PRASLOWIANSZCZYZNA 1 ROZPAD

WARSZAWA: ENERGEIA 1998

MARTA BJELEIC
Belgrad

PRASLOVENSKA LEKSIKA U ETIMOLOSKOM RECNIKU

SRPSKOHRVATSKOG JEZIKAl
. Osnovni leksicki fond srpskohrvatskog jezika slovenskog porekla i projektuje se praslovensku ravan. Otuda i veliki broj odrednica u ERSJ Ciniti
srpskohrvatski refleksi praslovenskih leksema. ovog rada da u najkraCim
crtama izlozi metodoloski pristup praslovenskom nasledu srpskohrvatskog jezika
zastupljen u ERSJ, kao i doprinos srpskohrvatskog materijala rekonstrukciji praslovenskog leksickog fonda 2 . Cinjenica da slavisticka problematika nije bila u centru
interesovanja Petra Skoka3 ( kapitalno delo Etiologijski rjecnik hrvatskoga ili
srpskoga jezika predstavlja polaziste za svaki dalji rad srpskohrvatskoj etimologiji, ukljucujuCi i ERSJ), da veliki deo njegovih slovenskih odrednica u pogledu
prezentacije, i krajnjeg resenja - danas neadekvatan i zastareo4 , navela
autore ERSJ da proucavanje srpskohrvatske slovenske, i u okviru , prasloven1 EtimoloSki recnik srpskohrvatskog jezika (dalje u radu ERSJ) izra.duje u Institutu za srpski
jezik Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Ubuduce nositi naziv u.u
u u u. Rezultati dosadil8njeg projektu sadrzani u
svesci recnika. Ogledna sveska. .u u u,
1998.
2 Najvazniji i osnovni zadatak etimoloskih recnika pojedina.enih slovenskih jezika jeste sto
potpunije sakupljanje svih leksickih elemenata koji su vaZni za rekonstrukciju praslovenskog
jezika, v. 1967: 50.
. 1973: 380, 1975: 190. romanista i baJkanolog Skok zapoceo sakupljanje materijala prvobitnom da sa.eini recnik balkanskih romanskog porekla,
v. 1986: 198.
4 Skok previse izolovao srpskohrvatsku leksiku od sireg slovenskog okruzenja, zadovoljavajuCi najceSce da osnova razmatrane opSteslovenska ili navodeCi jezike
u kojima zastupljena. tom zanemarivao cinjenicu da su za odred-ivanje istorijskog
razvoja pojedina.enih osnova tvorbene i semanticke ll isto toliko vazne kao i fonetska razmatranja, v. Bezlaj 1977: 53. , izmed-u ostalog, jedan od razloga sto odustalo od prvobitne
zamisli da etimoloski recnik bude diferencijalan u odnosu Skokov.

240

MARTA BJELEIC

ske leksike - postave savremenije osnove5 shodno zahtevima moderne

etimologije koja, pored praslovenske rekonstrukcije, ukljucuje i analizu tvorbene,
morfoloske i semanticke strukture reCi 6 .
1. Rekonstrukcija ERSJ, ukoliko rec nespornim etimologijama, pravilu
ostaje praslovenskom obliku lekseme. Postojanje moskovskog () i krakovskog recnika (SP) olaksava obradu slovenskih reci ERSJ omogucavajuCi da se
znatnom broju slucajeva, upuCivanjem jedan ili praslovenska recnika,
zameni podrobno navodenje izvora iz kojih su crpene slovenske paralele srpskohrvatskih reCi i opsirnije izlaganje dosadaSnje etimoloske diskusije 7.
2. S druge strane, ERSJ da da sto veCi doprinos rekonstrukciji
praslovenskog leksickog fonda, pre svega osnovu dosad nepoznate ili nezapazene
srpskohrvatske grade8 .

2.1. U najvecem broju slucajeva srpskohrvatski materijal se javlja kao doi potvrda postojecih etimologija, npr.: ihtionim jandroga "Pleuronectes
sus; argyroleuca; Scayrdinius erythrophthalamus" sa varijantama androga,
jandruga, jandrusica, janduzica, jendroga, jandrek, jandrcic, jandrcica pokazuje
kako se psl. *r'drr;g preoblikoval0 sh. jeziku (v. - 1995:
198-200); turopoljski izraz i'ti zamus "vencati se ( mladicu)" svedoCi da se psl.
frazem *(jbti, dati, V'Zf(ti i sl.) za mr;zb "udati (se)", najuznoslovenskom prostoru
danas cuva, osim slovenackom, i kajkavskom terenu; rec 'Iklica "naprava za
l konoplje, trlica" prosirila krug kontinuanata psl. *mf(dlica ( 18:
236-237, bez sh. potvrda), l se, zbog ogranicenog areala, dopusta i mogucnost
pozajmljivanja iz bug . .u Pirotu odnosno rum. ii (koje slovenskog
porekla) Porecu i Grabovici (v. Bjeletic 1991: 159-162).
2.2. Srpskohrvatski materijal, ukljucen siri komparativni slovenski kontekst,
potpunije osvetljava jos neresene etimoloske probleme, npr. sh. dijal. lastozari,
lastiiari "zvezdana grupa Plejade", pored knjiz. Vlasici "id.", dodatno svetlo
istocnoslovenske astronime - rus. t "Plejade" i ukr.
"Orion" .
3. Detaljna analiza srpskohrvatskog materijala doprinosi preciznijoj segmenta praslovenskog vokabulara. Tako se, npr., osnovu sh. oblika ivati i iv6.kati
"mandere, manducare"g i njihovih slovenskih ekvivalenata, pretpostavlja da se,
pored nesumnjivo praslovenskog *itJvati, poznom praslovenskom mogao pojaviti
i oblik *ztJvakati (praslovensku starinu ovog oblika pretpostavlja i 2:190).
Naravno, ovakvim i slicnim slucajevima uvek prisutna dilema da li se zaista

5 Na potrebu da se savremenoj etapi razvoja slavistike, sa pozicija i uz uvaZavanje

poslednjih dostignuca izvrSi svestrana etimoloska analiza srpskohrvatskog leksickog fonda
- i 1997.
6 Up. 1957, 1957.
7 Ovakva praksa prisutna i u drugim modernim etimoloskim , . SEK, 33.
8 U poslednje dve decenije l veliki dijalekatskih i zblrki
u znatnoj obogacen raspolozivi srpskohrvatski materijal koji treba podvrgnuti etimoloskoj
analizi.
9 Nosioci posebnih odrednica u ERSJ jesu glagoli ivati, ivakati, ivatati i ivanjati (ERSJ se
opredeljuje za tzv. "poleksemni" izlaganja leksickog materijala), se samo za dva
oblika pretpostavlja praslovenska starina.

PRASLOVENSKA LEKSIKA ...

radi praslovenskim tvorevinama, ili

razlicitim slovenskim ezicima1 .

241

pitanju nezavisan paralelni razvoj oblika

4. Srpskohrvatski materijal pokrece i neka pitanja koja se ticu problema fonetske rekonstrukcije odnosno tvorbene analize praslovenskoj ravni. PolazeCi od
sh. oblika gegnuti "udariti, lupiti" , gegati se " klateci sej iCi tromo, polako, vuCi
se" (koji sh. jeziku imaju vrlo razgranatu leksicku porodicu) i njihovih siroko
posvedocenih slovenskih paralela, autori ERSJ smatraju da se moze pretpostaviti
postojanje psl. oblika *gegati koji lezao osnovi svih kasnijih izvedenica i koji,
s obzirom svoje onomatopejsko poreklo, nije morao podleCi prvoj palatalizaciji
(v. Bjeletic/Vlajic-Popovic 199)11. Toponim Cetoljubi svojim savremenim
kom (gde - < -), kao i zapisom iz sredine v. Z~f3), gde nema traga
nazalu, pruza mozda konacni dokaz ispravnosti teze kojoj antroponimska osnova
Cet- ( ces. Citoliby) nema veze sa psl. pozajmljenicom *c~ta, vec pre sa cit-av
itd. (v. 1996: 124). Imenica ritkav "manica" moze se tumaciti kao rana psl.
slozenica *r9kO-V (pri jeprvi deo slozenice svakako vezi sa *r9ka, dok
drugi mogao biti vezi sa glagolom *(ob)u-ti i odnosio se prema glagolskoj
osnovi kao *lV : *plu-ti, *slV : *slu-ti), koja se vec poznom praslovenskom
ne analizira kao takva zbog procesa vokalske kontrakcije > ii > , cime
zatamnjena kompozitna struktura reci.
5. Srpskohrvatski materijal doprinosi upotpunjavanju slike dijalekatskoj
raSclanjenosti praslovenskog jezika omogucavajuCi da se povuku nove praslovenske dijalekatske izoglose. Tako se, npr., sh. dijal. vrb.(h) "gumnoj snopovi psenice
naslagani gumnUj vrsajj gomila, hrpa" (v. Bjeletic 1991: 162-164) i *careti 12
"slabiti, venuti, nestajati" (v. 1994: 355), posvedoceni istoku sh. teritorije, nadovezuju makedonsko-bugarski i istocnoslovenski areal, dok npr. sh.
"gomila, hrpa" (prema gluz. boblija "Knollen") i sh. i'kni adj. "sasvim ,
sitan, sicusan" (prema gluz. zast. jikno pored jikro "Fischrogen") predstavljaju
srpskohrvatsko-luzicke izoglose 13 .
5.1. Iako se istrazivanja autora ERSJ uglavnom zadrzavaju nivou praslovenske dijalektologije, izuzetno se ukazuje i veze sh. leksike sa leksikom neslovenskih jezika. Tako sh. dijal. bcebuska "vrsta gljive Phallus impudicus" (VasojeviCi)
- od reduplikovanog glagolskog korena *-U- (*buXn9ti "naduti se") - ima
interesantnu paralelu lit. b6bausis "smrcak" (gljiva Phallus impudicus ubraja se
smrckove), iako se vokalizam prvog sloga ne podudara, litavska rec se oseca kao
slozenica " " . Za mogucnost takvih ekskluzivnih srpskohrvatsko-baltskih
leksickih podudarnosti . sh. dijal. giJ.b "labud" prema lit. gule "id." (v.
s.v. *gr>lbb)14.
10

detaljnije . Slawski 1973: 7-8; Slawski 1973: 185-186; 1963: 168;

11

1986: 12.

tome . 1978; 1978; Szymanski 1991.

Infinitiv rekonstruisan prema oblicima camrbjem (Pirot), camrbe (Timok), c!1mrim (Leskoitd.
13 Opirnije tome . . Loma "Mundartliche Gliederung des spaten Urslavischen und friihe
slavische Stammesbildungen. Mit besonderer Riicksicht auf die sorblsch-serbischen Isolexen"
(prilog u zborniku).
14 srpskohrvatsko-baltskim izoglosama . 1963: 191-192.
12

242

MARTA BJELETIC

6. naglaSeno da se rekonstrukcija u ERSJ zadrzava praslovenskoj

ravni jer ERSJ potrebu da se spusta do praindoevropskih dubina kod
reci koje su sa tog aspekta zadovoljavajuci prodiskutovane u aktuelnim
praslovenskim recnicima. Jedino kada rec kao takva - samo koren
- u praslovenskom nasledena iz praindoevropskog - navode se njeni refleksi
u raznim indoevropskim jezicima i iz izveden indoevropski praoblik, npr.: sh.
pridev vetah "star,ovestao" < psl. *vt, lit. vetusas "star", lat. vetus,-eris "id."
< ie. *y,etos.
6.1. Medutim, autorski kolektiv se odrice prava da predlaze pojedina nova
resenja i dubljem, indoevropskom planu, u slucajevima kada oceni da moze
doprineti ispravnijem tumacenju pojedinih leksema i tvorbenih kategorija. Tako
se, npr., psl. rec *proso "", koja opsteprihvacenu indoevropsku
etimologiju, mogla objasniti kao neposredno nasledena indoevropska slozenica
u praslovenskom i svesti ie. *r-s()-- "usev", buduCi da ta zitarica
bila glavni slovenski usev (v. 1990: 93-94). Sh. fitonim gnd "crna topola,
Populus nigra" (zbog svoje pogodnosti za potpalu) dovodi se u vezu sa stind.
agnidh-, agni-indh6.- ,,(svestenik) koji pali (zrtveni) oganj" , sto slozenica od
agni- "oganj" i i(n)dh- "paliti". U tom se slucaju psl. oblik *gnfid , tacnije
*grifid (rekonstruisan osnovu slovenskih naziva ove biljke i izvoden
od *agnfi, - fite "jagnje") mogao tumaciti kao ,:;rddhi-obrazovanje od *9rifid <

*ognj-fid-, pri izvorno znacenje fitonima bilo "drvo za potpalu" (v.

1995: 43; 1996: 28).
6.2. Ponekad etimoloska analiza samih tvorbenih formanata omogucava da se
dode do pravilnog resenja. Tako se osnovu akcenta, semantike i dubljeg komparativnog uvida u praslovenske, baltoslovenske i indoevropske tvorbene kategorije razdvajaju prividni homonimi: jarina 1 "prolecni usev; jaro zito" i n II
"jagnjeca, kozja vuna" 15. U prvom slucaju rec kontinuanti psl. *n6., pridevskom abstractumu od *r- "prolecni" (tip sh. tiszna < psl. *tisina. od *ti,
koje u psl. karakterise oksitoneza). U drugom slucaju radi se kontinuanti psl.
*6.n, sufiksalnoj izvedenici od zoonima *jar- (. *jafYJ, *1) , sa naglaskom pocetnom slogu, gde sufiks *-ina etimoloski i funkcionalno odgovara lit.
-iena < ie. *-eina (v. 1997: 2, . i 7).
7. U proucavanju srpskohrvatske leksike najvise paznje privlace dilktizmi 1 ,
medu kojima arhaizmi predstavljaju najinteresantniji problem 17 . U slucaju sh.
dijal. oskrt . "cekic" (MrkoviCi), oskft {. "cim se posijeca kamen vodenicni,
15 bl se u svode pl. *n koje se tumaci kao izvedenica sa sufiksom -ina
od psl. *ro/*, cemu se veza ove izvedenice sa pridevom *jar7>-tJ.
16 Kurkina razdvaja regionalizme u uiem smislu, tj. iskljuCivo sh. dijalektizme, lekseme
ogranicenog koje su nastale u istorijskom periodu, od regionalizama u smislu, tj. slovenskih dijalektizama izoglosa prolazi kroz sh. teritoriju ( 1997). ovim potonjim
vec bllo .
17 AnalizirajuCi arhaizme u kaSupskoj leksici ih svrstava u tri kategorije: ) praslovenski
relikti, tj. lekseme koje postojale u doba psl. jezickog jedinstvaj ) tzv. "arhaicne inovacije" ,
tj. nastale u prelaznom periodu nakon praslovenskog formiranja samostalnih
slovenskih dijalekataj ) kaSupske , tj. nastale vec kaSupskom tlu u
periodu njegovog razvitka koje sa aspekta savremenog kaSupskog mogu blti etimoloski neprozirne
i morfoloski nedeljive ( 1996: 159-162). Bilo neophodno sprovesti takvu hronolosku stra-

PRASLOVENSKA LEKSIKA ...

243

sjeCivica" (Crna Gora, Vuk), navedenim potvrdama se ustanovljava ne samo sh.

kontinuanta jednog psl. termina, nego i njegova psl. dijal. varijanta *sk.,t *
skrt, koja se, osim sh. dijalekatskog prostora, proteze ceski i luzicki (. oskrt,
gluz. woskrot), i koja verovatno predstavlja plod ukrstanja psl. *skrd sa glago *krtiti "lomiti, mrviti" 18. Arhaican hidrografski termin Obed(), zabelezen
Posavlju kao Obed . "selo kod Zagreba", Obeda {. "potes sela Progara
juznom Sremu" i Objeda f. "ime mocvarnom zemljistu severno od Brckog" , sva
tri slucaja izvorno oznacava mocvare, se moze dovesti vezu sa rus. dijal.
"mocvara" 19. Moguce pretpostaviti da osnovi oblika lezi psl. *obed-, sa
naknadnim otpadanjem pocetnog 0- ruskom. Kako su dekompoziciji ovog tipa
podlozne naroCito prefiksalne slozenice sa - od korenova v- koje iza
praslovenskom otpadalo, psl. *obed- moze se svesti *- ved- (kolebanje
rodu prvobitnu i-osnovu *obedb), gde drugi deo vezi sa voda,
znacenje "zemljiste opkoljeno vodom" (za vokalizam . vedro < psl. *vedro).
8. PolazeCi od stava da su slovenski jezici osnovi polidijalekatskog
porekla20 , ERSJ nastoji da sto preciznije ustanovi areal svake sh. lekseme
i njene veze sirem slovenskom planu kako se i time doprinelo rasvetljavanju istorijskih odnosa medu slovenskim dijalektima. Interesantan , npr. nalaz juznocrnogorsko-makedonskim paralelama: zvono "parce ribe" (Skadarsko jezero, Rijecka nahija)21 ikosma "kosa" (MrkoviCi)22, koje prosiruju krug
srpskohrvatsko-makedonskih izoglosa23 , i koje se, preko makedonske teritorije,
ukljucuju opsteslovenski kontekst. S druge strane, sh. potvrde upotpunjavaju
sliku geografskoj distribuciji pojedinih leksema, npr. sh. 01, olovina, olavina
"vrsta pica slicnog pivu" (Mostar, Luznica, Nisava, Pirot) uspostavlja geografski
kontinuitet ove reCi juznoslovenskom terenu (dosad su, naime, poznate samo
bugarske, slovenacke i crkvenoslovenske potvrde ove realije) (v. -
1997).
8.1. Ovakvim postupkom ujedno se ocrtavaju zone leksicke konzervacije
okviru sh. teritorije 24 . Tako se, recimo, psl. leksicka inovacija daid "pluvia"
cuva severnom i juznom cakavskom (dai, doi), kajkavskom severno od Save
(ds), stokavskom u staroj Crnoj Gori i jugoistocnoj Srbiji (d.id), dok se preostalom delu sh. jezicke teritorije javlja juznoslovenska semanticka inovacija kisa
(v. 1996: 164-165). Psl. relikt veia "kuhinja seljackoj kuCij kapijaj
trem" posvedocen samo kajkavskom terenu. Psl. relikt devka "devojkaj nevesta" (obrazovanje nekarakteristicno za juznoslovenske jezike) cuva se dijaspori,
tifikaciju i materijalu sh. arhaizama, ali prethodno mora etimoloski obraditi sav dostupan
sh. materijal.
18 1977: 16 pretpostavlja psl. koren *(s)krlit-, pod koji stavlja i sh. oskrt,
Yidu gluz. oblik woskrot koji, iako ga Schuster-Sewc 22:1670 drugacije tumaei, pokazuje da
* (s)krlit-.
19 Ruska potvrda pouzdana. Zabelezena pocetkom veka u Pskovskoj oblasti, ali su
naknadna ispitivanja pokazala da rec potvrcl-ena tom znaeenju ( 1984: 77).
20 Up. 1963, 1997.
21 Za etimologiju reci . 1992: 238-240 i 1981: 68-71, takocl-e i Holzer
1989: 93, 96.
22 Skok 11:161 11: 145-147 donose samo sh. knjizevnu potvrdu iz crkvenog jezika.
23 Up. 1993.
24 jedan od zadataka koji pred sebe Uvodu postavio i 1: 4.

244

MARTA BJELETIC

u pojedinim sh. govorima tlu Rumunije, ali se osnovu istorijske i savremene

onomasticke grade moze pretpostaviti da rec bila prisutna siroj teritoriji.
9. Jedan od zadataka ERSJ jeste da u okviru datog etimoloskog gnezda razluCi
formacije razliCite starine25 . U porodici vec pomenutog prideva vetah "star", koji
ima ie. starinu, izdvajaju se formacije obrazovane tek u psl. doba - imenica vetas
f. "plesnivost, ustajalost" < psl. *vet15sb (izvedenica -i od prideva *vet15x15)
i glagol vetsati "stariti" < psl. *vet15sati < *vet15x-e- ti (denominal od *vet15x15,
obrazovanju intranzitiv -e-ti), kao i oCito mlada kreacija vehnuti "gubiti
svezinu, susiti se, venuti ( biljkama); gubiti snagu, slabiti ( coveku)" < *vexnl}ti,
nastala oCito nakon ispadanja slabog poluglasnika i izvrsene metateze (up. veth> veht "star"), samo juznoslovenskom terenu.
9.1. Naporedo sa hronoloskom stratifikacijom leksema okupljenih u jedno
gnezdo, ERSJ ima i zadatak da ukaze koegzistiranje razliCitih hronoloskih
slojeva u morfoloskoj strukturi reCi 26 . Tako npr. sh. cak. plit "plitak" (Istra)
predstavlja kontinuantu arhaicnog pridevskog oblika *plyt15, bez sufiksa *-15k15;
sh. cak. plitav (Istra, Burgenland), plftvi (Orlec), sh. kajk. plitev (Belostenec)
i cak.-kajk. litv (Ozalj) odrazavaju oblik *plytv15; opstesh. plitak nastavlja najrasprostranjeniji psl. oblik *plyt15k15 (v. Borys 1995). U nekim slucajevima samo
u srpskohrvatskom sacuvan najarhaicniji psl. oblik, up. sh. dijal. prud "ljut, prgav
( coveku); ne sasvim pitom (obicno ovci)" (Pirot, Timok, Crna Reka) < psl.
*prl}d15, pored kontinuanata mladeg psl. *prl}d-15k15 u drugim slovenskim jezicima:
sln. pr6dek "zivahan, Cio", . prudky "brz", polj. prf(dki, rus. fj" ukr. n-;ufj"
blr. n-;i "id.".

10. Jedan od vaznih postupaka u odredivanju hronologije i areala reci jeste semanticka analiza. se moze videti primeru sh. vi'gled "otvor zabatu, otvoren
zabat"; oronim Vigled; kajk. vi'gled "ogledalo" (v. Ivic 1956: 146-147; 1985:
105-108). Iz semantike se vidi da su u pitanju tri formalno podudarna ali nezavisna obrazovanja od zajednickog psl. glagola *vy-glf(dati, sa razliCitim dijalekatskim
vezama opsteslovenskom planu. U znacenju "otvor zabatu, prozor (obicno
krovu)" rec posvedocena (kao zastarela ili dijalekatska) u slovackom,
ljskom i ukrajinskom, svuda sa istim, leksikalizovanim znacenjem, te se stoga
mogla smatrati praslovenskom. 1 u ostala dva znacenja rec ima paralele van srpskohrvatskog prostora, tako da se takode moglo raditi (pozno )praslovenskim
dijalektizmima, ali se ne moze iskljuciti ni mogucnost medusobno nezavisnih deverbalnih obrazovanja dvema stranama slovenskog sveta. Kod hercegovackog
oronima Vigled najpre se moze pretpostaviti apelativno znacenje "pogled, vidik,
vidikovac" kao u . vyhled (takode i toponim). U znacenju "ogledalo" rec
mogla biti kajkavska lokalna kreacija od glagola vigledf "izgleda", koji se reliktno
cuva u bednjanskom govoru, ali se, s obzirom blr. -;, -; "id."
( 2: 250, lokalno obrazovanje), mozda radi srpskohrvatsko-beloruskoj
izoleksi.

25

Up. 1997.
Slawski 1973: 12.

26 .

PRASLOVENSKA LEKSIKA ...

245

Literatura

1967 -

.,

, n ,'-:1:U,,

1967/4, Moskva, 46-54.

1973 - ., Petar Skok. Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Uredili akademici Mirko Deanovic i Ljudevit Jonke, suradivao
u preradnjama i priredio za tisak Valentin Putanecj knj. I, -. Jugoslavenska
Akademija znanosti i umjetnosti. Zagreb, 1971., u.u. 1971, ,
373-383.
1975 - ., Petar Skok. Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga druga: - poni. Jugoslavenska Akademija znanosti
i umjetnosti. Zagreb, 1971, u,,. 1973, , 181-190.
Bezlaj 1977 - Bezlaj F., Petar Skok, Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga
jezika [Knjiga prva, - (1971); Knjiga druga, - poni (1972); Knjiga treca,
poni - Z (1973)]., Radovi ANUBi LX, Sarajevo, 21-60.
Bjeletic 1991 - Bjeletic ., poreklu nekih reCi iz istocne Srbije,
-: u --: uu u uuu-: XXXIV /2, ,
159-169.
1994 .,
, -uu-:-u.',-: u u u-:, ,
351-358.
Bjeletic/Vlajic-Popovic 1993 - Bjeletic, ., Vlajic-Popovic, ., Serbo-Croatian Verb gegati se "to stagger", Linguistique balkanique XXXVI/2, Sofia,
93-99.
1981- ., u ~,,UU -
, u-: /1-2, , 68-73.
Borys 1995 - Borys, W., Z historii praslowia.nskich przymiotnikowych temat6w
--. Obocznosc *plytr; : *plytvr; : *plytr;kr;, Studia z jf(zykoznawstwa slowianskiego, Krak6w, 35-39.
Borys 1996 - Borys, W., Archaizmy w leksyce kaszubskiej [:] Popowska-Taborska, ., Borys, W., Leksyka kaszubska tle slowianski, Warszawa, 159-249.
,,i', i-: -:1. ,, 1-7, MiHCK, 1978-1991.
u,,u',-:u1. ,7U ,-:. ,7U1. -:
u',-:u1. 1-22, 1974-1995.
- u,,i',u1. u7 7m.7l ,, 1-3, I 1982-1989.

Holzer 1989 - Holzer G., Entlehnungen einer bisher unbekanten indogerani

schen Sprache i Urslavischen und Urbaltischen, Osterreichische Akademie der
Wissenschaften, philosophisch-historische lasse, Sitzungsberichte, 521. Band,
Wien.
Ivic 1956 - Ivic, ., Einige Beitrage zur slavischen Etymologie und Wortgeographie, Die Welt der Slaven 1, Wiesbaden, 143-147.
1977 . ., . IV (. skrt,
.-. prtiti, . *struk / *strQk), u,,u. 1975, , 13-28.

246

MARTA BJELETIC

1997 -

. .,

), 3u-; u --; uu

uuu-;

XXXIX/2,

stampi).

., , .-;u -uuu

1985 -

VI,

105-118.
., ,

1990 -

1fJ/C-;u u

XLVI, , 87-122.
Loma 1995 - Loma, ., Dalje od reci. Rekonstrukcija prajezickih spojeva kao
perspektiva slovenske i indoevropske etimologije, -;u U.ll
LI, , 31-58.

., .

1996 -

, u7
1996

XXXI/1-5,

1997 -

121-132.

.,

, -;u 7. U7

1,

23-30.

., -, . -:

, .lCU -uuu
,

XIII,

1-26.

1984 -

. ., ' u'lCU .,

Popowska-Taborska / Borys 1996 - Popowska-Taborska ., Borys W., Leksyka

kaszubska slowianskim, Warszawa.
1986 - ., ,
.lC. uu'7. u .u'lC. lCUlCu. (1970-1980
.): u U nn7', , 192-204.
1993 - ., - (
), 1fJ/ClCU U.ll XLIX, , 113-136.
Schuster-Sewc - Schuster-Sewc ., Historisch-etymologisches Wiirterbuch der
ober- und niedersorbischen Sprache 1-24, Bautzen 1983-1989.
SEK - Borys, W., Popowska-Taborska, ., Slownik etymologiczny kaszubszczyzny
I, Warszawa 1994.
1996 - ., , n7 u7 1-2,
, 163-174.
Skok - Skok ., Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I-IV, Zagreb
1971-1974.
1957 - .,
, UlC-;u uu. ' alCaaeMulC
, , 263-271.
Slawski 1973 - Slawski F., Nad pierwszym tomem Slownika praslowianskiego,
Rocznik Slawistyczny XXXIV /1, Wroclaw, 3-16
Slawski 1973 - Slawski F., Slowniku praslowianskim, Jzyk polski LIII/1,
Krak6w, 181-188.

247

PRASLOVENSKA LEKSIKA ...

SP - Slownik praslowianski 1-7, Wroclaw 1974-1995.

Szymanski 1991 - Szymanski ., Czy pierwsza palatalizacja zostala przeprowadzona niekonsekwentnie?, Studia z filologii polskiej islowianskiej 28, Warszawa,
179-187.
1978 - . .,
, Linguistica II, Ljubljana, 33-47.
1978 - , . .,
11, Filologija 8, Zagreb,
355-361.
1957 . .,
, Bonpoc. .u 1957/5, , 58-72.
1963 . ., ,
'/ ''/, V , ,
159-196.
1986 - . ., , 7.
'/. u.7. 77u (1970-1980 .):
nn7cm.' , 10-17.
1992 . .,
, Wiener slavistisches Jahrbuch 38, Wien, 233-241.
- 1995 - - .,
, ;7

LI,

197-202.
1997 -

- .,

, '/ '/.

2,

stampi).