Devojka na doku

Devojka na doku

Devojka na doku

Devojka na doku

Pria o Petri Morganstern, napisao i ilustrovao

D. Norman Lipert
Sva prava su vlasnitvo D. Norman Liperta, 2008

Devojka na doku

Sa engleskog preveo:
Duan ivkovi

Dizajn korice:
Duanka ivkovi

Pria
o prii
Pozdrav dragi itaoci, i dobrodoli u roman Devojka na doku. Pre nego
to se upustite u itanje prie, mislio sam da bi bilo od pomoi ukoliko bi vam
ispriao priu o prii.
Pre neto vie od godinu dana, krenuo sam sa pisanjem novog projekta. Bio
je namenjen samo zabavi, mom, kao i uivanju ponekih lanova moje porodice
i prijatelja. Ovaj projekat bio je i vie nego zadovoljstvo, kao i veba u pisanju
prie koja prati ivot poznatog mladog arobnjaka- Ne tako kao njegov otac
( to je i glavni uzrok prirode deakovog problema) ali sasvim dobro poznat.
Na moje iznenaenje, ovaj mali pisaki projekat izrastao je u roman. isto iz
zabave, roman sam postavio na internetu. Neverovatno, ali isti je prikupio
ogromnu svetsku itaku publiku. Ovo je dovelo i do nastavka.
Kada sam izbacio nastavak, pronaao sam vrlo interesantne stvari: dok je
sama sr prie bila bazirana na injenicama i svetu drugog poznatog autora ( to
je i stvorilo nekoliko manjih problema), ove prie morale su da sadre puno
originalnih koncepta i likova. Shvatio sam, sa puno oduevljenja, da se tu negde
krije sasvim posebna i nova pria, koja je meni postala posve jedinstvena.
Tako da sam nabasao na novi pisaki projekat: Malo sam se udaljio od
nekolicine sitnica originala, i u priu uveo sasvim nove i posebne delove.
Ovo, dragi itaoci je rezultat tog eksperimenta.
I ta to vama znai? Pa, postoje dva naina uz pomo kojih moete uivati u
prii:

Prvo, poto je ovaj roman na mnogo naina logiki povezan sa moja prva
dva romana, moete odabrati da prvo proitate njih. Moete ih potpuno
besplatno nai na internetu, poevi od www.elderscrossing.com . Tamo ete
nai samu priu koja sadri karakteristike junakinje, to e vam pomoi da
priu malo dublje shvatite kada su neke sitnice u pitanju.
Drugo, moete na ovu priu gledatio kao na sasvim zasebni roman, to ona
delimino i jeste. Napisana je da bude svojstvena i jedinstvena ak iako deo
njene sutinske prie postoji i negde drugde. Borbe i koncepti koji sainjavaju
sr same prie, kao i fantastine, magine ( posve mrane) injenice bie poznati
veini italaca, ak iako nikada do sada nisu uli za imena likova. Ukoliko
odaberete da ovu priu itate kao potpuno zasebnu, bilo bi od pomoi ( mada i
ne tako neophodno) da znate neke osnovne injenice:
Prvo, na glavni lik, tinejderka, Gospoica Morganstern, lan je tajnog
magijskog drutva koje postoji pored ne-magijskog sveta.
Drugo, imala je posebno neobinu poslednju kolsku godinu, tokom koje je i
sama bila sr posve okantnog zapleta, od strane veoma izopaenih arobnjaka.
Detalji tog zapleta bie vam poznati kroz samu priu romana, ali glavni rezultat
bio je sledei. Gospoica Morganstern otkriva da je opsednuta jakim starinskim
duhom najmranijeg arobnjaka svih vremena. Kao plamen u lampi, ovaj opaki
deli due ivi unutar njene due, ostavljajui veliki uticaj i trag na samu
junakinju. U ovome, Petra je kao i svi mi, prokleta samom sutinom ljudske
prirode, u kojoj se konstantno bori izmedju jednakih strani tame i svetlosti,
dobrote i sebinosti.
I to je dragi itaoci pria o prii. Nadam se da ete uivati u ovoj kratkoj
mranoj bajci. Ukoliko je to posredi, molim vas obavestite me. Moda e ih biti
vie.
Pazite na vodu. Neto e zasigurno izai iz nje.

Prva
R

ani jutarnji sunevi zraci koji su se probijali kroz upljine zavesa pravei

obliija na krevetu, i pranjave, uglavnom gole zidove, probudie Petru. Na

trenutak, zlatna sunana obliija pretvorie sobu u neto posve mirno i veselo.
To Petru pomalo naini tunom, i dok je lagano treptala, leei u krevetu sa
razbaruenom crnom kosom na jastuku, shvati da to nije bila istinska slika.
Ali, svakako je bilo lepo na trenutak. Pre nego to su neprijatne jutanje obaveze
poele, ona pokua da uiva u tome.
Potom se zaue lagani koraci kroz njena polu-odkrinuta vrata. U mranom
hodniku senka se pomeri. Petra se neprimetno nasmei.
Petra, proapta devojica.
Ostavila sam Beatris u tvojoj sobi. Mogu li da udjem i uzmem je?
Petra uzdahnu i prevrnu se, pridignuvi se na laktove. Da, udji. Mada,
budi tiha.
Znam, odgovori devojica kroz apat. Ona lagano odgurnu vrata,
pokuavajui da ih ne navede da kripnu, medjutim to ih naini da budu jo
glasnija. Petrin tunjikav osmeh postade veseliji dok je ovo posmatrala.

Mlaa devojica imala je zlatnu kosu i blede obrise lica, bez obzira na njene
tamnopute obraze i nos. Ona se lagano uunja u sobu, pretraivajui podnoije
kreveta, ozbiljnog pogleda. Lutkina odea bila je rasuta na golom parketu pri
podnoiju kreveta. Devojica je posmatrala neto, a potom razrogai oi. Ona
se sagnu, nestavi iza kreveta, a onda se ponovo pojavi sa neim prikovanim uz
grudi.
Bila sam ba zabrinuta za nju, proapta devojica, bacajui pogled na
lutku u svojim rukama. Ona nou ne voli da bude sama. Ona eli da spava
samnom. Zaboravila sam je nakon to smo se igrali noas, ali sam pokuavala da
joj aljem vesele misli, zato to nisam mogla da dodjem po nju nakon to je pao
mrak. U svojim mislima rekla sam joj da e biti uredu, i da se ne plai, i da u
ujutru doi po nju. Proradilo je, vidi? Ona je jo uvek srena. Devojica
okrenu lutku, pokazujui protepani osmeh na lutkinom licu.
Petra zadivljeno klimnu glavom. Ona je srena jer je njena mama puno
voli. O emu ona ima da brine? Bolje je odnesi u svoju sobu pre nego to te
tvoja majka uje. Ukoliko sazna da smo ve budne...
Mogu da budem vrlo tiha, odgovori devojica Gledaj.
Sa velikom panjom, devojica se ponovo iskrade iz sobe, podiui noge, kao
da je prelazila minsko polje.
Petra nije mogla a da joj se ne naceri. Na vratima, devojica zastade i okrenu se.
Opet veeras Petra? Pre nego to padne mrak? Ovog puta moe da bude
Astra a gospodin Bobkins moe da bude Trus. Ja u biti movarska vetica,
vaili?
Petra zavrte glavom, vie u iznenadjenju nego u odbijanju. Zar ti nikada ne
dosadi ta pria Iz?
Devojica snano zavrte glavom. Pre nego to padne mrak, ree ona
ponovo, terjui Petru da obea. Trenutak kasnije ona ode, i za pravo udo,
zaista je bila tiha dok se unjala ka svojoj sobi. Petra je mogla da uje klepet i
udaranje iz kuhinje. Nee proi jo dugo do trenutka kada e Filis pozvati Petru
i Izi, i unapred im isplanirati dan. Ukoliko se to dogodi, stvari e krenuti
naopako.

Bila sam ba zabrinuta za nju, proapta devojica,

bacajui pogled na lutku u svojim rukama.

10

Filis je volala da ispotuje svoj raspored, i ukoliko je morala da pozove

devojke da siu, to je znailo da su one ve kasnile kada su dnevne obaveze u
pitanju. Filis je mrzela Lenukce, kako je samo ona to umela da nazove. Mrzela
je blejanje, ime bi nazivala momente kada se Izi igrala, ili istraivala imanje.
Filis nije bila Petrina majka, pa ak ni njena baka, koja je na svu alost davno
preminula. Filis uopte nije bila ni vetica. Ali je, u svakom sluaju bila ena
Petrinog deke, i bez pobzira na sve razlike, bila je Izina majka.
Uzdahnuvi, Petra skliznu sa kreveta, i odeta do svog garderobera, uivajui
u poslednjim minutima tiine i svetlih obrisa sunevih zraka, koji su se veselo
probijali kroz karirane zavese, kao da su hteli da obasjaju srean dom, i srenu
devojku. Petra i nije bila tako srena devojka. ak i dok je odabirala ta e
obui, mrani san koji je noas morio krenu da joj zuji po glavi, kao milion
muva. Ona je svake noi sanjala isti san, tako da je to dolo do te granice da se
ona skoro navikla na njega. Istini za volju, to ba i nije bio neki san, ve seanje
koje se iznova i iznova ponavljalo.
U snu, majka joj se smeila, i to bi bio onaj isti osmeh kao Petrin, kada bi se
ona smeila svojoj polu- sestri Izi. U tom snu, Petra bi ula svoj glas koji vie
Oprosti mi mama! svaki put kada bi ga sanjala. Petra pokua da ga potisne iz
seanja, da zaboravi na tu izjavu, da je odstrani. To nikada ne bi uspela da
uradi, pa bi nakon odjeka te njene izjave, majino oblije polako nestajalo.
Ona bi pljusnula, poput vodene figure, iji bi ostaci prelazili preko poda,
skupljajui se u malu svetlucavu baricu, iz koje se, to je i Petra znala, nikada
nije ponovo pojavljivala. Tada bi Petra pokuavala da vrisne u bolu i oaju, ali
nebi mogla da naini nikakav zvuk. Umesto toga, zauo bi se neki drugi glas.
Jako primamljiv i razjaren. Petra bi pokuavala da ga ne slua. Bio je poput glasa
smrti. Ali sve je bivalo tee ne sluati ga. Zapravo, ponekad bi ga Petra ula i
kada bi bila budna. ula ga je negde u dubini svog sopstvenog uma, kao da je
bio deo nje. Ona se plaila onoga to je taj glas govorio. Ne zato to se nije
slagala sa tim, ve za to to se deo nje- tajna, koja se njalazila duboko u njojslagao. Petra uzdahnu, pokupi svoju odeu i iunja se niz hodnik ka kupatilu.

11

Imamo naporan dan pred nam devojke, obrusi se Filis dok su Petra i Izi
ulazile u kuhinju.
Da ste se jo samo pet minuta Lenugovali gore, ne bi imali vremena da
dorukujete. Svesne ste da ja ne odobravam taj nain odugovlaenja.
Izvini majko, ree Izi potiteno, sedajui na jednu od stolica pokraj stola.
Petra sede odmah pokraj nje, i baci pogled na svoj tanjir. Jedno pare suvog
tosta poseenog na pola sa nekoliko kapljica jogurta preko, lealo je na njemu.
Filis je bila opinjena injenicama o zdravoj ishrani. Njena goljava gradja bila
je vidljiv dokaz toga, i zbog toga je bila posebno ponosna.
Tiho, Petra jo jednom poele doruak u velikoj sali, kobasice, palainke i svee
mekike. Ona podseti sebe da su ti dani zvanino proli. Prole nedelje je
diplomirala. Naravno ni Filis, ni Izi nisu prisustvovale ceremoniji, ali Petrin
deka jeste, obuen u svoje najbolje braonkasto odelo, koje je verovatno
sredinom prolog veka bilo u modi. Bilo je teko rei da li je bio ponosan na
Petru, kada je dobila diplomu od svog direktora Merlina, ali je u svakom
sluaju bio tamo, sa skupljenim gustim obrvama koje su joj davale pouzdanje,
kao i injenicu da mu je drago.

12

Filis prekinu Petrine misli svojim glasnim i piskutavim glasom. Tvoj deda
je traio da ga odprati do june poljane ovog jutra Petra. Nemoj da te eka.
Izabela, ti predpostavljam zna koji je dan danas.
Izi baci pogled ka Petri, razrogaenih oiju. Petra tiho izusti re koze.
Koze, tuno odgovori Izi. Samo ne koze. Molim te.
Ve smo priali o ovome Izabela, povika Filis odluno.
Ukoliko im ne skratimo rogove, zveri e se meusobno povrediti. To je, kao
to i sama zna, za njihovo dobro. Ne elim vie da ujem nijednu re o tome.
Izi se plaila svoje majke, ali ovog puta ona ustuknu. Ali one krvare kada
im to radim. Ne elim da ih povreujem! Dopusti Petri da to uradi. Ona to
uvek moe uraditi a da ih ne povredi.
Filis se nakostrei, bacajui pogled ka Petri na trenutak To je zato to je
Petra drska pristalica i koristnik neprirodnosti . Kao to i sama zna, u ovoj kui
vie neemo imati te odvratne vetiarije. ta god da je tvoja sestra odabrala da
radi u toj odvratnoj koli, to je posve njena briga, ali tim danima smo videli
kraj, a sumnjam da emo im ikada vie videti poetak. Vreme ja da tvoja sestra
uradi neto korisno u svom ivotu. Neu dozvoliti da se takve stvari deavaju
pod mojim krovom , i njen deda se u potpunosti slae samnom.
Ali majko, izusti Izi, odgurnuvi svoj tanjir. Ja se plaim koza,
To je zato to si prosta Izabela, ree njena majka sarkastino.
I na meni je odgovornost da te nateram da prevazie taj defekt. Dovoljno je
loe to si roena kao takva. Neu potpomagati tvojoj uroenoj, prirodnoj
gluposti. Dovoljno sam se namuila traei mesta za tebe u ivotu. Kako bi ti se
svidelo da te, zbog toga to si toliko tvrdoglava da bi bila u mogunosti da
koristi sekiru, odbiju na farmi Persivala Sanitona?
Izi ne odgovori. Ispuene usne, buljila je u svoje grudi. Napokon, ona
klimnu glavom.

13

 Sasvim je mogue, ree Filis drsko, sklanjajui Izin jedva taknuti

doruak, i isei tanjir u sudoperi. Samo pomisli kakvo bi onda razoarenje
bila meni i tvom ouhu. Posle svega to smo uinili za tebe.
Gospodin Saniton ti nee puno platiti, ali to je najbolje emu se moemo
nadati, a nije da bi nam mali procenat nakodio. I kao to odlino zna, to je
jedina ansa u tvom ivotu. Zapravo, za ta bi drugo jedno takvo slabano
stvorenje bilo?
Petra je kipela u sebi, ali ne ree nita. Iz iskustva je znala da bi odbrana Izi
samo pogorala situaciju. Umesto toga, ona uhvati Izin pogled kada se Filis
okrenula. Ona dozvoli da joj se krajiak usana izvije u maleni osmeh, i lagano
pridie svoj zglob. Izi pogleda u Petru, i dalje napuene usne, i uvide malu
drvenu drkicu koja je jedva vidljivo virila iz rukava Petrine radne odee. Izi se
momentalno naceri, i pokri usta rukama.
Ona zavrte glavom kako bi upozorila Petru, medjutim u njenim oima
mogao se videti sjaj zadovoljstva.
Petra neprimetno pridie obe ruke, pravei se da se protee. Filis krenu preko
kuhinje, kako bi se dohvatila ventila od slavine, i oprala jutarnje sue.
Najednom, baza ventila proputi mlaz vode, kao da je cev bila probuena. Filis
se odgega unazad, dok je mlaz vode prskao po licu. Izi prigui svoj smeh
dlanovima, dok je Petra sputala ruke, vraajui svoj stapi nazad u rukav. Na
vratima iza njih zau se kako neko proiava svoje grlo. Petra i Izi skoie
uplaeno.
Posao eka, ree Petrin deka iz hodnika, gledajui je pomno, bez iole
osmeha. Bio je obuen u stare proivene farmerice, i debelu koulju. Njegova
proelava glava bila je crvena od sunca.
Varene procedi Filis u besu. Ova sudopera je opet poizela. Kako ja
uopte mogu da radim uz tako defektnu opremu. Kao da Izabela nije dovoljna
muka. Mislila sam da si popravio ovu buotinu!

14

Izgleda da su neke buotine gore od ostalih, ree on, i dalje gledajui u

Petru. Jedna, po jedna stvar eno. Pogledau to kada se budem vratio. Hajde
Petra.
Dok je ustajala, ona pokupi ostatak njenog tosta, zaobie sto, i predade ga Izi.
Mlaa devojcica ga uzede, i naceri se, odgrizavi pare istog.

Drago mi je da si se setila da ponese svoju motku sa sobom, Ree Petrin

deka s razlogom, dok su kolica sa farmerskim oruem i ubrivom, koja je vukao
prestari konj, skakutala pokraj njih. Na zaelju istih, farmerski alat i ubrivo
poskakivali su, pravei buku.
To nije motka deko, ree Petra prevrtajui oima. To je tapi. Zovi ga
kako treba.
Ne bi trebalo da zadirkuje gazdaricu kue, promuca deka. Nikome to
ne olakava stvari.
Petra uzdahnu. Ovaj razgovor vodili su vie puta do sada. A ti? Ti si taj koji
me je zamolio da poem kako bi magijom kamenje izbacila iz polja, i zakrpila
ogradu. ta ukoliko ona sazna za to?
Nee, smireno odgovori deka. Neu joj rei jer puno potujem tvoju
pomo, i ti joj nee rei jer jedino ovde moe ispoljavati svoje mogunosti.

15

 Moje mogunosti? Ree Petra, bacajui pogled na njega. A ta se desilo

sa tobom? Da li si u potpunosti zaboravio ko si?
To to si mi unuka ne opradava ove postupke drskosti, ree stariji ovek
bez ikakvog prizuka u glasu, otkaivi uad. Petra je dobro poznavala prolost
svog deke, da bi znala da je on tvrdoglavo - odbojan o prianju iste.
Za razliku od drugih meanskih parova, Filis je rano otkrila magijske
mogunosti Varena Morgansterna, tako da je dogovor za uslov braka bio da se
iste ne koriste. Filis je insistirala da njen arobnjaki suprug odbaci svoje
arobnjake moi i slomi svoj tapi.
Ja sam napravio svoje izbore, nastavi Petrin deka nakon nekoliko minuta
tiine. Moda ih nee razumeti, ali stvarno ne mora. Uskoro e otii, i nee
morati vie da misli na mene i Filis. Zapravo, gledajui na sve, iznenaen sam
to si se uopte vratila ovde, sada kada je tvoje kolovanje zavreno, i kada si
punoletna.
Petra ne odgovori na to. Istini za volju, ni ona nije znala zato se vratila.
Predpostavljala je da kada postane punoletna, nikada vie nee kroiti u tu
kuu. A ipak, kada se njena matura zavrila, skoro i ne shvativi, Petra se
ponovo nala u uskom krevetu i hladnoj mranoj sobi, u kojoj je spavala itav
svoj ivot. elela je da ode, elela je da zapone novi ivot, ali eto, zbog nekih
nepoznatih razloga koje ni sama nije razumela, ona je i dalje ostala tamo.
Moda je zbog Izi. Petra je oduvek pazila na nju najbolje to je mogla. Devojka
je, istini za volju bila jednostavna, na ta bi je Filis podseala svaki dan, ali nije
bila glupa. Petri je njeno detinjasto ponaanje na neki nain bilo predivno.
Ona je grabila svaku mogunost kako bi se igrala sa devojicom, bez ikakvog
doputenja i pitanja Filis, pre nego to bi pao mrak kako je Izi to govorila.
Izi je bila jedina osoba kojoj je Petra mogla da pria o magiji, mada su to
morale da uvaju kao najveu tajnu. Izi je oboavala Petrine prie o magijskoj
koli, asovima levitiranja, letenju na metli, i pretvaranju jednih stvari u druge.

16

Ona je bila oduevljena Petrinim zalaganjem za arobnjaku igru u kojem je

ona uestvovala na svojoj poslednjoj godini kolovanja.
Tokom svog pononog bega, u slobodno vreme, Petra i Izi bi etale oko malog
jezera na rubu imanja. Tako sakrivene redom drvea oko jezera, Petra bi
izvodila malo magije za Izi, levitirajui njene lutke, terajui ih da igraju ili
pretvarajui kamenje u leptire, kada bi ih Izi bacala u vazduh. Jednom, Petra i
Izi sedele su na rubu malenog doka , mlatarajui nogama i gledajui roj svitaca
kako prave obliija nad jezerom, i priale o Petrinom magijskom nasleu.
Odakle ti dolazi Petra? upita je Izi, gledajui u nju i mirei, zbog
jarkog popodnevnog sunca.
Zapravo i neznam ba, odgovorila joj je Petra. Tvoj ouh... pa ba i ne
voli da pria o tome.
Da li je tata Veren arobnjak?
Petra uzdahnu polako, bacajui pogled preko vode.
Volela bih da sam vetica kao ti, ree Izi, naslonivi se na svoje malene
ruice. Ali nisam, zar ne?
Petra se orkenu, smeei se svojoj polu- sestri. Ne bih bila tako sigurna Iz.
Nain na koji alje misli svojim lutkicama, to je nekako vetiarski zar ne?
Izi se namrti, razmiljajui. I napokon odgovori To je malkice vetiarski, ali
ne ba. A nisam skroz ni normalka.
Prolo je dosta vremena od kada je Petra ispravljala Izi po pitanju magijske
terminologije. Ona protrese glavom.
Ne, nisi ni skroz normalka Iz. Previe je magije u tebi za tako neto.
Negde sam u sredini, ree Izi odvano, uspravljajui se. Zaglavila sam se
izmedju Vetice i Normalke. To nije tako loe zar ne?
Predpostavljam da te to ini Vetormalkom zar ne? odgovori joj Petra,
smeei se zadovoljno.
Ja sam Vetormalka, sloi se Izi. Vetinska, Vetormalka.

17

Petra protrese glavom, smejajui se, i gurnu Izi kao da je nameravala da je baci
u jezero. Zajedno, devojice su se gurkale, i veselo cerekale na popodnevnom
suncu iznad jezera, koje zbog istog poprimi zlatkaste nijanse.
Filis se ali na paukove, ree Petrin deka, zaustavljajui prikolicu uz tupi
udarac, i trznuvi Petru iz zamiljenosti.
Na ta? Upita ona treptajui.
Paukove, ponovi njen deka, sputajui se na blatnjavi put.
Dole na doku. Zna, mesto gde ona posle podne voli da popije aj. Mislio
sam da bi bilo dobro da ga raisti za nju.
Petra suzi oi, i pogleda svog deku. Kako si znao da sam milsila na dok?
Veren Morganstern baci pogled na svoju unuku. Nita ja ne znam o tome.
Filis mi je to napomenula ranije jutros, i to je to. Nemoj da ti pada na pamet da
sam neki ita uma, u protivnom se nikada neu otarasiti te glasine.
To je bila neka vrsta ale, ali Petra se ne nasmei. injenica da je poznavala svog
deku nije bila dovoljno dobra da potisne njegovu arobnjaku krv, ak iako je
slomio svoj tapi na pola, i izgoreo ga u poretu ( kakva je to arenolika vatra
bila). tapi ini arobnjaka, onoliko koliko koverta ini pismo. Veren
Morganstern je itekako mogao da ita misli, makar na mutni, nejasni nain, a ta
mogunost se pojaala zbog toga to je porekao svaki drugi vid svog magijskog
bia.
Petra nije mislila da on i sam zna, ali je videla tu njegovu mogunost na delu
bezbroj puta. Na primer, ubrao bi jedan fini buket cvea za Filis kada god bi
ona bila besna i neraspoloena, to bi je raspoloilo toliko da vee uini
podnoljivim.
Mali komentari upueni sa njegove strane ka prodavcu na pijaci, koji je inae
imao obiaj da stavlja palac na vagu kada god bi merio nekom drugom, ali ne i

18

njenom deki. Tu su onda i nekoliko rei pohvale, ili pozitivnih komentara

koje bi uputio Izi ili ak i Petri... vrlo retko, ali bi bile upuene onda kada su
stvarno bile potrebne i cenjene. Deka i nije bio ba srdaan ovek, ali svakako
nije bio ni zloban. On je, bez obzira na Filis i njegovu sopstvenu elju da se
pritaji, i dalje bio arobnjak.
Zar nema neku vrstu smrtonosnog spreja za ubijanje paukova? Upita
Petra, silazei se sa prikolice, i vadei svoj tapi iz rukava.
Prodavnica sa alatom ima pune rafove takvih sprejeva zar ne?
Tvoj nain je bezbolniji, odgovori joj deka dok se kretao kroz polje. a
da ne napominjem i jeftiniji.
Petra uzdahnu i krenu za svojim dekom. Jo uvek su bili na vidokrugu kue,
blizu vrha brdaca koje je davalo savreni pogled na itavu farmu. U najmanju
ruku, jutro joj je podarilo malu vrstu zabave levitiranja kamena, koje je
prethodno izvadio aov njenog dede. Tamo je ve stajala gomila naslaganog
kamenja u podnoiju velikog, vornatog drveta u centru polja, Drvo elja,
kako ga je Izi, bez posebnog razloga, nazivala. Filis je predpostavljala da Veren i
Petra runo slau to kamenje, a takoe je bila i toliko optereena sobom, da joj
na pamet uopte nisu padali drugi naini. To je bila dobra stvar, jer ukoliko bi
malo bolje obratila panju, primetila bi da su ti kameni zapravo omanje stene.
Mnogi od njih su bili toliko teki da bi ih stariji ovek i mrava
sedamnaestogodinjakinja podigli.

Veren pokaza prstom, i Petra uvide iste obrise braonkastog kamena, koji je
virio iz navlaene zemlje. Imao je svetliju ogrebotinu na sebi, kao da je neki
ubica nainio, i na trenutak je Petri izgledao kao zakopana lobanja neke rtve.
Ova misao je ne omete, jer je znala da ne bi trebalo. Ona uperi svoj tapi i
trznu njime. Kamen se, uz neku vrstu mokro-cepajueg zvuka odvoji od zemlje
i polete u vazduh, polako se okretajui, to prouzrokova da veina vlane zemlje
sa njega spadne. Petra je buljila u njega. To nije bila lobanja, i shvativi to, ona
se na neki nain malice razoara.

19

Kamen se, uz neku vrstu mokro- cepajueg zvuka odvoji od zemlje i polete u
vazduh, polako se okretajui, to prouzrokova da veina vlane zemlje sa njega
spadne .

20

Zvanini grobovi Petrinih roditelja bar koliko je ona znala, nisu postojali.
Ona je znala da su oni zapravo negde sahranjeni, ali nije znala gde, i to nije
inilo grobove. Ne zapravo. Jedno je sigurno, najverovatnije nisu sahranjeni
jedno pored drugog, kako dolikuje sahrani mua i ene. Njena majka, koja je
umrla na poroaju, sahranjena je na nekom tronom, zaboravljenom groblju u
Londonu. Petra nije znala ime istog, i nikada nije bila tamo. Mada ona i nije
elela da ode. Nije elela da vidi ime svoje majke ugravirano na jednom u nizu
tronih, napuklih grobova, koji su izgledali kao zub koji trune. Sa druge strane,
njen otac sahranjen je u jednoj katakombi ispod magijskog zatvora, koji je bio
njegovo poslednje prebivalite. Ona je skoro saznala za to, na svojoj poslednjoj
kolskoj godini na svoj roendan. Njen otac je bio ubijen u zatvoru, od strane
uvara istog, kao tragina greka u osveti zbog odbrane nekih zloinaca, ija
imena nije umeo ni da izgovori. Niko nije preuzeo njegovo telo, tako da je
jednostavno baeno u katakombe ispod zatvora, zajedno sa ostalim
zarobljenicima koji su umirali u ovom opakom zatvoru.
Petra nije mogla da izdri zamisao da su njeni roditelji iskorieni, slomljeni
na smrt, u bitkama koje nisu ni razumeli, a potom odmah zaboravljeni od obe
strane, baeni u nitavilo dok se rat nastavljao. Duboko u sebi, Petra je mrzela
obe strane.
Zbog ovoga, ona je sama napravila groblja njenim roditeljima. Nekoliko
godina unazad, kada je bila sasvim mala, Petra je nala malu dolinu u umi koja
je delila kuu od jezera, i tamo je njen maleni detinjasti um odluio da bi
trebalo da im napravi grobove. Tada nije razumela ta grobovi znae. Ona je

21

znala da su njeni roditelji mrtvi, i da bi mrtvi ljudi trebali da imaju nadgrobne

spomenike, kao to su totemi, u svrhu pomoi kako ne bi otili u zaborav. Ona
je znala da bi spomenici njenih roditelja trebali da budu zajendo, kako bi bar u
smrti bili jedno pokraj drugog. Ne razmiljajui o tome, Petra je postavila
kamenje u poziciju za grobove, reajui ih paljivo, a da ih nikada i nije pipnula
rukama. Mlada Petra je i tada bila vina magiji, pa je prizvala kamene koji su
se formirali u grobove njenih roditelja, a da pritom o tome nikome nita nije
rekla.
Petrina magija je obino uznemiravala ljude, iako ona nije razumela zato.
Povrh svega, njeni baka i deka su bili magini. Ona ih je puno puta viala kako
koriste magiju u kui ili na farmi, gledala kako njen deka poveava unutranjost
letnjikovca na kraju doka, a da se to ne primeti od spolja, kako bi imali dobre
zabave, ukoliko bi to eleli. A nekako, Petrina magija plaila je njenu baku i
njenog deku. I kao rezultat toga, Petra je nauila da magiju ne praktikuje pred
njima. Koristila se rukama, kako bi donosila kofe mleka od tale do kue,
umesto da ih jednostavno natera da odlebde, to bi bilo mnogo interesantnije.
Zavese u hodniku zatvarala je uz pomo ueta, umesto da jednostavno zamisli
da su zatvorene, to bi usliilo na javi. I definitivno nije koristila svoje misli,
kako bi ubila pacove na tavanu, iako se plaila njihovih svetleih oiju u tami,
koje bi etale tu i tamo, izmedju dakova krompira i pasulja.
Petra nikada nee zaboraviti bledo lice svoje bake, kada je tog jutra sila s
tavana, dan pre nego to je Petra shvatila da je jednostavno mogla da zamisli da
su pacovi mrtvi, to bi se i usliilo na javi. Njena baka je uzela za ruku, povela
do popularnog drveta, otkidala jednu granu, i dobro iibala po rukama. Pet
bolnih udaraca, po jedan za svakog mrtvog pacova na pranjavom podu tavana.
Petra je znala da se njena baka plaila pacova umalo kao i ona, a opet njeno
bledo lice i tanka crvena linija usana govorili su joj da se u tom trenutku
neobijanjivo mnogo vie plaila male devojice koja je plakala pred njom.
Zbog toga, Petra je u tajnosti bez ikakvog tapia ili gesta pomerila krupno
kamenje. Levitirajui ih preko male doline, perfektno ih je eajui jedan preko

22

drugog, u brdaca koja su bila dosta via od malene devojice koja ih je

napravila.
Mala Petra se tada oseala malo bolje. Grobovi su izgledali fini i stvarni.
Kad god bi se ona osetila usamljenom ili uplaenom, iskrala bi se do
novonapravljenih grobova. ak i pre nego to je baka umrla, pre nego to je
magija nestala sa farme a odvratna Filis dola da ivi sa njima, ak i pre nego to
se letnjikovac odvojio od doka i potonuo u jezero, zato to nije bilo dekine
magije koja ga je tamo drala, Petra bi se iskradala u malu umsku dolinu.
Bezbroj puta, kroz njen period odrastanja, ona bi, esto iskradajui se u pola
noi, tu dolazila. Sedela bi na veliko, palom deblu, ispred kamenih
spomenika, i priala im... Njenim davno izgubljenim roditeljima, koje nikada
nije upoznala, ija lica naverovatnije i ne bi prepoznala.
Petra je sada bila dosta vilja od kamenih brdaca, ali bi bez obzira na to
dolazila, to je i sada uradila. I dalje je sedela na prastarom, palom deblu koje je
posle dueg vremena obraslo u bunju divljeg svea i visokoj travi.
Ona je ponekada ak i dalje priala sa svojim roditeljima, ali vie ne tako na
glas.
Za razliku od male Petre, koja je napravila grobove, velika Petra znala je da
je njeni roditelji vie ne mogu uti. I takoe, za razliku od male Petre, velika
Petra je znala kako su njeni roditelji izgledali. Ona je, tokom protekle godine,
nekolicinu puta videla njihova lica, dovoljno da bi ih urezala u svoje pamenje.
Ona ih je videla, kako je gledaju iz vode magijskog bazena, tunih ali ljupkih
izraza lica. Ali je videla i to da su u bazenu bili zajedno. To je bio jako bitan
detalj u seanju. U misterioznom bazenu bili su zajedno, i Petra je imala udni
oseaj da je to posledica njenog spravljanja grobova. Kamena brdaca spojila su
njene roditelje u smrti, to je njoj bilo neopisivo drago.
U zelenim odsajima bazena, Petra je videla da su njeni roditelji bili jako lepi
ljudi, jako dragi, dobri u srcu i ne tako naivni. Petra ih nije mrzela zbog toga.
Niko ne mrzi zeca to jednostavno ne razume neke stvari, pa zbog toga upadne
u zamku. Svako saaljeva zeca, a mrzi ubicu koji je postavio zamku, koji je bio u
stanju da prednjai zeevoj divnoj naivnosti, i bez ikakvog razloga ga iskoristi i
ubije.

23

Petra je sedela ispred grobova razmiljajui o licima svojih roditelja,

zamiljajui da ih vidi u samim kamenima grobnih spomenika. Uredno
poreani kameni se nikada nisu olabavili. Zapravo, uredni redovi loze obrasli su
kamenje, ojaavajui i ulepavajui ih. Petra nije vie mogla da se seti da li je
pomou magije naterala lozice da izrastu, ali je smatrala da je to najverovatnije
bio sluaj. Nikada nije morala da postavlja cvee na grobove svojih roditelja
zato to bi lozice procvetale, kada god je ona to elela. Tamno crveni cvetovi sa
utim tufnama, bujni i ivahni, prelepog mirisa.
ak i pri kraju zime, kada je ostatak drvea bio crne i bele boje, i kad je
okolina bila zasuta belim prekrivaem u beskraj, lozice bi procvetale kad god bi
Petra to zaelela. Nije uvek to inila, ali ponekad, kad bi osetila da je bilo
potrebno... Ponekada je oseala da je to prosto neophodno. Dok je popodnevno
sunce sijalo kroz kronje drvea, oslikavajui obrise na grobovima, Petra nije
nainila da lozice procvetaju. Nije znala da li e to ikada vie uraditi.
Videla je lica svojih preminulih roditelja u vodi, i odabrala da ih izvue iz
iste, ali ne i da ih vrati natrag u ivot. Moda je i samo obeanje o njihovom
povratku bilo la. Petra pokua da ubedi sebe da je to bio jedan od zlih trikova,
i da, bez obzira na njenu oajnu elju, ne postoji magija koja bi ih vratila u
ivot. Ali, ona je videla svoju majku kako se izdie iznad tog bazena i gleda u
nju. Videla je kako stoji tamo, vidljiva i stvarna, sa osmehom na svom licu. Ali
je i dalje viala skoro svake noi u svom snu, kada bi ona porekla njen
povratak. Tada se to inilo kao hrabra i ispravna odluka, da potisne svoju
najdublju elju kako bi drugome spasila ivot.
ak i sada, kada je bledo buljila u grobove svojih roditelja, Petra je znala da
je nainila pravi izbor. Ali zato se oseala tako izgubljenom? Zato se borila sa
takvim munim, opsedajuim oseanjem gubitka? Zato je povrh svega oseala
da je na neki nain izdala svoje davno izgubljene roditelje?
Vetar krenu da duva, nosei mrtvo lie kroz obraslu travu, umei kroz
visoke grane drvea. Petra je buljila u grobove svojim velikim, plavim, sijavim
oima, izgubljena u sanjarenju i ludakom glasu negde u zaelju svog uma.
Ona ne naini crvene pupoljke da procvetaju.

24

Petra je sedela ispred grobova razmiljajui o licima svojih roditelja,

zamiljajui da ih vidi u samim kamenima grobnih spomenika.

25

To vee. Nakon ribanja sua od veera, i ienja kuhinje uz Izinu pomo,

Petra izjavi da e se proetati kraj jezera.
Kako god hoe, odgovori Filis nezainteresovano, dok je na uglu usana
drala nekoliko penadli, uivajui jednu od Izinih haljina. Ne zaboravi da
obrie cipelarnik za veeras, pre nego to ode da kuka u svojoj sobi. Neu
ujutru da vidim nered i trapke od blata koje si ti donela a tvoj deda razneo.
Petra stisnu usta, ali ne odgovori. Spoljanja vrata udarie za njom, dok je
etala po veernjem crvenkastom svetlu. Trenutak kasnije, opet se zau kripa i
udarac spoljanjih vrata, dok je Izi istravala pratei je.
Petra se nasmei na trenutak, usporavajui i ne bacajui pogled unazad. Izi je
sustie, veselo skoivi preko barice blata.
Da li tvoja majka zna da si pola samnom? upita Petra na trenutak.
Izi klimnu glavom. Nisam joj potrebna dok uiva moju novu haljinu. Ona eli
da je probam tek kada padne mrak, zato to joj je to jedina ansa da mi je ukroji
kako treba, pre nego to odem kod gospodina Sanitona sledee nedelje. Ali
mrak pada tek za oko sat vremena, pa mi je rekla da mogu da poem jedino
ukoliko pourim nazad. I rekla mi je da ti kaem da me ne puta blizu doka,
zato to u upasti u vodu jer sam nespretna kao stolica sa dve nogare i plivam
kao sekira.
Petra ponovo oseti kako joj gore obrazi, ali samo pogleda na dole ka Izi i
protrlja joj kosu. Zbog odreenih razloga, Petra nije mogla da razume to to je
bez ikakve dileme Izi besmisleno volela svoju majku. Ona je verovala u sve to
bi Filis rekla, ak i ukoliko bi to bilo uvredljivo i degradirajue za nju. Naravno,

26

istini za volju Izi nije bila neto pametna. Ona je bila rodjena sa nekom vrstom
defekta koji Petra nije razumela, a koji je Izi inio sporijom u odnosu na drugu
decu, kada je kapiranje nekih stvari bilo u pitanju.
U drugu ruku, isti defekt inio je Izi izuzetno slatkom i malo
dispozicioniranom. Devojica je bila bespogovorno verna, od poverenja i dobra
ak i Filis, kada joj je ova dozvoljavala. Na neki nain ona nije uspevala da uvidi
to da je njena majka i nije potovala, ak se i stidela nje. Retko bi Filis
dozvoljavala Izi da joj pravi drutvo kada bi odlazila do grada, a kada bi to bio
sluaj, onda bi joj branila da pria, i bilo bi joj zapoveeno da hoda odmah iza
Filis tako da bi se klonila sa puta, i klonila nevolje.
Da li si srena to e raditi na farmi gospodina Sanitona od sledee
nedelje? Upita Petra tiho.
Izi duboko uzdahnu.. Da, predpostavljam. ta ukoliko bude bilo ba
teko?
Petra samo slegnu ramenima, ne govorei nita.
Majka kae da u tamo morati da ostanem samo u toku nedelje. To znai
da u i dalje moi da doem kui subotom i nedeljom, i vidim sve i skitam se
unaokolo. Majka kae da gospodin Saniton ne dozvoljava skitanje unaokolo po
farmi, ak i kada padne mrak. Da li misli da je to istina?
Petra nastavi da hoda, buljei u visoku travu koja je oiviavala put. Pa
predpostavljam da e imati malo vremena za skitanje Iz.
Moda e morati da napravi svoje slobodno vreme, ali e to morati da
uradi pametno. Moda nakon veere, kao to to i ovde nekada radimo.
Izi razmisli o ovome. Nakon nekoliko trenutaka, ona se malo razvedri.
Da sam vetica, krenula bi u kolu umesto to odlazim na farmu gospodina
Sanitona zar ne?
Petra klimnu glavom, bez osmeha na licu.
To bi bilo predivno, ree Izi u oduevljenju. Mogla bih da dobijem svoj
sopstveni arobni tapi, i uila bih zapanjujue stvari. Majka ba i ne voli

27

magiju, ali da sam ja vetica, ja mislim da bi ona na to gledala drukije. Ona bi

uvidela koliko je lepo imati maginu erku koja bi mogla da joj pomae oko
farme. Ja bi nauila razne nove naine da neke stvari uradim magijom, tako da
ne bi morala tako teko da radi. To bi je inilo srenom zar ne?
Petra duboko udahnu. Verovatno si u pravu Iz.
Dodue, mama kae da kole nisu kakve su nekada bile. Kae da bih
trebala da budem srena to ne moram da idem, jer bih shvatila koliko sam
drugaija od drugih malih devojica i deaka.
Petra jako pritisnu usne. Napokon, ba kada su obe dole do ivice ume, ona
ree, Dakle da te ne pustim na dok sa sobom?
Ne, mislim da je u redu, odgovori Izi, vrtei glavom u razmiljanju.
Stajau u sredini kao i uvek. Ti e paziti na mene. Majka nee znati.
Dok su se pribliavale doku, jezero je stajalo mirno i staklasto ravno,
davajui odraz crvenkastom nebu, poput ogromnog ogledala. Petra zastade na
stepenicama koje su vodile na dok.
Sada u ubijati pauke Iz, ree ona bacajui pogled ka devojici. Da li e
ti to smetati?
A, ne, Odgovori Izi u gaenju. Mrzim ih. Oni samo sede tamo posred
svoje mree, i bulje u mene, lelujajui se levo, desno kada god bi vetar duvao,
kao da ele da sam dovoljno mala da se zaglavim u njihovoj mrei, tako da bi
mogli da me epaju. Mrzim paukove!
Pauci nisu loi Iz, ree Petra ravnoduno, stajajui na izuvijano drvo starog
doka.
Ti ih ne interesuje. Oni hvataju dosta drugih buba koje su mnogo gore.
Komarci ele da te gricnu, ali ih je dosta manje jer ih pauci jedu,
Izi se strese i zagrli samu sebe, zakoraivi na prvi stepenik doka. Ne
smetaju mi kada ih ne vidim, kao to su oni u polju. Samo ne volim ove ovde,
Oni me gledaju.
Petra izvadi svoj tapi i nasmei se na trenutak svojoj polusestri. Nee te
jo dugo gledati. Potrajae samo nekoliko minuta. Zato se ne udalji i gleda
Iz, okej?

28

Izi veselo klimnu glavom, okretajui se. Odmah joj panju privukoe
pljosnati beli kameni u pliaku. Ona krenu da ih skuplja i baca u jezero,
pravei koncentrine krugove po povrini vode.
Petra uzdahnu, i pridignu svoj tapi. Vie nije mogla jednostavno da zamisli
paukove mrtvima, kao to je to radila kada je bila mala. Tada, kao i kod pacova,
ona je jednostavno mogla da prodre u um malih stvorenja, nae plamiak
ivota (poput svee u peini), i jednostavno je ugasi. Uvek je bila dobra u
razumevanju naina na koje telo funkcionie, i kako je sastavljeno. Zbog toga,
kroz njen ivot na farmi, skoro da se niko ni delimino nije razboljevao, ili se
ozbiljnijje povredio. Deka je radio mnogo vie nego to bi bilo koji ovek
njegovih godina mogao da uradi, i svakog jutra bi se ustajao sve i odmoran,
bez ikakvog naglaska bola ili muke. Nije bilo artritisa u njegovim ili zglobovima
maehe Filis. Nije bilo krhkih kostiju, bolisnog srca niti slabijih plua. Kada je
Petra bila mlaa, ona je svoju tajnu magiju izvodila na telima odraslih ljudi, ne
muei se previe. Ona je jednostavno predpostavljala da je uloga deteta da
odrava odrasle tako to bi ih odmerila preko sobe, nala slabosti, i lagano
pospeila njihova tela da ih odstrane.
Samo da je mlada Petra razumela prirodu raka, moda bi i bila u mogunosti
da spasi ivot svojoj baki. Videla je tamu koja je rasla u telu njene bake, ali nije
mogla da prodre unutra, nije mogla da otkrije ta je to, i da li je dobro ili loe.
Baka je s vremena na vreme odlazila kod lekara, ali ni ona ni deka nisu rekli
Petri o raku, koji je sve vie i vie izjedao staricu. Uskoro, baka je umrla, i njeno
itavo telo nestalo je u mraku. Mala devojica oseala je neku vrstu
odgovornosti prema tome, ali ne previe. Ona je bila izuzetno pragmatina
devojica, pa ak i pored sve te tuge, postojao je mali bes prema baki i deki.
Zato joj nisu rekli o bakinoj bolesti, kako bi ona pokuala da je odstrani?
Izgledalo je tako glupavo i destruktivno to su to krili od nje. A onda je
vremenom Petra shvatila da njeni deka i baka nisu znali za njene talente. Oni
nisu imali poima o tome da je ona mogla da pogleda unutar njih i pomogne
njihovim telima. A potom sama zamisao na to, uini da mala Petra pomisli da
je moda tako i bolje. Moda bi ih samo uplailo, kao i veina njenih magijskih
mogunosti. Po prvi put, Petra je shvatila zato je njena magija brinula druge.

29

Povrh svega, ukoliko je svoj um mogla da iskoristi da prodre unutar njih i

pomae im, moda bi se plaili pomisli da bi ona mogla da odlui da iskoristi
iste mogunosti kako bi ih povredila. Kao to je to uradila pacovima.
Ali naravno, Petra je znala da to nikada ne bi uradila ljudima kojima je
toliko stalo do nje. Zato bi se oni o tome brinuli? ta je ona ikada uradila da ih
natera da je se tako plae?
U svakom sluaju, mala Petra je odluila da bi bilo najbolje da ona njima ne
kae o svojoj specijalnoj vrsti magije. Magiji, pomou koje je mislima mogla da
prodre u tela ljudi. Kao i levitiranje i pomeranje stvari samo uz pomo svog
uma, ona je i to sve manje i manje upranjavala. I polako, kroz neko vreme, ona
je poela da zaboravlja kako uopte da koristi ovu vrstu magije. Ona je polako
poela da gubi kontrolu nad tajnim mentalnim miiima koji su inili tu
magiju. Sada je jedva odravala zglobove i miie svog deke, i sredila da Filis
nema velike bolove u svojim prstima i kolenima, gde je bila sklona reumatizmu.
Petra nije to uradila zato to joj je stalo do Filis, ve zbog razloga to je, bez
obzira koliko ona to ne shvatala, njenom deki stalo.

Ona vie nije mogla da jednostavno paukove zamisli mrtvima, kao to je to

radila kada je bila mala. Sada je morala da koristi svoj tapi, ak i tada je kletve
morala da izgovara na glas. Malo je ljudi znalo to. Petra je nauila da svoje
mogunosti uva kao tajnu, od saznanja svojih drugova i profesora u koli. Ona
je bila dobra u bacanju ini uz pomo svojih misli, ak iako joj tapi nije bio
potreban da ih pokrene. Lagano, Petra zakorai preko doka, uperivi tapi koji
na trenutak zadimi, ka mreama, krenuvi da izbacuje malene, skoro jedva
vidljive zelene jezike svetlosti. Pauci poee da padaju mrtvi sa svojih mrea,
dok su njihova mrtva tela proizvodila tupe udarce na daskama. Kao to je i deka
napomenuo, bilo ih je puno. Kada je Petra dola do samog kraja doka, gde je
nekada stajao stari letnjikovac, mokre daske bile su pune beivotnih paukova.
Da li su svi mrtvi? povika Izi, i dalje odbijajui da iz svoje pozicije na
kamenoj obali, pogleda dok. ne elim da ih vidim.

30

 Mrtvi su, odgovori Petra. Moe doi za minut.

Ona se vrati nekoliko koraka, gazei pokraj beivotnih tela paukova, a potom
zavrte svojim tapiem. Na samom poetku doka, ona se opet okrenu i uperi
svoj tapi. Bez ikakvih rei, nalet vazduha polete iz njegovog vrha. Petra ga
iskoristi kako bi mrtve aure oduvala na kraj doka, inei ih da izgledaju kao
hrpa braonkastih, etajuih nogica. Petra se na trenutak najei, ali je to brzo
proe. U istom trenutku kada je dola do kraja doka, sunce u potpunosti zae
za horizont, oslikavajui nebo beliasto, crvenkastom bojom, i pravei jezero
velikim krvavim ogledalom. Petra trznu svojim tapiem, poslavi gomilu
mrtvih paukova u vodu. Ona ih je gledala kako udaraju o povrinu, gde oni na
kratko odplutae, a onda polako krenue da tonu.
Dok su pauci tonuli u tamne dubine, neto drugo izroni na povrinu,
svetlucajui skoro nejasno. Petrino lice se ne promeni, ali njeno srce zastade na
trenutak, a onda ponovo krenu da kuca, pokuavajui da se uskladi sa njenim
mislima. Mora da je optika varka, ili jednostavno njena prevelika mata. Ona
je taj san toliko dugo sanjala, a sada se isti pretoio u stvarnost. Mora da je to
posredi. Jednostavno ne postoji nain da je zaista gledala obliije koje se
izdizalo, plutajui iznad povrine jezera, osvetljeno zalaskom sunca. Bilo je to
lice. Petra ga naravno odmah prepoznade. Ona sebe umalo ubedi da je to bila
igra svetlosti, jednostavno udni kompleks sumraka i senki ispod povrine
jezera, odraavajui nejasne konture letnjikovca, koji je odvaljen leao na dnu,
odmah ispod nje.
Ali to nije bilo to. Bila je to njena majka. Njeno lice pogleda u Petrino, kao
to je to uradilo u zelenkasto - sijavom bazenu tokom njene poslednje kolske
godine. Petra je verovala da nikada vie nee videti to lice, ne raunajui njene
sne... Ali ono je bilo tamo, duhovno providno, skoro izgubljeno u senkama
dubine jezera.
To je zbog paukova , najednom pomisli Petra, gledajui razrogaenih oiju i
prebledelog lica, dok joj je srce sve bre kucalo. Pauci! Ubila sam ih i poslala u
vodu, ba kao to sam trebala da uinim u odaji sa bazenom . Samo to je to tada

31

trebalo da bude ubistvo, ljudska rtva. krv za krv. Ree glas u dubini njenog
uma. To je jedini nain da ispuni sve potrebe i donese balans. To je jedini
nain da vrati svoje roditelje. Pauci nisu bili dovoljni da ispune nagodbu, ali
dovoljni da proizvedu maleni, svetlucajui odraz.

ta vidi? Najednom upita Izi, iji je glas dolazio odmah iza Petre.Ona
izdahnu i okrenu se, shvativi da je nekoliko sekunde drala dah.

32

Ona sebe umalo ubedi, da je to bila igra svetlosti...

33

Izi najednom zastade na sredini doka, razrogaivi svoje oi. ta? ta je bilo
Petra?
Petra natera svoj glas da zvui normalno. Nita. Samo sam gledala. Moe
i dalje odavde da vidi letnjikovac na dnu, kada svetlost padne kako treba. Po
malo je.... sablasno
Superika, ree Izi, zakoraivi unapred kako bi se pridruila Petri na
kraju doka. ja volim sablasno. Daj da vidim.
Kada devojke pogledae na dole, svetlost se menjala lagano. Petri je bilo drago
to je svetlucavo obliije lica njene majke nestalo.
Ukoliko je i uopte bilo tamo , ree deo Petrinog uma. Ti si to umislila. Nije bilo
stvarno. Nikada nije bilo stvarno . Ali glas nije zvuao ubedljivo. Petra je znala
ta je videla. Iznenadila se to je sablasni glas u dubini njenog uma bio tih sada,
ali u svakom sluaju osetila je da se nalazi negde tamo, ekajui da dodje pravi
momenat.
Vidim ga, proapta Izi, veselo pokazujui prstom. Dole u dubini. Jo uvek je
tamo, ak iako smo mislili da je nestao. Vidi?
Petra lagano klimnu glavom. A potom kao i Izi, ona proapta. Vidim Izi. Jo
uvek mogu da ga vidim.

34

Druga

idui dan bee subota, i dok Filis obino nije pravila razliku izmeu vikenda

i bilo kog drugog dana u nedelji, bila je ak i grublja nego inae, onda kada su
Izi i Petra silazile niz stepenice.
Jedi u hodu Izabela, ree Filis hladno, gurajui tanjir hladnog tosta prema
devojici, uopte je i ne gledajui. Ne, ne. Ne uzimaj itav tanjir ti tupavo
stvorenje, samo jedno pare, i nema vremena za dem. Napravie nered i bez
njega. Otri do tale i oisti je za poetak. elim da to zavri pre nego to
Veren zavri sa Betel.
Petra skupi svoja usta. Betel je bila porodina krava, a deka je najverovatnije
ve bio tamo. Brisanje tale pre nego to zavri muu bilo je nemogue.
Ja u to odraditi, progovori Petra, i zgrabivi pare tosta sa tanjira, krenu
ka vratima.

35

A ne, nee mlada damo, ree Filis otro. Znam kako ti isti. Pre bi te
zakljuala u plakar, nego to bi te pustila da te tamo vide. Za tebe danas imam
specijalni zadatak.
Ali majko, ree Izi, Ali ja sam jue obrisala staju.
Ja sam jue skuvala veeru takoe, zar ne? odgovori Filis, stavljajui
tiganje u visoki kredenac, i zalupivi vratanca. Ali es se sigurno veeras
muvati unaokolo i traiti da jede, zar ne? ivot je posao Izabela. Ukoliko to
nisi spoznala do sada, onda si sporija nego to sam mislila. Sada idi! Krajiak
Filisinih oiju zasvetle kada je viknula poslednju reenicu, i Izi se okrenu na
petama poput preplaenog tenca, zaboravljajui da uzme pare tosta. Kada
spoljnja vrata kripnuve i zalupie se, Petra pogleda u Filis preko stola, suzenih
oiju, i rukama savijenim u pesnice.
O ne poinji, ree Filis, ne obraajui panju na nju, i okrenu se ka
sudoperi. Kao da i uopte ima prava govora u ovom sluaju. I dalje ne mogu
ni da zamislim zato si jo uvek ovde, ali sve dok ne bude nala neto korisno
da radi u svom ivotu, bie mi drago da te drim zaposlenom.
Najmanje to moe da uradi je da zaradi sebi za stan. Danas e otii do
pijace i potraiti neki kofer na veresiju od gospodina Tumana. Pazi, nita
posebno, samo neto dovoljno veliko za Izabelinu radnu odeu i neke
potreptine. Neu joj dozvoliti da sa sobom vue one njene smene lutke sa
sobom na posao.
Petra lagano zavrte glavom, puna stvari koje je elela a nije mogla da kae.
Filis je ignorisa.
Nije postojala ansa da gospodin Tuman Morgansternima jo neto da na
veresiju, ma ko ga zamolio, i Filis je to znala. U svakom sluaju, nabavka kofera
i nije bila poenta. Filisin plan je bio da se jednostavno otarasi Petre na jedan
dan. Gospodin Saniton, vlasnik blinje farme je dolazio kako bi upoznao i
procenio Izi. To je bilo neto nalik na intervju za posao kroz koji bi radnici
farme prolazili, a Petra je znala de e to vie liiti aukciju za stoku nego li na

36

intervju. Sama pomisao na to kljuala je u njenoj krvi. Filis je naravno ovo

znala, kao i to da Petra ne bi izdrala a da se ne umea kada za to doe vreme.
Zato je ona isplanirala da poalje Petru na jednu od nemoguih misija, i time bi
je zadrala veinu dana.
Nemoj ni da pomilja da pria sa svojim dedom o ovome duice, Filis
prokomentarisa, kao da je itala Petrine misli. On se u potpunosti slae
samnom. Hajde idi sada , pre nego to odluim da sa sobom donese i dak
brana.
Petra se i dalje nije pomerala. Ona je buljila u potiljak Filisine glave, dok se
trunkica besa pretvarala u plamen mrnje. Ona je umalo ne razbukta. Nee
uvek biti ovako, pomisli ona po milioniti put. Jednog dana stvari e se
promeniti. Jednog dana terazije e se izbalansirati, i dobro e pobediti. To je
bila priroda dramatike ivota, zar ne? Dobro uvek pobeuje na kraju? To je
jedina stvar na koju je Petra mogla da se osloni. Povrh svega, to to je u odaji sa
bazenom odabrala stranu dobra, kotalo je najvee elje. Sile dobra vladale su
njom zar ne? Vladale su njom u celini.
Petra udahnu duboko, i okrenu se kako bi napustila kuhinju. Kada je dola
do stepenica, Filis je jo jednom prekinu.
I, Petra ree ona naginjui se kroz vrata kuhinje, kako bi uhvatila Petrin
pogled. Peaie do pijace. Da li si me razumela?
Petra nekoliko sekundi zadra Filisin pogled, bez ikakvog izraza na licu. Ona ne
klimnu, niti zavrte glavom, ali je Filis bila i vie nego jasna. Bez ikakve magije .
Napokon, ona prekinu uzajamni pogled sa Njom i poskoi niz stepenice kako
bi uzela svoj jesenji ogrta. Filis joj je moda mogla rei ta da radi, ali Petra ne
bi bila Petra da dozvoli da joj neko zapovedi kako to da uradi.

37

 Desetak minuta kasnije, Petra proe uzani put koji je krivudao kroz umu.
Onog trenutka kada je izala iz vidokruga kue, ona skrenu s puta, i ubrzanim
koracima krenu kroz visoku travu, ulazei u senke drvea. Bes je pratio poput
meave, ostavljajui vidljiv odraz hladnoe na njenom licu. Bio je toliko veliki,
da je Petra jedva bila svesna istog.
Ona proe pored grobova svojih roditelja, ne bacajui ni kratki pogled na
njih, ustemivi se na veliko vornovato drvo. Bilo je to posebno runo drvo,
izoblieno, polu mrtvo, sa puno razgranatih grana koje je nosilo na pogled
uplje deblo. Jedna strana debla bila je prekrivena gustim, crvenkastim
brljenom.
Petra je ve imala tapi na gotovs. Dok je stajala ispred drveta, ona uperi
tapi u deblo, polako ga povlaei na gore, u lunom pokretu ruke.
Brljen zauta. On poe da se skuplja, otvarajui pogled na malenu pukotinu,
koja se za nekoliko trenutaka pretvori u ui mrani prolaz. Deblo drveta bilo je
posve uplje, to je Petra odavno otkrila. Unutranji zidovi debla bili su suvi i
mrtvi, dok je tlo bilo vlano i korenito. Nekoliko stvari bilo je sakriveno unutar
debla,koje je oigledno sluilo kao neki sef. Ona se okrenu sa jednim
predmetom u ruci, drei ga ispred sebe... Metla. Bila je skoro duga, koliko je i
ona bila visoka, sa paljivo orezanim i uvezanim repom. Telo metle je bilo
neverovatno glatko. Kao i uvek, savreno je prijanjala uz njenu ruku. Petra
pogledom proe po duini metle, dok se brljen iza nje ponovo upletao,
sakrivajui unutranjost upljeg drveta, kao i objekte unutar njega.
Hladni oseaj Petrinog besa nadnu se nad njom, ispunjavajui deo doline
kao magla. Vazduh je na igled postao tamniji. Petra se elagano nasmei, ali joj
osmeh nimalo nije uticao na izraz oiju. Manje od minuta kasnije, mrano
obliije izlete iz ume, nateravi pregrt mrtvih listova i stare praine da polete
za njim. Ono prolete iznad povrine jezera, trkajui se sa svojim odrazom, a
potom uz vijorenje odore, ono nestade.

38

Otvorenih usta i polu zatvorenih oiju, Petra se nagnu na metli. Letela je

nisko, jedva pet stopa iznad izuvijene linije potoka, pratei njegove krivine bez
problema, kao da je letela iznad polja. Zbog puno visokih kamena, kao i
drevea koje je oiviavalo potok, izgledalo je kao da se vozi kroz prirodni tunel.
Petra je zaobilazila otre krivine, nadletala pale grane, i preletala otro kamenje i
rastinje. Zujanje roja svitaca koji su prolazili pokraj nje bilo je skoro neujno
zbog brzine kojom je letela. Istini za volju, to je bio jako opasan let, ali Petra
nije marila. I dok je letela, ona priljubi ivicu brade uz svoju metlu, terajui je
da ide bre, osetivi kosu kako je iba po licu, i ogrta kako viori za njom.
Pratei potok do grada, ona je ila duim putem, ali je letenjem kratila sate
putovanja. Petra je znala da ak i to nije bio razlog zato je odluila da leti bez
obzira na Filisina nareenja. Ona je to naravno delom uradila kako bi prkosila
Filis, ali to je bio samo mali deo razloga. Duboko u sebi, Petra je oseala
potrebu da pobegne od neega. Moda je to njen bes koji je pokuavala da
ostavi za sobom, ili moda onaj sablasni glas u dubokoj svesti njenog uma. Petra
je uvek imala poentu, pokuavajui da bude iskrena prema samoj sebi, zapravo
je znala da je taj glas od jue bio neverovatno tih. Ona je ustvari htela da
pobegne injenici onoga to je videla na doku, dok je bacala mrtve paukove u
vodu.

Mislila je da je sa tim gotovo. Da se sve to zavrilo sa njenom poslednjom

kolskom godinom. Nainila je pravi izbor, odabirajui dobro nad svojim
najveim eljama. Taj izbor ostavio je oseanja praznine i tuge, ali opet se teila
39

saznanjem da je taj komar gotov, i time da je postupila ispravno. Bilo je tuno

znati da vie nikada nee videti lica svojih roditelja, pa makar i u odsjaju
svetlucavog bazena, ali i to je na neki nain bilo oslobaanje. Sve se zavrilo.
Mogla je da pokua da nastavi sa normalnim ivotom.
Ali to se sada promenilo. Njena majka se jo jednom pojavila, svetlucavo i
jedva vidljivo u tamnoj vodi jezera. Ovog puta, nije joj bila potrebna nikakva
spoljanja magija, niti zla, kontroliua sila. Niko je nije kontrolisao, niti
iskuavao. Petra je oigledno sama prizvala taj udni odraz njene preminule
majke. Nije znala kako je to bilo mogue. Moda je oduvek imala tu mo, ali
nije znala kako da je prizove sve dok nije naila na odvratno bie po imenu
uvar kapije. Moda je nekako pridobila tu mo, samo to je prisustvovala
tamo, poput neke kletve, ne trudei se mnogo. To zaista nije bilo vano. Mo
da prizove prisustvo svojih roditelja bila je tu, u njoj. To to je imala u sebi
zapravo nije bio razlog od koga je Petra beala.

40

Letela je nisko, jedva pet stopa iznad izuvijene linije potoka, pratei
njegove krivine bez problema, kao da je letela iznad polja.

41

Beala je od sumnje da joj se moi nee zavriti tu. Veliko obeanje uvara
kapije nisu bili samo bledi obrisi njenih roditelja, ve njihov potpuni povratak u
svet ivih.
To je naravno bilo nemogue. Petra je sumnjala da bi ak i neko kao to je
uvar kapije, stvorenje koje potie izvan vremena i svemira, ija je sama bit
beznae izmedju svetova ivih i mrtvih, moglo zaista da vrati njene igubljene
drage osobe u ivot. Ali ta ukoliko je to bilo mogue? ak i da je postojala
jenda ansa u milion, da li je to bila ansa koja je mogla da se odbije? To je
opsedalo Petru za vreme njene poslednje kolske godine, to je pomoglo da sebi
svojevoljno zatvori oi pred planom onih koji zu eleli da je izmanipuliu.
Ukoliko je obeanje bilo dovoljno izazovno, anse su ipak postojale. Svaka ansa
je ansa za koju se vredi boriti, pa ak i umreti. Ukoliko je obeanje dovoljno
dobro, onda vredi skoro svaku cenu.
Skoro.
To je razlog zato je ona odabrala da ga odbije na kraju, zar ne? Zato to je
uvar kapije od nje traio da uradi jedinu stvar koju ona nije mogla... da ubije
nevinu osobu. Napravila je pravi izbor. Izabrala je stranu dobra.
I dok je Petra razmiljala o ovome, letei iznad isprepletenog potoka, prolazei
kroz sunevu svetlost i izlazei iz nje, u isto vreme toplota i hladnoa sablasnog
glasa u dubini svesti njenog uma, najednom ponovo progovori. Da li je to tako?
Ree glas. Da li si zaista odabrala stranu dobra?
Zuza krenu iz Petrinog oka dok je i dalje letela. Naravno da je odabrala
dobro. Odluila je da ne ubija. Spasila je devojicu koja je trebala biti njena
rtva. Unitila je izvor manipulacije koji je prevario.
Ti si uradila te stvari , sloi se glas. Ali, da li si ih zaista odabrala? Povrh svega,
postojao je jo jedan faktor. Deak.

42

Da, Petra se seti. Dejms, njen prijatelj. On je doao u poslednji trenutak.

On je otkrio izvor koji je manipulisao, i pokazao njegovo pravo lice i uas. On
je urazumio na vreme.

Da li je? Upita glas. Moda. A moda i nije. Moda je on jednostavno bio jo

jedna manipulacija u suprotnom pravcu.
Jo jedna manipulacija? Petra nikada nije razmiljala na taj nain. Mada je to
ostavljalo jako udan utisak. Da Dejms nije doao, moda bi na kraju odluila
da ne sauva devojicu. Moda bi je od istinski ubila. A da jeste, ona bi danas
bila na sasvim drugom mestu, zar ne?
Glas progovori razumno, odzvanjajui u dubini njene svesti. Nije vano to
gde bi ti bila sada. Moda je uvar kapije mogao da odri obeanje? Povrh svega, ti
si videla svoju majku kako stoji na ivici bazena, zar ne? Ali opet, moda i ne bi
Nikada nee znati. Ali jednu stvar zasigurno zna... ti nisi napravila taj izbor.
Bila si prekinuta. Uticali su na tebe. Na kraju, bila si izmanipulisana od strane tog
deaka Dejmsa, na nita bolji nain nego to bi bila od strane uvara kapije.
Nikada nee znati kakv bi izbor sama napravila. Ili, kakvav ishod bi te odluke
donele.
To je bila istina. To je bila mala, ali na neki poseban nain vana stvar. Sve
je promenila. Deo Petre, mrzeo je izbor koji je napravila ali se bar teila
saznanjem da je to bio njen izbor, onaj koji je ispunjavao, inei je dobrom, bez
obzira na oseanje koje bi se nekada javilo o sablasnom zlu koje se nalazilo u
njoj. To joj je dokazalo da ona moe da prevazie to zlo. Da moe da ga zadri.
Ali ta ako to nije bio njen izbor? ta ako je glas upravu? ta ako je bila
delimino izmanipulisana u suprotnom pravcu? Ukoliko je tako, onda to
manje vie nije bio izbor, a mnogo manje bitni momenat.
ta ukoliko joj takav izbor ponovo bude ponuen sada, ali ovog puta bez
ikakvih upadica i manipulacija sa strane. ta onda?

43

Petra trepnu i pogleda oko sebe. Ne shvativi, ona je u potpunosti stala.

Lebdela je na metli iznad svog mutnog odraza. Potok je uborio ispod nje.
Njena kosa bila je oputena preko obraza. Oslukivala je. Jo jednom, glas u
dubini svesti njenog uma postade tih.

Tri sata kasnije, Petra je etala uz put koji je vodio do kue. Sunce je bilo
kao sjajni dijamant na vedrom otirau neba, koje je iz oblanog i maglovitog
izdanja prelazilo u blago i vedro popodne. Petra je sakrila svoju metlu nazad u
uplje drvo, i sada je odvano etala ka kui, zabeenog ogrtaa preko ramena, i
razbaruene kose od vetra, koju je ponovo lepo uvezala u konjski rep.
Desilo se da je gospodin Tuman, vlasnik Tumanove trgovine sitnica,
Morgansternovima ipak dao mali, ali dovoljno vrsti kofer na veresiju. Petra je
na poetku leta otkrila da je veiti mladoenja, dosta stariji ovek, zaljubljen u
nju, ak iako je bio isuvie stidljiv da to prizna. Ideja da se ta injenica upotrebi
kao orudje za nagodbu bila joj je neverovatno odvratna, ali je ipak odluila da
dokae Filis da je nije poslala na jo jedan od nemoguih zadataka.
Nije joj trebalo dugo. Ona je jednostavno zapriala gospodina Tumana o
lepoti jesenjeg pre podneva, i o tome kako je ona oboavala divlje cvee, irokog
pogleda i laganog osmeha upuenog oveku. Kada je stigla do posla sa Izinim
koferom, gospodin Tuman je ve bio crvenih obraza. On je Petri ponudio kofer
na veresiju i pre nego to ga je ona pitala. Ona obea da e idueg dana deka
Veren doi da pokupi kofer, i poele gospodinu Tumanu lepo popodne. Ona se
na kratko osetila malkice krivom, zato to je od gospodina Tumana vrlo lako

44

dobila ta je elela. Ona poskoi u zadovoljstvu, dok se kretala ka potoku, gde

je i sakrila svoju metlu.
Petra je nekoliko sati poranila u povratku sa pijace, ali je znala da to nee
smetati Filis. Povrh svega, beli kamion gospodina Sanitona jo uvek se pomalo
naginjao na obraslom prilazu kue. Intervju sa Izi je jo uvek trajao. Filis bi pre
pustila goluba, nego to bi pred gospodinom Sanitonom pominjala magiju, iz
istog razloga. Sa tom zamisli, duboko usaenoj u Petrinoj glavi, ona ulete u
senku trema. Ona se prui ka vratima, i zastade na trenutak.
Iznutra su se uli povieni glasovi. Oni su odjekivali kroz hodnik, sve do
spoljanjih vrata. Prvo to je Petra ula, bio je Izin jecaj.
Ona je ba mlada i boleljiva, glas oveka nadjaa Izin pla. I ranjiv,
ahem, emotivna.
Ne, nije uopte, izjavi Filis ravnoduno, kao da je to bilo nareenje
upueno Izi. Ona je odlino obuena za rad na farmi. Pa, ona u poslednje
vreme samo o tome pria.
Izi udahnu duboko, grcajui. Borei se da kontrolie svoj glas, ona ree,
Promenila sam miljenje. Ne elim da idem. Hou da ostanem kui sa tobom
i tata Verenom. Nisam jo spremna.
Gluposti, viknu Filis. Gospodin Saniton ti nudi zlatnu mogunost.
Ukoliko si potrebna farmi danas, onda e danas i otii, i neu da ujem re o
tome.
Povrh svega, nema poente u tome da mi se mota tu cele nedelje ukoliko
sada postoji otvoreni poziv za posao na farmi. Veren e ti blagovremeno
donositi stvari.
Kroz mreasta spoljanja vrata, Petra je mogla da prepozna figuru Persivala
Sanitona, kako okrenutim ledjima prema njoj stoji na ulazu u hodnik. On je
bio nizak, zdepasti ovek, fino obuen u beli kaput i eir. Njegove ruke bile su
nagurane u depove od pantalona dok se nepaljivo klatio na svojim petama.
On napravi gest gledanja na runi sat.

45

Stvarno, moda ovo i nije najbolji trenutak, procedi on. Nema potrebe da
devojica dolazi danas, ukoliko nije spremna naravno. Verovatno e sledee
godine biti otvorenih mesta, ukoliko sada ne bude mogla da dodje.
To nee biti potrebno, hladno izjavi Filis. Petra je znala da je ova trenutno
buljila u Izi sa tim elinim, nareivakim pogledom, govorei joj da uuti. U
svakom sluaju, ovoga puta, pogled nije urodio ploda. Izi nije u potpunosti
razumela ivot na radnikoj farmi sve dok nije ugledala debeljukastog
oveuljka sa ubedljivim pogledom i imenom koje je zvualo prijateljski. U vrlo
iznenaujuem poduhvatu, Izi povisi glas.
Ali ja ne elim! ona prokuka. Plaim se da odem! Nemoj da me tera
majko!
Filis odlui da iskoristi drugu taktiku. Ona pucnu jezikom, i progovori
oveku u belom mantilu i eiru, Kao to moete da vidite, ona je jako
tvrdoglava, ali to e je nainiti velikim radnikom. Onog trenutka kada bude
dola na vau farmu, pa, ona nee eleti da ode. Ona se nasmeja na kratko, kao
da je ispriala neku alu.
Ne! Prodera se Izi, sada definitivno iskazivajuu svoje miljenje i tome.
Ne elim da idem, i ne moe da me natera!
E sada mi je dosta toga Naredi Filis, dok je njen glas zvonio poput
udarca ekia u gvoe. Potom se kroz hodnik zau glasni amar. Kratko bum
koje je Petra ula, bio je zvuk Izine zadnjice koja pada na sofi u hodniku.
Gospodin Saniton skloni pogled, ali ne iz uasa, ve zbog neke vrste potovanja,
dozvoljavajui Filis malo privatnosti dok je ona sreivala neke neophodne
poslove.
Petra ulete kroz vrata, ustremivi se niz hodnik i neznajui ta radi. Dok su se
spoljanja vrata zatvorila, ona je ve stigla da odgurne debeljukastog oveka u
stranu i stane ispred Filis, gledajui je popreko. Filis jedva trepnu, ali njen
pogled se na kratko spusti. Proverava da li drim tapi u ruci pomisli Petra.

46

Zapravo, on je bio tamo. Pare drveta, virilo je iz jako stisnute pesnice, koja ga
je usmeravala ka podu. Ona nije ni bila svesna kada ga je izvukla iz depa.
Vratila sam se, Majko, zarea Petra, govorei kroz stisnute zubi, naglasivi
poslednju re. i reklo bi se u pravi as.
Ne skidajui pogled sa Filis, ona prui svoju levu ruku Izi, koja je drei
jednu ruku preko obraza, krhko sedela u sofi.
Vidim da jesi, odgovori Filis, sabirajui se. I bezobrazno prekinula posao
za koji se nita ne pita. Zato ne bude dobra devojka, i skuva aj gospodinu
Sanitonu.

A! nervozno promrmlja Saniton. A, ne! Ne hvala, to nee biti...

Mislim da Izi nije spremna da ode danas, ree Petra polako, drei svoj
tapi u desnoj ruci, dok je leva i dalje bila ispuena ka Izi.
Filisine usne umalo nestadoe na njenom licu od jaine pritiska istih. Ne
mislim da si ti ta koja e odluiti.
Nisam, podjednako odgovori Petra, suzivi oi. To je Izina odluka. I
verujem da je ve nainila.
Vidite, umea se Saniton, prolazei kroz vrata hodnika. Ostaviu vama
damama da odluite. Slobodno me nazov...
Izabela polazi sada, izjavi Filis, zadihano. Saniton zbunjeno zastade na
prolazu, oigledno neznajui ta da radi. Filis nastavi, ne sklanjajui pogled sa
Petrinih oiju,
Ona ne zna ta je dobro za nju. Tupava je. Da nema majku koja e
donositi ovakve odluke, bila bi u potpunosti bespotrebna.
Bez obzira na to kako je izgledalo, Petri je bilo jako teko da kontolie bes.
Bio je to teak zadatak, koji je zahtevao njenu potpunu koncentraciju. tapi je
na izgled vibrirao u njenim rukama. Iza nje, Persival Saniton se strese.
Odjednom, soba postade vrlo hladna. U ledenoj prostoriji mogao je videti svoj

47

dah od hladnoe. On se priblii hodniku, a Petra prosto nije mogla naterati

sebe da progovori. Umesto toga, ona skinu pogled Sa Filisinih oiju, i pogleda
ka Izi. Ona je jedva gledala Petru, ispruene ruke preko obraza gde je Filis
malopre udarila.
Podji samom Izi, rele ona hladno. Hajdemo da..... cunjamo unaokolo.
Ona nee raditi tako neto! Zapovedi Filis zvonkim glasom. Potom se
pomeri na korak izmedju Petre i Izi. Vazduh izmeu njih postade siv. Prozori
na hodniku se zamaglie od hladnoe koja se irila brzinom vetra. tapi u
Petrinim rukama je poigravao. Filis izgleda nije bila svesna promene atmosfere
u sobi. Lice joj preblede, i pojavie se crvene take na njenim obrazima. Ona
podie svoju ruku kako bi udarila Petrinu u stranu. Saniton udahnu kako bi
izgovorio neto u vidu upozorenja, ali ne zaue se rei. Petra je bila sigurna da
ne bi bila u stanju da kontrolie svoje ponaaje, ukoliko bi je Filis pipnula.
Potom se na ulazu u hodnik zau sasvim drugi glas, to natera Filis da se
zamrzne u mestu. Petrino srce zaigra na taj zvuk. Bio je to deka Veren.
Ukoliko devojica nije spremna da ide, onda ne mora ree on. To nije
bilo nareenje, ali je svakako bilo od uticaja. Petra se nije mogla setiti kada je
deka Veren govorio ovim ozbiljnim, otresitim tonom.
Filis je buljila u tom pravcu, podignute obrve. Persival Saniton se brzo okrenu,
pogledavi vieg i starijeg oveka na vratima.
Hahaha! nasmeja se debeljukasti ovek na silu. Vi mora da ste
devojicin staratelj, gospodin Morganstern! Da, da. To ste vi! Mi ne elimo da
vrimo pritisak na mladu damu na bilo koji nain! Evo, ja u sada otii i
oekivati je idue nedelje, naravno ako na dogovor i dalje vai. Sam u izai,
hvala vam, i dovienja!
Sanitonove poslednje rei odjeknue sa trema, dok je blagoreeno pobegao iz
kue, drei svoj beli eir na glavi kao da je neki poltergajst hteo da mu ga
otme. Trenutak kasnije zau se brundanje njegovog belog kamiona, i on lagano
krenu u rikverc, gledajui nervozno u obe strane puta. Niko u hodniku se ne
pomeri. Petra je gledala u svoj tapi koji je drala u ruci. Bio je i dalje uperen
ka podu, ali se na tepihu, odmah pokraj njene noge, lagano puila okruglasta
izgoretina.

48

 Ona je htela da me natera da poem sa tim ovekom! Izjavi Izi, idalje ronivi
suze niz obraze. Ona i Petra su napustili kuu odmah nakon incidenta,
ostavljajui deka Verena i Filis da gledaju jedno drugo preko hodnika. Petra je
puna besa hodala po popodnevnom suncu, udaljavajui se od kue to je vie
mogue. Izi je potravala, kako bi je sustigla, i dalje vrsto drei Petrinu ruku,
mokrih obraza. Devojicin stav prema tom dogovoru koji je gospodin Saniton
nazivao intervjuom, prelazio je iz tuge u bes. Petra nikada do sada nije ula
devojicu da pria na ovaj nain.
Kako je majka mogla da mi uradi to? Nije uopte ni sluala! Ona jedva
poznaje tog odvratnog oveka, i htela je da me strpa u kamion sa njim.
I zna ta jo? Ne bih uopte bila u mogunosti da dolazim kui za vreme
vikenda! Majka kae da bi bilo najbolje da o farmi za rad razmiljam kako o
mojoj kui! Rekla je da bi mi bilo lake da se vratim samo jednom u mesec
dana! I kae da ne mogu da ponesem ni moje lutkice! ta e one bez mene?
Potrebna sam im!
Bie sve uredu Iz, automatski ree Petra, jedva uvi sebe.
Ne, nee! najednom Izi briznu u pla, izvlaei ruku iz Petrine i
zaustavljajui se kako bi je pogledala.
Nisi ula ta su rekli tamo! ak iako ne poem danas, i dalje u morati da
odem tamo sledee nedelje! Poinjem da mislim da majci uopte vie nije stalo
da li sam ja ovde! Poinjem da mislim...

49

Izi zastade u potpunosti, i suze krenue da joj teku niz obraze. Ona jako
pritisnu usta, pokuavajui da ih zaustavi kako se ne bi vie slivale.
Petra spusti jedno koleno na put, grlei malenu devojicu, i mrzei sebe zato
to joj prua tako malo nade.
.... ree ona grlei je jako.
Izi se sada u potpunosti opusti, i dozvoli da joj suze liju niz lice. Ona
pogleda u Petrino rame, oigledno pokuavajui da se pomiri sa istinom koju je
toliko dana odbacivala. Poinjem da mislim... da uote neu nedostajati
majci ... ona zacvile dok je plakala, ali zatvori oi jako, terajui sebe da zavri
misao. Mislim da joj uopte nije stalo. Mislim da ona eli da ja odem.
Napokon, ona ponovo pade Petri u zagrljaj, sada u potpunosti dopistivi
starijoj decojci da je dri. Izi je plakala. Krupne krokodilske suze padale su na
Petrinom ramenu poput vodopada. Petra je jednostavno drala, i gladila po
kosi. Ona je oduvek smatrala da Izi nije bila svesna majine bezdunosti, ali je
sada primetila da je to devojica negde u dubini svoje due znala. Izi je
jedanaest godina uspevala da zavarava sebe kada je njena majka u pitanju, ali
sada sz te varke u potpunosti iezle. Filis ih je u potpunosti isterala, i to
svojeruno. Bilo je posve lako. Sve to je bilo potrebno, bio je jedan amar. To
i nije bio tako jak amar. ak ta vie, crvenilo sa njenog obraza ve je nestalo.
Ali je bilo sasvim dovoljno. Nekako, Petra je znala da to se tie Izi, tu nema
povratka.
Da sam vetica , sve bi bilo lake, promrmlja Izi na Petrinom ramenu, u
toplom i utenom zagrljaju. Da sam vetica, mogla bih da promenim stvari.
Mogla bih sebe da nainim pametnom. Mogla bih majku da nateram da me
voli. Ali nisam vetica. Nisam ak ni prava normalka. Ja sam Vetarka.
Izi se odvoji od Petre opet, i pogleda preko travnatih vrhova brda, oiju punih
suza. Ja sam samo Vetarka. Ja sam zarobljena izmedju, i nita ne mogu da
uradim povodom toga. Moda je majka upravu. Moda i jesam beskorisna.
Moda bi za sve bilo bolje da odem, i zauvek se odselim. Zauvek.

50

Petra baci pogled preko travnatih vrhova brda, pratei Izin pogled. Tamo, na
vrhu brda, poput nekog spomenika, stajalo je usamljeno drvo na dekinom
polju. To drvo, Izi je uvek nazivala drvo elja.
ta radi Izi? Upita Petra glasom, koji je jedva liio na apat.
Izi odgovori potpuno ravnim tonom, ne sklanjajui pogled sa ogromnog,
vornovatog drveta. Zamiljam elju, ree ona, bledog i ozbiljnog lica. To
je sve. Samo zamiljam elju.

51

Trea

asnije te veeri, po prvi put posle toliko godina, Petra se iskrade iz kue.

Ona odkrinu spoljanja vrata, koja se zalupie poto je krenula preko

senkovitog trema, stupnuvi na daske koje jako kripnue. Sada vie nije morala
da se unja. Deo nje je to znao. Ona je svojim mislima mogla da sprei kripu
dasaka i spoljanjih vrata, naravno ukoliko je to elela. Zapravo, ukoliko je
elela, mogla je jednostavno da poalje Filis i svog deku u jako dubok san, da
prosto ne bi uli ni marirajui bend u hodniku ispred njihove spavae sobe, a
kamo li njeno ponono unjanje. Ali Petra nuje uradila to. unjanje je bilo deo
rituala. Na neki nain, uz unjanje bi to uvek uspevalo.
Kada njena bosa stopala dotaknue vlanu travu ispred trema, Petra uzdahnu
duboko na hladnom nonom vazduhu. Mesec je bio jako metalik- sivkaste boje,
lebdei lagano na nebu iznad oblinje ume. Petra krenu ka njoj u tiini, ne
marei za put, hvatajui preicu kroz batu. Petra je ovo toliko puta do sada
uradila, da je prosto udo to se tu ve nije usekao put. Njena stopala postala su
posve mokra od rose, i pre nego to je ula u umu i prepeaila preko doline.
Cvrci su se luli svuda oko nje, pravei dugi i jaki zvuk, koji je odzvanjao u
noi. Dolina s eotvori pred njom, kao to je to uvek i bivalo. Meseeva svetlost
prolazila je kroz kronje drvea, pravei raznorazne senke na grobovima njenih

52

roditelja. Kao i uvek, srebrnkasti meseevi zraci kao i sam izgled doline u ovo
doba, natera Petru da pomisli na podvodnu scenumaginu Atlantidu u svom
punom sjaju i raskoi. Petra je lagano prolazila pokraj tog prizora. Medjutim
kada je dola do starog, poseenog debla, ona ne sede na njega. Ona je stajala
tamo, bulljei u grobove rditelja, istih i praznih oiju. Planirala je da pria sa
njima, kao to je to radila kada je bila manja. Ali sada, kada je bila tu, ona
prosto nije mogla to da uradi. Po prvi put u njenom ivotu, grobovi vie nisu
izgledali kao grobovi. Bili su jednostavno brdaca nabacanih kamenja.
Spomenici da, ali ne njenim preminulim roditeljima. Dok je Petra gledala u
njih, ukazalo joj se da su to bili spomenici dvema devojicama maloj Petri,
koja ih je napravila i Izi, ija je bezazlenost ubijena od strane jednog amara
svoje Majke. Gomile kamenja stajale su kao grobovi Petrine i Izine mladosti.
Moda je to i bila njihova svrha, onog trenutka kada ih je napravila. Moda je
to tek sada uvidela, jer su sada oni bili popunjeni. Moda na nei nain,
svakome je to posredi onda, kada mu se tako neto dogodi. Moda ivot zaista
poinje, onog trenutka kada bezazlenost izumre.
Jedva primetni povetarac duvao je dolinom, aptajui kronjama drvea, i
liu lozica koje su obavijale grobove. Jo jednom, prizor pridobi zigled
podvodnog sveta, ispunjen dubinom plavetnila i venom tiinom.
Petra se okrenu od grobova. Iza nje, staro uplje drvo krckalo je na povetarcu,
pozivajui je. Ona krenu ka njemu, izvadivi tapi Ona ga podie na gore, kao
da je iscrtavala vertikajnu liniju po nonom vazduh. Lozice koje su grlile drvo,
ponovo se razdvojie utajui jedna drugoj. Kao dete, Petra je bila u
mogunosti da uradi to bez tapia, samo zamiljajui. Ona jo jednom eznu za
tom laganom vrstom magije. tapi je bio instrument, koji joj je nametnuo
slabiji arobnjai svet. Deo nje duboko je alio. Ona je elela da poseduje
mogunost da koristi magiju na onaj nain na koji je to nekada radila bez
tapia i rei. Moda e jednog dana ponovo ovladati tom mogunosti. Ona bi
nainila pomak ukoliko bi vebala, i ponovo pokuala da pronadje te tajne
mentalne miie. Te moi su morale da budu negde tamo, ukoliko bi ih samo
potraila, I pokuala da ih ponovo isproba.
Ona udje u tamu upljeg drveta. Njena metla bee poloena u tami, ali je
Petra ignorisa. Umesto toga, ona kleknu, i obmota svoje ruke oko malene
kutije, koja je vie liila na kutiju za nakit. Bila je napravljena od tamnog

53

drveta, ispolirana do ogledalastog sjaja. Izgledala je tako dobro u njenim

rukama. Ona je isprui sipred sebe dok je ustajala. Lie je kriptalo ispod
njenih nogu, dok je iznosila iz upljeg drveta.
Petra nije otvarala kutiju dok je hodala, lagano se penjajui uz blagu padinu,
izlazei iz doline. Ona je ve znala ta se nalazi u kutiji, ali ga nije u potpunosti
razumela. Bilo je runo, hladno, a opet nekako suludo i na potpuno neznatni
nain, uteno. ak i sada, kada je drala kutijum inilo se ispravnim. Ne
zapravo dobro . Na neki nain, dranje te kutije inilo se kao sve sem
dobrog. inilo se ispravnim. inilo se nekako ispunjavajuim .
Kada je Petra dola na ivici ume, drvee se ve razredilo, i nije je udilo to
vidi svetlucavu povrinu jezera, koje se protezalo ispred nje. Ona je prepeaila
lroz itavu umu, izlazei iz udaljenije strane. Ispred nje, dok se protezao preko
vodenog ogledala. Povrina jezera davala je odraz plavetnilu nonog neba,
iseen na pola od strane meseeve svetlosti. Petra nije elela da remeti njen mir.
Ona ponese kutiju preko doka, stavljajui je ispod ruke dok je hodala. Izlizane
daske bile su idalje tople od sunanog dana, One isuie Petrine bose tabane,
dok je hodala ka kraju doka.
Ona paljivo kleknu, stavljajui kutiju na daske iza sebe. Dok se uspravljala,
ona izvadi tapi iz depa svoje spavaice.
Uzdahnu duboko, i najednom se hitro strese. Nije htela to da uradi, ali morala
je da zna. Zatvorivi oi. Zatvorivi oi, ona umom pree preko farme. Ovo je
bila jo jedna od vetina iz detinjstva, koju je Petra umalo zaboravila. Ukoliko
bi se skoncentrisala, uspela bi da u mislima dobije pogled na celu farmu. Poput
mape. Videla je pospanu kuu, a pored nje i talu sa Betel, koja je trenutno jela
svoju slamu. Potom, prui joj se pogled preko lepo obraenog polja deka
Verena, drvo eljha, gomila kamenja. Potom trava u dvoritu, pokvaena rosom
koja je u sebi sadrala na hiljade paukova i nekoliko veverica. I onda napokon,
Petra nae ono to je traila. U svojim mislima uvide mali, ograeni kokoinjac.
Tamo su se nalazile malene plave sveice pospanih kokoki... nadjednom, pojavi
se odsjaj jedne svetlije zelene svee. Lisica. Petra je ula deka Verena kako pria
o lisici. Za vreme leta, ona bi odnosila jednu do dve kokoke meseno, mada
deka Veren nije mogao da utvrdi kako je prolazila pored ograde. Ona je mogla
da vidi sada. Postojala je mala rupa, iskopana ispod desnog ugla ograde, i dobro
sakrivena obraslom travom.

54

Lisica je mogla tu da se provue, mada zbog uzanosti prostora, mogla je

samo da dograbi najbliu kokoku, davei je pre nego to bi ova mogla ikako da
se oglasi. Ona je mogla da vidi lisicu kako polako prolazi kroz malenu rupu, i
vue mrtvu kokoku sa sobom. Lisiije oi bile su svetle i okruglaste. Petra nije
mogla, a da se ne seti okruglastih oiju Persivala Sanitona.
Ona se koncentriasa na jarku zelenu svetlost lisiijeg uma. Pozivala je. Lisica
nije elela da dodje. elela je da klisne u umu, i uiva u svom plenu nasamo.
Medjutim, Petra je bila uporna. U svom umu, ona oseti kako se lisica borila s
tim, potom kako isputa mrtvu kokoku, i grize po vazduhu oko nje, kao da je
pokuavala da ugrize nekakvu nevidljivu ruku.
Puno kokoaka, Ree Petra lisiijem umu. Debele, masne, ma koliko ti
kokoaka srce prohte. Ali mora doi sada. Brzo, mora pouriti. Lisica je oklevala
na trenutak, ali njena pohlepa bila je jaa od pameti. Ona jurnu kroz visoku
travu gde joj se mogao videti samo narandasti rep, ostavljajui za sobom svoj
plen ispod iane ograde.
Pola minuta kasnije, Petra zau zvuk neega kako prilazi. Lagano je prolazila
kroz travu, sada ve pokvaenim krznom od rose. Petra se okrenu kada zau
zvuk kandi kako lupaju o dok. Lisica je vide, a potom u potpunosti zastade.
Njene oi preoe preko vesele meseije svetlosti, koja je osvetljavala dobar deo
atmosfere. Petra je mogla da vidi kako se njena crna usta polako otvaraju,
davajui pregled onjacima, koji beoe prekriveni krvlju.
Doi, ree ona Lisiijem umu. Ona se priblii, i Petra je imala odlian
pogled na malu, zlu duu stvorenja. Bila je ljuta, gladna, pohlepna, eljna krvi
skoro ubijenog plena. Na neki idan nain u svojim mislima, ona Petru nije
videla kao pretnju, ve kao rtvu. Ona krenu da se unja ka svojoj novoj meti,
pridiui se na crne tanke noge, lagano vrebajui. Dok je prilazila ona ispusti
besni krik.
Petrin tapi je bio i dalje u njenoj ruci. Ona je predpostavljala da e se
oseati loe povodom ovoga, ali kada je videla stvorenje, osetila miris krvi na
njenoj njuci, uopte se nije oseala tako. Lisica je vide kako pridie svoju ruku.
Njene oi zacaklie, a eljusti se razjapie. Ona se nagnu kako bi skoila.
Trenutak kasnije, ba kada je lisica skoila kako bi napala Petru, zelena svetlost
osvetli deo doka, a potom se zau tupi udarac mrtvog tela o daske.

55

Vrea narandastog krzna i krvavih zubiju pade pred Petrinim nogama. Ona
udahnu duboko, najednom shvativi ta je uradila. Potom prekri usta rukom,
razrogaivi oi, na kojima se mogao videti odraz neba.
Bila je napast, najednom izjavi glas u dubuni njenog uma. Deka e biti
zadovoljan time to si je ubila. On bi to i sam uradio da je mogao. Ona nije
pokazivala milost svojim rtvama, tako nije zasluila istu sa tvoje strane.
Neto je sutinski bilo nelogino u logici glasa, ali Petra nije mogla da
odgonetne ta. to je mnogo bitnije, nije elela. Lisica je bila mrtva, ali smrt
nije bila potpuna. Jo uvek okirana onim to je poinila, Petra kleknu. Ona
levom rukom zgrabi lisiiji rep. Telo je bilo neverovatno lako u njenim rukama.
One se okrenu na kolenima, drhtei sada od hladnoe veeri, i ispruivi lisicu
nad tamnom vodom.
Ona duboko udahni, i pusti je. Maleno telo jedva je napravilo pljusak,
kada je udarilo o povrinu vode. Ono je na trenutak plutalo, dok se krzno nije
natopilo vodom, a potom lagano krenu da tone.
Uradila sam to, Petra ree najednom, i drhtaj u njenom glasu naini da
zvui kao da se smejala. Ubila sam, ba kao to je i trebalo. Platila sam cenu
kako bih te videla mama! Da li mogu da te vidim? Moram da priam sa tobom.
Sada mi je mama mnogo potrebna. Ovog puta se grubo smejala, proprativi
itavo apsurdno razumevanje situacije. Suza potee niz njen nos, i lagano pade
u jezero, pratei lisiiji trup. Gde si? Pokai se, molim te... Platila sam cenu.
Krv za krv. Prikai se mama. Priaj samnom!
Uznemirena voda lagano je udarala o stubove doka. Srebrnkasti zraci meseca
igrali su na povrini vode.
Lagano, Petra se pridie na noge. Nita se nije pojavljivalo. Nijedno lice iz
dubine nije gledalo na nju. Nijedan ohrabrujui osmeh. Nita osim neme vode,
i mrtvih odraza. Petra nije znala da je tako neto bilo mogue, ali srce joj se
slomi.
Ona ispusti kratki jecaj i pridie pogled sa tamnih valova ispod doka i ugleda
obliije koje je stajalo na sredini jezera.

56

Petrin jecaj pretvori se u jaki uzdah iznenaenja, dok je obe ruke stavljala preko
svojih usta. Ovo nije bio odraz. Obliije je stajalo na sredini staklaste povrine
jezera, pravei siluetu uz svetlucave zrake meseeve svetlosti. Bila je to ena
naravno. Petra nije mogla da prepozna bilo koju odliku, a opet prepoznala je
obliije iz njene vizije u sobi sa bazenom... Bila je to njena majka. Talasi su
udarali o njen struk na mestu gde je stajala u vodi, pridignutih ruku i lagano
pognute glave, pomno posmatrajui. Njena kosa uopte nije bila pokvaena.
Mama! Petra pokua da vrisne, meutim to se manifestova u obliku apta.
Ona je u isto vreme bila zabezeknuta i oarana. A potom na silu progovori jae.
Uradila sam to majko! Krv za krv! Uradila sam!
Suze su padale niz njene obraze, dok je stajala na ivici doka, smeei se,
ispruenih ruku ka obliiju na vodi. Nisam znala ta da radim mama, ree
Petra drhtavim glasom. Izi, Filis i deka Veren, sve je to tako zbunjujue.
Znam da trebam nekako da pomognem. To je, predpostavljam, razlog zbog
kojeg sam se i vratila. Ali prosto neznam! Igubljena sam mama! Uplaena sam!
ta bi trebalo da radim?
Preko talasa, obliije lagano odmahnu glavom.Petra je to razumela kao
izjavu ispomoi, ne kao izjavu neznanja. Njena majka je elela da pomogne, ali
nije mogla, Ona je na neki nain bila zadravana. Nije mogla da prie svojoj
erci, ili da se jednostavno oglasi. Petra primeti da je voda sada bila do grudi
njene majke. Opet je tonula.
Ne! Vrisnu ona, naginjajui se na doku, tako da se njeni palci obavie oko
ivice. Mama! Nemoj jo da ide! Potrebna si mi. Uvek si mi bila potrebna! Kai
mi ta da radim! Reci mi... reci mi da me voli i da e sve biti uredu!
Bol obavi Petru, potpuno nov i jak, kao da je ponovo gubila majku, Ona je
jecala i plakala u isto vreme. Preko vode, njena majka isprui svoje ruke ka
Petri, pokuavajui da joj da onoliko utehe koliko je mogla. Voda je uvlaila,
skvasivi joj rukave haljine, i prelazri joj preko ramena.

57

Obliije je stajalo na sredini staklaste povrine jezera, pravei siluetu uz

svetlucave zrake meseeve svetlosti.

58

Ne! Vrisnu Petra u agoniji. Ona umalo ne skoi u vodu, trenutno

zaboravljajui na smrtonosne daske i ivice potonulog letnjikovca. Ona je
gledala u obliije koje je tonulo kroz svoje prste, kao da je elea da isto vrati na
povrinu silom uma. Nije mogla da uini to. Gledala je kako obliije njene
majke u potpunosti tone u vodu osvetljenu meseevom svetlou, kao da
nikada i nije tamo stajalo.
Petra pade unazad u sedeu poziciju na doku, bespomono grcajui,
rukama prekrivajui svoje lice. Emocije u njoj bile su isuvie jake da bi se
susdrale. Udarale su joj po srcu, kao da su elele da je rastrgnu. Prolo je
nekoliko minuta nakon to su znaci tuge i bola polako poeli da jenjavaju.
Petra polako skloni ruke sa svog lica, i krvavih oiju pogleda preko jezera.
Oseala se iscrpljenom, praznom, isceenom poput stare krpe za pranje. U svoj
toj praznini njenih misli, odjekivala je samo jedna stvar.
Uspelo je.
Naravno ne u potpunosti. Njena majka nije bila u mogunosti da joj prie
ili razgovara sa njom, ali je bila tamo. Nije bio san niti vizija. Ukoliko je elela,
Petra je to ponovo mogla da uradi, i to mnogo bolje. Ubijanje ivotinje nije bilo
dovoljno.
Lisica je zaista bila vei dar, zla i pohlepna na svoj nain. Njena krv bila je
nedovoljna. Petra se navali na svoje ruke unazad, dok su se njene suze suile na
hladnoi nonog vazduha.
Dok se naginjala unazad, ona shvati da je tapi jo uvek bio u njenoj ruci. Nije
bila svesna da je njena leva ruka leala na misterioznoj crnoj kutiji. Ona zasija
na bledoj meselini, uvajui u sebi svoje tajne.

59

Iduih nekoliko dana proli su u hladnoj magli, kako unutra tako i spolja
kue Morgansternovih. Siva magla nadvila se nad poljem i umama, vlaei i
hladei njohovo rastinje. Deka Veren provodio je vreme van kue to je vie
mogao, odlazei rano izjutra, i vraajui se samo za obroke, obino nosei svoje
izme za rad i prljavu odeu. Filis se kretala kroz kuu popud minijaturnog
ciklona, gurajui i lupajui vratima, dok je obavljala svoje dnevne rutine.
Ona je irila negativnu energiju kao smrad. Petra je u svakom sluaju znala
da je Filis bila prepoznatljiva u besu. To je bio njen prirodni element. Na neki
nain, Filis je zaista bila srena kada je imala na ta da bude besna. Deka je to
znao i bez svoje latentne mogunosti da ita misli. On nije bio jak ovek, a
suoevljavanje sa Filis u hodniku onog dana oduzelo mu je svaku ogranienu
mo i hrabrost, zato to ga je ona plaila vie nego iko.
Petra se zbog toga stidila svog deke, i nekako je znala da ga je upravo taj
strah naterao da je oeni.
Petrina baka je oduvek bila glava porodice Morganstern. Velika ena, u svakom
smislu te rei, bila je vrsta, odluna i nepokolebiva u svojim nareenjima.
Njena smrt je ostavila veliku prazninu na ivot deka Verena, da on prosto nije
znao kako da funkcionie. U oajnikom inu sauvanja samog sebe, deka
Veren je naao Filis, koja je i sama bila skoranja udovica.
Filis je bila dve decenije mlaa od Verena, majka male devojice sa specijalnim
potrebama, i sama u kui koju nije mogla priutiti. Uprkos njihovim
oiglednim razlikama, oni su jo na samom poetku bili savreni jedno za
drugo. Deka Verenu je bila potrebna jaka enska ruka koja bi odravala kako
njega tako i domainstvo, a Filis je bio potreban mekuavi ovek, koji bi joj se
prionio. Kasnije je verovatno ispalo da je Veren bio i vie nego to je Filis
oekivala.
Kao to je to i njegova prva ena bila, Filis je jaka, svesna i zapovedniki
nastrojena, ali i zlobna, lepukasta i promourna to je do due inilo nekoliko
razlika izmeu njih. Bez obzira na sve, Veren je voleo. Petra je vie puta
pomislila da je deka Veren voleo Filis na isti nain na koji je Afriko nativno

60

pleme volelo one koji su puno traili, malo davali, ali nudili mo i jainu kada
bi to bilo potrebno. To je bila izopaena vrsta ljubavi, a sigurno ne i uzajamna,
ali oigledno jedina vrsta ljubavi koju je deka Veren oekivao u ivotu.
Petra je znala da e mu Filis zagorati ivot na nekoliko nedelja, kao znak
zahvalnosti onoga to se desilo sa Persivalom Sanitonom. Ali to to se deka
umeao, nije menjalo nita. Izi je i dalje morala da ide idueg ponedeljka
izjutra. Deka je ak otiao na pijacu, i doneo maleni kofer koji je Petra
pogodila. Filis je uivala da iskaljuje bes na Verenu zato to je jednostavno
znala da e ga to uznemiriti. Bog je bio nezadovoljan, i to je znailo da e
stanovnici plemena snositi posledice.
Filis je uivala u smiljanju na koje bi joj se Veren oduio.
Njen bes na Petru je bila potpuno drukija stvar. Filis i ona su se odlino
razumele, da bi imale neto vie od hladnog prijateljstva za dobrobit vremena.
Filis je to znala. Za razliku od deke Verena, Petru nije bilo lako zaplaiti
ropstvom. Jedina mo koju je Filis imala nad njom bila je prevelika ljubav
prema svom deki, a to je jedva bio kec u rukavu, jedva karta.
U drugu ruku, Petra je znala da se pored svih izliva besa i pretnji, Filis nje
jako plaila. Ona je bila jedva svesna tog straha, ali se nalazio u njoj, poput
bombe koja otkucava. Filis je jedino zanla da joj je Petra bila pretnja po pitanju
dominacije u domainstvu, i to je inilo jako nervoznom.
Ona je oduvek mrzela devojku, ali je to bila hladna mrnja, koju je
ispoljavala kroz male degradacije i povremene uvrede. Na kraju krajeva, devojka
je bila tu samo privremeno. Filis se maksimalno trudila da Petrin ivot naini
to neugodnijim, kako bi osigurala njen odlazak sa farme kada postane
punoletna. I pored svega toga, Petra nije otila. Ona se neoekivano vratila, bez
obzira na injenicu da je postala punoletna i da je maturirala na smenoj koli
za vetiarenje. I da bi stvari bile jo gore, ona se otvoreno, hrabro, i vie nego
ikada, meala u Filisina posla.
Petra je oseala da joj Filis neto smilja, kako bi je se odtkaila to pre i
zauvek. Po poreenju, Filisin bes prema Verenu jedva da je bio i hobi. Filisin
bes prema Petri bio je klasini, oajniki, i duboko u srcu zastraujui gnev.
Izi je izbegavala svoju majku to je vie mogla. Ona je odustala od ideje da
namoli Filis da je ne tera da ide na tu radnu farmu. Umesto toga, Izi se
jednostavno prepustila gorkoj sudbini, i to preputanje joj je oduzelo veinu

61

raspoloenja. Bila je ogorena i nezainteresovana za igranje. Prestala je ak i da

se igra lutkicama sa Petrom, pre nego to bi pao mrak.
Ti budi Astra, izjavila je Petra prole noi, ispravljajui kosu jednoj od
Izinih lutkica, a potom ju je predade. Gospodin Babkins e biti Trius, vai se?
Moemo uraditi scenu sa movarskom betijom. To je naa omiljena!
Izi uzede lutkicu, ali je jednostavno drala na krilu, i gledala u nju. Ona
uzdahnu. Gospodin Bobkins kae da vie ne eli da bude Trius, ree ona.
Kako to misli Iz? nasmei se Petra, drei malog plianog medu. On je
jedini deak u drutvu. On tako mora da bude Trius.
Izi odmahnu glavom. Niko vie ne eli da se igra. Svi su mi rekli prole
noi. Rekli su mi da su preveluki da bi se vie igrali.
Petra klimnu glavom ironino. Ja sam starija od njih Iz, a jo uvek se igram.
Ti se igra zbog mene, odgovori Izi, paljivo stavljajui lutku u sedeki
poloaj na podu, lepo joj razdvajajui noge. Beatris, njena omiljena lutka pade
unapred, nabivi glavu ispred svojih ogromnih stopala, dok je Izi buljila u nju,
duboko zamiljena. Ali ne mora ni ti vie. Igranje vie nije zabavno.
Petra krenu da ispituje devojicu, koja je u svakom sluaju i nameri bila
njena polusestra.
Izi uzdahnu duboko, a potom podie svoje oi prema Petri, bez osmeha i
patetinim izrazom na licu.
Nije vie realno Petra, ree ona. Nekada je bilo drukije. Nekada je bilo...
Ne znam... moda kao san, ali san neega stvarnog. San, za koji se nada da e
se jednog dana ostvariti.
Petra nije znala ta da kae. Ona pogleda u svoju sestru dok je Izi gledala u
Beatris i pridigla je, lagano je potapavi po glavi, kao da je elea utei lutku.
Petra oajniki poele da moe neto da joj kae, neto to bi moglo da joj vrati
onu neodoljivu ljupkost, meutim niega se ne seti. Nije bilo nikakvih
argumenata, jer je duboko u svom srcu znala da je Izi u pravu. Ona je odlino
znala na ta je njena sestra mislila.

62

Na dan pre Petrinog poslednjeg odlaska na dok, ona ode u svoju sobu, i
stade ispred prozora. Pranjave zavese bile su jo uvek navuene, zaklanjajui
bledu popodnevnu svetlost na pola, inei sobu senovitom peinom. Sprat
ispod, Filis je bacala i udarala sue, dok je pripremala veeru. Petra je kroz
pranjave ipkaste zavese mogla da vidi Izi u bati, kako ubira poslednje
sezonske ribizle, prljajui svoje prste veselim bojama, i povremeno sisajui
vone sokove sa istih, bez ikakvog osmeha. Petra je jednostavno posmatrala.
Ne moe da se nastavi ovako.
Ova misao izae iz dubine njenog uma, ali ovog puta zvualo je kao njen
glas. Ona sebi lagano klimnu glavom. Bila je to istina. Ovog leta Filisin bes se
idalje poveavao, prvenstveno zbog Petre, kao i njene volje da je se to pre rei.
Ali eto, Petra nije mogla tek tako da ode. Ne jo uvek. Ne dok je bila potrebna
Izi.
Izi nije razlog zbog koga ostaje.
Ponovo, glas bee njen. Ili je glas u dubini njenog uma u potpunosti nestao,
ili je postajao dobar u kamufliranju sebe. Dodue, rei su bile istinite. Izi nije
bila razlog zbog koga je Petra ostajala. Izi je bila osuena na skoranji ivot
tekog rada i seljatva, i to od strane svoje bezbrine majke. Zasigurno, Izi nije
bila najpametnija devojica na svetu, ali nije bila beznadena. Njena
jednostavnost bila je lepa na svoj nain. Petra je znala da postoje kole za decu
kao to je Izi. kole sa obazrivim profesorima, koji znaju kako uiti decu sa
malim nedostacima.

63

Te kole su puno kotale, kao to je Filis jednom opako napomenula, ne

elei da polemie o tome, ali je Petra razumela mnogo vie. Novac nije bio
problem, Filis ga ne bi potroila na Izi i da ga je imala. Ona je jednostavno
smatrala da Izi nema potencijala za kolu. Bilo je to kao da je Filis krivila svoju
erku to se tako rodila, i kao da je planirala da je zbog toga kazni. Dok se ona
pitala, rad na farmi bio je jedina realna opcija za devojicu. Zbog toga, za manje
od dva dana, Izi e biti poslata tamo verovatno do kraja svog ivota. Nee joj
vie biti potrebna Petra, kako bi je uvala i brinula o njoj. Zapravo, ukoliko je
to bio Petrin zadatak, ona ga je itekako izneverila.
Ne moe da se nastavi ovako.
Petra uzdahnu zamiljeno. Napokon, ona okrenu lea prozoru, i krenu
preko sobe. Potom kleknu, i izvue neto od ispod kreveta. Bila je to tamna
kutija iz upljeg drveta. inila se tekom u njenim rukama, dok je ona podizala
i stavljala na krevet. Tako kleei, bila je u ravni sa kutijom. Magliava svetlost
sobe presijavala se na ispoliranom drvetu.
Petra je otvori.
Ona je znala ta se nalazi u njoj, i bez obzira na to, uvek bi se zbog toga
stresla. Nije znala zbog ega. Nije znala odakle je ta stvar dola, niti ija je bila.
Ona je jednostavno pronala u upljem drvetu kada je proslednjeg puta dola iz
kole. Nekako je znala da tu kutiju nije ostavila nijedna iva dua. Niko nije
znao za njeno skrivalite i primetila bi da je neko prokljuvio i ulazio unutra.
Kutija je nekako nala svoj put tamo. Kutija, ili ti sam predmet u kutiji, znao je
da bi mogao biti potreban. Jednostavno je doao svojoj gopsodarici , skrivajui se
na mestu gde je znao da ga niko osim nje nee pronai.
Predmet unutar kutije ugleda svetlost dana, svetlucajui opako. Bio je to
bode. Seivo je bilo potpuno crno, kao da je neko namazao imalinom. Ruica
je bila posebno runa, sa utisnutim draguljima.

64

Skoro u milisekundi, Petra sklopi prste oko drke, i podie ga. Ukoliko je
oseanje dranja kutije moglo biti opisano ispravnim, dranje bodea bilo je vie
nego zadovoljavajue. To je bilo kao da je drala ivu guju, na samom dnu
okeana. Izgledalo je mono i opasno, ali pre svega izgledalo je kao njeno. Bilo
je toliko malo stvari koje su pripadale Petri, meutim, bode joj je pripadao u
svakom smislu. Bio je kao deo nje, kao da je ona pripadala njemu, a on njoj.
Bio je to zastraujui oseaj, a opet to je bila jedina stvar koja je teila. Bode
progovori bez rei. On je obeavao stvari, tajne stvari. Moda ak i tamne stvari,
ali Petra oseti kako je neodoljivo vezana za njega.
Da imam roditelje, ovo mi ne bi bilo potrebno, pomisli ona. To je bio
argument protiv upozorenja da se niko nije oglasio. To je bila prirodna
odbrambenost. Deo nje znao je da je bode zlo. Ali, takoe je bio moan, i
mogao bi da joj pomogne. Da li bi istinski bilo pogreno iskoristiti lou stvar za
dobro delo? Ukoliko je to jedina opcija kada je ona u pitanju, ko bi je okrivio
to je odabrala ?
Nee mi trebati zauvek, ree ona sebi lagano, u praznoj, senovitoj sobi.
Iskoristiu ga samo jednom. Nakon toga, skloniu ga. Samo ovaj put. To je
sve. To je sve to mi treba.
Podsea me na neto to mi je prijatelj skoro rekao, lagano odgovori drugi
glas okirajui je.
Petra udahnu, i zagrcnu se, maui bodeom ispred sebe, razrogaenih oiju.
Obliije je stajalo u uglu sobe. Bilo je veliko, nedaleko se skrivajui u
senkama. Bilo je jedva vidljivo u zamreenoj sobi.
Ono krenu da pria duboki glasom. Rekao mi je da oni koji odaberu da ine
dobro, uglavnom uivaju u plodovima toga.
Smatram da je to istina, ali takoe smatram da je to samo polovina prie. Da li
bi mogli da zamislite kakva je druga polovina prie, gospoice Morganstern?
Petrino srce udaralo je ubrzano u njenim grudima. Ona se zatetura,
pokuavajui da se pridigne na noge, gurajui se uz krevet. I dalje je drala
bode ispred sebe. Ko si ti? zahtevala je odgovor piskutavim apatom.
65

Obliije lagano iskorai unapred, izlazei na priguenoj svetlosti sobe.

Izvinjavam se gospoice Morganstern. Ne radim ovo svim bivim uenicima,
ali sam mislio da bi vam moja lina poseta bila potrebna. Nazovite to,
akademskom vizitom.
Petra vrisnu, napokon prepoznavi oveka. Direktore? ree ona, idalje
bivajui tiha. Merline? Ali zato
Merlinus Ambrozijus, legendarni ovek kao i direktor arobnjake kole na
kojoj je Petra diplomirala uzdahnu, i lagano isprui svoje ruke gledajui na dole.
Taj gest je nekako rasvestio Petru. Bode, soba i itava farma. On uzdahnu.
Mogu li sesti gospoice Morganstern? Imamo toliko toga da priamo.
Petra klimnu glavom iz kurtuazije. Ona shvati da je idalje vrsto drala
bode kao osiguranje. Deo nje smatrao je da bi trebala da ga stavi nazad u
kutiju, ali nekako nije mogla da natera sebe da to uradi.
Na drugom kraju sobe, Merlin lagano sede na usku stolicu pokraj prozora.
Petra dozvoli sebi da utone na uglu kreveta, gde je sedela polu uspravljena.
Da li Filis zna da ste ovde?
Pod tim Filis, predpostavljam da mislite na onu nesrenu enu sprat nie.
Ne, zasigurno ne zna. Ali, mislim da ste i vi svesni toga. Ovde sam da priam
samo sa vama.
Da li ste me pijunirali?
Posmatrao sam vas, gospoice Morganstern, odgovori Merlin
ravnoduno, hvatajui njen pogled.
Iz dobrog razloga, kao to moete i sami predpostaviti.
Petra proguta knedlu. Da li ete me ..... uhapsiti?

66

Petra oseti dubinu njegovog pogleda, kao da je gledao pokraj nje i kroz nju,
itajui joj najdublje misli i strahove.

67

Merlin je na trenutak ispita pogledom. Nemam autoritet da bi vas

uhapsio dospoice Morganstern. Niti bih eleo, uprkos injenici da bi vae
hapenje bila najpametnija akcija. Ne zbog stvari koje ste ve uradili, ve zbog
stvari koje ste sposobni da uradite.
Petra nije znala ta da kae. Merlin je ekao. Napokon, zau se njen
odgovor slabanim glasom. Ja nisam sposobna za nita.
Merlin skupi oi u iznenaenju. Na neki nain, to je istina, on odgovori
tiho. On se nagnu unapred u maloj stolici. Mislim da ste sami sebi napravili
veoma sigurni kavez. Vrlo malo ljudi je svesno onoga to moete udraditi, a
meu njima ste i vi sami. Zaboravili ste toliko magije, koliko veina vrlo
monih arobnjaka i vetica na svetu nikada nee spoznati, a opet ste to uradili
samovoljno, bez ikakve dileme. Za to je bila potrebna ogromna samokontrolaa
gospoice Morganstern. Zapravo, ja nebih verovao da je tako neto mogue. I
zato ste to uradili? Da bi vas prihvatili. Zarad nade u ljubavi onih koji su
isuvie zli, ili nemoni da bi se odrekli istog. Gubitak vaih roditelja stvorio je
u vama jaku elju za prihvatanjem, da vas je ista naterala da poreknete vae
moi, za koje bi slabija stvorenja ubila. Ironino, isti oseaj gubitka i otuivanja
stvorio je u vama najveeg zloinca svih vremena. Stvorio je najboljeg uvara
protiv takve korupcije. A opet...
Merlin zastade. Petra oseti dubinu njegovog pogleda, kao da je gledao pokraj
nje i kroz nju, itajui joj najdublje misli i strahove. Na neki nain, bilo je jako
uznemiravajue. Ona se cimnu, steui bode jo jae, pokuavajui da ga
sakrije od Merlina, bez obzira na to to ga je on najverovatnije ve video.
A opet, moda i uvar nee biti dovoljan, ree Merlin lagano, zavravajui
svoju misao.
Moda vie ne bi trebalo da bude uvara. Moda bi moi voljno trebale da
se suoe, umesto da se zatvaraju. ta vi mislite gospoice Morganstern?
Petra skrenu pogled ka prozoru. Pokuavala je da ne ispoljava emocije na svom
licu. Ne znam o emu vi priate, odgovori ona skoro monotonim glasom.

68

 O, verujem da znate, ree Merlin. Uvek ste pokuavali da budete

iskreni prema sebi, i tome se divim. Uradite to i sada prijateljice moja. Ja nisam
obini arobnjak, i vi niste obina vetica. Nemojte me moriti tim
odglumljenijm neznanjem.
Petra baci pogled ka Merlinu i u njoj se pojavi velika doza zainteresovanosti,
meutim ona mu ne dozvoli da je primeti.
ta podrazumevate pod tim da nisam normalna vetica ?
Merlin se ponovo zavali, smireno prelazei sobu pogledom. Podizajui
obrve, on je upita.
Izvinite me to u vas ovo pitati gospoice Morganstern, ali gde uvate va
tapi?
Petra lagano skupi svoje obrve. U mom garderoberu, odgovori ona,
pokazujui levom rukom ka njemu. Rukom u kojoj nije drala bode.
Prva fioka. Filis ne voli da ga vidi, tako da ga veinom vremena drim
skrivenog.
Merlin pogleda garderober, a potom, ne okretajui glavu, on vrati pogled ka
Petri. Vi, bez obzira to je va deka napravio odve tuni izbor da porekne
svoju magiju, nikako niste mogli da znate da je ekstremno retko za bilo koju
veticu ili arobnjaka da ne nosi svoje tapie sa sobom. Za mnoge arobnjake i
vetice, tapi je poput deo njohovog tela. Da li vam je ovo udno?
Petra slegnu ramenima. Nakon trenutka, ona progovori.
A vi? Primetila sam da ne nosite uvek va tap sa sobom.
To je istina, potvrdi Merlin, lagano pognuvi glavu. A da li znate zato?
Petri se nije svideo Merlinov pogled, niti pravac kuda je ovaj razgovor tekao.
Ipak, bila je zainteresovana.
Vi ne nosite va tap, ree ona, uhvativi direktorov pogled, zato to vam
nije potreban da bi bacali magiju.

69

Merlin se lagano nasmei. U moje vreme, bilo je onih koji su se gadili

korienja tapia i tapova. Oni su smatrali da upotreba magijskih predmeta
predstavlja slabost, i da e to ostaviti veliku zavisnost ka eksternim izvorima
magije. Naravno, ak i tada bilo je ekstremno retko upoznati arobnjaka ili
veticu koji bi mogli da bacaju magiju bez takve pomoi. Realno, tapii su
oduvek bili sutinski medijumi u arobnjakom svetu. Bez njih, magija je
trapava i nefokusirana, praskava i neupotrebljiva.
Merlin ponovo zastade, a osmeh na njigovom licu u potpunosti nestade.
Svetlost rane veeri poela je polako da nestaje, Oblaci su plovili nisko i
nadneto u noi. Petra je jedva mogla da razazna direktorov izraz na licu, u tom
ranom mraku.
Kada je ponovo progovorio, ona je jedva mogla da vidi pokrete njegovih usana.
Vama ne treba va tapi kako bi bacali magiju zar ne, gospoice
Morganstern?
Petra ne odgovori, Iz nekog razloga, ona nije elela. Merlin je ekao, ne
pokretajui se. Napokon ona se pomeri na krevetu, udaljavajui se od njega.
Ja... naravno da mi treba. To nije zapravo bila la. Ona je zaboravila tu
sposobnost. Nije vie bila u mogunosti da baca magiju samo uz pomo misli.
Sada joj je bio potreban tapi, kao i svakoj drugoj vetici ili arobnjaku..
Koliko vam je bilo teko da se naviknete na tapi, kada ste ga dobili po
prvi put? upita Merlin svojim dubokim, smirenim glasom. Da li ste bili
nespretni? Ranjivi? Zamiljam to isto kao da ste pokuali da pustite vodopad
kroz tinel. Verujem da je bilo jako nezgodno prvi put, kao da ste se
ograniavali, ubijali sam deo vaeg bia. Zar nije bilo tako? Recite mi gospoice
Morganstern. Ba me interesujue.
Petra skupi svoje oi. Bode je spokojno leao u njenoj ruci. On stisnu usta,
najednom osetivi nalet besa. A potom iznenada nestade. Oseala se
neverovatno smirenom.

70

 Seam se prvog puta, proapta ona, buljei kroz prozor u sivilo

nadolazeih oblaka.
Imala sam jedanaest godina. Deka Veren me je odveo u malu prodavnicu
tapia u aleji, u Devonskom okrugu. Prodavnica je zapravo bila prodavnica
cipela, ali je prodavac bio arobnjak po imenu Rufus. Prodavao je tapie iz
mrane male sobe na zaelju prodavnice. Mirisao je na kou, a ruke su mu bile
ba grube. Imao je artritis. Mogla sam to da vidim, poput staklene vune,
smeurane u njegovim lankovima. Mogla sam da ga uklonim, ali ga nisam
poznavala, i malo me je plaio. Imao je puno uzanih kutija, naslaganih na
police. Nakon minuta gledanja u mene, izvukao je jednu od kutija i izvadio
tapi iz nje. Stavio ga je u moju ruku, i pitao me kako mi izgleda. Rekla sam
mu. Rekla sam sam mu da izgleda kao tap iz deka Verenovog polja. On se
nasmejao i zatraio mi je da zamahnem njime.
Petra pogleda u Merlina pre nego to je nastavila. Nita se nije desilo.
Uopte. Ni svetlucanje, ni varnice, nita. Ali, tapi se slomio. Kada sam ga
vratila vlasniku radnje, on je napukao na hiljade mesta po duini. Unitila sam
ga. Bio je isuvie mali. Ona duboko uzdahnu, ponovo gledajui u prozor.
Te noi otili smo sa tapiem, ali ga nisam isprobala. Vlasnik radnje
predloio je da vie ne isprobavam njegove tapie. On je deki prodao jedan
koji je izgledao kao ispravan, i poslao nas kui. Nauila sam kako da ga
uotrebljavam, zato to sam to uenje poela kao vrlo mala. Nauila sam kako da
usmeravam jedan deli magije kroz njega, Bio je to jedini nain. I onda,
vremenom, prestala sam da budem svesna da uopte zadravam mo u sebi.
Posle odreenog vremena, moja magija se nekako navikla na to, i navikla sam
da upotrebljavam tapi. Zaboravila sam kako da ga ne koristim. To je ba kao
to bi ljudi iz vaeg vremena govorili, zar ne? Postala sam zavisna od objekta,
Merlin ostade nepromenljiv u svojoj gestikulaciji, medjutim njegov glas
postade tih i napet. Ne zna, zar ne? Ti to ne zna, bez obzira na zlu emu
izopaenog oveka, tvoja dua je izatkana poslednjim ostacima najzlobnijeg
arobnjaka na svetu. A eto, ti i dalje misli da je tvoje iskustvo sa tapiem

71

uobiajeno meu ostalim arobnjacima i veticama. Ti veruje da je tvoje

iskustvo neuobiajeno, ali ne i ekstavagantno. Zar nije tako?
Petra pogleda u mrano oblije. Ona nije mislila tako. Kako bi bilo
drugaije? Ona lagano klimnu glavom.
Ja preferiram moj tap gospoice Morganstern ree Merlin znaajno. On
je uvek bo tu uz mene, i sluio me verno. Meni je udoban. A opet, nije mi bio
neophodan . Da li znate zato je to tako?
Petra ne odgovori. Ona je jednostavno gledala u mrano obliije velikog
oveka, sa irokim oima, bez ikakvog izraza na licu. Bode zadrhta u njenim
rukama.
To je zato to ja nisam arobnjak, ree Merlin smireno. Ja sam mag .
Magova magija je u potpunosti drugaija. Ona ne dolazi samo iz tela, ve i iz
same prirode i sveta oko njih. Mag moe da pokupiu veliku koliinu magije iz
sveta, i da istu ponese sa sobom. Ovo je zapravo prava sutina njihove magije, i
jo jedna velika razlika izmedju arobnjaka i maga je u imenu. ar i Mag.
Verovao sam da sam ja bio poslednji mag, i na neki nain bio sam u pravu. Ali
samo na nei nain.
Petra je jednostavno buljila. Da li je Merlin zaista mislio ono to je govorio?
Njene misli su se utrkavale, odigravajui joj itav ivot. Videla je sebe kao dete,
levitirajui tanjire sa stola u sudoperu uz pomo svojih misli, potom kako
zatvara zavese u hodniku na isti nain, zato to je bila isuvie mala da dohvati
kanap. Potom je sebe videla na tavanu, uplaenu, pokuavajui da nae malenu
iskricu ivota u odvratnim pacovima, ubijajui ih jednog po jednog, gnuajui
se na prizor njihovih mrtvih sklupanih tela. Uglavnom je veinom videla strah
na licu svoje bake, dok je kidala ibu sa drveta i udarala malu Petru po
dlanovima za svakog mrtvog pacova. To je bio taj pogled koji je pratio kroz
detinjstvo. Taj pogled, neopisivog terora koji je sramio i proganjao Petru i dan
danas.
Ja nisam vetica,, Ree Petra jedva ujnim glasom.

72

Merlin lagano klimnu glavom u tami. Vi niste vetica, potvrdi on.

Petra pogleda mrano obliije, ije je oi jedino u potpunosti mogla da vidi.
Ali ta sam ja onda?
Vi ste mag, odgovori Merlin, govorei joj injenicu koju je sada znala,
Jedina iva arobnica na planeti, ve jedno hiljadu godina. Ne znam kako se
to dogodilo. Koreni magova i arobnica teko je pratiti, ali se ova pojava obino
obijanjava teorijom, sedmo dete, sedmog deteta. Ovo oigledno nije va sluaj
gospoice Morganstern. Mada, legenda kae da e se Mag ili arobnica pojaviti
na zemlji, jedino kada balans magije to zahteva. Moe se desiti da je ba to
sluaj, meutim nisam bio u mogunosti da se pozabavim detaljima tog
balansa. To pokazuje da ste vi to to jeste, i to je jo vanije, da je to vae pravo
lice, uprkos tome to se desilo tokom vaeg poslednjeg koslkog polugoa.
Petra se seti. Bazen sa odrazima njenih roditelja, uvar kapije i njegovo
obeanje povratka, no kada je umalo ispunila nagodbu i umalo izvrila ubistvo
male devojice, verovajui da e time platiti cenu kako bi vratila svoje roditelje
iz mrtvih.
Mislite da uvar kapije nije znao da sam ja... ta sam zapravo? Mislio je da
sam obina vetica?
Ne tvrdim da znam sta je uvar kapije znao, odgovori Merlin.
Ali sam rad da kaem da njegove zemljane sluge nisu znale da si arobnica,
onda kada su bacili kletvu na tebe, odreivajui ti gorku sudbinu uz poslednji
opaki deli due njihovog palog gospodara. Sve ovo moe shvatiti kao veliku
sluajnost ili kao deo sudbine, koja je toliko velika, da je mi prosto ne moemo
predvideti.
Ali zato ja? najednom upita Petra zbog ega i sama sebe iznenadi.
Zato moji roditelji? ta je bilo ko od nas uradio, da bi sebi privukao tako
veliku sudbinu? Ja ne elim ovo!

73

Merlin klimnu glavom. Slaem se sa vama gospoice Morganstern. Ali

opet, sumnjam da ste i u vaoj mladosti razumeli znaajnost pitanja zato su se
neke stvari deavale. Takva pitanja bi mogla da interesuju dobar opor uenjaka
i filozofa, ali su to isprazne rei ljudima kao to smo mi.
Vi nemate toliko komfora da i na neki maleni nain utiete na nesrenu
prirodu vaeg identiteta. Smatram da ste razumeli ta je va zadatak.
Petra oseti bespomoni bes unutar sebe. U tami, njene oi su se isijavale
poput novia.
Recite mi, upita ona ravnoduno.
Bilo je teko opisati izraz Merlinovog lica u tami. Va zadatak je da odrite
kavez koji ste ve ranije stvorili.
Da ga odrim? upita ona u oku. Ne mislite to stvarno!
Itekako mislim, i vi znate zato to mora biti tako, Odgovori Merlin u
istom tonalitetu. Najmudrija stvar koja je ikada reena je to da kome se puno
da, puno se i trai. Puno vam je dato gospoice Morganstern. Niste traili nita
od toga, ali opet ostaje injenica da ste bitniji, nego to bi vi ikada pomislili da
jeste. Vaa mo je prevelika, i tek ste poeli da uite da je kontroiete. Doi e
dan kada ete morati da oslobodite tu mo, ali dotle, vaa dunost, ma koliko
runa i monstrouzna ona bila, je da ne dozvolite da vas ona kontrolie. Ukoliko
joj samo jednom to malo dopustite, ona e ovladati vama. Mnogo manje moi
su unitile arobnjake i vetice koji su bili mnogo moniji od vas. Uite od
njihovih greaka gospoice Morganstern. Ali, ukoliko to ne uradite...
Merlin jo jednom zastade, dozvolivi reima da ostanu u vazduhu, da
odzvonjavaju u nedoreenoj tenziji.
Petra lagano suzi svoje oi. Veoma tiho, ona progovori. Ukoliko to ne
uradim...?

74

Merlin je verovatno ekao da pita. On odmah odgovori. Onda, na ovom

svetu postoji samo jedna osoba koja e moi, i eleti da vam se suprostavi
Ja imam bode, odgovori Petra ravnoduno, drei otricu ispred svojih
oiju, posmatrajui mutno veernje svetlo, koje se igralo po njenoj duini.
Merlin lagano i mirno klimnu glavom. Svakako da imate odgovori on, I
samo vi moete odabrati kako i da li ete je ikada upotrebiti.
Petra klimnu glavom, posmatrajui svetlost preko ivice seiva. Bilo je nekako
podjednako uteno i izliujue. Napokon, ona spusti bode, i pogleda preko
sobe. Merlinova stolica bee prazna. Petra i nije bila naroito iznenaena.

75

etvrta
P

etrin poslednji dan u kui Morgansternovih bee jako hladan, ali i sunan

u isto vreme. Uglovi prozora bejae zamrznuti injem, koje se sada topilo na
jutarnjem suncu. Petra ustade, oseajui se bolje nego to se oseala mesecima
do sada. Ona uze svoju radnu haljinu iz garderobera, gledajui je na trenutak.
Bila je to jednolina haljina, od dosadno braon platna sa duguljastim crnim
dugmiima. Ona zavrte glavu na taj prizor, a potom je vrati u garderober.
Ofingeri su klepetali, dok ih je pomera na drugu stranu, uzimajui neto sa
kraja. Kada se odmakla, u ruci je drala bledo utu haljinu sa perliastim
dugmiima. To je bila njena nedeljna haljina, mada su prole godine od kada su
Morgansternovi zadnji put otili u crkvu, zapravo od kada je baka umrla. Petra
joj se lagano nasmei, pomerajui je do prozora kako bi je videla na jutarnjem
svetlu. Sa puno odlunosti i radosti, ona se presvue iz svoje spavaice u bledo
utu haljinu. Oseala se dobro i otmeno u njoj. Petra se okrenu, gledajui sebe
u veliko etajue napuklo ogledalo. Zlatni zraci obasjavali su jedan deo haljine
inei je kao da je sijala. Bila je to jako stara haljina, koja je davno izala iz
mode, medjutim ona je u potpunosti promenila. Bila je jako lepa. Petra se
nasmei sebi u ogledalu, a potom uzdahnu.
Bila je jedva svesna toga, ali je ipak nainila odluku. Dugo je ivela u
nesigurnosti da je zaboravila malenu sreu u donoenju zakljuka bez ikakvog
premiljanja. Ona klimnu sebi glavom u ogledalu, a potom se lagano okrenu.

76

Zgrabi pranave zavese sa svog prozora i rairi ih, putajui sunevu svetlost u
sobu. Kroz prozor, Petra je mogla da vidi deo dvorita, batu, skup drvea
izmeu kue i jezera. Magla se nadvijala nad drveem poput blede sene, koja je
odskakala od zlatastog, sunanog jutra. Inje je sijalo u travi i promrzlom drveu.
Uprkos svemu, izgledalo je prelepo na neki nain. Petra se zapita da li je ikada
videla farmu ovakvom, makar pre nego to je bila mala devojica, kada je lepotu
farme mogla da uvidi na potpuno drugaiji nain. ume i polja, bata i jezero,
ak i Drvo elja u svoj svojoj runoi i masivnosti, sa sve kamenjem u svom
korenitom podnoiju, izgledalo je lepo, i nije vie imalo u sebi onu grubost i
tminu koja je do sada obavijala farmu.
Kua je bila Filisin domen, i pripadala je njoj, ali ne i ostalo. Ostatak farme
pripadao je Petri i deka Verenu, kao i seanju na njenu baku. Pripadao je duhu
Petrine majke, koja je tu odrastala u srenija vremena. Farma je lepo izgledala.
Nedostajae Petri.
Ona se lagano spusti niz stepenice zamiljeno. Izi je ve bila tamo, sedevi
pored stola, i dorukovajui zdelu kae.
Bilo je i vreme, izjavi Filis ljutito, gledajui u Petru sa sudopere, mrkog
pogleda. Ona joj se nasmei i sede uza sto. Zata si se tako obukla mlada
damo? Za prinev bal? Da li smo to danas u Pepeljuginom raspoloenju
duice?
Petra zavrde glavom, povlaei zdelu prema sebi. Tako je divan dan.
Smatrala sam da bi trebalo da se zato obuem lepo. Nadam se da nema nita
protiv.

77

Bilo je i vreme, izjavi Filis ljutito, gledajui u Petru sa sudopere, mrkog

pogleda.

78

Filis je neko vreme studirala Petru, lagano suzivi oi. Napokon, inilo se
da je batalila da je posmatra. Proceni sama. Ima samo jednu lepu haljinu.
Ukoliko eli da je uniti tako to e da radi u njoj, to je potpuno tvoj izbor,
mada e to verovatno slomiti srce tvom dedi.
Drago mi je da se ne bunite majko, ree Petra lagano.
Filis ponovo otro pogleda u nju, skupivi obrve koje se na izgled umalo ne
isprepletae. Ona ne ree nita, bez obzira na to to je izgledalo kao da je htela.
Petra je uivala u tome. Bilo je tako lako manipulisati odvratnom enom,
kada znate ta joj je vano. Petra oseti Filisin napeti pogled, ali se pretvarala da
ga nije primeivala.
Nakon jednog minuta, Petra se okrenu ka Izi. Da li bi volela da se samnom
malkice procunja veeras Iz?
Jedva da e imati vremena za tako neto, Prekinu ih FIlis zapovednikim
glasom, nastavljajui da pere sue. Ona polazi sutra u zoru, ukoliko se sea.
Ima i vie nego to je potrebno posla u pakovanju i pripremi da e joj to oduzeti
itav dan, a nakon toga e rano u krevet, i to je to.
Izi nije podizala pogled sa zdele kae. Bespotrebno je meala.
To je uredu mudro odgovori Petra. Nemam puno posla danas.
Pomoiu Izi da zavri svoje planove i pakovanje, i to e nam dati dosta
vremena da se malo poigramo nakon veere, pre nego to odemo na spavanje.
Povrh svega, proi e puno vremena pre nego to emo imati ansu da to
ponovo uradimo, zar ne Iz?
Filis bukvalno prasnu u smeh. To je sigurno, promrmlja ona.
Petra baci pogled na potiljak enine glave, suzivi oi. Naravno, bie tvojih
poseta kui, ree ona Izi, ali i dalje posmatrajui Filis. Imaemo vremena i
tada da se igramo. Zar to nee biti zabavno?
Sada je izgleda bio red na Filis da malo uiva. O, ne bih bila tako sigurna,
odgovori ona, glasno sputajui sue u suilicu za sudove.
niko ne moe predvideti budunost. Situacije se mogu promeniti u momentu
Slobodno pitajte tata Verena o tome. Petra se jako namrti, gledajui u enin

79

vrat, i sive pramenove kose koji su padali preko njega. Da li je Filis zapravo
mislila na smrt Petrine bake? ak ni ona ne bi bila u stanju da kae neto tako
zlo i okruto, zar ne? Ili je ona mislila na neto drugo? Petri pade na pamet da
izgleda ona nije bila jedina koja je neto planirala.
Filis je i dalje kiptela od dve razliite vrste besa, i Petra je znala da je ona jedva
iskupljivala vreme, radei najbolje to je mogla, kako bi smislila najbolji plan za
njenu osvetu. Ali ta je spremala ta odvratna ena? Na ta je sve ona zapravo
bila spremna?
Petra odlui da joj to ne smeta mnogo. Bar ne njoj. Ukoliko je Filis planirala
neto, deka Veren bi najverovatnije znao o emu je re. Povrh svega, da li mu se
to svialo ili ne, on je mogao da ita misli i namere.
Ta vetina bila je poslednja zaostavtina njegove arobnjake krvi, i mogao
je zaustaviti tek kada bi prestao da die. On nije bio jak ovek, ali nikada ne bi
dozvolio da Filis naudi Petri. Pre bi umro.
Mislei na to, Petra zavri svoj mravi doruak, i krenu u svoj dan
organizovanja i pomaganja Izi.

Dan nije bio lo. Kao to je Petra i ranije nauila, runi rad imao je i svoje
posebne prednoisti. Za razliku od kolskog rada i uenja, fiziki rad dozvoljavao
je da um odlepra, i visi na ici dosade da bi istraivao svoje zamisli i dnevne
snove. Petra je odrastajui na farmi veinom svog vremena provodila u toj nekoj
vrsti transativnog sveta mate, sanjarei, dok je njeno telo radilo neki isto
fiziki rad. Petri je poeo da se svoa oseaj pada u krevet od umora. Zapravo,

80

poetak svake predhodne kolske godine bacio bi je u stanje neprekidne

insomnije, dok je njeno telo bivalo nespremo ta sav taj invertni svet mentalnog
rada i uenjakog iota. ivot na farmi je bio neverovatno iscrpan, a esto bi bio
i fiziki naporan, meutim nije bio teak. Petra je razmiljala o ovim stvarima,
dok je poslednji dan na farmi prolazio u radu, manje vie uz Izi.
U Petrinom prisustvu, ona uopte nije bila spora. Stvari koje je jedva mogla da
odradi pod Filisinim popovanjem, ona je lagano i rado zavravala pored nje.
Petra je uvek verovala da je bila bolji uitelj od Filis, uglavnom zato to je bila
strpljivija i nenija prema devojici. Ali, ona se sada zapita. Merlin je rekao da
arobnice crpu magiju iz okoline i prirode. ta ukoliko mogu istu da daju
svojoj okolini? Zapravo, to je imalo smisla. Moda se Izi zaista oseala na
ivici vetiarstva, kao to je obino to i elela, onda kada bi Petra bila u njenoj
blizini. Petra je oklevala, razmiljajui o tome. Bila je to toliko srena zamisao,
da je pomalo bila i srceparajua. A opet, Petra se seti Merlinovih pria, o tome
kako je magiju uio potpuno ljudsku i ne magijsku Damu iz jezera Dudit,
koja je trebala da mu postane ena.
Normalne vetice i arobnjaci bi bili u stanju da naue normalce magijom
toliko sigurno koliko je komarac mogao da se naui francuskim jezikom. Ali
moda su magovi i arobnice mogli da odvoje deli svoje magije, onaj deo koji
su crpeli iz prirode i okoline, i usade ga u oveka. Petra je razmiljala o ovome,
dok su se ona i Izi muile. Potom se zapita, ta bi Filis rekla kada bi videla svoju
erku kako radi u njenom prisustvu. Da li bi joj to promenilo miljenje o njoj?
Tuno, ali Petra pomisli da ne bi. Filis bi optuila Petru da kontolie Izi svojim
natprirodnim, vetiijim moima.
I istini za volju, Petra nije znala da Filis ne bi bila u pravu.
Kada je vee krenulo da pada, a veera bila gotova, Petra i Izi su zapravo
uspele da da Popakuju Veinu Izine odee i potreptine u maleni kofer.
Njihove dunoisti bile su zavrene, ak i pored nekoliko Filisinih poslia, koje je
ova dodala nakon podneva. Uprkos tome, Filis nije elela da dozvoli da dve
devojke procunjaju unaokolo, bez obzira na Petrino obeanje, koje je ova dala
Izi.
Neu dozvoliti da je vodi tamo u polje i ispunjava njenu glavu groznim
mislima i budalatinamaa, napokon prizmade Filis, ne podizajui glavu sa

81

posla koji je imala. Godinama sam se trudila da te drim na odstojanju kako je

ne bi zaludela, i ispunila mozak glupostima o toj tvojoj neprirodnoj udnosti.
Znam da misli da je ovo tvoja poslednja ansa da to uradi, ali ja to neu
dozvoliti. udno, FIlis je zvuala uznemirenija nego ikada. Kretala se kroz
kuu na neki udan, preokupirani nain. Deka Veren se jo jednom povukao
u talu za ostatak veeri, ostavljajui Petru da se sama bori sa odvratnom enom.
Ona je pratila iz sobe u sobu.
Ja iskreno ne znam o emu pria, ree ona u totalno naivnom maniru.
Jendostavno elim da uivam u poslednjem danu sa devojicom uz koju sam
odrasla, pre nego to bude otila. Naravno, nee zabraniti...
Hou, i elim, Obrusi Filis otro, bacajui pogled ka Petri. Moe da se
pretvara koliko god eli predamnom mala vetice, ali ja sve znam. Mogu da te
proitam. Imala si svoju ansu da se umea, i to nije uspelo. Da li si shvatila?
Verovatno si mislila da e pobediti onog dana u hodniku kada je Persival bio
tu, ali si se prela. Ja najbolje znam ta je dobro za Izabelu, bez obzira na to ta
ti i tvoj deda mislite.
Petra se iznenadi, shvativi da je Filisine rei nisu nimalo uzbudile. Filis se
itekako plaila nje i iz tog straha igrala je najbolje to je mogla, borei se da
zadri svoju elinu politiku u domainstvu bar jo jednom na ovaj jako bitni
dan. Dokle god se Filis pitala, sutranji dan nije bio tako vaan. Kada bi samo
mogla da odri svoju kontrolu dotle, sve bi bilo onda manje vano. Bilo bi
prekasno za Petru da uini bilo ta.
Stvarno ne znam o emu govori majko, ree Petra, tuno vrtei glavom.
NEMOJ TAKO DA ME ZOVE! Filis umalo vrisnu, ali glas joj pue. Izi
poskoi u blizini, ispustivi arapu koju je slagala. Ona pogleda na gore
uplaeno. Filis spusti svoj tonalitet, medjutim njene oi su i dalje bile
ispunjene besom, umalo ne poevi da se cakle.
Kako nema srama, procedi ona. Naziva me svojom majkom. Tvoja majka
je mrtva . Da li me uje? I trebala bi da se smatra srenom! Nije morala da te
gleda kako odrasta u patetinu, problematinu devojku bez cilja! Bei mi sa
oiju pre nego to se naljutim ti mala vetice !

82

Petra je jednostavno buljila u enu koja je kiptela od besa i tresla se.

Vidljivo crvemilo u Filisinim obrazima i oima, oigledno se irilo po njenom
itavom telu, tarajui oi da poskakuju u svojim dupljama.
Petra udahnu duboko. Malenim glasiem, ona takorei odpevui. Ja nisam
vetica Filis pogresno protumai njen tonalitet glasa. Ona se pridie u
potpunosti.
Ovo je najoseajnija stvar koju si rekla do sada, odgovori ona, u jednom
dahu.
Dosta je bilo. Izi, u krevet. Probudiu te u zoru, i elim da tada bude
spremna za polazak. Ti sa druge strane, dodade oma diui obrvu, ne
zanima me ta e uraditi sa sobom, Sve dok mi se kloni s puta. A potom se
okrenu i odeta, ostavljajui dve devojice u hladnoj tiini.

No u potpunosti pade, dok je Petra sedela u svojoj sobi, buljei u prozor. Nije
se pomerala satima od kada je ula u sobu i postavila uzanu stolicu na sredini
iste. Idalje je nosila svoju utu haljinu, i bez obzira na Filisina nareenja, nije
bila uprljana nakon napornog radnog dana. Na Petrinom krilu isijavala se mala
tamna kutija.
Mesec se izdigap na nebu, dok je ona posmatrala. Polako se uspinjala na
nebu, izlazei iza drvea i izgledajui malo ukasto, ali odmah potom poprimi

83

svetlo srebrnkastu boju. Visio je na nebu poput srebrnog sikla, obasjavajui

svojom svetlou farmu ispod sebe.
Petra pogleda u kutiju. To to je donela odluku bilo je posve uteno. Uskoro
e znati ta tano treba da uradi. Bilo je jednostavno, ali opet, nee biti lako.
Petra je znala da e ovog puta moi to da uradi. Povrh svega, ipak je tako bilo
najbolje za sve. Razmiljala je o tome ranije takoe, ali nije znala da li bi uspela.
Saznavi da je tako neto mogue, injenica je promenila mnogo toga u
njenom svetu.
Prooe nekoliko minuta, i kua oko nje postade u potpunosti mirna.
Napokon, Petra ustade. Ona stavi crnu kutiju ma garderober. U ogledalu,
njeno lice joj uzvrati pogled. Pod bledim sjajem meseine, ona je izgledala
drugaije nego to je izlgedala tog jutra. Tada, pod zlatnim sunevim sjajem
izgledala je lepo. Sada, bila je bleda, poput statue od alabastera. Ona je sama
sebi izgledala hladno, oholo, ne vie tako lepo, ali i dalje prekrasno, poput crne
rue.
Imam bode...
Ona skrenu panju sa svog odraza, i otvori kutiju. Bode je leao unutra,
dok su njegovi dragulji treperasto svetlucali na bledoj meseini. Paljivo, skoro
ponizno, Petra ga uhvati za drku. Najednom se strese.
Trenutak kasnije, ona napusti sobu. U njenu korist, vrata se lagano
zatvorie za njom, ne stvarajui ni najmanju buku.
Na krevetu, leei u centru osvetljen bledom meseinom, nalazilo se tamno
obliije, dugo i tanko poput crte od mastila. Bee to Petrin tapi.
Imao je napuklinu po svojoj duini, koja ga umalo nije rastavljala na pola.

84

U hodniku na spratu nalazio se samo jedan prozor. Nalazio se na kraju istog,

davajui pogled na zemljite prvog sprata. Bio je pokriven parom dugih
svilenih zavesa, tako da su se mogli videti samo najfiiji odsjaji none meseine.
Petra se neko vreme kretala kroz tamni hodnik, due nego to bi to bino
radila, zbog neosvetljenosti istog. Ona tiho proe pokraj okruglastih portreta
bake i deke, paljivo zaobilazei kriptavi kredenac koji je stajao nasuprot vrata
od kupatila. Zahvaljujui otrcanom tepihu, koraci njenih bosih nogu nisu se
uli.
Ona zastade. Vrata Filisine i dekine spavae sobe bila su kao i uvek vrsto
zatvorena. Petra je stajala u neprobojnoj tmini ispred vrata, sluajui. Nakon
minuta, ona shvati da je ula lagano, suptilno duboko disanje koje je dolazilo
iza debelih hrastovih vrata.
Filis se nalazila unutra, varnice njenog besa i dalje su letele i sevale , ak i u
snu. Njeni snovi bili su poput polja trnja, konfuzni i izprepleteni. Petra ih je
mogla videti u svojim mislima, ali samo na kratko, proveravajui da li je starija
ena zaista duboko utonula u njih. Petra pogleda staru, izrezbarenu kvaku na
vratima u hodniku. Ona je lagano dodirnu svojom levom rukom.
Spavaj, ree ona u svojim mislima. Spavaj dugo. Spavaj dobro. Nemoj nita
uti.
Ona saeka jo koji minut, prstima prelazei preko bodea u svojoj desnoj
ruci. Zadovoljna, ona se iunja, prilazei poslednjim vratima na suprotnoj
strani hodnika. Bejae to Izina vrata.

85

 Nikda do sada nisam bila napolju ovako kasno, Proapta Izi veselo, trei
kroz rosnu travu u bati. Oko njih, vazduh bee hladan, bez ikakvog daka vetra
u noi. Cvrci su pevali svoje zvonjave zvuke u umi. Grupa ledenih,
meseinom obasjanih oblaka, plovili su iznad njihovih glava, poput nekih
brodova. Petra se nasmei, dok je mlaa bosonoga devojica veselo skakutala po
visokoj travi, poput malene gazele. Ona isprui ruke u stranu i zabaci glavu
unazad, tako da joj je meseina milovala lice.
Mislim da neu moi da ostanem budna, kao to si i rekla, ali sam priala
sa mojim lutkicama i one su mi pravile drutvo. Bilo je lako! inilo se kao da
vreme uopte nije ni prolazilo!
Petra je i dalje priala tiho, iako je znala da to vie nije bilo potrebno.
Ovo je zabavno, zar ne Iz? esto sam ovo radila dok sam bila mala.
Ba je zabavno, sloi se Izi, vrativi se nazad do Petre, uzimajui je za ruku
i meajui prste.
Ali je takoe malo divlje, i na neki nain strano. Poput noi vetica, ali
samo za stvarno, zar ne? Ovo je to ta vetice rade sve vreme, zar ne?

86

Petra se nasmei, dok je mlaa bosonoga devojica veselo skakutala po visokoj

travi,

87

Petra klimnu glavom, ohrabrivi devojicu, Tako je. One igraju po umama
u ponom sa velikim vatrama i srebrnim maevima Ponekada zvezde dolete i
pridrue im se, a sove pevaju zajedno sa njima. Ba prava urka.
Izi pogleda ka Petri dok su etale, oima punih suza. da li to rade stvarno?
Da li me samo zadirkuje?
Petra se nasmeja. Nikada te ne bih zadirkivala Iz. Moda bi kad kad
proirila istinu, ali ukoliko to nije tako, trabalo bi da bude. Zato pita?
Izi uzdahnu zapoljenikim manirom, gledajui u svoje bose noge, dok je
etala kraj Petre.
Pa, tata Veren kae da su zvezde velike, gigantske lopte koje gore, a ne
magine princeze, prinevi i takve stvari kao u priama.
Petra slegnu ramenima. Zna, obe stvari mogu da budu istina. Moda su
zvezde veoma velike lopte gorueg gasa i svetlucajui plemii u isto vreme.
Izi frknu, odmahnuvi glavom. Nema nikakve logike.
Naravno da ima, odgovori Petra zagrejavi temu. Pogledaj u drvee
tamo u umi.
Ono to vidi je samo gomila drvea, grana i lia koji rastu iz zemlje, zar ne?
Ono to ne vidi jesu umski duhovi, nijade i drijade.
Devojica je gledala u tamna obliija drveta ispred njih, kako se pruaju
lagano na visokom, nonom povetarcu. ume imaju duhove?
Naravno da imaju. Nikada nisam viela jednog, ali znam nekoga ko je
priao sa njima. Oni su prelepi i iskreni. Kreu se veoma, veoma sporo, zato to
je drvetu oveiji ivot kao nama mravlji. Oni broje dane u godinama, ne u
satima.
Izi nije bila ubeena. Kako to da mi ne moemo da ih vidimo?
Petra pogleda na gore, dok su ulazile u umu. Ne znam. Moda ive u delu
sveta koji mi ne moemo da vidimo. Moda mi ivimo u delu sveta koji oni
ne mogu da vide. Moda mi samo vidimo njihova drvenasta tela, a oni vide
samo neke druge delove nas, neke delove za koje i mi neznamo.
Nae prisustvo, ree Izi najednom, razrogaivi oi.

88

Petra baci pogled ka njoj, zbunjena. Nae ta?

Nae prisustvo! devojica ponovi skoro kominim nestrpljenjem. Kao i
ljudi na brodovima, dole u ribarskom selu. Tata Veren kae da ribe ne mogu da
vide brodove, ali osete njihovo prisustvo, koje prave njihovi brodovi. Moda mi
vidimo samo drvenkasta tela drveu, a ono oseti nae prisustvo kada
prolazimo!
Petra je imala udni oseaj da je Izi bila u pravu i vie nego to je to ona
znala. Nije to samo to je njen odgovor imao smisla, ve su te rei nekako
odzvanjale meu drveem, kao da su na neki nain nemo podravala tu tezu.
Opet najednom, Petra se seti ideje koja joj je pala na pamet ranije tog dana,
kada su ona i Izi radile zajedno. Ideja o tome kako je Izi balansirala na samoj
ivici vetiarstva, kada god bi bila u Petinoj blizini. Izgledalo je kao da se neto
unutar Petre prikljuilo na neto unutar Izi prosvetljavajui je, i povezavajui
neke delove u njoj, koje je grozna sudbina odbijala da povee.
Lie je utalo pod njihovim nogama, dok su se kretali kroz umu, Nakon
nekoliko minuta Izi ree,
Pa, ta emo da radimo sada?
Petra pogleda na gore. Pokazau ti neto.
O! ta je to?
Petra zastade i duboko udahnu. Ovo, ree ona, pokazujui na dolinu
ispred njih.
U poetku Izi nije videla nita. Ona ueta na istinu koja je okruivala stare
kamene spomenike, a potom joj se obrve skupie. Napokon zastavi, ona upita,
ta je to?
Petra poe da eta po dolini, kako bi stala pokraj mlae devojice. Nekada
sam mislila da su to grobovi mojih roditelja, ali sada... Mislim da smo to mi.
Izi zamiljeno napravi grimasu. Ti si ih napravila?
Jesam. Jako davno.
Nekoliko sekundi prooe u tiini. Izi pogleda Petru, i jedan ugao njenih
usana se kritiki nakrivi. Mislim da bi bili lepi kada bi prestavljali nas.
Petra nije mogla, a da se ne nasmeje veselo. Sedi Iz. Ovde pokraj mene...
na panj.

89

Dve devojke sedele su na palo drvo, prebacivi haljine preko svojih kolena.
Petra prebaci svoju levu ruku preko sestrinog ramena, gledajui u spomenike.
Na dubokoj plaviastoj meseevoj svetlosti, dolina jo jednom poprimi izgled
maginog, podvodnog sveta, ispunjenog subtilnim pokretima i jedva vidljivim
dubinama. Jedva primetni povetarac dunu dolinom, pokrenuvi lie oko
spomenika, zvidei laganu notu u kronjama drvea. I tiho, skoro jedva
vidljivo, lozice koje su uvrivale spomenike, krenue da se pomeraju. One su
puzile i izvijale se, proizvodei kratki utaj, a potom i pucketanje. Izi duboko
uzdahnu, razrogaivi oi. Petra se koncentrisala. Napokon, oba spomenika
proizvedoe zvukove laganog pucketanja, i cvetovi procvetae na granama, u
potpunosti prekrivi obliija. Onaj na levoj strani imao je na sebi cvetove boje
belog zlata, dok je vei bio prekriven crnim ruama, ije su latice izgledale
ljubiasto na nonom svetlu. Cvetovi su se pomerali i njihali na povetarcu,
irei svoje izmeane mirise kroz dolinu.
Vau! uzdahnu Izi, i spontano lupi rukama u oduevljenju. Kako se to
dogodilo? Da li su to bile drijade? Ili si ti to uradila?
Mislim da smo to obadve uradile, ree Petra smeei se.
Ja sam onaj sa ukastim cvetovima poput moje kose, ree Izi,
pokazivajui rukom. Ti si onaj sa crnim ruama, zato to je tvoja kosa tamna.
Petra jo jednom klimnu glavom, i dalje se smeei. Ona nije nameravala da
natera cvetove da cvetaju razliitom bojom.
Odrastajui za vreme kada su ovi spomenici predstavljali uspomene na njene
roditelje, oni bi uvek cvetali crveno, bez ikakvog izuzetka.
To je bilo kul, ree Izi, zduivi se pokraj Petre i uzdahnuvi duboko.
Posebno zato to je no. To je ba kao da smo prave vetice. Mislim, obe, zar
ne? Ali bez razigranih zvezda i sova pevaica. Bez srebrnkastih maeva.
Bar ne jo uvek, odgovori Petra.
Nakon minuta, Izi je zvuala neumorno. Ne mogu mirno da sedim jo
dugo, ree ona, ustavi i gledajui po dolini. ini me pospanom. Kladim se
da bih mogla da se uspavam na ovoj gomili lia. To bi bilo lepo, zar ne? Sa
mesecom, koji bi jedini motrio na nas. Mislim da bi to bilo predivno.
Petra takoe ustade, istei delie kore drveta sa svoje zadnjice. Bilo bi
zaista divno.
Da li se sada vraamo nazad? upita Izi, gledajui u viu devojku.

90

Petra lagano protrese glavom, i dalje gledajui u spomenike i njihove

njihajue, mirisne cvetove.
Jo uvek ne. Imam jo jednu stvar da ti pokaem.
Izi uzede Petru za desnu ruku, i one nastavie da etaju, penjajui se uz,
liem obasutu, padinu doline. Ne progovorie dok nisu doli na ivicu ume,
gde se nebo, jo jednom otvori pred njima.
Izi najednom prestade da koraa, povlaei Petrinu ruku kako bi i ova stala.
ta je bilo? upita Petra, gledajui unazad ka devojicinim razrogaenim
oima.
Ja ne elim da idem tamo, ree Izi ravno, sklanjajui pogled sa prizora
ispred nje.
ta? Zato? To je samo jezero. Bila si dole samnom na hiljade puta.
Izi odmahnu glavom. Petra je mogla da uje zvuk tihog pljuskanja talasa o
komenje, koji je dolazilo sa kamenite obale. Taj zvuk je izazivao, prizivao.
Izgleda da je to imalo potpunio drugaiji efekat na Izi.
Ja jednostavno ne elim da idem tamo dole, to je sve.
Bie sve u redu Iz, ree Petra uteno. Drau te za ruku sve vreme. Znam
da je malo sablasno, ali to ga ini zabavnim, zar ne? Ba kao no vetica.
Izi napokon pogleda u Petru, sa razrogaenim oima i ozbiljnim licem. Ona
je studirala Petrino lice, a potom baci pogled preko jezera pa sve do dugih,
svetlucavih zraka meseeve svetlostim koja se odraavala na povrini.
Napokon, ona oprezno klimnu glavom.
Zajedno, obe devojke krenue na put ka doku. Pored laganog pljuskanja
talasa, no je bila veoma tiha. Petra shvati da se vie nije ula ni beskrajna
pesma cvraka. Mesec je gledao na dole, poput monstrouznog, buljavog oka.
Izi jop jednom zastade na prvom stepeniku doka, bledog i iznurenog lica.
Ne elim da idem dalje Petra.
Petra je i dalje drala sestrinu ruku. Na trenutak, miris trule ribe ue joj u
nozdrve, gnuajui je, a potom ga povetarac odnese. Bili su skoro tamo. Sve je
trebalo da bude uredu. Jos samo malkice dalje Iz, Ree Petra, nasmeivi se.
elim da ti pokaem jo jednu stvar, ali mi je potrebna tvoja pomo.
Devojica se nije pomerala O emu je re? upita ona, gledajui otro i
zainteresovano.

91

Petrin osmeh se malkice proiri, i njene oi zasijae. To je tajna, proapta

ona.
Izin stisak u Petrinoj levoj ruci popusti. Bila je to mala, jedva primetna stvar,
ali je Petra odmah primetila, bez obzira na sve. Izi jo jednom baci pogled na
jezero. Ja ne volim tajne.
Ova e ti se svideti, Petra je ubeivala. Jo samo malkice. Za mene.
Napokon, mlaa devojka se malo opusti. Ona pajivo zakorai sa stepenica,
na drvene daske doka, pratei Petru. Zajedno uetae u hladni miris vode, koji
se polako kretao preko talasa u jezeru. Izi je zaostajala jedan korak iza Petre.
Lagano, ona stegnu ruku mlae devojice.
ta je to to eli da mi pokae, ree Izi tihim glasom. Ovo je dovoljno
daleko. elim da stanem.
Samo jo dva koraka, odgovori Petra, iji je glas jedva liio na apat. Ba
ovde, na ivici.
Ve si mi to pokazala, ree Izi najednom, sada malo povisivi glas.
Letnjikovac na dnu jezera. Bio je straan tada, na zalazeem suncu. Ne elim
da ga vidim sada. Nee biti zabavno u noi. Molim te Petra.
Nije to to elim da ti pokaem, ree Petra rastrojeno, vukui svoju sestru
unapred.
Pa ta je onda Petra? ta smo dole da vidimo ovde?
Ona se napokon okrenu ka Izi, dok su joj se oi isijavale. Bile su tamne i
neverovatno ravne. Bile su ispunjene suzama. Moju majku, odgovori ona jako
udnim mrtvakim glasom.
Petra je i dalje drala Izinu ruku svojom levom. Ona povue devojicinu
ruku na gore, podjednako podigavi i svoju desnu. U njoj, bode je zlokobno
sijao, dok se meseiina presijavala po ivici tamnog seiva.
Ne! zacvile Izi, vuei je unazad. Petrin stisak na devojicinom zglobu bio
je poput sajle.
Prestani da se opire Izi ree Petra, borei se da zadri devojicnu ruku
mirnom. Bolee te samo na trenutak.
Izi je vukla jako, koliko god je to mogla, a potom zabi lakat njene slobodne
ruke u Petrinu pesnicu da bi se izbavila. One su se borile u tami.
ta to radi? povika Izi, glasom koji je bio vie nego vrisak. Petra stani!

92

 Samo malo krvi Iz Odgovori Petra istim tonalitetom. To je sve to mi

treba. Nita vie. Ne elim da je u potpunosti vratim, samo da budem u
mogunosti da razgovaram sa njom. Potrebna mi je moja mama. Ona e mi rei
ta da radim Iz. Rei e nam obema. Bie sve uredu, samo prestani da se
odupire...!
Izi je plakala dok se odupirala, postavi oajna. Sve to je znala jeste da je
vea devojka imala no, i da je planirala da joj njime naudi. Ona je utirala i
migoljila se, okretajui se od kraja doka. Petra je trznu od pozadi, pokazujui
svoje zube na meseini. Njeno lice izgledalo je odvratno, skoro mrtvo. Samo
mala posekotina na tvom dlanu. To je sve. Nekoliko kapljica tvoje krvi, i sve e
biti gotovo. Uh! Prekini da se odupire. Ne elim da te povredim Iz.. nemoj da
me tera...
Izi se sputala i ispravljala to je jae mogla, oigledno u panici. Njeno
stopalo se okliznu na mokroj povrini, i ona se povi, padajui. Petra izgubi svoj
balans, i pomami se kako bi se uhvatila neim, hvatajui se za jedan od stubova
na doku. Zai se pla, a potom najednom postade, preseen zvukom jakog
pljuska. Izi je upala u jezero.
Petra pade na kolena, divljaki traei mlau devojicu. Grgoanje i jo
jedan pljusak je otkri, bila je nekoliko stope udaljena od Petrinog dohvataja.
Ona je mlatarala rukama, razrogaenih i krvavih oiju, kao i ustima punim
vode.
Izi! pozva Petra, ije je srce upravo dolo u grlo. Doplivaj do mene!
Ne! Povika glas u dubini njenog uma, vrsto i odluno. Ne... saekaj...
Petra se ukoi dok je hladan znoj oblivao. Dok je gledala, devojica u vodi
izgleda se menjala. ta vie, to nije bila Izi uope. Bee to druga mala devojica
sa plavom kosom. Devojica po imenu Lili. Bilo je ba kao i u njenim snovima.
Frustrirajuim, opsedajuim snovima onog bitnog momenta u odaji sa
bazenom. Devojica se davila, ba kako je i pogodba nalagala.Ali ovoga puta,
san je bio stvarnost. Sada je Petra u potpunosti mogla da utie na ishod.
Lagano, Petra se pridie na noge, gledajui patetino pljuskanje devojice u
vodi.

93

Ona nije elela da ubije Izi. Planirala je samo da iskoristi njenu krv,
dovoljno da bi priala sa njenom majkom. Nije planirala da je u potpunosti
vrati, ak i ukoliko je to bilo mogue.
Da li je to istina? Glas u dubini njenog uma progovori smireno i hladno.
Mislim da nije teko. Mislim da si ovo nameravala sve vreme. Mislim da je ovo
razlog tvog ponovnog povratka kui. Ti si samo mislila da si izmenila plan, kada si
odabrala da spase devojicu Lili, ali nita nisi promenila. Samo si neminovno
oduila. Devojica mora da umre. Samo tada imae mir.
Povrh svega, zata je Izi imala da ivi? Zar joj ne bi bilo bolje ovako? Bolje
da umre ovde, na rubu svoje poslednje noi detinjstva i beznadenosti, nego
ezdeset godina kasnije, kao istroena, iskoriena i izmuena kroz ivot, kao
ivotinja.
Niko nee znati, glas je ubeivao. Njeno telo e vremenom biti pronaeno,
ali e verovati da je umrla na svoju ruku, oigledno nesrenim sluajem. Oplakae
je kako dolikuje. Podiie spomenik u njeno seanje, to je vie nego to bi njena
majka uradila. Napravie pravi izbor. Ti, i tvoja majka sa tobom.
To se zapravo deavalo. Izi jo jednom potonu ispod povrine. Njene ruke
padale su slabano, beznadeno lupajui po uzburkanim talasima.
Petra se okrenu. Ona baci pogled preko doka, a potom svoje oi uperi ka
sredini jezera.
Niko ne dolazi, ree sebi u uenju.
Ne, deak Dejms, ovog puta ne dolazi, izjavi glas zadovoljno. Nema
Merlina. Nikoga. Glas dobra, koji uvek vodi na pogreni put ovde nema jainu.
Dobro je mit. Postoji samo balans. Postoji samo mo. Nita drugo nije vano.
Glas je bio u pravu. Niko nije dolazio. Niko je nee spreiti. Uspee.
Petra ponovo pogleda preko vode. Izine malene ruice nisu vie uzburkavale
povrinu. Ona nije bila na vidiku, ali zasigurno nije bila jo uvek mrtva. Koliko
dugo telo moe preiveti bez vazduha? Petra pokua da umom ue u dubine
vode, ali bila je na udni nain neprobojna. Nije mogla nita da vidi. Zato bi
to uopte bilo bitno? Zuze se nakupie u Petrinim oima.

94

Na sredini jezera, obliije se izdizalo. Ona sada prepoznade to obliije.

Njena majka je pogleda preko vode. Petra udahnu duboko. Lagano, ona zavrte
glavom.
Vie nije imala tapi. Bio je slomljen. Nije vie mogla da se seti kako da
upotrebljava magiju bez njega.
U svakom sluaju, ona pokua.
ta to radi, glas iz dubine njenog uma upita zaueno.
Upravu si, ree Petra smireno, vadei ruke iz vode. Niko ne dolazi. Niko
se nee meati u moj izbor.
Glas je bio sve jai i alarmantniji. Pa onda ta to radi? Zahtevao je odgovor.
Ja sam glas dobra, Odgovori Petra odluno i vrsto. Sama biram. Niko
me ne tera na to. Biram da uinim ispravnu stvar, bez obzira na sve o emu
sam udela i sanjala. I ovoga puta, to je moj izbor u potpunosti.
Petra se koncentrisa. Istraivala je dubine jezera u svom umu, elei da
razotkrije njegove tajne. Ono ostade tamno i nepregledno poput jame. Na
sredini jezera, obliije njene majke stajalo je iznad povrine talasa, i njen odraz
se isijavao na treperastoj meseevoj svetlosti. Figura krenu polako da koraa ka
doku.
Ne budi glupa. Isto si verovala i u odaji sa bazenom. Mislila si da si izmenia
tok sudbine, ali eto, opet si tu. Nisi nita promenila. Samo si odloila neminovno!
Neverovatno, ali Petra se umalo ne nasmeja. Zna, ovo je ve drugi put da
to ujem danas, ree ona, krgutavi zubima i bolje se koncentrisavi. I zna
ta jo? nastavi ona, utiavi glas u jedva ujni apat. Mislim da obe greite.
Petra jo jednom posla svoje misli u mutne i tamne dubine jezera.Bilo je
neverovatno hladno, jedva slikovito. Izgledalo je kao da se tamna voda bori
protiv nje, zaustavljajui je. Nije postojalo nita pomou ega bi se orijentisala.
Ili je bilo? Ona se napree, pokuavajui da se seti sutinski oblik toga, ulazei u
najdublja seanja svog uma. Naravno, bio je i dalje tamo, i sada kada ga je
prizvala u svojim mislima, jezero nije vie moglo da ga skriva. Mada, idalje nije
mogla da ga pomeri ak i da je imala tapi. Bilo je nemogue, a opet, to joj je
bila jedina opcija. Ona se prui i umom i rukama, pokuavajui da ponovo
probudi one davno uspavane moi.
Neto u vodi poe da se pomera Neto veoma krupno.

95

Figura Petrine majke prestade da se kree ka njoj. Jo uvek u obliku siluete,

maglasto obliije moleivo pridie ruke. Lagano, ono ponovo poe da tone.
Nisi ti jedina koja poseduje moi, glas u dubini Petrinog uma ludaki povika.
Dok je to govorio, neto poe da se deava na drugoj strani vode, dolazei od
ispod doka. Liilo je na ogroman beli araf, i Petra shvati da je u pitanju bio
ledeni pokriva. Hladnoa obuzede njenu levu ruku, i shvati da je ona lino
bacala ledenu in. Ona pokua da se zaustavi, ali nije mogla da se izbori protiv
toga, i da u isto vreme dri objekat u vodi. To je zahtevalo mnogo truda i
muke.
Ja sam ti, i ti si ja. Ne moe izabrati svetlo, kada ja biram tamu. Svoju
sudbinu odreivae sama onda kada uspe da podeli sebe na pola.
Ledeni pokriva prekrio je jezero, stvarajui ledeni most. On prekri noge
obliija Petrine majke, i potpuno neverovatno je podie nazad na povrinu,
odravajui je. Mrano obliije ponovo krenu da se kree, lagano koraajui
preko ledenog mosta.
Uspevalo je. Petra je gubila obliije ispod vode. Verovatno joj i ne bi bilo od
koristi. Izi je sigurno bila mrtva. Bilo je prekasno. Figura Petrine majke bila je
samo nekoliko metara udaljena. Ona je mogla da vidi osmeh na licu svoje
majke dok je prilazila, podignutih ruku, kao da je htela da je zagrli.
Predaj se. Dobro je mit. Sve to je bitno jeste mo. Sve to je bitno je to da vrati
tu veticu koju si izgubila. Prihvati svoju sudbinu, ili umri borei se protiv nje. Ti
nisi dobra. Ne postoji takva stvar. Zna to, zar ne?
Petra pogleda lice svoje majke. Sve to je trebala da uradi je da se isprui i
uhvati je za ruku, kako bi joj pomogla da se uspe sa ledenog mosta na dok.
Uskoro e sve biti gotovo. Glas je verovatno bio u pravu.
Najednom, Petra shvati da joj nije stalo.
Ona suzi oi. U njima vie nije bilo suza. Ona je buljila u lice svoje mrtve
majke, i tada njeno lice postade grubo, odvratno, skoro mrtvo.
Dobro e postati samo mit, onoga trenutka kada dobri ljudi prestanu da
veruju u njega, ree ona. Nije vie govorila glasu u dubini svog uma, niti
utvari svoje majke. Govorila je sama sebi. Moda zvui beznadeno, ali je
bolje umreti pokuavajui, nego uopte ne pokuati. Moda nisam dobra, ali

96

nisam ni zla. Negde sam izmeu. U kom pravcu u poi, zavisi iskljuivo od
mene.
Nije se pruila kako bi pomogla svojoj majci, ali se ipak sve jedno pruila.
Ona zatvori oi, gasei sve oko sebe, koncentrisajui se na obliije u vodi. A
potom, ona ga povue .
Voda ispod doka krenu da ubori, kao da se neto masivno probijalo ka
povrini. Ledeni most napuknu, a potom se rasu dezintegrisajui se pod silom
udara. Obliije njene majke nepromenljivog lica, krenu da tone u hladnoj vodi
jezera, i dalje posmatrajui devojku na doku. Vodena utvara polako je tonula.
Na njenom mestu, neto drugo krenu da se izdie. Bio je to duguljasti skup
drvenarije, koji je na sebi i dalje imao ostatke bele boje. Izdiglo se iz jezera,
propraen irokim lukom trulih potpornih stubova, koji su drali kupolu na
svom vrhu. Nedostajale su poneke grede od stubova, otkrivajui koastu
osnovu objekta. Voda se slivala sa njegove povrine, dok se on izdizao na
meseevoj svetlosti, izlazei iz mutnih dubina jezera. Petra i dalje nije otvarala
oi. Njen izraz lica bio je vie nego zadovoljan, kao da je shvatila neto, i time
nainila da joj sa srca padne veliki teret. Ona lagano pridie svoje ruke, i
ogromno obliije u potpunosti ispliva iznad povrine, pre nego to ga je paljivo
postavila na talase iste.
Vodom naciban letnjikovac lebdeo je u vazduhu nad svojom senkom, cedei
se nad mranim, vodenim otiraem. Bez obzira na istrulelu i polomljenu
potporu, letnjjikovac je stajao tano onde gde je i bio izgraen puno godina
ranije. Na samom kraju doka. Ona otvori svoje oi i pogleda na dole. Tamo,
na sredini blatnjavog poda letnjikovca, izgledajui siuno i bespomono, leala
je Izi.
Petra zakorai na letnjikovac, zauvi mirni ubor vode, koja se i dalje cedila
sa trule kupole, a potom kleknu pokraj svoje sestre. Izi je leala sklupanih
nogu i ruku, i plavom kosom, razbaruenom preko njenog lica, prekrivajui ga.
Petra paljivo skloni kosu sa devojicinog bledog lica .
Izi, ree ona lagano. Uspela sam. Dola sam do ivice, ali nisam prela
preko nje. Morala sam da pokuam. Morala sam da znam da li mogu to da
uradim. Nainila sam pravi izbor Iz. Ne mora da umre Molim te, nemoj da si
mrtva.
Devojica se ne pomeri.

97

Petra pipnu hladno elo svoje sestre. Lagano, ona zatvori svoje oi, ulazei u
devojicino telo. Izi je idalje bila topla iznutra, ali i mrana. Petra je oajavala,
ali odbi da odustane. Ona pogleda dublje. Tamo, u najdubljem biu malene
devojice, Petra pronae varnicu, Tinjala je, ali nije nestala.
Vrati se Iz, ree Petra tom plamiku. Gotovo je. Bitka je gotova.
Plamiak je uo, ali nije odgovarao. Ona oseti da je devojica uplaena i
bespomona. Verovatno je verovala da nema vie zata da ivi, i tako je prestala
da se bori za ivot.
Nemora da ide Iz. Ukoliko se vrati, stvari bi mogle da budu drugaije. Nee
morati da ide na radnu farmu. Moemo da odemo, samo ti i ja. I, imaemo
avanture o kojima si sanjala.
Petra je oi idalje drala zatvorenim. Ispod njene ruke, elo male devojice
bilo je jo uvek hladno, mokro i nepomino. U oku Petrinog uma, maleni
plamiak Izinog ivota krenu da tinja.
Moemo da spavamo na krevetu od lia, Ree Petra plamiku. Ba kao to si
rekla. Moemo da spavamo pod zvezdama, gde nas niko osim meseca nee
posmatrati. Zar to ne bi bilo divno? Moemo da odemo, kao to si onaj dan
zaelela, kada si gledala u drvo elja. Moemo da odemo, samo ti, ja i mesec.
Zauvek. Ali mora da se vrati Iz. Vrati se, molim te...
Uspevalo je. Mali plamiak Izinog tela se malkice razbuktavao. Da li je on
uopte bio tamo? Moda je Petra ubedila sebe da ga vidi, zato to jednostavno
nije mogla da se pomiri sa odvratnom sudbinom da je ona preminula.
Pod Petrinom rukom, izino elo bee jako hladno. Njeno maleno telo lealo
je mokro i bespomino, izgledajui jako crno Petrinom oku uma.
Ne Iz. Ne. Nemoj da odlazi. Nisam htela da ti umre. Potrebna si mi. Ne
mogu da nastavim sama. Potreban mi je neko da bude uz mene, da mi pomae i
bude na mojoj strani. Nemam ni majku ni oca. Potrebna mi je sestra. Molim te, ne
elim da spavam u krevetu od lia sama.
Petra otvori svoje oi, pogledavi u svoju sestru. Izine oi su takoe bile
otvorene. Ona je smireno gledala u nju. Petra joj se nasmei, a potom se i
nasmeja u razoptereenju., dok su suze lile niz njene obraze.
Tihim, jedva ujnim tonom Izi upita, da li i Beatris moe da poe?

98

Na svu sreu, Izin kofer je ve bio spakovan i pripremljen za put ka radnoj

farmi Percivala Sanitona. Devojke se uunjae nazad u kuu kako bi ga uzele,
nosei ga izmeu sebe kroz mrani hodnik, pa potom niz stepenice. One
udarie o zid kada su skretale ka prizemlju, ali je Petra znala da to nije tako
bitno. Filis je spavala dubokim snom, dok joj bit besa i dalje nije tinjao. Petra
uopte nije mogla da oseti deka Verena. Bila je malo tuna to ga naputa, ali
ne tako puno. Oboje su znali da e ovaj dan doi i da bi to bilo najbolje reenje
za sve. Napolju, Petra je sama nosila kofer vodei Izi nazad u umu. Tamo, one
ostavie kofer pored spomenika, i Petra uzede jedino vlasnitvo do koje joj je
zaista stalo. Svoju metlu. Nee biti lako, ali uz malo sree, nee morati sama da
organizuje njihov beg. Ostavljajui Izi da sedi na koferu, Petra se unatrake uspe
uz, liem prekrivenu padinu doline, gledajui u grane iznad njih.
Silija, pozva ona lagano.
Neto se pomeri u drveu. Mrano obliije prelete preko neba indigo boje.
Grana krcnu, dok je obliije izletelo iz nje. Ono je lepralo po drveu, lagano se
sputajui uz pomo svojih krila. Izi je posmatrala veselo, dok je obliije
nekoliko puta zamahnulo krilima i lagano sletelo na vrh jednog od spomenika.
Zapravo, na spomenik prekriven crnim ruama. Bee to velika braonkasta
sova sa velikim naranastim oima, koje su lagano treptale dok joj se Petra
pribliavala.
Silija, kucnuo je as. Ti zna ta treba da radi i kome da ode. Evo ti
pisma. Nadam se da si se lepo poastila poljskim mievima za veeru, zato to e
ti trebati snaga. Leti najbre to moe i potrai nas kada god zavri sa tim.
Uredu?
Velika sova kukavija zakreta jednom u znaku odobrenja. Tog trenutka, ona
rairi svoja krila i balansira sebe za trenutak na vrhu spomenika. Pod udarom

99

nonog vazduha, i klepetom svojih krila, ona se vinu. Izi se nagnu ispod ptiije
senke, koja proe tik iznad nje. Trenutak kasnije, Silija je nestala, letei lagano
izvan ume u mrani nebeski prizor.
Nisam znala da ima sovu ree Izi, tresei se.
Niko nije znao, priznade Petra. ak ni deka. Mada, naviknue se na nju.
U svakom sluaju bolje je nego kada eka potara. Ona nas moe pronai ma
gde god da smo. Ona je veoma pametna sova.
Kome si poslala pismo u ovo doba noi?
Petra uzdahnu i strese se. Vee je postalo jako hladno. Za pomo, nadam
se, odgovori ona.
Devojke ponovo krenue da se uspinju uz padinu, izlazei iz doline i nosei
Izin kofer izmeu sebe. Petra je drala metlu preko svog desnog ramena.
Moramo da pobegnemo od kue. ree ona tiho. To nam je za sada
jedino vano.
Nakon minuta Izi je upita. Nikada se vie neemo vratiti?
Ne verujem Iz.
Izi klimnu glavom u znaku razumevanja. Nikada vie neemo videtu moju
majku?
Petra pogleda devojicu, dok su izlazile iz malene ume. Ne verujem Iz.
Izvini.
Izino lice ostade nepomino, dok je gledala u tamni odraz kue. Nakon
malo dueg trenutka, ona brzo uzdahnu, prestavi da misli na kuu, i sve u njoj.
Ona e se zbog naputanja majke verovatno vremenom isplakati, bez obzira na
sve. Medjutim, za sada, Izi je prelazila sve prepreke. Nekoliko koraka kasnije,
ona ree. elim da me zovu Viktorija. Ili Penelopa.
Moda oba, predloi Petra, Viktorija Penelopa. Ali nikad Viki Peni.
Izi napravi grimasu u gaenju. Nikad Viki Peni. A ti? Da li e i ti
promeniti ime?
Petra razmisli nekoliko minuta. Potom klimnu glavom Da, mislim da bih
trebala da promenim ime. Nikada vie Petra Morganstern. Istini za volju,
nakon noas, mislim da ona vie i ne postoji.
Pa kako e se onda zvati?

100

Petra je buljila ispred sebe dok su hodale. Morgana, ree ona tiho i
zamiljeno. Samo Morgana.
Izi klimnu glavom, gledajui u svoju sestru. Svia mi se. Morgana. Zvui...
ozbiljno. Poput ime vetiije kraljice ili tako neto.
Petra jedva da pogleda ka mlaoj devojici, smeei se.
One preoe preko puta i izbie na deka Verenovu poljanu. Poljana je
uglavnom bila gola, sa nekoliko blatnjavih bara i po nekim korovom. Dok su se
penjale uz brdo ka Drvetu elja, Petra je mogla da vidi rub jezera izvan ume.
Tiho je svetlucalo na meseini.
Umorna sam Petra ree Izi dok su se pribliavali drvetu. Moemo li se
odmoriti na minut?
Devojke se nagnuve ka drvetu, sputajui Izin maleni kofer blizu kupa
starih poljskih kamenja. Nee koditi da se mlaa devojka odmori, verovatno da
nikada do sada nije ostajala ovako kasno, a i Petri je bila potrebna odmorna za
idui dan.
Ona skinu svoj ogrta i rasprostre ga na travnatom podnoiju drveta. Evo Iz,
lezi dole na neko vreme. Ja u te paziti, pa emo malo kasnije nastaviti. Sve e
biti uredu.
Stvarno? upita mlaa devojica, sputajui svoje ruke i kolena na ogrta.
Gusta trava od ispod formirala je jako udobni madrac. Lezi pored mene i
stopli me, vai? Bie to kao kao da sam prespavala kod tebe.
Petra se pridrui svojoj sestri na ogrtau, leei na lea, i stavljajui dlan desne
ruke ispod svoje glave. Izi se zgura pored nje, izuvijajui se, leima okrenuta
Petri. Bila je jako topla, i Petra je bila iznenaena koliko je je to atmosferu
inilo udobnom. Ona je gledala kroz grane drveta elja u niz vidljivih zvezda na
nebu.
Petra oglasi se Izi ve polu omamljeno.
Zovem se Morgana, ree Petra smeei se,
Morgana, Izi ispravi samu sebe. Ba si me noas uplaila.
Znam Iz, Mnogo mi je ao. Ja... nikada nisam smela da te umeam u sve to.
Ali sada je gotovo s tim. Sve e biti u redu.
Minut tiine proe, i Petra pomisli da je devojica zaspala. Da li e me
ikada vie tako plaiti?

101

Petra razmisli o tome dui vremenski period. elela je da bude iskrena prema
Izi, to je vie mogue. Posebno sada. Ne mogu ti obeati da te vie neu
isprepadati Iz. Ali, mogu ti obeati da te vie neu isprepadati na taj nain.
Mogu ti obeati da, kada te idui put budem isprepadala, neu dozvoliti da me
se plai. Paziu na tebe, ta god da se desi. Da li razume?
inilo se da je devojica ovo primila k znanju. Nakon nekoliko trenutaka, Petra
oseti kako ona klimnu glavom. Drago mi je. Mislim da u suprotnom ne biih
mogla da poem sa tobom.
Dobro. Drago mi je da polazi samnom. ree Petra tiho. Ne bih elela da
je ispalo drugaije Iz.
Zovem se Viktorija, promuca Izi. Petra se nasmei. Napokon, devojica
poe polako da pada u san.
Petra je leala otvorenih oiju, posmatrajui nebo indigo boje kroz skup grana.
Bilo je to jako mirno vee. Trava oko njih proizvodila je jedva ujni fijuk na
povetarcu.
Petra je i dalje nosila svoju utu nedeljnu haljinu, sa grubo ispletenim
demperom preko nje. To i njena metla bile su jedine stvari koje je ona
posedovala. Nita drugo nije uzela iz svoje sobe. Njen tapi je idalje leao
polomljen na krevetu, a crna drvena kutija i dalje je otvorena i prazna stajala
na njenom garderoberu. Nisu joj bvie bili potrebni.
Izgubila je bode. Pao joj je iz ruke, kada joj je Izi iskliznula i pala u vodu, dok
je Petra pokuavala da nae neto za ta bi se pridrala. Paljivo, Petra uz pomo
svog uma pree preko farme, fokusirajui jezero. Ona uroni u njegove dubine,
sumnjajui da e pronai bode po tom mraku. Na njeno iznenaenje, on se
momentalno sam razotkri, kao da je bio magnet koji je proivlaio. Jezero je bilo
neobino duboko, poput malog tunela koji je ulazio u podvodni izvor. Bode
je leao na padini jezerskog tla, dovoljno duboko da bi ga sunevi zraci jedva
dotakli. Tiho, u svom vodenom grobu, on je pozva.
Petra zatvori oko svog uma, prekidajui vezu. Nije mogla da uniti glas u
dubini svog uma, ali ga je mogla uskratiti njegovih orua. To je bilo sasvim
dovoljno za sada. Oblak je lagano prelazio preko srebrnkastog meseca,
zaklanjajui njegovu srebrnkastu svetlost. Petra ga je posmatrala. Ona nije htela
da spava. Nije se ak ni oseala pospanom. Htela je na kratko da zatvori oi. Izi

102

je trebala da se odmori, i Petra e joj to dozvoliti. Samo na kratko, a onda e

obe krenuti. Nema nieg loeg u tome. Samo na kratko.
U umi, tanije dolini, cvetovi na spomenicima poee da se zatvaraju.
Pupoljci nestadoe i lozice poee da poputaju. Lagano, one u potpunosti
popustie svoj stisak na kamenim brdacima.U tami, jedva ujno i vidno, jedan
kamen pade. On udari o zemlju, kotrljajui se nekoliko centimetara. Nijedan
smrtnik nije mogao da vidi razliku, ali bez obzira na sve, razlike je bilo. Magija
je napustila dolinu.

103

Peta

lasovi probudie Petru, trgnuvi je iz sna, terajui je da se pridigne, i

izbori protiv uzurpatorskih zvukova. Bila je mokra i hladna. Ona se prevenu na

stranu, shvativi da joj je lice u potpunosti mokro. Teravi sebe da se naglo
probudi, ona se pridie laktovima od zemlje.
Nalazila se napolju, leei u visokoj travi, Magla se izdigla iznad tla oko nje,
davajui mutni sjaj jutarnjem suncu. inilo joj se da je leala na ostrvu
obraslom travom, hrpom poljskih kamenja i maglom oko nje. Ona se okrenu i
baci pogled na dole, i dalje podutih oiju od spavanja. Izi je leala odmah pored
nje, umotana u ogrta. Na osnovu dubokih udisaja i izdizaja, moglo se
zakljuiti da je i dalje duboko spavala.
Petra najednom opsova samu sebe, setivi se svega to se desilo. Uprkos
svemu ona je zaspala. Svanulo je, a one jo uvek nisu napustile imanje
Morgansternovih. Ona se drhtavo pridie na noge, gledajui se na mokroj kori
drveta elja.
Morale bi da poure, ali gde bi mogle da odu? Noenje Izinog kofera e ih
definitivno znaajno usporiti. Moda bi trebalo da ga ostave, i oslone se na
metlu. Izi bi mogla da se vozi na zadnjem delu, iza Petre, i mogle bi da prate
potok, kao to je to ona mnogo puta do sada uiradila. Osim povremenog

104

klinca sa tapom za pecanje, visoke obale potoka inile su savren tajni autoput
za jahanje na metli.
Petra malo odluta od drveta elja, pokuavajui da odredi dobar pravac.
Pitala se, da li je Silija do sada dola na svoju destinaciju. Da li je njena poruka
primljena i shvaena. Pitala se ta bi dve devojke mogle da rade u budunosti.
Gde bi trebale da odu? Koliko dugo e trebati da se skrivaju? Toliko pitanja. A
opet, Petra se nekako nije bojala. Bila je, ako nita drugo, presrena. Ona je
otila dole do jezera prole noi kako bi dobila odgovore. I na njeno veliko
iznenaenje, dobila ih je.
Glasovi. Oni su je probudili pre nekoliko minuta. Ona shvati da ih je opet
ula, i postajali su sve glasniji. Petra razrogai oi dok se okretala, bacajui
pogled nazad ka drvetu elja. Magla je polako nestajala u prisustvu jutarnjih
sunevih zraka, otkrivajui ostatak farme. Najednom se zau vikanje i odjek
zviduka, odzvanjajui po vazduhu.
Petra potra.
Dok je prilazila vrhu brda i zala za tamno obliije drveta elje, ona ugleda
Izi. Devojica se probudila, stajajui nekoliko stopa udaljena, dok joj je Petrin
ogrta bio na ramenima. Njena lea bejae okrenuta Petri, dok je ova gledala ka
kui.
Kamion Persivala Sanitona bee parkiran na ulazu, kao i dva druga vozila. U
naletu jakog straha, Petra prepozna policijske automobile. Obliija su se kretala
po dvoritu, gledajui na gore ka drvetu elja. Jedan od policajaca se gegao uz
put, dok je njegov zviduk i dalje odzvanjao.
Izi se okrenu, razrogaenih oiju ispunjenih strahom. ta emo da radimo
Petra? Morgana? Oni dolaze da me odvedu sa njima. Morau da idem!
Nee morati da ide sa njima Iz... Viktorija odgovori Petra smireno, trei
kako bi stala izmeu devojice i nadolazeih obliija. Samo ostani iza mene. Ja
u priati sa njima. Sve e biti uredu. Da li mi veruje?
Verujem ti, ree devojica brzo, gvirei izmeu Petrine ruke i strane.
Tamo! najednom povika probojni glas u daljini. Petra baci pogled u
pravcu zvuka i ugleda FIlis kako stoji na tremu i pokazuje prstom. ak i iz te
udaljenosti, Petra je mogla da vidi izraz pobede na eninom licu. Njene oi
zasijae, uhvativi Petrin pogled. To su one! Brzo! Znala sam!

105

Persival Saniton izae iz spoljanjih vrata kue, gledajui u Filis pa u drvo

elja, ugledavi dve devojke. Zajedno, on i FIlis sidjoe niz stepenice, i krenue
ubrzanim koracima preko bate.
Nema potrebe da dolazite ovamo, Povika Petra, dok je njen glas odzvanjao
po jutarnjem vazduhu.
Mi ne elimo da poemo sa vama, a i mrzimo duge rastanke.
Policajac koji je zvidao bio je najblii, duboko diui dok se uspinjao uz
padinu na polju. Bio je stariji, jako popunjen, crvenog i nabreklog lica. Zato
se jednostavno ne vratite nazad u kuu gospoice, i moemo razgovarati o
ovome na lep, civilni nain. ta kaete?
Kaem vam da bi bilo najbolje da stanete gde se nalazite pozornie, i
utedite sebi malo truda, odgovori Petra podiui bradu. Mi se neemo vratiti
i taka.
Petra Morganstern zar ne? upita policajac. Predpostavljam da je maleno
dete iza vas gospoica Izabela Morganstern. Bojim se da stvari nisu tako
jednostavne. Vidite, doli smo kako bi vas uhapsili. Upravo nam je dojavljeno
jutros, uz pomo one armantne dame i njenog prijatelja. Mirno poite sa
nama, i siguran sam da odmah moemo reiti ovaj mali nesporazum.
Izi se suzbi uz Petru, dok se policajac pribliavao.
Najednom, policajac sa zvidaljkom se okliznu. On se zatetura i pade
glavom na blatnjavu uzbrdicu nekoliko stopa od njih.
Bila bih paljiva pozornie Patrik ree Petra hladno. Jako u se iznervirati
ovde, ukoliko ne budete spustili loptu.
Policajac ispusti svoju zvidaljku kada je pao. On se pridie na noge,
brisajui se i traei svoju zvidaljku po zemlji, psovajui sebi u bradu.
Najednom, on pogleda na gore skupljenih obrva. A, kako to da znate moje
ime gospoice?
Iza njega, pristizao je i drugi policajac, malo sporije se kretajjui. Saniton i
Filis su ga pratili u stopu. Saniton je, na udni nain pomagao Filis, nudei se
kako bi ga uhvatila pod ruku, dok su se polako uspinjali.
Znala sam da e probati ovako neto da uradi, prozivala je Filis vritei.
Bila sam pripremljena, Jesam. Potrebno je mnogo vie od takve unjare, da bi
mene prevarila mlada damo! Potom se razdra policajcima. ta ekate vi? Ona

106

je kidnapovala moju erku! Hvatajte je, i dovedite je ovamo! Ja vas plaam zato
uradite kako ja kaem!
Policajac Patrik se ponovo vratio na noge. On krenu da prilazi Petri mnogo
sporije. uli ste damu drage moje. Sada, moemo ovo da obavimo na laki
nain...
Zau se mokri udarac, kada je policajac Patrik opet pao, ispruivi se punom
duinom na blatnjavo polje. On glasno opsova, kada mu je kapa odletela, i
upala u braon baricu.
Vrati se kui Filis. povika Petra smireno. Ovo je greka. Ionako nas ne
eli u svojoj blizini. Idi kui deka Verenu.
Hah! zarea Filis. Kao da bi on bio od neke pomoi! Oboje ste sumnjivi
kao lopovi! udi me da on nije tamo sa tobom kako bi ti pomagao! Ali
pokazau mu ja! Pokazau vam obema !
Najednom, Petra primeti neto to pre nije uvidela. Neto to je bila prezauzeta
da bi primetila. Ona se seti jueranjeg razgovora, i naina na koji se Filis
obraala vlasniku radne farme. Ne kao gospodin Saniton, ve kao Persival.
ak i sada, on je bio tu, pridravajui je svojom rukom, dok je njegovo lice bilo
ispunjeno zadovoljstvom. Filis je, kao to je to Petra ve primetila, sigurno
neto planirala. Planirala je da se osveti Petri i Verenu, upotrebljavajui isti
metod.
Filis je sada bila dvoljno blizu da bi videla Petrino lice, kao i njen izraz, koji
je govorio da je sve shvatila.
Kao to vidim, shvatila si ta se zapravo deava. Izjavi ona. Istina je.
Persival nije ovde doao samo po Izabelu. Ja idem sa njim takoe, i naputam
ovu prokletu movaru jednom zauvek. Zapravo, za to moram da se zahvalim
tebi duice. Nikada ne bih shvatila koliko je Veren slab, sve dok nije odbio da
ti se suprostavi onog dana u hodniku. Persival je, kao to vidi drugaiji. On u
potpunosti gleda stvari na moj nain. Mislim da emo biti jako sreni zajedno.
Svo troje .
Ne! izusti Izi, idalje se drei Petre. Ne!
Filis i policajci bili su jako blizu njih. Filis se cerila, ispunjena trijumfom.
Tiina Izabela. Da si ovoga momenta dola, ili u te kazniti za neposlunost.
Hajdemo, Persival eka.
Ne! Izi vrisnu jo jednom, sada se u potpunosti pribivi uz Petru.

107

Vidite sad mlada damo, ree drugi policajac, hitajui unapred kako bi se
susreo sa devojkama.
Policajac Patrik je prekriven u blatu stajao odmah iza njega. Petrine oi se ne
pomerie sa Filis. Njen izraz lica bee smiren, a oi suene.
ta kog...! najednom vrisnu trei policajac padajui na koleno, hvatajui
se za svoj pendrek. Senka prolete iznad njega. Svi, osim Petre pogledae na gore,
i ostadoe nepomini, razrogaenih oiju.
Vazduh je bio pun neobijanjivih figura, koje su letele u svim pravcima. Oblija
se sjatie ka polju, dok su ogrtai leprali za njima.
ta je ovo! Vrisnu policajac Patrik, hvatajui svoj pendrek. Dok je vadio
oruije, udari ga crvena svetlost, i nesreni policajac se skotrlja niz blatnjavo
polje po trei put, sada u nesvesti.
Da se niko nije pomerio! novi glas povika. Verujte mi, vi ne vidite ono
to mislite da vidite. Ono to gledate je naravno nemogue, i slobodno se
onesvestite na samu absurdnost toga. Tako ete nam utediti dosta truda,
hvala.
Uuti Damjane! proapta enski glas, dok je polako ponirala na svojoj
metli. Nemoj da pogorava stvari! Zbog ovoga emo verovatno nagrabusiti!
Smiri se Sabrina, ree drugi glas oputeno. Hajde da ve jednom
zavrimo sa ovim.
Tri obliija, dva tinejdera i devojica, doleprae na svojim metlama izmeu
devojica i ucenjivaa. Policajci odstupie, drei ruke na svojim prendrecima.
Devojka po imenu Sabrina imala je gustu crvenkastu kosu, uredno vezanu u
konjski rep. Damjan je bio mali i punaak, i nosio je naoare sa crnim okvirom.
Obadvoje su imali tapie u svojim rukama, uperene u maleni skup na padini.
Drugi deak se pomeri iza Petre. On lagano uzede Izi za ruku, vodei je u
stranu ka njenom koferu i Petrinoj metli.
ta to radite? Vrisnu Filis, obraajui se policajcima Uhapsite ih!
Uhapsite ih sve! Svi su sauesnici zloina! Da li ste slepi?
Nisam slep da vidim da smo zvanino nadbrojani. jedan od policajaca
promuca, udaljavajui se. Pa, jedan od tih leteih klinaca je upravo sredio
Patrika,

108

On nije mrtav vi idioti! Samo je oamuen! Za ime boije, to su samo deca!

Deca sa tapovima! Uhapsite ih!
Odmah do Filis, Saniton je posmatrao etvrtu senku koja je kruila, hrlei
ka njemu. Silija, velika sova kukavija, sletela je na polje odmah ispred njega,
besno irei svoja krila.
On je buljio u nju, dok mu je usna treperila. Ptica poskoi ka njemu,
kretei besno. Saniton odskoi unazad, povukavi Filis sa sobom. Ona se
okrenu ka njemu, oima ispunjenim besom, ljutito trgnuvi ruku.
Na vrhu brda, u senci drveta elja, Petra progovori. Kako se usuuje ona
je govorila tihim tonom, ali su je svi uli. Ona nije posustajala u jednom
minutu, ne skidajui pogled sa mrave ene, sa kojom je delila kuu tokom
protekle decenije. Ona zakorai unapred, dok su joj se ruke lagano izvijale u
pesnice. Ti odvratna betijo od ene. Kako se Usuuje!
Filis je gledala u nju, iznenaena njenim reima. Kako se usuujem?
O emu ti to pria?
Kako se usuuje da deli postelju sa mojim dekom, znajui da e ga
ostaviti zbog ove patetine drtine! Saniton trepnu oima, kao da su ga
oamarili. On nastavi da se udaljava, gledajui as u Petru, as u Filis.
Filis se u potpunosti ispravi. Da delim postelju? Ti si vea budala nego to
sam mislila. Tvoj deda nije spavao u krevetu danima . Ne od onog jutra u
hodniku. Ne od kada sam odluila da ga napustim ! Osim toga, ta bi ti znala o
tome mala bezobraznice!
Odraz besa bee vidljiv na Petrinom licu. Ne od kada si... ree ona sebi
polako, ponavljajui Filisine rei. Hladno, odvratno shvatanje proe joj kroz
glavu. Deka bi znao. On je mogao da ita FIlisin um, nije mogao to da pobije,
poto je to deo njega kao arobnjaka. Bez obtira na to ro je porekao svoju
magijsku prirodu. On je znao planove svoje ene ak i dok ih je kovala. To je
razlog zato se klonio svega... razlog zato se...
Petra, ree drugi deak lagano, pomerajui se kraj nje. Imao je zaeljanu
crnu kosu, probojne oi, izgledajui suvo, ali prelepog lica. Moraemo da
letimo. Izi je spremna. Moraemo...

109

Najednom, oseti se udar hladnoe sa brda, prekidajui deaka. On se strese,

i pogleda oko sebe, Lie na drvetu elja je krckalo, postavi belo, dok se
magliasta hladnoa spustila na njih, Visoka trava se zaledi, irei beli pokriva
preko vrha brda, ispod stopala skupa. Barica koja je u sebi idalje imala kapu
policajca Patrika se zaledi, ispustivi zvuk poput boine sijaliice koja se lomi.
Dva policajca bila su idalje unezverena, brzo se povlaei unazad nizbrdo,
razrogaenih oiju, dok im je dah bio vidljiv na toj hladnoi. Saniton se
napokon okrenu, i potra ka svom kamionu, dok mu se beli kaput viorio.
Sabrina i Damjan paljivo pogledae preko svojih ramena, sputajui svoje
tapie u oku.
Samo se Petra i Filis ne pomerie. One su buljile jedna u drugu suenih
oiju, nasuprot osetnoj hladnoi.
Ti ubico!, Povika Petra.
Filisine obrve se momentalno podigoe.
Petra naini jo jedan korak unapred. Nikada ga nisi ni proverila. Da li si se
ikada zapitala ta je radio u tim noima kada nije dolazio u krevet? Da li si
jednom otila da ga obie i vidi ta je radio tamo u tali?
On je odrastao ovek, promuca Filis Ja sam mu bila ena a ne
bedinerka.
Ti si njegov ubica, ree Petra slatkoreivo i besno u isto vreme. On sada
visi u tali, mrtav od svoje ruke. On je pree odabrao da okona svoj ivot nego
da gleda kako ga ostavlja. Sam je sebi napravio taj kanap, ali tvoja mrnja je ta
koja mu ga je obavila oko vrata.
ak i da je to to kae istina, ree Filis, izvlaei se. nije umro od moje
ruke. To si bila ti. Ti si ga okrenula protiv mene. Ti si ga podseala na ivot
koji je ostavio za sobom. Ti si ga naterala da poali, i osigurala to da bude
oajan u ivotu koji je izabrao. Da nije bilo tebe, nita od ovog se ne bi
dogodilo. Da si samo ostala tamo! Ali ne, ti si morala da se vrati i potpali
vatru. To je tvoja greka. Ti si razlog zbog kojeg je taj ovek odluio da umre
kako je i iveo. Kao kukavica!

110

Samo se Petra i Filis ne pomerie. One su buljile jedna u drugu suenih oiju,
nasuprot osetnoj hladnoi .

111

Nadam se da e zauvek iveti sa tim na tvojoj savesti! Ti si odgovorna,

Petro Morganstern, ne ja! Ne ja!
Petra lagano odmahnu glavom, dok je njeno lice bilo vrsto poput granita i
hladno poput groba. Moje ime je... ree ona lagano. Morgana.
Tlo krenu da podrhtava. Iza Petre, drvo elja krenu da se mrda. Ono se
nagnu na jednu stranu, kripajui u pucketajui, kao da je deblo bilo ogromna
zmija, a tlo najednom eksplodiralo oko nje. Polovina korenja drveta bee izala
iz zemlje, podiui gomilu zemlje sa sobom, i udarajui poljske kamene u
stranu. Drvo se potom nagnu na drugu stranu, ne izgledajui ko nita drugo do
diva koji izvlai svoja stopala iz peskovite jame. Korenje se odvoji od zemlje
slavi gejzire mokre zemlje u vazduh. Komadii zemlje padali su oko Petre, ali
ona se ne pomeri. Ona je stajala poput statue, buljei bledo, lica ispunjenog
besom. Filisine oi umalo ne iskoie dok je bacala glavu unazad, posmatrajui
drvo elja kako se izdie iz svog kreveta od zemlje. Zemlja se jako tresla, dok je
njegovo korenje udaralo o nju, formirajui neto to je liilo na noge, neto
isprepletano poput pipaka.
Petra oseti nekog pored sebe, dok je ova hvatala za ruku, upletajui prste.
Bila je to Izi. Obe devojke su smireno, i delimino ne uplaeno, zajedno
posmatrale. Drvo zakorai preko njih, bacajui ih u senku, zaklonivi im sunce.
Zemlja je padala svuda oko njih.
Filis se i dalje nije pomerala. Njena usta bejae razjapljena, a oi razrogaene.
Senka drveta pade i preko nje, a potom se masivno obliije iskrivi, naginjajui
se. Grane se obavie oko Filis, zgrabivi je u ogromnu drvenu pesnicu. Ona bee
lagano podignuta u vazduhu, dok su joj cipele ostale na zemlji.
Znala sam da e doi ovaj dan! ona vrisnu najednom, dok joj se glas
umalo nije izgubio u kripi vritajue kakofonije gigantskog drveta. Znala sam
da e me ubiti ti odvratna devojko! I bila sam upravu! Bila sam upravu !
Drvo je gedalo preko polja kao u usporenom snimku, inei po dva
okromna koraka. Polako, a opet brzo, ono se spusti ka jezeru, to je oigledno
bila i njegova finalna destinacija.
Petra je posmatrala, seajui se davnih, srenijih vremena. Tada je
letnjikovac bio ponos i dika deka Verena. Nekada su tamo, s vremena na vreme
imali zabave. Unutranjost letnjikovca je mogla biti zaarana, tako da izgleda

112

mnogo vea od spoljanjosti. Unutranjost je mogla biti napravljena u salu za

balove ili katedralu, ukoliko bi to deka Veren zaeleo. Bilo je to udo mladoj
devojici kakva je bile Petra. Magino mesto puno uda.
Drvo elja nosilo je Filis uvezanu u svoje grane, niz padinu do jezera. Ono je
sruilo dok, kada je prelazilo preko njega, ali letnjikovac ostade u vazduhu,
drei se uz pomo magije. Drugaije je izgledao na svetlosti dana, nekako se
preobrazivi. Nije bio vie istruleo, uniten i prekriven hrpom travuljine.
Izgledao je neverovatno savreno, isijavajui se belo na jutarnjem suncu.
Lagano, i odvratno na prizor, drvo elja krenu da ulazi u njega.
Bilo je to nemogue za gledati. Nekako je bolo oko. Drvo je bilo jedno tri
puta vee od drvene strukture, a opet njen prostor poeo je da se ponaa posve
plastino kada se susretoe. Drvo se uvlailo kroz vrata, ulazei unutra.
Letnjikovac je podrhtavao, ali se drao vrsto, plutajui iznad svog drhtavog
odraza. Grane koje su zarobile Filis bile su poslednje koje su ule. Ona se
opirala jako, ali ne i tako ubedljivo. Petra poverova da je odvratna ena elela
da ue unutra, u svoju propast. Ona poslednji put baci pogled ka daljini, traei
Petru. Njene oi bejae opake, svetlucave i zastraujue. Uvek sam znala da e
me ti ubiti , govorile su. Bile su skoro ispunjene trijumfom.
A potom, ona nestade, uvuena na silu unutar drvene strukture.
Letnjikovac se zatetura, naginjavi se, on se lagano smiri. Na dui period
izgledalo je kao da se priprema da negde odleti. Potom, najednom, u svom tom
savrenom kraju, on krenu da tone, izbacivajui tamno zelene i svetlo bele
mlazeve vode dok je ulazio u vodu, pomutivi je. Nakon nekoliko sekundi, sve
to je ostalo bejae mutne kapi i talasi koji su se irili.
Izi lagano stisnu Petrinu ruku. Zbogom majko, proapta ona.

113

etvorka je letela nisko iznad oblaka, jurei svoje senke preko izraajnih,
sunevih obliija. Vozei se na zadnjem delu Petrine metle, Izi je jako stezala
struk svoje sestre, dok joj je lice bilo ispunjeno neverovarnim oduevljenjem. S
vremena na vreme, kada bu proli kroz kine ovblake, ili kroz zid bele magle,
ona bi se smejala na glas. Petra se divila devojicinoj neverovatnoj fleksibilnosti.
Kao to je i prole noi pomislila, doi e vreme kada e Izi - Viktorija, isplakati
koju suzu za ono to se jutros desilo na farmi Morgansternovih. Kao i kod
Petre, devojka koja je Izi bila zasigurno je nestala, dok je njena bezazlenost bila
rasuta onog trenutka, kada su zajedno poslale drvo elja na Filis. Krv je bila na
njihovim rukama. Moda opravdana, ali to je bila prazna uteha. Postojale su
stvari sa kojima e morati da se suoe kasnije, i one nee biti tako lake. Kako
god, za sada, Petra je uivala u devojicinoj neverovatnoj oduevljenosti.
Avantura je krenula, ak i ako je krenula na potpuno odvratan nain. Kao to
je takoe ranije zakljuila, moda ivot zaista poinje onda kada bezazlenost
izumre.
Deak crne kose leteo je na elu kolone, dok je njegova metla izgledala
prastaro, ali odlino ouvano,
Skupite se! povika on unazad. Sputamo se, i bie jako neprijatno dole!
Mi smo ba iznad oluje!
Odlino, dobaci Damjan sarkastino. A jue sam prao ovu stvaricu.
Da li ste vas dve uredu? Upita Sabrina Petru i Izi.
Petra klimnu glavom, cerei se maglovitoj oluji. Odlino! Dri se vrsto
Viktorija!
Uredu Morgana! odgovori devojica kroz jaku buku nadolazeeg vazduha,
priljubivi se uz struk njene sestre. Gde mi uopte idemo?
etiri metle lagano krenue da poniru, ulazei u svet vlanog i sivkastog
vazduha. Grom udari u blizini, na izgled dolazei od nadolzaih oblaka.
Morgana odgovori svojoj sestri vikajui, Da li sam ti ikada priala o mom
prijatelju Dejmsu?

114

Dok je popodne prolazilo na farmi Morgansternovih, jo policijskih kola

naioe. Ona se skupie u bati, ostavljajui za sobom blatnjave tragove
tokova, dok su njihova svetla osvetljavala kuu i talu. Nakon nekog vremena,
naie duga crna limuzina. Ona se zaustavie odmah ispred otvorenih vrata tale,
i dva oveka iznesoe nosilo iz prtljanika. Izgledalo je kao da se nisu urili.
Policajci u prljavim uniformama stajali su oko vrha brda u
Morgansternovim poljima, poreanim oko velikog kratera, tamo gde je nekada
stajalo drvo. Dva policajca koja su se javila na poziv, tvrdili su da je ogromno
drvo izalo i zemlje i prohodalo.
Kasnije, naravno, oboje su ispravili svoje izjave, obijanjavajui da su bili
zbunjeni a moda i vrlo verovatno izdrogirani od strane aja grozne ene. Neki
su spekulisali da su svoje prie izmenili jako brzo, nakon posete visokog,
bradatog oveka s dugakim crnim ogrtaem. Taj ovek tvrdio je da dolazi iz
odeljenja za unutranje afere, ali ga kasnije niko nije mogao indentifikovati, to
je na neki nain smanjilo tezu o oiglednoj zaveri teorije.

Odvratna ena, Filis Morganstern, nekada Filis Blenfler je nekako nestala sa

tog mesta. Kasnija istraga pokazala je da je Veren Morganstern drugi mi koji je
umro na sumnjiv nain za vreme ivota sa gospoom Blenfler. Poternica je bila
raspisana za njeno hapenje, kako bi se odralo sasluanje, ali nije bilo puno
uspeha u pronalaenju ene. Ali bi verovatno vremenom trebala da se pojavi
negde. Verovatno.
Odmah iznad reda drvea. Jezero je podrhtavalo, tiho udarajui o kamene
obale. Na izgled, nita nije ostalo od doka, osim nekoliko izbijenih daski i

115

stepenica koje su vodile ka obali. Ostatak dana prolazio je preko staklaste

povrine jezera, polako bledei, i dolazei u period zalaska sunca. Policija je
otila, i nastade tiina. Napokon, sunce je padalo ispod horizonta, davajui
jezeru mutno crvenkastu boju sumraka.

Obliije se izdie na centru jezera. Po malo je liilo na Petrinu majku, a

pomalo na drugu enu. Imala je crvenkastu kosu i oi toliko tamne da su se
skoro inile crnim. Glas u dubini Petrinog uma, povrh svega, bio je u pravu.
Nije bila u mogunosti da porekne sudbinu koja joj je nametnuta. Samo je
mogla da promeni igru sluajeva. I sa tom promenom, priroda nagodbe se
takoe promenila.

Tiho i mirno, utvara poe da se kree preko jezera, hodajui lagano preko
crvenkastih talasa. Obliije nije uopte bilo mokro. Kada je dola do obale, na
mestu gde je nekada stajao dok, gde su slomljene stepenice vodile ka dubokom
sjaju neba, ona se zaustavi i baci pogled unaokolo.
Dama sa jeteza se nasmei.

Kraj

116

D. Norman Lipert pie neto vie od jedne decenije, ali je svoj rad krenuo da
delli sa svetom onda kada je zavio svoj prvi fan-fikcioni roman, James Potter i
dvorana drevnih raskra. Nakon okantne svetske slave, JPDDR postala je tema
internacionalnih medija, ukljuujui kotske novine, Fox filijala u Sjedinjenim
Amerikim Dravama i Kanadski nacionalni radio. Nakon objavljivanja prie,
ona je prevedena na najmanje pet jezika. Zajedno sa svojim nastavkom James
Potter i prokletstvo uvara kapije, James Potter serijal proitalo je oko milion
italaca u svetu.
Devojka na doku je Dorova druga originalna ( ne fan-fickiona) pria koja je
putena na izdavanje. Prva priu, Preletljiva zemlja, mogue je nai u tvrdom
povezu, kao i u vidu elektronske knjige putem lulu.com.

Za vie informacija o D. Norman Lipertu i njegovim delima posetite

www.jamespotterseries.com.

Saznajte vesti o nastavcima prie o Petri Morganstern, komentare kao i

konverzacije, tako to ete posetiti www.girlonthedock.com

117

Beleka prevodioca

Dragi itaoci. Iskreno se nadam da ste uivali u prelepom romanu Devojka na

doku D. Normana Liperta bar onoliko, koliko sam ja uivao prevodei ga.
Meutim, i sami znate koliko svaki posao nosi sa sobom dozu odgovornosti i
teine, pa ni ovaj nije bio posve lak. Postoje mnogi termini u knjizi oko kojih se
dugo spekulisalo, kao i mnoge rei koje je bilo teko prevesti. No, nadam se da
sam delom uspeo da ih doaram na najbolji mogui nain. I sada, dok piem
ovu beleku, srce mi igra na pogled ove predivne prie, koju je sada mogue
itati i na srpskom jeziku.
Jako sam ponosan i oko jo jedne stvari. Srpski prevod je jedan od prvih
(ako ne i prvi) prevod prie sa engleskog jezika, to mi daje jednu veliku
satisfakciju.
Meutim, ovog prevoda ne bi bilo da nisu postojale osobe u mom ivotu, koje
su srdano doprinosile ovom projektu. eleo bih da im se na ovaj nain
zahvalim.
Hvala mojoj porodici, a posebno mojoj sestri, majci i ocu, koji su me nesebino
podrali u ovom projektu, i tako mi dali podstrek da ga zavrim ( pogotovu
sestra, koja je svojim umeem dizajna uredila korice srpskog izdanja).
A posebno hvala osobi koju sam skoro upoznao, i bez koje ovaj projekat nikada
ne bi bio zavren. Hvala ti na nesebinoj podrci, razumevanju i uzajamnom
prijateljstu koje si mi pruila tokom ovog perioda prevoenja. Iskreno se nadam
da e uivati u romanu. Hvala ti S.P!
Kada se okrenem i pogledam protekle dve nedelje, shvatam da je to bio jedan
jako naporan i odgovorni rad, a da se plod istog nalazi pred vama.
Uivajte!
Duan ivkovi
Februar 2010

118

Devojka na doku
Pria o Petri Morganstern
G.Norman. Lipert

Prevod sa engleskog na srpski i lektura:

Duan ivkovi

Originalni naslov romana:

The Girl on the Dock, izdato 2008
preko lulu.com i amazon.com
Redizajn korice:
Duanka ivkovi
Ilustracije:
G. Norman Lipert
Copyright za Srbiju:
Duan ivkovi 2010
Copyright:
G. Norman Lippert 2008

119

120