatovi!
Priikajte i moju Mariju
Dokle majka oprimi Mariju.
Dvoje su se mladi milovali
Viru dali da se uzit hoe
I oboje za sebe umrli
Ivo dragi za Mariju dragu,
Mara draga, za Ivana dragog."
Nosioci za Boga primili
Oekae ostarilu majku
Ostarilu tu Marinu majku
Dokle majka oprimi Mariju.
Zajedno jih u groblje odnee
U jednu jih raku zakopae.
Kroz daske jim sastavie ruke
A u ruke vizene jagluke
U jagluke zeline jabuke
Nek se znade da su se volili.
Neljubljeni u grob se spustili
Ne ljubljeni i nemilovani:
Nek se ruke bar mrtve sastave
Kad se ive sastavile nisu,
Okrinue jedno drugom lice
Nek se mrtvi na gledaju lica.
Kad se ivi nenagledae ga.
Poklopnicom jednom poklopie
Poklopnicom tim bilim mramorom
Dva biljega vi nje naznaie
Dva biljega i do dve prilike
40
A od juga borje zasijae

Oko borja lipe miriljave
A do lipa grablje i jasinje.
Na mogili travu zasijae.
A potravi cvie svakojako.
Ponajvie nevin i ruicu
I bourak muko cvie krasno.
Ko je bolan nek po travi lie
Ko je idan neka vode pije
Ko je gladan neka voe ije
A ko trudan neka, odpoine.
Ko je mladi neka se nakiti
Svakojakim tim cviem arenim,
Ponajvie tim nevinom utim.
Nek nevine ljubav u mladima,
Kao to je u Ive i Mare.
Od istoka i od tog zapada

Da se znade i da se poznaje
Da je muko i ensko prid njime
Sa istoka enska je prilika
Sa zapada nek je muka draga.
Na biljegu udarie znake
Udarie kolutove svete
I misece te znake samrtne
Okrinute kako Gospod ree.
Navalie tiku poklopnicu
Poklopnicu ka kuu visoku.
Nek se znade da zajidno ive
Pod kaminom kad u kui nisu.
ilo glave vodu izvidoe
Nie nogu voe zasijae
Od sivera klupe sagradie
Ove su pisne pripisane od divojke Stane Biranke iz Suvodonja u okr. valjev. srezu podgorskom.
Mogu ovdi kazati, da ba nije sasvim isti ovaj i ba ovaki govor, jir je pomian sa govorom srbskim
koji minja h starosrbsko u isto e. Sama Stane govorae mi biz ikakvo pravila i u misto h pa i ondi di se
uvik uje e. Ja mitnu ove pisne i druge njene ovako nepriterujuij ni u im samo radi toga da se vidi, da
u nas na jezik nije ni malo obraen. Osim ovog, kao to u rii na drugom mistu, ovo je stariji govor
tog mista i njegove okoline, a sad ide miovito i divojko i devojko, i lepo i lipo, i belo i bilo i t.d. Sve se
miovito upotribljava kako koja pivaica hoe. Stariji je govor, koji je govorio i u misto miovitog danas
i i e, a staro-srbski ili crkveno-slav. h, izumro, kad su se u vrime austrijskih bojiva sa Turcima, dosilili
ovdi Birani i ostali, koji su govorili u misto divojka djevojka a i evojka, u misto lipo, ljepo a i lijepo i
t.d.
62.
Pijesme sijeeljake.
O jezijero svo zelijeno,
Naokolo izkieno.
Po srijedi pozlaeno.
Po pozlati kolo igra
Samo kolo evojako.
Vi kola se soko vija.
evojke ga sebi mame.
to ga one sebi mame,
To se soko vie vija
I tada jim progovara:
Oj golube, moj golube!
Kad maline zrijele budu
I same e opadati;
Kao suze evojake,
Prvu veer u dueku,
Na svilijenu jagluiu
Na jastuku pod jorganom.
Kada no mi pile moje
Njijene grudi nepokriju.
Komarnik je vaa kosa

Da ne padne na nas rosa
Na sokole tie otrije,"
evojke mu govorile;
"Na sokole sivo perje
Na sokole otra tico!
Jarijebico lastovico
Lastavico vitka tico!
Kada groe zrijelo bude
I samo e opadati;
Kao klijetve u junaka
Prvog dana po sastanku
Kada viu bijele cure
Bijele cure ne udate
I evojke njevijenate.
I kad budu prvo vee
Prvo vee po vijenanju
U mijeku dueiu
Na sviljenu jagluiu
41
Jagluiu jastuiu.
Bijelih ruku razirijenih,
Komarnik je vaa kosa

Da ne padne na nas rosa."
63.
Joka na boci.
Oe mome jabane;
Da joj kupi nanule.
Da mi ijee po bostan.
Da mu bijere ulistan.
Da mu mijee pod jorgan.
Da evojve dolaze
Da mu jorgan oblaze.
Joka jedi na boci

U zelijenoj aladi
U turundi papui
U ibriim tkanici.
Odtu ie mlad junak
U gunjiu krdalija
U opanci svinjeli
U vermijenu moraliji.
64.
Petka Bugarka,
Petka ti, Petka ti crna Bugarka
Petka ti, Petka ti crna Bugarka!
to mi se, to mi se cvijeem
nekiti ?
Petka mi, Petka mi crna govori;
Neu se, neu se, vie kititi.
Sino sam, sino sam bila na
svadbi
Gledala, gledala jade s oima:
Na svako, na svako mome fino-fes
Na svako, na svako, mome, kalpae.
Na moje, na moje, jade ubara.
Na svako, na svako mome dolama,
Na moje, na moje, mome koulja.
Na svako, na svako, mome jazdija,
Na moje, na moje, jade haljina.
Na svako, na svako mome te izme,
Na moje, na moje, jade opanci.
Na svako, na svako, mome taj pojas
Na moje, na moje, mome uzica

Na svako, na svako mome modar ma,
Na moje, na moje, jade britvica.
U svakog, u svakog, momka sto dukat,
U mojeg, u mojeg, jada ni pare."
Kiti se, kiti se, crna Bugarko
Kiti se, kiti se, uti nevijene
Neka ti, neka ti, srce nevijene
Tvoje je, tvoje je, mome za tebe.
Ni bolje, ni bolje, mome od tebe,
Ni gora, ni gora, Petka, od njega.
Nalo je, nalo je, ilo ognilo.
Petkana, Petkana, crna Bugarka.
Nala je, nala je, crno Bugare.
Kakva je, kakva je Bugarka,
Takvo je, takvo je, Bugare.
Oboje, oboje zemlje Bugarske
Oboje, oboje, jednog zaviaja.
Jednoga, jednoga, roda bugarskog.
65.
Bolan Jovo u gori.

Bolan Jovo po gori hodio
Na vitu se jelu naslonio
Te je vitoj bolan govorio:
Vita jelo mene boli glava."
A vita mu jela odgovara:
Nek te boli, neprebolela te
Neboli te sa mene Jovane
Ve sa triju u selu curica

Koje su ti vezen jagluk dale
Jagluk dale u jagluku klele:
Koliko je na jagluku grana
Toliko je na Jovanu rana.
Koliko je na jagluku kuka
Tolik' Jova dopao nam muka.
42
Koliko je na jagluku veza

Tolik' nek je na Jovanu sveza
Koliko je na jagluku ica
Tolik' Jovo dopao modrica.
Koliko je na krusci kruaka
Tolik' Jovu zgodilo puaka.

to prevari u selu devojke
to prevari ujela ga guja
Njega jedna a njih devetere."
66.
Darovi prevarene devojke.
Predte, predte druge moje.

Predte druge na me negledajte
Ja sam sebi dare popremila.
Svekru babu koulju od svile
Da Bog dao i Bogorodica:
Svile mu se kosti od bolesti
Od bolesti teke goropadi
I zgranila velike bolesti.
A svekrvi moje mile druge
Svekrvi sam dara popremila
Popremila ember i okrugu
Da Bog dao i Bogorodica;
Oko nje se zemla okruila
Okruila od sveg je odvojila

Od svakoga dobra i milosti
Ponajvie zdravlja i veselja.
Mome dragom moje mile druge
Mome dragom mome veljem vojnu
Spremila sam mrku maramicu
Kad omrkne, da Bog da mu dade
Da Bog dade i Bogorodica:
Da omrkne a da neosvane.
to me tunu danas prevario
Posluao svoga starog babu
Svoga babu i staricu majku
Drugu uzo, a meni se smeje
Iz valjevskog od g. Jankovia.
67.
Ranka kruka.
Plavo cvee i, pocvee.
Lepo plavi lepe cvati.
Cvati dragu na penderu
Neka mu je lice tako
Kao cvee to je tvoje.
to mi drago to nedoe
Na mog prela velikoga
Na mog sela prevelikog.
Nego ode drugoj dragi
Drugoj dragi drugom prelu
Di devojke sve dremaju
Stare babe ve krkljaju
Oevi nam san borave
Stare majke krmeljive
Oko vatre pozaspale,
Mila braa umaknula.
Umaknula drugim prel'ma.
Svaki svojoj oo dragoj."
Uzrasla je ranka mi kruka.

Medena, premedena,
eerna preeerna
Oj kruka medena!1,
Pod njom sedi lepo selo
Lepo selo devojaka
Devojaka i momaka.
Selili mi i prelili
Od sumraka do po noi,
Na prelili na selili
Mlogu preu i pletivo.
Svaka svoje dare spravlja
A Nevena pesmu peva
Do po prela preradosnu
Od po prela prealostnu.
U radosnoj dragog hvali
U alostnoj proklinjala.
Peruniko plavo cveo
68.
43
Tuin i svoj.
Drema devojko
Majkina erko!
Drema devojko
Majkina erko?"1.
Ne dremam majko
Sanak me lomi
Tuin me mami.
Tuin me mami
Na ute gunje
I na limune."
Kakve su erko
Te ute gunje,
Te ute gunje
I ti limuni?"
Okolo uti
U sredi ljuti
Okolo modri
U sredi kis'li.''
Takvi je erko
Svakij tuinko.
Takvi je mila
Tuinko mili.
Na usta sladak
Na srcu gorak.
Spolja je gibak
U sredi jedak.
S polja je beo
A u srcu edak.
Poje et erko
Srce to tvoje.
Posta e erko
Ka uta gunja
Ka uta gunja
I ka' taj limun.
Pa e tad rei.
Majka je prava
Istinu kaza
A ja ne primi
Neverova joj
I ne poveri."
Odbaci erko
Te ute dunje
Te ute dunje
I te limune.
1. Tako se pripeva posle svake vrste.

69.
Car Lazo i ljuba mu.
Uzrastla mi Kato zlato
Zlato mi moje!
Bjegigela lo gi go za vinova.
U sred grada Kato, zlato
Zlato mi moje!
Tog Kruegigevce Lazina.
To nebila Kato, zlato
Zlato mi moje!
Bjela lo gi go za vinova
Ve to bila Kato zlato
Zlato mi moje!
Bjela gi ga rugigua rumena.
Pod njom sjedi Kato zlato
Zlato mi moje!
Vjerna gi ga ljugiguba Lazina.
Razeljala Kato zlato
Zlato mi moje!
Ruse ko gi go se po plema.
Od tud ide Kato, zlato
Zlato mi moje!
Car Laza gi ga re srditi,
On mi nosi Kato zlato
Zlato mi moje!
Dugi gu ga bia u ruci.
Pa uvati Kato zlato
Zlato mi moje!
Vegi gernu lju gigu bu Milicu.
Udari je Kato zlato

Zlato mi moje!
Trogago gostrugigukom kamdiom.
Udaraju' Kato zlato
Zlato mi moje!
Ljugigubi grogigozno govori:
A to ti je Kato zlato
Zlato mi moje!
Mogigodro ligigice i bledo?
A to su ti Kato zlato
Zlato mi moje!
Rugigu se kogigo se smrene?"
Al" govori Kato, zlato
Zlato mi moje!1.
Gogigospoagiga Milica:
Neudrime Kato zlato
Zlato mi moje!
Mogigoj gogigospodagigare Lazare
Ja sam tebi Kato zlato
Zlato mi moje!
Duge pute putovala.
Duge pute Kato zlato
Zlato mi moje!
Na tu nau Krajinu.
Na Krajinu Kato zlato
Zlato mi moje!
U Lazinu tazbinu.
44
Nego te je Kato zlato

Zlato mi moje!
Zmaje Vue ljubio."
Moli mu se Kato zlato
Zlato mi moje!
Ta gospoa Milica;
Neudri me Kato zlato
Zlato mi moje!
Moj gospodar Lazare!
Ja ti nosim Kako zlato,
Zlato mi moje!
Muko edo pod pojas,
A do njega Kato zlato,
Zlato mi moje!
Dvoje enski blizanca.
S toga sam ti Kato zlato

Zlato mi moje !
Taka bleda i modra.
Ja sam tebi Kato zlato
Zlato mi moje!
Muko edo ninjala.
S toga sam ti Kato zlato
Zlato mi moje!
Ruse kose smrsila."
Al' govori Kato zlato
Zlato mi moje!
Car Lazare ljutiti;
Nije zato Kato zlato
Zlato mi moje,
Oj Gospoo Milice!
1. Kao to se vidi dovde, pri pevanju u svakoj treoj vrstici umeu te slogove, i to gde vie, gde
manje tako da jim se upravo nemoe uvatiti to no kau krsno ime i pravo pravilo. Napev ove pesme,
same po sebi dosta loe, takav je, kakvog je mogla samo slavenska dua, ista, otvorena, pravina, blaga,
junana, nevina i upravo idealna stvoriti. Ovu pesmu pevaju na prelima samo mukarci i to dok idu do
prela. Pevaju je i onako putujuij nou. Kad sam je jednom probudivij se nou uo, nisam se mogao
uzdrati, a da neustanem i da neidem za tragom pevaa sve dotle, dokle nisu daleko otili iza Crne Bare i
dok nisu drugu poeli da pevaju. Opet povtoravam, da same rei pesme bez njene melodije sauvati,
znai toliko, koliko i balzamirani ovek bez due.
70.
Uzabra struak bosiljka.
Uzabra struak
Bosiljka jagnje mi moje
Do zemlje janjece mlado
Ej moje janje bijelo!
Dani malo dani
Dukatii mali
Ni maleni
Ni vrlo golemi
To su jadi njeni
Jadi golemi1.
Dado ga dragom do sebe
A mome dragom mladom:
Oj moje drago do mene!
to si mi tanko
to si mi suvo
to si mi modro
Modro zeleno?
to si mi lako
Drago mi moje
Ej moje drago prjemlado?"
Drago joj veli
Veli joj zbori!
Aj moja draga!
Moje mi janjece mlado!
to sam ti lagan
Za konja stvoren
Da konja jaim
Da ga njemorim.
to sam ti tanan
Kada sam rasto
Na jelu gledo.
to sam ti modro
Modro pametno
Knjigu ti znadem
Knjigu uio
Svaku draga mi
Pamjet dobio,
A pamjet velju
Za dragu moju.
To ree dragi
Uzjede dragu
Sa prjelja velja
Metnu je za se
Na konja zeljena
45
Utjee dragi
Sa dragom svojom
Svom dvoru bjelom.
Vjena je za se,
Poto je krsti,
Ljepo joj ime
Nadjenu janjece moje
Od Fate Zlata.
1. Iza svake ove vrstice povtorava se vala biva svaka en ona prjepjevica. Pevaju je i Srbi
Muhamjedove i Ristove i Hristove vjere, ama i u Rackoj dan Srbiji i staroj jo je njesu batalili,
nego je na prjelima pjevaju.
Prjepisana je u Tubraviu okr. valjev. od jene dosjeljene bosanke.
71.
U Petak se ae razbolelo
U taj petek nedeljinu majku.
U subotu bole bolovao
U nedelju na nebo otilo.
Lepo ga je majka opremila
Trunju mu je ojom okovala
Po oji su grane svakojake.
Molovane grane svakojake.
Krstau mu od imira gradi
Po krstai od bisera veza.
Sarani mi mlado ludo ae.
esto mu je na grob dolazila
Na grobu mu uvek zapevala
Zapevaju' pitali mi ae:

Sine ae, jel" ti zemlja teka,
Je l' ti gorka zelena travica?"
Al' iz groba ae progovara:
"Nije meni crna zemlja teka
Nije gorka zelena travica.
Ve su teke devojake kletve.
Kai majko po gradu acima:
Nek ne ljube tue ljubljenice
Ljubljenice tue verenice
Ve nek ljube zmije pijavice,
to no piju srca u acima,
Bolje zmije nego tue cure."
Iz austrijskih srba.
72.
Ajte druge da prelimo
Da predemo i pevamo
Svake pesme i radova
Ponajvie prelske pesme
Prelske pesme od istine
ta se radi i ta ini.
U petak se ae razbolelo
To Ranele od Prilipa lepa
U subotu boles bolovalo
U nedelju Bogu duu dalo.
Lepo ga je majka naredila
Naredila za na ukopnicu.
Obukla mu tananu koulju
Od prebele svile do zemljice
Po koulji prebela savana
A savana mrtvakog ukrasa.
Preko ovog akovo odelo
Sve odelo sa gorom jednako
Sve zeleno s goricom jednako.
Na prsi mu toke zlatalije
Iz pod toka zelena dolama.

Na dolami rujan pojas dugi
Pod dolamom crvene akire.
Vrhu svega bijela mu svitka
Na glavi mu crveno kalpae
Na kalpae pero paunovo,
Na nogama izme pozlaene.
Vrhu svega svilena nokrova
Sav je pokrov od prebele svile
Preko njega crvena pojasa.
Vrgla njega u arenu trunju
U arena sanduka s granama.
Sazvala mu svu druinu mladu
Sve je aad mlaij od mlaega
Sve je aad lepij od lepega
Sve je aad umniji od umnijeg
Sve ueniji od uenijega.
Na sanduka metnala mu majka.
Vie glave tri jabuke zlatne
U jabukam' alem dragi kamen
46
Da se aku u zemljici vidi

Kao nama na boijem svetu.
U ruke mu crvena ruica,
Pokraj krsta kova zlaenoga.
U nedrima pisana knjiica
U knjiici tri etiri slovca,

Crna slova ama pravo kau:
Greota je ljubiti devojku
Poljubiti pa je ostaviti
Obeati pa je neuzeti."
Od gospoje Aleksandre popadije popa Jovana Vilotejevia uiteljke prizrenske.

73.
Takvu istu imamo od g. Jovana Stanimirovia svet. prizrenskog. Poetak je o samoj stvari jedan
i istij, samo je svretak malo drukij. Mi je uvrujemo ovde samo s toga, da se vidi da svuda srbskij
narod o jednom i istom skoro svuda jednako peva, a time se i pokazuje da je to jedan narod.
Da se aku u zemljici vidi
Ka od sunca na ovome svetu.
Pokrov mu je od suvoga zlata
Pa ga pita ostarela majka.
uje li me ae samoue!
uje mene moj jedini sine!
Je l' ti teka crnica zemljica?
Je li majkin zelena travica?"
Mrtvo ae majci odgovara.
"Je l' me pita pravou ti kazat'.
Ne je teka crnica zemljica
Niti majko zelena travica.
Teke su mi rei devojake
Na mene se mlogo naplakale
Dok se Bogu bee dosadilo
Te me uze sa tog vaeg sveta."
U Petak se ae razbolelo
Malo ae mlado Biograde
Biograda carevoga grada
U kraj mora sinja Jadranskoga
Jadranskoga mora srbljanskoga
A u Zeti zemli plemenitej
Plemenitoj zemlji dedovitoj
Odaklen su sva gospoda srbska
Sva gospoda i svi nam carevi.
U subotu boles bolovalo
U nedelju ae preminulo.
Lepo ga je majka opremila
aren sanduk granje pozlaeno
aren trunjac lie srmalija
A krstovi srebrom okovani.
Vie glave tri zlatne jabuke
U jabuke alem dragi kamen
74.
to je lepo rano uraniti
Kad slavuji prije zore poju.
Slavuj vie: "ajde ustaj Mile
Ustaj Mile ladne vode tee!
Valja Mile umivati lice
Jer je lice na prelu podulo.
Je l' na vode, jeli u livade
U livade cvea svakojakog
Po najvie lazurne ljubice
Bele rue i rumene Mile.
Bosioka Ladinoga cveta Smilja
Milka i tog karanfilja.
U livade bunar vode ladne.
Kod bunara od zlata stolovi
Od srebra jim noge i podnoja
Na stolovi sudi od alema
A pehari od dragog kamena.
Za stolovi ta srbska gospoda

Vee ine i zbor mi zboruju.
Ponajprvi srbskij car Tresimir
A do njega Bani i upani
Sve vojvode do nji Krajinari,
A do ovi Knezi i Knjaevi:
Naelnici Zastavnici silni
Stegonoe i ti Stotinari,
Tisunici i ti Postelnicu
elnici Novanici Pani
I ostala po izbor gospoda.
Svi gledaju na zlaene stole
A na stolu zelene hartije
Na hartiji crna slova piu
Crna slova, ali alostiva:
Grehota je ljubiti devojku
Ljubiti je pa je ostaviti.
47
Obeati pa je neuzeti.
Preteke su devojake kletve
Kad uzdane do Boga se uje
Kad jaohne samom Bogu teko.
Kad zaplae samom Bogu ao
Kad zakuka Bogu se dodija

Te umori ko grehotu ini"
Ajde Mile u rosne livade
U livade na bunare vode."
Od g. Jovana Stanimirovia svetenika prizrenskog.

VI. SV. MITAR ILI DMITAR.
75.
Koji veran koji nam nevjeran.
Iznevjeri propade nam glava.
Vukovima jame nalaziti
Koja dobra a koja hrava
to hrava propade vuija.
Mitrov dane goljema alosti
Kolika si da te Bog ubije
Od Mitrova pa do ureva-dne
E reko bi tisua godina
Kako traje ta goljema alost
Kako traje ivot na jatake.
urev dane hajduni sastane

Mitrov dane hajduki rastane!
to no mi je godinjih svjetaca
Vjeeg nejma od ureva danka
Ni alnijeg od Mitrova danka.
urev dane velika radosti
Za hajduka i za garskog vuka!
Mitrov-dane golema alosti
Za hajduka i za garska vuka!
Prjesta nama naa hajduija
I vucima njihna vuaija
Valja bjeat jatacima svojim
76.
to se beli dole u livade.?
Da l' je cvetak da l' je loboica
Il' je ono bijeli golube
Sa prepelom dilber golubicom?
Nit je cvetak, nit je loboica
Nit je ono prebeli golube
A sa dilber belom golubicom:
Ve je ono sveti Dimitrije
U ponosnoj svojoj otadbini.
Pred njega je sofra pozlaena
I na sofri prebela pogaa
Na pogai prebela penica
Na penici preuta sveica.
Na sofri mu aa od biljura
I u njojzi vino trogodinje.
Tako sedi sv. Dimitrije,
A za sofrom onom pozlaenom.

Tuda lete dva bela goluba
Tuda lete i preletoe mi
Vie sofre sv. Dimitrija.
Narusie trogodinje vino.
Njih mi kune sv. Dimitrije
Al' govore dva bela goluba
"Nekuni nas sv, Dimitrije,
A mi nesmo dva bela goluba
Nego smo mi dva bela Anela.
Mi idemo Bogu na istine,
Da kaemo ljude svakojake."
Kad to zau sveti Dimitrije
Pokloni se boim Anelima,
A Aneli odoe ka nebu
Otidoe Bogu na istine.
Ovu kao i ostale pominjane pesme od Gospoica Prizrenskih dobili smo preko G. Ilije
Spasojevia uitelja Sredakog. Posme ove opet je on dobio od g. Tome Stefanovia papudije prizrenca
u Prizrenu, a ovaj je opet dobio jih od Gospoje uiteljke Aleksandre supruge g. Jovana Filotejevia
sveten. prizrenskog, kojoj su ispisivale njene uenice, pominjate ve gospoice. Slava i hvala jim svima!
O sv. Dimitriju jo moemo rei, da se na njega pogaaju i odputaju sluge sviju rodova.
48
VII. VARIKE PESME.

77.
Varice Savice,
Dve mile sestrice!
Varica vari
Savica ladi
Nikolica kusa
Bratac jim kusa
78.
Gdekoji samo ovako.

Varica vari
Savica ladi
Nikolica kusa
79.
Neki opet ovako.
Otci nas uite
Nane nas gledajte.
Nane nas gledajte
Babe nas njeite.
Babe nas njeite
Strine nas pazite.
Strine nas pozite
Bratii milujte.
Bratii milujte
Dragi nas ljubite.
Varice savice,
Mile mi sestrice!
Varite ladite
Braa nam kusajte.
Varice savice,
Mile nam sestrice!
Varite ladite
Brau nam ranite.
Brau nam ranite
Otci nas uite.
Iz stare Srbije
80.
Varice savice,
Nediljine sistrice!
Nediljine sistrice
Nitkine erice!
Varice varite
Savice ladite
Brau nam tovite
Sistrice negujte.
Babe nam hranite
I nane ranite.
Iz Svojdruga okr. ui. sr. ra. ili nekad sokolj. nah.
udnovata je stvar u naem narodu! esto biva da u jednom i istom selu nekoliko kua vare
varicu, a nekoliko ne. Kod jednih je grehota da vare, a kod drugih ne. Tako jedni kad vare, umiru jim
deca i stoka skapava, a i onako berieta nee biti. Kod drugih naprotiv. Ova se protivpolonost
objasnjava, mislim, tim, to nema ni jednog sela u dan. kneevini, da je zaseljeno starosediocima, nego
su svuda mahom i to vei broj doseljenici. Osim ovog ovo je pravilo: Da po veoj esti nevare varicu
one rodbine, bratstva i plemstva koja slave ive svetitelje, kao sv. Iliju i Aranela. Naroito biva kod
Ilinaca, a ovakvih van Aranelovaca nema odve mlogo. Inae mahom se vare varice.
U vee Varinog dana u Decembru, metne se u nenaetu vodu raznog semena. Vodu valja doneti
sa devet ili najmanje tri izvora pa se prestavi uz vatru da se kuva, ili se metne na vatru, kao u kotao,
49
(bakra), tenderu, gvozdenjau i t.d. Ovu vodu valja doneti izjutra rano pred Varin dan, i to pre izlazka
sunca. eljade koje donosi tu vodu valja da bude oeljano umiveno i obueno u iste preobuke, a gde
gde i okulano. Kako doe na vodu rekne;
81.
Ladnu Savicu Nikolinu kusicu.
Tada uzme vode i rekne:
Zbogom ladne vodice!
Hvala ti na tvome daru,
Tvome daru istim kapljicam!
Dobro Jutro ladna vodice!

Dola sam da mi dade tvoje
kapljice!
Da kuvam varim Varu, Varicu.
Varu Varicu ladnu Savicu,
Kad doe kui, onda sve vode iz raznih kladenaca saspe u jedan vei sud i u taj metne u tu vodu
suvog bosiljka, zdravca, nevena, trndovilja ili bourka, rue, ubra, trabosilja i t.d. Pred vee se povadi
to cvee, naspe se bogojavske vodice, a vatra se Varina mora podpaliti badnjakom. Oko vatre, poto
nastave varicu, posedaju i po iskakanju raznog semena pogaaju neto. Kad rekosmo raznog semena
treba da kaemo, da se tu mee: raznih grahova, bobova, ita, jema, kukuruza, sitne proje, rai, elde,
kae, suvih ljiva, jabuka, kruaka, ljenjika, oraha i t.d. Poto vide da je kuvana varica izmaknu vatru a
kotao ostave na verigama te tako nad ognjitem noi viseij poklopljen im. Sutra na Varin dan rano
ustanu, obuku si umiju se i mole se Bogu, pa onda tek glede kako stoji varica i po njoj seju idue godine
ranu.
Taj dan i sutra dan t.j. 6. na Savicu i preko sutra a to je na Nikolicu b. Dec. jedu tu Varicu. Daju
stoci da je jede, mau joj vratove, mau jarmove da neulje, mau kola i amove, i t.d. Osim ovog
posipaju njom i njive, pa nose i na vodu te daju i vodama varice. Ostavljaju malo od varice te meaju u
ono jelo uvee Boia koje se tako isto od sviju plodova kuva. Na sv. Nikolu oni, koji slave nedaju
gostima negde, a negde i daju no posle koljiva, varice. Nikoltaka, ili onih koji slave sv. Nikolu, koji je
patron putnika, a naroito laara, ima dosta. ta vie slave ga i poturenjaci koji rade s laama, pa
kupuju svee i grade negde i koljivo, te nose, u Srba pravoslavnih hramove.
Govore da je neko slavio sv. Klimentiju, pa jednom idui iz vodenice s branom za taj svetac
spremljenim, zagljibe mu se kola. On je gonio konje ama ni mai, prizivao je u pomo. svog svetog
Klimentiju, viui: "Pomozi sv. Klimentije, moje krsno ime." Tako neprestano, ama badava, konji
nemogu ni da pokrenu, a kamo li da izvuku kola iz blata. Pone prizivati sve redom svece, pa opet nita.
Opet se obrati svom svetitelju ali uzalud. Vikne: opet pomozi sv. Nikola, a malo jae, valjda oine kolje,
te bogme on pomogne. Tada taj rekne: Vala sv. Klimentije do sad si klimao oko moje kue pa u kuu, a
od sad e klimati, no u kuu nee." On uzme sv. Nikolu od tog doba da slavi.
Najvie slave meu svima Srbima sv. ura. Slave ga ne samo pravoslavni, nego i Katolici, a
naroito Muhamemedancp Srbi. to ga ovi poslednji slave iznosi se da ga je slavio Brankovi Vuk, pa s
toga esto zovu one koji slave sv. ura izdajicama, ali ga opet svi slave kao vojnika i junaka.
Negledajuij na sva ta podmetanja sv. uru, kao god to se svi mole na putovima sv. Nikoli, koji
spasava putnike na moru, tako isto svi, koji polaze u rat, pa i pred samim juriem, reknu negledajui to
su muhamedanske i katolike vere Srbi: "Pomozi sv. ure; pomozi veliki junae. Iznesi me iz ove
bitke iva i zdrava." Muhamedanci Srbi osim toga reie: A pomozi nam slavni sv. ure, nae krsno
ime, na veliki i najvei svee." Ovde govore: Krsno ime," kao da prjevare sv. ura, da jih spase, pa
e poslje lako. O sv. Nikoli ima mlogo pesama, kako on spasava na moru putnike, meu mlogima ve
sabranim, mi imamo iz stare Srbije, a i iz Crne-Gore sa Kaanika ovu:
82.
Boe mili uda golemoga!
Piju vino do tri pobratima
Sv. Petar i sv. Nikola
I sa njima sv. Pantelija.

Na Prilu vie Dukljanina
Vi Prehvale starog Carigrada
50
Navezlo se tri emije roblja

Tri emije starijeh hadija.
Dunu vetar dunula koava
Sve emije ae utopiti.
ao bee da propadnu ljudi
Ljudi prave i izkrene pobre
Pokraj grenih velikih hadija.
Ja od lee emije izbavi.
Zato sam vam pobre zadremao.
to izpusti pehar od dragoga
Od dragoga alema kamena
I zato mi oprostite pobre:
Na Kaanik velika nevolja,
Okupile zmije kaanije
Trideset i tri obanina mlada
Vera boa sve ujesti ahu,
Da neprosu vino na Kaanik
Da zapali drvlje i kamenje
Te zgoree zmije kaanije,
Eto pobre to se prosu vino.
Putnike sam oo izbavljati''.
Obe pobre Niki zafalie
to se stara za svake putnike
to izbavlja od gada golemih.
Carigrada od te srbske zemlje

Srbske zemlje stare caroslavne,
Sv. Niko malo zadremao,
Koliko je junak zadremao
Iz ruke mu kondir izpadnuo,
A taj kondir od dragog kamena
I u njemu rumenika vino.
Koliko je pehar odletio
ak do are visoke planine,
A sa are na Kaanik ljuti,
Te se prosu vino iz kondira
Po onome crnom Kaaniku
Poskapae ljute kaanije,
Poskapae a i pogoree.
Tako vino svetitelii piju.
Kad vidoe do dva pobratima
ta se desi od toga kondira
Sve gledaju Nikolu ne bude
Dok se sveti Niko neprobudi.
Kad s' probudi i oi protrlja
On govori do dva pobratima:
"Oprostite dvije mile pobre,
to zadrema i pehar izpusti
Te se prosu vine na Kaanik.
Velike mi molbe dodijae;
Posle sv. Nikole, a naroito kad ve nestane varice, dre, da se mogu pevati pesme boinje ili
koledske. S toga poinju ve deca gde gde da pevaju.
83.
Poruuje Varica Savica
Poruuju seja Nikolice,
Tom Boiu mladom Svaroiu:
"Oj Boiu mladi Svaroiu,
Oj Boiu mladi Kolediu!
Polji nama nogu peenice,
Da zainim te nae varice,

Da eme ti dara velikoga,
Od sve nae velike varice,
Na Koleda tvoga veernjega,
Svakojaka zrna i sjemena.
Posle ovoga idu detinci materice i oci. Oci su u nedelju pred Boi, materice pred ovom,
Mladenci padaju etvrti dan po Boiu. Na oce i materice vezuju deca i jedne i druge i od ovih dobijau
odkup suva voa, kolaa, a po varoima i koju paricu. Na mladence roditelji biju granicama svoju decu,
da ostave zlo, a da prime dobro. Taj se dan vas dan deca sama meu se biju da ostave zlo, a da prime
dobro. Tada i gataju neto da budu deca dobra i valjana.
VIII. TUCIN-DAN, BADNjI-DAN I BOI.
Na tucin dan pre sunca pokupe se sve stolice, klupe i ostale sprave za sedenje, pa ostave na tavan
ili u kakvu staju. Taj dan ubija se peenica i to krupicom soli. Krv od peenice, kad se zakolje, vate se
na tu krupicu i daje stoki i marvi da bude zdrava i plodna. U mesto vatralja napravi se drveni ara i
podstica koji slui u mesto ovog, maica i ostalih stvari. Tek kad na Boi doe polaenik onda se sve
51
to iznese. On prvi sedne na stolicu i on prvi uzme vatralj, skinuti s tavana ili doneeni iz zgrade ili staje
kakve.
U svima srb. krajevima na tucin dan uvaju se da niko nnkoga neudari da ne bi bio te godine
irovit, a koliko irovi naem narodu dosauju kao i uga, greba, i jo druge nakone bolesti, svako zna.
U svima krajevima srbskim na tucin dan, a uvee badnjeg dana, ila je od pre momad kao i danas to u
mlogim mestima ini i pevala Koleda ili njegove pesme. Najmanje 7 momaka dobrih, a uvek mora
biti lijo, a ne tako, idu od kue do kue i pod svakim prozorom i pred vratima pevaju koledske
pesme. Jedan je od njih kao Koled i ovaj uvek ima samur kalpak na glavi, drugi je njegov vojvoda, trei
vrear ili onaj to nosi nakupljene stvari. Te su stvari slanina, kobasice, suvo meso, a esto po koja
avolasta cura baci i lenjika i oraha, na to se koledarp strano ljute i takve stvari bacaju natrag. Ovo
ine obino one koje su zaljubljene u kog koledara ili koje jih nevolu. Svakojako je to neprijatna stvar
dati jim posnih jestiva.
84.
Pile sokole i bolen Jankula.
Toga govori sivo zeleno!
Aj ti tebe bolan Jankula!
Ali znaje, ali pametuva
Koga vrvee ta silna vojska?
Ta silna vojska so ara gora.
Koga vrvee na bel Carigrad
Na, bel carigrad na stambul grada?
Da li znaje da li pametuva
Koga vrvee ta silna vojska,
Koga goree ta divna gora
Ta divna gora ta bela Via
Ta bela Via pod Carigrada?
A ti posegna vo silen oganj
Ti posegna mene izvadna.
Iz silen oganj i silna vojska.
Mene izvadna iz silen oganj,
Iz silen oganj, da ne izgora,
I ti posegna vo silna vojska.
Ti posegna mene izbava,
Mene izbavi, da ne zagina.
Toa pometuvam bolen Jankule.
Tova pametuva bolen Jankule,
Od tova ti nesem ponodica."
to se belejet ona strana?

Al' je bel oblak al' je bela mogla?
Ne je bel oblak ne bela mogla
Takmo mi bilo Jankovo atore.
Pod atorom lei bolen Jankule,
edan vodica i ponadica.
Tu mi doleta pile sokole.
Pile sokole so Plakavica,
So Plakavica visoka planina!
Pile sokole sivo zeleno,
U usta nosee studena voda.
Pod krila nesee presno jablka;
Da go ponodi bolen Jankula.
Toga govori bolen Jankulo!
Aj ti tebe pile sokole,
Pile sokole so Plakavica,
So Plavavica sivo zelono!
Da to mi dobro pametuva?
to ja uini tebe sokole?
Da mi nese sladka ponodica;
U usta nese studena voda;
A pod krilja presno Jablko."
Al' govori pile sokole
Od Ilinke Vezankovia.
85.
Ovu kad se skupljaju u star. Srbiji.
Mi dojdosmo Koledo,
Koledo!
Naem caru Koledo,
Koledo!
Naem caru Koledo,
Koledo!
52
Mladom bogu Koledo,

Koledo!
Mladom caru Koledo,
Koledo!
Tom Boiu Koledo,
Koledo!
Svaroiu Koledo,
Koledo;
Svaroiu Boiu
Koledo!
86.
Kad dolaze u Bosni.
Koljedo!
Mladog kralja Boia Koljedo,
Koljedo!
Svaroia Boia Koljedo,
Koljedo !
Mi idosmo i biva Koljedo,

Koljedo!
Mi idosmo hodismo Koljedo.
Koljedo!
Tje dojdosmo do kralja Koljedo.
87.
Kad idu po selu a i kad dou kui ijoj pevaju.

Koljedo.
Na doratu Koljedo,
Koljedo!
Vojno sjedlo Koljedo,
Koljedo!
A na sjedlu Koljedo,
Koljedo!
Muko jedo Koljedo,
Koljedo.
Muko jedo Koljedo,
Koljedo!
Mladi Boo Koljedo,
Koljedo!
Mladi Boi Koljedo,
Koljedo!
Taj Svaroi Koljedo,
Koljedo!
Oj predivno Koljedo.
Koljedo!
Mlado mome Koljedo,
Koljedo!
Duhnu vjetar Koljedo,
Koljedo!
Sa planine Koljedo.
Koljedo!
Tje izduhnu Koljedo,
Koljedo!
Iz planine Koljedo,
Koljedo!
Sa nebesa Koljedo,
Koljedo!
Tog dorata Koljedo,
Koljedo!
Bojna koda Koljedo.
Od Stake iz Zvornika
88.
Za trudni se sveta zemlja
Kolendo, Kolendo!
Sveta zemlja srbska
Kolendo Kolendo!
Sveta mi zemlja nebesa.
Kolendo Kolendo!
Te mi rodi mlad boole,
Kolendo Kolendo!
Mlad boola Boia

Kolendo Kolendo!
Tog Boia Svaroia
Kolendo Kolendo!
Done se ga, do naskara,
Kolendo Kolendo!
Na doratu ubojnomu,
Kolendo Kolendo!
53
Na tom sedlu zlaenu
Kolendo Kolendo!
89.
Kad dolaze kui ijoj.
Na boiu Koledu,
Koledu!
K nama k nama Koledu,
Koledu!
Naem domu Koledu.
Koledu.
K naem toru Koledu
Koledu.
K naim vivam Koledu
Koledu.
Oj ti jasni Koledu,
Koledu!
Oj ti velji Koledu;
Koledu!
Mili boo Koledu,
Koledu!
Na ti mili Koledu,
Koledu!
Svaroiu Koledu,
Koledu!
90.
Kad se skupljaju Koleani.

Maka eda Koledo, Koledo!
e se roda Koledo, Koledo!
Maki janjci Koledo, Koledo!
So jarinja Koledo, Koledo!
I v godina Koledo, Koledo,
Doijeme Koledo, Koledo!
Svaroia Koledo, Koledo!
Tog Boia Koledo, Koledo!
Mila sina Koledo, Koledo!
Na dorata Koledo Koledo!
Daruvajte Koledo, Koledo!
Raka mlivo Koledo Koledo!
Kravaj maslo Koledo, Koledo!
Kalbasi ni Koledo, Koledo!
Se maime Koledo Koledo!
Site kui Eoledo Koledo!
Proo me ni Koledo Koledo;
Sbirajte se Koledo Koledo!

Sbirajte se Koledo Koledo!
Da igrame Koledo Koledo!
Mlat boole Koledo Koledo!
Svaroia boia boia!
Da peame Koledo Koledo!
Ni se rodi Koledo Koledo!
Svaroiu Koledo Koledo!
Mako edo Koledo Koledo!
Ubavo ni Koledo Koledo!
e igrame Koledo Koledo!
I pejeme Koledo Koledo!
Da birame Koledo, Koledo!
Car Koleda, Koledo, Koledo!
A ni igra Koledo, Koledo!
A ni hodi Koledo Koledo!
Po sjo selo Koledo, Koledo!
Kad ih daruju.
Koledo na baba Koledo!
Meni dva tri Koledo!
I v' godina Koledo Koledo!

Daruva le Koledo, Koledo!
Ot brsjaka baba Velika Ristia ot malo Srsko Bit nah. vo Albaniji.
91.
Kada dou.
54
Domaine dobro ti je vee

Koledo Koledo.1.
Nada li se dobrima gostima?
Koleani gosti su ti redki
Od godine pa do te druge nam.
Svako dobro ele ti bogato.
Ponajvie zdravlja i veselja
I bogatstva koliko ti treba
Da proslavi staroga Koleda
Da sahrani pogrebe Koleda.
I doeka mladog Svaroia.
Svaroia tog mladog Boia,
Sve ti zdravo i mlaano bilo.
Svako dobro i svakij beriet.
Na ma dodaj to je kolidarsko:
Tovar brana i dva kobasica,

Tovar mesa suvog svakojakog
Ponajvie prute zimine
I kimice mesa svinjetine.
Tovar vina i deset rakije.
To je dosta za duu Koleda,
A za zdravlje mladoga Boia,
Ako li nas darivati nee,
Mi odosmo odnesmo Koleda,
A Boi ti ni dolazit nee.
Ostae ti cura neudata;
Sedilica na prijekor sveta.
Ostae ti mome neenjeno,
Na porugu domu i plemenu.
Od Stane Birankov.
1. Posle svake vrste povtorava se
Koledo, Koledo!
92.
Badinji-dan.
U vee Badnjeg dana celu no skoro idu kolendari koleani ili koledari te pevaju i sabiraju
poklone, kao to smo kazali. Kad bude pred zoru oni sve to podele, no kralju ili caru Koledu dadu
najvie. Na badnji-dan pre sunca ide se u umu i trai se badnjak. Badnjak mora biti od grmovog
dubovog, rastovog ili drakovog drveta i to mladice. Badnjak se oznai medom gde e da se see. Kad
dou k njemu. Ono reknu: dobro jutro Badnjae, na mili batole, da si nam iv i zdrav, mladiu." Drugi
kao odgovore u mesto badnjaka: secite nas tu i tu s te i te strane. Tu je naa starost i samrt." Badnjak
treba da padne na istonu stranu. A ako na tu stranu ne padne onda nije to badnjak, nego onako prosto
drvo. Njega zakrste pa idu drugom badnjaku. Reko smo drugom jer svaki domain uzme po tri drveta za
badnjak i ta mu niko nesme dirnuti za iva Boga. Badnjaka uprte i donesu kui pa presloni uz streju.
Onaj koji donese badnjak mora, biti ist estit i otreseniji od ostalih ukuana. Kad donosu badnjak
pevaju:
Eto nama milog Boga
Mladia Boia,
Mladia Boia!
I sa njime svako dobro
Mladia Boia .
Svaroia Boia!
Svako dobro svaka srea
Svaroia Boia,
Svaroia Boia!
Skoro svuda mau badnjak medom. Taj se dan natie peenica na raan, i pee. Onaj koji je
okree nesme raniti marvu, i stoku za ceo mesec dana. Biva raznih smenih stvari pri peenju peenica.
Tako je jedan u Crnoj Bari prozvan Paljov, to mu je se zapalila bila mast u blanki pod peenicom, i on
da bi je ugasio bacao u nju sneg, mast se jo vema razpalila, pa mu peenicu opalila. Sada je cela
rodbina Paljov prozvata i Paljovi. Veselje nemoe se opisati kad se pee peenica, puke se meu pesme
pevaju i t.d. No jo bi interesantnije bilo ivopiscima uloviti i staviti na platno sve izraze lica onih koji
55
peku peevie, kao i onih koji vatru podstiu i glede to blago neopisano. Kad se peenica natie na
raanj, osim pucanja, peva se ova pesma:
94
U Boia tri noia
Oj boo le
Oj boo moj 1.
Jedan sijee pijecivicu

Drugi sijee gibanicu
Trei rijee ijesnicu
1. Tako se povtorava posle svake vrstice.

U vee Boia izlazi jedan eti natie rukovicu novu i unosi badnjak u kuu tada pevaju razne
pesme badnjeg-dana kao:
95.
Boi, Boi bata
Nosi kitu zlata
Da pozlati vrata
Oboja po bolja
I svu kuu do kraja
Obe su ove pesmice iz starog Vlaha od g. Svetozara Popovia uitelja ivanikog.

Kad onaj unese badnjak u kuu rekne: "Dobro vam vee i estit Boi." Domaica sa zaelja
odgovori mu: "A ti iv i zdrav bio" im ovo rekne, pospe se na njega i badnjak razno semenje a naroito
penica i t.d. Badnjak metnu na vatru, no tako da debeli kraj kad pregori veliki ugarak ostavi. Mau
badnjak medom i liu ga za znak ljubavi, a daju toga meda i stoci da bi ova volela svoj porod. Ko prvi
ugleda, kad badnjak pregori, dobije od domaina na poklon ovcu sujagnju ili to drugo. Domaica mesi
razne kolae, na kojima je guska, urka, plug i t.d. Za muku decu tako zvane kijake, a za ensku
pletenice.
Jednom rjeju za sve i sva mesi se i svemu i svaemu namenjuje po jedan kola, kojim se hoe to
da oznai emu i kome se namenjuje. Unose slamu i posipaju po kui, deca uvate se za onoga koji
posipa pa pijuu, a ovaj kvoe kao kvoka. Ovaj esto baci i oraha i ljenjika u slamu koje deca skupe
kao pilii ranu i neprestano pijuu. Iverje od badnjaka ima znaaj i ono se uva. Neko mee u semenje,
neko u razna doba godine podpaljuje vatre, neki bacaju u stanove, obore i torove marvi i stoki i t.d. Za
svo vreme dok unose, ljube se i kojeta rade oko badnjaka, pevaju pesme Boine tako zvane, Badnjegdana a i Tucin-dana ili Koledske.
96.
Boi! Boi bata
Oj Boo, oj Boole!
Oj Svaroiu moj Boiu
Mlado mome ubovo!1.
Na sve troja vrata.
Nosi kitu zlata,
Da pozlati vrata
Dvoja vrata i troja
I svu kuu do kraja.
Boi, Boi bata
Na sva troja vrata
Nosi tovar ita

Da zasije njive,
Da urode rodom
Vie konjske ljudske glave
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata
Nosi kitu zdravca
Da bidemo zdravi
Da bidemo zdravi
Vavek i veseli.
Boi, Boi bata
56
Na sve troja vrata

Nosi kitu mira
Da bidnemo mirni.
Da bidnemo mirni
Dugo i ljubljeni.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi kitu borka
Da bidemo rabri.
Da bidemo rabri
Vavek pobeai.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi dvoja rala
Kola tog bogatstva.
Da bidnemo gosti
Vavek mili dragi.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi troja rala
Kola tog bogastva.
Da astimo goste
Vavek drage mile.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi kitu roda
Da bidnemo rodni.
Da bidnemo rodni
Vavek i koristni.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi kitu bilja

Da nam stoka siti,
Da nam bidne stasna
Tovna i koristna.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi kravaj meda
Da osladi ele.
Da nam bidnu rojne
I matice gojne.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi nebo vedro
Da nam bidne vedro.
Lepo vedro nebo
I dadljivo trebno.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi kitu draka.
Da bidnemo hrabri
Vavek pobeai.
Boi, Boi bata
Na sve troja vrata.
Nosi Boo svata
Dobrog i lijepog.
Da nam bidne svata
Dobro i lijepo.
Da se jagnje janjci
enski ti jaganci
Da se rode deca
Muka nam i zdrava i t.d.
Od Novog Brda iz Stare Srbije kazala nam baba Petka Mirkovia
1. Ovako se prepjeva posle svake vrste.

Prepjevaju se svi radovi i djela ljudska i sve one stvari i stvorovi boiji koji slue na korist
oveku.
97.
U Sremu i meu austr. Srbo-hrvatima tako isto pevaju, no samo kau, i svu kuu obere." kao:
Boi, Boi bata
Oj Boole
Oj Boiu!1.
Nosi kitu zlata

Da pozlati vrata
I svu kuu obere.
Tada, a to je ba na Boi pevaju i ovu:

98.
57
U Boia tri noia

Oj Boole
Moj Boiu
Svaroiu.2
Jednim see esnicu

Drugim see peenicu
Treim ree kobasicu
Od Perse Petrovia.
1. 2. U Obe pesmice posle svake vrste tako se pripeva.

99.
Kad jednu u starom Vlahu u vijeer Boia na vrijei da vijeeraju, a tako isto svuda ne
vijeeraju na trpjezi ili stolu ni za sovrom, nego na vrijei, onda pijevaju ovu pijesmu.
U Boia tri noia
Oj Boo moj
Oj Boiu na,
Svaraiu mlad!1
Jedan zove sa Rogae!
Donijeste mi pogae!"
Jedan zove sa Lima:

"Donijeste mi vina."
Jedan zove s planine:
Donijeste mi slanine."
Jedan zove sa rakite:
Donijeste mi rakije!"
Od g. Svetozara Popovia iz Ivanjice.
1. Tako se pripijevuje uza svaku vrstu.

U vee Boia, kao i na Varicu, osim ostalih najboljih jela, jedu jedno jelo u kom je svo semenje
skuhano, i ujedno pomijeano, kao grah, bob, kukuruz, orasi, ljenici, jeam, pijenica, suve ljive, i t.d.
U Staroj Srbiji, i po Maedoniji, Albaniama i ostalim krajevima srbskim idu eca te nosijeij
torbe i vrijee viu kod svakih vrata i prozora.
Kolende Babo
Kolende Babo
Kolende!"
Ova eca kad to viu udaraju bulavama topuzima u vrata i tresaju u ova. Iz kua izlazi
domaica i daje ovim kolendariima oraha, ljenika, kestena suha voa, kao ljiva, kruaka i t.d., a eca
joj viu:
I v godina babo
I v godina babo!
V godina."
100.
U Bosni pjevaju i Srbi Muh. vjere gotovo svuda u vee Boia Koljeanske pjesme, no uz
tanburu hodajui i njeitui darove, a Srbi pjevaju i to u vjee kao i na tucin dan:
Otvor vrata, domaine
Koljedo Koljedo!
Domaine domaine
Koljedo Koljedo!
Dodaj nama ladne vode
Koljedo Koljedo.
58
Da kupamo okupamo
Koljedo Koljedo!
Mlada boga tog Boia
Koljedo Koljedo!1.
Tog Boia Svaroia.
Na njemu je mor dolama
Suhim zlatom izatkata
A bisjerom podatkata.
Po dolami bijel pojas
ak do zemlje prjevaljuje.
Vie njega zlatne toke
Vie ovih rujn' azdija
Rujna azda kolastija.
Kola su mu bjeli svjete
Bjeli svjete jasna vjenost,

Na glavi mu samur kalpak
Vito pjero do ramjena
A eljenka do oblaka.
Oblacima podrmuje
A munjama zaljuljuje
Cjelim svjetom potreuje.
Konjic mu je jarko sunce,
Bojni doro ognjeviti.
Svje svjetove prjegljeduje
I u njima sve mi gazde
Koj daruje koj njedaje
Koljedanam Badnjarima
Njemu srjee nigda njejma.
101.
Odtud ide silan Vide

Silan Vide Vidov-dane.
Io Vide da obide
to je niklo da ponikne
Na Ivana na Kupala.
to sazrjelo to ostalo
Na Koljeda na tog Pjetra.
Koljed davno prjeminuo
Mladi Bogo osvanuo
Oj Boiu Svaroiu!
Svako dobro osvanulo
Ponajvie zdravlje dobro

I vesjelje ljepa ljubav.
A najvie jaka snaga.
Vide bojak udan bio:
Tri godine s Tatarinom
Tri godine sa Agarjanom
Tri godine s Pesimitom
I tri ljeta sa Tamninom.
Sve je boje odrao
Rista Boga doekao.
1. U obe ove pjesme povtoravaju se svuda i posle svake vrste ti pripjevi.

102.
Na toj rjeci stranom uju.
Trudni konji utrueni
Tjeka boja vavek biju.
Sa Tatarom ljutim vragom
I Mandurom dumaninom.
Mlad se Boi naljutio
Od Dunava grada oo,
Naoj Bosni prialio
U Bosni se nastanio.
Svako dobro Bosni dao
I Bosanskim Srbovima
Ponajvjee tebi gazda
A ti nama dobre darke.
Tjekla voda Serberica.

Kalino Milino!
Kalin Vilin
Vito pero
Jeljeno jeljovo
Jeljovo drakovo!
Zdravlje nam vjeliko
Hrabrost nam najvjea.1.
S pokraj grada tog Dunava
Tog Dunava dobrog vojne.
S pokraj Rake na Raici
Na utoci u Marici.
Vodu pili trudni konji
103.
Raku zemlju Koljedo
Moj Boole!
Ljuta tama pritisnula Koljedo

Moj Boole!2
59
Od Inije do Hindbana
Ljuta tama Tartarija.
Bistre vode zamutilji
Krvlju srbskom okupali.
U krvi se Boi kupa
Iz Indije srdit hoda.
U tu Raku do alio
Na demiji sjedmokriloj.
Raku zjemlju obdario

Mjedom vinom i jeerom.
Mujenicom ljutom rakom
Smiljem biljem i bosiljem.
A ti naske Koljedane
Pruticom kobasicom,
Kravljim maslom i slaninom.
104.
Borak borili Serberiani

Koljedo moj,
Boole moj.
Boiu moj,
Svaroiu oj!3.
U toj zemlji Serberiji
U Indiji proklijetoj.
Borak borili mlogo dugo
Sto tisua dugih ljeta
Dvjesta tisu kratkih ljeta.
Borak borili zlo inili.
Bori bore razljuti se
Tartarima zemlju dade
A Srbima tudeg stanka.
Tudeg stanka tudeg danka
Na Srbicu i Jak cara
Na tog uja vjelju rjeku,
Borili se hrabrili se
Boje svoje pogubili
Zemlje srbske ostavili
I Indiju i Dunava.
Hindu za njim nasrnuo

Duga borba duga rata
I Krajine zlopamtine.
Koljed zemlju ostavio
Nad Bosnu se nadmaio.
Bosnom trjesnu Srbu svanu
Bosna srbska i odavna
Od Srbije postanula
Koljed bio prjeminuo.
Boia nam ostavio,
A Boia Svaroia.
Svarog bradu pogladio
Mlogo dobro poinio
Svakom nami dobro dao.
Domainu ponajvjee.
A domain Koljedanom
Svata dosta podario:
Kome zlato, kome blago
Car Koljedu milu jercu
Koledanom sinovicje.
Svje ovje pjesne prjepisane su od Skendera.
1.2. i 3. Svuda se u svima ovim pjesmama prjepjevaju poslje svake vrstice svi ti prjepjevi. Ova je
gdje ima cura na udaju.
105.
Oj Boiu Svaroiu,
Svaroiu moj Boiu!
Ti povedi divno kolo
Niz Smiljevo ravno polje.
Niz Smiljevo po Indiji
Kraj Dunava velja grada.
U Smilevu u Indiji
Kraj Dunava bogatoga.
Tamo nai voci hode
Oni nose zlatna rala
I srebrne raonike.
Zlatna ruka koja ore
A srebrna koja sjeje.
Posjejala i ponjela
Divno bilje Kupalj boga.
Sabrala je sauvala
To obilje Koledovo
Svome mladem bratu mladu
Mladu bratu tom Boiu,
Tom Boiu Svaroiu.
60
106.
Vas bih svijet zahranila."
Koju prati vino brati
Ona braci poruuje:
uh li mene mijo brale!
Gradi meni prostran ardav.
Prostran ardov i kazana
Vino mi je prjerodilo
Svaka loza po dva grozda
A vinova tri kazana
Vas bih svijet napojila."
Koju prati ovce janjit'
Ona bratu poruuje:
uh li mene mijo brate!
Gradi meni golem torak
Ovce su se izjagnile:
Svaka ovca po dva janjca
A dvizice po tri janjca.
Vas bi svijet zahranila
Vunom svojom oenula."
Oj Boiu Svaroiu,
Svaroiu moj Boiu!
U tebe su tri noia:
Jedan rijee tu esnicu
Drugi rijee gibanicu
Trei rijee pejenicu.
U Boia Svaroia
Svaroia tog Boia!
Tri sjestrice tri Vilice:
Jednu prati mili Boe
Prati Boi pjenu jeti,
Drugu posla vinogradu,
Treu prati janjce janjit',
Koju prati pjenu njeti.
Ona bracu poruuje:
uh li mene mijo brate!
Gradi meni prostran anbar.
Pjena mi je obrodila
udnim rodom obrodila
Ove su pjesme od g. Jove Milovanovia Vrekia uitelja Sjenikog i Dubnikog iz Stare Srbije.
One se pjevaju pr vejeri u oi Boia. Svuda se kod svake vrste povtorava pripijev:
Oj Boolo oj,
Moj boole oj!
Moj Boiu
Svaroiu moj!
107.
Na Badnji dan.
Siva iva siva silna,

Siva silna golubice!
da kuda si putovala?
Odgovara Siva iva
Siva silna golubica:
Ja sam tamo putovala
U Iniju nau zemlju.
Proleela Hinduana
I tu Globu Tartariju
Crni Hindu i Tartaru.
Letila sam Gospodaru
Naem silnom Triglav boru
Te gledala to nam ini
to nam ini zapoveda."
ta injae na gospodar,
Na gospodar Trigljav velji,
Na Stvoritelj i Dritelj
I veliki Umoritelj?
Odgovori Siva iva

Bela silna golubica!
Na gospodar lepo ini
Trima kola u zuinje
I etvrto zlato meri.
Da pravimo zlatne ae
Zlatne ae i srebrne
Da molimo mladog Boga
I Boia Svaroia
Da nam dade svako dobro
Ponajvee dugi ivot.
Dugi ivot dobro zdravlje
I bogatstvo to ga nosi.
Boi poje po svu zemlju
Neboji se Hinduana
Niti crnog Tartarana
Ni goleme te pustare
A proklete Globe crne
61
Globe crne Tartarije,

I te gadne Mandurije.
Slava mu je do nebesa.
Do prestola Triglav Boga.
Brada mu je do pojasa.
Do pojasa sredi zemlje
Srbske zemlje Rake svetle.
Da se rode muka deca
Ljuti vojni Davorovi

Davorovi i Jarila
Ona silnog Turivoja.
Turivoja urimami
Da se rode jaganjii
Jaganii i jarii
I ti velja telanii.
enski vie, nego muki.
I u ove pesme povtorava se posle svake vrste.

O Koljedo oj,
Moj Bogo moj!
Moj Boiu moj,

Svaroiu moj!
Ovu je pjesnu prjepisao g. Jova Stanimirovi svetenik Prizrenski, a poslao nam g. Ilija Spasojevi uitelj,
Sredake upe. Hvala jim i slava.
108.
Domaica na Boi rano umesi esnicu sa vodom medljanom, u koju mee staru paru. Ko ovu
nae u svom komadu dri se da je njegova srea te godiie. Komadi se pri lomlenju namenjuju i na kuu i
ostalo, pa jedan i za mrtve u Staroj Srbiji, koji se nosi na groblje i ostavlja. U jutro rano dolazi polaenik
kog posipaju itom i t.d:
Od Boia pa do malog, mir boaju se svi ljudi Srbovi t.j. gde god se sretnu ljube se i reknu:
mir boiji Ristos se rodi." "Mir ti boiji Vajistinu rodi" i t.d.-u Staroj Srbiji i Maedoniji kad se ide na
vodu za esnicu na Boi, ponese se ita, kojim se pospe ta voda i rekne joj se. Ristos se rodi vodice!
Evo ti znaka Ristova, pa ga odnesi naim umrlim tom i tom po imence i kai jim za Ristovo roenje." U staroj Srbiji, Albanijama, Maedoniji i u ostalim krajevima srbskim. Mlogo se na Boi kojeta ini
to se valja kao: polaenik kree u vatru i govori: koliko varnica toliko enskih jaganjaca, toliko ovog
onog, godinida." i t.d. Posipaju ga itom s tavana i ogru to mogu veom i debljom ponjavom. Daju
tada prvi put stolicu da on sedne. Neputaju nikoga u kuu dok nedoe polaenik i zato e lei krv, ako
onog nee za polaenika koji bi imao posla u kui, pa ma to i car bio. Daju polaeniku kola kao kotur
vezan na povesmo lepo kudelje ili etena.
Za rukom uzmu pre lomljenja esnicu i domain se njom zaklanja pa pita ukuane: vidite l'
me?" ovi kao bajagi nevide ga pa odgovaraju. Nevidimo rale rejna ne" domain odgovori: da Bog da i
ove godine nevidili me iza velikih klasova." On jo govori i pita, ovi odgovaraju, a on jim govori: da ga i
ove godine nevide iza velikih i obilnih plodova, tovnih volova, konja, ovaca i t.d. Volovi se ne smedu
vatati u plug ili u jaram ma zato dok neproe mali Boi. A ako domain zna da e imati tu potrebu,
onda jih samo ustuka u jaram i potera dva tri koraka. Ovo ine oko Dibre u Staroj Srbiji Maedoniji i
drugim krajevima.
Mlogo jo ima kojekakvih stvari koje emo potpunije opisati u osobenoj knjizi. Trpeza se nedie
dok i mali Boi ne proe, a u varoima za tri dana. Zato svo vreme neisti se slama ni kua. Glava od
peenice mora ostati za mali Boi. Mast je od peenice lekovita od uvobolje i mlogih bolesti. Ko god
doe jede pije i asti se badava pa i najvei dumani i zlotvori. Za svo vreme peva se neprestano. Pesme
su tako zvane boine kao to se one preanje zovu Koledske ili Tucin-dana i Koledske boine ili
Badnjeg dana. Upravo je Boi ili roenje Hristovo sadanje produenje samo od praznika nekadanjeg
Boia Svaroia i starog Koleda.
109.
62
Sveti Savo srbska slavo

Sveti svet
Sveti svet!"
Al govori sveti Savo
Na bel konj
Na bel konj!
Da ve pitam to imate
Radosno
Radosno?
Tamo gore sveta goro
Na nebo
Na nebo!
to su ono esni krsti
Na gora
Na gora?"
Odgovori sveta gora
Aneli
Aneli!
Mi imamo dosta radost
Na nebo
Na nebo!
Ni se rodi Isus Hristos
Na zemlja
Na zemlja!"
Nemaniu Drvaniu
Na svetac
Na svetac.
Carsko edo carskom sinu
Ristu Bogu
Ristu Bogu!
Nadvila se sveta Gora

Nad more
Nad more!
Na nju krsti i Aneli
Aneli
Aneli!
Ozdol ide sveti Sava
Na bel konj
Na bel konj!
Sveti Sava srbska slava
Na bel konj
Na bel konj!
On govori svetoj gori
Anel'ma
Anel'ma!
Pomozi Bog sveta gora
Aneli
Aneli!"
Odgovori sveta gora
Aneli
Aneli!
Bog pomogao sveti Savo
Na bel konj!
Na bel konj!
Ristu ni se poklonio
Na svetac
Na svetac!
Sveti Sava Nemaniu
Na bel konj
Na bel konj!
Iz skopljanske nahije od g. Jakova
Palimarovia iz Giljana Morave.
110.
Obrodi se svijeto drvo
Marija
Marija;
Ona rodi Rista Boga
Naijega
Naijega.
Kuma kumi Krstitelja
Jovana
Jovana!
A prikumka Aranela
Sa nijeba
Sa nijeba.
Kad su bili sv. gori
U crkvi
u crkvi.
Raztvori se vijedro nijebo

Nad njima
Nad njima.
Zatrijesje se crna zemlja
Pod njima
Pod njima.
Aj zaduva burni vihor
Burjane
Burjane.
to s raztvori vijedro nijebo
Nad njima
Nad njima.
to se trijesje crna zemlja
Pod njima
Pod njima.
63
I to duva vihor vijetar

Burjane
Vurjane.
Ono Vihor dare nosi
Jovanu
Jovanu.
Krstitelju Rista Boga

Naega
Naega.
I prikumku Aranelju
ivome
ivome.
Iz Starog Vlaha od g. Svetozara Popovia uitelja Ivanjikog.
111.
Site esmi i site kladenci
I site mi studni izvornici
Site mi voe reka i potoka."
Pak se vrnu Milica sestrica
I govori svom bratu Dojinu:
Aj ti tebe Dojin pomil brate!
Bog da ubije Stojna Samovila
jo izsui tri devet izvori
Od tova si voda nanajdova
Mili brate pomal mi Dojine."
Al govori Dojin dete ludo!
Nej govori sestrico Milico!
Ti odvrzi tasi od pojasi
Da odvrzi sedamdeset rana
Da v njih zemi od rani taj znoja
Da mi daje da se ponapiam."
Kako ree Dojin dete ludo
Tako stari sestrica Milica
Napoiv go i dua joj pusta.
Da dade dua Dojin dete ludo
E go pregrla sestrica Milica
I za brata od jada umrela.
to je cviljba u gora zelena

Ol je vila oli ljuta zmija?
Nije vila ni ljuta zmija
Tako mi je Dojin dete ludo.
Do nego je Milica sestrica.
A Milica roena sestrica.
Na Dojina sedamdeset rana
Na Milice sedamdeset sedam.
Spilo mu se studene vodica.
Izgovori Dojin dete ludo
Izgovori Milici sestrici!
Aj ti tebe Milice sestrice!
Lel' odvrzi tasi od pojasi,
Da nacrpi studena vodica."
Da mi stana Milica sestrica
Da mi stana so sedemdset sedam ran'
Mi odvrza tasi od pojasi
Da mi eta iz gora zelena
I govori Milica sestrica
Nigde mi se voda nenaodi
Bog da ubije Stojna Samovila
Site esmi ona izsuila
112.
Knii si mome na voda
Kini si mome na voda
Na voda
Na voda.1.
Stemnilo mi se smognilo
Zagrei posti potia.
Ne pojde mome na voda
Toko otide v planina
Za brezi gore v planina.
Na to Dimovo bailo.
Koga mi mome dojdova
Ovare ovci mleje
Dlga mi gaval sviroje.
Koga mi mome vidoje
Site na nozi stanoje
I vedro mleko turije.

Dima e jedan ne stana
Svoje mi vedro ne turi
Ni svoje mleko nizturi.
Dimo mi veli govori:
Ovari braa roena!
Pobratimi vi moji
Ka moja braa roena!
Slezite dole vo selo
Viknite popa i kuma."
Ovari mili pobrat'mi
Ka braa svoja roena
Dima mi svoga sluaje:
Slezae dole vo selo
Da viknu popa i kuma.
64
Do jednog brata roena."

Ovare Dini kazaje.
Dina je nima zborio:
Praajte mome ubovo:
to nian bratac joj ima?
Praa je mome ubavo.
Mome ni tiho govori;
U mojeg brata roenog
Na desna roka roica
Mal mi prst nemaje."
Koga mi Dimi kazaje
Dimo mi mladi opazi
to mome i Dimo
Brat i sestra roena
I ni mi otide
Pop i kum i starojko
Kako ji mome venaje.
Koga mi odee vo selo

Sitna mi rosa rosee.
Sitna mi rosa krvava.
Koga mi pop i kum viknoje
Da vena mome ubove
Drobni kamenje padaje.
Dimo e veli govori!
Ovari braa roena!
Praajte mome ubavo:
Ali ni ima rodnina?
Ako go ima rodnina
Koja je njena rodnina?"
Stana mi mladi ovari.
Praaje mome ubavo
Govori mome ubavo:
Ovari braa roena!
Ja nemam nito rodnina
113.
Ree mi prorok djevi Mariji:
erice moja djevo Marija!
Kazuj mi sanka ja ga ve znadem
Pravo u kazat to si sasnila.
Vezak si vezla u bele dvore
U bele dvore za zlatne stole.
Vezak si vezla Bogu odede
Malo si vezla manje zaspala
U sanku vidila lozu vinovu
Lozu vinovu belu rumenu.
Ona se povila iz vedra neba
Pa ti se savila u tvoja nedra.
To ti je dobro to si nam snila
Rodie Rista, Rista preista
Bogu odmenu ljudma spomenu.
Ljudma spomenu i izbavljenje."
Vezak je vezla djeva Marija

Vezak je vezla Bogu odede.
U bele dvore na zlatnom stolu.
Malo je vezla malko zaspala
U tom je malom udan san usnila!
Vila se vila loza vinova
Loza vinova bela i rujna.
Povila mi se iz vedra neba
Pa se savila djevi u nedra."
Iz toga sanka djeva se probudi
Pak otide ocu proroku
I govori ocu proroku:
Oe proroe boiji duovnie!
Oe li mi pravo kazati
Pravo kazati sanka malena?"
Otac prorok boiji duovnik
Od Perse Petrovia iz Srema.
114.
Na Boi kad se ide u kolo ili oro,
to se beleje vo ona strana?
Dal' je bel oblak, dal' bela mogla?
Nije bel oblak, ni bela mogla
Tako mi bio bolen Janula
Bolen Janula edan vodica,
edan vodica i ponadica.
Tu mi preleta pile sokole,

Pile sokole so ara planina.
Pravo letee na Plakovica
Na Plakovica srbska planina.
Pravo letee bolnu Janulu
Vo usta mu nosi studena voda
65
Pod belo grlo presna pogaa.

Presna pogae belo meena
Belo meena uto peena.
Pod desno kriljo suvo grozice
Pod levo krilo suvije smokva.

Da mi ponodi bolen Janula
Da mi ponodi i go ponodi.
IX. NOVA GODINA ILI MALI BOI.

115.
U vee madog Boia, ili sadanje nove god. 1. Januara, sabiraju se devojke, na jedno mesto.
Poto se saberu ponu da pevaju i uzme svaka po jedan sud pa odu na vodu. Donesu vode sa devet ili
sedam, a najmanje tri kladenca pa saspu u jedan kotao. U tu vodu metnu suva cvea, kao:
ljubiice, majkine duice ili rute, bosiljka smilja i t.d. a sa cveem baca u vodu svaka svoj prsten. Kad
pou na vodu pevaju:
Sreu nau i udau.
Kakog emo vojna imat'
Ja li dobrog ja li zloga?
Ako dobrog blago nama
I njegovoj staroj majci,
Ako zloga ne bilo ga.
Oj drugarke oj tovarke!
Mi idemo sve zajedno:
Ristu mladu moliti se
Studene vode zavatiti.
Studene vode nenaete
Da nam kae sreu nau
116.
Kad dou na vodu onda bacaju u ovu pantljika, konia, krpica, vence od suvog cvea i kite.
ine onako isto skoro kao to ini mlada ili nevesta kad je svatovi vode preko kakve reke. Tada ona
baca onaj pekir ili jagluk kojim su joj i mladoenji bile pokrivene ruke pri venanju, ili ako nije
venana onda pod imenom toga mladoenja od sebe takoe mora da baci koju paru, kum i stari svat
svoje kravajie koje su spremili mladi, neto novaca i t.d. Voda se tada poliva vinom spremljenim za
venanje, posle meu na kravojie upaljene votane svee, pa ove meu na vodu, bacaju venie i t.d.,
a i posipa se itom kao i sada to se ini kad se donosi voda za prsten. Tada se kao i sada pevaju pesme
Vodanu i Moranu sinu njegovom.
Oj Vodane Vodane,
I tvoj sine Morane!
Nemuti nam vodice
Ne put u nju Morice.
Nama voda potrebna
Za prstena venana.
ista voda preista
Ljubav ista da nam je
Bez tvog sina Morana

I sestrica Morica.
to no momke moraju
Od naske ih otimlju.
Pa jih more i ljube
U dubljine uvlae.
Te dubljine studne
I vrtloge proklete.
117.
Kad nevestu vode skoro tako isto pevaju.

Oj Vodane Vodane,
Crni i zli Boole!
Evo tebi darova:
Rujna vina crvena
Zelen venac mladenca

I mladice neveste.
aren jagluk vezeni
im se ruke skrivaju.
66
Kravoj lebac svatovski.

ute svee votane.
Bela para venana
I penica bjelica.
Sve svatovsko evo ti
Sva ti dare dajemo.
Ne put sina Morana
I nevjeste Marice
One ljute vraice.
to nam momke varaju
U dubljine odvode
Na vrtloge na vode.
Neput ne put Morana
Da ne muti Dibrana
Tog Dibrana Ibrana
Ladno vode Ebrana.
Da nam kitu ne nosi
U vrtloge proklete
Gde Marice vrtlaju
Gornje ljude topaju
Utopljuju i ljude
I neveste mlaane.
Devojke tako isto pevaju samo to svaku stvaricu prepevaju, koju putaju niz vodu. Kad bacaju
prsten u koto:
Ovo prsten Milane!
Nek joj milog pokae.
Sutra rano u jutro
Na tog naeg Vasilja
Rista boga mlaana
Vasilnoga velikog.
Ovo prsten Ivane!
Nek joj dragog pokae.
Da l' Ivana Jovana
Il lepoga Grozdana?
Ovo prsten Boane!
Nae druge tovarke
Nek joj Boo pokae
Dragog milog Vojina.
Ako mijo ivio?
A ne mio umro.
Ovo prsten Draginje!
Ljepe divne prekladne.

Da joj dragog odkrije
Koje dragi i mili,
I od koje zemljice?
Ako bio tuinac
Nebilo ga da Bog da.
Ako bio svoj jaran
iv joj bio i mijo,
Ovo prsten Petrane!
Nae druge Petkane.
Nek joj kae Vasilna
Kada e se venati
O Petrovu i Pavlu
Ili ovih mesoje'?
Ako bude ovijeh
Blago nojzi mlaanoj.
Obino svakoj namenjuje na njenog poznanika i jarana i poimencem ga kau. Upravo nemoe se
izkazati pesma jer je uvek pri svima ovim obredima prave same devojke po imenima svojin jarana i
imenima svojih drugarica i tovarkinja.
Na Vasiljev dan tako zvani u jutro, prije zore poto se sve one, koje su sino pevale i metale
svoje prstenje, skupe, odponu ovo vaditi. No pre ovoga valja nam kazati, da se svaka mora obui u
sveano ruvo, umiti, oeljati i t.d. a i te noi okupati, pa onda ii tek da velia prsten" ili da peva
prstenu." Kad su se ve skupile, onda one sve uvate kolo oko kotla i ponu pevati i igrati iduij s desna
na levo ili za tokom sunca. U sred kola stoji, a do kotla, jedno malo muko dete u kog su oi vezane.
Ovo, poto izpevaju po jednu strofu od pesme, vadi po jedan prsten i prua, pa devojke ga uzimaju i daju
onoj kojoj pripada. Tada joj pevaju i opevaju joj sreu. U ovom kolu takoe, kao i kod sviju naih
obrednih pesama, ima careva ki Vasilna koja uzima i daje prstenje kojoj pripada i upravo upravlja
kolom, pesmom i svim to se tu zbiva.
118.
Oj careva mila erko,
Oj Vasilna Vasilica!
Obrni se okreni se
Znakom znai Ristu Bogu

I njegovu zastupniku.
Nek izvadi prsten zlatni
67
Naih milih tovarica.

Tovarica tovaruka
Naih dragih drugarica
Drugarica drugarkinja.
Kojoj zlatan kae dragog
Kojoj kae udavanje
Onog podaj toj devojci.
Kojoj prsten to nekae

Ti ga podaj mladom boru,
Mladom boru Ristu Bogu.
Nek ga metne u vodicu
Nek nam kae to on znade,
O sebika i o svojoj
Miloj dragoj gazdarici.
119.
to ga vako veliamo.
Oj carice Vasilice,
Carska erka ti Vasilna!
Ti nam dade zlatan prsten
Od Ristova zastupnika.
Zlatan prsten nae Mare
Veli tuna zlatan prsten
Da za Maru i nemari
Njen jarane mladi Bane,
Nemario Ristos Gospod
Za Bogdana odrpana
Nemarile drugarice,
Za nevernu izdajicu
Prokletnika ojadnika.
Oj Vasalna Vasilica,
Mila naa ti carica!
Ti nam primi zlatan prsten
Od Ristova zastupnika.
Od naega malog Bana
Malog Bana Dragovana.
Prsten nam je nae Stojne
Nae mile drugarice.
Prsten kae za Stojana
Njenog pravog tog jaranja.
Nek joj Stojan bude sretan
I Stojana drugarica.
Muku decu porodila
Porodom se veliala,
Ka mi danas na prstenjak
i t.d. pevaju svakoj kako joj ispadne po prstenu po kom nekako poznaju sudbu svake. Negde opet biva
prosto tako: da ako se potrevi, da pesma peva u to doba kad se koje prsten izvue, o venanju; ta e se
vele te godine i jeseni udati kao
120.
Vasilica poranila
Carska erka uranila
Na vodicu dolazila
Di s' velia prsten zlatan
Rista Boga dovodila,
I njegova zastupnika.
Ristos Boe ruku tura
U vodicu u studenu.
Svojom milom tom ruicom
Zlatan prsten izvadio,
Vasilici dodavao
Vasilica sudbu kae.
Zlatan prsten progovora
Vasilici prigovara:
Vasilice ti Vasilna!
ije ovo zlatan prsten
Ona e se udomiti
Ovog leta i godine
A ovijeh mesojea."
Na novu godinu ili Vasilicu t.j. mali Boi mese Pituljicu, u Maedoniji Tesaliji i oko Dibre,
Masaonicu, i Vasilicu u ostalim srbskim krajevima, a u Staroj Srbiji i istonoj kneevini "Meiju
povojnicu." U ovu meu kao i u esnicu staru paru. Razlika je u tome to se ova Masionica, Meija
povojnica, a i Pituljica, mesi od projinog brana. Kad se vrate iz crkve ovu izlome na komadie kao i
esnicu i svaki komad namenu svakom ukuaninu, stoci, pa i pomrlim. Ove komadie upre jo u masti,
pa kad jih izpre, onda poto dou survari i dadu prua metnu ove prutie u svaki komad. Od svakog
pruta odgrizu po malo govoreij: da nam Bog da zdravlje i veselje, a ivutinu i Turinu bolest i smrt.
Ostatak prutii daju marvi da je sa svojim delovima meije povojnice pojede da bi bila zdrava. Taj dan
68
opet po nekim mestima Prakom ili Boinjakom to jest Badnjakom malog boia daraju u vatru i
govore ta deca ili survari: kao ar to je sileni, taka da su sileni jaria i jagnia."
Rano jo na novu godinu sadanju ili na mali Boi ili Vasilicu idu deca tako zvana Survari. Oni
nose prutia ili kao to to prue u St. Srbiji zovu prua. Ovi prutii ili prua su zavezana u jedan snopi,
a od vrbe su zelene. U svakoj kui, gde doju, daju po jedan pruti, a domaica njima prute, kobasica,
suva mesa, kestenja, ljenika i oraha. Kad izlaze iz kue oni viu, ako dobiju darova
121.
Surva babo,
Surva babo,
Surva,
Surova godina!
I v godina babo,
I v godini bako,
Surva,
Surova godina!
A, ako nedobiju nita, onda nee da viu i do godine Nou oko pola noi na novu godinu peku
kaciju t.j. meu penicu na peku usijanu na aru i namenjuju na svakog. ije zrno nepukne znai da e te
godine umreti. Posle ovu ovako ispeenu penicu ili kacijanu penicu daju odma kokokama i viu: puli,
puli, puli, a negde koki, koki, koki i t.d. Ako se kokoke odzovu i razbude u to doba noi znak je da e te
godine biti dobro, a ako ne onda e biti zlo.
122.
Malog boia ili Vasilika.
Sbirajte se mladi momi
Mladi momi i ubavi!
Ni velji Vasiliari,
Velike Vasiliarki!
So prsteni i so barmi.
Ni vidime jo e bidne,
Ali dobro, al' nedobro?
Ni vidime koj se lube
Koj se lube koj e mai?
Koj se mai zi maa ni
Neenatog hubavoga?
Da igrame Vasilicu
Onu silnu ni Caricu.
Ni igrale i peale
Site dobri a ni bidne,
Ponajveljko sako dobro:

Zdravi momci so mominje
I zdravi ni i veseli
Se zemaje se ni mai,
So strebreni ti rakaji
I so zlati tia raci.
Pride dojde Vasilica.
So jo a je doekame?
Na to uka ni penuka
Na to uta buzdojana.
a na vika: Surva babo
Surva babo i v goina."
a ni bije konji krave
I volovi i ta stoka
So pruka ni vrbovoga
Ot baba Velika Ristia ot Malo Crsko bitoljska nahija v Stara Srbia Maedonija. Brsjaka.
X. VODOPOS, BOGOJAVLjENjE I SV. JOVAN KRSTITELj.

Na vodo-pos ili Krstov dan posti se svuda vasdan. Tada se prave krstovi od slame raane u Staroj
Srbiji i ostalim krajevima. Ove krstove meu na vrata prozore i t.d. da ne bi doao Vanpir ili Voper ili
Vukodlak, Vetica, Mora i Moran i ostali crni bogovi bivij ili zli duhovi. Na Bogojavljenje koje se zove
jo i Vodica ove krstove nose gde se voda sveti i tu ih pop kropi tom svetom vodom. Posle toga slamom
od ovih krstova veu drva i razne voke da ih neubije mraz, a na njive bacaju, da ih neubije grad i tua
leti. Svuda se dri da se otvara nebo u vee Bogojavljenja. Tako je jedan, pria se, u Star. Srbiji u
69
skopljanskoj nahiji, nemoguij ekati na mrazu kad e se otvoriti nebo da ite to najvolji, proturio glavu
kroz prozor, pa kad se nebo otvorilo on rekao u mesto to je mislio: daj mi Boe da bidnem glaveina"
t.j. stareina, Gospodar zemlje on rekao: daj mi boe golemu i najveu glavu da bidnem glavat."
Bog mu tu bruku, koju je iskao, i dao, te tako osta sa velikom glavurdom. Kad se nebo otvori, moe se i
raj dobiti, pa s toga sve grene bake i starci po svu no danjaju i ekaju kad e se otvoriti nebesa, da se
dobije ono to se hoe, pa ma to i carskij prestol bio.
Na Krstov dan ili 5. Januara krste se vetrovi i od Boia velikog do tog dana su nekrteni dani.
Tada vladaju podpuno, Vanpiri, Vetice, More i druga uda i privienja koja mahom zatiru rod ljudskij
osobito Karakondula sa konjskom glavom i svinjskim gvozdenim zubima, pa samo nasloni glavu na
onog kog hoe da utamani. Tada preza svet da ovaj nevaljalac nepreturi glavu i kroz prozor u sobu, te
pokraj dobrih, zatvorenih prozora esto na ove opet pogleuje.
Ovaj gospodin nevaljali moe da ue i u sobu kroz vrata, i u jedanput u mesto kakvog
prijateljskog dobro vee!" moe tako da se pokae ovo strailo. Teko onda onima koji se tu dese, i t.d.
Mlogi tu crni duhovi vladaju i mloga straila koja se nemogu prebrojati, daleko jim krasna kuica od
nas, da se zatru u moru, u gori, u vetrovima, u vihorima, burami, a mi da preemo na pesme
Bogojavljenske ili vodike.
123.
Krtenje Ristovo.
Savila se sv. Gora zelena
Zelena.
U njojzi je sv. crkva Sovija
Sofija.
U njoj poje estokrili aneli
Aneli.
Tude sedi Boja Mati Marija
Marija.
Ona dri Rista sina jedina
Jedina.
Na kriocu pod grocu svojemu
Svojemu.
Raztvori se vedro nebo nad njima
Nad njima,
I prepue crna zemlja pod njima
Pod njima.
I protee Jordan reka studena
Studena.
Uplai se Boja Mati Marija
Marija.
Njoj govore estokrili aneli
Aneli:
Neplai se Boja Mati Marija
Marija!
Da zovemo Bogom kuma Jovana
Jovana.
Da krstimo Rista sina jedina
Jedina.
Sastae se vedro nebo nad vama
Nad nama.
I zarase crna zemlja pod nam
Pod nama,
I protee Jordan voda studena
Studena."
to rekoe estokrili aneli
Aneli.
to rekoe uinie presvetli
Pre svetli.
Od g. Vasilije Jankovia uutelja osnov. k. valjevske.
124.
Opet krtenje Ristovo.
Nadvila se sv. Gora nad more
Nad more.
To nebila sv. Gora nad more
Nad more.
Ve to bila sveta crkva Sofija
Sofija.
70
Otvori se vedro nebo nad aima

Nad njima.
Razdvoji se crna zemlja pod njima
Pod njima.
I pobee Jordan voda studena
Studena.
Kad to vede Sv. Deva Marija
Marija.
Uplai se Sv, Deva presveta
Presveta.
Kad to vede sv. Jovan Krstitelj
Krstitelj.
On govori Sv. Devi preistoj
Preistoj.
Neboj mi se Sveta Devo Mario
Mario!
Kad krstimo Rista Boga jedina
Jedina.
Sklopi e se vedro nebo nad nama
Nad nama.
Sastae se crna zemlja pod nama
Pod nama.
Vratie se Jordan reka studena
Studena.''
to je reko sv. Jovan Krstitelj
Krstitelj.
to je reko to se sbilo zajista
Zajista.
Kad krstie Rista Boga jedina
Jedina.
U Prizrena silna grada careva

Careva.
Tu mi poju estokrili aneli
Aneli.
Oni poju Rista Boga mlaana
Mlaana.
Veliaju proslavljaju Ristosa
Ristosa.
Me njima je Sveta Deva Marija
Marija.
Kod Marije Alnamena znamenja
Znamenja.
Al' govori Sv, Deva Marija
Marija:
Slugo moja Alnamena znamenja
Znamenja!
Idi zovi Krstitelja Jovana
Jovana
A Jovana onog sv. Ivana
Ivana!
Da krstimo Rista Boga jedinja
Jedina."
Verna sluga Alnamena znamenja
Znamena,
Posluala Sv. Devu Mariju
Mariju.
I otili Krstitelju Jovanu
Jovanu.
Kada doje Krstitelju Jovane
Jovane.
Od g. Jakova Padimarovia iz Moravske ili Giljanske asupe a pesma je iz skopljanske u Staroj

Srbiji.
125.
Na sv. Jovana i roditelji mu.
Kinisal mi Sv. Jovan
Da mi hodi u raj boiji,
Po Jovana kinisala
Jovanovi stari tatko
Oe tatko vo raj boiji.
Obzrnal se Sv. Jovan
Obzrnal se i ugleda,
A svojega starog tatka
Starom tatku govorio:
Le l' vrati se stari tatko!
Tamo tebe mesta nema
Tamo tebe nepuaje.
Rajski porti zatvoreni,
A pekolskij otvoreni,
Za tebeka stari tatko
E si ti bil siromako:
Tuo oral, tuo kopal
Na polu si polovio,
Tamo tebe nepuaju."
Kinisal mi Sv. Jovan
Da mi hodi vo raj boiji
Po Jovana kinisala
Jovanova stara majka,
Obzrnal se sv. Jovan
I ugleda stara majka
De po njega kinisila
71
Pravo hodi raju bojem.

Kad je Jovan ugledao
Staroj majci govorio:
Le l' vrati se stara majko!
Tamo tebe nepuaju
Za te tamo mesta nema.
Rajskij porta zatvoreni,

A pekolskij otvorena.
E si bila siromaka:
Tuo prela tuo plela
Na polu si polovila
Idi majko vo taj pekol."
Od Ilinke Vezankovia Dibranska nahija vo St. Srbija Mijaka.
126.
Sveti Jovan i roditelji mu.
Takva je ista idua pesma to se poetka tie, od Sarde iz Smedereva sada no doseljenaka od
Kosturske nahije u St. Srbiji. Svretak joj je drugiji te s toga stavljamo to to je drugije ovde.
Koa braina zajemae
A kogo ti povraae
So pepel go ti meae.
Koa sol ti zajemae
istu solcu prinimae,
A koga je ti vraae
So pesak je ti meae,
Za tova te nepuaju,
Nepuaju vo raj boiji.
No vrni se stara majko
I vrni se stari tatko.
Vo pekola vi idite
Tamo porti otvoreni,
A rajski su zatvoreni.
127.
Kum Jovan zajir nosi. Od Sarde i ova je.

Da pojimo prijatelji
I kumovi sv. Jovan.
Tri tovara ta raija
Ta raija prepeena.
Prepeena ljuta zdravo,
Da pojimo prijatelje
Prijatelje i kumove
Verne sluzi svet' Jovana.
Raduvaj se novi kume,

Novi kume pobratime!
Sv. Jovan zajir nosi:
Devet tovar peniica,
Peniica ta belica.
Da mesimo pogaica,
Pogaica ta presnica.
Devet tovar rujno vino
Pri svretku o ovim prazdnicima, moramo, osim ostalog, napomenuti: da je bogojavlenska

vodica tako sveta i lekovita, da se bez nje nikakve bolesti nemogu izleiti i nikakve obredne stvari
svriti. Kad je donesu obrnu se po triput na uicama od sekire i to stojeij na peti od leve bose noge i
tada se svako po triput iste napije. Mloga udesa i dive ova sv. vodica ini, da se opisati nemoe.
XI. MESOJEE.
Mesojee ili mrsnice zove se svo vreme od Boia, pa do bele nedelje. No i ovo se razno zove i
to: od Boia pa do Vodice ili Bogojavljenja zovu se dani nekrteni, kao to smo kazali. U te dane niko
nesme da stoji pod kapavicom strehom da ga vetar kakvi neuzme. Nesme trudna ena da izlazi u
Staroj Srbiji kao i Leunka ili porodilja, da je nebi zli duhovi muili i detetu roenom i u utrobi kodili.
Od Boia pa do Bogojavljenja zovu se nedelje redovne, jer se redovno meso jede. Pred ovim je tako
zvana arena nedelja. Posle toga i pred mrsne poklade zove se redovna nedelja, jer se redom jede meso i
72
sredom i petkom. Pred bede su poklade zadunice ili tako zvana Mrtva sobota" u Staroj Srbiji
Maedoniji Albanijama i ostalim srbskim krajevima. Osim ovih imaju svuda jo dvoje zadunice i to u
oi sv. Trojica i u prvu subotu pred Mitrov-dan. Svuda se na njih iznosi na groblja, grobita, greblja,
grebita i grablja i grabita jelo i pie i t.d. Osim ovog u vee sviju praznika pa i na same ove ide se na
groblja, pale svee, spominju mrtvi i t. d. Hoe Srbin i drva i seno za pokoj due svojih predaka da
zapali. Jelo se i pie daje sirotinji, a, i sami donosioci jedu i piju za duu nariu za umrlim, ili tue i toe.
i t. d.
Uz nekrtene dane ide svuda svetenik po St. Srbiji, Maedoniji, Albanijama, Tesaliji sadanjoj
Srbiji negde i t. d. Trakiji pa sveti vodicu. Njegov ak nosi dva pramena vune i to jedan beo a drugi ut
ili alen. Poto popa osveti vodicu onda daje gde ima devojka one vune belo alene. Ona zato daje popi
bele vune. Ova se adeno-bela vunica smatra kao svetinja i devojke je upleu u svoje perine, kojih negde
ima dva tri, no najvie po jedan. U tim pomenutim mestima samo se ta vunica daje devojki i ona se
zove: Plesti kosicu ili perin a negde i kurjuk" Pop davajui kosicu rekne: Naj ti svete vune da plete
kosica da ni si iva i zdrava i da ni se uda poskoro za podobar junak." Devojka se poklanja ljubi ruku
popi a aku da je belu vunu. Za malo popa dobije mlogo" vune iste.
Tamo je obiaj da se ovakva vuna uplete u kosu devojaku te perini, a osobito oko Dibre,
izgledaju ogromni u devojaka, skoro kao kakvi repovi. Na Sretenje 2. Februara sreta se leto i zima po
miljenju narodnjem. Osim gornjih imena nedeljama one se zovu jo i trapava, ura, sebina redovna i t.
d. Uz mesojee posti se nekoliko dana sv. Savi i taj se post zove Savica a i Savin post. Mesojee su ili
mrsnice najveseliji dani u celoj godini. Tada ceo svet mahom samo ide jedan kod drugog piju, vesele se,
igraju, pevaju, priaju, ale se i ta ti tu nema. Tako veseli najvie se i ene i udaju te veselje i neradnju
jo veseliom ine i neradniom. A gotovo uz mesojee i nema ta da se radi. Tada su sijela, sela, sjela,
poveeri ili jednom reju veernje zabave. Na ovima se skupljaju svi u kue, tu igraju, ajduka, kadije,
jarca, prstena, ture, meeda, prevrtala, kolaena i t. d. Gusle tada najvie posla imaju, suvo meso
svinjsko, zdravice, pite, guvare, savijae i t. d.
Tu ti se preoblae ljudi i nadevaju na se maske, igraju, pevaju, avole, ale se i sve ive, no dotle
dok jih nepoznadu. To ti je pravi masken-bal. Ovi se esto i nacrne i t. d. esto se presvlae neki i
prestavljaju razna straila, kao vanpire, vukodlake, vetice, korakandule i t. d. i zato se oni valjda i svi
ostali zli duhovi ba u ovo doba najvie i viaju, i javljaju ljudima. Tu ti idu edovi i babe, tu i devojke
spravljaju pokladnice i ostale. Uz mesojee pevaju se razne pesme muke i enske, a naroito one uz
gusle. Veselje, radosti, igre, komendije, ale, zabave, gozbe i asti nemogu se nikada opisati, pa i mi se
toga neemo ni da dodiramo, i ako samo po neto nagoveujemo. To e uiniti moi i samo u nekoliko
onaj koji bude o tome jedinom pisao.
Arso Patriko so car sultan Soliman i stari sv. igumen Savo so sv. gora ot Hilendar.
128.
Porava je ni care sultane
Care sultane ot stanbula vi,
Ot Stanbula ni ot Carigrada.
Car Sultane na silen Soliman
Porava je i knjiga pia
I knjiga pia Arso Patrika.
Arso Patrika rianska glava
Vo sveti Pei ni pregolema:
Neka pojat tri sta kalueri
Tri sta kalueri vo trista crkvi.
Me nima stari igumen ni Savo.
V sveta Gora s tri sta kalueri.
Meu nimi ni sveti aneli,
Vo Srska zemlja Maedonija.

I mu poravaje silen sultan,
Vo knjiga carska mu zboruva,
Vo knjiga ta vo siten Ferman:
Me posluaj Arsen patriar!
Me posluaj jo ti poravajem:
Ol' li je bilo gdegod vo mira,
Gdegod vo mira to odno sunce.
Da svetlit to odno sunce
Da sluat odi patriki,
Vo jedna zemlja tursko kaursko?
Il a te turam, il a me krsta?
Il a da klanja dina mojega
73
Il a da celivam krsta tvojega?

Brgo vo Stanbul da te poturam
Sa tvoji site popovi
Si te popovi crni kalueri."
Arso patriko cara poslua
Ne ot volja tolko ot sila
Se bojae jo silen sultan.
I mi otide vo Stanbul turski
Deka uee odi hadija
Hodi hadiji turski imami.
Go vodaje pred silen sultan
Sultan mu vela: se pokloni,"
Arso Patriko nese poklana
Tolko Boga moli Rista zove
I svetu majku Bogorovicu.
Sultan mu veli silen Soliman!
Se potura Arso Patriko
a te storam povelik vezir?"
Mu govorna Arso Patriko
Mu govorna: ne se poklona.
Ne sepoklona pret tvoja skutna
Ne ti poljuba skutna i raka
Ne ti poljubna ne se potura.
Kolko ti mene da me potura.
Tolko tvoje carstvo go erdosa"
Se rasrdna ni care sultane
I mu reee silen Solimen;
a te zagubam mori postramno
Se potura vezir a ni bidne!"
I mu zboruva Arso Patriko:
Dur me ne sudi ti me negubi!
A haj ti turi hodi dervii,
Hodi dervii stari hadiji.
Turi na dami petak do petak
Neka Boga molat i umolat!
a go umolat da udo stora
a udo stora divo veliko.
More da igrat talasi vrve
Kako jagnje vo golemo stado,
Se Ramna i Beligrad sastana
Raovica i taj Bukovica
Plakavica so bela Negua
ar planina so ta Nemerika.
More da zaigra duri saraj
Duri saraj tvoji da zavati."
I go poslua silen Soliman
Turi go hodi stari hadiji
Jo povie stari ejih-Islam
I itaje ot petak do petak,
I go itaje po deno nono.
More si lei kako lealo
Planini stoje kako stojali

Ne se sastavija Ramna Belgrad
Ni ostali site planina.
Go maka bee ni car Soliman
jo Bog njio nedaval.
Sego Patrik Arso knjiga ni posla
Knjiga ni posla dur Sveta Gora.
Sveta Gora vo svet ni Hilendar
Do star igumen Savo Nemani
Vo knjiga njemu Arso zboruva:
Brgo do mene igumen Savo!
Brgo do mene vo Carigrada,
Me zemaje care Soliman
a me poturi Savo so tebe
I so tvoji tri sta kalueri.
Tolko pobrzo so tri sta kalueri
Da itame petak do petak
Sobom zemi si staro evanelje."
Ko ga Savo knjiga ni proui
Knjiga ni proui i suza proli.
Si zemaje tri sta kalueri
I si ojdava pat vo Carigrad.
Koj su bili vo Selunjsko polje:
Tam teknaje Sava iguman
jo ne zemal star evanelje,
jo trebalo more da trgna
More da trgna i tia planini.
Site plakali tri sta kalueri
Boga molili vo Selunsko polje
Da Gospod polje star evanelje.
Boga molile nijo ne storile.
Toa mi stanal igumen Savo.
Boga molee suza lijee.
Taj as mi se stemnilo
Mi se stemnilo i veter vejal
I se svatilo magla golemo.
Site kalueri vie plakae
Vie plakae za to evanelje,
Bez nego nijo ne storuvati.
Mi se molee igumen Savo
Mi se molae i se obrnee
Mi pogledna so tri sta kalueri.
Mi pogleda nebu oblaci
I mi videe svetli Aneli
Vo krilja nesu star evanelje.
Mi se zaradova tri sta kalueri
jo videe star evanelje.
Sv. Aneli ni pustie
Star evanelje v raci Sava.
Go zemaje i go bacae
So beli baci vo sveti kori.
74
Da se neetat ka tija ljue.

I mu se molji ne go pogubi.
Ne go pogubi i ne go turi
So njegovi tri sta kalueri.
Toa pear ini Arso Patriko
Pear ini so tri sta kalueri
Od nedelja pak do nedela ni.
I zastanal more ot etnja
Ot ta etnja i igra golema.
I zastanal visoka planina.
Sultan Soliman dari davae,
Dari davae: vosak, fimjana
Livan, izmirnu, zejtin, masline
I mi zadra Arso Patrika
Go zadra vo sv. Sovija,
Ne go mi puta vo sveta Pei
Vo sveta Pei vo Srska zemlja
Srska zemlja ta Maedonija.
I se potura zemlja Bonjaka
So svoj Kirijak star vladika.
Zemlja Bonjaka prava rianska
jo mi nedojde Arso Patrika
Arso Patrika vo sv. Pei.
Toa pojdoe vo Stalbol caru

Do svoj si Arso Patriko.
Koa ji vide Arso Patriko.
Igumen Savo vo raci baci.
Igumen Savo s tri sta kalueri
Vo crkva stana sveta Sofija
I mi itee star evanelje
Ot nedelje jedne do druge.
Toa da bidne udo golemo
udo golemo volja boija!
Sinje ni more zaigranalo
Zaigranalo i preigravalo.
Ni se hrkaje do vie saraj
Do vie saraj car nji Soliman
I se sastanaja Ramna Belgrad.
Raovica i taj Bukovica,
Plakavica so bel Negua
ar planina so ta Nemerika
Koa to vide sultan Soliman.
Mi se moli Arso Patrike:
Da zastavi more igralo.
Da ne igra po njegov saraj.
Da zastavi ona planina
Ot Brsjaka baba Velika Ristia Malo Crsao Bitoljska nahija vo Stara Srbija Maedonija.
129.
Sirota popa Beramskog i vezirski Stjepan.
to se uje u popovoj bai
Al' je alost, al velika radost?
Nije radost, no velika alost;
Umrla je mlada popadija
U onoga popa Beranskoga,
A u Raki staroj ponositoj.
Ostala joj mloga sirotinja
I ostala sirotica Janja.
Ova kuka kano kukavica,
A prevre kano lastavica.
Ona kuka ali svoju majku
Iz pitomog Draa u kraj mora
Iz pitomog Draa iz te Zete.
Mile Zete srbske djedovine
Djedovine cara ponositih.
Srbskih cara loze Drvenara
I mladoga Stevana Nemanje
A Nemanje Drvenarovia.
Tjeila je iz sjela robinja
Tjeeij je mladoj govorila:
uti Janjo ti neali majku!
Dosta ti je ruha ostavila

Dosta ruha i bijela platna.
Dva kovega sve bijela platna,
A etiri samo suha zlata"
Al bjejedi lijepa Janjojka:
ut robkinjo zub te zabolio!
Hoe uti moje mile strine
Hoe uti pa se naljutiti
to mi zbori zlobno i paklijeno,
Ona misli strine je neuju,
Ali strine i ule i vi'le.
Nu da vidi robinje evojke!
Uze vjedro pa ode na vodu,
Ona ode za goru na vodu.
Kad na vodi vezirski Stjepane
Silnog cara od Dukljana grada
Od Dukljana pra stare Prehvale,
Pa je njemu rije bijejedila:
Ja Boga ti vjezirski Stjepanje!
E sam ula i ljudi mi kau:
Da ti prosi siroticu Janju,
75
A neprosi kavezli Maricu,

to no mi je u kavezu rastla,
Neviela sunca ni mjesjeca
Ni oblaka ni dobra junaka,
Niti znae na em ito raste
Niti ito ni zijeljena trava,
A kamo li to je muka glava.
A Janojka svato bog me znade
Svato znae i svata je vidla.
Ona znade to je muka glava
Te mi edo pod pojasom nosi."
Kad to zauh vezirskij Stjepane
On odljee dvoru bijelome,
Svome dvoru ka Dukljanu gradu ,
Te bjejedi svojoj staroj majci:
Sakupi mi moja stara majko!
Iz tri grada trista evojaka
I sa njima sirotu Janjojku
Iz Berana grada velikoga
Iz Berana po vie Roaja,
A pred njima kavjezli Maricu
to no mi je u kavjezu rastla,
I Marinu ponositu majku."
Majka sina svoga posluala:
Sabrala mu trista evojaka
Iz tri grada svakog po stotinu,
Jo suvie sirotu Janjojku
I kavjezli pljemenito Mare

I njejzinu ponositu majku.
Nu da vidi Mariinu majku
Ona bijega na gornje ardake
Do vezirskog Stjepana dolazi
Pa je njemu rije govorila:
Da uh li me vezirskij Stjepane!
Sii dolje u zijeljenu bau
Da ti vidi sirotu Janjojku
U trb u joj muko edo mlado."
Kad to uo vezirskij Stjepane.
Obuh Stjepan od kajsera izme
Pa mi sae u zijeljenu bau.
Kad u bai tri sta evojaka
Meu njima sirota Janjojka
A pred njima Mare kafezlika.
Al' se Mare njeto uzodalo.
Kad, upazi vezirskog Stjepana
Baci svoje muko edo malo
Baci edo u zijelenu travu.
Kad to vide vezirskij Stjepane
On uvati sirotu Janjojku,
Pa je baci za se na dorata
Pravo ode svome bijelom dvoru
Sve pjevaju' i buke bacaju'
Igrajuij debijela dorina
Prsten ini i svadbu mi svri.
Pesma mesojeska od Sjenice i Dubnice poslao nam g. Jovo Milovanovi Vreki uitelj sjenikiji i dubnikij u
Staroj Srbiji.
XII. KOLANE ILI BUKARA.

U svima krajevima srbskim svrava se, poev od Bele nedelje pa do Lazarica, jedan pojetian i
ivopisan obiaj. im se smrkne, devojke iz celog sela skupe se na nekoliko razkra. Tu uvate nekoliko
kola, a najmanje dva, od kojih je jedno vee, a drugo manje, pevaju i uz pesmu igraju idui s desno na
levo ili za tokom sunca. Ovo se sve ini po meseini. Negde ovaj obiaj traje samo uz belu nedelju,
negde jo jednu posta velikog, a negde i to vrlo redko do Lazareve subote, ili do Lazarica. Pesme
bukarske su horovodne ili kolske, pa ih ovim i treba odneti; no radi reda stavili smo ih u praznine. Reko
smo da su one kao i svatovske horovodne s toga, to se nikad kao i prve ne pevavaju, kad se neigra. Ove
se opet gotovo nikad i nepevaju do uz Belu nedelju, i to ih pevaju same devojke bez mukaraca i to
samo onda kad one pokazuju razne ljudske radnje u igranju. Dakle su pesme ove osim obrednih glavno
orske ili kolske.
Kad ponu da igraju, onda jedna koja najlepe ume da uzvija i previja glasom pone sama da
peva, izpeva celu vrsticu, pa joj tek onda ostale drugarice igrajue pomognu sve u glas. Oh divota je to i
viditi i uti! Prestavte sebi u srebrnoj meseini, a na razkru sela, koje je ve zaspalo dubokim snom,
kolo najlepih devojaka najlepe obuenih, de igra oko dveju svojih drugarica, koje stoje na sred kola
zagrljene i kao odobravajue ili neodobravajue pesme. Dalje malo opet drugo kolo, tako isto lepo i
divno, tako isto bajno i udnovato. Sve na svetu uti pa i sami psi zamukli su, niti pojavljuju svoga
76
lajea. Mrtva tiina svuda, samo divne deve, kao vile okreu se igrajuij s desne na levu ruku ili za
tokom sunca, od istoka k zapadu.
Veta u pevanju poinjanka tako divno i milozvuno previja i uvija glasom, da bi se samom
mrtvacu zaalilo. Ostale prihvataju i divni napevi, koji bi rekao bi ovek svakij za se sastavlja odvojen
glas, slivaju svi u jedan talasajuij se podobno moru koje sve reke i potoke u se prima, pa iz tih sviju
malenih elemenata sastavlja svoje burne vale koji se samo talasaju i celim svetom zaljuljuju. Niko se
nesme da usudi, pa ni avolasti jaran koji bi u drugim prilikama u vatru i u vodu skoio, da uznemiri
tiinu, boanstvenost i tajanstvenost ovog rada devojakog. Obiaj, starina i sam rad i nain ovog rada
ine sve slabomonim i nejanim spram ovog delanja. Sve se uklanja i ostavlja podpunu tiinu i pokoj
onima koje, dreij se svojih starina svravaju neke svete obrede.
One dve devojke to se u svakom i to jednom manjem, a drugom veem kolu, nadaze, zovu se
negde Raja i Rajole negde Kol i Kola, negde Ljelj i Ljelja, negde Vid i Vida a negde Rej i Reja i Rejol i
Rejola. Mal nezaboravismo da kaemo, da je svaka ta cura kod svoje kue zgotovila najlepeg testanog
jela i donela. Jelo jim stoji pod drvetom u senki od grana ovoga, ili gde toga nema a ima krst ono stoji
opet u senki od meseca kod krsta.
130.
Razgovor kola.
Oj ti kolo kolo,
Veliko veliko1.
"ujem kolo maleno
Maleno.''
Imate li devojak
Devojak? "
Mi imamo devojak
Devojak.
Devojaka tri kola
Tri kola
A sve lepih od lepih
Od lepih."
Dajte nama devojak
Devojak!
Sve devojke do jedne
Do jedne. ,
Mi nedamo ni jedne
Ni jedne."
A mi e mo u silu
U silu.
Sila Voga nemoli
Nemoli
U silu se sve moe

Sve moe
A ma silu Bog kara
Bog kara."
A mi emo u krau
U krau. "
A za krau veaju
Veaju."
Jelen goru oblomi
Oblomi
"A rad ta je oblomi
Oblomi?
erez vai devojak
Devojak.
"Nedaj te mu da lomi
Da lomi."
Dajte nama devojke
Devojke!
Pa vam nee lomiti
Lomiti;
Ni rosicu popiti
Popiti.
1. Tako se prepeva svaka vrsta.

131.
Osuan i Ljuba mu.
Suan jadan osuan
Osuan!
Osuan je alostan
alostan!
77
Od kuma je sramota
Sramota.
Neka ite od Boga
Od Boga
Bog je nebo visoko
Visoko.
Neka prosi po kolu
Po kolu.
Zdravom kolo nedaje
Nedaje.
Neka bira koju e
Koju e.
Il' e staro il' mlado?
Il mlado?
Starom kosti prosute
Prosute.
Kano tikva o plotu
O plotu.
Mladom dua mirie
Mirie
Ko struk bela bosiljka
Bosiljka.
A zato je osuan
Osuan,
Oj osuan alostan
alostan?
Ljuba mu je odbegla
Odbegla,
A zato je odbegla
Odbegla?
to joj nije kupio
Kupio!
Bela leba s pazara
S pazara.
Sladke alve sa trga
Sa trga.
to joj nije kupio
Kupio
to mu ljuba zahteva
Zahteva.
Nema novca ni konjca
Ni konjca.
Neka ite od kuma
Od kuma.
Uvek poinje malo kolo pa doziva veliko. Veliko mu odgovara na sva njegova pitanja i
zahtevanja. U jednom i drugom one dve u kolu odobravaju pitanja i odgovore i upravo upravljaju ne
samo pesmom i igrom, nego i svim kolom.
132.
Kita cvea i Iv Iviica.
Vasdan nose u nedrima,
A uvee izbace me,
Iz vajata i pojate;
Te me krasnu svinje jedu.
Podajte me devojkama!
Devojke me lepo nose:
Vasdan me u viticama
A u vee u aicu,
U aicu u vodicu.
Da jim svu no mirom mirim
Da ih ladim i razbudim;
Jutrom rano prije zore
Da s' umiju i obuku.
Vasdan danas cvee brala

Iv Ivice moja
Iv jelo moja!
Nabrala je kitu cvea
Iv Ivice moja
Iv jelo zelena.1.
Kita cvea progovara:
Nedajte me nevestama!
Neveste me runo nose:
Vasdan danju za konama,
A u vee pod nogama.
Nedajte me tim enama:
I ene me runo nose.
133.
Bojana.
78
Povedi kolo, kolo Bojano

Bojano1.
Bojano lepa devojko
Ne mogu sejo do mene
Aga mi stari, drljavi"
Bojana crna dronjava.
Bojano hro dronjava!
to agi nisi vazala:
Da proda ika ogata
Da kupi tebi koulju,

Da kupi tebi kavada
Da kupi ute papue.
Da ide Bojo u kolo.
Da vodi kolo okolo.
Bojana seji govori!
Ja bi ti ii kazala,
Da bi on prodo ogata
Da mene mladu odene.
134.
Leptera.
Poetalo est devojaka

Devojaka est drugarkinja
Drugarkinja mladih tovarua.
Uzur Margita,
Dilber Zlatija,
Bela mi Janja,
Krasna Anua,
Visoka Stojna
I tanka Bojna.1.
Vrlo lepteri
Po vrh Posavlja.
Po vrh Posavlja
Po vrh duana
Izazvala uru
uru terziju.
uri terziji
Mladom govori!
"uro terzio,
Mlado ubavo!
Sarei meni
uta kavada
Od ute svile,
Do crne zemlje.
Da u ti za to
Bijelo lice
Ljubi ga uro
Do bele zore."
Gonte lepteru
Iz naeg kola.
Neka leptera
Po celom svetu.
Po celom svetu
Samo ne kod nas
Iz valjev. od g. Vasilija Jankovia uitelja.
1. Tako se posle svake vrstice ovih est vrstica povtoravaju.

Tada izgone za koju znadu da nije kako treba, i ta tada mora da ide odma iz kola, te da uva jelo,
i da postavi za poduije.
135.
Svekrva i snahe.
Svekrvica guie uvala,
Pa je legla malo da pospava.
Zaspala je u trnljivoj boci,
Gde no svinje najbolje borave.
Kad ustala guia nestalo,
Ona uze iju na batinu!
Pa mi ide kui snaicama.
Samo gleda mrko poprijeko,
Da l' e joj se koja nasmejiti,
Nasmejati ili podprdnuti,

Namignuti na jetrvu svoju?
Tako dugo i nepostojalo:
Prevari se najmlaa snaica.
Nasmija se najmlaa snaica,
A starija sedi pa besedi;
Ako meni gueta nestane
ivoj u ti kou oderati,
Pa u nosit' na pazar na vaar
79
Pa u kupit' malo oraia,

Umesi u malo rezania,
Sve u babe sazvati na dau
Ajte babe svekrvi na dau:
Ako Bog da i Bogorodica
I vama u skoro davat dau."

Sve se snahe u glas nasmejae,
A svekrva lee neustade
Te mi umre jadna bez uzdaha.
Ovu pevaju kao ale radi posle poto je izpevaju sve se u glas smeju i kokou.
136.
Posle ovoga sednu devojke u naokrug. U sredi njih sedne jedna na jedan jastui od busena
napravljen, a na njemu trava. Druga joj legne na krila i ovu to lei pokriju kao da je tobo umrla. Tada
one to sede okolo devojke ponu u glas najalostiviji da pevaju, kao tobo da je ona umrla, ovu pesmu.
Smrt Rajola.
Umre, umre nae Rajole,
Rajole!
Za devoje Mile Rejole
Rejole!
Ustan ustan Mile Rajole
Rajole
Da emo ti Mile Rejole
Rejole.
Al govori mrtvo Rajole
Rajole;
Zavite mi sestru Jelicu
Jelicu."
Ustan Rajolo Mile zora je
Zora je.
"Ja nemogu Mile Rejole

Rejole!
Zovite mi sestru Jelicu.
Jelicu.
Da mi dri sveu votanu
Votanu.
I dva brata mlada Damljana
Damljana.
Da m' uegu uta tamjana
Tamjana.
I dva brata mlada Mojsila
Mojsila.
Da donesu Rajlu nosila
Nosila.
Poto ovo izpevaju onda onu to je tobo umrla, nose i saranjuju gde god u prisenjku. A poto je
tako tobo sarane, onda je ostave tamo samu, pa dou gde su sedile i igrale te jedu ona jela za pokoj
due. Poto se ve najedu, onda ona mrtva ustane pa jih vata i plai. Za nju kao dre da je se povanpirila,
te begaju od nje. Kad tako vanpir taj raztera sve devojke, koje su joj takoe ostavile jela, onda sedne i
najede se i sam. Kad je vanpir najeo se on pone da trai devojke, podavi ih tobo sve i one popadaju.
Tada on ode i legne kao u svoj preanji grob. Jedna je devojka ostala i ta se zove iva negde iva,
negde ivana, negde Vila, negde Samovila a negde i Sveoiva. Ova zae pa napoji svaku vodicom,
tobo ivom, i ove ustaju. Ode vanpiru i njega tako oivi, te posle sve opet posedaju u naokolo, te
naprave kolo. U sredi sedne ona iva, Sveoiva, Vida ili kako je zovu. Odma sedne u sredu do nje onaj
vanpir, koga zovu Smrhar, Smrt, Samrt, Pura, Spura p Davor a do ovoga opet ona izterana devojka, te
tako naprave trojstvo. Oko njih one posedale devojke ponu pevati i od njih koja zasluuje veliati.
137.
Mletkova i zaspala devojka.
Polistala dolina dolina.
U dolini javor drvo visoko
Visoko.
Pod javorom postelja
Postelja.
Na postelji devojka
Devojka
Na posteli zaspala
80
Najveem.
Vinjem boru stvor'ocu
Stvor'ocu.
Silnu boru Dr'ocu.
Dr'ocu.
I veliku Ruiocu
Ruiocu.
Kad je stanu voditi
Voditi!
Mermer kamen zvekee
Zvekee,
Sitan biser trepee
Trepee,
Slava boram trepelja
Trepelja
I pred njima leleji
Leleji.
Zaspala.
Budila je Mletkova
Mletkova
Stan ustani devojko
Devojko.
Prosu tebe Fratrovi
Popovi.
ajka neda pa neda
Pa neda.
Dok nezidaju Mostenje
Mostenje,
Od mermera kamena
Kamena,
I od sitna bisera
Bisera.
Slavu boru nedadu
Nedadu,
Triglav boru najveem
138.
Svje mi zjemno nejako

Nejako.
Slava sliva Triglavu
Triglavu!
On mi cure miluje
Miluje,
Za junake daruje
Daruje.
Svakoj curi po Rajla
Po Rajla
Njima svima po Trajla
Po Trajla.
Ljek im traje za dugo
Za dugo
ivo zdravo i srjetno
I srjetno
Pjevaj pjesne da pjevamo,

Pjevamo!
Nae bore da slavimo
Da slavimo:
Triglav bora vjeliamo
Vjeliamo.
U triglava tri snage,
Tri snage;
Jena dri zjemljicu
Zjemljicu,
I to njebo visoko
Visoko.
Druga stvara svje nae
Svje nae
Trjea rui svje nae
Svje nae.
189.
B-o-o-o-ore hej!
Da te lovim i ulovim
Lo-o-o-o-ovim hej!"
Stade tica Gangelica.
Uplai se Triglav bora.
Slava, slava Triglav boru!
to mi dade Gangelicu.
Gangelicu Anelicu.
Poljeela tica Gangelica

Ga-a-a-ngelica hej!
Po tom njebu plavjetnome
Ga-a-a-angelica hej!1.
Za njom trka Garudica
Ga-a-a-arudica hej;
Stani stani Gangelico!
Poslao me Triglav bore
Od Stane iz Zvornika.
81
1. Tako se svaka poslednja rje prjepjeva. Pjevaju je djevojke srbske sviju vjera, a naroito
Muhamedove. Ove posljednje neizlaze na razkre, njego pjevaju i kolaju se u baami.
140.
el more dilberi el!
Stvarajte si ivite si
el dragi el,
el more dilberi el!
A po manje umirajte.
el more el,
el more dilberi el!"
Kad to ue dvije tice
Hej dvije hej!
Hej mlade ljubljene hej!
Uzee se ljubie se.
Hej dvije hej!
Hej mlade lubljene hej!
Ljubie se stvorae se.
Hej dvije hej!
Hej mlade ljubljene hej!
A po manje umirae.
Hej manje hej!
Hej mlade ljublene hej!
Vinja bora proslavljae,
Hej blagij hej!
Hej vinja bora hej!
Slava slava Triglav boru!
Hej bore hej!
Hej velji silni hej!
Proletela Gangelica,
el Gangela el!
el more dilbere el!
Za njom bega Garudica.
el Garudo el!
el more dilbere el!
Gangelica Garudica
el oboje el,
el more dilberi el!
Ostani se pod tri bora
el oboje, el,
el more dilberi el!
Pod tri bora tri mi bora.
el oboje el,
el more dilberi el!
Tribore im govorio:
el oboje el,
el more dilberi el!
Uzmite se ljubite se.
el oboje el,
el more dilberi el!
Ljubite se milujte se.
el dragi el,
el more dilberi el!
Plodite se rastite se.
el dragi el,
Od baba Stojne iz nahije Vranjske u Staroj Srbiji.
Posle ovih pesama stanu se svuda u svima srbskim krajevima igrati prstenjka, boijeg drvceta i
ostalih devojakih igara. Obe su ove, igre skoro jednake. Sakriva se taj prstenjak ili prsten i boije tako
zvano drvce. Devojka jedna trai prstenjak u ostalih devojaka pitajuij u koga je prstenjak bijuij onu to
je pita. Ona odgovori u te i te. Ona ide toj udari je i pita, i t. d. dok koja nepotrevi u koje je te ta tada
krije taj prstenjak i uzima od one maramu uvijenu kojom bije druge, sama trai i t. d. Boije drvce tako
se isto trai, no onoj koja ga trai veu se oi i ona nebije tom maramom, nego samo vata drugarice
traeij to boije drvce. Kad ve vide da mesec hoe skoro da zalazi, one se sve izkupe i pou kuama.
Pri polasku svome ponu sve u glas da pevaju pesmu:
141.
Mi idemo kuicama
Naim domima
Naim domima.
Proslavi smo velia smo
Bora Triglava
Bora Triglava!
I njegove velje sluge

Ljelja i Ljelju,
Ljelja i Ljelju!
I Poljelja i Poljelju
Milu deicu
Milu deicu.
82
Kao vanpire.
to je ivo nek se plodi
Plodom obilnim
Plodom obilnim.
to s' oplodi nek ostane
Nek se odri
Nek se odri.
Slava, slava Vinjem boru!
Boru Triglavu,
Boru Triglavu!
I Njegovoj svetoj snagi
Snagi najveoj,
Snagi najveoj.
Kola smo na kola smo

Kola velika
Kola velika,
I velika i maloga
Kola malenog
Kola malenog.
Proslavi smo oivi smo
Naeg Smrharta
Naeg Smrharta.
Napismo se ive vode
Da ne umremo
Da ne umremo.
to j' umrlo da ne ivi
Kao vanpire
Od Perse Petrovia
U nekim mestima odpevaju ovu pesmu i odigraju po triput sastavivi sva kola na tom raskru u
jedno veliko. Ovo kolo opet ide od desna na levo ili po toku sunevom. Poto tako odigraju onda ode
svaka svojoj kui.
HIII. PESME I OBIAJI LjULjAKE.
142.
Pree smo naveli kolanje uz bijelu neelju, ali sad ima jo jedan obiaj da kaemo. Taj je
ljuljanje na ljuljakama. Kolanje se produava i u druge neelje asnog posta van bijele, a ljuljanje samo
biva uz bijelu neelju i prijeistu. Dogaa se da one i due ostanu po njegde i da se ranije od bijele
neelje naprave. Obiaj je u svim krajevima srbskim o ovome i ostalom jedan i isti i svud se dri: da e
glava boljeti onu ensku cijele godine koja se bar mrve neproljulja uz bijelu neelju. S toga i bolne meu
na ljuljake i malo jih ljuljaju. Osim ostalih igri i veselja na sirne poklade vijeu jaje, ljuljaju ga pa
vataju zubima, tako isto i upaljenu slamku daju jedan drugom iz ruke u ruku, ili ugljevlje razgorijeno.
Na isti podeeljnik se skupe sve mrve kosti i svi ostatci mrsni, pa se pre zore nose i bacaju u tijekuu
vodu i t. d.
Kad grade ljuljake.
Ljuljale se evojice!
Oj Ljiljano oj Ljeljano oj!
Oj ti Ljeljo i Poljeljo!
Moj batole moj !1.
Na granici orahovoj,
O turici ibriima,
O koniu ista zlata.
ista zlata od dukata,
Oko vrata momakoga.
1. Tako se pripijeva potljije svake vrstice.

143.
Na ljuljaki onoj koju ljuljaju.
Na badijemu hadi Dimitrije,
Naturijeni laki Salandaci.

83
Ljuljala se sva rijedom Gospoda,

I tu doje kujundija Jovo,
Neljunu se na dva ni tri puta
I odlomi od badijema granu.
Ljuto kune hadi Dimitrije
Proklinjui ljuto govorio:
Bog t' ubio kujundija Jovo!
to odlomi od badijema granu?
Ja sam skoro Zlatku izprosio
Ne jede mi nita do badijema."
Kad to za uh kujundija Jovo

On govori hadi Dimitriju!
Ne kuni me hadi Dimitrije!
Ako sam ti odlomio granu,
Ja u ti je od srijebra kovati
I istijem pozlatiti zlatom;
Pa e raat plodove od zlata.
Neka Zlata zlatne plode jede
Bolje zlatne, nego od badijema."
Iz staroga Vlaha od g. Svetozara Popovia uitelja Ivanjikog.
144.
ije deje na nialje?
Lejlo Ljejlo!
Oj Poljeljo Ljejljo!
Liljano Lado!1.
Materino i oino.
Mati e joj kouljicu
Tu svilenicu krojiti.
Otac e joj jelek kupit'
Sestra e joj vez na vesti.
Brat e joj konja izvesti.
Ne mi se odmeaj more,
More mi mlada devojko!
Jer e se jue prekinut,

Nesluala mlada moma:
Odmee se premee se,
DOK se jue ne prekinu;
Te mi pade mala moma
Utepa se i ubi se.
Svi seljani globu daju:
Koji dve sta koji trista
Mladi Rista etiri sta.
itiri sta uti para.
Sve dukata zlatalija,
A za mladu momu dragu
145.
ija je ono devojka ?

Oj Ljelj Ljeljo!
Liljano!
Poljelu Poljelj!
Ladadino!1.
to rano rani na vodu?
to nosi pero na ero,
Crveni kalpak na krivo,
Sjajnu elenku vi elo?
Nae su voe daleko.
Nai su drumi iroki.
Sporede lojzje zeleno.
U lozje poje biljbile.

Jutrom mi poje veerom.
Taj to mi poje veerom:
Veeraj ludo i mlado."
Taj to mi poje u jutro;
Grlji se ludo i mlado."
Taj to mi poje u saba:
Dizaj se ludo i mlado."
Prvo je moje ljubezno.
Drugo je moje kohano.
Tree je moje predrago.
1. Posle svake vrstice tako se prepeva.

146.
Sanak je snila devojka:
Ljiljano Ljeljo Poljeljo!

84
To su ti mile jetrve.
Taj to su stoli areni
To su ti mili deveri.
Taj to je aa strebrna.
Strebrna aa biserna.
Taj ti je mila svekrva.
Taj to je vino crveno,
To su ti mile zaove.
Taj to je kita bosiljka.
Taj ti je milo i drago.
Lado mi Ljelju Poljelju!

U polje beli dvorovi,
U dvore stoli areni,
Na stoli aa strebrna,
U ai vino rujano.
Rujano vino crveno.
U vino kita bosiljka.
Sanak mi kaza drugarka.
Tovarka bela mi vila.
Sanak mi kaza tolkuje!
Taj to su dvori prebeli
Sve su ove pesmice od gospoica prizrenskih u Staroj Srbiji, koje e se nie pominjati.
Sad od tog doba pa do sv. Lazara idu takoe zanimljive stvari. Tako, ko kakvog leptira vidi prvij
put takve e te godine sree biti. Ako vidi belu perperugu leptira to je dobar znak. A ko vidi uta
leptira ili preperugu bie te godine bolestan, ako crnog jo gore, Prvog leptira ili preperugu i prvu zmiju
valja na svakij nain ubiti da ne odnese ovome snagu koi ih vidi. S toga deca ubijaju te tvorove boije
negledajui na dangubu i t. d. pa ma vasdan za njima jurili. Ovo ine i ljudi. Prvi put kad se uje
kukavica, valja brojati koliko puta zakuka, toliko e, onaj to je uje, jo godina iviti. Kukavicu nevalja
ubiti jer je ona sestra cara Lazara i boga Davora ura i Tura silnog ili Jarila.
Nevalja nikako da je ovek uje na te srce i na natinu. S toga svaki ma to i ega od jela valja
da okusi, svako jutro, pre no to iz doma izae i prag kuni prekorai, da nebi nejevi uo kukavicu.
Priaju za Eru, da je izaao u jutro rano na polje, pa kukavica zakukala, a on zgrabio ispod sebe, samo da
ga nejeveg ne zastane kukajuij. Ovo je samo podsmej; no tu se ogleda to: koliko je strano uti
kukavicu na natinu. Na Blagoveci kako jih zovu u Staroj Srbiji i ostalim srb. krajevima ili Blagovesti
valja ubiti zmiju, posejati u glavu enj belog luka. Ovaj luk, ako iznikne, na Uskrs valja ga uzetp pa otii
u crkvu, gde e postati vidovit i tamo e sve vetice viditi. Ove e mu nebrojena blaga "budi Bog s nama
i asni krsti" davati, samo da ih neodkrije i ne izkae.
Tako isto na Blagovec treba, no dinarom zaklati zmiju, posejati bob u glavu joj a trup sagoreti.
Taj bob nikne i sazre do Uskrsa. Zrno jedino njegovo valja nositi u za se, pa ovek postane nevidim t.j.
niko ga nemoe da vidi, a on sve vidi. Tako isto valja nai ajduku, tako zvanu, travu, na njoj dinarom
zaklati zmiju da je ova krvlju svojom poprska. Tu travu posle urezati u prst, pa da vidi uda, nikakvi
zatvor nemoe obstati samo kad se prstom tim dotakne. Ovakvih i ovim podobnih stvari Sile jim
kratke" ima dosta, no za potena oveka: "daleko jim krasna kuica." Tamo iza mora i u moru, iza gore
i u gori, iza pustara i u pustarima, a s nama: Neka su svi sveti i asni krstovi;" pa da preemo na
Lazarice tako zvane.
asni posti traju 7 nedelja od kojih se prva zove: ista, druga paista u sjev. Maedonije preista.
U ove se dve esto jednonii, bog me, vrlo esto po celu nedelju. Trea se zove krstupoklonjena, etvrta
sredoposna, peta gluva, esta cvetna i Lazarska i sedma velika. Hoe u Staroj Srbiji, Maedoniji i
ostalim zemljama da daju svojim mrtvim i posne zaduine ili zadunice. Tada loe vatru i to drva
uzprave uz kakvi grm veliki, stari i debeo, onako kako rastu. Ova podpale i tu svu no oko te vatre igraju
i sviraju u gajde. Na dulak gajdaev lepe votane sveice zapaljene, a po vatri posipaju itom i vinom, uz
igre pevaju i to momci i devojke igrajuij s desna na levo:
147.
Tamo tamo dime Kostadine!
Tamo, a u tue groblje.
U ivutsko i u tursko.
Tamo su ti vrata
I arena jaja
I gujine kosti
im e jaja bosti,
A ovamo mile due
85
Naih poumrlih.
Ovamo jim rujno vino
I penica bela.
Sa penicom sladak mede

Medovina sladka.
Od tipske nahije u Staroj Srbiji.
XIV. LA3ARICE.
Svuda je obiaj da uvee toga dana i na sami taj dan idu devojke koje se zovu Lazarice i pevaju
razne pesme koje se zovu Lazarike. Sada u kneevini taj prekrasni obiaj vie vre ciganke, no devojke
srbkinje; jer vlasti blagoslovene, kao i sve ostale obiaje i ovaj izkorenjuju. Samo sela po planinama i
gudurama, gde vlast policajna slabije a kmetovska nemarljivije djejstvuje, vre ipak srbkinje ovaj obiaj.
Po drugim srbskim zemljama on se jo vri. U Staroj Srbiji i drugim tamo zemljama zbog Turaka esto
mukarci pevaju i igraju Lazara. Svuda moraju biti ova lica:
1. Lazar u staroj je Srbiji ono ensko, koje se zove Lazarac. 2. Lazarica koje u Staroj Srbiji biva
muko, ali se obue u enske haljine. Ovo se dvoje svuda zovu car i carica. 3. tri stenika koji nose
stetove ili barjake, i 4 tri vojvode. Barjaci su od narodnih boja i to glavni carice Lazarice je od ljubiaste
boje u Staroj Srbiji koja se i lazurnom zove. U ostalim zemljama rumen. Lazarov je ili cara Lazarca plav
i beo, a treij je od sve tri srbske boje kao rujno-crvene ozgo, plave u sredi i bele dole.
Boje te oznaavaju i to, rujno crvena: radost, veselje, ljubav, hrabrost, silu, rat, boj, vlast,
nadmoije i neoenjeno i neudato stanje, koja prelazi kod Lazarica u Staroj Srbiji u ljubiastu ili lazurnu
boju, a ta se preliva iz rujne u plavu i iz ove u prvu.
Plava oznaava: svetost, pravdu, postojanstvo, brani ivot, svetu ili nebesnu boiju boju, boju
neprikosnovenu, boju vernosti, branosti i t. d.
Bela boja oznaava: istotu, nevinost, prozranost svetu, prosvetu, celomudrije i devovanje, kao
rujna to oznaava momenje i t. d. esto hoe da metnu i grbove na ove narodnje boje i stegove.
U Staroj Srbiji mahom grmove grane, venac i ognila a na crveno rujnu i 4 do 7 zvezda meu
kojima je i sunce. Grmova ili rastova, a i drakova grana sa plodom znai: venac slave, pobede nad
neprijateljima koja se i u ljubavi hoe. On je jo i znamenje boga Jarila starog ili ura, boga vojna
ratova i krajina i boga Davora ili Tavora, boga smrti i uasa a i obte tuge i alosti. On je jo znak do
kom se kad se iz svetih, urovih ili Jarilovih, Turovih i Davorovih ili Juriovih uma odkine, u raj
dolazi pravo, kad se u bitkama padne. S toga su ga nai stari vojnici, pa i u Rianstvu nosili za
kalpacima.
Ognila etiri oznaavaju: da su Srbi ili svi u obte slaveni sa raznim sadanjim plemenima, na sve
etiri strane sveta boija. Da su oni takvi isti kao elik, ladni tvrdi i bez ivota dok jih nedirne i
nepotrese jako drugi, a kad to bude onda su oni jaki i iz njih oganj ide, sve zatiru tada, pale, taru,
utamanjuju i sagorevaju svojom elinom srbskom silom kao i oganj. Jo ta ognila ili ocila sadravaju u
sebi: svetinju i tajanstvenost to su veni i neprikosnoveni uvari najvee svetinje; svetinje ogna t.j.
videla kao, znaka sviju belih i dobrih pravih bogova bivih srbskih. Samo je ognilo moglo raati
svetlost, videlo t.j. sveti oganj.
Narod bira sebi za simvole onakve znakove svoje narodnosti, koji najbolje i najzgodnije
odgovaraju njegovim narodnim osobinama ili karakterima. Srbskom, a i svom sadanjem slavenskom u
obte narodu, njegovim svima duevnim i telesnim pojavima, najbolje i najdinije odgovara izabrani
tisuama godina, a moda i stotinama tisua, stari i najstariji grb ognila, pa taj i danas upotrebljuje. to
sve svoje znakove ili grbove mee samo na plavu boju, to je s toga: to je ta najpostojanija, najsvetija i
najneprikosnovenija boja. Ona razdvaja burnu mladost momaku t.j. rujno-crvenu boju od skromne
nevinosti i tihosti devojake t. j. bele boje, koje hoe esto da preu granice poloenje. Ona obe te use
prima sajedinjava kad se ve venaju, a inae do venanja neprikosnovena svetost i boanstvenost plave
boje razdvaja jih.
86
Samo se plava boja javlja tu gde se upotrebljavaju i grbovi gde se hoe najvea stalnost inae ne.
Ona se javlja u podpunom sklopu narodnih boja inae, ako se nee da javi plava boja onda se odma
stvaraju dve zastave i to jedna crveno rujna carice Lazarice i druga bela cara Lazca koji je uvek ensko.
Nikada crveno rujna i bela boja nesastavljaju jednu zastavu. to je se u naroda odrao i dri se i danas
obiaj i posle njegovih, velikih i slavnih hramova: Svetovida, Prave, Radigosta, Triglava, Porevita,
Rujevita i t. d. pa i posle svetih rastovih uma u koje se saranjivahu poginuve Vojvode Bani, upani,
Boljari, Knezovi, Krainari, elnici, Stegonoe, asnici, Pristavi, aci, Dumni ili Veni Carevi i t. d. u
ratu, da bi odatle pravo otila u raj; to se samo ima blagodariti toj boji narodnjoj i grbovima na njoj.
O ovome e biti vie na drugom mestu, a sad samo ovoliko zato, da bi se pokazalo: da su sva
tumaenja naih nadri knjievnika, pojeta, nazovi liberalaca, slobodnjaka i ostalih to dokazuju: Da grb
na sastojeij se iz ognila oznaava pisme Slovo" koje po jednima znai; Srbin Srbu srbski srbovati,
kao da Turin i ostali narodi neive svojim turskim i ostalim za nas tuim a za njih svojim ivotom.
Drugih opet: narod koji Srbina spasava. Kao da sloga nespasava svaki Samo sloga je ljubi i vole. Treij
opet Samosvest samo Srbina spasava, kao da druge nespasava sobstvena samosvest nego valjda
mandurska i neka preko morska do potopnja. etvrti: Samo svetlost Srbu je svojstvena, kao da je
drugima tama i kao da niko do Srba nevoli svetlost. Ovo bi se moglo jo odneti na krtice i druge pod
zemne itotinje, no nikako na ljude. E takve gluposti samo mogu zakovani arlatani i neznalice
propovedati, a nikako ljudi. Mogle bi i budale to initi, no pametni ljudi nikako. Za sada ovoliko, a
docnije vie e biti.
148.
Kad se Lazarice skupljaju da se oblae u svoje Lazarsko odelo, koje se sastoji nz mukog i
enskog. Muka su odela za cara Lazca, stenike i vojvode i ako su i ovi mahom svuda enskinje, van
tih mesta gde su se odve osilili Tuuci i Poturice pa napadaju na obraz i potenje: Car Lazac ima beo
kalpak sa belom perjanicom, elenkom i t. d. Carica Lazarica mali crven kalpai, do nje uvek stoji i
njen barjaktar i vojvoda, a do Lazca njegov. U carice su muki, a u cara enski, svitari; no oni su upravo
svuda enski samo se oblae u odela muka. Poto su se skupili i obukli, tada uvate kolo jedno koje tri
put na mesto odigraju iduij s desne ruke k levoj ili za tokom sunca. Za svo to vreme lepo obueno malo
dete muko predaju jedna drugoj iz ruku na ruke. Tako se ta predaja mora svriti tri put. Za svo vreme
pevaju.
Lazi lazi Lazare!
Na sileni Jarilo!
Oj Jarilo boilo!
Na prestrani rabrilo!
Vojska ti se gotovi:
U Grmove lugove.
U Grmove lugove,
U Drakove ogranje.
Silna vojska velika:
Obuena crveno.
Obuena crveno,
Svetlu boju Jarila.
Oposana zeleno,
Tvrdom vetkom dubovom.
Tvrdom granom i svetom,
Da pobjedi dumana.
Ogrnuto plavetno,
Da mu bude stasito.
Tvrdo jako stasito,
Sveto krasno i stalno.

Prigrnuto prebelo,
Da mu bude nevino.
Lazi lazi Lazare!
Na ti mili Boole!
Lazi Boo Jarilo:
Rasti duo rabrena!
Tebe eka Krajina:
U daleke krajeve,
Na te velje brodove
I putove dugake.
Preko mora debelih,
Preko brda velikih
Krovitih i strmni;
Preko reka dolina.
Lazi lazi Lazare!
Na ti mili Boole!
Na Boole Jarilo!
Nae krasno ratilo
87
Tvoja vojska gotova!

Obueno crveno,
Opasana zeleno.
Ogrnuta plavetno,
Pregrnuta prebelo.
Samur kalpak na oke
Belo pero na ero.
Vojska boja ti bije:
U Velika Hindua.
U pustoga Globoa.
Bojak bije i bije."
Sa tim ljutim Tatarom,
Sa tim crnim Globirom
Sa poganim Mandurom,
I poganim Aleman,
I sa crnim Gogama.
Onim crnim Gatama
149.
Kad dolaze kui ijoj.
Da pometem dvorove,
Da naredim stolove.
Sad e doji Lazare
Na taj rabri Jarile.
Malo e ni sedeti
Mlogo e ni zazreti."
Oj Lazare Lazare,
Na ti rabri Jarile!
Obrni se Lazare!
Na prekrasni boole!
Obrni se Lazare!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
Lepim darom dukatom.
Oj Lazare Lazare!
Ovde kua Bogata,
Ovde nama kazuju
I svi ljue priaju:
Ovde braa ivuju,
U velikoj zadruzi.
Lepo braa ivuju,
A jetrve jo bolje.
Jedna drugoj govori
Njima Lazar govori:
Jetrvice kitice!
Poljuljaj mi detence,
Dok da idem u polje,
Da saberem kovilje,
Treba da kaemo, da cela ta gungula ili gromada gromila Lazarica pevaju, a Lazar i
Lazarica igraju sa svojim barjaktarima i vojvodama jedni drugima na suprot, t. j. enska strana mukoj i
obratno. Negde oni neigraju: no njihovi stenici i vojvode koji igraju svuda jednako precuckujuij s
noge na nogu, tekim i dosta tromim skokom. Kad jim se kae, da se poklone, oni se poklanjaju, a
domaica ili domain daje poklon, u novcu obino.
150.
Oj Lazare, Lazare!
Ovde sedi repera
Prilivaju s' ardovi.
Rujno vino rakija.
Zlatnim stanom brisaju,
Vedrom asprom meraju.
to e ostat od vedre
Podajte ga Lazaru.
Oj Lazare Lazare!
Obrni se Lazare!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
151.
Popovima.
Oj Lazare Lazare!
Ovde sede popovi
U popove dvorove:
Iznikao zelen bor.
88
Na Boole Jarilo!
Ti sileni Jarune!
Obrni se poklon se:
Ovom dvoru i domu.
Mladu popu i poi.
Obrni se urime!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe daruju:
Popa utim dukatom,
Popadija srebricom.
Tom prebelom paricom.
Lupie mu seljani,
Izsekoe zelen bor.
Pop mi sedi u stola,
A kraj njega sestrica,
Mlada ona Maica.
Pop mi pie ikonu
I sv. Nikolu.
Maa veze maramu,
Da pokrije ikonu
I svetoga Nikolu,
Oj Lazare Lazare,
Na ti rabri Boole!
Sve ove gornje pesme poslao nam je preko g. Ilije Spasojevia uitelja Sretake upe, g. Mihajil orevi
uitelj Veliko-okij iz Prizrenske nahije u Staroj Srbiji, a on ih je prepisao od pomenutog Navtale a naroito od
gospoje Plane popadije.
ao nam je to nije kazao odakle je ta gospoja Poa. No ipak im velika hvala i slava!
152.
Turcima.
Oj Turine Turine,
Bojna ni Poturica!
Oj Poture elepe!
Tebe treba veera.
Tebe valja veera
I peena kokoka,
I peena kokoka
I prebela pogaa,
Jo suvie kajgana
I na maslu cicvara.
Belo jagnje debelo
I tog sladkog erbeta.
Obrnji se Lazare!
Da se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
Aga daje i dvajest.
153.
Ciganima.
Golubima govori;
"Id'te id'te golubi!
U jesen mi dojite.
Imam erku da vam dam.
Imam sina da enim."
Obrni se Lazare!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
Leteli su leteli,
Devet roda goluba.
Devet roda goluba
I deseta Pauna.
Preko polja iroka
Preko gore visoke.
Onog polja Kosturskog
I gorice Plakove.
Gospoa mi sedee,
Na golube meee
154.
Srbskoj curi rianki.
89
U Plakovske lugove.
Imam kose dugake.
Hoev mi se zamrsit:
Na dve kite rokite,
Na etiri maline
I etvrti karanvilj."
Obrni se Lazare!
Na prerabri Jarune!
Oj Jarune urime!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem;
More Vuko devojko!

More krasna srbkinjo!
Preteraj mi vukove,
Kroz te este lugove.
Kroz te luge Njeguke
Vi Soluna velika
Pa do ni Plakovice.
Odgovara Vukojla
Ona krasna srbkinja:
Nemogu jih preterat'
Kroz Njeguke planine,
Vi Soluna srbskoga,
Na Krajini toj naoj
155.
Sestra sa brata.
Taj Jarune urime.

Onaj straan Jurian."
Evo slike prilike!
U naega Lazara.
Lazarevu sestricu.
Bojno sedlo ubojno,
Bojno koplje elino,
Otra maa zelena.
Obrni se Lazare!
Obrni se Boole!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
Oj Lazare Lazare,
Na prerabri urime!
Oj urime Jarilo!
Ovde junak neenjen.
to ga sestro neeni,
Il u vojsku nedaje? "
enila bi enila,
I dukate brojala.
Nigde sliku nenao
Ni priliku ugodnu.
enila bi enila,
Ali doe Jarune;
Pa ga uze u vojsku
156.
Gde su tri sestre, a jedan brat.
Oj Lazare Lazare,
Na prerabri Boole!
Ovde ima tri jele
Meu njima taj borac.
Ne su bile tri jele
No su bile tri seje,
Neje bio jedan bor
No je bio jedan brat.
Njega seje enile

Lazarovom sestricom
Onom mladom caricom.
Obrni se Lazare,
Na prerabri boole!
Pa se lepo poklopi,
Da te lepe darujem:
157.
enama.
Oj Lazare Lazare!
Ovde nama kazuju:

90
Izpraaju praaju,
A na ladne voice
Na studene studence.
Videe je Vojvode
Mameju je mameju:
Sa arenom kudeljom,
Sa strebrnim vretenom,
Sa arenom zlaenom.
Obrni se Lazare!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
Tu Jerinu gospou.
Oj Jerino gospoo!
Lep si porod rodila:
Sve sinove Banove
One vojne ubojne.
Devet sina Banova
Jednu erku Milicu
I Milicu caricu.
Strani Bani sedeju;
Na dolapa strebrna,
Sitno oju rezahu.
Za devojku praaju
Kudelja je preslica, a ne vlakno ili povesmo.
158.
Devojkama.
Sam Jarilo urime.

I druinu viknuo!
"Hod'te hod'te druina!
Evo vama darova,
Svakom vama darova,
A menika devojka."
Obrni se Lazare,
Na premili Boole!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
Oj Lazare Lazare,
Na prehrabri Jarile!
I premili Boole!
Ovde nama kazuju;
Mlade deve velike
Za udaju prispele.
Belila je belila:
Tanke bele darove
U urimske dvorove.
Te ureve Jarilske.
Sam ju ure video,
159.
Nevestama i mladoenjama.
Na to sjano slikaro.
Ko je lian prilian?
Najlinija nevesta,
Jo toliko mlad junak.
Obrni se Lazare!
Pa se lepo pokloni.
Da te lepe darujem:
Obrni so Lazare,
Na prerabri Boole!
Ovde nama kazuju:
Te neveste mlaane,
Mladoenje rabrene.
Dva mlada se gledaju,
Na areno gledalo
Ogledalo gledalo,
160.
Deci.
Oj Lazare Lazare,
Na prerabri boole!
Iznikao bosiljak,
Na sred dvore prebele.

To ne bio bosiljak
Ve je majke detence.
91
Povija ga razvija
U svilene pelene.
U svilene pelene,
U zlaene povoje.
U zlaene povoje,
U srebrne kolevke.
Obrni se Lazare,
Na prerabri boole!
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
161.
Devojicama.
Oj Lazare Lazare,
Na prerabri Boole!
Ovde nama kazuju,
A u ove dvorove:
Razcvetala ruica,
Bela rua rumena.
Nije majke ruica;
No je majke erica.
Povija ju razviva
U svilene pelene.
U svilene pelene
U zlaene povoje.
U zlaene povoje
U srebrne kolevke. i t. d.
Posle svake pesme pripeva se onaj dodatak za dar:

Obrni se Lazare,
Na prerabri Boole!
Obrni se pokloni,
Da te lepe darujem;
Da nebi to jedno i isto svuda posle svake pesmice pisali, te tako vie vremena i hartije troili, neka
izvole itaoci sami dodavati pri svretku svake pesmice ovo nekoliko vrstica.
162.
Devojkama.
Opet se i poetak svake Lazarske pesme, poinje sa ono nekoliko vrstica izvestnih, kao:
Oj Lazare Lazare,
Na prerabri Voole!
Ovde nama kazuju:"
o emu hoe da pevaju; pa da nebi i za taj poetak koi je skoro svima pesmama obti, troili vremena, mi
ga izostavljamo s tom blagom nadedom da ga gg. itaoci sami pred svakom pesmom umetnu.
Ima majka ericu
I Knezovi veliki
Belu krasnu Stanicu.
Krajinari sileni.
Ispraa ju za voe
Mame ju je mame ju
Za velike planine.
Vamo amo devojko!
Na voe su vojvode
Da mi elja perina.
One silne Bojare
Za arenu i zlatnu
Te Bojare Boljari.
Onu lepu kudelju
Silni Bani upani
I vreteno srebrno" i t. d.
163.
92
Mometu.
istu oju rezae
I devojku mamee:
Odi odi devojko!
Od' ovamo tovarko!
Da mi elja perina.
Ruse kose dugake,
Za arene i zlatne
One lepe kudelje
I srebrna vretena i t. d."
Ima majka junaka

I konjica dorata.
Na dolap ju sedee
istu oju rezae.
istu oju rezae
I Bogu se molee:
Daj mi Boe to hou!
Lepu devu bogatu."
Na dolapu sedee
istu oju rezae.
164.
Kmetu.
POSLE POETKA.
Kmet mi sede u stole,

A kmetica u dvore.
Kmet mi ree raboa,
A kmetica rodee.
Kmetu ree koulju,

Kmetu ije koulju.
Sas srebrnom iglicom
Sas zlaenim koniom i t. d.
Ove nam je sve pesme poslao preko g. Ilije Spasojevia uitelja upe Sretake, gospodin Jova
Stanimirovi svetenik prizrenski u Staroj Srbiji.
Hvala jim i slava i jednom i drugom!

165.
Kao to je ova pesma kmetu, taku nam je; no malo drugiju poslao, preko pomenutog g. Ilije Spasojevia
uitelja Sretakog, Gospodin Nikola Andrejevi svetenik upe Sretake.
Obojici hvala i slava! Pesmu tu stavljamo ovde s toga, to je u nekoliko drugija od gornje i ako i
ona opeva kmeta.
Pomozi Bog ti kmete!
Naa glavo u selo!
Evo t' doe Lazare
S Lazaricam svojima.
Bog pomogao Lazare!
S Lazaricam tvojima.
Dobro ste nam vi doli,
Jote bolje otilji."
Obrni se Lazare,
Na prerabri Jarune!
Obrni se poklon se,
Lepo mi se pokloni.
Da te lepo daruje,
Stari kmete kmetica.
Lepim darom dukatom
I srebrnom paricom.
Kmet daruje dukatom,
A kmetica srebricom,
Ostan s bogom iz kue
Kmete i ta kmetica.
Ne smo znali razbrali:
Da kmet neda ni pare,
A kmetica ni dinar
Ovo je kad nedadu nita, a kad dadu oni pevaju

Kmet mi skita pro selo
I po njega kmetica;
93
Te mu ije koulju,
Sas dve igle krstate,
Sas dva konca svilena.
ije mila premila

Te gotova koulja.
Iz ovoga se vidi da se nemirie najbolje kmet.

166.
Kui.
I obrva vijenih,
Ima dete maleno.
Obuci ga crveno,
Opai ga zeleno,
Ogrni ga plavetno,
A pregrni bijelo;
Pa ga nama izvedi,
Pred Lazara siljenog.
Pred Lazara siljenog,
Pred Jarila hrabrenog
Da mu dade Jarilo:
Velje snage i sile.
Da mu dade urime:
Bojna konja dorata.
Bojno sedlo srebrno
I uzdice zlaene.
Izkiene sedefom
Podkiene biserom.
Obrni se Lazare,
Obrni se pokloni!
A za zdravlje domaim.
Domaici Gospoi.
Domainu Gospodu
Da daruju Lazara
utim darom dukatom.
uli smo razbrali smo:

Ova kua bogata,
Ona ima gotovih
Pet stotina dukata..
Ona nam je bogata:
Dukatima ovcama,
Ovicama arenim
I janjcima svilenim.
Sa areni rogovi.
Ova kua bogata:
Devojkama lijepim.
Devojkama lijepim
I nevestam mlaanim.
Belo lika devojko!
Bela lica rumena,
Ka ruica bijela
Ta bijela rumena.
Crna oka nevesta,
Tanka struka devojka!
Rusi kosa i vea,
Gospodskoga pogleda
Plemiskoga paeta
I njenoga govora.
Belolika nevesto!
Beli kosa rusana,
Dugi vea lastavi,
167.
Kad jih daruju pa hoe da pou izpevaju najpre ovu:

Hvala, hvala Gospoa!
Bela lica rumena,
Ka ruica bijela
I ruica rumena.
Hvala hvala Gospode!
Mlad junae oenjen,
Muko edo doeko:
Zelen konja pojalo.
A dorati prijao.
Zelen konja pojalo
Sedlo mu je srebrno.
Sedlo mu je srebrno,
Uzda mu je zlaena,
Britak ma mu zeleni
Da ponese Gospodin
Na dumana rabreni,
A u domu smireni.
Obrni se Lazaru!
Za zdravljice domaim:
Domaici Gospoi
94
I devojke prosili.
Prosili jih prosili;
Pa mi i izprosili.
enili jih enili,
Pa jih i izenili,
Dok je vince crveno
I rakica bistrica
Jabukova alava,
Ladno pivo ukasto.
Domainu Gospodu.
Da su ivi i zdravi
Da daruju Lazara;
Sa belica parica
I sa uta utica.
Ta utica dukata
A da jim je na zdravlje!
I za mlogo godina;
ivo zdravo ivili,
Mlada Vojna enili
168.
Momku.
Plavih glea nebesnih

Kao vedra nebesa.
Ruse kose prebele
Ruse kose gospodske,
Ka predzorka ta mila
Mila mi predzorica.
Gospodskoga pogleda,
A njenoga poeta.
Ti e ti e premamit
Sutra ranu na vee
Tu mi svetu Nedelju
Milu erku Petkinu.
Naj ti mome kiticu!

Tada daju kitu bosiljka
Da premami curicu.
Mladu curku i lepu:
Tanka struka i boka,
Tanka vrata sjajanog,
Kao mesec u noi.
Belih grudi sivasti
Ka golube bijeli
Ka bijeli i sivi.
Bela lica rumena,
Ka ruica belica
I belica rumena.
169.
Devojci.
Da mi Ljelja daruje,
Da Poljelja daruje,
Mila erca Ladina:
Svoga sina Poljelja,
Dok je vince rumeno.
Dok je vince rumeno
Jabukova' belkasta.
Ladno pivo ukasto
I rakica bistra mi.
Dok je lica za dragog
ivo srce za edo.
Belolika devojka,
Belo lojze sadila.
Sadila ga sadila
I pazila urila.
"Rasti lojze rasti mi!
ak do neba visoka,
Do oblaka duboka,
Do Ljeljinih dvorova,
Da te Ljelje Poljelje
Milje erce Ladine
Prime uzmu za sebe
170.
Devojci izproenoj.
Oj devojko devojko,
Mila mlada nevesto!
Mlogo ima svatova!

Sedamdeset i sedam
95
Te jagluke vezene
I te boe kleane.
Sve te boe arene,
Lekedove vezene.
Lekedove vezene,
A kecelje kleane.
A pred vojna rabrenog,
Grozdnu kitu bosiljka.
Miriljavog bosiljka!
Da mu dua mirie.
ista dua momaka
Duga vasda i svagda.
I bosiljka nevena:
Da mu dua nevene
Za tim tuim tuicam.
Daj mu duo druice!
Tvoje lice rumeno,
Da mu vasda mirie.
Mladih svata mlaanih

I tri runa evera
I dve kume venane
I dva kuma venana.
Daj ti cura darove!
Pred Lazine stolove,
Pred kumove dvorove,
I pred mlade evere;
Pa namesti stolove,
Od srebrnih stubova.
Od srebrnih stubova,
A zlaenih poklopa.
Da ti sednu svatovi
Pred svatove darove
I pred vojna rabrenog.
Svatovima darove:
Duge tanke koulje
I te gae vezene
I arape pletene,
Pred svakom i posle svake pesms ove i sviju treba dodavati onaj izostavljeni uvod i svretak. Sve
ove pesme prepisao sam 1867 god. od Stane ciganke neveste ciganina Marka Karavlaha tada iz Ripna.
Na veliku i najveu nau alost, sada, kod nas u kneevini, moramo da ovaj prekrasni cvetak nae
narodnosti prepisujemo i doznajemo od cigana Karavlaha. Od ovih moramo se gotovo poeti i uiti
naoj narodnoj melodiji. Eto ta znai glupa i uprava i vlast naih policajnih inovnika a i svetenstva.
Blago nama kad smo ovakvi!
171.
Kad idu Lazarice po sokaku pevaju srbi u Maedoniji sjevernoj Staroj Srbiji, Tesaliji,
Adbanijami, zapadnoj Trakpji i preko stare planine u zapadnoj dan: Bugarskoj.
Kad ima u kakvoj kui mlogo devojaka.
eetljika metljika!
eti meti dvorove
I naredi stolove.
Eto ide Lazare!
So sva svita i vojska:

S dobuvani topani
I so svirka sakoja.
172.
Opet kad idu.
I njezine drugarke.
Ne je Lazar ka ti den
Tok po jedan v godina.
Neotvoraj porti te
a izlaza rti te.
e izede Lazara,
e izede Lazarke,
173.
enama pevaju.
96
Da pritrkaj svoga gospodina,

Da razbudi svojeg gospodina."
Slavuja mi poslua gospoa
I razbudi svojeg gospodina.
Stani stani slavej gospodine
Drugari ti slavej na lov ole."
Al' govori Slavej gospodine!
Ne ti stanam nevesto ubava!
Ako su mi more u lov ole,
e i vtasae jih i pretee
Posolom e more lov ulovi.
Slavuj peje na ran pelivan,

Nevesta mu jasno odpevae:
Ne pej, ne pej slavuj mo ne rano!
e razbudi slavej gospodara.
Sino doo slavej od tuina
Sino doo, a sad je zaspao"
Al' govori slavuj pile sivo.
Lel' uli me mlada gospoice!
Lel' li v lezi v gradinica,
Da naberi tam ta kiska cvee.
Kiska cvee ranoga bosiljka.
Utopi go vo studena voda
174.
Starcu.
to stojite, to gledate ?
Lel' zemite, Lazare, sin sinove!
Lel' zemite, Lazare, lok i strela.
Ustrelajte, Lazare, sin sinovi
Ustrelite, Lazare, dva sokola."
Govorile, Lazare, dva sokola:
"Nesmo dole, Lazare, nesmo!
Nesmo dole, Jano le, za strelane,
Tok smo dole, Jano le, glas donele;
Sinke ima, Jano le, za enidba,
erke ima, Jano le, za udadba
Za udadba, Jano le za moenje."
Star Jano, Lazare, vino pije!

Janovica, Lazare, do kolena!
Sa svoji te, Lazare, sin sinova
I so svoji, Lazare, mili snohi
I so svoji, Lazare, mili erki,
Pod vinjica, Lazare, erenjica.
Oborile, Lazare, cut ot vinja
Narosi je mu, Lazare, aa vino
Sin sinovi, Lazare, sluga slui,
Mili snohi, Lazare, divan ine,
Mili erki, Lazare, ruak gotvit.
Izgovara, Lazare, star star Jano:
to stojite, Lazare, sin sinovi,
175.
Momku.
eta junak, Lazare, niz Orida,
Niz Orida, Lazare, Carigrada,
Carigrada, Lazare, srbskog grada
Tog Sinie, Lazare, Nemania.
Nemania, Lazare, Drvania.
Konja jaha, Lazare, zelenoga
Vejka dri, Lazare, orehovi
Senka dri, Lazare, sebe i konju.
Ni kupuje, Lazare ni prodaje
Od noval se, Lazare, preprodaje.

Najmelo se, Lazare, crno grojze
Da mi sedne Lazare, mladi junak
Da mi sedne, Lazare, da go ozobe
Izgovara, Lazare, crno grojze:
Da ja ne su, junae, crno grojze!
Tako su ja, junae, malo mome
Malo mome, junae, za ljubljenje"
I go zeme, Lazare, dobar junak.
176.
Devojki.
Kola saja peree
Na ta reka Nievska,
97
Nievka je zania,
Loli saja odnese.
Letna Kola po saja
Zapnala se kopnina
Za ta tenka koulja.
Ta mi vika to ludo!
Dr kopnino ne putaj!"
Dur da dojda do tebe
Tvoja da je ta falba,
Moja da je ta moma."
177,
Nevesti.
Na taj palec maleni
Na taj prsti golemi.
Izvedi go nevesto!
Na ti porti dvorovski.
Ol' e doju nevesto!
Ti lazarki lazarke.
e vidi me nevesto,
Koja e go zavoli?
Ta popova nevesto!
Ta erka ponajmala
Ima ima nevesto!

Muko deti maleno.
Promeni ga nevesto!
Oruej ga nevesto!
Promeni ga nevesto!
Od prebelo crveno.
Opai go nevesto!
Od zeleno plavetno.
Klad mu prsten nevesto!
Na ta roka desnica,
178.
Devojici.
Al govori, Lazare, Zunika:

Ne klni me, majko, ne grei se!
Turci konje, majko, le napivaje,
Kladenec go, majko, izmotaje.
Za te su se, majko, le zabavila."
Zuniica, Lazare, u majka!

Zunila go, Lazare, kitila.
Pratila, Lazare, na vodica,
Tamo mi se, Zunika, zabavila,
Dur majka, Zunika, provikala!
Odi odi, Zunika, e nedola!"
179.
Gde ima dva brata.
Dve mi sonca bolsnaje
Od visoka planina.
Od Njeguka planina,
Na ta srbska krajina,
Vi Seluna prebela.
Dve mi sonca bolsnaje

Vo majkina pazuva.
Ne mi bile dve sonca,
Tok mi bile dva brata,
Vo majkina pozuva.
Ove su od Ilinke Vezankovia. I ovim svima pesmama valja dodati na pred onaj izostavljeni
uvod i dodati onaj izostavljeni svretak. Svuda je obiaj da lazarice nose sa sobom po malo brana
penina pa iznenada pomau ovim devojku po elu. Ovo se zove zapotnati, kao zavraati obvraati, za
koga koju i tada kau: zapatnamo te Mitro, Petkano ili kako je devojci ime, za Petkana, Mitrana ili
kako je ime momku za koga je zapotnavaju. Na urev dan ovo ine sa cveem ili biljem tako zvane
Biljarice" ili Biljarke." U Sremu, Slavonijn, Banatu i u Pananiji ili dan. Madarskoj, van umrle
vojvodovine, gde Srbi ive, ine sve ono isto na Lazarevu subotu, to na drugim mestima na 1. Maj ili
na sv. Jeremiju. Kad, kao i u ostalim srpskim krajevima, iste dvorove, lupaju sudove i t. d. enskinje
pre zore, ono peva:
98
Bei, bei poganica!

Tebe vija Lazarica.
Za devet gora i devet mora!
U morske puine, poljske daljine

umske pustare i sitne peskove.
Od Perse Petrovia
XV. CVETI I BLAGOVESTI.

Na Cveti, a esto i Blagovesti koje zovu negde i Blagovec, devojke sabiraju se iz jednog sela na
jedno mesto: pa pre zore idu na razne vode i u ove bacaju raznog suvog cvea od kog i vence pletu pa
pevaju.
180.
Oj ti Bane Trasilo,
Oj ti silni Trasilo!
Iz tog boja Serberskog,
Nemuti nam vodice,
Tvojom silom Trasilom

Tvojim konjma Kragujma,
Tvojom silom bogatom.
181.
Onaj velji Burevil.
Nemut vode Trasile!
Ne per konja mrkova
Na tog bojnog dorata.
Vode su nam potrebne,
Za te nae vencove.
Nae vence i cvee
I te nae rabrene,
Za junake mlaane
Neenjene te vojne,
Poranile devojke,
Poranile lepojke.
Rano rane na vodu,
Na to rano ranilo,
Na tu vodu veliku,
Na Maricu Srbicu;
Gde no vojske dolaze
I vojvode Banovi.
Vojske vode prelaze,
A Banovi mute je,
Ponajvie Trasisil
182.
Za vojnama putaju.
Cure vodu mutile,
Puta tebi pomele,
Da neide Vidoje
U te zemlje daleke.
U te bore Trasila
Gde se rode Kraguji.
Gde se rode te utve,
estokrili utani.
Oj ti Vide Vidoje!
Na ti slavni upane!
Podran Vide urani!
Na te vode studene.
Na Moria laana
Onog srbskog bistrana;
Gde no cure dolaze
Svoje vence bacaju.
Svoje vence i cvee
183.
Jarko sunce s' rodilo,
A zorica izala,
Trasil konja trkao
Pro Maricu preao,
Maricu je mutio,
Dev'ma vodu mutio.
Neu deve vodice
One gadne mutice;
99
Vee hoe bistrice,

Na Bistricu otile.
Na Bistricu Maroa,
Za njim dragi da mare.
Na Bistrici Vidoje
Na Marou Dragoje.
Pokraj konja zaspao,
A vodice nepio.
Budile ga devojke!
Ustan ustan Vidoje!

Ladne vode napise,
Svoju vojsku prevedi,
A za ovim Trasilem,
Trasilj vodu prebrodi,
Svoju vojsku prevede,
Tebi vodu zamuti,
Vojski pute pomete.
XVI. PESME I OBIAJI USKRNjI.

Uskrs zovu nai ljudi sviju vera i Uskrsom i Velikdanom ili Velik-denom. Vaskrsom, Vajskrsom,
Vaskresom i Voskresenjem. Pre no to doe Vajskrs ili Vaskrs biva Velika ili alostna nedelja. Zaista je
velika i alostna; jer sve to uti, sve je karli, oborilo glavu, iznureno od duga posta i molitve tako, da
izgleda kao polumrtvo. Velika sreda i Veliki petak to su dani udnovati kad po koja baka, a esto i
mlada, kojoj je ko skoro umro, hoe da zakuka za Ristom sinom boijim kog muie ivuti i Kalvini.
Narod na mea Kalvine i ivute, a esto i Grke i Latine u jedan narod i svima pripisuje: da su Rista
Boga muili i umorili. Ovakvu napevku ili zapevku ili kukanje ili naricanje kao to ga jo zovu
napomenu emo na svom mestu.
Sad da preemo na malo veseliju stvar. Na veliki petak araju se jaja. Po neka araljica proglasi
se u celoj okolini, zbog svoje te vetine, te s toga dobije osobito uvaenje i potovanje, pa esto i
posestrima, kao to je moja sestra Mara u Crnoj Bari u Mavi. Ona ume da boji ne samo crveno i areno,
uto, nego i plavo sa raznim arama crvenim, utim, rujnim pa i zelenim belim sa ega je dobila
desetinama sestara ili posestrima i t. d. Obiaji o Uskrsu opisani su prilino u knjizi g. Milievia i pok.
Vuka, s toga ih se neemo ni dodirati. Na Velik-den Velji-dan i Velik-dan i t. d. valja svako da okusi
prvo od nafore pa posle tek da se omrsi jajetom. Tucaju se najpre vrhovima, posle odami na posledku i
porebarcima od jajeta. Koje mlai on mora da legne dole t. j. dri jaje da onaj drugi bije, inae ako su
tucai ravni, dugo se oko toga pogaaju.
Jaja se vele boje s toga: to je sv. Bogorodica, a negde i Bogorovica varala ivute dajui jim
bojadisana jaja i tako prekrivala Isusa Rista Boga naega i t. d. Ona su da vidite i lekovita, od mlogih
bolesti, a moe se s njima i da vraa zato se boje samo kad padnu u ruke onim licama koja to, budi Bog s
nama asni ili esni krsti i svi sveti boiji ugodnici a s njima neastivi ili neestivi, kratke jim sile, znadu
i umedu. Nas se vie tiu pesme Uskrnje ili Velik-denovske i t. d. nego koje kakve vragolije; pa evo
oko njih
i hoemo da se zadrimo:
184.
Stignala mi Bela Marija,
Bela Marija sveta Devana!
Stignala mi na den Velik-denj,
Na den urev-den mija krstile
Na den Spasov-den mi posakala.

Posakala mi: beli rizi
I za odela i za zborela
I posakala: riza da veze.
185.
Kinilsalo mlado trgove:

Tovarilo tri tovara Koprena,
Odelo mi to mi po odelo.
Stretilo mi jedna stara baba
I govori to mlado trgove:

Aj ti tebe babo stara bako!
a te pitam pravo da mi kae:
Odato je Skoplje opustilo,
100
Moja majko i roena kumo!

Ti se molim moja stara majko!
Stara majko i roena kumo!
Lel posegni vo desno pazuvo.
Da izvadi tevter od pazuva
Da vidimo koje vo tevtera."
Stara baba njega posluala.
Posegnala vo desno pazuvo.
Iz pazuva knjigu izvadila
Stara knjiga ama crno ree:
"S pieno to mlado trgove,
Ono prvo v knjiga napisano."
Kad to ulo to mlado trgove
Uplai se alostna mu majka
Na as tu je dua izpustilo,
I ostavi sva svoja koprina.
Tri tovara prekrasna koprina.
Ostavi go na pot na drumia.
Nae Skoplje srbsko Carigrade?

Petli peju i ljue nevladjeju?
Nae ljue Srbi caroslavni?"
Kad to ula baba stara baba
Izgovara baba stara kuga:
Aj ti tebe ti mlado trgove!
Koa pita pravo u ti kaem.
Da ja nesum baba stara baba,
Tako jesum uma stara kuga
Stara kuga ta prokleta uma,
Od mene je Skoplje opustelo.
Ja sum njego celo umorilo,
to neslua cara tog svojega.
Kako slua cara tuinskoga
Tueg cara od Stanbola grada,
A svojego nese od Prizrena,"
Koga zau to mlado trgove
Kroz strah ono babe progovara;
"Aj ti tebe moja stara majko,
186.
Stojna samovila:
Da mu reci mome!
Bratu ti Damjanu:
Da ne sedi mome!
Na ta mala vrata.
Na ta mala vrata
Vo detelina,
Detelina mome!
Ta petaprstina.
Da nesviri mome
Obe crne oi mome!
Roci do ramena.
Roci do ramena mome!
Nozi do kolena.
Sa pisani gaval."
Njoj se fali mome!
Stojna samovila
"e mu vratim mome!
Obe crne oi.
Kinisalo mome pod veer,

Pod veer mome na voda.
Pod veer na voda
Sonce na zahoda.
Po mome kinisala,
Kinisala Srna i Kouta.
Mome ni mladoj govorili:
Postoj mome postoj,
Postoj preekaj!
Postoj poekaj ni.
Neto e ti reeme.
e ti dademe mome,
Igla samovezna"
Se izlaga mome,
I poeka Srne.
Ne mi bila mome,
Srna i Kouta;
Tok mi bila, Stojna,
Stojna Samovila.
I govori momi
Od Ilinke Vezankovia Dibranska nahija vo St. Srbija Mijaka zemlja Albanija.
187.
Ova se peva od Uskrsa pa do Trojica.
Zaspalo je Voskresenje
Na kriocu Vavedenja.
Zaspalo je jo za rana
U po bela bojeg dana.
101
Trea dua sogreila!

Na devojku glas iznela."
Al govori Vaskresenje:
uje li me Vovedenje!
Koja dua sogreila".
Skupo vino prodavala
Vie vina, nego vode
Greja e se izoditi.
Koja dua sogreila:
Preorala kumu njivu
Milu kumu i deveru,
A i dvije svom starojku
Greja e se izoditi.
Koja dua sagreila!
Na devojku glas iznela,
Nee nikad ni doveka."
Budilo ga Vavedenje
Budei ga zborilo mu:
"Ustaj gore Voskresenje!
Tri su due u raj dole
Sve tri due sagreile:
Jedna dua sogreila
Skupo vince prodavala,
Sve kapljicu po aspricu,
Jo da j' to isto vino
I tog jada malo b' bilo;
Nego ona sogreila
Vie vode prodavala,
Nego istog rujnog vinca,
Druga dua sogreila:
Kumu njivu preorala.
Kumu njivu i deveru,
A starojku bog me dvije.
Ovu nam je pesmicu poslao g. Koja Popovi svetenik Ljubinikij u okr. valjevskom sa vrlo
ljubopitnim pismom. U ovom se kae: da je preko dece ovu pesmicu prepisao od neke bake iz Vrela
istog okr. koju dre za Juradivu ili budalu Hrista radi, s toga; to je odterala jednom od svoje kue
kapetana, koji je povalio bio da bije jednog seljaka na njenom ataru i ovom opsovao krst Boga i sveca.
Ovakva pogana i bezakona psovka povredila je njene upravo rei svete ui; te je se naljutila i posle
dugih molbi, ovog brbljivca oterala sa svog atara. Kapetan bezakoni otiao je istina sa njenog atara i u
strahu nije izbio onog seljaka, naav se u udu od ove, po njegovom miljenju, lude. Ona je pametna i
prepametna. Zna tisuama prekrasnih pesama; no nikome od ove nove poganije, po njenom mpljenju,
nee da kae da ne skvrne svetinju. Tako e ova prekrasna dragocenost narodna s njom zajedno otii u
mraan grob i veno propasti za narod. Ovo nam je vrlo ao a g. Koji na ovoj pesmici blagodarimo.
188.
Kad izlaze iz crkve na Vajskrs pevaju.
More Dunavo more!
More beli Vardare!
More beli Vardare!
Vo srbska ta zemlja.
Vo srbska ta zemlja
Stara staroslavna,
Staroslavna zemlja
Caroslavna prestara!
Da bi se more Vardare!
Da bi se razdelio more,
Razdelio ni beli Dunave!
Vo daleka zemlja Inija.
Vo dunavska strana ta srbska,
Stara ta srbska caroslavna,
Na trinajest razdela
Na dvanajest utoki.
Iz dvanajes utoki,
Da izleze plemena:
Prvo pleme ni srbsko

Prvo mi pleme Mije.
Drugo mi pleme Brsjaci
Tree mi pleme Poljani,
etvrto pleme Bosnjaci,
Peto mi Slavonci,
esto mi Hrvati,
Sedmo mi Moravci
Osmo mi pleme ubavo,
Ubavo pleme Serberci.
Deveto Makedonci,
Deseto Zagorani,
Jedanajesto Mavani,
Dvanajesto Bavani.
Site plemeni srbski
Meu njima arbanaki,
Arbanaki stari srbski.
Trinajesti ti razdeli
102
Trinajest srbski plemeni;

Dragovi, Kua, Timoa,
Popelii, Panii, Selii,
Lekii, Bregii, Stanii,
Strumii, Marii, Medii,

I najvee pleme i rode
Najvee pleme Slavii
Slavii deca Srbinska.
Od Sarde doseljenika u Smederevu.
189.
U Staroj Srbiji i drugim krajevima na Uskrs saberu se sve babe, a naroito drugog dana. Uvate se
jedna drugoj za ruku pa tako idu ceo dan od kue do kue, neulazeij u ove; no idu od razkra pa do
razvra i pevaju pesme. Kad svoju pesmu izpevaju, one se onda, pa to ma gde bilo, provlae jedna
drugoj ispod ruku. Kad to svre one se opet uvate za ruke idu i pevaju. Pesma jim je ova!
Sveti Petar u raj poo
Aliluja, Aliluja,
Aliluja, Aliluja!
Gospodi pomiluj,
Gospodi pomiluj! 1.
Po njim za njim stara majka.
Ead je sveti opazio
Staroj majci govorio;
Vrat se natrag stara majko!
Nesi raja zasluila.
Tue prela tue tkala
Od toga si odvajala;
Te si decu zaranila.
Ne si raja zasluila."
Belela se bela crkva
Bela crkva sveti Stefan.
Sveti Stefan, sveti Dean

I sa njome svet Vladimir
I Milutin u Sofija
U Sofija stari Srba.
Stara Srba i Srbica.
Na njojzi su troja vrata:
Na svakima po anelak,
Iza ovog sveta majka
I Ristovo Vaskrenje.
Vaskrenje Uskrenje,
Opazila staru majku
Svetog Petra kljuarnika
Od tog raja nebeskoga.
Viknue ni staru majku
U raj boiji uturie
Svetog Petra nepitae.
1. Posle svake vrstice prepevaju se po dvaput obe one gornje vrstice. Ovakva je ista i za oca sv.
Petra.
190.
Treeg dana Uskrsa ili Velik-dana, poto se ve momad naigra kola i napeva pesama, u Staroj
Srbiji i u ostalim krajevima igraju poslednju igru ovako: sve dva i dva stanu jedan iza drugog u kolo.
im ovako stanu ponu pevati i igrati s desna na levo idui, ili za tokom sunca. Oni koji su ostragu
ujedanput popnu se na ramena onim napred i stanu obema nogama na oba ramena, te tada kolo lake
pone igrati. Ima vetaka koji se i po trojica a i 4 .uspenju jedan na drugog, i pevaju svi u glas, a osobito
gornji.
Bela vila bela vila,
Grad gradila:
Troja vrata troja vrata
Sagradila.
Jedna vrata, jedna vrata
Od kud sunce.
Jedna vrata, jedna vrata
Od istoka.
Druga vrata, druga vrata

Od sjevera
Druga vrata, druga vrata
Tam od sunca
Trea vrata, trea vrata
Od zapada.
Trea vrata, trea vrata
Od zahoda, 1.
103
to su vrata od kud sunce?

Tu mi stoji Voskresenje.
to su vrata od sjevera?
Tu mi stoji pogrebenje.
to su vrata od zapada ?
Tu mi stoji bela vila.
Bela vila suze roni.
Suze roni sina eni:
Sa nemilom belom vilom,
Sa tuinkom iz jabane.
Suze roni biser pravi.
Biser pravi i almaze
Ono drago bel' kamenje.
Skoi kolo da skoimo!
Nae kolo Voskrenje
Da vidimo ko nemoe
Koji padne taj e umret.
1. Svaka se vrsta tako peva i prepevuje.

Posle ovog razlaze se kuama svojim.
Ove nam je pesme poslao g. Mihajil orevi uitelj Veliko-Oki u Prizrenskoj nahiji, a on jih je
prepisao od Stanka Vesia ond.
Poslao jih je nam preko g. Ilije Spasojevia uitelja sretake upe prizrenske nahije u Staroj
Srbiji. Hvala jim i slava!
Od velikog etvrtka pa do Spasova-dne neoru u St. Srbiji i u drugim krajevima, ni u jedan
etvrtak, da nebije letinu grad i tua. Od Uskrsa do Spasova-dne kau Ristos Vaskrs ili Vajskrs," a i
Uskrs" i odgovori se: Vaistinu a negde i Voistinu Vaskrese, Vajskrs, Vaskrs, Uskrs i t. d. Tako isto i
kad piju, tako nazdravljaju i odpozdravljaju. Na Uskrs po planinama jedu pastrmu, a kod kua, no vrlo
redko, peku jagance. Obino kolju ovnove i t. d. Na Uskrs i urev-dan spreu kukurekom bolesne
konje i volove da ozdrave. Na 40 Muenika valja popiti 40 aa vina, ako ne po tri put etrdeset i t. d.
XVII. Ruialo ili druialo, pobusani penedeljak i preslave ili sabori, zborovi ili panauri, a i
vaari.
Ruialo i druialo je ljubljenje momaka i devojaka kroz vence vrbove a i leskove i tada ti
postaju pobratimi i posestrime; te za tu godinu celu ginu jedno za drugo. Kad postaju pravi i veni
pobratimi onda su pree u Mavi pevali ovu pesmu, a sad i na Ruialu ili Druialu.
191.
Neven veven malo cvee!
Ljelj Ljelju,
Mili Boe!
Lepo cvee uto cvee!
Ljelj Ljelju!
Mili Voe! 1
Neuveni naa sloga,
Neuveni naa ljubov,
Neuvelo nae bratstvo.
Krasno bratstvo pobratimstvo,

Pobratimstvo ka roeno.
Dokle traje nas junaka,
Nas junaka ljubeznijeh.
Dokle traje jarkog sunca,
Jarkog sunca Gospodina
I meseca sluge svoga.
Dok nedoe Davor Boe
Davor Boe smrtni dane
1. Dovde se posle svake vrste pripevuju ove dve vrstice, a odavde je drugi pripev.
Ko pogazi pobratimstvo?
Prpr njemu,
Davor njemu! 1.
Svoga brata pobratima,
104
Pobratima ka roenog.
Ko prevari svoga druga?
Svoga druga pobratima
Satro ga silni Ljelju:
Svojim ocem stranim Bogom.
Stranim Bogom Triglav Bogom,
A triglavom svetom Trojicom.

Dom mu zatri Prprrua
Strana seja Davor Boga,
Poslanica Vinja Boga:
Stvoritelja Dratelja
I stranoga Ruitelja.
Od Petre Mutapovia iz Crne Bare u Mavi.
Ovo se ini u vee kad se smrkne na tako zvani pobusaoni ponedeljnik koji pada u prvu nedelju
po Uskrsu koja se zove Tomina ili Vodena nedelja, a esto i pobusana. U Mavi i na drugim mestima
kao u Staroj Srbiji i t. d. sabira se samo momad, peva tu i toj podobne pesme, bez devojaka. Ljube se tu
i svaki izbere sebi venog pobratima, koji esto od urevog dana postoje i jatak. Pobusaoni
ponedeljnik zove se s toga to se pobusaju svi grobovi od te godine pa i oni koji su pre tri godine
saranjeni. Uskrnje nedelje obiaj je u Staroj Srbiji, Maedoniji i t. d. di se otvaraju grobovi koji su pre
tri godine saranjeni. Ovo se ini u sredu ili u prvi dan po Uskrsu; te se s toga zove: odklopiti ponedeljnik
ili nedelja, sreda i t. d. Kad se nau kosti da su ute i da je lepo meso iztrulilo sa njih onda se kae:
ute su mu koske kao mir."
Mirom su se mirosale
ute koske kao smilj.
Ove se kupaju u vinu u koje se sipa malo zejtina, a pre toga u devet istih voda nenaetih, u koje
se mee razno cvee suvo i novo izniknuto kao i Bogojavljenska vodica, bez koje, kao to smo rekli,
nita nemoe da se svri. Te kosti stoje do subote na suncu, sunaju se a nou se unose u crkve. U subotu
popovi za novac, razume se, itaju neke molitve tim kostima i tada se zaklapaju pred vee u grobove i
nove trunje. Odtud se ta subota zove Zaklopita. Ovi se takoe grobovi pobusavaju na pobusaoni
ponedeljnik. Tada se tamo jede i pije za duu od te godine, kao i od pre tri, umrlim. Mislim da i netreba
da spominjem, ako se nau kosti crne ili trup pokojnika, da nije iztrulio kao to treba, da tada dre, da je
saranjeni grenik veliki. Ovakvi se nevade; no popovi i kalueri opet neto, ama za skuplji novac, no kad
su se kosti mirom mirisale, itaju.
Tako isto netreba da napominjem: da se na odkopane grobove, u kojim su trupovi itavi, ili malo
iztrulili navode crni redci bez biljege da ove preskau, pa ako sluajno zateu se da to uine ili, ako
frknu, onda znate i sami da je tu ba pravi vanpir, koji je izvratio oi pa vas gledi. On eka samo gluvo
doba, pa da vidite posla i strahota, budi Bog s nama i asni krsti. Tu ti se znate i sami, odma nau od
crnog gloga i trna kocevi pa se nim vanpir bode. Mee se na njega glogovo drvlje loi vatra, gori i t. d.
zatrpava, posle loi vatra, kao i na pobusaoni ponedeljnik. Kad se probode vanpir ili voper ili vukodlak,
on znate i sami, rukne kao bik i tresne kao grom. Dua mu vanpirska u vidu strljena odleti u kakvo
uplje drvo, samo ne grmovo; nego obino bukovo. To drvo valja odma sa glogovim kocem zagraditi,
onu njegovu duplju zaptiti i tu je posao svren u pola. Sad valja pripaliti uz njega vatru od glogovih
drva; te ti tu dua vanpirova izgori i onda mu se neboj vie.
Biva esto, da ova izmakne, ali kako se spali ceo grob; onda ti ona istina proluta malo po ataru
svome, pa posle, blago nama i asnim krstovima i boijim anelima, ode ak za sedam tisua sedam
stotina i sedamdeset i sedam planina, za toliko
mora i pustara i tamo se nastann veno. Zna se, da dua vanpirova, kad gore u duplji bukvinoj, puta
razline glasove, svirke, davorije, alosti i svaka uda, ama tim i pokazuje da je tamo te tako, budi
Bog s vama i asni krsti. i svi sveti boiji ugodnici, sveanici veliki i mali, sv. Petka Paraskevija sv.
ura i Nikola i t. d. i sagoreva nemutna sila i sile joj se skrauju i krate sasvim. Jo biva mlogih
uda; no mi jih ostavljamo. Neemo spominjati kako ovakvi neastivi vanpiri i sile, vrlo esto dozivaju
svoje pobratime po imence iz tog i tog sela i groblja tada i tada saranjene, u pomo; te ljudi boiji
doznadu i za toga, i idu mu na grob i s njim tako isto svravaju.
105
Krsta se nose ili preslave bivaju od Uskrsa pa do Petrova-dne, no uz Petrove poste ree. Prva
preslava od Uskrsa biva bar u mom srezu na Vodeni etvrtak i ta je preslava Crne Bare ili starog
Jordana, gde sam se rodio. S toga i hou ovde da kaem koju pesmu preslavsku ili saborsku panaursku
i t. d. Ceo taj praznik zove se preslava. On se deli na noenje krsta s ikonama i crkvenim, a i onako,
barjacima na njive gde su usevi nikli. Naroito na polja, gde su penice zasejane. Tu se pletu venci na
tim njivama. Krsta polaze iz crkve, a gde ove nema od sudnice. Kroz selo svaki hoe da mu se ova litija
svrati u kuu. Svuda se one motke od litije meu u kablove napunjene vodom i ta se voda sveti i t. d.
(vidi g. Milievia ivot Srba seljaka i Vuka Karadia ivot i obiaji Srba). Kad se vrate sednu za ruak
kod sudnice otmjeniji itelji tog sela i gosti, i to je gozba. Sve su vratnice od sviju dvorova japom
otvorene i svuda se asti, pije i jede i poznanici i nepoznati i prijatelji i neprijatelji, rod i nerod. To se sve
zove gozba.
Svakij domain alje sudnici od sviju svoih jela i pia i tamo se obte svi aste. Posle toga
nastaje obti sbor ili sabor, koji se zove i panaur a i vaar. Sbor se zove i sabor s toga to svi izlaze na
jedno obte mesto, tamo se vide, razgovaraju, pitaju, pevaju, igraju i t. d. neki vaare t. j. samo prodaju
kao to se kae zjala u zboru ili saboru. Neki se panauraju, to e rei gospodski provode, aste vesele,
esto pazare koje ta i t. d. Boe, boe moj udnovita je to stvar sbor, panaur, sabor, vaar i t. d. Sveje
se to obuklo i uredilo kao da mu je taj dan poslenji u ovom veku. Sve kipi, vri, puri se, juri se, baari se i
t. d. Svi pojavi ljudske radnje ogledaju se na saborima ili preslavama.
Ove neka niko nemea sa zavetinama i obinim saborima. Zavetina se svrava u selu i to samim
selom, bez uma, vike larme i t. d. Ona je samo edo straha obuenog u odeu pobonosti. Ona je
spomen i molitva da se nepojavi taj uasni dogaaj, kad je kuga ili koja druga nesrea pomorila svo selo
i t. d. Sabor obini opet se svrava samim selom. Na njemu igraju, pevaju, vesele se i t. d. pa se vraaju
mirno svaki svojoj kui. Pogreka je reena, mirno; jer nema ni jednog obinog sabora po veeg, a i po
manjeg, dok ovek nevidi po nekoliko razcopanih i krvavih glava. Bivalo je, Bog da duu prosti mom
starom uitelju u osnov. koli pok. Dr . . . . da se pobiju ne samo dvojica i trojica; nego cela se gungula
uvati zbog dvojice trojice, pa ti se nezna ni koga biju ni ko tue.
Moj pok. uitelj, kod glogovake crkve u Mavi, imao je obiaj, Bog da mu dui prosti, tada: da
skoi na tu gungulu, pa ogromnim prutovima, kojim se plot poplee, da mlata po glavama odabrane
sbornike, da su jim sve guteri skakali po temenima. On se nije bojao nikada da e propasti u tu gungulu,
po kojoj je glavama odao kao po kamenu samotvoru, koji je sv. Sava jo prokleo da neraste no da se
stvrdne kao elik. Reko nije se bojao da e propasti, jer se ova gungula nije umela razdvojiti, nego je
onako stojala kao ukovana palamarima. Tu ti niko nije ni padao pa da rekne propae moj prosvetitelj.
Cela je se ta gungula ljuljala kao jela kakva, ali nije padala. Vetina se sva mog nastavnika sastojala,
Bog da mu duu prosti, u tome, da to ee i jae bije i da to bre zameni izlomljeno prue celim. U
ovome smo mu mi vrlo veto pomagali; no na poziv njegov redkoje se ko usuivao da skoi na glave
gunguli. Samo je njih nekoliko bilo takve gospode aka, koji su brojali, kad su aslovac uili, najmanje
po 28 do 30 god. Ovi su i to preimustvo pred nama, piljeju, imali, to su nas vatali kad begamo od
kole, iznuavali legraciju i to se nisu toliko bojali uitelja naeg koliko mi gebanci mali. No Bog s
njima i duama njihovim mi ovde piemo o preslavama, preslavskim zborovima, vaarima i panaurima
preslavskim, a ne o pojedinim zborovima pojedinih sela, na kojima se svata, ko na vaaru dogaa.
Ovde je sasvim druga stvar. Ovde je smesa tuge i alosti s radou i veseljem. Ovde se pojavljuju
sve dobre i rave radnje ljudske u svojim prvobitnim crticama i u svojim osnovnim karakterima.
Dolazeem u sabor pre svega pada u oi metanje iz puaka i gaanje u cjel. Iza ovog odma idu trke.
Ljudi u godinama obino meu puke i cjeljaju: no to ine samo posle ruka i pia, kad ve ponu zevati
i dremati uzrokom prepunih stomaka. Kad jih ve vie ne diraju ni muzike, ni kola, ni svirke sa raznim
davorima i dabulanama; tada tek izau van sabora te gaaju u cjel. Smena je stvar kad ia Taan ili
Maan iztegne svoj veliki, negda alavi i sa plavom kiankom, a sada ugasito mrk, od mloge maure i
proli godina, fes, pa ga metne na kolac, da ga drugovn gaaju. Tu ti se ospe grohot iana na jadni
izveani ves ia Main ili kog drugog. Sevnu vatre, pokau se dimovi, i pokraj njega cijuknu krumi,
kao zmije kad sa stjene skau na prolazee, a ves se dri gordo, ako mimo njega ove nemune sile,
prolete.
106
Nezna se: da li ves ili crno udo u obliku ovog, gordije, ili njegov gazda nakvaeni, da se jedva
na nogama ve dri? Dogodili se nesrea da lupi koji krum udo u obliku vesa, tada mu i gazda pokuni
nos, kao uran svoj slinac, a ves se zapui no neplane, jer to nedoputaju milioni znojeva, koji su
zajedno sa mau od varaka ili slanine, kojom su ia Tainu eri i snaje mazale perin prosedi, te kroz
ovaj prolazila milionima puta i to tako, da se nezna upravo koje e se ime tom obliku vesa dati ves" ili
smese miliona znojeva sa mau" i t. d. On neplane jer to te smese nedoputaju. On samo cvrkne, pa
ostavi na sebi rupu koja nalii vie na onu kulu od srbskph glava u nikoj nahiji u Staroj Srbiji i na onu u
Africi pa ostrvu Serbi od panskih glava; nego na obinu rupu. On odma pone da zvrji kao kakva
mrtvaka glava. Ovde je za ia Taana sad najnesnosnije stanje, jer se mora oprostiti svog ljubimca,
svog uda u obliku vesa, a novi nedobiti. Ima tu jo nadede, ako budu samo dve tri rupe, moe se on
opet okrpiti, ali ako bude vie kao, to obino biva, onda je zlo, ia Taan osta i bez vesa svog starog
i mora gologlav otii kui, kad sva braa nakrive i natuu ves na oi, i opet mu valja nositi stajai tako
zvann, kog je pre 15 ili 20 godina kupio; pa samo o velikim praznicima metne na glavu dok ode do
crkve, a kad iz ove doe on ga zatvori u sanduk. Tu ti taj stajai siroma donja do Vidovog-dana, e tada
ga sa svima ostalim stvarima iznesu da se promaje na vetru i da se nagreje sunca i da vidi boijeg sveta.
Tada se to valja, a i mora biti, inae vie nikad u celoj godini.
Odavde kad se pribliuje saboru pada u oti tranje. Ovo ti je stvar velika. Meu momad umeao
se po kakav firga ciganin e noge su mu tako ogorele od mloge obue da nalie vie na njegovu
onu uguru, koju je ispod svog nakovnja izbacio na polje, nego na noge. Valja trati ne samo brzo, nego
tako pravo kao strelja. Firga obino ovde hoe da se pokae da je majstor. On vrdne sie s pravog puta i
t. d. vara, trajue, vie i ta neini, da se ovi zadre, te da jih prestigne i dobije koiju. Mislite li da tamo
ima to u toj koiji? Ne Boe sauvaj. Sva je nagrada najbrem, to ti se on posle eta kao paun, a ostali
svi kao zavisni ljudi od njega pokunje noseve, obodu oi u zemlju i glede kako e se munuti u svetinu.
Sad ide iza ovog tranje na konjima. Ovo ine takoe ljudi u godinama i to oni tako zvani prvjenci prvci,
elnici, stariji i t. d. Obino biva i ova trka posle tovnog ruka.
Dogaaju se tu udnovate stvari, n. p. ia Maak Bribrk, ili Steva Kara, Nikola Glje ili kakv
Drago Podliza, ili Milun Uljez Zimo... i t. d. u mesto da pritegne samaricu na konja on ti je odrei,
sasvim. Pa im metne noge u ona ua, a on ti se otisne te na zemlju, up, a samar po njemu klop, konj
pusti vetar, nadigne rep; pa kad vidi taj skandal otisne niza stranu te se u kakav trnjarak skloni. Odavde
opet, ako ga obodu obadi i muve, on poera dalje te se iztre do kakva potoia u koji ue, a esto i
legne da se spase od neprijatelja. ika Nikola Poprda, poto se izkobelja ispod nemutne sile samarove,
ustane, strese se i otrese, krsteij se i spominjui sv. ura i Nikolu, sve svece i ugodnike, sv. Petku i
Nedelju i t.d. okrene na sva usta psovati svog vranca kriveij ga u svemu. Razume se samo po sebi teko
vrancu ako ga ika Poprdac Pu ili Sklizac nae u potoku, onda ti mu sva rebra pretrese i u drugi red,
nego to jih je stvorna sila smestila, nameta. Biva i drugih sluajva, kao n. pr. Slizan Uro Mrikur
pojuri na svom alatu, ali on u mesto napred on u plot ili na ovaj pa ti se izmakne, a ia Slizac ostane ili
gde god na trnju ili na plotu, ili ako ni jedno ni drugo, a on pod ovim, te ispod toga puti blagoslove
svome ali, kao ognjena Marija munje a sv. Ilija gromove.
Biva i drugih lepih stvari n. p. kakvi otac, obode svog ogata, al da vidi uda u mesto da uvati
za uzdu on ti sepa za oginu repinu pa ovim trza, a oga drei da su to neastivi potegne ivtetima u
nebo. Otac pred njega na travi jei, a oga ga nui, fre i udi se taj crnoj sili, rekao bi i poznaje ga i
nepoznaje. No da ostavimo i te lakrdije na stranu; jer svata biva u svetu kao na vaaru. Ajdmo za
traima. Evo nas ve na po puta, ama priekajte da vidimo onog na ilau. E to ti je udo taj e za celo
svima utei. Nu nu, nuto! kako besno ila uz onaj breuljak tri? Ostaju mu glogovi i divlje kruke tako
brzo kao da kakvim udom sve promie pokraj njega. E to je besan konj, a besnija je jo sila na njemu.
Eto ti pokora pue kolan, sedlo se samo sroza niza ilaa i na sedlu jezda. A to je na Mrka Ispijalo!
Eno ga demu se sedlo ustavilo na trnu, a on ti po vrh trnja. More on ti se mui kako e da se izpetlja iz
onog andraka. Sav izgreben krvav izbucan. Ostav ga nek se petlja tamo nek se vere kako zna, a mi
ajdmo da vidimo kuda oni ljudi glede tamo.
Tamo ti se momad baca kamena s ramena. E onaj Miloev sin ba svima nadtura tekim s
mesta, ama Boadinov lakim i iz zatrke. Onaj Stojanov lakog smesta. E gde kako se okrene po dvaput
107
triput pa turi. Dalje se bacaju motke s ramena, More onaj tamo suvi kotunjavi kad zaljuljuje motkom
sav se po njoj povija, a kad je baci ona zvidi kao zmaj pred oblakom. Eto tamo dalje skau. Skau iz
zatrke. Skau sa tri skoka samo napred, i skau s mesta. Skau u daljinu i visinu. Eno onog Blae
Dinovia Poljokljevia urinog sina! on ti dri dva kamena u rukama ljuda njima uza se pa kad skoi
on baci onu silu i teinu, a ona mu pomae da dalje skae. E takav ti je sabor na svojim okrajcima.
Sad emo da vidimo mesto koje se zove panaur. Tu ti je svirka i udo: cigani duvaju u zurle,
tanburai ukaju u tanbure, emanedije cigunjaju u svoja emaneta, gajdai, svirai, dvojniari, gavalci
duvaju, kakviti se tu pokora nenaodi. Gospoda iz varoi hodaju, sede, piju, pevaju as oni, as svirai, a
as opet i zajedno i uzajmno jedan drugog podpomau. E tada se gospoda i ivte sbratime nekako s
ciganima sviraima, to u drugo vreme, ciganin je vavek majstor, ivta gospodin, i ivta velikokupac,
trgovac, gospodar i kakvi ti on opet imena nenosi na sebi. Pravo da se kae: vie ima imena, no ciganska
kobila drangulija kad se vraa sa trke. Tu ti je sve dobro i veselo, dok ne doe udu kom se kakvom
gazdi ivti ne uini na ao od kakvog gospodina ate ili obratno; tada ti polete one ciganske zilje i
davorije te se oglede na glavama protivnika. Ako Bog da, te zilje budu jae od glava, tada maalah,
protivnik se oblije krvlju. On ti upotrebljuje druga sredstva i tako ti je taj panaur prava krajina postala.
Tu se umeaju i sa strana roaci i poznanici i stvar neredko dolazi do pravog boja. esto gledaocima
okolo narastu zazubice pa ti se i oni umeaju. Mlogima za svrbe lea, a mlogima opet dlanovi te gi izie
prava krajina.
E ko dobija, a ko gubi u ovoj stvari nezna se upravo. No je izvesno da cigani uvek dobijaju.
Dobit im je, to pokradu izcepane dronjke od haljina boraca, to jim kadkad i novce u toj gunguli
pokradu. No najizvesnija sastoji se u tome: to oni izvuku na poten nain sav novac i od jedne i druge
strane; jer kad se obe umore, onda se samo prepiru kome e cigani da sviraju i tada se nadtiu u novcu.
Cigani se nestide i da klee, i da trpe da ova gospoda pijana i gaze preko njih za novac, kao god to se
nestide u trkama uzjati na tueg konja dojuriti do mesta i dobiti koiju; pa se posle boiti da to nisu
uinili. No o panauru neemo nita vie da govorimo. Tamo vlada red i poredak, jer je tamo i vlast i
policija, i izobraeniji klas, klas varoki. Ovaj je klas i bolji i prosveeniji od seljaka.
E evo nas sad u vaaru. Ovo je tek pravo udo, ovo je vaar. Gle eto tu atre, u kojoj se kuva
kava, toi rakija, vino i t. d. Eno onde onaj na kolima otvorio petaku pa svakij as na nategu vue
jabukovau i odmeruje kome litrie kome poluokanice, kom okanice i t. d. Ali Firgo ili drugi kakvi brat
iz varoi, gle zavuko se pod kola, provrtio svrdlom bure;
pa tek samo neprestano poputa iz bureta jabukovau. E ko e to da ti gleda i vidi u vaaru. Vaar je
vaar, tu je svata ko na vaaru. Enoga ia Grge doero iz desetog sela lubence, svetina kupuje da se
razladi malo. Jaran doveo svoju jaranncu pa joj daje po koju kriku. ia Grge nevidi siroma, da onaj
to je uzeo lubenicu dodaje drugom, ovaj treem i t. d. pa daje daje, ivti, na deset koraaji od njegovih
kola, koi kupuje ia Grgeove lubennce pa jih prodaje za skuplje novce. E ali su ti ove ivte i cigani
promiurni ljudi! Od nita steku po nekoliko desetina tisua dukata, pa opet vavek viu na talirae i
seljake kako prvi gutaju talire kao roda zmije, a drugi kako su nevaljali i glupi to jim na lep nain tako
nedaju badava, i zemlje svoje i sve, nego jih primoravaju da se drue s ciganima, da prave lane
obligacije i t. d.
Ajdmo dalje. E, eno tamo Kratkorifi i Maloarini neprestano alju uture zdravice, a i
burenceta ia Tragovia kui da napune; jer oni kao gosti, sa domainom ia Tragom ovamo piju. E
oni ti to nepiju; nego naliju triput vode koliko ima rakije i vina pa prodaju siromahu ia Tragu za
skupe novce, a on kod svojih dobrih prijatelja, a da se pokae i kako ima vanosti da sedi sa arilijama,
uzima i pije na veresiju. Nebrinite se ta as stae ga sutra one njegove njive u Krilovu.
ta je, to je, to se totamo kupi svet? To je, to je ia Linjak -Karaevi Klisnica naturio bio
gunj na jedno rame, a neko gunj iz vaara povuc. ia Klisnica nije ni osetio, nego ak tu pred tim
brestom padne mu na pamet da je imao gunj. Razdere se sad na onog to kavanie, a onaj ga bogme
tuio ati. ata uzima protokol. i ia Klisnici odvaljuje 25. batina a onom to kavanie toliko da se
neinate. A gunj? Ko te bita za gunj bio na vaaru, pa ga u vaarili. ta e ona ena tamo kod ate? E ona
ti je se obrukala kao niko njen. Donela stajae haljine da se ovde obue; pa zna, nude radi, sala s kola
108
ispod one lipe, a neko haljine, cop pa sad vaar. Tako to biva na vaaru, besni vlasi mirovati nee, oni
trae boja i inata, a cigani i ivte ara i dobiti.
E evo nas opet na kraj sabora, ded da vidimo ta se ona svetina tamo kupi. E ta idu Bavana,
Banaana i ostali, koji Nemadoe prilike da se pobiju, pa izazivaju: ej ku . . .v narode ko e da se
pobijemo? greota je vratiti se sa vaara neokrvaljene glave." E eno ga i onaj odonud ide i on trai. Ajd'
da vididimo ko e biti jai? uvatie se ponee se. Bog me u obojice pucaju kosti, e su se ba junaki
uvatili, varaju se, nose, obmanjuju jedan drugog, podmeu noge, klee jedan preturi drugog preko sebe,
ama se onaj neprevari ne pade. Opet se nose, vie jedan: obmani poslednji put! pa da se putamo.
Obmanjuje drugi opet nita. Jednom ide pena na, usta, pa mu sav obraz pokrila. Bogme pada s njega
pena kao sa tvrdousta konja. Drugog probijao probijao znoj pa se i okanuo, te postao suv kao suvarak.
Nee ni znoj na ljutca. Sad ga probija krv na usta, a i na slabini gde je onaj stego. Dooe mu ve vile
oima, podie naeg penuka, dri ga na ru-kama vie glave, kao snop, on se ukoio pa se samo praaka
nogama, ali ruke ispod pazuva nosioca neputa. Vrvi svetina, kud e ta e s njim sa sviju strana? Jedni
ubie ga," drugi ,e da," trei al ga je uvatio", etvrti umree obojica" i t. d. I gle na veliko udo sviju
donese ga onaj to ga je krv probijala do vira pa kud? u ovaj. Smej sa sviju strana, niko nee ni da prie
naem hrvau da ga izbavi iz vodeninog vira, more udavi se ovek! A ja, nesme se niko meati. Onaj
koji se hrve ima sva prava nad pobeenim. E nita mu nije izae iz vira Nita nita malo se razladio.
Nee vie bukati po vaaru, kao bik u tuem senu. Onaj ljutac seo na kamen pa dri glavu rukama. Bog
me mu je zlo. Prepukla mu petna ila u leve noge. On umire. I to nevidi svetina; nego se na svim
krajevima tamo hrvu jedni, drugi biju kolenima u prsi oborene, trei buu kao bikovi i ikaju gledaoce
da se ogledaju.
E eno se oni iz daljih sela vraaju na kolima kui, tre, lome se kola, preturaju se, poklapljaju
kola one koji su bili na kolima. Ajde da vidimo ta se ono u blatu u ancu crni i gui? ta e to da bude?
ta nita drugo kal, e nije. Otac Ar. useo na kola tua, on je pijan, ovek mu govorio, da mu je konj neuk
u taljigama, da netrpi viku, da e se poplaiti. Otac Ar. ni mai, zaklinjao se da nee vikati derati se i
pevati. Ali pijana glava nezna to je kadija. Jedva je gazda uikao konja dok je seo, a moj ti sv., vreknu
kao jarac. Konj upropnicu, upropnicu dok mu rukunice neostae na kimi; te tako pojuri nasipom. Udari
na jedan grm te stade. Gazda ga uika, sie s kola namesti rukunice, izpregnu doru, pa ocu sv., da sie s
kola. Pjan otac obeava se: da nee unuti vie kad mu je tako luda kljusina. Gazda poverova, a ta bi
radio i da neveruju? Otac se sv. prilepio rukama za lotre kao krlja uz kou oviju. Tek to je gazda od
kola sejo na ova, otac vreknu, konj upropnicu pa kad opazi istinu on poleti kao munja. Letio je dok nije
udario na plot, na ovaj naskoio pa se na njemu upravo rei, sa oprotenjem, i obesio. Gazda ljut, govori
sv. ocu da sie s kola, ovaj ti jo i psuje, pa nee.
uti gazda upree opet dorina, poto ga izpree i s tera s plota. Obrnu na nasip. Kad je na ovome
bio on navi kola, skoi iz kola, kola se preturpe pa se poklopie po valu od anca u kome je vie blata,
no vode bila. Moj sv. brka se u onom blatu, nezna mu se, s oprotenjem, ni brada, ni brkovi, ni mantija
ni koji avo. Budi Bog s nama i sv. Petka izgdedae kao kakvi utvor, a ne kao ovek pa jo sv. otac.
Gazda poto izkali svoju zlou, podie kola, upree dorata, pa ode svojoj kui mirno, a narod navali
vodu na sv. da ga pere. Sad mu je konj miran kao bubica. Ama nedri badava narod: kad je kuga kolera
ili drugi kakvi pomor, onda valja pop da umre, pa da pomor prestane. Kad je sua a nema nikakva
utopljenika valja popa baciti u reku, pa eto ti kie.
E ta bi jo radili u vaaru, valjda da gledamo kako se igraju karti, pop dobija? tako i lio, tura il
jazija, bela il' crna strana daice, car, subaa razcepljenog prutia i t. d? Sve su to laovska posla. Svud
se tu novci mame, pa i oni varoki pajaci i svirke nisu nita drugo do laipara. Neemo vie to da
gledamo. Nemo ga pregledati pa da ga i manemo. Istina moglo bi se otii do one vraarice ciganke,
kau da ima neku ak arapsku knjigu iz nje gleda pa ita i kazuje sudbinu. Ona tamo sa koncima to gata
ba sve pogaa. Vala ona sa uglevljem neznam ba kako, ali ona sa grahom, kao da se zavue u oveka
sve mu tajne zna. Sile joj kratke, i budi Bog s nama, ona ima posla sa neastivima.
Valja se ve manuti svega toga, pa da zavirimo u pravi sabor. E tu ti se igra svira, peva i kuka.
Ovo je odelenje pravo ensko i vrlo malo muko, van momako. Ovo ti je beo svet, ovo ti je sabor, ovde
igraju devojke i pesmom drae momke da dou i da i oni zaigraju. Tamo se dalje ovogodinja mlada
109
svakome po triput pokloni, muko ljubi u ruku, a ensko u lanite, elo, usta, oi, bradu, obrve i kud jo
ne cmaka, pa se opet po triput pokloni i posle ovog izmakne po tri koraka nazad, te je tim svrila svoj
posao. Oh sirote! one se jo sad pregibaju neprestano, te ue svoja lea i tela na veno robovanje, na
veno dvorenje i preklanjanje. Ostavimo je nek provodi svoj obiaj kako joj je volja; no hajdemo da
posluamo ta one tri bake rade. Dve stale, sagle se pa metle glave jedna i to prva na levo, a ona druga
onoj prvoj na desno rame. Ona trea stala, sagla se, metnula obe ruke pod pojas na pupak, na krivila
glavu na levu stranu; pa se neprestano nagiba kako one govore, odobrava jim njihove pesme tune i
klanja jim se. Prie onim dvema, govori jim neto, one uute te je sasluaju; pa kad prestane, one
nanovo produe svoju tunu melodiju, a ona se trea izmakne tri koraka, doe na svoje mesto i opet
uzme onaj isti nain stajanja koji je imala pre. ta je to? Gle eno ona ti se trea zakai za jednu, a jedna
istupi i stade na njeno mesto i opet jedno i isto. Tako i ona prva i t. d. sve jedno i isto. Boe, Boe moj!
ta li je to.
E odlazi ljubopitljiv putnik i ima ta vieti. Dve metnuve jedna drugoj na ramena glave babe
pitaju pesmom, no tunom ili upravo kukanjem: koliko se godina nisu videle, 1520 30 i t. d. odgovor.
Jeli iv taj i taj, prvo rod, porodica, svojta, prijatelji, pa posle i onako poznanici a i nepoznati? Nepoznati
reko smo; jer je se ko i rodio i umro u rodbinn i poznanici, a ova ga pitajua ni vidila ni ula nije do
sada. Ako jeste, onda mu je u pesmi blagoslov, a ako nije onda je kukanje i zapevanje za njim. Posle ona
druga pita onu prvu, i poto se u pesmi na jaduju i nakukaju pristupa ona trea to je se svakom kukanju
i naricanju njihovom klanjala dajuij znak svog odobrenja. Ta jim sad pone govoriti: da prestanu da
nekukaju, daje jim savete koje potvruje priama obino o vilama. Kako je ta i ta Vpla i Samovila, a ako
za mukim nariu i kukaju Vil i Samovil, imala er, rou svojtu i t. d. udala, umrla, majka kukala za
ovom utjeila se; jer joj je sam G. Bog to kazao. Rekao joj car Rujevit i Porevit ili Prave kazao i dokazao
da je tako trebalo i moralo da bude po vinjoj pravdi i pravici i t. d. Za svo ovo vreme one dve opet
neputajui se ovoj se klanjaju i t. d. Kad ova svri, one opet okupe svoju staru pesmu nariui, kako u
se utjeiti: kad je taj i taj, to sad hravo ivi, ili to je umro takvi i t. d. opisujui svetlim bojama sve
njegove najbolje strane i t. d. Poto opet svre, ona jih trea opet tjei i poto jih utjei kao, ona ti sama
skopa se sa onom koju nije utjeila, pa odpone i tako se to produava, dokle god sabor traje.
udnovata je to stvar! Na jednom i istom mestu: mlade peva i igra, mee iz puaka, hrve se,
baca kamena s ramena, utrkuje, skae, baca motke s ramena, vue se klipka, die proca, inati, upa i
kakvih ti tu jo uda nema, jednom reju panauri ili vaari, a na drugom starice kukaju i zapevaju. Pa
ne samo ove, nego i po koja devojka doe razbere o svojoj sestri udatoj za devet brda i dolina koju nije
vidila za devet i vie godina: ako joj je hravo stanje, ili joj ko u rodu umro pa ma on bio kao makovo
zrno, okupi tuiti i naricati. Tako isto svoje jade i svoje rodbine i poznanika, prijateljica njene udate
sestre, tuei i nariuij izkazuje onoj drugoj iz tog, ili bar od tog nedalekog, mesta.
Oh! a kako nee tuiti i naricati; kako nee jaditi i emeriti? kad pomisli na svoje budue stanje;
na svoj jad i emer; na svoje veno robstvo i podinjenost ne samo muu svome, nego i celoj rodbini
njegovoj, pa i celom mukom svetu? Ona e celog sveta i veka biti samo podloga i to tua. Celog se
veka klanjati svakom mukom, pa i samoj deici maloj. Nikome od mukih nesme put prei, pa ma to
bio crni ciganin, i za tu svoju utivost, za to to je ve metnula ruku na srce da pokae, da onom koji joj
nazove Boga da mu eli sa srca, da mu Bog pomogne, esto e biti nagrena, izsmejana i darnuta
kakvim nevaljaljcom varokim, probisvetom i ivtom. Istina, da biva kad se i muki klanjaju i to pri
svadbama, pri slavama pogrebima i t. d. kad doekuju goste i kad se od kunih vrata pa do vratnica ili
brane uporedi s desne mukinje, a s leve u levu glidu enskinje, te se dolazeim klanjaju. No to klanjanje
nije ni nalik na ono koje vri enskinje.
Istina, da tada i oni meu ruku na srce desnu, levu pod pojas, a i obe pod pojas pri alostima, ali
to je samo vremeno i za kratko vreme traje. Traje samo za taj par kao to nai ljudi kau. Ona celog svog
veka dvori i slui, velia i hvala, uzdie i preuznesi sve.
Ona svog mua, kao i ovaj nju za vreme dok su mladi, celog veka nesme zvati krtenim imenom;
nego on, a on nju ona donekle a posle imenom i to s tonom gospodara prema robu. Ona mora svima
nadenuti imena i i tako rei kum biti, pa ne samo iz rodbine i plemena muevljevog: nego i iz celog
komiluka i sokaka; jer nije dostojna da jih zove krtenim imenom? Mora nadevati mukim, Zlatan,
110
Drago, Golub, Vitoper, Svetlan, Rujan, Svetovid, Beli, Vojne, Rabroje, Gospod, Reja , Rani, Gospodar,
Bata, Agaika i t. d. enskima: Zlata, Golubica, Kadivica, Smiljka, Milunka, Gospoa, Gospoica,
Kokona, Panica i t. d. Celog svog veka , ona skine svoj gunji ili gornju haljinu, savije je, metne pod
glavu; zubunom se pokrpje; pa tako spava, dok se muko po krevetu baari. Ona je i kuvarica i uvarica
i tvorac svega to treba. Sama odeva, obuva i opasuje svoga mua, pojasom, kouljom, arapama,
gunjiem i ta ti tu nema. Rani ga jelama svima koja sama gotovi; slui ga i dvori i za sve to nagraena
je tim: to s muem najtee poslove, osim svojih, mora da svrava. Za sve je to nagraena tim: to i kad
na njivu ide, pokazuje muu svome put idui peke, i nosei na lei kolevku s detetom, na rukama jela u
loncima, a u rukama vreteno i preslicu na kojoj prede, dok njen mu puei i jaui na konju za njom
razmiljava o raznim stvarima, valjda najvie o tim, kako je svojoj eni i suvie popustio dizgine, to je
u svoje bisage na konju metnuo leb, te time oteretio konja vie, a olakao svojoj eni.
Takve su to stvari na ovom boijem svetu; takvo je to Rista spasitelja ravenstvo mua i ene
podpuno u srbskom narodu, od Jadranskog mora pa do Vida, Marice reke od Grke pa do Italije Moraa
i Dunava reke vi Pete, Alte i t. d. Tako se uvaava i potuje ona, koja nas je ne samo rodila, dala nam
jezik i narodnost, potenje, hrabrost i skromnost; nego i koja nas je odranila i odgajila u najpodpunijem
smislu ovih rei; koja nas je prva sagrejala i ulila u nas istinu rei, ivotvoree sile po roenju. Jer po
onoj koju smo od oca u utrobi ovih i ovakvih muenica dobili, mi bi se odavna strli sa lica ove zemlje.
Sva joj je nagrada u starosti to je prozovemo veticom, grdimo, psujemo, proklinjemo i kamenjem se za
njom bacamo. To je pravda, to svest to dobra strana naroda naeg, od kog nisu ni drugi ba tako daleko
otili, to nam i slui jo za toku odpornu; pa da se nesurvamo u svom sobstvenom nevaljaljstvu.
192.
Osim gospodanja ili vikanja, Gospodi pomiljuj! osim zvonceta, svetenih pesama i t. d. uju se i
ove kad nose krsta:
esni krsti se krenoje
Gospodi pomiluj,
Gospodi pomiluj.
Amin! 1.
Ovo selo i v goina,
Da se rodi dar beriet.
Dar beriet: belo ito,

Belo ito, rujno vino
I raica paljenica.
Da se rane siromasi.
Siromasi i bogati
I svi Srbi dobri ljue.
Ot Stana uria filibska nahija vo Stara Srbija zemlja Traija.
193.
esne vrste mi ponesemo,
Gospodi pomiluj,
Gospodi pomiluj.
Amin! 2.
esne krste milog Boga,
Milog Boga Rujevita,
Rujevita silnog Boga.
to nam bije dumanine,
Dumanine Tartarine.
to nam daje berieta,
Berieta izobilja.
esne krste mi krenusmo.
esne krste divnog Boga,
Divnog Boga sedmoglavog
Rujevita Pravovida.
Milog Boga Prove Prave.
Da nam bude sve estito,
Sve estito plemenito,
Svakom pravo i ugodno.
194.
Jasno mi sonce stanalo,
esne mi krste gledalo.

111
esne mi krste i zvona,

I taj velik sabora.
Sonce mi stalo gledalo
Na njeg se Gospod smejao.
Mili nas Gospod moj Prave.
Sabor mi gledo so sonce.
to v njemu sva pravda mi.

Nikome krivde nemae.
Sonce mi stanalo
Na stred neba visoka.
S njega mi Boe gledee.
Mili mi Boe Rujevit
195.
Kad igraju ove su.
"Berite se ni mominke
Na sobor
Na sobor.
Ol' se sobor bez vas momi!
Ne bere
Ne bere.
Ol' su momci bez vas momi
alostni
alostni."
Doletoje dva slaveja
Niz Srbja
Niz Srbja.
Pa mi padna na stred selo
Na crkov
Na crkov.
I vikaje te nevesti
Na sobor
Na sobor.
Verite se ni neveste!
Na sobor
Na sobor.
Ol' je sobor bez nevesti
Ne sobor
Ne sobor.
Ol' junaci bez nevesti
alostni
alostni.
Ol' je sobor bez to oro
Ne sobor
Ne sobor
Bez to oro krivo oro
Ne sobor
Ne sobor.
Bez oni do dva tanca
Ne sobor
Ne sobor."
Doletee dva sokola,

Niz Bosna
Niz Bosna,
Te mi padna na stred selo.
Na crkva
Na crkva.
I mi vika te junaci:
Na sobor
Na sobor:
Berite se mi junaci!
Na sobor
Na sobor.
Vi junaci mladi momci!
Ne en'ti
Ne en'ti,
Ol' se sobor bez junaci
Ne bere
Ne bere.
Ol' se kolo bez junaci
Ne igra
Ne igra.
Ol' se pesma bez junaci
Ne peva
Ne peva.
Ol' su mome bez junaci
alostni
alostni."
Doleto je dva goluba
Niz Raka
Niz Raka.
Padnaje mi stredi selo
Na crkov
Na crkov.
I vikaje te mi momi
Na sobor
Na sobor.
Od Sarde doseljenika v Smederevo od Kosturska nahija vo Stara Srbija zemlja Albanija.
196.
112
Pavel i Peter dve ori voda.

Pavel i Peter Prove Ronjevit.
Pavel mi Petru lepo govori
Ronjevit Provu lepo govori!
Poleka Petre poleka brate!
Poleka Prove poleka brate!
Poleka vodi vito to oro!
Ol su nevesti morni umorni,
Ves den deneska krsti nosile.
Krsti nosile Boga molile,
Boga molile vinjeg Gospoda:
Da ni se rodi bela penica."
Pavel i Peter dve ori vodi.
Pavel i Peter dva brata rodna.
Pavel i Peter Ronjevit i Provo
Prove Ronjevitu tiho govori:

Poleka brate poleka Ronjevitu!
Poleka vodi vito to oro!
Ol su devojki morni umorni:
Ves den deneska krsti nosile,
Krsti nosile Boga molile;
Da ni se rodi crveno vino,
Da se ni poji sabor panaur.
Da ni se napoji i vojnu vee,
Na koju stranu na koji narod:
Na tu mi stranu Grku Bongarsku.
Na tu mi stranu Crnu Tatarsku.
Crnu Tatarsku crnu Mandursku
I na tu stranu rod Alemansku.
Ot Petro na sin Niklin selo Drilovo vo Star Srbija zemlja Albanija.
XVIII. UREV-DAN.
Sad nam dodazi najznatniji praznik u godini i najvei svetac u Srba ne samo pravoslavne i
rimokatolike; nego i Muhamedove vere, i ne samo u onih, koji primie tuu veru a zadrae narodnost
svoju jezik i obiaje kao Muhamedanci i katolici Srbi; nego i kod onih, koji - nekada bijadoe
Srbi, pa se prelie iz raznih okolnosti u druge narodnosti, kao u Arnaute, Cincare, Grke, prave Turke, a
neto i Bugare. On je ne samo urev danak hajdukij sastanak, i ne samo dan kad se poinju jaganjci i
mleko jesti; nego i najvei svetac, ne samo za ljude, nego i njegova orua, pa i stoku i zemlje. Govore:
da se na urev dan sunce devet puta ustavlja, zajigra na nebu i devet puta poklanja urevu-danu, i to
triput u jutru, triput na podne i triput uvee. Na urev dan nesme se vreme menjati: ni kia da pada, ni
vetar da duva, ni grmiti, ni munje da sevaju, ako nee to sam sv. ura, kome se ne samo sveci; nego i
sva nebesa poklone po devet puta tog dana, pa i aneli.
Ni u jedan praznik, u celoj godini nepraznuju i enskinje, kao na urev-dan. Do-ite na Uskrs,
Boi i koji hoete praznik pa e te zastati enskinje gde dvori, masno, neobueno i t. d. a na urev
dan toga nema. Moe se ovek obii na Boi i Uskrs da se neponovi ali na urev dan ne. S toga se
svako mora ponoviti pa ma to im bilo, a Srbi Muhamedove vere ponavljaju se svim okrutom oblanim.
U narodu srbskom dvojako proslavljaju urev dan i to: jedan deo naroda mee krstove u vee
ureva-dne, na kue, zgrade, njive i t. d. Ostali, a i sa ovim prvim zajedno, duvaju u duduke, u vee
ureva-dne. Zapadni deo kneevine dan: jedan deo istone Bosne i Ercegovine i t. d. meu krstove
koje prave od leskovine. To se ini ovako: ode mlai iz kue u vee ureva dne u umu, na see
leskovi mladica i u ove uturi malu preagicu, poto je razcepi pri vrhu, i tako napravi neto kao krst i to
mee svuda na zgrade, njive, torove i t. d. Oni koji to meu vele, da ine zato: to je sv. ura zdravo
mrzio na one koji se nisu hteli krstiti ili koji su se krstili, pa se odrekli Hrianstva. On je udarao s
vojskom ubijao jih, a njive i useve zatirao jim. S toga su ljudi, da bi ga se spasli, metali svuda krstove pa
i na zemlje svoje i t. d. Ovako priaju u podrinskom, delu ui. i u onim pomenutim krajevima u Bosni,
Ercegovini i t. d.
O ovome, i osim mlogih koji su nam priali, obirnije je na pismeno izloio gospod. Dimitrije
Popovi svetenik Koviljaki u okr. podr. koje emo u osobenoj knjizi "Obiaji nar. Srpskog" kad je
peatamo, napeatati. Inae je obiaj u svima krajevima srbskim da te i takve krstove meu u vee
Spasovog dana. U vee ureva-dne stanarica ili planinka sprema vodu za stoku. Ovu donosi sa devet
izvora, sipa u jedan veliki sud, tu mee nekoliko kaplji Omaje, ili vode ispod vodenikog kola. U tu
113
vodu mee raznog cvea kao: omana, zdravca, deteline, grabovih, drenovih, kleikinih granica,
povratae, smilja, urevka i t. d. pa tu vodu nosi u bau i mee je u cvee da noi, te sutra dan kupa u
njoj stoku svu.
Neke poinju muzti od ureva-dne stoku, a druge jo od velikog etvrtka. Sve se listom na
urev-dan, pre zore i roenja sunevog, okupa u tekuoj vodi, opae vrbovim, drenovim, a devojke
grabovim pruem da se oko njih grabe momci. Posle se ovog obuku iste i nove preobuke ili rublje. U
vee ureva-dne devojke sabiraju raznog cvea pa ga ostavljaju u kitama, a negde vencima, na
sakrivena mesta, namenjujuij na momke za koje misli da pou. Na urev dan konje boli glava, kao i
ostalu stoku, dokle se god neokupa. Sam sam pretrpio od nepanje; te kupajuij se na ladan urev-dan
dobio vruicu, od koje sam proleo est nedelja. Moda je ovo bilo i ne toliko zbog ladnoe koliko zbog
mlogog i dugog kupanja. Sve to zna vraati, arati i bajati, vraati, nametati, initi, i t. d. ara, vraa,
baje, ini i t. d. u vee ureva-dne. ene gole na vratilama lete oko stanova, proteruju onako gole
marvu kroz dve vatre ili dve upaljene svee. Zaveljaja krpica, konaca, pantljika i kojekakvih arolija
toliko osvane na urev-dan, pa i po varoima, koliko svaka dua ima u sebi elja da zla promeni za
dobra. Tada se nalaze i karte nove razastrte po travi i kraj putova. One moraju biti samo 32 ili gatajue
karte. Ko nagazi na takve arolije u kojima ima i ljenjika i oraha i t. d. taj propada. Ba te godine kad
sam, kao ak u prvom razredu gimnazije u abcu, dobio vruicu, po mom miljenju od mlogog kupanja,
ja sam naiao na jedne nemogu krasnije biti savreno nove karte; ove uzeo, sa kojih su svi drali da sam
dobio vruicu, a ne sa mlogog kupanja.
Kao to smo kazali, na urev-dan Srbi sviju vera prvi put jedu mleko i meso jagnjee. Koe od
ovakvih jaganaca daju svojim svetenicima na poklon ne samo Hriani i Risani, nego i Muhamedanci.
Muhamedancn ovo ine oni koji su popa, svog kmeta, te godine ma zato potrebovali, to jest kog su
zvali: da jim na grobovima svojih pomrlih roaka oita posle dervia i ode to treba: koji su jim itali
molitve i svetili masla i t. d. Krv od tog jagnjeta valja da pliva po jezeru ili reci kakvoj. Na urev-dan
mahom, a obino je i u prvi petak po ureva-dnu, koji se zove biljarski, a i ponjedeljnik, koji se tako
isto zove, idu tako zvane Biljarke, beru razno bilje lekovito i tada se pevaju razne pesme tako zvane
biljarske a i urev-danske. Ovo ine one koje hoe da lee druge, a devojke to ine radi ljubavi,
zdravlja, sree i t. d. Kao to Lazarice zabiljee ili zapotnaju s branom, tako se na urev-dan
zapotnaju devojke cveem raznim, a naroito urevkom, belim cvetom, i tada se kae: Zapatna smo
Smiljanu za Smiljka" ili kako jim je ime. Negde ovo ine sa detelinom ili petoprstom kao to je u
Maedoniji zovu.
Ali sve ovo nije nita, spram praznovanja u vee ureva-dne. Pre nekoliko dana oderu se kore
od mladih vrba i od ovih saviju se duduci raznih veliina. Mali poinju od stope, pa idu dalje sve vei i
vei i to toliki da esto preu i dva hvata duine. Na sastavcima se uivaju likom, a i vrbovim
mladicama. Duduci izgledaju kao prave trube. U vee ureva-dne udevaju se u te duduke piskovi, koji
su napravljeni iz vrbovih mladica.Kad bude skoro oko gluvog doba noi, a negde i ranije, momad iz
celog sela, poto je se sabrala sva sa svojim duducima na jedan breg najviiji, s kog se svo selo vidi,
odigra igru triput umesto pevajuij i idui s desna na levo ili za tokom sunca ove pesme.
197.
Silni velji Triglavu!
Triglavu!
Vinji boe svesilni,
Svesilni!
Pogledaj nas nejake
Nejake,
Tvoje stvore slabake
Slabake,
Mi smo deca grena ti
Grena ti!
Slabi mali nejaki

Nejaki,
Udri nas boe na,
Boe na!
Boe bogov velikih,
Velikih!
Spasi naske i ivi,
I ivi!
Dugo mlogo godina
Godina.
114
Kad umremo uzmi nas

Uzmi nas
Tvojim svetlim palatam'

palatam'.
198.
Silni veliji najveij

Najveij! 1.
Silniji snani najsnaniji!
Javi sveti najsvetiji!
Strani straniji najbolji!
Bogo mila Trojico!
Vinja silna draljko!
Dri naske ivi nas!
Stvaraj naske uzmi nas!
U te tvoje palate
Jasne svete i vene.
Car careva najvei!

Stvoritelju sveg i sva!
Bogo bogova najveih!
Najsilnijih i boljih!
I najgorih i najzlijih!
Gore dole i svuda!
Daj nam ivot i snagu:
Svako dobro i sreu,
Milost rabrost i gozbu,
Dobru ljubav i slogu.
199.
Svetoj zemlji od starine.
Svako dobro svaka srea,
Ponajvie mir i zdravlje.
Vinjeg Boga proslavljamo.
Veliamo i hvalimo,
Da nam dade svako dobro.
Prva Strva na krajina

Pa Krajina ! 2,
U tuini Alemani.
U Tartari i Manduri.
U toj Hobi Hinduanu,
U nas dobro u Iniji.
U Iniji u Srbiji,
Od baba Savke Skadarke.
1. 2. Tako se povtoravaju, posle svake vrste poslednji slogovi i rei od ovih.

Sad uzmu one duduke. Najvei duduk metnu na ramena njih nekolicile, pa se grabe da svi u
njega duvaju. One manje duduke nose oko najveih, no tako, da vei dolazi do najveeg, pa po stepenu,
dok se sva ta gomila neogradi najmanjim u koje duvaju momii. Na jedan mah zaduvaju svi u svoje
duduke. U veliki udevaju i povie piskova, pa duvaju njih i povie negde, a negde onaj glavni to duva u
pisak glavni, to neda; te se s toga hoe i da pokrve. Ko duva u najvei duduk, valja, da je najjai,
najkrupniji, najbri, najpametniji, da najvie baca motke, kamena, da skae i t. d.
Kad svi zaduvaju u duduke podigne se takvi urlek, pisak, vrisak, mumljanje i bog te zna kakvih
tu glasova nema, jednom reju urnebes takav, da je strah boiji to sluati. Sve kalamunje, vake, kuii,
psi, pire, bene, rundovi, vile, i t. d. pa ak i lisice i vuci i druga zverad po selu i van ovog zaurlaju;
kokoi se razbude i stane jih kakot, guske ite i t. d. da se nemoe prestaviti sebi ta bezlabornost i smesa
raznih glasova. Ovako duvajuij obiu devet puta oko sela , a negde se razdele pa oblaze oko jednog
sokaka, a negde svi zajedno oko sela, i ako mogu triput malo dalje od sela, koje raunaju kao da su
obili ceo atar tog svog sela. Ovaj atar ili malo vei prostor od sela obilaze ne devet, nego triput i opet se
vraaju odakle su i poli. Tu odigraju triput, a negde i sad i prvi put po devet puta i odpevaju gornje i
idue pesme, pa se razlaze kuama.
Dokle ova ovakva udnovata galidba, um, larma, gungula, gromila i t. d. ide i valja se, dotle u
kui kuna stareena , koja je ostala sama od mukinja kod kue i starci, vadi svo oruje isti, a belo
otri. Tada namenjuje ta e kome dati i pokloniti. enskinje se svo zabavlja opet svojim stvarima. Ono
sprema nove koulje rublje i preobuke za sutra, pere sudove, pregleda gae, koje je spremilo za one koji
e sutra dan prvi put obui. esto su Turci u vee i na urev-dan napadali na kue i otimali oruje od
115
Srba, jer su znali da se tada svo, pa i ono sakriveno, iznosi. Sutra dan, poto se svi izkupaju i t. d.
nadevaju se prvij put gae mukoj deci. Ovo nadevanje gaa ve razlikuje polove, i to je pree bivalo u
11. god. obino a i docnije, kao ak u 21. a sad je obiaj da se to ini u 7 god.
U taj se dan prvij put opasuje tako, zvani muki ili muali pojas i za ovaj se zadevaju pokloni
razni od rodbine, i od kune stareine dobijeno oruje. Pojas oznaava kao neko punoljetstvo i oni koji
ga dobiju mogu ii u ete. Poklonjeno oruje esto je se uzimalo natrag i esto se sakrivalo u obtu tajnu
sakrivenu mestnost, kad su Turci vladali, a tako se i danas ini, gde vladaju. Gae i pojas moraju se
udnovato i uraditi. Moraju se za jednu no odkati, nabiti, opresti, saiti, skrojiti, ubeliti i t. d. Sve ovo
rade same devojke i to nagi gole u zatvorenoj kui, poto se okupaju oeljaju no sa raspletenim kosama.
Voda za pranje toga tako otkatog pojasa i gaa mora se u gluvo doba sa devet izvora doneti. U nju se
mee raznog cvea, Bogojavlenjske vodice, a vatra se podloi badnjakom i t. d.
Osim ovog na urev-dan kao i u druge neke praznike gataju po konjsknm koracima i to, ako
konj desnom nogom korai, bie dobro, nata su namenili, ako levom hravo. Vode konje da preskau
preko vrljika i to uvek lijo, pa ako preskoe najpre, tri, pa 7 pa 9 bez da se kopitama dodarnu do vrljika i
bez da se uzteu tada e takoe biti vrlo dobro, inae zlo i hravo. Kad momad, a negde i to vrlo redko
samo skoro oenjeni, dou sa duducima na mesto s kog su polji, onda duduke sve uzmu pokvare
izkidaju i sagoru, a negde jih samo izkidaju. Oenjeni ljudi samo nose, no neduvaju u duduke. Ovde je
dato prvenstvo neenjenim ljudima nad onjnim, ina oni ga svuda imaju nad ovim.
Dvojk naprotiv, pa posl njih nvst, imaju u svmu i svamu prvnstvo. Darnuti i uvrditi
dvojku to toliko u Srba znai koliko zabosti trn u oko clom rodu i plmnu njnom, ili ako ovih nma,
cloj okolini. Kad su v svrili tako sa svojim duducima, pogas onu vatru iza brga to j gorla, i
koju su naloili po ngd trljajui dva suvarka jdan od drugi koja s zov iva, a po ngd obino
ukrsala, onda s uvat u kolo, odigraju i odpvaju koliko smo puta gor kazali i idu psm. Po ovom
s sa najvom tiinom vraaju svojim kuama gotovo v kad s razsvi. Odavd idu t s kupaju,
dl i dobijaju darov i t. d.
200.
Mi slavi smo proslavismo,
Proslavismo. 1.
Proslavi smo veliasmo.
Veliasmo silna Boga!
Silna Boga velikoga'.
Dritelja stvoritelja!
Stvoritelja ruitelja!
Boga naeg najveega.
Najveega Pra Pra Boga!
Koji nas je satvorio.
Satvorio i odro.
Kome e mo i otii.
201.
Previnjega i jasnjega!
Triglav Boga najveeg.
Svetu Trojcu najjasnu.
Stvoriteljicu najjau.
Odrateljicu najkrepku.
Ruiteljicu najstranu.
Oj Ljejlju Ljejlju
Ljejlju! 2.
Velejasni Ljejlju!
Na premili Ljejlju!
Proslavi smo hvalismo,
Velia smo Vinjega!
202.
Grad gradila bela vila.
Bela vila Samovila:
Od istoka do zapada,
Od zapada do sjevera,
Od sjevera pa do juga.
Grad gradila na gradila!
Po svom svetu velikome,

Po tom zraku prostranome,
Po tom zraku tridi zraku.
Nagradila napravila!
Celog grada od merana,
A zidove od biljura,
116
Na dumana poprekuje.
Na dumana Tatarina,
Crna gosta Mandurina
I Hobina ljuta zvera,
Alemana i Hindua.
Crno gleda crnje radi.
Crno e jim vavek biti.
Rujnu bradu poglauje,
Plavetnom se opasuje,
Svima nama dobro veli:
Svako dobro i veselje.
I rumeno i plavetno,
I bijelo prebijelo,
Dumanima crno dobro
Crno dobro i precrno.
Jasne stole od alema,

A prestole od dragoga.
U njem sedi Vinji Boe.
On mi gledi na tri strane.
Na tri strane u tri sveta:
Na nebeskog, pod nebeskog,
I na onog pod zemljicom.
Svuda gledi svuda vlada;
Svuda ini to mi treba.
Belu bradu poglauje,
Na Srba se nasmehuje.
Srbinu je svako dobro,
Ponajvee velja snaga.
Velja snaga svoja zemlja,
Ta Inija i Dunavo.
Crnu bradu poglauje,
1. 2. Tako se poslednje rei prepevaju posle svake vrstice.
203.
urev-danske ili biljarske pesme. Ove se sve pevaju i na biljarski petak, ponedeljnik i cele
biljarske nedelje.
Iz skuta ga otac meae:
Ni moje cvee ni erka."
urevo cvee cvetae.
Devojke cvee berau
Na skut ga bratu metau.
Bratac ga iz skut metae:
"Ni moje cvee ni sestra."
urevo cvee cvetalo,
Devojke cvee berau,
Na skut ga seje metau,
Seja ga sa skut metae!
Ni moje cvee ni seja."
urevo cvee cvetalo.
Devojke cvee beraju,
Dragome svome davau,
Drago jim cvee prifati
Veselo drago zapeva;
I moje cvee i deva."
urevo cvee cvetalo.

urevo cvee prebelo.
Devojke cvee sejau.
urevo reka do tekla.
urevo cvee zanelo.
urevo cvee cvetalo.
Devojke cvee berau:
U vence belo vijahu.
Vence mi reki davau.
Druge mi majke davau.
U skut ga majke metau.
Majka ga iz skut metae:
"Ni moje cvee ni erka"
urevo cvee cvetalo,
urevo cvee prebelo.
Plavo mi cvee rumeno.
Devojke cvee berau,
U skut ga ocu meau
Preko g. Ilije Spasojevia uitelja upe Sirinike u Staroj Srbiji, poslao nam g. Mihail orevi uitelj
Veliko-Oki u Staroj Srbiji prizrenskoj nahiji.
Posle svake vrstice povtoravaju se ove:

Ljelj Ljelju!
Poljelj Poljelju!
Biljaro Biljaro,
Biljarko!"
117
204.
O tri vrste nevena
Biljaro ljejljo,
Biljaro! 1
Da mu srce nevene.
Grom grmi, munja mee:

Preko brda u dolove,
U junake tamne noi
Devojake arne oi.
1. Poto se posle sviju vrstica i ove poslednje dodadu; onda se ovoj istoj pesmi doda i to samo
poslednjoj vrsti ovo nekoliko pripeva
Ej oi, oi,
Ej suze , suze!
Suen mi bio.
im si mi mio.
Ako moj nebio?
Bog te ubio.
To je ta biljarska zapatnarska ili vraarska prava pesma. Tako se namenjuje i peva, onim
vencima i kitama koje se u vee ureva-dne putaju niz reke i sakrivaju u cvee u bati; pa se po njima
poznaje: koji e uzeti od jarana devojku vraaricu ili takvu biljarku.
Ovu nam je pesmicu poslao g. Vasilije Jankovi uitelj osnovne kole valjevske. Sve pesme nie pod
kojim je njegovo poteno ime zapisano, on je prepisao od svoje gospoe Jele, od g. Marije ene Ljubinka
Kujundia od Rue devojke i udove Joke Markovia iz Valjeva.
Svima jim hvala i slava!

205.
Vetar veje gora se leleje
Biljaro Ljejljo
Biljaro! 1.
Sonce greje cvee puli.
Rosa rosi treva raste,
Da mi pase imanje to.
Da mi raste gorod cvee,

Da mi ode te devojke,
Da mi beru gorod cvee
Da mi meu pod te darpni
Pod te darpni i pojase.
1. Tako se povtorava taj pripev posle svake vrste. Kad se ta pesma peva, onda se devojkama za
pojas zadeva kita cvea i namenjuje za koga eli da se uda. To je zapatnarstvo ili kao beleg, obileije.
206.
A devoje za Zgorjane,
Biljaro Ljejlo! Biljaro! 1.
Al si bila na za Zgorje?
I sum bila i sum dola"
Al' imae mlogo cvee?
Mlogo bee drobno bee
Samo cvee narovae:
Kako znaju te junaci!
Da mi doju da me beru.
Da me nose pod fesovi."
A devoje za Zgorjane!
Al' si bila na za Zgorje?
I sum bila i sum dola."

Al imae mlogo cvee?
Mlogo bee drobno bee.
Samo cvee narovae:
Kako znaju te nevesti,
Neka doju da me beru,
Da me nosu pod grloca.
Kako znadu te devojke,
Neka doju da me beru,
Da me nosu pod tim darpnam.
Da premame sve te momke.
Sve mi momke a junake.
1. Posle svake vrstice povtorava se taj pripev.

118
207.
ija l' Lelka na lelajka
Ljejljo !
ure le Ljejljo!
Biljaro Ljejlo!
Biljaro! 1.
Tatkina je majkina je.
Tatka ima vo grad Serez.
Vo grad serez taj mi Srski.
Deka sedi ta carica.
Ta carica srska majka.

Srska majka car Uroa.
Konja ima za idenje
Tok se eta iz arija,
I se misli o da kupi;
Al' da kupi isti egli?
Il da kupi bela drapna,
I u darpna koprivnica?
Da napravi pletenica.

Ot Veleska nahija vo Stara Srbija zemlja Maedonija.
208.
Vikum vikae to mome
Vikum vikae zborae:
Kratko lulajte ljuljajte.
Ol je jazliv to jae
Ol je kamljivo to mjasto.
a mi podne ta moma.
a mi padne se opere
Ou kako u za nego?''
Moma se ljulja
Brajno le!
Brajno le!
Ljejlju ure le!
Biljaro! 1.
Mome je gleda
Od ti visoki
Ti divani.
1. Tako posle svake vrste pripeva se.
Ot Serviska nahija Stara Sersija Srbija zemlja Albanija selo Gardii.
209.
Zajde mi sonce mile le majko!
Biljaro Ljejlju!
ure le Ljejlo!
Biljaro! 1.
Zajde mi sonce, mile majko le, na vrh planina.
Jedno mi zajde, mile majko le, drugo ogreja,
A ja neznam, mile majko le, koja je doba,
Tu je pomina, mile majko le, ovar so ovci.
Ovar mi ree, majko majko le, dobro ti veer:"
Toa mi tekna, majko majko le, ali je veer.
Bodna si konja, majko majko le, doma si dojda.
Dojdovem doma, majko majko le, v petleno doba,
Porti ti te najo, majko majko le, vse zatvoreni.
Zajigra konja, majko majko le, preskoi porti.
Vrza si konja, majko majko le, dolu pod trema,
Da si kai, majko majko le, na visok divan.
Na divan najda, majko majko le, pusti postelji,
119
Kako prostreni, majko majko le, a ne krenati

I na posteli, majko majko le, to moko dete.
Kako povijeno, majko majko le, nerazvijeno.
Svi pomina, majko majko le, i po stred kua.
Da si otido, majko majko le, v mila gradina,
Tamo si najdo, majko majko le, mlada nevesta.
Kode zaspala, majko majko le, pod tredanfila.
Pod trendafila, majko majko le, rujna boura,
Pod trendafila, majko majko le, pod karanfilja.
alba mi bee, majko majko le, da ja razbudim.
TOKO si nabra, majko majko le, kiska bosiljak,
Da go nakvasim, majko majko le, studena voa,
Da go postrkam, majko majko le, mlada nevesta,
Da ja pastrka, majko najko le, i je razbudi.
210.
Zableala mi ovca roguka
Aj Ljejlje Ljejlje 1
Biljaro Ljejle!
Dori do Boga! 1.
Dur de mi bee ovar neenat.
Treva si pase po planina ta.
Voa si pije iz te izvore,

Si merizuva pod ladna senka.
Od kako mi se ovar oeni:
Treva si pase po ta bunia.
Voda si pije po kapavici,
A merizuva pod plemia.
211.
Toe mi je alba za ta prija.
jo si odnela: ergele konje,
Ergele konji so sve konjari.
Surija ovci so sve ovari,
I si odnela mlogo prija.
Mlogo prija mlogo darova:
Svakome svatu, mlogo suvie
Svako me rodu mlogo odvie
Tvome junaku i po najvie!
Belo lice galeno dojeno,
Crpi oi nigde nekupljeni.
Bog da ubije ure galeno!

ure le Lejlju!
Biljaro Ljejlju!
Biljaro! 2.
Tvoja ta majka ure galeno!
Da o te dade dalek na dalek?
Dalek na dalek ure galeno!
Dur do to Merijevo daleko,
Dur Merijevo za Meriovca?
Ne mi je alba ure galeno!
Za tvoje ure za beloliko!
Za belo liko za crni oi,
1. 2. Tako se posle svake vrste povtorava taj pripev. Osim ovog ovde se u ovu poslednju pesmu u
svaku vrstu umee i to u sredinu. ure galeno,'' kao i u onoj gornjoj to je umetnuto majko majko
le."
212.
etav proetav doli planina.
Vidov, do vidov Dunav devojka,
Dunav devojka vo ta Inija.
Vo ta Inija Stara Srbija
Obleena je: od oja saja,

Opasana je s rusumen gajtan.
Na glave klala od knige darpna,
A na darpna strebrena igla.
120
Vetar poveja saja se osvete.

Saja s osvete gajtan s odzune,
Gajtan s odzune dorpna s' ugromoti,
Darpna s ugromoti igla s strepotna.
Mila majko le da go pitame!
Mili sinko le pitala sum je!
Pitala sum je ne mi je daju."
Mila majko le so zlu a pojda!

So zlu u pojda zlo u uinim.
Skloi a udari na vita porti.
Da e uzmemo Dunav devojka.
Dunav devojka vo ta Inija,
Vo ta Inija Stara Srbija,
Stara Srbija naa voina.
213.
Ak sum prava, ti da me izpliva.
Da me izpliva vo Selunsko pole,
Selunsko pole Solunski livae.
Solunski livai ti srbski gradini,
De mi izrasta sekako cvee,
De izleze solunski Grkinjki,
Da me nose po beli te grla.
etat mome krej bela Vardara.

Kraj Vardara vo Maedonija,
Vo Maedonija vo Srbska majka,
Vo Srbska majka Stara Srbija.
So Vardara tiho progovara!
Aj Vardare, oj beli Vardare!
a se frli vo tebe da pliva,
Ak sum kriva. ti da me udavi.
214.
Posakala Doi dalek na dalek,
Dalek na dalek zemlja Rumenliji,
Zemlja Rumenlija Urumenlija,
U rumenlija Grkomanija.
Mi iala Doa; devet mili brata,
Devet milih braa i devet snohi,
I jedna mi mila ta stara majka.
Ljuto mi klne ta doina majka,
Ljuto klne p preklinje majka:
Da bi Bog dal i Bogorovica!
Ako izvodite Doa sinko!
Od te vae kue Rumenlije.
Doi da izvodite mi sinko,
Crna uma ni dovedete."
Dadoa Doa dalek na dalek,
Dalek na dalek zemlja Rumenlija.
Doa izvodili ot majke njene,
Doa izvodili majka klela:
Doa izvele uma dovele,
Kako je klela Daina majka
Doa izvele uma dovele !
Site devet braa poumrli,
Site devet snohi poumrli!
Ostanala majka tona sama.
Ostanala crna kukavica,
o kukala deno i nono,
Deno i nono tono i jadno.
Deno i noi devet godina,
Pak se samomu Bogu monemu
Bogu monemo doalilo:
Go krenu Gospod najpomali brat

Po mali od brat mladiu Petre.
Da mi pojde v zemlju Rumenliju,
Da vika Doi mila ni sestra.
I Stana Mladiu Petre,
I otide v zemlja Rumenlija:
Kljukom kljuka na viti te porti
I vikom vika svoja mila sestra:
Lel' izlezi moja mila sestra!"
I izleze mlada ubava Doa.
Se putala da go baci brata
Da go baci da brata pregrna.
I mu govari Doa ubava!
Dobra dojde Petre ubavi brat!"
Odgovara Petar mladiu.
Dobra najdov Doo sestrico!
Doo sestrica mila ubavo!
Toko nemoj me da me bacuva.
Ti se molim da me neceluva,
Sum putoval od dalee Daa.
Zemlja mi se liko iztroila,
Zemljovina e ti mirisa.
Toko brzo Doa da odime
Ajde brgo sestro da odime!"
Otidoje kraj viti te porti.
Porti nale pusti zatvoreni
Neotvoreni do devet goina,
Vo dvoru ni peleni izrasli.
Majka ni v notri kuka crna.
Ona kuka kako kukavica,
121
A prevrta kako lastavica.

Pak joj veli Petre pomal bratec:
Vlezi v notri Dao mila sestro!
Ja e vrza brza konja na dvor
I ja e Doo vleza po tebe."
Nu da vidi Petre mladia:
On vrza konja otide vo grob,
Otide vo grob od koj vileze,
Doa uka v majkini porti,
Doa uka v bratovi porti,
Doa uka v tatkovi porti,
Toko nema ko da go je uje.
Kad se obzrna Daa ubava,
Brata nemae ostana sama,
I se molila Bogu Vinjemu,
Da joj Gospod kae razkae:
Od ego ni porti zatvoreni?
So nebo govori boiji anel:
Aj ti tebe Doo s devet braa!

Stupaj v notri vo svoj dvor prebel.
Majka ti je Doo crna v notri!
Ona kuka kako kukavica,
A prvrta kako lastavica,
A za svoji devet mili sina
Devet sina devet mili snohi.
Site sinci njeni poumreli,
Site snohi njeni poumreli,
TOK ostala samorana majka.
O toa pomrele o te dale
Dalek na dalek vo tua zemlja,
Vo tua zemlja vo Grka zemlja
Urumenlija Grkomanija."
Koa to ula Daa ubava.
Ona mi vleza v majkine dvore
Koa opazi majka svoja Doa.
Doa pregrna obe umrele.
Od Ilinke Vezankovia Dibranska nahija vo St. Srbija Mijaka zemlja Albanija.
215.
Ves den si mi, Tode le, cvee bralo!
Cvee bralo, Tode le, ne si jalo!
"Nea li me, majka le, ne plai me!
Pominale, majko le, simidiji!
Pari dado, majvo le, simit zedo."
Ves den si mi, Tode le, cvee bralo!
Cvee bralo, Tode le, brez voica!

"Nea li me, majko le, neplai me.
Pominale, majko le, ti vinari,
Pari dado, majko le, te vino zedo
Te vino zedo, majko le, i se napilo."
216.
Strede zima koloiga.
Mene beru stare ene,
Stare ene stari ljue,
A tebeka ti junaci,
Da te nosu pod fesovi.
Ti junaci mladi hrabra,
Velji vojni Triglavovi,
Triglavovi silna Boga,
Silna Boga najveega,
Boga stara Pra Pra Boga
I bogova sluzi svojih.
Dve se cvee sgovarivale

Jedno belo drugo crveno.
Belo cvee urevsko,
A crveno Ivan-densko.
Bele cvee govorilo,
Belo cvee to urevsko
Taj urevak i bela rua:
"Blaze tebe rujno cvee!
to ti cuti strede leto,
Strede leto na urev den,
A ja pula strede zima,
217.
o mi mirisa temjanovina,
Temjanovina i voskovina?
Vo gora ima lep monastir,
Vo monastir mi devet popovi,
Devet popovi deseto ae,
Deseto ae, samoue.

ae Nikole kniga gledae,
Kniga gledae solzi ronee,
Dok dogleda stara mu majka
Dok dogleda i mu govori:
122
So ta silna crna Alemnanija

I so silna Grka varljiva.
Toa ja plaem, a lui alim
Nai te te ljui Srbi pravdivi.
Srbi pravdivi ti carski lue,
Mlogo a gine na Srbska vojska,
Mlogo a gine mlogo ostana,
a dobije Srbski car silen.
Srbski car silen Drvenarovi
Drvenarovi Budimir velji."
Vaj ti tebe ae Nikole!

o knjiga gleda i solza roni?
Da li e bidne morna godina
Da li e a bude teka skopiji."
Odgovara ae Nikole:
Ne mi biduva morna godina,
Morna godina teka skopija;
Tolko e bidne silna mi vojska,
Silna mi vojska cara Dukljana.
Taj Dukljana Drvenarovia,
218.
Mene mi ree Velik den.

Velik den Triglav den,
Triglav den denenji,
Da brgo dojem po tebe!
So uma i treva po tebe,
I so sve o ivi i raste,
o raste i umire.
ure, ure mlat ure!

Da koj ti ree mlad ure,
Brgo po mene da dojde,
Brgo po mene Preslava,
Preslava rujna Rujevit,
I brata mojeg Porevit,
Porevit brata Plavoga?
Od Sarde doseljenika iz Bitoljske nahije u Staroj Srbiji zemlji Albaniji kao to je zovu.
Ovde moram primjetiti to: da se u sviju ovih pesama, a posle svake vrstice povtorava i pripeva,
ono nekoliko vrstica koje kau.
ure le Ljejlju!
Biljaro Ljejlju!
ure le ure!
Biljaro!
a mi smo jih izostavili da nam neoduavaju posao.
219.
Slavi sloni car ni Selimir
Vo stara zemlja Sarbska ni.
Vo Sarbska zemlja strana Avlonska,
Avlonska stara Polonska
Na Krajina Sarbska i Garka,
Na ta mea ljuta karvava.
Slava ni slonil sventoga ura,
Sventoga ura bori Trisilna.
Va slava mon se prisnilo
Guljam sana strana i ondna;
Ga zemaen tri sta kalueri,
Ga zemaen so tri sta ronci
So tri sta ronci rali i po
Go varjaen vo pakla vo ada.
Tok nebile 300 kalueri;
Toa bile tri sta neastiven.
Ot vjalik dug neastiven,

Neastiven Moranj Dibran.
I sen pomola car Selimir,
I sen pomoli silan presilan,
Pomola sen svoj sventi ura:
Da ga izvodna ot ada pako,
Sventi ura karsno imen
Ga izbavna i ga izvadna
Ot pakolski monki guljami,
Ot pakolski ljonti gujani.
Osoinskn i prisojinski.
Koa sen razbondi car Selimir.
Mi zami knjiga po sventa star.
Knjiga po sventa caroslavnik,
I ga itaen kako akoni
I ga itajen i sonlzi proljava.
123
Svjat ure ne ti pomoga."

Koan proonil knjiga i vidnal
Brgo zamaje mladi zajmani,
Mladi zajmani ljone bojiti,
Krajinare vojsko porabro.
Otidna zemlja Livaa
I razturan grad-ot Laana
I pobijal Garci Asici,
Ljonkavo roda prokljatog.
to storonva na svoja slava,

Na svoja slava karsno imja ni.
Knjiga itaen knjiga mon rekna!
Bargo pobargo na boj Krajina,
Na boj Krajina zemlja Livaija.
Dar povenlika monka i tonga
Na zemlja Sarbska ljonta Krajina
Ot kljati Garci pogani,
Ot kljati Asi Lonkavi,
Koan ne ojda, Slaven ne slavi.
Ovu divnu i prekrasnu pjasmu prjapisale smo od sadanjeg Sarbina ot Stara Sarbija zemlja Albanija strana
Avlonska ot salo Poljanka Zafir Rusa.
220.
Takoe slavska, krsnog imena, ili sluenje svetom uru, pesma Ot baba Bogunja Stojanovia pleme
Bunjevsko ot Brsna vratnika nahija vo Stara Srbija zemlja Crna-Gora.
Slua sluil Ban Dragane,

Ot Budima bane poubavo.
Ot Budima na Srbska Krajina.
Slua sluil sv. ura.
Svao Bane mlado prigotvilo,
Dosta smoka jelo svakojako,
Po najvie sladka medovina,
Rujno vince i raija lua.
Toko njemu riba nedostala,
Ot Avlonja sa Srbska Krajina.
Nedostalo riba ta avlonjska
Iz Vojua reka posladka mi,
I nedostalo riba od Orida,
Od Orida Srbska Carigrada.
Deka sedi care Samovlade
So svoji te sin sinove mori,
Koa vide bane Draganie,
Ot Budima na reka Dunava,
to nemaje riba sakojaka,
Vikna Ban svoja verna ljuba
Verna ljuba banica gospoa.
Le l po brgo banica gospoa,
Le l izvedi konja od mejdana!
a da idem vo Avlana stara,
Na Krajina Srbska caroslavna,
I a idam vo Orida slavna,
Vo Orida Srbska caroslavna.
Le l nemame riba ot Avlonja,
Ot Avlonja i ot taj Orida,
Ne gozbime gosti poubavo?"
Verna ljuba njega posluala:
Mu izvede po junak ot konja,
I go posla put po riba ta.

De je bila slua bez riba ta?
Mlado bane konj mi pojahal
I se vina preko pole ravno
Kako sekavica u stred nebo plavo
I mi dojda vo Avlona grada,
Vo Avlona na Srbska Krajina
I mi zema riba od Avlona.
I mi dojde vo Orida stara,
Vo Orida stara caroslavna,
Deka sedi Srbska gospoa,
Srbska gospoa gospotina,
Gospotini Srbska carevina
I se vrna put do Pirota,
Deka sedi Srbski kralje silni.
Srbski kralje Mnhajil junak.
Koa vide kralj go Mihajile:
Ufanja to mi mlado bane
Turna go na dno vo temnica,
I mi a bane da mi zamire
Vo temnica kralja Mihajila,
Srbska kralja vo Pirota slavna.
Tuj minova to crno cigane,
To cigane dobar prijatelje,
Na bania mlada lje Budimlia.
Go vikaje bani Dragani,
Go vikaje i umolava:
Mu donesa knjiga i kalema,
So krv knjiga bani pie,
I go dava do dva sokola
Go nesaje vo Budimi grada.
Vo Budima ljuba na banova
124
Se etat po vrt po graina

Mi beree ran bolen bosilek,
Mi beree i go zalivae.
Mu peae pesma nevestaka
Vo pesma Bani spominjae.
Go pustije knjiga dva sokola.
Koa zema ljuba na ta knjiga
I go vide to knjiga zboruva.
Si otide na nova duana
I si izbrii sva rusa kosa
Kako to se bria dobri junaci.
Rusa kosa ka nebo mi jasno,
I si jahna konja ubavo ga
I sa ojda do Piroa grada.
Go videe pirotski deliji
Obleeno kako po velik junak
Konj mi jai kako mizdraklija,
Sablja pai kako taj delija.
Pravo si hodi dur dvor kralj Mihajil.
Kralj Mihajil porti zapirae,
So dvadese klui i katanci.
Koa to vide ena delija,
I si trkna niz arija
I preskoi porti i valovi
I si ulegna u kraljevski dvori,
Pogubi kralj Mihajil

I mu zema silno blago
Silno blago, 7 tovari.
I si zema robe banie
I ge voaje do Budima,
Kako saka roba to se voa.
Vo Budima svlee odelo
I se kaza: to na bani ena
I otide vo arija
I tam ubija Sulejman pobratim
Sulejman pobratim mlad nalbantin,
jo mislee kuma da obljubi,
Dur dok da joj kuje konja bojna.
I si pii na car vo Orid,
Na silen car Svevlad mi
I go molee jo storila,
jo storila Kralja ubila,
Vo Pirota na Srska zemlja.
Da joj neina zla nikako.
I joj prata care sileni
I joj prata i blago iljee.
Lel li je bilo gde god vo mira?
ena da bide junak pogolem,
Da mi zagubi kralja golema,
Kralja golema vo Srska zemlja?
Pre smo imali priliku da napomenemo: da najvei deo Srba pravoslavnih, a skoro i svi Srbi
ostalih vera slave sv. ura ili urev-dan. Negdedajui ni na to: to ga i Muhamedove vere Srbi slave i
to ovakve, kao i one pravoslavne, koji urev-dav slave, dre za roake Vuka Brankovia pod kojom
reju podrazumevaju: izdajnike na Kosovu polju i upropastioce srpskog carstva; opet je urev-dan
najmiliji svetac i najaiji; te ga s t toga najvie i slave. Kad reko smo o Brankoviu Vuku, izdajniku
srbske slave i carevine, tada moramo primjetiti: da je narodno verovanje nepravo, kao da je on tobo
slavio sv. ura. On je, koliko se opominjemo, slavio sv. Nikolu. Ni jedan narod na ovom boijem svetu
nema slave do Srba; ni jednom narodu nije ona ulivena u duu i u saena u srce do srbskom. Nijedan
narod nema vere u slavu i krsno ime do Srbi; te se time i odlikuju od sviju ostalih ne samo naroda, nego
i Slavena, kao: Rusa, Poljaka, eha, Slovaka i t. d,. koji takoe nemaju slave. Srbin samo ima slavu, pa
svi oni koji slave Srbi su.
Uzmite najblie roake Srbske n. pr. Bugare pa ete viditi, da i ovi nemaju slave. Na veliku
alost moramo rei: da, i poto pokori to Tatarsko pleme, Srbska plemena u dan: Bugarskoj i delu
Trakije ili stare Racije, ivea, ipak zadra do danas svoju tatartinu, koja se osim ostaloga, kao n. pr.
bulka ena, bta otac, be, od bej uzbeksko turske rei beg, knez, hela, od gel, doi i t. d. vidi najjasnije
u obiaju koji se zove kulbajram" ili Kulban." Ovaj Tursko tatarskih i mongolskih plemena korenjiti i
narodni obiaj i do danas Bugari, kao najvei znak svoje nekadanje tatarske narodnosti, uvaju. On je i
danas u sviju tih plemena pomenute narodnosti jedan i isti, negledajui ni na to to su neka ta plemena,
Muhamedanci, neka Idolopoklonici, a neka i Hriani, kao n. pr. nai Bugari. Teko nam je to ga
moramo kao tuu crvotoinu u naem deblu napomenuti. On se sastoji u tome: to ga dananji Bugari,
kao i sva ostala Turska Tatarska i Mongolska plemena, praznuju u vee praznika kakvog ka sv. Ilije,
Gospoine, Mitrova dana i t. d., ba kad i druga plemena, ovako. Tog dana zakolje svo selo ili mesto
kakvo po 500, 600 ovaca, ili ovnova, izsee meso ovih na komade, skuva u ogromnim kotlovima, pa
onako kuvano bez iega jede i daje sirotinji. Obino svo selo taj Kulban provodi na jednom mestu i to
nou i t. d.
125
Ima li bi jo mlogo krupniji tatarskih obiaja da opiemo u nae brae Bugara no jih ostavljamo.
Od dan: Italije; pa do Grke i od Jadranskog mora pa do Dunava i preko ovog u Madarskoj. a naroito
od Segedina pa Maroem i ovog do Alte, Vida, Marice i preko ove pa sve do Dardanela, slave sve tri
vere, a gde ima i vie vera srpskih, kao Unijata, Kalvina i t. d. i ove slave, slave Srbske, koje se negde
zovu: slave i krsno ime, sveti, slue i t. d. bez ikakve razlike u verama, to se ovog praznika i obreda
tie, i kojom se oznaava ista narodnost Srpska. Tako sadanji kip, a nekadanjn Srb, pa preliveni u
kipa, i to onaj i onakovi, koji izgubi, ne samo ime i jezik srpski; nego je i najvei gonjioc ovih, opet
slavi i uva narodnost Srbsku i neznajui je. Tako ti je u Grka, Cincara, Vlaha, Madara, Italijanca,
Turina, i t. d. koji postadoe od istih Srba. Jer kao god to narod kakvi, kad iz, i zbog raznih uzroka i
okolnosti izgubi ime, jezik, narodnost i ostale osobenosti svoje, pa se prelije u tuine, i kao tuin za
svoju narodnost iz ove neto sauva i neznajui sa ta, kao to je to sluaj kod: imena reka, razvalina
planina, varoi, mestnosti i t. d. tako je isto i ovde sa ovim samo srbskom narodu svojstvenim i
iskljuno njegovim obiajem, kog dre propavi za srpsku narodnost biv. Srbi, bez da znaju sa ta i sa
ega ga dre. Te ovim i zasvedoavaju: da su negda bili Srbi. Divno je to kad kakav narod, i kao tuin
sada za svoju biv. narodnost, sauva svoju osobenost i ako je to najvea tuga i nesrea, za ostave verne
svojoj narodnosti. Ali i u toj tuzi i nesrei ima nadede: da e se obrnuti na bolje, i da e jednom
saznavi sebe otueni delovi narodnosti Srbske ovoj se opet priljubiti i sa ovom neodvojnom vezom
vezati.
Tako je s naim krsnim imenom, sa naim sluenjem tom i tom svecu, sa naom svetom divnom i
preudnovatom slavom. Znate li ta znai slava u Srba? Ona znai najveu i najjau svetinju, koju kad
prekoraite ni ko vam oprostiti, niko pomoi nemoe, pa i sam Gospod Bog nee; jer i on uvaava i voli
slavu vie, nego sve na svetu. Po verovanju Srba sviju vera, on se za uvrede njemu nanete i moe umoliti
i namoliti; jer je svemilostiv i preblag, ali uvrede naneene slavi i krsnom imenu, on sam neprata i
neolakava; jer je svepravedan, svemoan, najpravije n najmonije sutastvo. Jednom reju slava je
neto najvie, osim Boga, koji je i slavu stvorio; najsvetije i najneprikosnovenije pa vie skoro i od Boga
pomae onima koji joj slue; vie od avola kodi ovima u jednom i drugom sluaju samo po boijoj
volji koji je nepotuju i neuvaavaju. Evo primera o slavi koja nju podpuno ocenjuje u onom narodu
u kom je kao jedinom na ovoj boijoj zemlji i na ovom svetu, u narodu Srbskom. Srb kad ti se kune
svima na svetu pa i Bogom pa i duom, no jo ne slavom i veruj mu i neveruj to no se kae. No kad ti
se zakune slavom i rekne: "Tako mi moja slava," moje krsno ime sv. ura pomogao, tako je." Onda
dalje i nepitaj nita nego mu veruj. Narod dri: da ako se je pravedno zakleo, nee mu biti ba najbolje
to je doao dotle da se kune. A ako se je krivo zakleo ne samo on i njegov dom; nego i ceo njegov rod
pa i pleme zatree se, to i biva.
Kako su jake slave govore narodne pesme. One su toliko mone da i tavniare oslobaaju tavnica
bez kljueva i orua. Da takvim stvaraju sve radi proslavljanja krsnog imena, koji samo izjave elju da
hoe da slave i proslavljaju svetog svog, pa ma oni i u tamnici i suno roblje bili. Oskvrni Srbu
pravoslavne vere slavu pa e se i poturiti, da osveti svoje krsno ime, ako nemoe drugije to da uini.
Sa ovog je mlogo Srba iz Ercegovine, Crne Gore i ostalih mesta poturilo se. Jednom reju, diraj u sve,
no u slavu neali se. Ovo su i sami Muhamedanci Osmanlije uvidile; pa se klone i klonili su se uvek da
pravoslavnim neuine kakvo zlo samo kad slave svoje krsno ime. Slave su postale u nas kad smo primili
Hristijanstvo. Tako n. pr. koje se krstio, razume se dobrovoljno, na sv. ura on ga i danas slavi, ko na
sv. Nikolu on ga slavi i t. d. No kako se nisu pojedini ljudi kravali, nego cela plemena, tako se i danas
zovu svi oni koji jednu slavu slave roacima, pa ma da je jedan iz Tesalije, a drugi iz Austrije, i ma da
dotle nisu ni znali jedan za drugog i da sutastvuju na ovom boijem svetu.
Odtuda su svi Srbi Muhamedove vere roaci sa onima koji danas slave sv. ura, zato i
Muhamedanci, i katolici Srbi, pa ta vie cigani slave sv. ura; no ovi poslednji ne sveca sobstveno no
prvi dan leta, po verovanju naroda srbskog i njihovog. S toga dre Srbi pravoslavni da su Brankovii
slavili sv ura, to ga veinom slave i Srbi Muh. vere, a ovi su postali od prokletog Vuka Brankovia
izdajnika i njegove vojske; jer Srbi pravoslavni dre: da se je Vuk Brankovi sa svom svojom vojskom,
kad je izdo na Kosovu, odma tada i poturio i od njega se i njegove poturene vojske sva sadanja
srbadija Muhamedove vere izrodila i postala.
126
Razume se da je ovo pogreno verovanje: 1. to se zna izvesno: da se tada niko nije od Srba
poturio, nego ak na 100 godina i vie posle bitke kosovske. 2. to se je izturila vlastela skoro sva
Srbska koja je slavila sve svece u godini, kao to to i danas ine Srbi Muhamedove vere, 3. to sam
Brankovi Vuk, nit se je poturio sa svojom vojskom, nit je iao na to, nego da se dograbi srbske krune
pa da nad Srbima kao car pravoslavni srbskij vladi i 4 to on sam nije slavio sv. ura; nego koliko se
opominjemo, sv. Nikolu.
Evo nepodpune slave koju e mo podpunu u osobenoj knjizi: Obiaji i verovanja nar. srp."
opisati: U vee slave ide gologlav jedan mlai iz kue, mome ili oenjen, no najmlai zadrugar. On
nosi zdravicu ili uturu napunjenu sa vinom, te zove sve redom, koji neslave taj svetac, u tom selu.
Negde idu po dvoje, negde oboje mukih, a negde oboje enskih. Ovi zovci zovu se "orlovi sokolovi,"
to kao orlovi ili sokolovi obleu svo selo za svoje krsno ime, za svoju svetu slavu. O slavi tri i vie dana
jedu, piju, aste se i vesele svi gosti bez razlike ina i stareinstva. Na slavi slui sam domain najstariji
gologlav i svima se gostima klanja. Obiaj je kod Srba u svima krajevima: da pri gozbama stanu od
kunih vrata muki na desnu a enski na levu stranu, u dva reda. Oba ova reda i kad dolaze i kad
izpraaju goste klanjaju se gostima nie pojasa. Na slavi se samo to neini; jer sve tri i radi, a i gosti
dolaze jedni u po dne, a drugi da reknemo u po noi. Zbog te neizvesnosti svaki se ukuanin svakom
gostu klanja kad ga i gde ga vidi. Sirotnoj nejai i bolesnim u celom selu, za sva tri dana, svi sveari
nose jelo, pie i to sve to je najbolje. Slave i preslave sa daama, poduijama, pokajnicama i pogrebima
najvie staju Srbe. Ostale svetkovine lake se obilaze; jer i oni koji dolaze pomau, kao to i pri ukopima
po negde ine.
Gosti koji dolaze na slavu svearima ili onim koji slave krsno ime ili slue reknu domainu:
"Domaine estito ti sveto!" on odgovori: hvala brate i tebi sretno i dugoveno." pa se poljube. Gost
govori: da Bog da i sveto krsno ime sveti tvoj ura, dao: da mlogo ljeta i godina u zdravlju i veselju sa
svom porodicom, rodbinom, prijateljima, plemenom, poznanicima i nepoznanicima, doekivao."
Domain: Amin brate i s tobom zajedno." Kad diu slavu svi u glas zapevaju gologlavi na nogama:
221.
Pomozi Boe!
Velji na Boe!
I krsno ime!
Sveti orije!
Sa asni krsti
Boiji ukrasi!
Tada opet domain rekne: "Pomozi Bog brao!" Dolibaa - ili lice od gostiju koje sve skoro sa
domainom a u ime gostiju radi. On mora biti ponajbolji, najpametniji, razboritiji i najvaljaniji i
poteniji ovek u selu - u ime sviju gostiju odgovori: Bog ti pomogao brate! i krsno tvoje ime, sveti
orije, i asni krsti." Domain: Zapovedajte da posluimo, ta milujete, im je Bog dao i krsno nam
ime sveti ura doneo." Dolibaa peva, a ostali mu pomau:
222.
Zvanu brau kao i nezvanu.
Poznanike kao nepoznate,
Prijatelje ka neprijatelje.
Bila mu sofra duga iroka.
Nek mu je sofra duga iroka.
Nek mu je sofra puna i neizbitna.
Kad nam dolo ovo vee,

Kad nam doo ovaj dan.
Ovaj dan i krsno ime,
Krsno ime sv. ura!
Domain je sofru postavio;
Brau svoju milu sastavio,
Neprijatelj najvei, ako doe Srbu na slavu postaje, prijatelj i tako se, ako ne svuda sasvim
unitava, a ono bar u nekoliko olakava i prestaje krvarina.
223.
127
Sad svi diu slavu boju i pevaju".

A tree sile Petra i Pavla.
Svetoga Petra i svetog Pavla,
Svetoga Pante i svetog Ivana
I krstnog dragog nam imena.
Sviju svetaca slugu boijih.
Slugu boijih velji ugodni.
Koji po nebu vinjem vojuju,
A po zemljici naoj broduju,
I za nas grene Boga nam mole.
Boga nam mole i premoljaju
Da nam: sauva krasnu ljetinu.
Nau ljetini svaku bogatinu,
Od suva crna tua oblaka
I od krupna leda studena,
I od vihora burje velike.
"Da se setimo Gospoda Boga!

Gospoda Boga silna Vinjega!
Silna Vinjega najpravijega!
Najpravije ga Najsvetije ga!
Najsvetije ga Najblaije ga!
Najmilostivijeg i najboljega!
I sv. majke Bogorodice,
Bogorodice Djeve preiste!
Mile majke Rista Spasitelja,
I ove svete nam slave,
Svete nam slave naega gazde,
Svete slave svetoga ura!
Da se setimo: sila nebeskih!
A prve sile svetoga ura,
A druge sile svete Trojice.
A druge sile Spasa Gospoda.
224.
Kom se klanjamo
Vazda do veka.
Koj e nam sijat
Onoga sveta!
Kao nam jarko
Sunce ovoga.
I moli mo se:
Za asnog krsta.
Za asnog krsta
Blagoga Rista!
Koga verujmo,
Kom se klanjamo,
225.
I molimo se:
Toj svetoj Petki,
Toj svetoj Petki,
Nedeljinoj majki,
Svetoj Petki,
Ristovu razpeu.
Svetoj Nedelji
Ristovu Vaskru.
Svetoj Petki
I svetoj Nedelji.
Koje nam esto dohode,
I za nas se grene
Pregrene Bogu se
Bogu se mole
Mole i mole.
Koji esto greimo.
O suvu senu,
O suvu senu
I o zrelu itu,
Konje kujemo,
Na pazar vodimo.
Na pazar vodimo
Za pazar ranimo.
One nam esto dolaze,
Mi jim ee greimo.
One nam kroz raj etaju,
Kandila nose pronose,
I za nas grene pregrene,
Bogu se mole i mole:
Da se i njima molimo
I da se poklonimo.
226.
I da se pomolimo:
Za crkve monastire,
128
uru velikom.
I da se molimo.
Da se pomolimo;
Bogu Vinjemu
I svetoj slavi.
Svetoj slavi
Krsnom imenu,
I za one dobre junake,
Koji umeju koji su kadri:
Koji su kadri veto oditi.
Veto oditi novo priiti,
I tutora, a i prilonika
Koji: crkve grade,
I due krase.
Nove nam grade,
Stare opravljaju.
Za sveti ikona i knjiga,

I za boje ljude:
Koji knjige ate,
Knjige ate,
Gospoda mole:
Da nam oprosti
Teka sogreenja
Velja izkuenja,
U belu danu,
I tamnoj noi.
U dobru radu
I grenoj noi.
I da se molimo:
Gospodu Vinjem,
I ovoj slavi
Svetoj presvetoj.
Svetome jakom
Poto ovo izpevaju, sednu i poto prvi popije prvu au reknu: Vala domaine i zdrav si na
desnoj strani." Posle ovoga opet pevaju:
227.
Svako dobro
Od Boga dobiti
Povajvie vam
Zdravlja i veselja"
E sad rekosmo:
Za oraa i kopaa,
Za kopaa i kolaa.
Kola lomiti,
A svako dobro,
228.
Sad onaj na levoj strani pone, a ostali pomognu:

E brate na desnoj strani!
Na desnoj strani na desnoj ruci,
Ajde nam brate te lomi kola!
229.
Sad svi u glas zapevaju:
Ajde domaine!
Sad lomi kola.
Sad lomi kola,
Za slave boje,
Za slave boje,
Krsnog imena.
ta ima bolje,
Od slave boje?
Od slave boje,
I sladke veere.
Sladke veere
S pravdom steene?
Sad domain skoi kad ovo izpevaju, uzme kola i onaj na desnoj strani, okrenu ga triput, a
Dolibaa vie triput. "Ajs, ajs, ajs." Kad ga obrnu triput, i poto su ga razsekli unakrst, onda Dolibaa
triput u sred kolaa naspe vina. Po ovom domain srkne vina sa srede kolaa, pa onaj koji kola s njim
129
okree, poljube se i reknu: Ristos" pa opet okrenu triput srknu i poljube se toliko puta. Dolibaa opet
naspe vina u kola, oni ga obrnu triput i toliko se puta poljube i reknu: Ristos po sredi nas" takoe
triput. Dolibaa opet dolije vina, oni opet okrenu triput kola, triput poljube se i reknu: Ristos po sredi
nas i da bude vavek" ostali su svi stojali gologlavi sa prekrtenim rukama i povijenim na levu stranu
glavama; pa reknu tri put: Amin po sredi nas." Kad ovo svre razlome kola na etiri komada i komija,
koji ga je lomio sa domainom rekne pevajuij, a ostali mu pomau:
230.
Bio snop koliko pop,
A vlat ka u Delibae vrat,
A redara iva i zdrava:
Nego redaro mila nam snaico!

Done si nam sito estito."
Kad redara donese sito, komija iz desne ruke metne komad u njega i rekne, pevajuij a ostali mu
pomau:
231.
"U trista pretrista
Dobrih pre dobrih
asa pre svetih."
Dolibaa sedne, a ostalima rekne :
Izvolite brao!
Posedajte Srbi!"
Poto proe koljivo i vino sve redom pevaju.
232.
Ko podie boje slave?
Pomaga mu Bog 1.
A ta je bolje od slave,
Od slave Boje.
I od veere s pravdom,
S pravdom steene?
Na domain slavu die,
Pomozi mu Bog!
I veeru gotovi
S pravdom steenu.
Mila nam je slava boja
Pomae nam Bog!
A sladka nam ta veera
S pravdom steena.
233.
Na domain seme nosi,

Susrete ga Bog
Susrete ga Bog ! 2.
Pa mu veli mili Boe,
Mili premili,
Pa mu ree jaki Boe,
Jaki pre jaki,
Pa mu ree silni Boe,
Silni presilni!
Pa mu ree plodni Boe

Plodni preplodni:
Nosi nosi domaine
Rodilo mi ti,
Svako seme rod rodilo
Ponajbolje to,
to ga nosi i to seje
Za slave boje."
130
1. 2. Svaka se vrstica u obe pesme po dva put pripeva.

Sad i Dolibaa sedne, a domain ode k istoku i i moli se Bogu. Dri u ruci upaljenu votanu
sveu, a u koljivu gori svearska svea neprestano. Pre neg to je otiao da se moli Bogu, on je ostavio
pred Dolibaom punu, kao oko, au vina. Kad se je ve pomolio Bogu, on onda vraa se k Dolibaa i u
ruci dri bukliju, najmanje od 10 oka u kojoj je pola vina a pola meda pa rekne
O Dolibaa!
Pomozi Bog!
Veselim te
S piem medenim."
Dolibaa ustane i rekne pevajuij, a ostali mu
pomau:
Bog ti pomogo!
I dobro mi doo,
I u sto drobih asa."
Posle ovoga poljube se a Dolibaa. mu rekne: estita ti molitva." Domain: "I ti estit u Boga
bio." Po ovom mu svo drustvo estita sveto i molitvu pa posedaju za astal i ponu da jedu. Poto se
najedu pevaju slavske pesme. No najvie biva zdravica koje se, kao ove gornje zdravice i pesme, negde
pevaju, a negde onako govore.
Od Mihajila Biranina iz Suvodanja okr. Valjevskog.
234.
Na as stana Markovica mlada,
I po osedla arca pelivana,
I natoi vo meina vina.
Vo meina Markova ta zdravica
Da mi jahna Kraleviu Marko
Da mi bodna arca pelivana
Pelivanu taj visoki konju,
I otide vo Orida grada.
I donese riba estokrila
I poasti goste prijatelje.
I troicu srbskih patriara:
Od Orida grada tog srbskoga
Od Seluna grada tog srbskoga
Tog Srbskoga grada na Krajina
I od Pei grada tog Srbskoga
Tog Srbskoga na stredi Srbija.
Sveti Pei golema svetinja
Deka poji tri sta Aneli mi
I me njima ae Samoue.
Sluil Marko svetego Nikolu,

I posabral gosti prijatelje.
jo mi slui tri dni i tri noi
Za sofra mi na slava Markova,
Nestasaje riba estokrila.
Progovara tri stara patriara
Tri patriara tri srbska sveca.
Od Orida i od tog Soluna
I od Pei srbske presvete mi!
"Aj ti tebe Kraljeviu Marko!
Svega dosta na slavi toj tvojoj
Tolko nema riba estokrila."
Koa to ul Kraljeviu Marko.
Izgovara Marko Kraljeviu:
Aj ti tebe mlada Markovica!
Le l' po osedlaj mojega arina,
I natoi zdravica so vino
Ta zdravica ta meina vina,
Ou odim vo Orida grada,
A za onu ribu estokrilu."
XIX. Sv. Jeremija ili prvi maj.

131
Na sv. Jeremiju, ili prvog Maja, u svima srbskim krajevima nerade nita i taj dan praznuju kao
jedan od najveih svetaca. Jo dre zore i sunca ustanu sve ene, umiju se donesu vode sa sedam esama,
poliju kuu, sve zgrade i avliju: pa ponu sve to istiti. Deca, momad, devojice i t. d. uzmu sanove,
kotlove, tepsije, avane, tukove, peke i t. d. jednom reju sve od posua to je bakreno i gvozdeno, pa
lupajuij jedno sa drugim pevaju zajedno sa enama, u Maedoniji, Tesaliji, doljnjoj Albaniji a i u
Trakiji i Bugarske jednom delu ovako:
235.
Tamo tebe kua kae:
Iza mora devet sinja,
Iza gora devet velji.
Sve mi zmije pobegnale
Toko jedna ostanala.
Na trn ni se nabodnala,
A vo ognja izgorela.
Pobegaj, pobegaj, begaj

Begaj begaj poganijo!
Ete ti go Jeremija!
Na taj stari Maju sveti
Maju stari taj Majalu,
So svetego Pantelija!
Begaj begaj gadurio!
Ete ti go Majurio!
Od Bogunje Siljenovia iz Kievo vo Stara Srbija i drugih iz pomenutih vie zemalja.
236.
U Staroj Srbiji od g. Mihajila orevia uitelja Veliko-okog u prizrenskoj nahiji.
Do zemlje. 1.
Na dolami od oderme
Puca joj.
Za njega mi moje srce
Kuca mi.
Ono goni zmijurine
U vodu.
Ono goni zmijurine
U Goru.
Za rosila sitna rosa,

U polje u polje
U polje.
Zabrinu se aur Stana,
U dvore u dvore
U dvore.
Tamo joj je drago njeno,
U polje u polje
U polje.
Na njemu je mor dolama
1. Tako se svuda povtorava.
Prave tamo od prua ili slame ludkicu, pa je putaju niz vodu da pliva pevajui joj. Ova se
ludkica zove Maja. Nevalja se nikako u to doba eniti i udavati da se mdadenci ne maju t. gnjezde, lenje,
slabe i t. d.
Dalje kad ve pute tu Maju niz vodu da pliva onda iste tek kue i drugo kojeta udaraju u
sudove i pevaju
237.
Begaj begaj gadurio,
Begaj begaj poganio!
Eto ti ga Jermija.
Jeremija stari Maju.
A gde je Maja u polju onda ovako pevaju:

238.
132
Jeremija u polje
Zmijurine u more.
Kad je on na vodi t. j. kad ga spuste niz vodu.
Od dva trna glogova.
Na vatri se sprila
Mrtva nam ostala.
Jeremija u more.
Zmijurine za more.
Jedna samo ostala,
Oba oka izbola.
239.
U Srbiji dan: i drugim krajevima opet ovako.
Na zlo njeno ostala;

Oba oka izbola,
Na dva trna glogova.
Na vatri se sprila
Mrtva nama ostala.
Jeremija u polje,
Bije'te zmije u more.
Jeremija u more,
Bije'te zmije za more.
Sve su zmije pobijegle,
Samo jedna ostala
Ova je iz Starog Vlaha, poslao nam je g. Popovi u. u Ivanj. On je ovu i sve ostale pjesme pod kojima je
njegovo asno ime podpisano prijepisao: od baba Marije Radovana Puria iz Ivanjice od Hristine Drobnjakovia
Popovia uiteljke iz Ivanjice, od Mlaena Komadinjia iz Ivanjice pekulanta, od Smiljke ene Milana uknia
takoe iz Ivanjice.
Svima jim hvala i slava!

XX. Spasov-danske
Svuda i u svima srbskim krajevima srpskim u vee Spasova-dne meu od ljeskovih mladica
krstove, na kue, zgrade, njive, polja i t. d.
240.
Spasov-danska pesma.
Mor devoje Zadgrade!
Biljaro Ljejlo!
Kupalo biljaro!
Ljejlo! 1.
Da l si bilo na Zadgora?
I su bilo i su dolo."
A jo tamo dobro bee?
"Dol imae mlogo cvee,
Mlogo bee drobno bee
Samo cvee poruvae:
Ko go znaju devojinje?
Neka doju da me beru.
Da me beru da me nose.
Da me nose pod te darpni,
A mominja pod fesove,
A nevesti pod pojasa
Ti junaci pod pazuva.
Stari babi pod jastuka,
A ti starci pod postelja.
1. Tako se sve te vrstice pripevaju posle svake vrste.

133
Ova je pesmi od Sarde doseljenika u Smederevu.
Ima jo mlogo Spasov-danskih pesama u kojima se pripevuju Ljelje, Biljare, no ne vie ure-le
t. j. urev-dana; nego ve Kupalov, kao to se iz pripeva ove pesme vidi. Mi nismo vie ni jednu
dobili, a drimo da e biti prijatelja, koji e za ljubav narodnosti nae prepisati jo koju, napeatati, ili
poslati nam; te tako spasti jih od vene propasti.
XXI. Svete Trojice ili Kraljike pesme.
U svima krajevima srbskim na sv. Trojicu idu kraljice tako zvane i igraju. Skupi se 15, 17 ili vie
devojaka, no uvek lijo, raunajuij kralja i kraljicu, barjaktara, dvorkinju i devera. Kralj se oblai sav u
belo odelo, pa mu je i kalpak beo. Niz kalpak mu visi devet pantljika tri rujno crvene, tri plave i tri bele
boje. On dri go no u desnoj ruci. Kraljica je obuena sva u rujno crveno odelo. Vie glave ima samo til
ili ubroda beo, cvet crven, a kralj beo na glavi. Osim ovog ona ima nie svog crvenog kalpaia
ogledalo na elu i zelenu kuticu u desnoj ruci u kojoj su novci. Dalje imaju dva barjaktara ili stenika i
to jedan kraljev sa belim a drugi kraljiin sa crveno-rujnim barjakom. Jedan vojvoda, jedna dvorkinja i
jedan tako zvani dever to vodi kraljicu. U sviju su, van kralja i ostalih to prestavljaju muka lica, kose
razpletene. U Sremu je i Staroj Srbiji i dever sa razpletenom kosom. Kako su sad u nas redki kalpaci
pravi, to ove prave od hartije.
U Staroj Srbiji opet je rujni barjak od ljubiaste boje, a jedan je od rujno-crvene, a drugi od bele.
Plavu boju kraljice nigde ne nose. Kad dou kod kakve kue kralj igra maui svakojako noem, maem
ili sabljom kako gde ima kog oruja, a barjaktar kraljiin opet barjakom. Ove takoe kao i Lazarice
igraju jedna strana drugoj na susret, u sred igre pribliuju se i udaljavaju jedan od drugog i kad blizu
dou hoe da izbace po koju puku, kao znak svrene igre.
Kraljice netrae za svoj posao nikakve nagrade; no ljudi meu u kutiju kraljiinu po koji novac.
Tad se u mesto kraljice njen barjaktar, a negde i dever, no ne onom koji daje, nego kraljici poklanja i u
njenom ogledalu, kad mu ona kivne glavom, ogleda. Svuda su kraljice devojke odrasle i udavae, no
esto meu Srbima pod Turcima kao u Maedoniji, Staroj Srbiji, Tesaliji gde Grci nisu izkorenili ovaj
obiaj, a naroito Albanijama, vie mukarci; no enskinje ide, igraju Kraljice i t. d,
241.
Kad se oblae kod kue kraljeve i kraljiine pevaju Kralju.
Mijo deda ozmo!
Mijo deda ozmo!
ozmo Ljeljo!
Na prejasni Kralju!
Na prejasni Kralju!
Na prejasni Kralju!
Kralju Ljejljo.
Svetli Gospodaru!
Tako se pripevaju sve kraljike pesme. Mi radi kratkoe vremena i manjeg truda neemo vie
nigde tako povtoravati iste vrste, pripev, poslednje rei i Ljejljo, nego emo samo sutinu pesama dalje
stavljati, a itaoci neka izvole sami svuda tako itati i povtoravati.
Mili Gospodaru!
Oblai se Kralju!
Valja tebi jasni!
Danas putovati.
Danas putovati,
Kraljicu traiti.
Kraljicu traiti,
Gospou Banicu.
Da te dvori Kralju!
Rujno vino slui.
Rujno vino slui,
Belo lice ljubi.
Pozov pozov Kralju!
Na prejasni Panu!
134
Pozov svoga Kralju,

Veljeg barjaktara!
Neka uzme Pane!
Beloga barjaka.
Beli barjak Kralju!

Boju neudatu.
Boju neudatu Kralju!
Boju devojaku.
242.
Kod Kraljiine kue.
Boje ljubiice.
Te rumene boje,
Boje neenjene,
Rumen kalpak Pana,
I beloga tila.
Eto ide Pana!
Kralje Gospodare.
Nosi Bane care,
Maa zelenoga.
Barjaktare Bane
Barjaka careva
Ovde nama kau:

Mila baba ozma!
Ovde nama kau
ozma Ljeljo!
Kraljicu caricu!
Kraljica carica:
Rano uranila
Uranila Pana,
Lice mi umila.
Lice mi umila,
Ruvo pokrojila.
Svo rumeno ruvo,
243.
Kod momake kue.
Ovde nama kau,
Ovde nama kau!
ozmo lejljo!
Mome neenjeno:
Je l' ga vi enite
Je l' ga nama dajte?
Mi emo mu dati
Kraljicu caricu.
Kraljicu caricu
Budimku devojku.
Budimku devojku
Od Budimske zemlje.
Od Budimske zemlje
Stare Srbske slavne,
Koja nosi krasna,
Tri tovara blaga.
Tri tovara blaga,
Tri tovara dara.
Tri prije velje,
Svake bogatine!
Prvi tovar dara,
Svekru i svekrvi.
Drugi tovar dara
Zaovi deveru.
Zaovi deveru,
Jetrvi deveru.
Trei tovar dara
Momku i devojki.
Osvri se poklon se!
Kraljem barjaktaru.
Kraljem barjaktaru
I ovome domu.
Kunjem domainu
Starom stareini.
Da nas darujedu
im god uzmoedu.
im god uzmoedu
Mi smo blagodarni.
Bud te zdravi!
Bud te zdravi!
ivi i veseli!
Kad pou onda samo kau pevajuij: S Bogom."

135
244.
Kod devojake kue.
Koji perom pie
Po orlovi krili.
Koji izpisuje
Po sokolovima:
Oi devojake
Oi one arne.
Obrve junake,
Obrve junake,
Vee devojake.
Obrn se poklon se i t. d.
Mila baba ozma!

Mila baba ozma!
ozma Ljeljo!
Ovde nama kau.
Ovde nama kau:
Devu neudatu.
Je l' je vi udajte,
Je l' je nama dajte?
Mi emo je dati
Za nejaka aka,
Svretak je kod sviju pesama jedan i isti, pa emo ga s toga kod sviju izostaviti, a gospoda itaoci
mogu ga svakoj iz one gornje pesme lako dodati.
245.
Kad polaze od Kraljeve kue sve Kraljice.
Obrn s Kralju mile,
Obrn s Kralju mile!
Ljejljo Ljelo!
Ljejljo! 1.
Obrni se Kralju!
Treba da idemo.
Kod svaije kue
I kod tih momakih.
I kod tih momakih
I kod devojakih
I kod tih gospodskih
A i sirotinjskih.
Kai nama kralju!
Mili gospodaru!
Kakvog emo Kralju!
Glasa poinjati?
Ja li deda ozmu,
Tog premilog Ljela?
Ili baba ozmu
Tu premilju Ljelju?
Milu Ljelju kralju!
Nau krasnu Ladu!
Ili poinjati,
Bana Gospodara?
Bana Gospodara.
Cara nad carima:
Cara nad carima
Boga nad Bozima.
Tog Triglava silnog
Stranog i prejakog?
Ili emo care!
Naa svetla kruno!
Poinjati Bane!
Vesela Rusana?
Vesela Rusana,
I rujna Jarila?
Kralj kao odgovara:
Poinjite mile,
Vi moje Kraljice!
Onog lepog milog
Mijo deda ozmo!
Milu babu ozmu.
Babu ozmu milu,
Onu staru Jagu.
Onu staru Jagu
I tu mladu ivu.
"Mijo deda ozmo
Prid najbolji dvori.
Onda tako i poinju obino, te to ime i prepevaju, a ako koje drugo ime onda to, no pesme su
drugije, koje nemogo smo dobiti.
246.
136
Mladi.
Mijo deda ozmo!
Mijo deda ozmo 1
ozmo Ljeljo!
Ovde nama kau.
Ovde nama kau:
Mlado i zeleno.
Skoro dovedeno
Svemu naueno:
Kako vojna ljubit'
Svekrvu tovati.
Svekrvu tovati,
Zaove gledati.
Svekrva voleti,
Devere ljubiti.
Svima i svakome,
Poeste initi.
Imenima nikog,
U domu nezvati:
Ve svakome lepe
Ime nadevati.
Kome Zlata, Kata
Kome Bour, Rujni,
Kome Gospa Mila,
Kome Gospod Svetli i t. d.
247.
Vojnu.
Tog plemena roda
Roda zaviaja.
Roda zaviaja
Srbskog gospodskoga.
Srbskog gospodskoga
Zemlje plemenjite.
Plemenite zemlje,
Te Inije svete.
Te Inije svete
e no Triglav spava.
e no Triglav spava
Rusane usniva.
Mijo deda ozmo!

Mijo deda ozmo!
ozmo Ljeljo!
Ovdi nama kau.
Rabrenoga vojna,
Skoro oenjena,
Lepo obuena:
Svoju ljubu ljubit!
Svima dobro init';
Dugom pukom biti.
Britkom sabljom sei,
Dumanine svoje
I plemena svoga.
248.
Popi.
Mijo deda osmo i t. d.
Ovde nama kau:
Popa ostarela,
Sa prebelom bradom.
U ruci mu knjiga
Knjiga staroslavna.
Iz nje popa ita,

I Bogu se moli:
Da nam gospod dade
Zdravlje i veselje,
Zdravlje i veselje
Dobra berieta i t. d.
Sve su ove pesme od Jelene Keicke devojke iz Sentomaa u Banatu sadanjem a pok. vojvodini srpskoj
koju pogreboe pre nekoliko godina.
Ona je sama vie puta bila i kralj i kraljica.

249.
137
Kad se oblai Kralj.

Pevajte ni danas
Ljelja i Poljelja.
Ljelja i Poljelja,
Ljelje i Poljelje,
Ljelje i Poljelje
Lade i Koljade."
Osvrni se caru!
Tebe da vidimo:
Kako si se care!
U belo obuko.
Beli kalpak care,
Na krivo turio,
Bel dolama care!
Po zemlji se vue.
Beli pojas care!
Dori do koljena.
Beli mau care!
U desnici ruci.
U tvojega caru!
Velja barjaktara.
Velja barjaktara,
Silna Stegonoe:
Beo barjak care,
Po zemljici crnoj.
Po beli nam care!
Svu zemljicu crnu.
Svu zemljicu crno
Kletog Kinduana.
Kinduana care!
One Mandurije.
Mandurije care
Proklete Globije,
Te Globije care
Gadne Alemane.
I velike care,
Crne Tartarije.
Care boe veliki!

Care boe veliki!
Ljelju Ljejlju!
Poljelju Poljelju!
Oblai se brgo.
Valja nama dalek
Dalek putovati.
Po svi dvori caru!
Dobri i ubogi.
Po svi dvori caru!
Mladi i prestari.
Da vidimo caru!
Deve i te momke.
Koje za kog caru!
Tome da dademo.
Svakom lino caru!
Lino i prilino.
Obrni se caru!
Te nam pesma kai.
Koja pesma care!
Danas da pevamo?
Da li pesma caru!
Vesela Rusana?
Ili pesma care!
Stare babe Jage?
Ili pesma Bane
Lade i Kolade?
Ili pesma care"
Rujna Rujevita?
Ili njegova care!"
Brata Porevita?
Ili onog care!
Boga Ranovita?
Ili Ljelja care!
Ljelja i Poljelja?
Ljelja i Poljelja,
Ljelje i Poljelje?
250.
Kod Kraljice.
Oblai se Ljeljo!
Oblai se Ljeljo!
Ljeljo Poljelo!
Ljeljo Poljeljo! 2.
Carice gospoo!
Danas emo divna
Svuda putovati.
Svuda putovati
Mlogo svata vidit'.
Deva neudatih,
Momak' neenjenih,
I pred mloge dvore
138
So ti paunovi.
Paunovi perja
So ti labudovi.
Tebe eka divna
Mladi barjaktare.
So rumena krasna,
Crvena barjaka.
So devera krasna
Bela i rumena
I dvorkinje bele
Bele i rumene.
I so jasno svetlo
Svetlo ogledalo.
So zelena lepa
Dubova kutija.
Danas dohoditi.
Osvrni se carka
Mila nam banice!
Tebe da vidimo!
U crveno ruvo.
U crvena lepa
Kalpaka na glavi.
U crvenoj dugoj,
Do zemlje dolami.
Po dolami rujnoj
Crven pojas rujni.
Na kalpaka rujna
Toga belog tila.
Na tom tilu belom
Devet perjanica.
So orlovi perja
1. 2. Tako se posle svake vrste pripevaju ti pripevi.
251.
Devojci.
Mila i premila;
Mila i premila!
Ljeljo ljeljo!
Poljeljo Poljeljo,
Ljeljo Lado! 1.
Ovde nama kau:
Momu neudatu,
So zlaena kosa,
Kosa i te ruke.
So srebrno lice
elo meseina.
Bele grudi lepe,
Pramenje od snega.
Plave oi lepe
Jasno boje nebo,
A groce milo
Ono jarko sunce.

Mi doo smo lepo:
Da je odvedemo,
Odvedemo lepo
Da je udomimo;
Za Ivana aka
aka samouka.
to ni lepo pie
Knjige izpisuje!
Belo lice deve
Po orlovi krili!
Vie vee lepe
Po tim sokolovim;
Ruse kose duge
Po tim paunovim i t. d.
252.
Momku.
Ovde nama Ljelju,

Ovde nama Ljelju,
Ljelju Ljelju!
Poljelj Poljelju!
Ljelju Poljelju! 1.
udno udo kau:
Momka neenjena,
Nee da ga ene.
Ako li ga nee
Mlada oeniti,
Sa popovom erkom
Stojnom il Rumenom?
Mi emo ga lepo,
Sa sobom odvesti.
139
Prije naprela:
Tri tovara blaga
I etir prije.
Sve prije slavne
Koprene bogate.
Koprene bogate
Zlatom podatkate.
Zlatom podatkate
Biserom nizate.
Biserom nizate
Dragim poprskate.
Onim dragim sjajnim
Tim dragim kamenom i t. d.
Oeniti mlada,
Lepa i ubova.
So kraljica lepa
Gospoa carica.
So carica lepa
Iz Soluna grada.
Iz Soluna grada
Srbskog caroslavnog.
Sa Krajine srpske
I te Grkomanske.
Grkomanske teke
Pogane Asiske.
Ona mlogo kau,
253.
Poetak je i svretak jedan isti. Poetak u ovih kao to smo do sada navodili, a svretak je onakav
isti kao u onih od Jelene Keicke nz Sentomaa. S toga molimo gospodu itaoce neka i poetak i
svretak dodaju svakoj iduoj pesmi, ako hoedu. Mi ovde stavljamo samu jezgru pesama, bez odela
njihovih poetaka i svretaka koji su svuda i u svakoj jedni i isti.
Brat i sestra.
Ovde nama kau:
Zelen bor visoki.
Zelen bor visoki
Joliku tananu.
Bor e da seemo
Jeleku kreemo,
Jeliku kreemo.
Bora da pilimo.
To nebio bore
Bore previsoki,
Niti bila Jela,
Jelika tanana;
Ve to nama kau
Brata i sestricu.
Brata oenite,
Seju udomite,
Za miloga dragog
Za premilu dragu.
Ako vi neete
Mi emo jih dobro:
Seju udomiti
Za primorskoga Bana.
Od Polane grada
Srbskog na Krajini.
Na Krajini srbskoj
Na Vojui staroj.
Na Vojui staroj
Srbskoj caroslavnoj,
Srbskoj caroslavnoj
Te Velje Avlone.
Za tog Krajinara
Carskoga uvara!
Carskih mea starih
I novih Krajina.
Brata oeniti
S curom izdaleka.
Od Ljubljane ravne
Srbske caroslavne
Caroslavne stare
Srbske Krainare i t. d.
254.
Detetu.
O snaice Stane!
Skoro dovedena,
A to ti je ono,
U zlatnoj beici?
Il ga ljuljaj Stane!
Il ga mi odnesmo?
140
U te nae dvore
Na Krajine ljute.
Gde no vojska vrve
Sa sve etir strane.
Gde no deca rastu
Ko ibljike vrbe.
Brgo ona rastu,
Jo bre jaaju.
Za vojnike Ljelja
Brzo prirastaju i t. d,
255.
Sekulu i Sei.
Ja sam davno Sea
Davno izproena:
Za jelena Bana
Iz Orida grada.
Za Jelena Bana
Voliku vojvodu,
Onog silnog cara
Branislava mlada.
Drvenarovia
Starog Dukljanina.
Ako uje Bane
Propae ti vrane
I ta rusa glava
Sa irokih plea." i t. d.
Sekule mi gleda,
Preko etir brda.
Konja sedla vrana
Hoe do abljaka.
Sekul konja sedla
Sea odsedluje.
Sekul se naljuti
I konja odtera.
On se maa Sei
U bela nedarca.
Sea njemu veli:
Man se dragi vraga.
Crna vraga dragi,
Jo goreg inata.
256.
Kmetu.
Straio navikuje;
Bre delije ljute!
Besne i pomamne!
Nedirajte raju!
Dok vam traju glave
Lude i pomamne i t. d."
Ovde nama kau:

Kmeta ostarelog.
Vasdan kmete oda,
I batinom mae.
tapom pomahuje,
Na delije redom
257.
Popu.
Ovde nama kau:
Popa duhovnika.
Vasdan knjige ita
I Bogu se moli:
Da nam Gospod dade,
Zdravlje i veselje.
Zdravlje i veselje,
Dobri berieta.
Crkve da nam svetle,
Monastiri jasni,
Da nam budu svetli
Vasda i estiti.
Da se tuju crkve
kole i oltari i t. d.
258.
Trepaviu planini.
141
Sestra bratu tiho besedila;

Mili brate moje milo blago!
Koliko mi esto kaftan ije
Jo mi ee puca popreivaj.
Kada mene moje drago vidi
Neka mi se za mene ugreba."
Bratac svoju seju posluao
Te saio kako seja hoe.
Nju opazi njeno mlado drago,
Opazi je za njom se ugreba.
Trepavii visoke planine!

Na vami su tri polanjska snega.
Jedan ljanski drugi prekolanjski,
A tree mu ni broja se nezna.
Na njega je trava prepuknula.
Na travici ibriim sedade
Na sedadu bratac i sestrica
Oba sede oba rada rade!
Sestra bratu zarukavlje veze
Bratac sestri kaftan i koliju.
Od gospodina Mihajila orevia uitelja Veliko-okog u nahiji prizrenskoj u Staroj Srbiji, a dobijene
preko g. Ilije Spasojevia uitelja Sretake upe nah. prizr. u Staroj Srbiji.
XXII. VIDOV DAN.

Kao god to biva u vee ureva-dne sa orujem i t. d. tako na Vidov-dan, ili 15. Junija, biva sa
svim odelom. Taj dan sve se, pa i najmanji dronjak, iznosi da se nagreje sunca i da se promaje na vetru.
Ako se ovo neuini onda e biti zlo za to odelo. Ceo taj dan Srbi su kao ubijeni. Istina, nerade nita na
njega, osim to ene iziste i iznesu iz sanduka svo odelo i t. d.; no oni niti idu jedan kod drugog niti se
aste i praznuju kao u ostale svece. Ovo je valjda zbog kosovske bitke, ako nije tu umean ma kakav
drugi uzrok. U vee Vidovog dana idu momad a negde devojke i obilazei njive i useve pevaju
259.
Nek je niklo i nek raste,
A to nije nek nenie
Nek nenie i neraste.
Ide Vide da obide.

Sve useve i plodove.
to je niklo i poniklo,
to je niklo nek je niklo,
Svuda se peva.
XXIII. ROENjE.
Peat ljubovi je roenje deteta. Da se pri roenju u svakoga, a naroito tog naroda, koji se sasvim
od prirode nije otrgao i ovoj nepomirljivu vojnu objavio, ini, svata to svako zna. Tu se mloga uda
tvore, a sva ta tvorea uda zavise od elja roditeljskih kakvo dete da jim bude, pa koliko je ovih elja
toliko Ima tisuima vie tih uda. Po tim prilikama i ine se i tvore druge prilike sredstvom kojih bi dete
postalo onakvim kakvo se eli. ena porodilja zove se u Staroj Srbiji i jo drugim mestima Roa,
Roanica, Leunka. Ona je Leunka za punih 6 nedelja, za koje vreme oprataju joj se teki i veliki
radovi; no ne iz saaljenja spram nje, nego iz toga uzroka to se dri da je pogana.
Sve ene donose joj ponude koje se negde zovu i babinje. Dolazak ostalih ena k njoj zove se
svie. Najlepa jela to mogu biti donose se Porodilji Rodilji ili Leunki za punih 6 nedelja. Donosi joj se
vino i tada se kae "evo sam ti donela i najti jedna bava vino," a bava je inija velika. Tri veeri po
roenju dolaze detetu Narenice", pa mu dele sreu i jedu mu na rizik ili na sreu. Da se dozna ta i
kako ove govore detetu i kakvu mu sreu nariu, valja i tu mlogo uda uiniti dok postane ovek
Vidovit. Tu ima posla kornjaa, njeni kornjaii mali, tap, obanski i t. d. Ovo se moe kazati: da se
142
detetu za tri dana po roenju rei ceo budui ivot i sudba kakva emu biti, koju nemoe niko promeniti.
Dete se krsti, darivi i t. d.
U Bosni ide pop i kum te pozivaju na krtenje. Valja uvek estitati ocu kad mu se rodi dete. Tada
se ljube, i, otac, ako je muko tura prste u kose elei da ima sinova toliko koliko je kose na glavi, a ako
je ensko onda koliko u brkovima, ili ako ima ovakve mlogo onda ukazuje na prste obe ruke, elei jo
toliko devojaka. Posle dva meseca dolazi kum i ia dete, a negde brii. Ona se kosa uva i od tog pa do
sedme godine neiaju ga i nebriju. Poturice svuda volu da budu kumovi. Pravoslavni na to mrze, te kad
ih se nemogu otresti, onda ih zovu na ianje u sedmoj godini. Ovi se kao i krteni i kao i oni koji striu
u drugom mesecu dete, raunaju za prave kumove. Kad poturice kravaju srbsku ili Pravoslavnih decu,
tada pope uvek gledaju da ih to jae zvocnu po temenu jevanelijem i krstom, da im drugi put ne pada
napamet da to ini. Nije hravo gde Turin ili poturnjak bude kum. Istina bi takvi kum poesto nabijao
ognjita svojim kumovima i kumadima, ali zato izbavlja sve svoje kumove i svu kumad iz najveih
beda.
Kosa omivena i nokti odseeni uvaju se do sedme godine. U sedmoj se godini kosa i nokti i
opet seu sa onom starom kosicom opet uvaju i meu pod streju kunu. Samo kad umre dete spaljuje
se. Osim ovog ine se mloge vrabine. Tako kad prohoda dete gotove se najbolja testana jela i peenja a
i ostale akonije. Sabiraju se sva deca pa im se to daje da jedu, no moraju da tre to imaju snage. Dete
se upravo u tranju nosi vodei ga za ruice. Ovim se hoe: da tako brzo i lako prohoda i u ivotu da je
lako kao ptica. Kad su jedno meseii onda se sijaset uda ini. Sa umrlim okivaju se u jedne bukagije i
odkivaju i t. d. i t. d. Kad se deca iaju pevaju se pesme:
260.
Borismo.
Bor borismo i borismo,
Boru vetke postigosmo,
Da narastu druge jae.
Druge jae i venije.
Da poraste viti bore ;

U visinu ponajvii
U jainu po najai
U veini po najvei.
261.
Boriii borili.
Na vojsku ga odprati,
S vojne doje sa vencem,
So Grmovim predragim
I sa konjem doratom
Tog Davora ubojnog.
Po devojku odprati,
Dovede mi devojku,
Na ogatu prebelu,
Svetovida vielo,
Sve nam svetlo i belo
Ponajvie obraz nam.
Boriii borili.
Svi mi ivi i zdravi.
Moje kume najzdravlje
Milo kume Radoje.
Moje kume krepinom,
Najvie mi i vee,
Hitro rastlo pa rastlo;
Belu vilu prestiglo.
Belu vilu brzinom,
Jakog bika jainom,
Krepkog konja brzinom.
262.
Kad hoe da prohoda.
Moji tii letii!
Letite mi prebrzo,
143
Moga uru uite:

Neka leti najbre.
Lepog dara dau vam:
Svakog smoka i jela,
Mome uri najvie,
Za njegova krilaca
Itre noge veverice.

Svakog darka dau vam,
Svakog smoka odiljka,
Za mog ure zdravljice
Jaku snagu i telo,
Svaku sreu i snagu.
Ima jo mlogo pesama to tada deci pevaju ali mi nismo mogli vie, od ovih, dobiti.
XXIV. SMRT.
Mlogo ima uda i obiaja pri smrti, daama, poduijama, kad tue ili kao to kau u Maedoniji i
drugim mestima tae, toe kukaju, nariu, zapevaju i t. d. Mi smo te obiaje u nekoliko opisali u naem
sainjenju: "O starim srb. grobljama" ili o istraivanju starina naih. Sad e mo ovde navesti samo neke
zapevke, zapevanja, naricanja, tuenja, jadikovanja, kukanja i t. d. a sve ove rei oznaavaju posmrtne i
prismrtne pesme.
263.
Iz stare Srbije od g. Nikole Andrejevia svetenika u Sretakoj upi u Prizrenskoj nahiji.
Proletava bela vila,

Lele nama bela vila!
Olje nama ujadenim!
Bela vila ustrelica.
Kuku nama ustreli e!
Ustreli e ojadie!
Te ustreli sina Marka
Avaj nama mili Marko!
Lele nama mnli Marko!
Sina Marka Bogdanova,
Kuku njemu i plemenu,
Teko njemu i plemenu!
I njegova vita konja,
Teko drugu Markovome.
Olje nama ujadenim,
Lele drugu Markovome!
Vita konja toga vrana
Smrklo mu se na zli ase
Jad je njemu bez Marka mu!
I sokola ticu sivu.
Nepomae previjanje
Ni krilima tuno bjenje!
Lele nama ticu sivu.
Kuu vama i do Boga!
Jao nama do nebesa!
Mrtva Marka pronesoe
Veli boru lele nama!
Avaj nama kuda e ga?
Sa te are na Plakavcu
Plai rode i plemenu!

Lele svemu i do Boga!
Na Plakavcu, Plakavcu
Plaka e mo i do veka,
Uutati nikad bog me!
Onu velju Crnu Goru.
Crno nam je i doveka!
Davor nama do prestanka!
Crpu Goru i planinu
Planulo nam preplanulo,
Preplanulo sagorelo!
Gde se smrtni saranjuju.
Sarani smo naeg vojna,
Sapali smo ah viteza!
Za njim majka prestavala
Lele njojzi kukavici,
Badava joj nesrenici!
I po majku ljuba Rajna
Mladu vojnu Raji nek je!
A i ona to s njim nee?
Vie Marka i doziva,
Mrtva usta ne govore!
Lele nama i do Boga!
Komu mene ti ostavlja?"
Svim jadima emerima!
A najteim bez viteza!"
Marko majci odgovara;
Nikad bog me ni doveka,
Svakom dobru ostavljam te!
144
Kuku nama i doveka!

Jaoh nama tako nee,
Bez nas ode na Prilo!
Brzu konju i junaku"
Kuu ne e ni do veka,
Ljutom ognju i toj vatri.
Bistroj vodi krivoj lai,
I ribama Smrhatovim!
Za njim sestra gologlava
Lele njojzi jaoh njojzi!
Bez brata je ka bez glave
Bez odbrane i zakletve!
Svoga brata zaprauje:
Nema bog me ni zakletve,
A kamoli brata Marka,
Badava ga zapitkuje!
Mili brate mio Marko!
Sve nas tune ucvelio,
Ucvelio ostavio,
U crno nas ostavio!
Kom ostavlja seju tvoju?"
Ljutoj zmiji prisojakinjn,
Crnoj guji osojkinji,
Lele tebi jaoh tebi,
Avaj tebi kuku tebi!
Tuinima Tartarima!
Mrtav Marko odgovora:
Dele nama i do veka!
Mrtva usta negovore!
Tek se praa za adeta!
Dobru konju i junaku"
Teko njojzi jadnoj mladoj!
Lele njojzi avaj devi!
Kuku njojzi crnoj nevi!
Jaoh tunoj zarunici,
Zarunici nesrenici!
Ostavljam te mila Majko!

Lele nama ba takoje,
Samu crnu samoranu,
Davor nama avaj nama!
Tom kopau i orau
Iskopo si svako dobro,
Avaj nama svaku sreu,
Lele od sad pa doveka,
Po najveu doma svoga!
Brai mojoj deci tvojoj"
Teko nama do vijeka!
Kuku jao do prostanka!.
Ovog smrtnog crnog danka!
Za njim ljuba pristavala
Kuku njojzi zabadava!
A to crna s njim neide?
Svome vojnu govorila:
Jaoh njojzi do samrti!
Kada s njime neodlazi!
Mili vojne rabri Marko!
Teko nama i doveka,
Mrtva usta negovore!
Kom ostavla ljubu tvoju?"
Ostavlja te tuzi crnoj!
Lele tebi i doveka!
Nepitaj ga nesretnico!
Ljubu tvoju mladu Rajnu?"
Za njim Rajna u raj hajde,
To ti Marko ostavio
Lele nama za obojim!
Davor nama i doveka!
Mrtav Marko odgovara:
Nije bog me ni doveka,
Smrtnom strelom.
Ustreli nas!
"Ostavljam te verna ljubo!
Lele nama nee vojne!
264.
Mati za sinom.
Gde si mi se podigao?
Pile moje!
Siv sokole!
Kamo tebi tvoja krila?
Lele majci,
Siv zeleni!
to ti njima nemahaje?
Kuku majci,
Lele njojzi!
Valjda su ti jasna perja?

Jaoh perja!
Lele labudova!
Odletila potamnela?
Tavno majci,
Mrko majci crnoj!
Ili su ti ugasnula
Ugaso si svete majin,
Pomralo jasno sunce!
145
Duga puta putujui

Putu edo!
Ti nevino!
Duga puta neznanoga?
Neznana majko,
Nezna majka
Svojih jada! i t. d.
265.
Ljuba za muem iz kneevine.
Kuku mene moj predragi rabre!

Kuku i doveka!
Kuku mene i do Boga moga.
Jaoh mene vojne!
Kud odlazi danas u nezvane?
Crni dane!
Lele mene crnoj druzi!
Kom ostavlja suno dobro?
Jaoh mene dobro moje!

Suno dobro ljubu tvoju
Lele mene nebilo me!
Kuku mene da Bog dade!
Ili tvome starom babi?
Teko njemu i za tobom!
Avaj meni sve do Boga! i t. d.
Tako se povtorava, materi, brai, rodu njegovom i plemenu svom i t. d. Utvrenih pesama nema
prismrtnih i posmrtnih, ili se bar nama tako ini; nego svaka oaloena tada kuka, narie, zapeva, jadi,
tui i t. d. i stvara desme, kako joj i ta na um padne u onoj tuzi. Svaka tada sama stvara sve, seajui se
celog ivota umrlog, od roenja pa do posle smrti. Svaka i najmanja sitnica opisuje je se tu najivlje,
najbolje i to nekom nadzemnom boanstvenom silom. Ona koja neume da stvara zapevke, rauna se da
neali umrlog i takva je posle opte prezrena.
Pre nekog vremena javili su mi za tunu i posmrtnu pesmu pok. Knezu velikom Mihailu, koju su
u amamu pevale neke enske s Dorola. One su se razdelile na dva odelenja, kao to to obino biva; pa
jedna zapoinje s pitanjama, koja njene drugarice prihvate; a ono drugo odelenje odgovara, na pitanja i u
ovim odgovorima i samo pita. Uvek jedna zapone, pa joj one druge prihvate i pomognu svojim
glasovima. Tako je obino kod sviju naih obrednih pesama. Divota glasova, ili napeva, tek bi se mogli
predstavitn, kad bi se svi glasovi iz kakve pesme skupili. Ovu pesmu ili kukanje za pok. Knezom, koliko
sam se starao da dobijem, pa sve badava. One koje su bile u amamu neznadoe ni imena ni prezimena
ovih pokajnica; te mi osta bolja na srcu to nemogo ovu divotu dobaviti, da nepropadne, kao i ostale
mloge narodne stvari to propadaju. Sve enske to su u amamu bile i sluale ove pokajnice; ne samo da
su plakale i same; no mloga je se i udruila ovim tunim pevaicama, pa sa suzama i jecanjem pustila i
svoj tuni glas. Kamo nae komponiste, da od ovih naprave tune mareve? No uvi! Mi i nemamo jo
nita naeg skupljenog. Banda nam duva u tue davorije i svirke, i iz ovih sve mahom izduvava tue,
nama protivne i naim uima, stvari. Trebalo bi bar nae ueno drutvo srb. ako se i sad jo moda
nee da zauzima za narodnost srbsku, kao to je pre inilo i ako jo sada negleda na linosti koje na
ovom rade, pa ne samo za te; nego i za slavske pesme da polje svoje stenografe, koji bi za 6. meseca
mogli samo od ove dve struke prepisati vie od 20.000 pesama raznih. Iz ovih bi se mlogo kojeta vidilo
i doznalo.
Ja sam u Valjevskom Okr. u selu Suvodanju od Mihaila Biranina trinajest puta prepisivao ovo
nekoliko slavskih pesama; pa nikako nisam mogao prepisati jih. Ovo nije zbog moje ili toga pevaa
krivica. Sa moje strane zato to nisam mogo tako brzo pisati kako je on govorio i pevao. S njegove to je
tako brzo govorio i pevao, kao da je gde u manast. oena itao i to u najveu zimu. to nije mogao
kazati donekle, pa priekati dok se napie; nego, ako ga pometem gde i kaem mu da stane i oeka malo,
on to opet iznova pa iznova. Ja sam molio i sinovca njegova Bogoslava, g. Marka da prepie, kad bude
na slavi pa i on nije mogao to uiniti, i tako mi je od te slave samo jedna tusua estica dola do ruku.
146
XXV. Kolske, oreke ili oreke pesme.

Sve pesme orske, kolske, oreke, korovodske, tanarske, saborske i t. d. pevaju se u kolu, oru,
korovodu i t. d., i uz pesmu njihovu igra kolo. Obino pevaju jih uvek devojke, i pevajui igraju uz
pesmu idui od desne na levu stranu ili za tokom sunca. Redka je srpska igra koja ide na desnu stranu i
takva je mora biti nova i od skora postala. U ravnicama obino vie igraju; no u brdovitim mestima.
Osim uz pesme igraju u svima ravnicama uz gajde kako u Sremu, Bokoj, Banatu, Mavi, u Pomoravlju,
tako isto i oko Prilepa, Sereza i t. d. Osim ovog igraju sad uz sviralu, koja se pravi, od orlovih cevara, od
puannh cevi od drveta i t. d. uz tamburu obino po brdovitim mestima, uz gaval takoe po brdovitim i
t. d. Redko gde igraju uz emane. Kola ili ora ima: devojakih, njevestakih, mladinih, udovikih, onako
osrednih godina ena i t. d. Ko vodi kolo: zove se ili kolovoa ili tanar a ensko tanarica.
Najtea je igra Mavanka u Mavi, Sremsko kolo u Sremu, Banatsko i Bako u ovim zemljama
kao i Bunjevako i Pletitanac u Tesaliji Albaniji Epiru i u st. Srbiji. Planinski stanovnici ree i tromije
igraju od onih koji ive u ravnicama; no zato vie gude uz gusle i kao pastiri sviraju u gaval i dvojnice,
koje su u svima krajevima razprostrte, a tako isto i u tambure. U ovih vie ima na suprotnih i po parnih
igara, gde para igrajuih, od mukog i enskog ili oba lica od jednog pola, jedno drugom u kolu igra na
susret i kad se priblie podiu vie glava ruke, ovim pljeskaju i meu puke. Neemo sad opisivati igre i
kola naa;
jer nam je ova knjiga samo kao program, da se po njoj kupi naa narodnost. Boe zdravlja i sree o
ovom bie za se u knjizi. Evo sad navodimo te orske ili kolske pesme.
266.
uje , uje, uje
Majko!
Tam za rekom ujem.
Majko!
Na srbskoj krajini,
Majko!
Konji zavedeni.
Majko!
Za grad zavedeni
Majko!
Za cmilj povezani
Majko!
Za cmilj i bosilje,
Majko!
Glau izglaeni
Majko!
ecom izadani,
Majko!
Jezdom umoreni,
Majko!
Bojem izbijeni
Majko!
Kopljam izbodeni
Majko!
Strel'ma iztreljani
Majko!
Ma'ma izseeni,
Majko!
Hou l' hou l' ii?
Majko!
Da konje odreim,
Majko!
Da zobcom nazobim
Majko!
Da vadom odmorim .
Majko!
Da vodom napoim
Majko!
Ladnom vodom
Majko!
Bistrom rekom ujem,
Majko!
ujem na krajini
Majko!
Na srbskoj pogibiji;
Majko!
Da bidom izvidam
Majko!
Da rane zaleim
Majko!
Da vojne razbudim
Majko!
Nae mrtve vojne,
Majko!
147
erko!
Nau decu jadnu
erko!
Nae branioce
erko!
I naeg Gospodstva
erko!
Gospotine
erko!
Nae carevine
erko!
Nau diku krasnu
erko!
Nae vojne mlade
erko!
Momke neenjene
erko!
U mrtvome sanku
erko!
Razbudi jih draga,
erko!
U grad uvedi jih
erko!
U grad Ni na slavni
erko!
Na toj reci uju
erko!
Slavni staro-slavni
erko,!"
Momke neenjene
Majko!
Zlato nekovato
Majko!
Alem nepravljeni?"
Majko!
Al' govori majka,
Svojoj miloj erki.
Svojoj erki dragoj,
Sa Jakcara reke;
,,Idi idi, idi:
erko!
Te konje odrei
erko!
Te zobcom na zobi
erke!
Te vadom odmori,
erko!
Te ujem napoji
erko!
Ladnim ujem rekom
erko!
Te rane izvidaj
erko!
Vidom lekovitim
erko!
Te vojne razbudi
erko!
Nae vojne tune
Ova se pesma peva u Mavi kad momadija ide u kolo. Pevaju je kao obino nae muke pesme
dva i dva u glas sa variacima mavanskim, koje su srodne sa uikim, podrinskim, aanskim,
rudnikim, staro srbskim, albanskim, maedonskim, tesalskim, epirskim a i neto valjevskim i u Bosni
do nekle.
268.
Kokonjica pesma i igra.
Kokonjice kokonjice Ivanj vanj!
Ivan van Ivan van!
Tamo sedi tamo sedi,
Kapetan kapetan,
Pije kavu, pije kavu
Iz fildan iz fildan,
Mene zove, mene zove
Na divan na divan;
Da mi kupi da mi kupi
ut fistan, ut fistan,
A ja neu, a ja neu
ut fistan, ut fistan;
Vee ou, vee ou

Mor dolam, mor dolam.
Kokonjice kokonjice!
Ivanj vanj Ivan vai!
Tamo sedi, tamo sedi
Kapetan, kapetan.
Pije kavu, pije kavu
Iz fildan, iz fildan.
Na divan, na divan:
Da mi kupi, da mi kupi
ut kavad ut kavad,
148
A ja neu, a ja neu
ut duvak ut duvak;
Ve ja ou, ve ja ou
Bel prevez, bel prevez,
I ja ou, i ja ou
ut izme, ut izme,
I ja ou, i ja ou
Jazdiju, jazdiju.
Tu kolastu tu kolastu
Jazdiju jazdiju,
Ljubiastu, ljubiastu,
Jazdiju jazdiju.
Ree meni, ree meni
Knei mlad, Knei mlad;
Doi Koko, doi curo!
Na divan, na divan.
Kupi u ti sve to e
Ja junak, ja junak.
Odi meni, odi meni
Na divan, na divan."
Ja se pope, ja se pope
Na divan, na divan
Popi kavu, popi kavu
Pa mi kupi, pa mi kupi
Knei mlad Knei mlad
Pa mi kupi, pa mi kupi
to ree, to ree,
I uze me i uze me
Za sebe, za sebe.
A ja neu, a ja neu
ut kavad, ut kavad;
Ve ja ou, ve ja ou
Bel svitku, bel svitku.
Kokonjice kokonjice!
Ivanj vanj, Ivan van!
Kapetan, kapetan,
Pije erbet, pije erbet
Na divan, na divan:
ut erdan, ut erdan,
A ja neu, a ja neu
ut erdan, ut erdan;
Ve ja ou ve ja ou
Bojader, bojader
Rujna, krasna
Bojader, bajader,
Kokonjice, kokonjice!
Ivan vanj, Ivan van!
Kapetan kapetan.
Pije mednu, pije mednu
Na divan, na divan,
ut duvak, ut duvak;
Mlogi Kokonjicu, od koje je i mar vojeni i tuni napravljen pok. Milou Obrenoviu biv. knezu
srpskom, dre, da je tua i pesma i igra. Ovo dre zbog same rei, kokonjica, koje znaanje neznadu, i
ako u Srbiji ima stotinama imena i prezimena Kokan, Kokona Kokanovi i t. d. Jedan je inovnik iz
abca bio i u Rusiji na nauci neki Jova Kokanovi. Neznanje uvek svoje dri za tue, a tue za svoje te
tim se i ogleda neznanje ije.ta ta re kokonjica znai mi neemo ovde mlogo o tome govoriti, no sad
emo samo kazati: da je naa i da znai gospoicu, lepoticu i ljubaznicu. Kad na peatamo va Sbornik
Srbskih linih imena, onda emo tu progovoriti koliko je nudno.
Ovu igru Kokonjicu obino igraju same devojice bez mukaraca. Donesu nekoliko jastuka, pa
jednu naprave Kneeviem mladim, ili kao to ga sad zovu kapetanom, i na te jastuke posade. Oko
ovog, ali malo nie, a na manje jastuka, ili korova, posutim cveem, naroito ivanjskim, posade njegove
sluge i pandure. Dadu Kneeviu oljicu iz koje lije, kad nema kave, vodu sladku, a devojice oko ovih
igraju i pevaju onako kao to ide u pesmi. Pola se kola razgovara u pesmi, a Knei kazuje ta e kupiti,
pa kad izreaju sve do najmanje sitnice, i Knei pristane sve da kupi, onda Kokonjica sedne do njega,
poljubi se s njim, pije ono iz oljice, i posle toga grade svadbu. Ovo se obino peva i igra na Ivanj-dan a
pone od Uskrsa, prvi put pa posle te godine, do jeseni i do proevina i svadba svaki dan peveju i igraju
kad god se skupe devojice. Prekrasni napev melodiju ove pesme, nema Srbina, koji nevole, a
pok. knez Milo zapovedio je i mar od ove da mu se napravi, to je i uinjeno. Kad je umr'o od istog
napeva, te iste pesme, napravili su mu i i pogrebni mar.
269.
149
Kolubarka.
Na njoj Ana vrata pere
Na njoj Ana vrata pere
Vrata pere.
Sa brda se Jova dere
Sa brda se Jova dere
Jova dere:
"Peri Ano bela vrata,
Peri Ano bela vrata!
Bela vrata.
Peri Ano neutoni,
Peri Ano neutoni
Neutoni.
Kupi u ti litru zlata
Kupi u ti litru zlata
Litru zlata.
Sali u ti oko vrata
Sali u ti oko vrata
Oko vrata.
Da ne ljubim gola vrata
Da ne ljubim gola vrata
Gola vrata;
Ve da ljubim oko zlata
Ve da ljubim oko zlata
Oko zlata,"
Ka no pela oko sata
Ka no pela oko sata
Oko sata i t. d.
Kolubara brdom dere

Kolubara brdom dere
Brdom dere.
Na njoj Ana noge pere
Na Njoj Ana noge pere
Noge pere.
Noge pere da opere
Noge pere da opere
Da opere.
Vie nje se Jovo dere
Vie nje se Jovo dere
Jovo dere:
Peri noge Ano moja,
Peri noge Ano moja ,
Ano moja!
Noge peri neutoni
Noge peri neutoni
Ne utoni.
Kupi u ti ute izme,
Kupi u ti ute izme
ute izme;
Da ne prlja noge bele
Da neprlja noge bele
Noge bele."
Kolubara brdom dere
Kolubara brdom dere
Brdom dere.
Povtorava se svo odelo i svi nakiti.
270.
Kad ponu igrati pevaju.
Vatajte se bjele ruke
Bjele ruke preile.
Za tkanice lastavice
Kovanice srebrne.
Za silaje vezelije
Koe savtijan.
Za erdane zveketane
Ploe srebrne.
Za kajice pozlatice
Kova zlaena,
Za minue previjue
Draga kamenja.
Da vidimo ko za kolo
Mlado ubavo.
271.
Druga opet kad ponu da igraju.

Koj za kolo ajd u kolo?
A ja znadem koj za kolo:
Mladi momci neenjene

I devojke neudate.
150
Za to kolo za to oro
Za arina horovoda,
Koja s skoro udomila,
Svakog dobra poelila:
Bila lica umivena,
Ruse kose oeljane
Lepe rei i pogleda,
Sada vele njojzi mladoj!
Sid kod kue za ognjitem
Za tim starim pepiljitem.
Peri sude, nosi vodu,
Mesi leba, slui svakog
Ponajvie starijega
Svoga doma domaina.
I to znadem koi nije;

Ko se skoro oenio
Svakog dobra poelio:
I perina oeljana
I aljine oiene
I obue osuene,
Bila lica umivena
Dobra konja osidlana
I oruja oiena.
Snanih nogu oieni
Opit mu se i to veli:
Sid kod kue uvaj kuu
Za glamljama sa enama
Sa krnjavim tim sudima.
I ja znadem koja nije,
272.
Odi Maro da igramo.
Odi Maro da igramo,
Dokli vojna neimamo
Dokli globu neimamo,
A na naim belim vratu,
A kad vojna uzimamo;
Onda kolo to arino
To arino to kitnjasto
To kitnjasto okieno,
To nam kolo korovode,
Korovode pliti tanac,
Za na veka propadnu e.
Neda vojna kolu doi,
Ni po kolu pogledatn,
A kamoli zaigrati.
Neda stati do kog oe'
Ni pogledat kuda voli;
No mi vojno zapoveda;
Sid kod dvora kue svoje.
Sid kod dvora uvaj kue,
uvaj dvora i volova
I volova i torova"
Jote vojno silan veli:
"Za te kolo divojako,
Ko za sljepog jarko sunce.

Sid kod dvora igraj kola
Igraj kola nevestikog,
Sa nevestam i enama,
A ne davno dovedenim."
Kanda e mu dvor pobei.
Ako Maro duo moja!
U tim dvorma nesedimo,
Opet vojno zapoveda:
Sid kod dvora uvaj dvora.
Uzmi iglu i rukava
Vezi vojnu zarukavlje.
Staroj babi te koulje,
A svekrvu gaetine
Na njegove nogetine."
Rukav vezla vojna klila
Vojna klila i rukava:
"Moj ga vojno nederao,"
Ve moj bratac izderao
Ponajmlaiji po najlipiji
Sve po kolu tancujui
Po prelima igrajui."
273.
Prizrenka.
Oj na gradu Prizren gradu

Oj Lado le Lado,
Oj Ljiljano Lado le,
Oj Lado le Ljeljo!
Oj Leljo Poleljo!
(Ovo se pripeva posle svake vrste)
151
Zato mene zaboravi.

Ne mri ne mri duo moja
Oj Ljelju le, Ljelju!
Oj Poljelju le Ljelju,
Oj Ladole Poljelju
Oj Poljelju Ljelju
Oj Poljelju le Lado.
(Tako posle svake vrst pa do kraja)
Nemam tebe di kopati.
Daleko je groblje moje,
Jo je dalje oca moga
Oca moga ta mogila
Nedra tvoja groblje moje,
Ruke tvoje nosioci
Crno oke pratioci
Medna usta alioci.
Prizren gradu Carigradu

Na carevu vinogradu:
Divno rasti ruiica
Bela rua i rumena.
Sian cvitak ucvatio
Sian cvitak ruiica
Ruiica crvenica,
Crvenica i bilica.
Ljubi mene moj dragane!
Sad me ljubi duo draga!
Sad me ljubi ja l' nikada:
Dok sam bela i rumena,
Ka ruica ta bilica.
Sad me ljubi sad ja umri!
Ako li me nepoljubi ?
Ljubile te ljute zmije
Sve do smrti nemilice
274.
Pleti tanac.
Oj i momako!
Oj da kupimo;
Oj mlade momke!
Oj i devojke.
Oj da se vide,
Oj i poznadu!
Oj da igraju,
Oj i pevaju!
Oj, iz daleka!
Oj, i iz bliza!
Oj, poznanici!
Oj, i neznanci!
Oj da pletemo!
Oj pleti tanac!
Oj Ljiljanjoj;
Oj Poljeljoj',
Oj Lado le,
Oj Poljelju le!
Oj pleti tanac!
Oj areni le!
Oj horovid le!
Oj kolo velje!
Oj sveto oro!
Oj devojako!
275.
Brojanice zovu se ove idue pesme koje se opet pevaju kad se igra.
Kaloper eri materina!
to se i mi egod netrevimo?
to bi bilo i da se trevimo?
Kruka nijesam da me kome alje
Ni jabuka da u njedri mee;
Ve divojka od dva gospodara."
Al' govori Perun mome mlado:
Ljuti jadi pominju me nate."
A ja neu ni glijedat na te;
Ve glijedat na veega junaka.
Na vijeeg a i na boljega,
to no skoro oo u vojnike,
Na junaka ura Davoria.
Jedni vele nikad doi nijee
Drugi vele da e skoro doi. "
Jo Kaloperka u rijei bila,
Al' eto ti sina Triglavova
Triglavova sina Jedraksina.
Kako doe on nepita majku,
ivaniju gospou gospoa.
On nepita! "to mi radimajko?"
Ve on pita; to mi radi drago?"
152
Pa otide dragome na branu,

Pa rez branu dragi bjejedio:
Duo draga otvori mi branu!
Da uljezem rez branu na vrati.
Pokise mi samur na kalpaku.
Na kalpaku trista tetrenika,
Tetrenika a i trepetnika
to no sam jih tebi kupovao,
Kupovao novcem sa razbojna,
Sa razbojna mijesta razbojita
e se bori svijetlost i tamina?
Ove su pijesme prijepisane od Stane Biranke, koju smo vijeer pominjali. Ova poljednja dola je iz
Ercegovine u Valjev: nahiju od dosijeljenika.
Ova je pijesma, kao to se vidi ista mitska, ovdi joj je rijed pa je mijetu smo. ta ona znai i od
koje je vrijednosti tijeker e vrijeme i u njemu znanje ljudi pokazati.
176.
Podskoica.
Vjerne druge nje hodite lude!
Nje drite vjere u junaku.
U junaku ka no u opanku.
Muka glava i unjiva-grana,
To su druge dvje sliite stvari;
Udri granu o zjeljenu travu
Sva joj unja od jeno opane,
List opane a grana ostane.

Takva vam je vjera u junaku.
On te ljubi dok drugu njesgljeda
Kada sgljeda; sbogom ostaj draga!"
Osta junak a propade ljubav,
Kao grana to ostane druge!
A opane unje svjekoliko.
277.
Doskoice.
Meni moja tri krat doskoila.
Doskoila tri put prjevarila.
Jenom rjee: Dojd' na pener dragi!"
A ja jadan njoj na pener hodo,
Al' se ona sjejom zaklonila.
Drugom rjee: Dojd' u bau dragi'."
A ja jadan odo joj u bau.
Al' se ona snahom zaklonila,
Treom rjee: Dojd' na bunar dragi!"
A ja jadan hajde na bunara,
Al' se ova s majkom zaklonila..
to no vrjeme u proljee dade?

Ono to nam u jesjen oduzmje.
U proljee razlista se grana,
Al' u jesjen sva opadne uta.
List opane, a grana ostane.
U proljee drugjem listom cvjeta
E takva je ljubav u djevojke.
Vjeran drue njevjeruj djevojci!
Djevojka je svaka varalica
Jednu vjeru tisuima daje,
Jednu lubav tisuima djeli.
278.
Oro izprojeniko ili svatovsko.

jeniice ljepo sjeme,
Ljepo sjeme prjelijepo!
Ovako pripjevaju Srbi Riani i Kriani, a Srbi Muhamedove vjere u Bosnn Ercegovini, St.
Srbiji, Albaniji Maedoniji, Tesaliji i t. d. pripjvaju:
153
"Jaraman ljepo sjeme, jaraman."

U istonoj i junoj Staroj i dan. Srbiji, kao i u Albanijama, Maedoniji i Trakiji. i t. d.
More danum lepo seme."
Da inimo dui hajir,
ajir nam je mjekan dujek,
ajirii dujeii.
Dujeii ti mjekani,
A mjekani prjemjekani.
Vjedro njebo kuma jorgan
Mjedna usta erbet voda.
A moj dragi ljeve ime.

to te nigdje na dvor nije?
Il je tebi malo spati,
Il ti njeda stara mati?
A da znadje drago moje!
Kakav ti je duman mati?
Doao b' mi na aira,
Od Joke Sarajevke i Stane Zvornianke.
279.
Oreka,
Stojanka bolna leala,
Tri leta duga boija.
Drago joj nikad neznade,
A koga drago doznade
Stojnu mi lepo praae:
Stojano duo i srce!
Koga si bolna leala,
to mena nisi kazala?
Ponada da ti donesem.
Solunska ljuta raija,
Veleka bela pogaa,
Tetovsko belo jabloko,
Izmirski olti portokal,
Mostarsko grojzje to slatko
S mora mi smokvi ti slatki."
280.
to ne dojde drago.
to nedojde ti zimuske?
Koga mi studee,
Koga mi studee.
Toko dojde leto ovo
Koga me tresee?
Koga me tresee?
to ne dojde u prolee
Koga mi cvetee,
Koga mi cvetee?
Toko dojde vo jesena
Koga mi padoe,
Koga mi padoe?
Sum ti bilo na tuina
Pari izvaalo,
Pari izvaalo.
Tebe ti duo draga!
Pari ti praalo,
Pari ti praalo.
Zato ti nedojdo duo drada!
Zimuska po zima,
Zimuska po zima.
281.
Jasakdija idija.
154
Ol' je moma srdljiva

Deka esto neide.
Deka esto neide,
Golem peke nenosi;
Te srmali jeleke
Vo Soluna rezani.
Jasakdio idio!
Nerazigruj konja svog,
Ol je moma srdljiva
Deka esto neide.
Deka esto neide,
Golem peke nenosi;
Ta vezena zobani
Vo Prizrena rezani
V Sarajevo vezeni.
Jasakdijo idio!
Ne razigruj konja tog.
Od je moma srdljiva
Deka esto neide.
Golem peki nen osi;
Svilen fustan donosi.
Jasakdio idio!
Ne razigruj konja tog,
Ol je moma srdljiva,
Deka esto neide.
Deka esto neide,
Golem peke nenosi:
Ta stambolska amija,
Alosana amija.
Jasakdio idio!
Nerazigruj konja svog,
Tako dalje povtoravaju se site haljia to ji moma nosi i vo to se oblee.

282.
Kogo oro pone.
Gola kak u je zemem,
Kak u je zemem do mene.
o ne mi kaza po brgo,
Klaenik da joj napravim?"
Tegni, tegni Bojano to oro!
Zemi, zemi Mitra do tebe.
Ja bi zela Mitra do mene:
Bog da ubije majka je,
Mitra mi nema taj pojas.
Gola kak da je zemam,
Da je zemam do mene?
o ne mi kaza po brgo:
Pojas da joj odkajem."
Tegni, tegni, Bojana to oro!

Zemi ja Mitra do tebe,
Ja bi zela ta Migra,
Bog da ubije majka joj.
Mitra mi nema koulja
Gola kak e ja zemam,
Kak u je zemem do mene?
to ne mi kaza po brgo?
Koulja da je naveze."
Tegni, tegni, Bojano to oro!
Zemi zemi ja Mitra do tebe.
Ja bi zela ta Mitra
Bog da ubije majka je.
Mitra mi nema klaenik.
Tako si haljina pjejat se vo oro.
283.
arada ura bela saja.

(Vezena na prsima koulja od kud je postao Savan.)
ara ura bela saja:
Ot Mitrov den do urev den.
o mi klaje ti dvinajes,
Ti dvanajes ba terziji,
Da joj arit bela saja,
Koa dojde den urev-den,

Ue ne ja do arali.
Site momi izlegaje
Izlegaje na panaur:
Izmijeni izeljani
155
I ubavo promenati.
Bela ura mi izlee;
Ni mijeno ni eljano,
Ni ubavo promeneto,
I od site po ubavo
Po najbolje ponajlepe,
284.
Izvikna Stojan, ili kolko ko ali za kogo?

ali me brate ali me
Do koga a me poali?
Zmija mi vlezla v pazuva."
alim te bratac alim te
alim te bratac roini:
"Dur da se stori livaa,
Od tija poti potia.
Izvikna Stojan podvikna."
"O to de kalaj Marija!
Za taina ta korija,
Na veleka uprija.
ali me sestra ali me
Do koga a me poali
Zmija mi vlezla v pazuva?"
alim te brate alim te!
alim te brate roeni!
Dur da mi nikna bosilak
Iz kamen studen i laden."
Izvikna Stojan podvikna;
Za taina ta korija,
Na veleka uprija.
ali me nevesto ali me
Zmija mi vlezla v pazuvo?"
alim te junak Stojane!
alim te mio gospodar!
Duri najdo junak ko tebe.
Izvikna Stojan de
Izvikna Stojan de podvikna;
Za taina ta korija
Na veleka uprija.
ali me majko ali me!
Do koga i me poali?
Zmijami vlezla v pazuva,"
Majka mu plano govori:
alim te sinko Stojane!
alim te edo roeno!
Duri da glavna list pustit
Duri da sonce zastanet"
Izvikna Stojan podvikna:
O to de kalaj Marija!
Za taina ta korija;
Na veleka uprija.
ali me tatko ali me
Do koga a me alite,
Zmija mi vlezla v pazuvo"
alim te sinku alim te,
alim te sinko Stajane!
Duri da more se ispolni
So droben pesok poravna,,
Izvivna Stojan podvikna;
O to de kalaj Marija!
Za taina ta korija,
Na veleka uprija.
285.
Neda na Sarajo.
Igra Neda na sarajo,
Na sarajo Alin bega,
Dur se saraj potresaje
Neda majke privikaje;
Dosta igra bela Nedo!
e iskidne olti egli"
Alin bego govoree,
Belu Nedu nagovara;
Igraj igraj bela Nedo!
Igraj igraj briga nemaj!
Nemoj ali olti egli

Koj je kupil pak e kupi."
Igra igra bela Neda
Na sarajo Alin bega.
Igra Neda briga nema,
Za te olti egli melki.
to pocepa to izkidna.
Alin bego kupil egli
Kupil Nedi olti egli.
156
286.
Ta je pesma mitoloska, no mi ga metnaje tuna o je oreka.
Svirni mi svirni Mitro,
Mitro tuozeme 1 "
Kak da ti svirnem Judo le?
Judo le lele Samovilo?
udo le tuozemko!
Samovil lele nae le,
Tako se prepea.
Moj go tatko nebrien,
Nebrien hodit i spava.
Nebrien hodit Judo le!
Nebrien hodi mene alit
Svirni mi svirni Mitro!
Mitro tuozeme!
"Kak da ti svirnem Judo le,
Majka mi hodit ne brien
Nebrien Judo le Samovilo!

Za mene alit sirota.
Majka mi more Judo le!
Crni drapni nosi za mene."
Svirni mi svirni Mitro,
Mitro tuozeme!
Kak da ti svirnem Judo le,
Bratac mi hodi nebrien
Nebrien alit za mene,
Bratac mi nosi crna kapa,
I ali Mitre ubavo."
Svirni mi, svirni Mitro,
Mitro tuozeme!
Kak da ti svirnem Judo le
Judo le lele Samovilo! ''
Seja mi hodi nebrigen,
Nebrigen ali za mene.
Bosilek sestra nenosi,
I v graina tona neodi."
287.
Belika i rizik.
Za o su rizik, rizik nemala?
Moje to ludo v tuina olo,
Tuina olo devet godini,
Na deseto konja putilo
Na sedlo bee pismo pisano;
Moi se Veljo Veliko!
Veljo Veliko dilber Bugarko!
Moi se Veljo vee neekao."
Veljo, Veliko dilber Bugarko!

Dilber mlada bela Bugarko!
to belo pere da crno nosi;
Al' majka ali, al' tatka plae?
E idi ludo i mlado!
Izgovori Velja Velika,
Izgovori dilber Bugarka:
Ni majka ala, ni tatko plaa.
Toko si plaa na svoj razik.
288.
Tee reka iz stred selo Srbljana.

Tee reka iz stred selo Srbljani,
Malo le Srbljani;
Srbljana Vrbljani,
Vrbljani Srbljani!
Nosi vetka, Maso le maslinke!
Na ardaci dve posteli poslani
Na grani dva ardaka visoka.
Na posteli dva terziji ubava,
157
Oni krova svilena voulja.

Svilena koulja krova,
Srmeli alia iju.
Alia iju ubavo Maso le!
Od tuda ide mlad ubav,
I mi praa ubavi terziji:
A koj e ji erdosaje?
More Mala Maju le!
Maju le Masola de?

Da l' za tebe da l' za mene?"
Al' govori Mala Masulja:
Jedno ga terzija za tebe,
Drugo terzija za mene.
Mi je dva da ji erdosame
Maso le more Maso le!
Maso le mome ubavo!
289.
Drugaki sedee.
Drugaki te sodee sedee,

Malo le more Majo le!
Maso le mome ubava!
Iz selo Vrbljani:
Vrbljana Srbljani!
Srbljani junaci! 2.
Druaka sedee sedee,

Vo golema graina graina.
V graina sedee sedee
I rano cvee beree, beree,
Rano cvee ran bosiljak, bosiljak.
Za dvojica mlad terzi, i terziji.
1. 2. Ove se vrstice u obe pesme posle svake vrste prepevaju.

290.
Zavi se oblak nad nae selo.
Majka mi ima evger ovci
Ovci dava Bojna nedava.
Bratac mi ima evger konji
Konji dava Bojna nedava.
Sestra mi ima evger graina
Graina dava Bojna nedava.
To slual slual taj dobri junak,
I koga si te izslual
I go vide mu ne dava Bojna;
Bojna si zval na sila svoja.
Na sila svoja junaka,
I go odnese u er Sarajevo
Vo Srbija zemlja Bosnaka.
Zavi se oblak nad nae selo,

Nad nae selo nad Bojanovo.
Nebilo oblak tok bilo junak
To bilo junak iz Sarajevo.
Mi begendisa dobar junak,
Mi begendisa jedna devojka.
Jedna devojka Bojna ubava.
Mi otide junak tatka da prosi
Tatka prosee tatku govoree:
"Oj tatko tatko star otec!
Da mi go daje ona devojka
Ona devojka Bojna ubava!"
Tatko mi ima evger volova
Volovi dava Bojna nedava.
291.
Zaime na vojska.
Vo etvrtak svadba pravilo,
Svadba pravilo mlado Zajime
Mlado Zajime to spahie.
Vo petak ferman mu doje.
Ferman doje ot cara Murata.
Ferman mi pojet i drobna solzi
I drobna solzi Zajime roni.

Nevesta prosto pred nego izaje,
Izide i go praae."
"jo mi plae ej idi ludo!
Ej idi ludo milo i drago!
Milo i drago moje Zajime spahie!"
158
Na isto svadba stie Zajime!

Zajime mlado spahine;
Pa mi se priblii mlado
Zaime Mlado Zajime dojedan
klajenac,
Na klajenca naje stara si baba.
Stara si baba svoja si majka
I joj govori! "Pomozi Bog.
Pomozi bog stara si babo!"
Baba mu rekna; Bog ti pomogo'."
Bog' ti pomogo neznan junae!
Zajime joj govori:
Podaj mi voe da se napijem
e te pitam mori babo!
to su tije surli topani?"
Ne moj pita mlad delija!
Moja se snaha udaje
Moja snaha koja je bila
U moja kua osum goina."
O toa svirit ti surli
Ti surli tia topana."
Toa se tekna mlado spahiie.
I potegna sablja dimiskina
Otide vo pred vo svatovi,
Kut je mlado nevesta
E izvadi belo jaglue,
I pokaza na mlada nevesta
I zastrami si kiteni svati,
I odvede Zajime mlado!
I odvede svoja ta nevesta.
Vo svoja kua i svojoj majci,
I ostana ujadeni kiteni svati,
So svojego mladoga zeta.
I mu dade bela marama

Bela marama oi da brie!"
Marama zeme Zajime spahie,
I mi izbrisa te solzni oi.
I mi govori na svoja bula
Na svoja bula mlada nevesta.
Kak da ne plae moja mila?
Moja mila mlada nevesta!
Vera svadba sme pravile
Deneska ferman mi doje!
Da idem na ta silna vojska
Na silna vojska Moskovija.
Tok samo ti se molim
Ti se molim da neplae,
Da ne plae i ne ali
Car me zove na silna vojska,
Na silna vojska da idem
I da mi bide verna nevesto!
Da me eka do sedm goina,
Koji e ti dojde ova jaglika
Toja e znaje da sum iv,"
I se opremi Zajime spahie,
I se opremi i dobra konja
I mi ode na silna vojska,
Na silna vojska u Moskovija.
Mlada nevesta ga ekaje
Nevesta ga ekam za sedm goina,
I nema je jute tri meseci.
Mlado spahie ne je mi dolo
Ne je mi dolo za osum goini.
Na deveti goini mi zdumala
Mlada nevesta da se udava.
I mi zduma i mi storila
Ta dobra svadba lepa ubava.
229.
Koga e da se razsipa oro i panaur.

Neka mi plae ludo!
Neka mi plae malo!
Svekrva imam ludo!
Neka go tei mlado.
Rasipaj oro Trendo!

Poji si doma Trendo!
Pojdi si doma Trendo!
Dete ti plae Trendo'!
293.
Ipak koga se rasipuva oro.
Nerasipaj se, nerasipaj se ej panaure!
Ja ne sum doo, ja ne sum doo da se
rasipam.
Toko sum doo da go saberem:

Idite ovamo devojki moje!
Idite ovamo vo vae selo,
159
Vo nae selo va vilajet.

Vo na vilajet: dve sonca greje,
Dve sonca greje dve meseine.
Ovamo ima jednego junaci.
jo lube dobro ubavo
I jo vola ubavi momiki.

Idite vamo vo na grad,
Vo naem gradu site bogatstva.
Ponajvie medu eeru,
jo ranime svoji ti eni.
Site oreki tia pesmi ot Ilinka Venzankovi ot Stara Srbija zemlja Albanija, Mijaka,
294.
Bosanka,
Bie moji svakojako.
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roena!
to se nosi i ponosi,
Kad te znadjem i poznajem?
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roena!
Hajdje tako, ja u vako,
Bi e moja svakojako.
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roena!
Kad te znadjem i poznajem
Kog si roda i poroda,
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roene!
Hajdje tako, ja u vako.
Ha, ha mjedena;
Ha, ha reena:
Otac ti je buzaija,
A mati ti kokiirka
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roena.
Bi e moja svakojako
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roena.
Koke nosi tje prodaje,
Tje se duo ljebom hrani.
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roena!
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roena!
Oj djevojko emeriko!
Ubilo te zlo vjeliko!
Ha ha mjedena!
Ha ha roena:
Hajde tako, jau vako,
Bi e moja svakojako!
Ha ha mjedena!
Ha ha roena!
Ti se nosi i ponosi,
Ti se bjeli i rumjeni.
Ha ha mjedena!
Ha ha roena!
Hajde tako, ja u vako
Ha ha mjedena!
Ha ha roena!
Ti se bjelii rumjeni,
A ta meni mladu vjeli?
Ha, ha mjedena!
Ha ha roena!
Hajde tako, ja u vako,
Bi e moja svakojako,
Nit se bjelim ni rumjenim,
Opjet vjelim da s' ojenim
Ha ha mjedena!
Ha ha roena.!
Hajde tako, ja u vako,
Bi e moja svavojako,
Ha ha, mjedena!
Ha, ha roena!
Nit se mijem nit se brijem,
Opjet vjelim da s' ojenim.
Ha, ha mjedena!
Ha, ha roena!
Haj de tako, jaku vako
Prjepisao sam ovu pjesnu jo 1860 god. na sastanku raanskom, pri Uu Drine.
295.
160
Sremka.
Tekla voda Tekelija,
Tekla voda Tekelija.
Pod njom rastla evtelija,
Pod njom rastla evtelija.
Pod njom oda Anelija,
Pod njom oda Anelija.
Od tud ide star delija.
Od tud ide star delija.
Na, koljicu ilaastom
Na konjicu ilaastom,
Ba ko brada star delije,
Ba ko brada star delije.
Pa govori Aneliji
Pa govori Aneliji!
"Pomoz Boe Anelijo!
Pomoz Boe Anelijo!
Pije li se Tekelija!
Pije li se Tekelija?
Jede li se evtelija
Jede li se evtelija?
Ljubi li se Anelija
Ljubi li se Anelija?"
Odgovara Anelija
Odgovara Anelija:
"Id' odtalen star delija!
Id' odtalen star delija.!
Nepije se Tekelija,
Nepije se tekekija!
Nejede se evtelija,
Nejede se evtelija.
Ni je za te Anelija,
Ni je za te Anelija.
Za deliju grbatoga
Za deliju grbatoga.
Grbatoga ostarilog,
Grbatoga ostarilog;
Ve za momka mlaanoga.
Ve za momka mlaanoga;
Ovu sam prepisao od stare g. Pele Jakieve, supruge biveg starog g.Jakia blagajnika ministra
finansije pok. kneza Miloa. Od nje su i ove dve idue podskoice.
296.
Dan i no Despa,
Dan i no Despa
Na nebo uzdie
Na nebo uzdie!
im zvona uje,
im zvona uje,
Na ma metanie
Na ma metanie.
Umazala svetce,
Umazala svetce
Sve celivajui,
Sve celivajui.
Ona misli luda,
Ona misli luda,

Monahinja biti,
Monahinja biti,
A neznade mlada,
A neznade mlada,
Tamo nema dragog,
Tamo nema dragog.
Nema jednog mladog,
Nema jednog mladog,
Nego tisu besnih,
Nego tisu besnih.
Crnih kaluera,
Crnih kaluera.
297.
Podskoica.
OJ prijo prijo!
Ala bi te bio
Kudgod bi te stigo.
Ala bih te bio

Mojim mednim ust'ma
I belim rukama.
298.
161
Doskoice.
Mliko maije
Jaje svraija
Miso svaije.
299.
U polju Turci,
U umi vuci,
U dvorni kuci,
U gori hajduci,
U kui buvci
U crkvi svitci,
Prid crkvom slipci.
ivit se ne more
300.
to hoe ti oe?
Otac ti za pekom kukom,
A moj na granama sakolom,

Ka istini soko, osuio se.
301.
Stana i Janja.
Igrala Stana i Janja.

i Janja.
Na Janu fistan do zemlje,
Do zemlje.
Na Stanu ni lek ne malo,
Ne malo.
Putom prooe carevi
Carevi.
Prvo mi bee car Vladan,
Car Vladan.
Drugo mi bee car Svevlad
Car Svevlad.
Tree mi bee car aslav,
Car aslav,
Od srbske zemle ponosne
Ponosne,
Iz Zete stare Srbljanske,
Srbljanske.
Tri put se Stane priklonjav
Priklonjav;
A Janje ni lek ni malo
Ni malo.
to mi se cari prikljanju
Priklanju,
A Stane mladoj ubavoj,
Ubavoj.
Stane mi ima tri brata
Tri brata:
Prvi joj bee car Duan

Car Duan.
Drugi joj bee Svetozar
Svetozar,
A tree velji Zvonimir
Zvonimir.
Zato se Stane poklanjav
Poklanjav.
Janja mi ni lek ne malo
Ne male.
Stade mi Janja da plae
Da plae.
Svoju mi majku proklinjat
Proklinjat.
to njojzi brau ne rodi
Ne rodi.
Veli joj care Duane
Duane.
Veli joj Velji Budimir
Budimir,
I najsilniji Svetozar,
Svetozar,
I onaj stari Zvonimir
Zvonimir!
uje li majko Janjina,
Janjina,
Srebro i zlato na tebe,
Na tebe,
162
I tvojoj Janje ubavoj

Ubavoj.
Njojzi e s' kdanjat carevi
Carevi
Ponajvie car Vladan
Car Vladan,
I onaj silni car Svevlad
Car Svevlad.
I taj mi mladi car aslav,
Car aslav.
to cari dali svoju re
Svoju re,
Reicu svoju drali
Drali.
Od baba Petke iz Radomirskog sreza Sofiske nahije iz Stare Srbije.
302.
Ovar svira u planina
Galeno, vito pero zeleno, galeno;
Da izvadi ljuta zmija, galeno!
Galeno, vito pero zeleno, galeno!
Ljuba poe, ona hoe, galeno!
da izvadi ljuta zmija, galeno!
Ljuta zmija koanika, galeno!
Kaanika jadovnica, galeno!
Sa Kaanik crna gora galeno!
Galeno, vito pero zeleno, galeno,
Crna-Gora Srbska zemlja galeno,
Turi ruka u nedarca galeno!
Galeno, vito pero zeleno, galeno,
Te izvadi zlatan pojas, galeno!
Galeno vito pero zeleno, galeno!
Zlatan pojas prava ljubav, galeno!
Ovar svira u planinu galeno!

Galeno, vito pero zeleno, galeno!,
U planinu u aru galeno!
Vie cvili no to sviri, galeno!
Vikna oca da mu izvadi, galeno!
Vito pero zeleno, Galeno galeno!
Vikna mater da mu izvadi galeno!
Vikna brata da mu izvadi, galeno!
Vikna sestra da mu izvadi galeno,
Galeno, vito lero zeleno, galeno!
Vikna ljuba da mu izvadi, galeno!
Iz nedarca ljuta zmija, galeno!
Otac nee majka nee galeno!
Bratac, nee sestra nee, galeno!
Ot Dragan Zlatkovi veleka nahija Stara-Srbija zemlja Maedonija.
303.
Ova je Srba Muhamedove vere u Staroj Srbiji, Albanijima Maedoniji Tesaliji u veem delu
Trakije i Urumenlije.
to nastade ova dobra godina?
Danum aman, aman nej.
to nastade ova dobra godina?
A sutra je lepi danak srijeda,
Danum, aman, aman, aman-nej!
A sutra je lepij danak srijeda
Srijeda, srijeda srijeda!
to izgubi mog dilbera

lijepa, Danum, aman ama-nej
to izgubi mog dilbera lijepa
lijepa.
to ga jadna ste nemogu za veka,
Danu, aman, ama nej!
to ga jadna ste nemogu za veka,
163
Pokrivati rusom kosom bijelem

Danum aman ama-nej!
Pokrivati rusom kosom bijelom,
Bijelom bijelom.
Pred kuom mu badem drvo visoko
Danum aman, ama-nej!
Pred kuom mu badem drvo visoko
Visoko visoko.
Na njem peva bilbil pile sokole
Danum aman ama-nej!
Na njem peva bilbil pile sokole,
Sokole sokole.
Poljubi mu desan ziliv i oko,
Danu aman ama-nej!
Poljubi mu desan ziliv i oko
I oko i oko.
To ne bio desan ziliv i oko
Danum aman ama-nej!
To ne bio desan ziliv i oko
I oko i oko;
Ve to bio moj dilbere izgubljen,
Ve to bio moj dilbere izgubljen
Izgubljen izgubljen,
za veka, za veka.
Ako li ga kadgod steknemdo veka?
Ako li ga jadna steknem do veka,
Do veka, do veka.
Al takvo ga ste nemogu za veka,
Al' takvoga ste nemogu za veka
Za veka za veka.
uva u ga u srdacu mojemu
Danum, aman, ama-nej!
uva u ga u srdacu mojemu
mojemu mojemu.
Nosi u ga u nedarcu mojemu,
Danun aman ama-nej!
Nosi u ga u nedarcu mojemu,
Mojemu mojemu,
Rani u ga mednim ustma mojima,
Danum. aman, ama-nej!
Raniu ga mednim ustma mojima,
mojima mojima,
A pojiti plavim o'ma mojima
Danum aman, ama-nej !
A pojiti plavim o'ma mojima
mojima mojima.
Od g. M. orevia uitelja Veliko Okog, u Staroj Srbiji.
Poslednje rei vrlo se visoko uzvikuju, a napev je ove pesme to moe biti veseo i moda
najveseliji u svima srbskim krajevima i napevima. Mi smo vrlo oskudni takvim napevima. Pokraj
veselosti on je plavan, kao i sve pesme Srba muhamedove vere.
304.
Or se bere oro da beremo.
Or se bere oro da beremo.
Malo selo gledae veliko,
Da se sobor sakupi veliki,
U soboru momci neenjeni,
I devojke mlade neudate!
U soboru te mlade neveste.
Nevestice na Vidov dan dole,
Da se vide i da se poznadu,
Da su mi se te godine rane,
Te godine rane prevenale,
A junaci na svog panaura
Panaura sobora velikog.
Tu mi pade u sredi sobora
A iz neba plavog visokoga.
Pade venac krasno opleteni
Selen venac od crvene rue.

Od zelene krasne ljubiice
I podgorca cvea prelepoga.
A sa vencem pusla doletala,
Ta mi pusla od Boga Vinjega
Te kazuje u sredi sobora:
Da e biti to leto bogato,
urev danak umkom i travicom
Nikolj danak prebelim jaganjcma,
Petrov danak tim belim sirenjem
Belim mlekom i belim sircima,
Gospoin dan prebelom penicom,
Krstov danak vinom crvenijem.
Moi e mo mome udaviti,
A za momke mlade neenjene.
164
Mladi Ljelje mlada Ljela ljubi.

Rodila mu Poljelji Poljelju.
Mlada deva mlada momka ljubi

Rodi e mu sina i ericu.
Od g. pop Nikole Andrejevia iz Sredake upe svetenika u Staroj Srbiji.
305.
Maruka Tovaruka i Banuko
Bele dvore carigradske.
Kad u dvoru kolo igra:
Igra kolo devojaka.
U njemu je devojica
U svilenoj kouljici.
Oj Maruko tovaruko!
Daj ti meni devojicu,
U svilenoj kouljici,"
Oj Banuko tovaruko!
Nedam tebi devoicu,
U svilenoj kouljici.
"Oj maruko tovaruko!
AKO neda devojicu;
U svilenoj kouljici
Ja je ote i odvedo!"
Oj maruko tovaruko!
Gde si bila tovaruko!
Gde si bila ta radila?
Odkud tebi zlatna grana?
Oj Banuko tovaruko!
Ja sam tamo dole bila:
Na Edrena vodu pila,
Vodu pila zajitala.
Na Edrena zlatna grana,
Ja odkido zlantu granu,
Pa je dado kujundiji,
Da sakuje zlatne kljue,
Da otvorim bele dvore.
On sakova zlatne kljue,
Ja otvori bele dvore,
Tako se peva i igra. Uvati se u Sremu i u drugim zemljama srpskim kolo od devojaka pa jedna je
Maruka Tovaruka, a druga je Banuka Tovaruka, pevaju igraju Tovaruka ta izvlai ednu po jednu iz
kola, devojicu koja se posle zove Rodiljica. Posle toga prave kao tobo svadbu. Tamo i uobte svuda
meu austriskim Srba-Hrvatima ovo se igra uz belu nedelju. U Staroj Srbiji to je obino saborska igra i
pesma; pa s toga je ovde uvrstismo.
Mi smo je prepisali od Savke Jovanovia Skadarke. uli smo je od Perse Petrovia
iz Srema, a i od naeg sinovca Mike Milojevia iz Valjeva, deteta od 6 godina. Tamo u Valjevu pevaju deca mala
obojeg pola, njegovi vrnjaci.
306.
Vojvoda i vojska mu.
Oj voj, voj voj voj, voj voj voda!
Kamo Tebi tvoja fala.
Tvoja fala silna vojska,
Silna vojska ubojita,
Ubojita razbojita?
to nam ree ti dovesti,
Laka kola da igramo?
Laka kola lakeg skoka.
Lakeg skoka sremska skoka?
Ili ti se ta voj-voj-voj-voj-ska?
U to sinje more crno
More crno utopila,

Biju boja sa Tartarom,
Crnim gostom ozijatom?
Ili ti je ta voj-voj-voj-voj-ska?
Svati vojska izginula
Biju boja junakoga
S Alemanom Ljutim zverom?
Al govori voj-voj-voj-voda:
Baci kolo neigrajmo,
Vojska mi je izginula
Biju boja toga crnog,
165
S Tataranom agarjanom
Na tom sinjem crnom moru.
Na toj srbskoj krajinici.
Id od talen voj-voj-vojda!
Ni je tebi izginula
Silna vojska i ubojna,

Biju boja velikoga
Na tom sinjem crnom moru,
Nego ti je izginula
Ljube ruse devojice.
307.
Tetovljanka i Kievka.
Oro mi horo kolamo
Bojano Bojano!
Tebe mi nema u kolo
Bojano Bojano!
Bez tebe kolo areno
Bojano Bojano!
Stalo mi kolo Ka pusto,
Bojano Bojano!
to nam ne doje,
Bojano Bojano!
Danas velji panaur,
Bojano Bojano!
Panaur Vidov danak mi.

Bojano Bojano!
Nemoe Boja u kolo
Bojana Bojana!
Ne mi je ila ni prela,
Bojana Bojana!
Na duge noi u zima,
Bojana Bojana!
Nego je sela pevala,
Bojana Bojana!
S toga mi doji nemoe,
Bojana Bojana!
Od g. H. Bogunje Siljenovia ot Krevo Kievo v Stara Srbija.
XXVI. PESME - SA OBIAJIMA MOBSKE OVARSKE I PUTNIKE.

308.
Ivo i Ivana.
Todor mladi mobu sakupio,
Da mu anju u polju jenicu.
Sakupio mobu na Ognjenu
Na Ognjenu presvjetu Mariju.
jetvu jela moba Todorova,
U toj mobi Ivan i Ivana.
Ivo naje tri sta i tri snopa,
A Ivana tri sta i etiri.
Ivo popi tri sta i tri ae,
A Ivana tri sta i etiri.
U tom moba doma se razila,
Svaki ode svome bjelom dvoru
Ivo ode svome bjelom dvoru,
A Ivana opjet svome dvoru.
Kad je bilo noi u po noi
Grom zagrmje u srjed vjedro neba
Tje udari u polje iroko.
Udario u bjelu jenicu

U pjenicu Todora vezira.
Tog vezira srbskog cara Stjepe.
Zapali mu njevenu pjenicu,
Zapali mu njivu ravanicu.
Kad u jutru jutro osvanulo.
Svi mobari doma ustajala
Te gljedaju uda neviena.
Nje ustaje Ivan mome mlado,
Vje on ljei nicom na krivjetu.
Ljei Ivo ni glave nedie,
A Ivana sian vijezak vijeze.
Pa dolazi lijepu Ivanu
I njemu je rije bjejedila:
Oj Ivane, moje jagnje bijelo!
Ustaj Ivo moje srce drago!
Ustaj Ivo mobu da mobimo,
166
Da viimo koje bolji junak

Mlad Ivane ili ta Ivana?
uti Ivo glave neokree,
Nit' govori niti to mromori.
Tada veli Ivana evojka;
Zar je bolji junak Ivana evojka,
Neg dilbere mlaani Ivane?"
Tada Ivo rije odgovara!

ut' Ivana mukom zamuknula!
ut Ivana inula te guja!
Tebe guja mene prisojkinja,
to si mene sino zatravila
Te sam sada bolan i prebolan."
Ova je iz Ljenice pod. okr. prijepisana kod razkopavane crkvine Miloa Obilia.
309.
Janin brale i sva.
Janin brale mobu sakupio;
Iz tri grada iz tri krainara,
Iz Poljana stotinu mobara,
Iz Ljubnjana stotinu mobara
Iz Jedrene stotinu mobara.
Iz tri grada tri sta etelaca
Iz dva grada dvesta vezilaca.
Sve gradova srbskih krainara,
to uvaju mee i krajine.
Iz Belgrada na reci Vojui
Iz Belgrada stotinu mobara,
Gde no sedi srbska carevina.
Iz Serbeza stotinu mobara
Iz Serbeza cariinog grada
Gde no sedi gospoa carica.
Iz tri sela tri sta etelaca,
Iz dva sela dve sta vezilaca.
Jo to mu se malo uinilo
Obustavlja seju od ovaca.
Od ovaca i od jaganjaca,
Da mu peva i pesmu kaziva,
Da veseli iteoce mlade.
I da prid njim u nju naprednjai.
Nu da vidi mlaane Janojke;
Nit' mu peva, niti pesmu kae,
Nit pridnjai u nju itelakom;
Ve proliva suze niz obraze.
Grozne suze belje od biljura,
A istije od dragog kamena.
Kad je moba sila za uinu;
Uze vidru u bijelu ruku,
Pa mi ode za goru na vodu.
U tom Janko najavio stado.
Na javio stado na kladinca
Na kladinca studenu vodicu,
Da planduje i da vodu pije.
Janko Janju u sviralu zove.
Janja mu so u pesmi odziva,

I u pesmi njega zapitkuje:
"Je si l' Janko io u javorje;
De smo sino nevin posadili,
Je s' zalivo nevin u javorje?
AKO si ga junak zalivao!
Il' si vodom ili mlekom belim?"
Janoa Janji u svirali kae:
Je sam Janjo moja draga duo!
Jesam Janjo io u javorje!
Zalivao nevin u javorju;
Zalivao tom vodom studenom.
I zalivo mlijekom bijelim.
Ja zalivam moja duo draga!
Ja zalivam dragoga nevina,
A nevin mi gore vene Jano!"
Kad to zau prelijepa Janja,
I kad doe za goru na vodu
Odma ode mlada u javorje;
Te uzima edo iz javorja
Malo edo od esdeset dana;
Pa ga metnu na svileno krilo.
Al' eto joj brata roenoga
Eto ide pravo u javorje,
Pravo ide junak u javorje.
Kad je Janja brata sagledala;
Baci edo u zelinu travu;
Pa pobie mlada niz javorje.
Kad dotra od Skoplja Vladeta,
Kad dotra u zelin javorje
I ugleda ovo edo malo,
Uzima ga na bijele ruke;
edo muko od estdeset dana,
On adija da posie edo,
Al' se edo malo nasmialo,
ao bilo Vladeti vojvodi.
ao bilo tog sestria malog.
167
A sa starom Boaniom majkom

I sa starim Vladianom babom.
Ponesi mi od zlata jabuku
to no si je u javorju nao,
Ako nisi jabuko izio"
Bratac seji bolje odruuje:
"Sejo moja lijepa Janojko!
Eto brata seji u pohode
I eto joj majke i babajka;
Jo suvie osam braa njenih
Sa Vladetom bratom najstarijim;
No nenadaj se moja mila sejo!
Neda bratac od zlata jabuku
to je nae u zelin javorju.
Voli bratac od zlata jabuku,
Kao svoju Janojku sestricu.
Kad mu nije Jane u dvorovi,
Neka mu je od zlata jabuka."
Kako reko Vladeta vojvoda
Kako reko tako i stvorio,
Uze njega na bijele ruke,

Pa ga nosa svome bilom dvoru,
Te ga daje ostariloj majci
Ostariloj majci Boaniji
Boaniji vako govorio:
Gaji majko ovo edo muko!
Ovo muko edo prilijepo."
Majka uze ono muko edo;
Pa ga gaji, kao janje mlado.
Al da vidi Janojke divojke.
Svome dvoru vie se nevrati;
Ni bijelu bratovljevu dvoru
Ni na njivu mladim itiocma,
Vie ode za Janoa mladog
Za Janoa iz Dobrana grada.
Kada proe godinica dana,
Janja bratu svome poruuje,
Svome bratu milno nakriuje:
Brate mili Vladeta vojvoda!
Ajde brate meni u pohode!
310.
Graenje Orida.
Grad gradio naimar Manojlo.
Grad gradio tog Orida pusta
Pod tim Ridom visokom planinom,
Nad Oridskim dubokim jezirom.
Grad gradio tog Orida pusta
U Sinie cara velikoga.
Velikoga cara proklitoga.
to Manojlo za dan podigao,
Podigao tog Oridskog grada,
To mu vila za no poruila.
Tad Manojlo udvoja majstore,
Opit grada gradi Oridskoga.
to Manojlo za dan podigao,
Tad Manojlo utroja majstore,
Opit gradi Orida proklita.
to Manojlo za dan postrio,
To mu vila za no raztroila.
Naljuti se naimar Manojlo
Udeseti te svoje majstore
Opit stroji grada u Orida.
to Manojlo za dan postroio,
To mu vla za no razstroila.
Tako bilo za etiri dana
Za etiri dana i godine.
Kad je bilo u tu svetu petku
U tu petku nediljinu majku.

Klie vila sa Rida planine
Vi Orida ostao joj pusti,
Te doziva naimar Manojla;
ul Manojlo jada nedopao!
Ti nemore grada sazidati."
Opit zida neimar Manojlo,
Opit zida grada u Orida.
to Manojlo za dan sazidao
Kad je bilo u prisvetu petku
Svetu petku nedilju majku.
Klie jasno vila sa planine
Sa te are sa carske planine.
Vi Prizrena carevoga grada:
u li more neimar Manojlo!
Nee more sezidati grada,
Ni izneti tvoje ruse glave
Dok nenae Stojnu i Stojana,
DOK nenae dva slina imena.
Dva imena brata i sestricu.
Dva imena slina i obina,
Ako nenae Stojnu i Stojana,
A ti mora Milju i Miljena,
Dok nenae dva slina imena,
I oba ji neuzida brajko!
168
Pa jih posla po zemlici svojoj:

Da mu trae Stojnu i Stojana
Ili druga dva slina imena.
Dva imena brata i sestricu,
Da jih kupi za to pusto blago.
Idu sluge na sve etir strane,
Ne naoe dva slina imena,
Dva imena brata i sestricu.
Ne naoe za to pusto blago,
I di bie dva slina imena,
Sakrie se da ji nesaznadu
Crne sluge proklitoga cara.
Kad' s vratie proklitom Sinii,
A bez slina dva imena draga,
Bez slinoga brata i sestrice,
Sinia jih odma pogubio.
Nu da vidi neimar Manojla
Nu da vidi alostna mu majka,
Ustrili ga ta pribela vila,
A sa are visoke planine
Osta kliti Orid nesazidan.
U istonu u tu kruglu kulu

Neostavi dojke i lanita
Na uglidu svedu boijem svetu.
Ponajvie proklitom Sinii."
Kad Manojlo vilu razabrao
Polieo ka Sinii caru
Ka Sinii u Trikali gradu
I caru je kroz pla besedio;
u li care to mi vila kaza?
Ja nemogu grada podignuti,
Dok nenae dva slina imena
Do dva slina care i obina,
Oba da su bratac i sestrica,
Dok jih care neuzidam tune
U istonu u okruglu kulu
Na ugledu svemu bojem svetu,
Ponajvie tebi caro dragi!"
Kade care rei razabrao
Odma pree konje u intove,
Intove je napunio blagom
Svakojakim blagom skupocinim.
Na intove postavljao sluge
Ova je pisma mitska, no mi je mitnusmo ovdi zato, to pripada itiokim ili mobskim a i
pomonim kao to neki zovu.
311.
Re neenjenog.
Zareklo se mlado neenjeno,
Zareklo se u prisvetu petku.
Svetu petke nediljicu majku:
Da obuje od srebra opanke,
A kajie od suvoga zlata.
Da naini u srid gore dvora,
A uzvide vodu na livadu.
Da izprosi na daliko dragu
Da izprosi i da uzme dragu.
to je reklo mlado neenjeno
to je reklo i to se zareklo,
Ono ti je mlado sverovalo.
Obulo je od srebra opanke,
A kajie od suvoga zlata.
Napravilo usrid gore dvore,
Izvelo je vode u livade.
Isprosilo dragu na daleko.
Kad je mome sve to uinilo
Varala ga iz sela divojka
Varala ga pa mu gororila:
u li mene mome neenjeno!
Bijeli ti dvori sagoreli,

I u dvori od sribra opanci
Na opanci od zlata kaii.
Usale ti vode u livade
A umrije drago na daliko."
Al' govori mome zareeno:
Ne varaj me od sela divojko
Nevaraj me prevarit me nee.
Da su moji dvori izgorili
Oko njih bi gora usanula.
Da s usale vode u livade
Nebi mi se one zelenile.
Da je umrlo na daleko drago,
Braa bi joj gologlava dola.
Obrnutih gunja naopako
I ostalog ruva i odila,
A putenih brada do trbuva
Razeljane kose po rameni.
Nebrini se divojko iz sela
A za moje u gorici dvore,
I za moje vode u livade
169
I za moje drago na daleko

I opanke od istoga srebra
I kajie od suvoga zlata,
Ba da su mi izgorili dvori.
Ja u druge curo napraviti.
Ba da su mi propali opanci
I kajii od suvoga zlata

Ja u druge napraviti bolje.
Da s' usale vode u livade
Ja bi druge vode izvodio.
Ba da mi je i umrlo drago
I opite tebe uzet neu."
312.
Seja Bogdanova i moba brata joj.
inkalija taj crvini kalpak
Na kalpaku sedam elenaka,
A na svakoj pera paunova.
Na nogama izme do kolina
Te crvine izme do kolina.
Do lanaka sribrom okiene
Od lanaka gori do kolena
Do kolena izme pozlaene.
U ruci joj srpak od tog srebra.
RUKOM mae seja Bogdanova.
Rukom mae, a srpkom ponjiva.
Prid mobom je prva u njivenju,
A za mobom prva u ponjivu,
Ona peva mobu razgovara;
Veseli se mobo brata moga!
Brata moga mlada jedinoga!
Bratac e te dobro poastiti.
Dosta smoka i pia svakoga.
Sada njila u mog brata dvoru,
Do godine nikad ni doveka,
Ni doveka u mog brata dvoru;
Vi u dvoru moga milog drago!
Moga dragog Bana iz Soluna
Da ponemo pesmu da pevamo.

Ja li milu, ja li alostivu?
Bolje milu, nego alostivu.
Mila pesma i Bogu je mila
alostiva i Bogu je ao.
Mobom nili ito Bogdanevo,
Iz Poljana grada velikoga,
A kraj sinjeg mora debeloga.
Prid mobom je seja Bogdanova,
Mila seja mlada Boanija.
Na njojzi je divno odijelo;
Od kadive svitka presvijetla.
Od kadive moraste dibine.
Na sviti joj toke enkalije
onkalije toke zlatalije.
Nie toka pojas kovanlija
Kovanlija od trideset oka,
to ga nosi za trideset dana.
Pod pojasom rujni bajaderu.
Bajaderu do nie kolina.
Vie svite zubun od kadive.
Od kadive bile i crvine.
Na glavi joj kalpak inkalija
Ove su sve od stane Biranke pripisane iz Suvodanja okr. Valjev. Nie bie jo nekoliko od nje.
313.
Cara Konstadina moba.
Car Konstandin mobu sakupio:
Sto momaka dve sta devojaka
I jo mu se malo uinilo.
Pa doziva Janju od ovaca:
"Hajde Janjo moja mila sejo!
Da zaenje i pesme poinje."
Mlada Janja brata posluala:
Do podne je ela i pevala,
A od podne ela i plakala
Nju doziva Pavle iz svirale,
Svirajui Janju dozivao!

Hajde hajde moja mila Janjo!
Zar ti nezna da nam cvetak vene?"
Janja s' njemu u pesmi odziva;
"Zalivaj ga studenom vodicom
I zalivaj mlekom od ovaca."
Nije vajde moja mila Janjo!
Tri put sam ga vodom zalivao,
I etvrti put mlekom od ovaca.
Ja zalivam, a on gore vene!"
170
Kad je Janja Pavla razabrala,

Svoj je mobi bila protuila,
Pa govori ostareloj majci
Moram ii moja stara majko!
Moram ii stadu na planinu;
Jer e mi se stado razturiti.
Nemogu ga mlada sakupiti.
Ako mi se to rasturi stado,
Od sad majko pa doveka amin."
Kad je majka Janju sagledala,
Kako plae i kako zapeva,
U neto se jadu dosetila,
Pa je Janji tiho besedila!
Idi Janjo te obii stado!
Ali gledaj te to bre doi"
Ode Janja za velju planinu,
Al' ne stadu na vodi studenoj.
Kad je dola kod vode studene,
Iz jele je edo izvadila
Muko edo od petnajes dana;
Pa je edu umilno tepala:
"Nepla, ne pla moje milo edo!
Nepla, ne pla ue moja
majka ue majka i moj mili bratac,
Ako uju dobra bitebe nee
Ni za mene ni za tebe edo!"
Ona misli niko je ne uje
Al' to bratac i vidi i uje

Blizu je se Janje prikuio
I muko joj edo ugledao.
Kada Janja brata ugledala
edo baci u zelenu travu.
Pa pobee gori u planinu,
Kako ode vie mu ne doe,
Luta tuna po gori zelenoj
Lutala je za godinu dana
Od lutanja i velje alosti
Umrla je u ari planini,
A za svoim edom tim nejakim.
Bratac uze ono muko edo,
Odnese ga svome belom dvoru,
Svome dvoru Nerodimlju gradu.
Kad mu majka s mobe dolazila,
Dolazila pesme pevajui,
A za svoju Janju pitajui,
Pavle njojzi muko edo daje.
Kad je majka unuka spazila,
Na bele ga ruke prihvatila
Odma ga je darom darivala
Lepim darom od zlata jabukom.
Dedo daje oju nerezanu.
Ujka daje toga konja vrana
Malenoga jote neodraslog.
Prepisane od Savke Jovanovia iz Skadra na Bojani Staroj Zeti Nemania i Drvenarovia sad Sta. Srbiji a
ponekim Alban.
314.
Moba Ilina i Pantelina,
Dve mi silne mobe ito ele,
ito ele u dva gosdodara
U Ilije i u Pantelije,
Obe ele obe popevale
Kad je bilo uina da s' uina,
Ilina je moba uinala
Uinala trudna i umorna,
Pantelina nije ni ruala.
Kad je bilo veer da veera:
Ilina je moba veerala.
Pantelina jo je ito ela,
ito ela, a pesmu pevala
I u pesmi Panteliju klela;
Pantelio hrav gospodare!
to nedaje mobi odanuti.
Naruati i naspavati se?
Sini munjo zapali mu ito!

Pucaj grome udri Panteliju.
Panteliju tvrda i lukava"
Pantelija nita neznaae,
Da ga kune silovita moba
Da ga kune i ukleti hoe;
Ve on mobu jednako varae.
Varajui mobi pripevuje:
Bre, bre, moja silna mobo!
Bre kraju gospodskoj veeri.
Ajde kraju na kraju je torba,
I u torbi svaka akonija,
Po najvie vino i rakija
Medovina za cure mlaane,
Po najvie bijela pogaa
Peksimita leba bijeloga
171
I ovnujskog debeloga mesa,"

Malo bilo za dugo nebilo:
Sinju munja iz vedroga neba;
Te zapali ito Panteliji.
Grom zagrmi ubi Panteliju,
Tada bilo sad se pripoveda
I opet e, ako Bog da
Ko mi vara silovitu mobu.

Ko nedaje mobi akonie,
akonije jela svakojaka,
Ponajvie, vinca i rakice,
to mi mobi odrava duu
to vezuje snoplje to golemo.
Ovu nam je poslao G. Vasilije Jankovi uitelj iz Valjeva.
Poslao nam je jo jednu skoro onaku istu kao to je ona pred ovom; no mi je nemetnu smo s toga
to je ova Savkina pred ovom, podpunija.
315.
evojka urev dan klijela.
Za dragoga akovicu Jovu.
Iz akova pitomoga grada
e se ne nje ito ni jevica.
Ako li mi za nedragog bude?
Onda volim bog me ukopatu
Svakojako datu nego ukopatu."
evojka je urev danak klijela,

Kunijeij njemu bjejedila!
"urev dane evojaki jade;
urev dane kad mi opijet doe!
Da ti mene kod dvora nenae;
No udanu ili ukopanju.
Ak udatu ono za dragoga.
316.
Jeam ijela za gorom evojka.
Jeam ijela Starovlaka mlada
Jeam ijela jemu bijejedila:
"Jeam ito moje rano cvijee!
Ja te ijela, a ja te ne jela,
Svatovskij te konji pozobali
Ja li moji, jali brata moga?
Volim moji; nego brata moga.
Napijev je ove pijesme kao one: Jeam ijela, jeam ijela Gruanka djevojka" koja se svoj
Srbiji pijeva.
317.
Naeno drago.
Lijeglo spavat u zelijenu travu;
Pokrilo se jaglukom po glavi,
Da ga mijedna ne porosi rosa,
Da ga jarko sunce ne opali.
Cura nae, to je izgubila
Sa mobom je cijeo dan mobila,
A u veer kolo zaigrala
Zaigrala i pijesmu pijevala,
Sino grozna kia udarae

A jutros ka porani evojka,
Na livadu da sokola trai.
Da mi trai siv zelijen sokola.
to joj sino iz dvora utijee.
Ne nalazi siv zelijen sokola,
Ve nalazi mlado neenjeno.
Nalazi ga u srijed livade,
Iz Starog Vlaha poslao g. Sve. Popovi u Ivanjici.
318.
172
Ko je bolji junak momak ili devojka.

Kad je bilo pred zoricu belu,
Momak lei ni glave nedie,
A devojka sitan vezak veze.
Vezak veze a momka doziva,
Te ga pita kako mu je dragom,
A momak joj nita ne govori.
ito eli momak i devojka,

Dvoje dragi oboje jednaki.
Momak nae trijes i tri snopa,
A devojka trijes i etiri.
Kad je bilo veer o veeri
Momak popi trijes i tri ae,
A devojka trijes i etiri.
319.
Todorova i Teodorova moba.

Nit udara more u bregove;
Vee ide silovita moba,
Silovita moba Todorova
Todorova a i Teodorova.
Na vranima itrima konjima.
Na konjima momci neenjeni,
Na kolima cure neudate,
I neveste skoro dovedene.
Utom doe silovita moba
S konja sjaha Todor i Teodor.
Staru svoju poljubie majku,
Za gospodsku veeru pitaju.
U tom doe i ostala moba
Za gotovu sovru zasedoe.
astie se i veselie se
Do po noi a i po po noi.
Kad je bilo pred zoricu sajnu
Sva je moba domu odlazila
Sva vesela sita i pijana.
ito ela moba Todorova

Todorova i Teodorova,
Oba brata i oba jednaka.
Dva blizanca dva brata roena.
Iz Budima grada bijeloga.
Vas dan ele te obadve mobe,
Vas dan ele i vas dan pevale.
Kad su poli kui na veeru
ini mi ske zemlja se zatresa.
Kad su bili blizu bela dvora,
Bela dvora dva brata roena,
Iz dvora je majka iztrala
Todorova a i Teodorova
Pa besedi milim snaicama;
Snaje moje idte da ujete!
Ili grmi il se zemlja trese
Il' udara more u bregove?"
Snaice su staru posluale
Izioe da ovoga uju.
Niti grmi, nit se zemlja trese
320.
Jablanova moba.
Boe mili na svemu ti vala!
Silni Jablan sakupio mobu,
Silni Jablan iz Smiljana grada
U pitomoj zemlji Maediji
U pitomoj zemlji pokraj mora.
Po kraj mora u Staroj Srbiji
Po kraj mora sinjeg debeloga.
Silnu Jablan sakupio mobu:
Sto momaka, dve sta devojaka
I pedeset mlada udovica,
Jo suvie dve sta udovica.
Vas dan ela moba Jablanova

Vas dan ela i vas dan igrala.
Kad su bili to ito ponjeli,
Silna moba domu se krenula,
Pred mobom je Jablan na konjicu,
Ja kakvi je rodila ga majka:
Na nje mu je rumena dolama,
A dolama do kolena pala,
Vi dolame kolasta jazdija
Od rumene i plavetne boje
to izgleda kao lazur krasna.
173
Kao lazur cveta ljubiice.

Na glavi mu kalpak od samura,
Na kalpaku devet elenaka,
A na svakoj pero od labuda.
Na nogama izme do kolena.
Vi izama prebele akire,
Po dolami plavetni pojase,
Pao pojas nie kolen' Jablu.
Pred mobom je Jablan pojahao,
A na vrancu konju ubojitom.
Za njim jae to je muko bilo,
A to ensko na koli se voza.
Kad su bili blizu mora bela:
Silni Jablan konja ustavio,
U ruci je pruio maramu,
A svilenu tu crnu maramu.
Njome jarko sunce ustavio,
Ustavljaju suncu govorio:
Stani stani nae jarko sunce!
Stani sunce nebeska krasoto,
Da ja javim mojoj vernoj ljubi,
Da joj ide silovita moba
Da se od nje ljuba neuplai."
Jarko sunce Jablana poslua.
Nu da vidi silnoga Jablana:
U drugoj mu taj struak bosiljka,
Te bosiljkom ustavljao mobu,
Ustavljaju mobi govorio;
"Uja malo silovita mobo!
Dokle odem mom prebelom dvoru;
Te da javim mojoj vernoj ljubi,
A da mi se ljuba neuplai
Od goleme silovite mobe."
Silovita moba posluala
Posluala silnoga Jablana.
Jablan svojoj mobi govorio:
Ajde lake moja silna mobo!
Dok ja odem mome dvoru belom,
Dok uetam u dvorove bele,
Da se nebi uplaila ljuba
Da joj javim da moba dolazi,
Da postavi pred dvorom trpezu
Na trpezu svake akonije
Po najvie meda i eera."
Kad je Jablan doo dvoru svome,
Al gotova gospodska veera,
Postavljene trpeze od zlata.
Na trpez'ma svake akonije,
Po najvie meda i eera.
Rado ljuba doeka Jablana,
Ruke ire u lice se ljube,
Jablanica Jablana u ruku

Jablan svoju ostarelu majku
Ljubi majku u bijelu ruku.
U tom doe silovita moba,
Te zasede sovri za veeru.
Veerala svake akonije;
Po najvie meda i eera.
Kad je sela moba za veeru
Vinom slui Jablanova ljuba,
A rakiom Jablanova seja,
Nudi jelom Jablanova majka
akoniom Jablanove snaje.
Vino slui mlada Jablanica
Spasenija Jablanova ljuba,
Vinom slua silovitu mobu
I Jablana svoga gospodara;
Pa Jablanu tiho govorila:
"O Jablane mio gospodare!
Je si li mi umorio mobu,
Umorio silovitu mobu
Sve junake mlade neenjene,
I devojke mlade neudate?"
Jablan ljubi tiho govorio:
"Ljubo moja moje dobro drago!
Dosta sam ti umorio mobu,
Umorio moju silnu mobu."
Stade Jablan nezdravljati mobi.
Zdravo da si moja silna mobo!
Da si zdravo iva i vesela!
I svi moji gosti za veerom,
Do godine opet da mobimo
I da jemo gosposku veeru."
Moba njemu oduzdravlja lepo.
I ti snaa mio gospodare!"
Kad je bilo noi oko pola noi
Tad ustade silovita moba;
Te uvati silovito kolo.
Silovito trogubo iroko;
Te igralo do bele zorice.
U jednom je Jablan siloviti
I sa njime momci neenjeni,
Sa momcima skoro oenjeni.
U drugom je Jablanova ljuba
I sa kome te devojke mlade
Te devojke mlade neudate,
I neveste skoro dovedene.
U treem je Jalanova majka,
I sa njome mlade udovice,
A sa ovim ti mladi udovci,
Igrali su do pred zoru belu
A u zoru svaki svome domu.
174
321.
Pri svretku.
Na kraj, na kraj moja silna mobo'
Na kraj mobo na kraju je dobro.
Na kraju je uja i uina,
Voda ladna i devojka mlada.

Tam ujati, pa i uinati,
Vodu piti devojku ljubiti.
322.
Kad se moba lenji, a sunce zalazi.

Ajd' za lada moja silna mobo!
Ajd za lada dok nije obada!
A kad bude muve i obada,
A mi e mo od lada do lada.
Da vidimo ko je ladolea
Ja li momak, ja li ta devojka?
Sve su ove pesme prepisane od Perse Petrovia iz Srema.
323.
Sonce sjajno, sonce!
Sino zaran zae,
A denes se zabavi.
Devojko, devojko!
Denes sum etalo.
Denes sum etalo
udo sum gledalo;
Konstandin se deli,
Od tatka i od majka
I od devet braa,
I od devet snahi,
I od devet vnuinja.
Zato se zabavi
Denes ka devojko!
Zato sum ne bil,
Denes ka na etva.
ito da enem,
Pesma da pejem
Devojka da lubim,
Uina da jedem.
Od g. Venzankovike.
324.
Kad venac od najboljeg klasa pletu
Vatajte se tanke slamke
Tanke visoke.
Vatajte se u taj venac,
Venac pletinac.
Vatajte se bele rude
Bele pribele.
Vatajte se u to kolo,
Tanac pletanac.
Ko se nee uvatiti
Ubio ga Bog.
Da gledamo koje s kime
Da se ljubimo.
Il' je mome il' devoje,
Oba mlaana?
Il' je milo il' nemilo,
Milo primilo.
Ko se nee poljubiti
Ubio ga Bog.
Sad se ljube svi to su pleli
venac, a poto ga izpletu igraju;
Porazi ga sveta Petka
Paraskevija.
Usta mu se osuila
Dao mili Bog!
Dom mu zatri Prprrua
Seja Davora.
175
Ni somuna na Radgosta
Krasne preslave.
Poto izpletu venac odigraju Po triput kolo to
Pleti-tanac, po toliko se puta izljube svi redom
kroz venac i ovaj, pa opet odigraju tri puta isto
kolo pevajui dalje tu pesmu:
Putajte se bele ruke
Bele prebele.
Putajte se nedrte se
Nedra vas ja.
Odro vas silni boe
Silni Triglave.
Oj Triglave sveta Trojca
Sveta presveta!
Sveta Trojca najsvetija
I najstarija.
Obilje mu nedodao
Bogat Kupalo.
Mljivenje mu ne dodao
Straan Koledo.
Ne imao ni estnice
Na tog Boia.
Na Voi tog madia,
Starog Svaroga.
Ni pogae bijelice
Ljeba kravaja,
A na belu lepu Ljelju
Ljelu Poljelju.
Ni na Ljelju ni Poljelju.
eri Ladinoj.
Toj Ladinoj i Ljeljovoj
eri Poljelji.
Pesma je mitska; no ovdi joj je mssto.
325.
Kad dou kui i donesu venac.

Sjaj nam zvezdo na prozorje!
Sjaj nam jarko sunace!
Sjaj mesee na pendere,
A Danice na viglee!
Da gledamo domaicu
Kojoj smo mi danas doli:
Je li bela i rumena,
Je li tanka i visoka,
Je li zdrava i vesela,
Je li vredna i itrena?
Moe l' mobu doekati
I veerom ugostiti?
Sa veerom tom medenom
I sa kolom devojakim?
Ako nije ova bela,
Ona bela i rumena?
Ako nije ona tanka
Ona tanka i visoka?
Tanka struka vitka stasa,
Ako nije ona vredna,
Ona vredna i okretna?
Ako nije ona zdrava,
Ona zdrava i vesela?
Ako nije ona itra,
Ona itra i umena?
Ta t' nemoe bog me brale!
Silnu mobu doekati.
Silnu mobu mlogu mobu,
Divno udno sastavljenu:

Od momaka neeljenih,
I devojak neudatih,
Sa veerom tom medenom
I sa svakom akoniom,
Sa sviralom i sa kolom.
Onda ajdmo svaki domu.
Svaki domu svome belom,
I ponesmo itan venac
itan venac obiljenac
Tog Kupala obilnika.
Tada peva domaica sa eljadima,
enskim, koje su gotovile veeru,
Nekudi me moja mobo!
Moja mobo silovita!
udno divno sastavljena:
Od momaka neeljenih,
I devojak neudatih,
Ne kudi me ne rui me!
Moja mobo silovita!
Ne odnosi itan venac
itan venac obiljenac.
Veeru sam zgotovila,
A za mobu ponajbolju
Po najbolju mobu moju.
Ja bi cara doekala,
A kamo li moju mobu."
Tada peva moba.
176
Odmori e se,
Odmori e s' najee se,
I naje e se.
Pri odlazku moba peva:
S Bogom ostaj domaice!
I nazdravlje domaice!
Hvala tebi na veeri,
Zdrava hvalio,
Zdrava hvalio!
Dobro vee domaice!

Mlada hvalia mlada hvalia!
Doet' moba na veeru
Zdrava i trudna zdrava i trudna!
Domaica:
Dobro-dola mobo moja!
S vencem obiljnim s vencem
obiljnim,
Moba trudna i pregladan
Odmori e se.
Neki opet, a naroito u Bosni, pevaju i igraju samo onu pesmu i igru:
"Ovako Turci biber seju
Ev ovako, ev ovako!" i t. d.
326.
Mije, kad doju ovako pevaju
To vareno zelje sladko
Zelje ireno
Zelje ireno.
So drevarska ta sekira
Sum ga drobila,
Sum ga drobila.
V oprasevo to korito
Sum ga oprala
Sum ga oprala.
e mi mrve preekate
Sladka veera,
Sladka veera.
Dok da vidim ste poneli
Njiva golema
Njiva golema."
Ratajice nevestice
Mlada gospoja!
Mlada gospoja!
Al' si nama gotovila
Sladka veera,
Sladka veera?
To vareno sladko zelje,
Zelje ireno,
Zelje ireno.
A boga mi moja pomo
Pomo ta silna,
Pomo ta silna!
Ja sum vama gotovila
Sladka veera
Sladka veera.
327.
njelica i oban.
etvu ela lijepa devojka!
etvu ela u polju Tikvekom
U Tikvekom u polju Srbekom,
Gde no raste zlatali penica;
Vie konja i vie junaka.
Gdi se pate ovce sedmorebre
I ovnovi od etiri roga,
A sa vunom belom svilerunom.
Svilerunom od petnajest oka.
etvu ela Serberka devojka:
Zlatnom rukom a srebrnim srpom
Na ruci joj prstenak od srebra.

U prstenak, do dva do tri slova.
Malo slova a veliko kau.
Kau slova; Stanojku devojku
I Sekulu momka neenjena."
Sitna slova i to mi kazuju:
Stanica je verena Sekuli."
Kad se deva mlada umorila
U zviknula tanko da popeva,
A u pesmi ona govorila!
"Ko bi mene vodice doneo
177
Sa are se pobra odzivao

Odzivljui pobratimu veli:
Nebrini se mio pobratime!
I bez tebe devu bi sluao.''
On mi sie sa are planine.
Te u polje Tikveko mi doje.
Mladu njecu vodom napoio
Jot je njojzi snope povezao
I velika lada nagradio,
Nagradio veliku senicu.
Tad govori mladi obanine:
Daj devojko ta si obeala!"
Al devojka hitra i idija
obaninu otro govorila:
ta da dadem ta si uinio?
Ako si mi vodice doneo
I ti si se ladne ponapio.
Ako si mi snope povezao,
Za kim su ti ovce plandovale
I tvoje su ovce opasale
Opasale veliku strnjiku.
Ako si mi nagradio lada
I ti si se pod njim odmorio
Odmorio i njim razladio."
Iz te are visoke planine

Ili iz te gore Kaanika,
Gde se legu zmije kaanije
Od ujeda kojih leka nema,
Dala bi mu moje belo lice?
Ko bi mene snope povezao,
Dala bi mu moje belo grlo?
Ko bi mene lada nagradio,
Ja bi s njega mlada pospavala?"
Ona misli niko je neuje,
Al' to ovar i slua i gleda.
Ovar slua sa are planine
Ovar slua i sa Kaanika
Kaanian tog arca doziva
Dozivljui njemu govorio:
Pobratime sa ara planine!
Id posluaj devu etelicu,
A ja bi ju odma posluao;
No nemogu ostaviti stado,
Od prokletih zmija Kaanija.
Ne mogu ti baciti gavala,
A gavala svirale velike;
Jer e zmije poklati mi ovce
Ujaditi jadom svakojakim!
Od g. Stan. sve. Prizrenskog.
328.
Bana Stojana moba.
Jedne kolo uvatile,
Druge klasa poupale
Saplele mi dobar venac
Dobar venec Koledovac.
Kraj njega se izljubile,
Domainu ga vrgnule
Na tu rusu belu glavu.
Domain ga poprimao
Dukat devam darivao
I trideset srebrnica,
Da saberu klasenica
Ponajviij ponajbolji
Za semena godinjega.
Namolio Ban Stojne,

Namolio silovitu mobu;
Tri sta i tri etvara
Tri sta i tri etvarice.
Trideset njih vode nesu,
A dvadeset leba mesu.
Stojanova silna moba,
Svu penicu ponjela mu,
Samo osta jedna duga
Jedna duga i iroka
Rukajata te penice,
A za venca Koledova
Kupalova velja sina.
Tu se sberu devojice:
329.
Moba i e ili postanak Orida.

Silna moba penicu mi njela.
Silnu mobu eca mi morila

178
To se stori golemo jezero:

U jezero riba svakojaka,
Ponajvie uta i zelena.
Vi jezera brdo izrastilo
Velje brdo Oridak kamena,
A na njemu grad se sagradio
Sagradio taj Oride kleti
I u njemu Pravda konja jae
Konja jae s konjem govorio:
Davor doro, davor dobro moje!
Daleko mi sestrica pobegla,
Za Kaanik golema planina
Moe li je ti dognati doro?
Obe u ti noge pozlatiti.
Podkovati srebrom i biserom,
A stranje ti noge pozlatiti,
Da dovedem moja mila seja,
U Orida moga dobra grada
Da mi dvori ljubu i nevestu
Ljubu Stanu a nevestu Blagu"
Doro Pravdi pravo govorio.
Dognao bi mili gospodaru!
Dognao bi tvoju milu seju!
Tvoju seju Zlatiju devojku,
Al se bojim Bogdana ovara
Sa njegovih devet mile brae
S Vukaina i sa Bogdaina
S Jurianom i sa Dragianom,
Borainom i tim urainom,
Dragianom i Androanom
I Veljisavom bratom ponajmlaim.
Obe e mi noge salomiti,
A stranje mi ognjem sagoreti
Te u ostat grdan u svijetu"
Do po dana moba uzvikuje,

Od po dana moba jadikuje
to neima studena vodica.
Pratie gu ta mlada devojka;
Da mi ide za gora na voda
Da donese studena vodica.
Vedra uze pa ode na voda,
A na voda za gora golema
Za Kaanik goru zmijurina.
Moba eka iz gora vodica
Moba eka, ali deva nema.
Kada deva na vodica dola
Kondirom se mlada umijvae
Jabukom se zelenom igrala.
Ukrila vedre i kondira,
Izgubila zelena jabuka;
Te uzpita lijepa devojka.
Ona piti dole mi se ulo.
Doulo gu ovar od ovaca
Stera ovce dole u ravnina,
U ravnina pod jela zelena,
Da planduju lada debeloga.
Die vedro na jela zelena,
Pa mi sleze devojku dogleda,
Uvati gu ko soko pilicu.
Ljubio je za nedelju dana,
A u drugu nedelju venao
I mobi se dole povrnuo,
Ali mobe ni od uda nema.
Gde je bilo ito i penica,
Tud porasla trava emernica.
Gde je bila moba silovita
Tuj igraju Vile Samovile.
Gde su bili dvori devojakij,
Ovo je pesma mitska i mobska. Od g. And. svet. Sr.
XXVII. OVARSKE OBANSEE ILI GAVALSKE PESME.

330.
Kumrija robinja i ogledalo joj.
uva ovce more, uva ovce more,
Tanana robinja
Ej nedeljo more dilbero! 1
Pokraj bela dvora vojvodina
Pokraj toga dvora Miladina.
uvajui te bijele ovce,
Pokraj dvora bela Miladina,
Izgubila sjajno ogledalo.

Izgubila s vezenim jaglukom,
Ukrala ga ljuba vejvodina,
Ukrala ga mlada Anelija.
Poruuje tanana robinja,
Poruuje vojvodinoj ljubi.
Vojvodinoj ljubi Aneliji:
179
Ka da nikad tvoj ni bio nije.''

Kad to zau gospa Anelija
Na ma alje svetlo ogledalo.
Ogledalo tanane robinje
to mi ga je u jagljuku nala
ilju i ga robinjici kae:
Oj Kumrio iv te bog ubio!
Evo tebi svetlo ogledalo!
to no sam ga u jagluku nala
Pokraj moga dvora bijeloga,
A pod kulom gospodara moga.
I evo ti tisua dukata
Neini mi bruku i reziluk;
Ti neplanduj sa belim ovcama,
A pod kulom moga gospodara."
"Anedija vojvodina ljubo;

u li mene da me bolje uje?
Polji meni sajno ogledalo
to no si ga u jagluku nala,
Ako li mi ti poslati nee;
Vera moja neostala pusta,
Naturi u boju i belilo:
Kara boju na zulove moje.
To belilo i to rumenilo
Naturi u na bijelo lice.
Obui u ruvo devojako
Devojeko to gospodsko ruvo;
Pa u proi mimo tvoje dvore,
Nek me vidi vojvoda Miladin.
Premami u tvoga gospodara
Iz Mave.
1. Ovako se svaka vrsta prepeva kao ova prva.

331.
Nadpijevanje ovara i ovarice.
Oj ovaru vijejela ti majka!
Krijeni ovce ka gori na vodu.
Neka stoka napije se vode
Nek planduje pod zijelenim jelam."
Oj evojko mlada ovarice!
Oj evojko rumijena ruice!
Krijeni ovce kud je gora pusta,

Nek planduje neka se odmara
A ja i ti moje srdce drago! 1
Da jednemo da se odmorimo!
Ja da ljubim tvoja mijedna usta
Ti da ljubi tog ovara mlada.
332.
Kako jedinjuju stado ovar i ovarica.

Ovar ovce pokraj gore javi,
Ovarica pokraj polja ravna.
Ovar svira u sviralu svoju,
Svirajui ovaricu zove
A zovijei vako joj govori;
Doi duo gore u planinu!
Nek se nae jedine ovice.
Nek planduju u jelovu ladu,
A nas dvoje da se poigramo

Poigramo igri tih ovarskih."
Ovarica u pijesmi mu kae:
Oj ovaru vijejela ti majka!
Krijeni ovce za goru na vodu,
Ja u doi da ovce napojim
Pak e nam se jediniti stado."
Iz Starog Vlaha.
333.
obanin Stojan i Janja.
Gorom jezdi Stojan obanine
Gorom jezdi, a gori govori!

180
Blago tebi moja goro arna!

Svakij dan se listom podmlauje,
A ja jadan nikad ni do veka.
Stado uvam, a za dragom venem.
Neznam junak ta mi sada radi?
Nesmem stado samo ostaviti,
Io b' dragu moju da poodim,
Da ja vidim ta mi draga radi:
Venel vako a za mnom junakom,
Kao to ja za draganom mojom"
Boga moli obanin Stojane:
Da s' razbole lepe Janje majka,
Da je polje za goru na vodu,
Da donese te studene vode.
Boga moli Boga umolio:
Razbole se lepe Janje majka.
alje Janju za goru na vodu,
Roni suze Janja materina,
Roni suze niz bijelo lice,
Ali svojoj majki nekazuje
Nekazuje svoje jade velje.
U tom je se mlada dosetila
Doseti se velikoj nevolji.
Obue se to god lepe moe,
Obue se u ruvo neveste.
Ona metnu burmu i prstenje,
A na glavu krunu od bisera,
U depove zelenu jabuku,
Uze vidre pa ode na vodu.
Ona ode za goru na vodu.
Kad je dola za goru na vodu,
Al' na vodi obanin Stojane,
Stado poji, a sokola ladi.
Kad je svoje napojio stado
U sviralu stadu kazivao!
Da planduje u jelovom ladu
U jelovom ladu debelome,
A sokolu svome kazivao,
Da s' odmori na jelovim granam.
Stado mi ga mladog poslualo",
Te planduje u jelovom ladu ,
Al' ga soko nehte posluati;
Ve mu klie, i na Janju gleda.
On poznade Janju materinu,
Al' ga Stojan nehte razumeti.
I opet mu u svirali kae;
Da s' odmara na jelovom granju.
Na ma soko Stojana poslua,
U tom doe Janja materina
Kako doe Boju pomo dava,
A Stojan joj bolje prihvatio.
Pitao je obanin Stojane:

A ija si tanana nevesto!
ija ljuba ija mila seja?"
Njemu Janja tiho odgovara;
Ja sam seja vojvode Stanua
Momilovi Stanua vojvode
A ljubovca Gorjani Vukajla."
Kad to zau Stojan obanine.
Odma skoi do Janje doskoi
Uze vidre iz Janjinih ruku
U vidre joj vodu natoio
Dajui joj vako govorio!
To za ljubav Gorjani Vukajla,
A bratimstvo Momilovi Stanua;
Jer se s njima vrlo dobro znadem."
Pa doziva svoga vernog druga
Svoga druga Blageu obana:
"Oj Blagee ti moj verni drue!
Proved ljubu Gorjani Vukajla,
Milu sjeju Momilovi Stanua
Provedi je preko gore arne,
Preko gore i pod samu goru,
Do irokog tog polja Kosova
Bez divana i bez milovanja.
Bez smijanja i bez svake ale;
Svake ale i prianja drue!
Bez prianja naeg obanskoga,
I bez onog tekog obziranja;
Jer e nam se mlada okrenuti
Pa e nam se togod prepanuti"
Blagea je druga posluao:
Provede je preko gore arne,
Do na samo to polje Kosovo
Bez divana i bez milovanja,
Bez smejanja i bez svake ale
I bez onog tekog obziranja
I prianja obanske rabote,
Kad je bila u polju Kosovu,
U Kosovu blizu svoga dvora,
Tad izvadi zelenu jabuku
Ugriznu je i dva i tri puta,
Da ko broji i stotinu ima.
Poljubi je tri etiri puta,
Da ko broji i tisu bi bilo;
Pa govori drugu Stojanovu;
Na ponesi obanu Stojanu!
I vako e mi njega pozdraviti;
Ni sam seja Momilovv Stana;
Niti ljuba Gorjani Vukajla;
Ve ja jesam jedinica Janja,
to me Stojan od majke prosio.
181
Prosio me tri etiri puta.

Stojan prosi a baba me daje.
Baba daje a majka nedaje."
Kad to zau obanin Stojane
Udari se rukom po kolenu,
Kako je se lako udario
Prte njemu zelena dolama
I prte mu oja na akiram
Pobrati me ta oja bijela.
Nova oja od petnajest dana;
Ala meni do Boga jednoga!
Doleti mi bela golubica,
I uleti u kaveza moga.
Soko dozna belu golubicu,
Al' Stojane nepoznade tuan,
Nepoznade i ne zatvori je;
Ve je pusti sebi na sramotu
Na sramotu sebi i druini,
to me prosi tri etiri puta.

Stojan prosi baba me davae,
A nedade moja stara majka!"
To izree ta Janojka mlada
To izree, a u dvor utee.
Kad se drugar Stojanov vratio,
Kad se vrati na goru na vodu,
On govori svom drugu Stojanu:
Oj Stojane moj premili drue!
Evo tebi zelena jabuka,
Izgriena a i izljublena,
Ba od tvoje prelijepe Janje.
Dajui mi tu jabuku drue!
Ovako mi mlada govorila!
Ti pozdravi tvog druga Stojana;
Ni sam seja Momilovi Stanua,
Niti ljuba Gorjanovi Vukajla;
Ve Janojka jedina u majke
to me Stojan od babe prosio.
Iz Valjevskog okruja. Poslao g. V.Jan.
334.
Stale ovare.
Ostavi loa Stale ovare!
Ostavi loa nevesta tvoja.
Ostavi loa uzmi mene!
Kak se ostavi Cveto devojko!
Kak se ostavi to se zelo?
Toa mi ima Cveto devojko:
Toa mi ima golema roda.
Golema roda Cveta devojko!
Golema roda tatka i majka.
Tatka i majka Cveta devojko!
Tatka i majka i devet braa.
Devet braa Cveta devojko!
Devet braa i devet snoji.
a me najde Cveta devojko!
a me najde na ar planina.
a me izsee Cveta devojko!
a me izsee pare po pare.
Pare po pare Cveta devojko!
Pare po pare kosa po kosa."
Uzmi me uzmi Stale ovare!
Uzmi me e pobegname u tua zemlja. "
I je zedoje Stale ovare
I je zedoje i mi pobegna u tua zemlja.
Lel' beri cvee Stale ovare!

Stale ovare vo ara planina!
I vo ta Rid planina.
I da go bere Cveta devojka!
Koj e da go nosi ja da go berem?"
Da ja iman Cveto devojko!
Da ja imam loa nevesta,
Na voda odi Cveto devojko!
Na voda odi na pota spiva.
Lebovi mesi Cveto devojko!
Lebovi mesi na testo drema.
Dete si kupa Cveto devojko!
Dete si kupa nerazvijeno.
Roci te dri Cveto devojko!
Roci te dri te mi se drapaje.
Oi te puli Cveto devojko!
Oi te puli vo ta mearka.
Kosu neelja Cveto devojko!
Kosu ne elja lice nemije.
Lice ne mije Cveto devojko!
Lice ne mije i ne se kupa.
I mi zasmrdi Cveto devojko!
I mi zasmrdi ka no jala!"
335.
182
Mlad elebija od Nikopolje.

Lebac jedoje suva korica,
Voa ja pije topli barie,
Na lice beje beli crveve.
A ja o imam mlada nevesta,
Mlada nevesta na Nikopolje:
Ves den mi sedi na visok divan
Lebac mi jede bela simita
I mi je pije crveno vino.
Na lice stoji olta zelena,
olta zelena kako karanfilj,
A ti je devojki kako trndafil.
Zato cvilim mila majko le!
Zato cvilim vo Nikopole,
Vo negovo iroko pole
uvaju ovce u to polje.
Zacvilel' mi je mlat elebija

Mlat elebija mladi Stanue.
Mlat elebija ot Nikopolje
Ot Nikopolje kraj crno more,
Kraj crno more v ta Srbska zemlja.
Da go doula stara mu majka.
Da go doula i go proala:
Da o mi cvili mali sino le?
Mali sino le mali Stanue?
Al govoree mlat Stanue
Al' govoree na svoja majka;
Kak da necvilim mila majko le!
to sam dogledal do dve devojki.
Do dve devojke trea nevesta:
Ves den sedoje na jasno sonce
I mi nele bela penica,
Od Venzankovike.
336.
Kraljevi Marko vile i oban.
Gorom jezdi Kraljeviu Marko,
Gorom jezdi a s gorom besedi:
"arna goro puna ti si lada
Kano srce moje to je jada,
Zalud tebi tvoja ladovina,
Kad u tebi ladne vode nema,
Ve ja moram konja da zakoljem.
Da s' napijem krvce od konjica
Te da svoju ecu ja utolim."
Kad to zau iza gore Vila
Ta podviknu iz grla bijela;
Ne kolj konja Kraljeviu Marko?
Ne kolj konja na Staroj planini.
Ne kolj konja nepogani tela;
Ve ti poi malo unaprijed.
Sjezdi Marko sa Stare planine
Na Vitoa visokog najezdi,
Tamo ima bunar voda ladna
Junakijem plema ograeni
S devojakim kosam opleteni,"
Poe Marko malo unaprijed
Sjezdi Marko sa Stare planine
Malo io dugo netrajalo
On mi nae bunar vodu ladnu:
Junakijem plema ograenu,
Devojakom kosom opletenu.

On mi klee da vodice pije,
Al podviknu oban od ovaca
A sa are visoke planine:
Ne pi vode Kraljeviu Marko!
Ne pi vode nepogani telo,
Tu su vile edo okupale
Nekrteno i ne znamenovano.
Nekrteno od petnajest dana,
Nit se smije nit ruice daje;
Ve ti poi malo unaprijed,
Unapredak na tog Kaanika,
Pa e nai bunar vodu ladnu.
Drugi bunar a druga vodica:
Sa junakim plema ograenu,
S devojakom kosom opletenu."
Poe Marko malo unapredak;
Pa on nae bunar vodu ladnu;
Sa junakim plema ograenu
S devojakom kosom opletenu.
Kleknu Marko pa se napi vode;
Pa besedi svome dobrom ari:
Davor aro, Davor dobro moje!
Ako li mi neuvati Vilu,
Neuvati Vilu Zagorkinju
183
Kao Marko sa svojim arinom"

Teker Marko rei izustio,
Minu ara sa Vito planine
Sa Vitoa i sa Kaanika,
Na veliku planinu Plakavu,
Ka Srbikom polju irokome,
Ka Srbikom i Sredakom pobro!
Kako zvezda preko neba vedra.
Pa uvati Zagorkinju Vilu.
Pridra je dok joj Marko doe.
Kako doe Kraljeviu Marko
Odma epa Zagorkinju kletu
Kako ju je Marko udario,
Sa crnom je zemljom sastavio.
Oba u ti oka izkopati,

A sve etir noge salomiti;
Te se mui po Staroj planini
I Vitou visokoj planini,
Kao Marko bez arina svoga.
Ako li je ti uvati aro!
Da zna dobre i pozdravo aro!
Oba u ti oka pozlatiti
Pozlatiti eenijem zlatom,
Nakititi drobnijem biserom
Podkititi dragijem kamenom,
A sve etir noge podkovati
Podkovati sa tim belim zlatom.
Pa se dii moj predobri are!
Pa se dii po svom svetu belom,
Ovu smo pesmu dobili iz Kaanike Crne Gore vi Skoplja od Nikole Jovanovia zidara. Ovaku i ba istu
kazala nam je i Persa Petrovia iz Srema.
Eto jedna i ista pesma, koja se jednako i peva u Sremu i Staroj Srbiji kao i sjevernoj Meedoniji i
Trakiji i t. d. A to ba pokazuje da je svuda po tim mestima jedan i isti narod, narod srpski. Ova je pesma
mitoloska; no ovde smo je metnuli to je pevaju ovari i ovarice svuda. ta ona oznaava, to e samo
prvi znalci Slaventine objasniti.
337.
Zemlja Albanija, v Stara Srbija.
Od Nikole Petrovia iz Krueva Bitoljska nahija Poljanca.
Stado mi pase na ar planina,

Na ar planina i na Koraka
Na Koraka srbska planina,
Srbska planina Carostavna.
Deka Prizren grad nov carigrad
Ot Belgrad Prizren postana.
Ot Belgrad na Vojua mi.
Na Vojua majka Radika.
Majka Radika ta srbska reka.
Stado mi pase tri sta ovara.
Tri sta obana tri sta pobratima
Pod stareana svoj elnik Pejo
elnik Pejo ovar ubavi.
elnik Pejo napred mi ide
Napred mi ide vo gaval sviri.
Ovca roguka stado mi vodi
Stado mi vodi belo svilene.
Ovca roguka ira mi hodi.
ira mi hodi devet goina
Devet goina deseta nastala.
Na deseta nala trevka surodna.
Ot nea stanala ira sujagnja.

Dete mi pase na ar planina.
Zime mi hodi v Selunsko polje
V selunsko polje Kolamarija.
Kalamarija ova nahija
Ova nahija pod Njegua mi,
Pod Njegua mi srbska planina.
ira mi hodi devet goina
Na deseta mi nala trevka surodna.
Trevka surodna i se objagnji
I go rodi a Blagovec,
Da o objagnji rudo mi jagne.
Rudo mi jagne rudo kaleo.
Rudo kaleo strebrno rogo,
Strebrno rogo zlatno mi zubo.
Zlatno mi zubo medeno oko.
Koa mi dojde vreme bliz urev-den
Bliz urev den treva da rasti;
Treva da rasti, stado da pase.
elnik Pejo mi knisal.
Mi knisal iz Kalamarija,
184
Otpraaje ti kleti ni Turci

Kleti ni Turci Arbanaci:
Mo neo blee tebe na divan?
Toa ti blee ovca rogua.
Ovca rogua majka na rudo.
Ovca rogua po jagnje dolo
Toa ti blee sultan estiti!"
Koza jim sultan dvoji sejmeni.
Dvoji sejmeni Turci prokleti!
Puajte jagnje da go vidime.
Da go vidime deka e hodi."
Dvoji sejmene Turci proklete,
Puaji jagnje da go vidaje.
Da go vidaje deka e hodi,
Jagnje ni rudo vo Anel hodi
Vo Anel hodi i Aranel.
Ovca roguka kinisa s divan.
Kinisa s divan dur ara velja.
Dur ara velja vo svoje stado.
Vo svoje stado ot sultan divan.
Trgna mi druma, druma golema,
Dur na ar planina mi dojde.
Po nea jagnje rudo Anele.
Kako otide u stado vleze
Ona izleze napred u kotar.
Opazi je elnik Pejo
elnik Peo ovar pogolem.
Kako je vide odma je baci
I po nea to rudo no jagnje.
Rudo no jagnje boje Anele,
A sultan v Solun mi polude,
Treva ni pase kako skotina.
Na ara srbska planina.

Stado mi vodi ovca roguka
Ovca rogua ka to i voa.
Po nea hoda jagnje mi rudo.
So zlatni zubi medeno oko,
Medeno oko strebrni rozi.
Stado mi dojde Demir-kapija
Demir kapija na Kaanika.
Kaanik star Novak kula.
o mi dojdova veliko stado.
o mi izlezoa kleti ne Turci
Kleti ne Turci Arbanasi.
Svo mi stado Turci gledaje
Turci gledaje rudo zgledaje.
Mi go fataje rudo no jagnje
Mi go Fataje i mi go vrzaje.
Go nosee prez Maedona
Prez Maedona ta srbska zemlja
Po nim bleae ira iruka.
Koa bleaje Bogu se ali
Bogu se ali i Bogorovice.
Mi poslaje svoi Aneli
Svoi aneli v Araneli.
I go gledae alost velika
alost velika na ta iruka.
Kleti ni Turci Arbanaci
Go nosoa pai vo Solun
Pai vo Solun sultan veliki.
Po njim ipak ovca bleae.
o mi izleze pred esni sultan,
o mu poklonia to rudo janje.
Praa ji sultan: o je ovca ni?
o je ovca ni o no mi bleji?"
338.
Ot baba Velike Ristia iz Malog Srskog nahije bitoljske, Brsjaka Star. Srbija zemlja Albanija.
elnik Pejo ovci pasoe,

Ovci pasoe na ara velja.
Na ara velja srbska planina.
Sa svoji sto ni ovari.
Sto ni ovari pobratimi.
Site ovari ni veerae,
Ni veerae Pejo neveera:
Usta mu se razsvirala
Grlo mu se razpevalo.
I mi svira elnik Pejo
I mi svira vo gaval velik.
I mi pei elnik Peo.
I mi pei vo grlo svoje.
Jednak mu se zastanalo.
Jednak mu se zaslualo.
I mi zaul elnik Pejo
elnik Peo mladi ovar;
Konjska trapat, turski epot.
Kale oven pobleknaie
Velji psini polaue.
Stana Pejo da mi vida
o epae i trapoe.
Tako stava mi go fana
Mi go fana Turci kleti.
Mu vrzale beli raci
Beli raci naopaci.
185
Kleti Turci govoria;

Naj ti tebe elnik Pejo
Naj ti sviri v gaval duga.
Neka belo stado hodi."
elnik Pejo otgovara:
Kako moem da go sviram
Koa raci savezani?
Odvrzi te beli raci
Toa moem da posviram."
Ludi Turci i maniti.
Odvrzae beli raci
Beli raci elnik Peja.
Zemi Peja dugi gaval,
I po sviri i po svira.
Ne sviraje stadu svojem
Da ni hodi pred Turci ti,
Toko sviri da mi begna,
Seka za se vo planina.
Koa stado pobegnalo
elnik Peja uteknao
Vo planina Plakavica
Te mi ubi tries Turci,
Sa hajduci haramiji.
Sto ovari pobegnae

Pobegnae dar Kaanik.
Poteroje kleti Turci
Poteroje belo stado
I pred stado vrzan Pejo.
Susretoe je Sevdelina
Sevdelina Pejo ljube.
I govori elnik Pejo;
"Varaj Sevde Sevdolino!
Varaj v rusa detelina.
Ostav bela ta pogaa
Na golema ona ploa.
Modro grne vo livaa,
A ti varaj za planina
Zemi gaval i mi sviraj
Belo stado nek nehodi."
Vara Sevda Sevdelina
Vara v rusa detelina.
I ostavi ta pogaa
Na ta ploa pogolema
Modro grne vo livaa.
I se sakri za planina.
Zema gaval posviraje
Belo stado nehodae.
339.
Cvetko ovar i Cveta.
I go zemaj sebi za ena.

Nabra mi cvee Cvetko ovare.
Na ta Radika velika planina
I go daje Cveti nevesti
Nevesta mlada ovarka
I go uze sebi za ena,
Sa nemerika srbska planina.
Naberi cvee cvetko ovare!

Na ta velika planina naa
Ne velika planina Plaka "
to e meni cvee planinsko
Koa nemam da go kome davam?"
Podaj go Cveti ovarke!
Podaj go Cvetko nevesti.
Cveti nevesti mladoj ovarki.
340.
Podsmevanje obana meu se.

Svinjaru:
Svinjar ide na vodu
Naramljuje na nogu.
Za njim krmak gurie
Sa svinjarom govori:
Moj ti brate kaljavi!
Daj ti meni te mei
I po..... i ojei!
Svinjar bratu govori
Sa ulom ga prijemjera.
Moj ti krme moj brate!
Evo tibi te mijea
I ojee po ...... "
Krmak gazdi govori;
A zar tako svinjaru
Ti moj brale najmiliji?
A zar nezna pogani!
Majka t' moja zarani,
186
Sa krmeim sisama
I krmeim mlijekom?
341.
Opet svinjarska.
Bugarine rine,
Ti taj crni p.......!
Priuvaj mi svinje,
Dok se vratim
Da ti platim:
Dva zamaha
Dva amara,
Dok se vrnem
Da ti p.......
342.
Govedaru.
Po tri glave variti.
Ovarima jednu u!
Kozarima drugu u
Svinjarima treu u
Govedaru uslonji,
Onom ludom blesonji,
Suve proje bez soli.
Govedaru dobranja:
Luda uslo ulonja 1
Dobro uvaj goveda,
Dobro u ti platiti.
Dobro u ti platiti!
Tri balege mekane.
Dobro u te hraniti:
Od Starog Vlaha.
Ko uva svinje dri se da mora biti murdar i neist, a i malo nedonijeen. Obino stariji eaci
uvaju svinje. Ko volove ovaj mora biti matori kliponja ni za kakvi rad nesposoban, blijesan i vie nego
li ludkast. U staro vrijeme priaju: da su samo Bugari uvali svinje u Srba, te tako i pijevaju. Ovde koze
uvaju obino eca bistra, valjana pokrijeta, kojoj jo nedaju tijeke radove, zato da dobiju malo vie
snage. Zato i za njih ima jedna pijesma, ali im vie u pohvalu; no pogrdu slui. Obijeao nam je se jedan
prijatelj da nam je polje.
343.
Pavle i Pavlija.
Koja gora nema razgovera?
Romanija nema razgovora.
U njoj mi se sva stada sljegoe
Pred jednim je obaninu Pavle,
A pred drugim obanica Pavlija.
Pavle ide te mi razgovara
Romaniju i bez razgovora.
Pavle ide po vrh gore arne,
A Pavlija po dnu Romanije.
Oba goru razgovalali su.
Toga uda Romanij kleta,
Nit je uda niti je vidila,
Nikad ona bez ajduka nije.
Ja ajduka ji li mrka vuka.

Sastade se Pavle i Pavlija
Sastae se na sred Romanije.
Uplai se obanine Pavle
Uplai se isli da je ajduk;
Ja l hajdue ja li mrki vue?
Pavlija mu tiho govorila;
Ne boj mi se obanine Pavle!
Ne boj mi se goro Romanio!
Ja u u te za to dolaziti,
I u tebi edo ostaviti,
Muko edo od petnajest dana
Neka Pavla ono razgovara."
187
344.
Koja gora razgovora nema.
Novak ti se pokaluerio,
Dete Grujo knjigu izuio."
Pavle misli niko ga neuje,
Al ga uje i Novak i Grujo;
Pa uzee Pavla u hajduke,
A Pavlovo stado na prehranke,
Da se hrane dokle traje pobro!
Dokle traje jagnje za zaklanje
Tovan ovan za gorskog hajduka,
A ovica da premae zube.
Koja gora nema razgovora?

Romanija nema razgovora.
Poe Pavle da je razgovara
Poe ovar da napase stado.
Gorici je mlaan govorijo:
"Neboj me se goro Romanio!
Ni sam hajduk da me se prepadne,
Vee ovar da me lepo primi.
Neboj mi se goro Romanio!
to bijae u tebi hajduka,
Sve propade tragu bez obzirce.
Ovu i ove dve gornje pevaju, i kad kopaju, kukuruze i kad putuju, pa se zovu i Kopaonike" a i
"Putnike."
345.
Ovu pevaju istina i obani, ali se najvie peva kad se putuje, a naroito mukinje je peva, kad se
kopaju kukuruzi.
arna goro ao mi je na te!
Vie na te, neg na moju majku,
Neg na moju ostarelu majku
Ostarelu i grabljivu majku,
Koja me je preko tebe dala
Da za koga ni po jadt moga;
Ve za crnog gorskoga hajduka,
Za hajduka za gorskoga vuka.
A da zato ni po jada moga?
Da me dala majka za ljubljenje,
Za ljubljenje i za milovanje
Tada bi joj jade prealila;
Ve me dade ostarila majka,
Da mu perem hrvave haljine.
Ne perem jih ko ostale druge;
Kad se pere to rublje prljavo;
Ve ga perem nou u po noi;
Po po noi u to gluvo doba,
Kad ni peto nepeva mi goro!
Ve kad lete vile i vetice;
Kad oive bauci prokleti
I vanpiri ta strana straila.
Sino sa mu dolamu oprala,
A oprala u to gluvo doba.
Na dolami tri depa bijahu:

U jednome ruka od junaka,
U drugom je burma pozlaena,
A u treem kosa devojaka.
Ja poznado moja goro arna!
Ja poznado udnovato blagog
Desna ruka moga brata Pavla,
Brata Pavla ruka iz ramena.
Snahe Rue burme i prstenje,
Mile seje rusi pramen kose,
A to mi je zelena dolama,
Ta zelena sa gorom jednaka.
Na dolami do trijest puceta
Svako puce litru zlata vata,
A to mi je puce pod groce,
Ovo vata i tri litre zlata,
Dolama je moga brata Pere
Najmlaega brata obanina.
to mi belo zajavljuje stado
Po hajdukoj gori Romaniji!
Pogino mi mladi obanine.
Pogino mi tuan kod ovaca.
Poginulo moje mlado sunce,
uvajui ovce u planini.
Sve su ove pesme iz Valjev. nahije, poslao jih g. V. Jan.
188
Svretak I. Sveske.
UPISNICI.
Kao obino to smo u svemu hude sree, bejasmo i u ovom poslu; te nae delo broji pozdravo
najmanje upisnika od sviju do sada iziavih srpskih dela. Uzroka tome ima i odvie; no mi jih s
prezrenjem mimoilazimo uteki. Hvala najvea ovoj mlogopotovanoj gospodi to se imae dobrotu
upisati i to:
BEOGRAD.
Kod g. Nikia in. u min. spolj. poslova.
GGG. Namesnici kneevog dostojanstva, Milivoje P. Blaznavac, Jovo Risti i Jovan Gavrilovi, po 1
kom.
Kod g. Vasilija Kneevia u min. fin.
GG. Vladimir Jaki i edomilj Mijatovi naelnici, Milan Jevti, Toma Vukoti, Steva glav. arhivar
kontrole, i Jovo Luki in. min. Fin., Aleksandar orevi pravnik i Gerasim Popovi bogoslov po 1
kom.
Kod. g. Aleksandra J. Filipovia IV. raz. gim.
GG. Arhiman. Sava, Protosin. Danilo, Jova Filipovi, Milan Alkovi, Risto tud. na uviver. liniskom,
Aca Gasoice. Jelisaveta i Katarina. svi Hristodulovia, po 1 kom.
Kod. g. Marka Biranina svr. bogoslova Suvodanjca.
GG. Petar . Ostoi Mavanin, Lazar O. Jankovi Podrinac, i Milan Popovi svr., Jevrem Ili
Branievac, Vasilije Pavlovi Timoanin, akon Filaret, Kosta Zlatojevi, Ilija Blagojevi i Milan
Panteli III. god. Milivoje Obretkovi, ira Ili Piroanac, Vasilije Mili II. god. i Trifun Popovi I,
god. bogoslovi.
Kod izdavaoca,
G. Mitropolit srpski 2. komada; GG. Veliki rodoljub jugo-slavenskog jedinstva i otadbine Jugoslavije
Stojan J, Venzenkovi na poklon kolama u Maedoviji i Albaniji 100 kom. Prota Ignjat Vasi rodoljub
za duu svog jedinca pok. Vlajka dobrim acpma u Star. Srbiji 50 kom. Tomanija Jovanovi sestra pok.
Stojana Jovanovia Cukia koji je za dinastiju Obrenovia 1844 gol. na planini Radiji u Valj.
nahiji predvodei katane, poginuo, za spasenje due pok. Stojana dobrim acima u Star. Srbiji na poklon
30 K. Arhimandrit Niifor Dui rodoljub iz Ercegovine na poklon acima u Erc. 5 k. Dragoljub S.
Popovi tr. za sebe 30. k. Jakov Lazarev Levenzonovi za se i svoju brau 20 kom, Tria orevi
svear za se 20 kom. Ljubomir M. Kaljevi urednik Srbije" dobrim acima u Star. Srbiji na poklon 7
kom. Panta Srekovi prof. velike kole 1 komad M. Ranko i Mileva, Alimpi na. u Negotinu 2
komada Sreta L. i Draga, Popovi velika sudija, 2 k. Lambra orevi trgovac 2. k. Josif Mijovi
pravozas I k. Pera Markovi pravoz. 2 kom. Maca P. Cuki 2. kom. Milan A. i Caja P. Petronijevi min.
spolj. pos. na razpol. za se i za svoju er Ljubicu 2 kom. Kosta i Angelina Cuki min. Fin. na raspol. za
189
se i decu svoju 2 kom. Rajko Lejanin min. prav, na razpoloaju za se i svoju decu Dragu i Micu 2 kom.
Aleksandar i Anka Nenadovi sav. u pen. za se i decu svoju uru prav. Nikolu gimnaz. i Anu 2 ko.
Jakov J. i Ksenja Pavlovi profes. u Kragujevcu, za se i sina Borju 2 kom. Stojan ivkovi pravoz. 1
kom. Rista Simi Rusijanac kroja 2 kom. Nikola S. opovi trg. 1 k. Jovo Baji trg. 2 kom, Milivoje
ukni abad. 2 kom. Dragutin . Petrovi pravoz. 1 kom. Jovo Milinkovi pravoz. 1 kom. Aleksandar
R. Ivkovi zvanin, kontrole 1 k. Aranel Milenkovi lan op. suda za sina oku u. osn. kole 1 k.
Jamandija kroja 2 k. Laza P. p Katarina Cuki kap. za se i decu svoju 2 k. i Mitropolit srpski Mihajilo 2
kom. i Jova iri 1 kom.
GOLUBINCI U SREMU.
Kod g. Stevana Nikolajevia svetenika.
GG. Vasilije Nikolajevi sve. ore Panajotovi zakupnik i Pera Bugarski uitelj po 1 K.
KRUPANj U KNE. OKR. PODR.
GG. Sima S. Milojevi uitel iz Krupnja, Stanko Popovi uitelj iz Bijele Crkve do 1. k. i Aksa Popovi
sve, i rodoljub iz Bijele Crkve za se 31 kom.
LOZNICA U KNE.
GG. Ivko Popovi namesnik podr. rodoljub za se 30 kom. a kod njega upisani, GG. svetenici: Stevan
Popovi Runjanski, Jovo Pavlovi Grnarski, Radovan Popovi Dobriski, Dimitrije Trifunovi
Koviljaki, Jova Pavlovi Joevaki, Stevan Grigori Jarebiki, Sava Popovi Stupniki, Arsenije
Nekovi Doljno-Trijenjiki, Sreko Popovi uit. lozniki i Jovo Popovi uit. koviljaki svi po 1 K.
POAREVAC U KNE.
Kod g. Aleksandra uria profes. pol. Gimnaz.
GG. Toma Proti sve: Jova Proti akon i uitelj za sina Savu, Jovan Tei uit., ivota Markovi
Mihajilo Ivkovi, Stanojlo Bogievi, Ilija Nikoli, Lazar Popovi i Petar M. Nikoli gimnaz. III. raz.
Nikola Proti i Vladimir Radojevi II. raz. gim. i Jova Krearevi I. ral. gim.
MOSTAR U ERCEGOVINI.
Kod g. Jove Perovia uprav. polu-gimnaz. mostar.
GG. Njegovo visokoblagorodije Nikolaj Aleksandrovi Ilarionov carsko ruski konzul u Ercegovini 6
kom. Njegovo visovopreosvetenstvo mitropolit Ercegovaki i Zahulmski, Prokopije kavaljer ordena
Mededije 4. stepena 3 kom. Arhimandrit Joanikije Pomuina kavaler raznih ordena i srp. spisatelj 2 k.
Jova Risti tr. za sinove Duana i Vladimira 2 k. Eromonah i Efimer monast. Dua Leontije Radulovi 1
k. ura Bijelobrk tr. 1 k, uitelji: Vasilije Ivezi, Aleksa okorilo i Jovo Perovi po 1 k. uenici:
Mihajilo, Grujica, Risto, Vukanovi, Petar Barti, Jovo Pieta, Lazar Milutinovi, Luka Gra i Jovan
Savi po 1 k.
MONASTIR ITOMISLI U ERCEGOVINI.
190
Prepodobni arhimandr. G. Serafim Perovi obdareni naprsnim krstom 3 k, Jeromonah G. Simeon Lelek
1 k. i G. ore Petkovi1 uitelj po 1 k.
Ovo dana ui e u tampu II. naa sveska, koja e ovolika biti.

Sa njom e biti napeatana i etnografska karta srpskih i
jugoslavenskih zemalja sa grbovima, Cena joj je upisna 4 cv. komad.
Upisivanje traje do sv. Troica ove god.
Novci se polau napred, a cena joj je duanska skuplja.
www.prosvetljenje.net
191

M.S.Milojevic - Obredne Pesme PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

M.S.Milojevic - Obredne Pesme PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PESME I OBIAI

Cena je 5 cv. a za one koji se upisae, a ne platie 4 cvanc. komad.

Ivan-danske pesme i obiaji poinju

Toa sonce zastanalo,

Devet sani belo platno

Po najvie mog boura

Petar ga plete te plete,

Ivan ga bere te bere.

Petar ga plete te plete.

Momako cvee i Ivan"

Naega starog babajka

Pod lozicom posteljica

Tako se pripevi posle svake vrste povtoravaju.

U kui zravlje obilje.

A kui dobro najvee.

Sve su ove pesme od Perse Petrovia.

Kad ispletu venac igraju i devojke i pevaju.

Daj nam dragi bore

Svakog smoka bijela.

Od Savke Jovanovia iz Skadra.

Es fa am Hgel und fchlug die Harfe

In Usgard trfte der

On je pevao oivljujui Odina

To nam smoka vie.

Tamo lile gorile

Peruniko lepo cvee

Od baba Petre Mutapovie.

Miloga bora zakitim

Poetala do dva do tri brata

Mila sejo ognjena Marijo!

Iz star, Srbije od Kaanika.

III. OGNjENA MARIJA.

U pole su dva atora

Sve na zemlji to je greno.

Razgradi se bela vila

Od Jelene Keicske iz Sentomaa.

IV. SV. ILIJA.

Svoje ruvo ostavlja vam

Perun suu da ostavi.

Vaj Perune vaj!

1. 2. Povtoravaju se ti pripevi posle svake vrstice.

Donee ti lepe glase

Daruj daruj nas dadole

Svakoj dadi bela groa

Iz stare Srbije od babe Mare Peanke.

1. 2. Tako se povtorava posle svake vrstice.

U dodole zelen venac

1. Povt. posle svake

vrste taj pripev,

Kad polivaju dodole vodom.

Trava raste ito s puni,

1. Tako se posle svake vrste povtorava.

Da nam rastu da poniu

Dodole se bogu mole

1) Tako se posle svake vrstice povtor. sve etiri te vrst.

Od Hadike Siljanovia iz Tetovske nahije, var. Kieva.

Sv. Toma era ijene doma

Ko neima bogatu zimnicu

Oj' devojko mile moje,

Iz Tubrovii i Gradaca okr. Valjev :

Opet dragu nek je prosto,

1. Povtorava se kod svake vrstice ovaj pripjev.

Koje li je doba noi?