RASTAVLJANJE CIJELIH ALGEBARSKIH IZRAZA NA PROSTE FAKTORE:

Rastaviti polinom( cijeli algebarski izraz) na proste faktore znači napisati ga u obliku proizvoda , to jest
napisati ga u obliku:

P ( x )  Q1 ( x )  Q 2 ( x )  Q3 ( x ) gdje su Q1 ( x), Q2 ( x), Q3 ( x) izrazi koji su

prosti to jest ne mogu se dalje rastavljati na faktore

1. Primjeri ( koristimo metod izvlačenja zajedničkog faktora ispred zagrade):

a) 4 x  2 x  2  2  x  x  2  x  2  x  (2  x  1)
2

b) 6 x  9 x  2  3  x  x  3  3  x  3  x ( x  3)
3 2 2 2 2

c) x  ( x  2)  3  ( x  2)  (x  2)  (x  3)
d) x  ( y  2)  y  ( y  2)  y  2  x  ( y  2)  y  ( y  2)  ( y  2)  1  (y 2)  (x  y 1)
e) 2 x( x  5)  3( x  5)  x  5  2 x( x  5)  3( x  5)  ( x  5)  ( x  5)(2 x  3  1)

U posljednjem primjeru iskoristili smo izvlačenje minusa ispred zagrade od posljednja dva sabirka:

 x  5  ( x  5)

2. Primjeri ( koristimo poznate formule ):

A2  B 2  ( A  B)( A  B)

A2  2 AB  B  ( A  B) 2
2

A2  2 AB  B 2  (A B)2

a) 9 x 2  y 2  (3x) 2  y 2  (3x  y )(3x  y )

A
A2 B2 A B B

25x2  4 y 2  (5x)  (2 y)2  (5x  2 y)(5x  2 y)

2
b)

c) x2  6 x  9  x2  2  3  x  32  ( x  3)2
d) 25  10 x  x2  52  2  5  x  x2  (5  x)2  ( x  5)2 Ovdje smo iskoristili činjenicu da je

( A  B)2  ( B  A) 2

3. Primjeri ( koristimo metod grupisanja članova):

Ova metoda koristi se tako da članove izraza grupišemo u dvije ili više grupa tako da članovi jedne
grupe imaju zajednički faktor, koji ćemo izvuči ispred zagrade. Nakon ovog izvlačenja trebali bi
imati sabirke u izrazu koji svi imaju zajednički faktor i koji možemo izvuči ispred zagrade.
 a)
ax  bx  2a  2b  (ax  bx)  (2a  2b)  x(a  b)  2(a  b)  (a  b)( x  2)
zajednički x zajednički 2

b) x3  4  x  x  x2  4  x  x  ( x2  4)  x  ( x  2)  ( x  2)

c)
ax  a  bx  b  ax  a  bx  b  a( x  1)  b( x  1)  ( x  1)(a  b)
zajedničkia zajednički b
zajednički ( x 1)

4. Primjeri (koristimo rastavljanje srednjeg člana na dva sabirka). Ova metoda sastoji se u tome da srednji
sabirak rastavimo na zbir ili razliku dva sabirka i to tako da su koeficijenti tih sabiraka dijelioci slobodnog
člana.
a)

djelioci slobodnog člana (broja 9)su 3i3;zatim 1i9

srednji član je -10x i vidimo da se broj -10 ne može
x 2 10 x  9  napisati kao zbir ili razlika preko brojeva 3i3, pa ćemo 
to uraditi preko brojeva1i9. Dakle pisat ćemo
-10x = -1x-9x, i onda primijeniti metodu grupisanja
članova
x 2 1 x  9 x  9  x ( x 1) 9( x 1)  ( x 1)( x 9)
zajednički x zajednički 9 zajednički ( x 1)

b)

x 2  7 x  10  x 2 2 x  5 x  10  x 2  2 x  5 x  10 
2 i 5 su djeliocibroja10 zajednički x zajednički 5

x( x  2)  5( x  2)  ( x  2)( x  5)
zajednički ( x  2)
 Zadaci za samostalan rad
Primjenom gore izloženih metoda rastavi na proste faktore sljedeće izraze:

1.

25 x 4  5 x 2 
7 x5  3x3 
a ( x  3)  b( x  3) 
2 x ( a  1)  3 y ( a  1)  a  1 

2.

16 x 2  y 2  9 x 2  25 y 2 
x2  4 y 2  x2  4 
64  9a 2  25a 2  81b 2 
4x2  4x  1  100 x 2  20 x  1 
9 x 2  12 x  4  x 2  8 x  16 

3.

a 3  4a 2  4a  16  x3  3x 2  3x  9 
a 3  a 2b  2ab 2  2b3  4a 2  2ab  2ac  bc 
4a 2  m 2  2a  m  a 3  a 2  4a  4 
x3  x 2  x  1  x5  x3  27 x  27 

4.

x2  6x  7  a 2  5a  6 
x 2  11x  24  x2  5x  6 
x 2  3x  2  x2  8x  7 

NAPOMENA: Zadatke iz grupe 1. Raditi prema primjerima iz grupe 1, i tako sve do kraja.