David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

GRAVITACIJA

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

Nikola Kopernik
Oznacio je kraj pogresnog verovalja da se sve planete, Sunce i Mesec krecu oko
Zemlje.
1. Planete se krecu ravnomerno, po kruznim putanjama oko Sunca. Ta kretanja su
neprekidna.
2. Punuprecnik Zemlje je zanemarnjiv u odnosu na poluprecnik njene putanje oko
Sunca.
3. Prividno kretanje nebeskih tela je posledica konstantnog obrtanja Zemlje oko
svoje ose i oko Sunca.
4. Smenjivanje dana i noci je posledica obrtanja Zemlje oko svoje ose i to sto je
Sunce osvetljava.

Keplerovi zakoni
1) PRVI KEPLEROV ZAKON
Planete se krecu oko Sunca po putanji u obliku elipse. U zajednickoj ii tih elipsi se
nalazi Sunce.
Poloaj u kojem je planeta najblia suncu se zove perihel, a kada je najdalja od Sunca
to je afel.
2) DRUGI KEPLEROV ZAKON
Svaka planeta se krece tako da du koja spaja planetu sa Suncem za isto vreme
prebrie istu povrinu.
Dakle: ako planeta stigne iz mesta 1 u mesto 2 za isto vreme za koje pree iz
mesta 3 u mesto 4, onda su i povrine S1 i S2 jednake.
S
=const
Sektorska brzina planete je konstantna:
t
Planeta se najbre kree ako je u perihelu, a najsporije ako je u afelu.
3) TREI KEPLEROV ZAKON
Odnos kvadrata perioda obilaska planete oko Sunca i due poluose putanje na trei, za
sve planete je isti.
T2
=const
a3

T 12 T 22
=
a13 a23
Za sve planete je isto (Za planetu 1 i za planetu 2)

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

Njutnov zakon gravitacije

Njutn je genijalni engleski naucnik.

Njutn je formulisao zakon gravitacije koji je posle nazvan Njutnov zakon

gravitacije: Intenzitet gravitacione sile proporcionalan je masama 2 tela.

F m1 m2
a1 :a2=

r1 r2
:
T1 T2

-a1 i a2 su intenziteti centripetalnih ubrzanja; T 1 i T2 su vreme za koje planete obidju oko

Sunca; r1 i r2 su poluprecnici njihovih orbita
Centripetalno ubrzanje planeta je obrnuto proporcijalno kvadratu poluprecnika Sunca:
a

1
2
r ;

1
2
r

Njutn je formulisao opsti zakon gravitacije:

Intenzitet sile uzajamnog privlacenja 2 materijalne tacke ili 2 sferna tela je

srazmeran proizvodu masa tih tela, a obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja
izmedju njih.
m m
F 12 2
r

je koeficient ili gravitaciona konstanta

=6.71011

Nm
2
kg

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

Gravitaciona sila u blizini povrsine

Na telo koje se nalazi nad zemljom deluje sila intenziteta:
Mm
Fg=
( R+ h )2
m: masa tela... M: masa Zemlje... R: poluprecnik Zemlje... h: visina na kojoj je telo

Ova formula nije skroz tacna jer Zemlja nije lopta i nije homogena.

Zemljina teza
Zemljina teza je sila koja uzrokuje slobodan pad.

F =m g
Zemljina teza je zbir gravitacione i centrifugalne sile koje deluju na telo.
F=Fg+ Fcf

Ubrzanje slobodnog pada

Ubrzanje tela pri slobodnom padu je:
F Fg+ Fcf
g= =
m
m
Ne zavisi od mase tela.

Tezina tela (

Sila kojom telo pritiska horizontalnu podlogu, zateze konac itd. pod uticajem Zemljine
teze, naziva se tezina tela. Meri se dinamometrom. Zemljina teza

Tezina tela. Isti

su im intenziteti.
Masa i tezina (razlike):
Tezina je sila, a masa je svojstvo tela. Masa tela je nepromenljiva bez obzira na to gde
se nalazi. Tezina se menja u zavisnosti od ubrzanja referentnog sistema.

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

Gravitaciono polje
Oko svakog tela postoji gravitaciono polje. Gravitaciono polje je prenosilac gravitacione
interakcije tela.

2 fizicke velicine: jacina gravitacionog polja i potencijal gravitacionog polja.

Jacina gravitacionog polja (

Tela mogu medjusobno da deluju:

1. Neposredno kontaktom (sudar cestica)
2. Posredno preko fizickog polja
Fizicka velicina koja je brojno jednaka gravitacionoj sili koja u datoj tacki deluje na
probno telo je jacina gravitacionog polja.

G=
m0
Jedinica:

N
kg

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

RAD I ENERGIJA

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

Mehanicki rad
A=Fps

Jedinica: J (dzul)...to je isto sto i N*m

Rad od 1 J izvrsi sila od 1 N na put duzine 1m, ako deluje u pravcu puta.
Rad: skalarna velicina cija vrednost moze biti: pozitivna, negativna i nula.

Kineticka energija
Ek =

mv 2 m2 v 2 p 2
=
=
2
2m 2m

Kineticka energija je jednaka poluproizvodu mase i kvadrata brzine.

Kineticka energija je jednaka kvadratu impulsa podeljenog sa dvostrukom masom.

Potencijalna energija
Energija koja zavisi od polozaja ili stanja tela je potencijalna. Postoji: gravigaciona
potencijalna energija, potencijalna energija sile elasticnosti, elektrostaticka potencijalna
energija. Potencijalna energija se odnosi na sistem od najmanje 2 tela.

Konzervativna sila
Sila ciji rad zavisi samo samo od pocetnog i krajnjeg polozaja tela se zove
konzervativna sila. Njen rad na zatvorenoj putanji je jednak nuli.
Nekonzervativne sile: sile ciji rad zavisi i od puta.

Potencijalna energija pri elasticnim deformacijama

Potencijalna energija elasticne opruge jednaka je radu koji ona moze da izvrsi
prelazeci iz datog deformisanog stanja u nedeformisano stanje.
Potencijalna energija sile elasticnosti opruge jednaka je poluproizvodu koeficienta
elasticnosti i kvadrata promene duzine opruge.
E p=

k x2
+C
2

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

A=

k x 2
2

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

Zakon odrzanja
impulsa
Statika

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

Zakon odrzanja impulsa

Ukupan impuls izolovanog sistema tela u inercijalnom referentnom sistemu se ne menja.

p1+
p 2+ +
pn=const .
p=m v =const . , za
F sp=0

F sp=rezultanta spoljasnjih sila

v=

const .
=const .
m

Zakon odrzanja energije u mehanici

Zbir kineticke i potencijalne energije u izolovanom sistemu koja deluju konzervativnim
silama je stalna.
E=E k + E p
E=E k + E p=const .

(spolj. sile - iskljucene i unutrasnje sile - konzervativne)

m v 02
mgh=
2
h=

v 02
2g

Ravnoteza
Tela koja, iako na njih deluju sile, ne dobijaju ubrzanje su u ravnotezi. Postoje dinamicka
i staticka ravnoteza.
Dinamicka ravnoteza telo se krece ravnomerno pravolinijski,
Staticka ravnoteza telo ostaje u mirovanju u odnosu na referentni sistem
F +F +...+Fn 0
1

M 1+
M 2 ++
M n =0
Stabilan, nestabilan i indiferentan polozaj ravnoteze.
1. Stabilan-ako se telo izvede iz ravnoteze i ono se opet samo vrati u polozaj
ravnoteze.
2. Nestabilan-ako kada se telo izvede iy polozaja ravnoteze telo nastavlja neko
drugo kretanje.

David Maslovari - Gimnazija Lazarevac PM

3. Indiferentan-ako kada se telo izvede iz polozaja ravnoteze oko ostaje u novom

polozaju.