ZATITA

(prema tome i vrstu zatite od

direktnog dodira delova pod naponom)

IP X1 X2 (International Protection)

Zatvaranje elektrinih ureaja u kuite koje spreava

prodor stranih tela i praine X1 i prodor tenosti X2.
Zatita provodnika pod naponom od prekomernih struja

Od struja preoptereenja
Od struja kratkih spojeva

Zatitni ureaji (prema JUS N.B2.743)

Ureaji koji obezbeuju zatitu i od preoptereenja i ks.

Ureaji koji obezbeuju zatitu od preoptereenja

Prekidai i osigurai
Zatitni ureaji sa inverznim kanjenjem

Ureaji koji obezbeuju zatitu od ks.

Prekidai i osigurai

04.05.2009.

2 od 38

Zatita od struje preoptereenja

Zatitni ureaji moraju prekinuti svaku struju preoptereenja

pre nego to ta struja pruzrokuje poveanje temperature
tetno za izolaciju, spojeve, stezaljke ili okolinu.

Trajno dozvoljena struja Iz

1,45 Iz
Karakteristika

Projektovana struja IB

PROVODNIKA
Karakteristika
ZATITNOG UREAJA

Nazivna struja delovanja

zatitnog ureaja In

Struja
delovanja I2

Radna karakteristika ureaja koji

titi provodnik od preoptereenja
mora da ispuni 2 uslova:
1. IB In IZ

04.05.2009.

2. I2 1.45 IZ

3 od 38

Zatita od struje kratkog spoja

Zatitni ureaji moraju prekinuti svaku

struju kratkog spoja pre nego to ta struja
prouzrokuje poveanje temperature tetno
za izolaciju, spojeve, stezaljke ili okolinu
Zbog toga se mora znati oekivana struja
kratkog spoja u svakoj taki instalacije
Ovo se odreuje proraunom ili merenjem

04.05.2009.

4 od 38

Svaki zatitni ureaj mora da zadovolji:

Mo prekidanja ne sme biti manja od oekivane struje ks.

Struja ks se mora prekinuti unutar vremena koje dovodi
provodnike do dozvoljene granine temperature
Za kratke spojeve koji traju do 5 sekundi vreme koje dovodi
provodnik do granine temperature priblino se izraunava
formulom

S
t k
I ks

trajanje ks [s ]

S presek mm 2
k = 115 Cu + PVC
k = 135 Cu + G, XPE ,
k = 74 Al + PVC
04.05.2009.

5 od 38

Smatra se da su provodnici zatieni od

preoptereenja i struje ks kada se
napajaju iz izvora ija struja ne moe da
premai podnosivu struju provodnika
(transformatori za zvonca,
transformatori za zavarivanje...)

04.05.2009.

6 od 38

Selektivnost zatite

Selektivnost zatite moe se definisati kao sposobnost

zatitnog ureaja prekomerne struje da prekine strujno kolo
u kome se desio kvar bez uticaja na ispravna strujna kola
istog sistema
t

F2

F2
F1

F1

I
Iks

04.05.2009.

7 od 38

Zatitni ureaj diferencijalne struje ZUDS

napajanje

Uravnoteen trofazni sistem

L1 L2 L3

iL1 (t ) + iL 2 (t ) + iL3 (t ) = 0
iN (t ) = 0

I />

Neuravnoteen trofazni sistem

struja neutralnog voda predstavlja
nesimetriju ali i dalje je

iL1 (t ) + iL 2 (t ) + iL3 (t ) + i N (t ) = 0

Ukoliko se pojavi struja koja

protie van konture obuhvaene
magnetnim torusom javie se
fluks u jezgru srazmeran toj
diferencijalnoj struji

iL1 (t ) + iL 2 (t ) + iL3 (t ) + iN (t ) = i (t )
04.05.2009.

N L1 L2 L3

iN iL1 iL2 iL3

ka potroau

8 od 38

Zatitni ureaj diferencijalne struje ZUDS

Dodatni zatitni ureaj

Iskljuuje instalaciju ukoliko se javi diferencijalna struja
vea od unapred definisane vrednosti
Ne reaguje pri pojavi simetrinih kratkih spojeva
ZUDS u strujnim kolima bez zatitnog voda PE se ne
smatra za dovoljnu zatitu od indirektnog dodira

Otpor uzemljenja zatitnog provodnika i iznos

diferencijalne struje moraju biti takvi da je
zadovoljen izraz:

Ra I n 50 V
04.05.2009.

9 od 38



Izrauju se za struje do 125 (200) A.

Nazivna struja In
Nazivna difrencijalna struja delovanja In
Nazivna difrencijalna struja nedelovanja In0
Nazivni napon Un
Nazivna frekvencija fn

Izvedbe
Tip S sa kanjenjem 0,5s pri In odnosno 0,15s pri 5In
Tip G sa trenutnim isklj. 0,3s pri In odnosno 0,04s pri 5In

Vrednosti za In
20, 10, 5, 1 A, 500, 300, 100 mA, 30, 12, 6 mA
04.05.2009.

10 od 38

Diferencijalna FID sklopka 40/4

04.05.2009.

11 od 38

ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA

Pod elektrinim udarom podrazumeva se proticanje struje kroz

oveije telo
Do proticanja struje dolazi kada se izmeu pojedinih delova
oveijeg tela javi potencijalna razlika
Ovo se moe dogoditi:

Pri dodiru elektroprovodnih delova koji se u normalnom pogonu

nalaze na nenultom potencijalu (DIREKTAN DODIR)
Pri dodiru elektroprovodnih delova koji se na potencijalu razliitom
od nultog mogu nai u sluaju kvara (INDIREKTAN DODIR)

Najee se potencijalna razlika javlja izmeu ruku ili izmeu

ruke i take oslonca (stajalita). Ovo se naziva NAPON DODIRA
Zatitne mere koje se preduzimaju se baziraju na osnovu
posledica fiziolokog dejstva struje na oveka. Do ovakvih
saznanja se dolo statistikim istraivanjima i vae za odreenu
populaciju i za odreene uslove koji se javljaju u ovakvim
neeljenim situacijama

04.05.2009.

12 od 38



Zatita je definisana standardom JUS N.B2.741

Zatita se postie primenom odgovarajuih mera koje
mogu biti:

Istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira

Zatita od direktnog dodira
Zatita od indirektnog dodira

Istovremena zatita od direktnog i indirektnog

dodira

Bezbednosno mali napon SELV (Safety extra low voltage) i

Uzemljeni bezbednosno mali napon PELV (Protective extra low
voltage)
Mali radni napon FELV (Functional low voltage)

04.05.2009.

13 od 38

Prikaz upotrebe strujnih kola SELV, PELV i FELV

04.05.2009.

14 od 38

Zatita od direktnog dodira

Zatita izolovanjem

Zatita pregradama ili kuitima - minimalno IP2x

Zatita preprekama spreava sluajan dodir, a ne i
nameran pristup zaobilaenjem prepreke
Zatita postavljanjem van dohvata ruke

Uloga zatitnog izolovanja je da sprei svaki dodir sa delovima

pod naponom. Delovi pod naponom moraju biti potpuno
pokriveni izolacijom koja se moe ukloniti samo njenim
razaranjem
NAPOMENA: Boje, lakovi, emajli i sl. se ne smatraju
dovoljnom izolacijom

spreava sluajan dodir rukom. Istovremeno pristupani delovi koji su

na razliitim potencijalima ne smeju se nalaziti unutar prostora dohvata
ruke.

Dopunska zatitna mera ZUDS do 30mA - ovo je

samo dopunska mera gde se sumnja da prethodne
mere nisu dovoljne
04.05.2009.

15 od 38

Zatita od indirektnog dodira

Zatita automatskim iskljuenjem napajanja

Zatita ureajima klase II ili odgovarajuom izolacijom

Zatita postavljanjem u neprovodne prostorije

Zatita lokalnim izjednaenjem potencijala bez spajanja sa zemljom

Namera je da se sprei istovremeni dodir delova razliitih potencijala u

sluaju kvara izolacije
-otpornost izolacije zidova i podova mora biti najmanje 50k za napone
instalacije do 500V i 100k za vie napone
-izloeni provodni delovi moraju biti dovoljno razmaknuti da se ne mogu
istovremeno dodirnuti
-ne smeju se upotrebljavati zatitni provodnici
Provodnici za izjednaenje potencijala moraju spajati sve istovremeno
pristupane provodne delove i strane provodne delove
Takvo lokalno izjednaenje potencijala ne sme biti povezano sa
zemljom niti direktno niti preko izloenih ili stranih provodnih delova

Zatita elektrinim odvajanjem

Umnoak napona mree i duine strujnog kola ne bude vei od 100 000Vm, za
duine do 500m. Strujno kolo se napaja iz izvora za odvajanje TR, mot-gen.isl.
04.05.2009.

16 od 38

ZATITNE MERE

Zatita spreavanjem istovremenog

dodira delova pod naponom
Zatita primenom drvene
prepreke

Zatita postavljanjem
van dohvata ruke

Prostor dohvata ruke

S-povrina na kojoj se kree osoblje
04.05.2009.

17 od 38

ZATITA AUTOMATSKIM ISKLJUENJEM NAPAJANJA

U sluaju kvara na izolaciji automatsko iskljuenje

napajanja ima za cilj da sprei nastajanje napona dodira
takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja
opasnost u smislu tetnog fiziolokog dejstva
OPTI PRINCIPI:

Uzemljenje -izloeni provodni delovi moraju se spojiti sa

zatitnim provodnikom.

Istovremeno pristupani delovi moraju se spojiti na isti sistem

uzemljenja

Glavno izjednaenje potencijala povezuje sve metalne

mase
Iskljuenje napajanja zatitni ureaj kojim se iskljuuje
napajanje u sluaju kvara na izolaciji u odreenom
vremenu koje spreava dugotrajno odravanje napona
veeg od 50V. Ovo vreme ne sme prelaziti 5s. Po potrebi se
primenjuje i lokalno izjednaenje potencijala.
04.05.2009.

18 od 38

Tipovi razvoda

s obzirom na odnos prema uzemljenju

TN sistem napajanja
TT sistem napajanja
IT sistem napajanja

Slovne oznake
Prvo slovo odnos sistema napajanja prema
zemlji:

T direktan spoj sa zemljom u jednoj taki

I svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji ili
jedna taka spojena sa zemljom preko impedanse
04.05.2009.

19 od 38

Drugo slovo odnos izloenih provodnih delova

instalacije prema zemlji:

T direktan spoj izloenih provodnih delova sa zemljom

nezavisno od uzemljenja bilo koje take sistema
napajanja
N direktan elektrini spoj izloenih provodnih delova sa
uzemljenom takom sistema napajanja (u naizmeninim
sistemima uzemljena taka je normalno neutralna taka)

Ostala slova (ako postoje) znae poloaj

neutralnih i zatitnih provodnika;

S neutralna i zatitna funkcija obezbeene posebnim

provodnicima
C neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom
provodniku (PEN provodnik)

04.05.2009.

20 od 38

TN - sistem napajanja

Jedna direktno uzemljena taka sistema napajanja, a svi

izloeni provodni delovi moraju se spojiti sa uzemljenom takom
sistema pomou zatitnog provodnika
L1
L2
L3
N
PE

Uzemljenje sistema

Izloeni provodni delovi

TN - S kroz ceo sistem su razdvojeni neutralni (N) i zatitni

provodnik (PE)
04.05.2009.
21 od 38

TN - C kroz ceo sistem su neutralna i zatitna

funkcija objedinjene u jednom provodniku (PEN)
L1
L2
L3
PEN

Uzemljenje sistema

Izloeni provodni delovi

04.05.2009.

22 od 38

TN-C-S sistem - neutralna i zatitna funkcija

objedinjene su u jednom provodniku (PEN) samo u
jednom delu sistema

L1
L2
L3
PEN

Uzemljenje sistema

N
PE

Izloeni provodni delovi

04.05.2009.

23 od 38

TT sistem jedna taka napajanja je direktno

uzemljena a izloeni provodni delovi su spojeni sa
zemljom preko uzemljenja koje je elektriki nezavisno
od uzemljenja sistema napajanja
L1
L2
L3
N

PE

Uzemljenje sistema

Izloeni provodni delovi

04.05.2009.

24 od 38

IT sistem sistem napajanja nema nijednu direktno

uzemljenu taku, a izloeni provodni delovi instalacije
su uzemljeni
L1
L2
L3

impedansa
PE

Uzemljenje sistema

Izloeni provodni delovi

04.05.2009.

25 od 38

TN - C
L1
L2
L3
PENN
O

Id

04.05.2009.

26 od 38

TN - C
L1
L2
L3
PEN
O

Uc = Id Z
Id

Id =

Uc =

Z = RPEN 2 + X PEN 2

Uo
( RT + R A + RPEN ) 2 + ( X T + X A + X PEN ) 2C
U o RPEN 2 + X PEN 2
2

Ud

( RT + R A + RPEN ) + ( X T + X A + X PEN ) 2U

Uc

04.05.2009.

27 od 38

TN - S
L1
L2
L3
N
PE
O

Ip

04.05.2009.

28 od 38

TN - S
L1
L2
L3
N
PE
O

Zs
Id

Ud

Iz

04.05.2009.

29 od 38

TN -C- S
L1
L2
L3
N
PEN

PE

Ip

04.05.2009.

30 od 38

TN -C- S
L1
L2
L3
N
PE
O
Zs
Id

Ud

Iuz
Iz

04.05.2009.

31 od 38

TT
L1
L2
L3
N
PE
O

Ip

04.05.2009.

32 od 38

TT
L1
L2
L3
N
PE
O
Zs
Ik

U C = I d ( Ra + RPE + Rd )

Ud

Iz

04.05.2009.

33 od 38

IT
L1
L2
L3

PE

Ip

04.05.2009.

34 od 38

IT
L1
L2
L3

PE

Ud

Id1

04.05.2009.

35 od 38

L1
L2
L3
N

PE

Id1

Ud

04.05.2009.

36 od 38

Z0

Z0

M
L1
L2
L3
PE

Z0m1

Za

Zb

Zbm2

BV

04.05.2009.

37 od 38

L1
L2

L1
N

L3

PE

N
PE

Ik

ZUDS
ZUDS

T
R

Ik

Ud

Ud

04.05.2009.

38 od 38