Стручно усавршавање – вјежба за превазилажење сукоба

Стара изрека каже: „Дрво се на дрво ослања, а човјек на човјека.“ И

заиста човјек је, чак и по дефиницији из социологије, социјално, дакле
друштвено биће. Биће које не може правилно функционисати без
присуства других припадника људског рода. И то је одувијек тако било,
јесте и надам се и биће. Без обзира колико је човјек , посебно данас,
изложен својеврсном притиску да ће бити замјењем савременим
техничким средствима и уређајима, он, дакле човјек, остаје привржен
и окренут сарадњи са другим људима, другим припадницима његове
врсте. Зато је данас, можда много више него раније потребно научити
и научено примјењивати у пракси, тј. у стварном животу.
А знајући да посао илити рад представља један већи дио човјековог
животног времена, онда је јасно да је „ослањање“ човјека на човјека
на радном мјесту и те како потребно и пожељно. Али није свако
ослањање једноставно и пријатно, или бар није за обје или више
страна. Врло често догоди се конфликтна ситуација изазвана ко зна
којим поводом, која некада прерасте у већи конфликт или чак и сукоб.
Избјегавање сукоба или отклањање повода таквом конфликту јесте
вјештина коју свако од нас треба да посједује и има и да се без обзира
какво мишљење ми о себи имали с времена на вријеме обнавља,
тј.доучава.

То је један од основних разлога зашто сам за стручни рад изабрао

показну вјежбу, односно неколико њих ( зависи од расположења колега
коју ћемо извести). Све ове вјежбе имају један исти циљ – показати
како се и на који начин сналазимо у превазилажењу сукоба , али и
нама самима показати да ли посједујемо или на ком нивоу знања
посједујмо вјештину превазилажења сукоба. Уједно ће ове кратке
вјежбе показати свакоме од учесника које то способности и вјештине
посједује , на којима треба предано радити, а које само још мало
дорадити. Дакле, спознаја себе али и колега, што је од изузетног
значаја за заједничко дјеловање, посебно нас у наставном процесу.
Мала напомена: Све ове радионице могу се користити у раду са
ученицима на часовима ОЗ-е, па је самим тиме оправданост ових
радионица увећана.

Кратке радионице:
 Авион
 Незгодне столице
 Вукова истина о Црвенкапици.

(Текстови и упутства вјежби налазе се у прилогу)

За сам крај, умјесто закључка рећи ћу ово: У овом данашњем општем

лудилу у виду : пријетњи од могућих ратова, отказа са посла, тешких
материјалних и породичних ситуација, непослушности и опште
незаинтересованости ученика за наставни процес, присуство опште
некултуре и неваспитања, наставници се изузетно тешко сналазе и
доведени су на ивицу „пуцања“. Сваки вид релаксације, опуштања, чак
и играња је више него добродошао. Пожељно је да се то дешава , то је
наравно, моје лично мишљење базирано на дугогодишњем раду у
наставном процесу, што чешће и што разноврсније. Ако не помогнемо
самим себима у релаксацији и не олакшамо приступ наставном
процесу и схватању тог процеса на различите начине, нико то други
неће урадити за нас, или бар не у тој мјери и тој намјери.