KLOD NIKOLA LEDU (1736-1806.) Rodjen je 1736.

god u Dormanu kao sin skromnog trgovca iz

ampanja.U ranoj mladosti njegova majka Fransoa Domino spoznala je njegov talenat i
ohrabrivala ga je da razvija svoje crta ke ve tine. kolovao se u periodu od 1749- 1753.god. na
Koledzu Bove,a sa 17god. zaposlio se kao graver. etiri godine kasnije po inje da u i arhitekturu
kod an Fransoa Blondela i Lui Fransoa Truara. Smatra se zagonetnim arhitektom 18.v. elitnim
arhitektom koga su esto kritikovali nazivajuci ga slugom krune. Njegova mana bila je u tome to je
uni tavao mu terije jer je uvek prema ivao tro kove. Negativna mi ljenja poja ana su posle
francuske revolucije kada je kritikovan da arhitekturu redukuje na geometrijske forme, Viktor Igo
govorio je da je to nedopustiv intelektualni pad i najgori primer arhitekture. Karijeru je po eo kao
proektant enterijera, gde je pokazao veliki talenat za primenu ukrasa. Krajem 60-tih.god.
proektovao je niz elegantnih pariskih kuca, i tada postaje jedan od vodecih arhitekata. U ranoj
fazi svoje kariere gradi PALATE ALVIL, DE IZE, OSE D ANTEN. Zahvaljujuci tome stekao je veliki
broj bogatih pokrovitelja medju kojima je bila Madam di Bari ljubavnica Luja XV. Za nju Ledu je
izgradio dvorac u Luvesijenu 1773.god. koji mu je doneo veliki ugled. Ova gradjevina smatra se
protipom neoklasicisti ke arhitekture. Na planu vidimo ulaz u obliku otvorene polukru ne apside
koja je zasvedena kasetiranim svodom a sa prednje strane je zatvorena jonskom kolonadom.
Ona nas dovodi do glavne trpezarije koja ima kvadratni oblik i apsidalne bocne produ etke. Iz
glavne trpezarije dolazimo do glavnog salona du Roi,sa cijih se bocnih strana nalaze saloni, a
sva tri imaju otvoren pogled na Senu. 1773.god.Ledu postaje lan Kraljevske akademije za
arhitekturu i stekao je zvanje kraljevskog arhitekte. On svoje polje interesovanja pomera i na
javne objekte. Jedno od njegovih najambicioznijih dela je proekat za Solanu u Ark e Senanu u ou
iz 1773.god. Postavlja se pitanje za to bi jedan ovakav objekat zainteresovao jednog arhitektu.
Proizvodnja soli u 18.v. u Francuskoj bila je intrigiraju a tema jer je dr ava nad njom imala
monopol, i jedan od izvora kraljevskih prihoda bio je veliki porez na so. Zato je solana trebala da
bude obezbedjena ustanova,izolovana od spolja njeg sveta, pod strogom unutra njom vla u.
1775.god.zapo ela je izgradnja koja je trajala 3 godine. Ledu je du ivica velikog polukruga
rasporedio zgrade koje su inile kompleks Solane.U centru njegovog poluprecnika smestena je ku
a direktora Solane, a sa njenih bo nih strana nalaze se identi ne zgrade u kojima se vr i proces
evaporacije.Naspram nje na glavnoj osi nalazi se ulaz u kompleks a sa obe strane du obima
kruga pruzala su se skladi ta, koja su inila sastavni deo zida koji je okru ivao ceo kompleks.
Arhitektonski oblici ovog kompleksa mra nu dramati nost na ina proizvodnje soli. Sam Ledu rekao
je da je sve podredjeno konceptu zakona kretanja. Masivna ulazna kapija uzdi e se iznad krovova
skladi nih zgrada. Ima oblik pravougaonika ispred koga se nalazi peristil od toskanskih stubova.
Iznad njih mozemo uo iti glomaznu entablaturu i ogoljenu atiku. Prednji zid je veoma rusti an i
prekinut je lukom kroz koga se izliva isklesana kamena lavina koja izgleda kao da ce zatrpati
centralni ulaz. Naspram njega nalazi se direktorova ku a koja se uzdi e kao zatvorena masa sa
ogoljenim dimnjacima koji trce sa krovova. Prozori su jednostavni i nalaze se u senci velikog
trema sa timpanonom iji ogromni toskanski stubovi li e na uvare. Solana je bila okida
oslobadjanja njegove vizionarske energije. Krug kao savr ena figura koja evocira harmoniju
zajedni kog rada. Pozori te u Bezansonu 1778.-84. niz polemika tada kako pozori te treba da
izgleda, poku aj vra anja rimskoj tradiciji, problem lo e bile su fiksne. Otvoreno je 1784. sa nezavr
enim enterijerom, i dru tvena i funkcionalna uslovljenost - sedelo se po hijerarhijskoj lestvic,pozori
ni komad se odvijao na bini, ko najvi e pla a,sedi najbli e bini (to uvodi Ledu); prvi put parter je u
nagibu, potopljen orkestarski prostor, lo e usmerene ka predstavi Pozori te u Marseju uve ana
verzija prethodnog,nerealizovano. Do 1780.god. Ledu je radio je nekoliko proekata za objekte na
selu i ogoljene klaustrofobi ne na proekte Lova ke ku e i uvareve ku e koja ima oblik savr ene
lopte,kao svemirski brod koji miruje u prirodnom okru enju. pristup do ku e bio je ostvaren preko
rampi koje se naslanjaju na sva etiri zida. 1783 god. Ledu je dodeljen zapanjujuci zadatak da
proektuje vi e od 50 tro arina koje su trebale da budu sme tene na prilaznim putevima na ulazu u
grad. etiri god.potom biva uklonjen sa ovog posla jer je prema io predvidjene tro kove. Dalji rad

na ovom proektu nastavio je njegov sledbenik koji je Leduu bio naklonjen,pa je Leduova zamisao
bila ostvarena. etiri tro arine izbegle su ru enje koje je 60-tih.god. 19.v. usledilo zbog plana za
preuredjivanje Pariza i one zajedno sa fotografijama poru enih zdanja svedo e o najimpresivnijem
grupnom arhitektonskom proektu 18.v. Po leduovoj zamisli ove kapije trbale su da budu pariski
ekvivalenti Propilejima u Atini to je predstavljalo karakteristiku prosvecenog neoklasicizma. Ni
jedna od ovih tro arina ne li i na drugu i u tim varijacijama ogleda se ideal slikovitosti. Tro arina de
l Etoli predstavlja nastavak Direktorove ku e , ali sa masivnim tremom koji se pru a na sve strane i
koji isti e autoritativnu notu ove zgrade. Na tro arini des Bonshommnes prime ujemo izme tanje
masa i detalja i takve kombinacije oblika koje su sokirale Leduve savremenke i koje su napravile
razliku izmedju radikalne i revolucionarne faze neoklasicizma. Tro arnica de Monceau danas
predstavlja ulaz u istoimeni park, jeste neoklasi na verzija Bramanteovog Tempjeta sa dorskim
stubovima. Gornji sprat bio je rezervisan za vlasnika parka. Naro ito prefinjena bila je tro arina de
la Villette. Ima cilindri nu nadkonstrukciju otvorenu sa svih strna odakle se pru a poled na luku,i
omugu ava se njena kontrola. Ovde je zastupljeno mnogo vi e od funkcionalnosti. Ledu je hteo da
parira velikim istorijskim gradjevinama i da kona no oblikuje tip zgrade koji je zapo et sa
Hadrijanovim Panteonom, Bramanteove crkve sv.Petra, zgrade Invalida Arduen-Mansara sve do
Sufloovog Panteona. Ledu je bio ogor en to je isto a oblikastarih uzora razbla ena u proektima
njihovih modernih sledbenika.Trem koji se odliukuje subdorskom istotom.Rusti no obradjeni
kameni zidovi,arkade,kolonade. Tamnica u Eks an Provansu proektovana 1784.god. Zrada do
arava svoju mra nu funkciju, ali i dr avu koja opskrbljuje jednu ovakvu ustanovu dodirom
civilizovane ali autoritativne vlasti. Vidi se otstupanje od klasicisti kog izraza, izraz
srednjevekovnog utvr enja sa masivnim sklopom, kulama na uglovima, horizontalnim prorezima
kao prozorima koji nisu vertikalni kao prozori strelnice na srednjevekovnim utvr enjima da bi
kontrolisali ulaz svetla i vazduha i "subdorskim" ulaznim portalom; zgrada je li ena svih ukrasa
sem osnovnih horizontalnih venaca. Ovakav izgled gra evine trebalo je da odaje svrhu kojoj je
namenjena ovo je jedna od Leduovih opsesija arhitektura koja govori. Prizmati ni krovovi koji
deluju klaustrofobi no, zna ajno je da je unutra njost odra avala neuobi ajen humanitarni duh
prostornim elijama i dvori tima sa drve em to je pokazivalo brigu koja je tada poklanjana reformi
zatvorskog sistema. Stubovi na malim razmacima koji podupiru polukru ni element nalik na klasi
ni timpanon. Jedno od njegovih najzanimljivijih dela je i Ku a inspektora voda u ou,koja je zami
ljena kao su tinski geometrijski oblik. Nizovi prozora u bo nim delovima izgledaju kao da su
urezani u netaknut neprekidni spolja nji omota . Ledu oblik cilindra okrece za 90 stepeni, i na taj
na in je omogu en aktivan fizi ki kontakt sa prirodom. Simbol dr avne kontrole nad rekom, tako to
on doslovno te e kroz ku u, li ena svakog ukrasa,potpuno geometrizovana - kubi ne i cilindri ne
mase; to je etvorougaona centralna zgrada od koje sa obe strane bo no polaze dva para
dvostrukih stepenica,kvadratna osnova "izdubljena" da bi slu ila kao prostor za uplji cilindar kroz
koji proti e reka. Proekat za ba varsku radionicu gde su granice koncipiranja futuristi kih oblika
kona no dostigute. Dva cilindra sa upljim jezgrima koja po ivaju na slobodno stojecim zidovima
ovde se preplicu jedan sa drugim na taj na in da simetri no gledaju na sve etri strane. I sam Ledu
rekao je da je ovaj proekat bizaran jer do arava burad sa simboli nim obru ima. Na ovom proektu
bio je primenjen skriven arhitektonski izraz rimski etvorostrani luk. To predstavlja notu u enog
klasicizma ali i ma tovite slikovitosti. Leduovo poigravanje sa arhitektonskom simbolikom
ekstremno je izrazeno kod projekta Oikema ku e zadovoljstva Hrama posve enog ljubavi i
seksualnom zadovoljstvu. Osnovna arhitektonska shema ove zgrade bila je vrlo tajanstvena, jer
je plan osnove imao oblik muskog polnog organa. Ali moze se reci da ova bizarna zamisao
odrazava jedan od najstarijih obrazaca u zapadnoj arhitekturi,a jer je ovaj oblik samo inverzija a i
perverzija latinskog krsta. Sastoji se iz platforme podignute od terena sa simetri nim parom
stepeni ta, sa geometrijskom gornjom konstrukcijom i subklasi nim porticima i prozorima.
Jednostavne linije masa pruzaju se sa kraja na kraj zgrade i dalje u prirodu. Njegov neoklasi ni re
nik toliko je uznapredovao kod ove zgrade, da e se slike takvih apstraktnih oblika pojaviti ponovo

u XX v. sa modernizmom i arhitekti kakvi su bili Rajt i Mis. Najsjajniji primeri Leduovog poznog
stila su ove tri gradjevine. Idealna grad o pokazuje nam da su urbanisti ke zamisli Ledua bile
jednako napredne. Proekat je radio u poslednjoj trecini zivota,pocetak u periodu Solane.
Karakteristi an je dualizam samog grada, koji suprotstavlja geometrijski idealizam i
slikovitost.Centar grada ostaje racionalno cist u pogledu prostorne organizacije. Od centra ka
periferiji simetrija slabi i celina se lagano uklapa u po umljenu prirodu. Ovom konceptu nedostaje
elemenat tradicionalnog grada a to su zidine. U ovom gradu ne postoji potreba za drzavnom
birokratijom i pravnim aparatom jer moralnost i vrlina predstavljaju vrhunsku vlast. Ledu je bio
mason i pod dubokim uticajem dru tvenog i morlanog utopizma. U ovom gradu on bri e granice
drutvenih razlika sa jednakom paznjom proektuje i kuce za radnike i za uglednijih clanova
drustva. Zgrade su geometrizovane jasnih linija bez ukrasa i mnogi istori ari smatraju ga prete om
modernizma. Ovakav projekat uti e i na ideje idealnih gradova Ovena, Furijea, Hauarda. Ledu je
1793.god. osumnji en za prijateljske odnose sa plemstvom ba en u tamnicu la Fors, i jedva
izbegava giljotinu.Posle izlaska ne dobija ni jednu porudzbinu, vreme njegove slave je proslo.
1804 god. objavljuje knjigu ARHITEKTURA IZ UGLA UMETNOSTI OBI AJA I ZAKONODAVSTVA
delo ijem je uredjivanju posvetio svoje poslednje godine. .