Primi, Boe, molitvu moje nemoi, oduzmi mi snagu i elju da izaem iz ove tiine, vrati me u

mir, prvi ili poslednji, mislio sam da izmeu njih postoji neto, bila je nekad jedna rijeka, i magle
u njenim predveerjima, i sunev odsjaj na njenim irinama, postoji i sad u meni, mislio sam da
sam zaboravio, ali nita se izgleda ne zaboravlja, sve se vraa iz zakljuanih pretinaca, iz mraka
tobonjeg zaborava, i sve je nae to smo mislili da je ve niije, ne treba nam, a stoji pred nama,
svjetluca svojim bivim postojanjem, podsjeajui nas i ranjavajui. I svetei se zbog izdaje.
Kasno je, sjeanja, uzalud se javljate, beskorisne su vae nemone utjehe i podsjeanja na ono
to je moglo da bude, jer to nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono to se
nije ostvarilo. Vi ste varka koja raa nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne elim da otjeram,
jer me razoruava i tihom tugom brani od patnje. ivimo na zemlji samo jedan dan, ili manje.
Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti, on je najvei. A znam, zaboraviti ne mogu.
Primi, Boe, molitvu moje nemoi, oduzmi mi snagu i elju da izaem iz ove tiine, vrati me u
mir, prvi ili poslednji, mislio sam da izmeu njih postoji neto, bila je nekad jedna rijeka, i magle
u njenim predveerjima, i sunev odsjaj na njenim irinama, postoji i sad u meni, mislio sam da
sam zaboravio, ali nita se izgleda ne zaboravlja, sve se vraa iz zakljuanih pretinaca, iz mraka
tobonjeg zaborava, i sve je nae to smo mislili da je ve niije, ne treba nam, a stoji pred nama,
svjetluca svojim bivim postojanjem, podsjeajui nas i ranjavajui. I svetei se zbog izdaje.
Kasno je, sjeanja, uzalud se javljate, beskorisne su vae nemone utjehe i podsjeanja na ono
to je moglo da bude, jer to nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono to se
nije ostvarilo. Vi ste varka koja raa nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne elim da otjeram,
jer me razoruava i tihom tugom brani od patnje. ivimo na zemlji samo jedan dan, ili manje.
Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti, on je najvei. A znam, zaboraviti ne mogu.

Primi, Boe, molitvu moje nemoi, oduzmi mi snagu i elju da izaem iz ove tiine, vrati me u
mir, prvi ili poslednji, mislio sam da izmeu njih postoji neto, bila je nekad jedna rijeka, i magle
u njenim predveerjima, i sunev odsjaj na njenim irinama, postoji i sad u meni, mislio sam da
sam zaboravio, ali nita se izgleda ne zaboravlja, sve se vraa iz zakljuanih pretinaca, iz mraka
tobonjeg zaborava, i sve je nae to smo mislili da je ve niije, ne treba nam, a stoji pred nama,
svjetluca svojim bivim postojanjem, podsjeajui nas i ranjavajui. I svetei se zbog izdaje.
Kasno je, sjeanja, uzalud se javljate, beskorisne su vae nemone utjehe i podsjeanja na ono
to je moglo da bude, jer to nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono to se
nije ostvarilo. Vi ste varka koja raa nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne elim da otjeram,
jer me razoruava i tihom tugom brani od patnje. ivimo na zemlji samo jedan dan, ili manje.
Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti, on je najvei. A znam, zaboraviti ne mogu.