Прича о Црвенкапици из вуковог угла

Живео сам у шуми. То је био мој дом о којем сам се бринуо и стално се
трудио да га одржим чистим и уредним. Једног сунчаног дана, док сам
уклањао остатке хране које су људи оставили за собом, зачух кораке.
Погледавши иза дрвета, угледао сам једну девојчицу са корпом како
иде путем. Одмах ми се учинила сумњивом, зато што је била тако
чудно обучена, сва у црвеном, са марамом на глави, као да је желела
да је не препознају.
Иако знам да о људима не треба судити на основу њиховог изгледа,
она је била у мојој шуми и чинило ми се исправним да сазнам мало
више о њој. Упитах је ко је она, одакле долази и тако неке друге
ствари. Прво ми је безобразно одговорила да не разговара са
странцима. Ја странац? Ја, који живим у овој шуми са целом својом
породицом, странац!? Утом се она мало умирила и испричала ми
причу о њеној баки. Бака је била болесна те јој је она носила ручак.
Заправо ми се девојчица учинила искреном особом и помислих како
би било добро да се мало приведе реду и научи да није лепо да се
кроз туђе куће шуња тако сумњиво обучена.
Пустих је да иде својим путем, али пожурих пречицом до куће њене
баке. Kада сам срео баку, објаснио сам јој целу ситуацију, на шта се
она сложила са мном да би добро било да јој унука научи да се мало
обзирније опходи према другима. Договорили смо се да се она сакрије
испод кревета док је ја не позовем. Kада је девојчица стигла, позвао
сам је у спаваћу собу, где лежах обучен у одећу њене баке.
Зарумењених образа, ушла је у собу и сместа направила једну
увредљиву примедбу на рачун мојих ушију. И раније ми се дешавало
да ме неко увреди, те сам покушао да не придајем важност томе и
једноставно прокоментарисах да ми моје велике уши служе да бих је
боље чуо. Оно што сам тиме хтео казати је да ми је она симпатична и
да би требала мало да припази како се изражава. Али она одмах
потом направи једну шаљиву замерку на рачун мојих очију. Вама је
сигурно јасно да се моји осећаји за малу девојчицу нагло почеше
мењати, те она, од симпатичне особе, у мојим очима одједном постаде
једно врло непријатно створење. Међутим, како бејах искусан у
уздржавању од беса, ја јој само рекох како ми моје велике очи служе
да је боље видим. Њена следећа увреда је стварно превршила сваку
меру. Ја и иначе имам проблема са својим великим зубима и та
девојчица стварно није имала ништа паметније да ми каже но да ме
подсети на моје велике зубе. Знам да није требало тако импулсивно да
реагујем, али скочио сам са кревета и зарежао на њу како ће ми моји
велики зуби добро послужити да је поједем!
Морам одмах јасно да вам кажем да један вук никад не би појео једну
девојчицу. То свако зна. Али на моје изненађење то блесаво девојче
поче да трчи кроз кућу и да вришти. Потрчах за њом у покушају да је
смирим. Скинуо сам и бакину одећу са себе.
Но, одједном се зачу лупа и на вратима се појави шумар, човек од два
метра висине, са секиром у рукама. Угледавши га, схватих да се
налазим у великој невољи. Брзо сам искочио кроз прозор и побегао.
Било би лепо када би ту био крај причи, али бака никада никоме није
испричала моју страну приче. Ускоро се рашири глас да сам ја једно
ужасно створење којем се не може веровати.
Не знам шта се касније збило са девојчицом, али могу вам рећи да
сам ја до краја свог живота остао несретан.

Евалуација
Предложена питања за евалуацију вежбе:
Шта мислите о овој причи? Шта вам она говори?
Напомена
Пре читања приче проверити да ли учесници знају оригиналну верзију
приче Црвенкапа, јер ако већина не зна, прича неће имати жељени
ефекат.