Henk

Mudi
Bog nas
sve mrzi

Mami, zbog toga to me je vodila na posao.

JEDAN
Dafne je oboavala brzinu.
Ne u tradicionalnom smislu: retko kad bi nagarila svoju vremenu hondu sivik preko tree
brzine. Dafne je jurila hodnicima sopstvenog uma, dugim i nalik na lavirint, i toj devojci je trebalo
neto da je digne i pokrene. Kokain, kada je imala dovoljno para za njega; kapi za nos na bazi
efedrina kada nije. Ali nikada nije bila srenija nego u onih nekoliko navrata kad sam je video posle
poiljke simpamina, to na italijanskom oigledno znai sedamdeset dva sata neprekidnog seksa,
rokenrola i kunih fizikih poslova koji se obavljaju s manijakalnim elanom. Potom bi smesta
usledila etiri sata paranoinih halucinacija, silovitih svaa oko besmislenih, nepostojeih pitanja i,
tokom poslednje etiri nedelje koje smo proveli zajedno, nekoliko pokuaja samoubistva upakovanih
u napad smrtonosnim orujem.
Upoznao sam Dafne kad sam se vratio na faks, kao dekintirani student druge godine u potrazi za
poslom sa skraenim radnim vremenom. Moji letnji planovi da kelneriem u Golf i kantri klubu u
Hemstedu sruili su se kad sam pokuao da provezem golf-kolica pravo kroz prozor od staklenih
ploa. Moja putnica - deverua sa frizurom u fazonu tivi Niks, koju sam dva minuta pre toga tucao
prstom iza Pro-radnje - kasnila je na zakazanu zdravicu na svadbi s druge strane tog prozora.
Eksplozija stakla koja je usledila donela je uzbudljivi kraj onome to je, sve dotad, bila briljantno
iskoriena preica preko bunkera na 13. rupi, uz improvizaciju zbog poluprazne flae stolinaje,
besnog golf-uvara koji nam je bio za petama i deveruinih prstiju koji su mi vraali milo za drago
na prednjoj strani pantalona. Ostali smo gotovo nepovreeni, zahvaljujui tome to smo bili
oklopljeni votkom, a ispostavilo se da je pria o tome da e nas tuiti ostala samo pria. Ali mogao
sam da zaboravim na taj posao. Ostatak leta sam proveo kao nezaposleni trn u zajednikom dupetu
mojih roditelja.
Poto sam se vratio na faks, javio sam se na oglas iz studentskog lista: ketering za bankete.
Zapoeo sam razgovor veoma preureenom priom o svom iskustvu iz kluba, ali na navaljivanje
ribe koja me je ispitivala - izblajhane pankerke od dvadeset i neto s ubistvenim osmehom i diskdokejke vikendom na univerzitetskom radiju nastavio sam da dodajem pojedinosti sve dok se na
kraju oboje nismo valjali po podu. Ne samo to sam se zaposlio, ve sami stupio u udan i divan svet
Dafne Robio, zavrio brzi kurs iz alternativne muzike, otkrio fermaceutska pomagala i dobio seksa
u izobilju, uz povremeno lake vezivanje ruku i nogu. Izbuio sam levo uvo i nauio da odsviram par
akorda na gitari. Kada sam se vratio kui za Boi, objavio sam kako naputam studije da bih
komponovao muziku i uselio se kod svoje nove srodne due. Moja mati je otplakala i odbila da
razgovara sa mnom do kraja raspusta. Otac je samo slegnuo ramenima. Bar e da nam pritedi
koju kintu.
Nekim udom, ili zbog kakve kosmike ale, Dafne i ja smo preiveli naizgled beskrajni ciklus
svaa i ostali zajedno do sledeeg Dana zahvalnosti. Ni ona ni ja nismo hteli da ga provedemo s
porodicom - moja je na mene jo bila besna, dok je Dafne tvrdila da je siroe - pa smo umesto toga
isplanirali Dugi vikend sramne nezahvalnosti: etiri dana i tri noi u Nijagara Folsu, gde smo
nameravali da nikada ne upotrebimo re hvala i da se neprekidno tucamo u najotrcanijem
apartmanu za medeni mesec za koji budemo imali para.

Spakovali smo se u sivik, krenuli unazad po prilaznom putu prekrivenom snegom i Dafne umalo
nije naletela kolima na potara. On nam se podrugljivo iscerio dok joj je pruao malu belu kutiju sa
italijanskom markom.
Hvala, istrtljala je ona potaru. On joj je pokazao srednjak i udaljio se.
Samo bi da kaem, rekao sam ja, zagledan u posrani tajmeks koji je moj otac tako komino
nazivao porodinom zaostavtinom, kako ti je trebalo manje od trideset sekundi da prekri nae
jedino pravilo za ovaj vikend.
Ti vozi, rekla je i ve se verala preko mene. Dok sam stigao da se smestim za volan i izvezem
kola na ulicu, iskidala je nekoliko slojeva trake, karton, zatitnu foliju s mehuriima i poklopac sa
zatitom od dece, te izvadila pregrt italijana. Oi su joj se ozarile dok su pratile poznate konture
pilula: jedna polovina bila je ofarbana u zlokobno crno, dok je druga bila providna kako bi se video
sadraj: siune narandaste i bele kuglice. Na zdravlje rekla je i progutala jednu nasuvo.
Sat kasnije, zaustavili smo se u naputenom auto-bioskopu blizu Seneka Folsa. Ve je skinula
pantalone i raskopala moje. Jedva sam stigao da iskljuim motor pre nego to se uzverala preko
konzole, izvukla mi kurac kroz lic i smakla gaice u stranu dovoljno da me primi u sebe. Skliznula
je polako sve dok nam se karlice nisu spojile.
Potom vie nita nije bilo sporo - otad pa nadalje kretali smo se u vremenu simpamina. Dok sam
jednu ruku drao izmeu njene glave i niskog krova sivika, drugom sam posegnuo da spustim naslon
stolice. Sedite se preturilo unazad s treskom i njegovo kretanje u kombinaciji sa naim energinim
jebanjem pokrenulo je kola unazad niz blagu padinu. Nisam se setio da povuem runu.
Damine oi rairile su se od emocija. Strah? Napaljenost? I jedno i drugo? Ja sam oseao
uglavnom paniku dok mi je telo klizilo unazad zajedno sa kolima i nikako nisam mogao stopalom da
domaim konicu. Dograbivi sedite suvozaa, povukao sam se navie prema runoj konici, obavio
je prstima i snano cimnuo. Skliznuli smo jo oko metar po travi prekrivenoj ledom, a onda tresnuli
u metalni stub, jedan od zvunika auto-bioskopa.
Dafne je pognula glavu, nasmejala se i ponovo uspostavila preanji ritam. Svrili smo brzo i
izali iz kola da pogledamo oteenje branika, koje je ispalo neznatno. Ubacila je novu pilulu u usta i
vratili smo se na put.
Dva sata kasnije smo uzeli sobu u Rojal Kamelot inu, zahvaljujui tome to je tamo bio slobodan
apartman za medeni mesec, kao i majicama koje su se prodavale u predvorju na kojima je pisalo Ala
sam tucao u Kamelotu. Otvorili smo besplatnu flau crvenog ampanjca, upali u dakuzi i uspeli da
se jo jednom estoko pokaramo na krevetu u obliku srca pre nego to sam se ja obeznanio i zaspao
bez snova. Probudio sam se osam sati kasnije i zatekao Dafne kako isti kadu, poto je negde maznula
dezinfekciono sredstvo u spreju tokom besanog istraivanja hotela i njegove okoline. Ve je
isplanirala na dan: posetu vinariji odmah preko kanadske granice.
U tom kraju bilo je previe hladno za tradicionalnu proizvodnju vina, objasnio nam je vodi groe bi se zamrzio na lozi pre nego to bi dozrelo za berbu. Zahvaljujui domiljatosti i elji za
piem, metani su razvili postupak koji je zahtevao mnogo vremena i fizikog rada, kako bi iz
svakog ledenog zrna iscedili samo nekoliko kapi, ime su dobijali gustu i slatku tenost koju su
nazivali ledenim vinom.
Nismo nikada doli u priliku da to probamo. Iako smo u obilazak krenuli kako bismo iskoristili
kanadske blage propise o uzrastu u kom je dozvoljeno pie Dafne je bila mudra i matora sa svoje
dvadeset dve godine, ali meni je do dvadeset prvog roendana jo trebalo godinu i po - Dafhe me je

uvukla u toalet dok je naa grupa prelazila u sobu za degustaciju.

Meutim, naa seksualna odiseja je uzimala svoj danak, pogotovo kada je posredi bila moja
mukost: zahvaljujui tom silnom trenju, Dafhe je sada bila meka i vlana koliko i elektrina maina
za mirglanje. Rekao sam joj to kada mi je, dok smo se vraali na parking, raskopala pantalone, po
svemu sudei u elji da mi popui.
Kako god hoe, rekla je i cimnula rajsferlus kako bi ga zakopala. Krenula je prema glavnoj
atrakciji tog kraja - prema bunom vodopadu - a onda ubrzala i prela u laki trk. Ubrzo je jurila
koliko su je noge nosile.
Moda i nee da se baci preko, pomislio sam dok sam jurio za njom i nisam obraao panju na
raznorazne bolove koje sam od farmerki oseao u preponama. Ali svakako se inilo da je odluila da
pokua. Dok se pribliavala ivici, bukvalno sam se bacio za njenim glenjevima i povukao je na
zemlju.
Jebo te, Dafne, koji ti je kurac?
Moj viteki postupak bio je nagraen olujom udaraca pesnicom u lice i grudi. Prekrio sam lice
rukama i zbacio je sa sebe. Mahnuo sam nekolicini posmatraa koji su pokazivali na nas. Sve je u
redu, viknuo sam. Bolesna je.
Nismo ni re progovorili dok smo se vraali u hotel Dok sam izlazio iz kola, epala je kljueve
i odjurila odatle. Vratio sam se u sobu i legao na krevet, odakle sam iznova i iznova posmatrao
najzanimljivije trenutke utakmica na KSPN-u, gotovo itav sat pre nego to se vratila.
,.Nisam bio siguran hoe li se vratiti, rekao sam.
Ni ja, odgovorila je ona. Ali uplaila sam se da e zadrati pilule. Uzela je boicu iz
kupatila i posluila se jo jednom.
Ako hoe da se sjebe, samo napred, rekao sam ja.
To si mi ve rekao kad si me odbio tamo na parkingu.
Ne seam se ta smo jo te noi priali. Sada je obrazac ve bio prepoznatljiv: optube i suze,
teke rei i, konano, pomirenje. Pokuaj seksa u znak pomirenja, prekinut zbog jadnog stanja u
kojem je bio moj upaljeni penis. Utonuli smo u nemo primirje i, konano, u nemiran san.
Ili je to makar vailo za mene. Kad sam se probudio s trzajem, ona je zurila u mene i malice
poskakivala, naizgled puna ivota. Samo su njene zombifikovane oi odavale injenicu da joj je to
ve drugi dan uzastopce bez sna. Broj tri, kazala je.
Najgora od svih svaa zbila se samo dve nedelje posle poetka nae veze, dok smo se vraali
sa koncerta Meat Loafa. Potom, nedelju dana kasnije, na urci sa temom putovanja oko sveta u mom
studentskom domu, pod uticajem sangrije rekonstruisali smo panski graanski rat. Prilikom
nedavnog pomirenja, ispisali smo kredom na tabli u njenoj kuhinji top listu naih 5 najgorih svaa, u
nadi da e nas pogled na sve to to je pripadalo prolosti nadahnuti da ubudue ivimo u skladu. Do
sada, ta Usta je samo uspela da nam prui nove prilike za svae, poto su se nove bitke borile za
mesto sa starim.
Ozbiljno? upitao sam i pokazao na svoju pomodrelu miicu. Broj dva, mlada damo. Moda
ak ugrozi i poloaj Broja jedan, ako ostane koji oiljak.
Pikice, rekla je i tresnula me u ruku. Ni njoj ni meni se nije vraalo na vodopad, a u sobi smo
se posle dva dana oseali pre kao u zatvoru nego kao u utoitu. Seli smo u kola i poli natrag na
faks. Dafhe je proslavila poetak naeg putovanja novim simpaminom.

Od koga li ih samo dobija? upitao sam ja.

Od Dina, odgovorila je ona.
Dino je bio Rimljanin sa kojim se zabavljala za vreme semestra provedenog u Italiji, kada je bila
apsolvent na istoriji umetnosti. On je bio pravi umetnik, ili je makar ona tako govorila. Obino nisam
obraao panju na veinu stvari koje je priala o Dinu, poto je pored razliitih umetnikih talenata
izgleda bio obdaren i kitom molto monstruoso i ekvivalentom fakultetske diplome iz kalijanskog
seksa. I premda sam generalno bio siguran u sopstvenu veliinu i spretnost, kada je Dafhe priala o
Dinu, podseala me je na to da je u naoj vezi ona mudrija, neobuzdanija i starija, zbog ega sam se
oseao kao alavi pretendent.
A, Dino, rekao sam ja. Tvoj prijatelj s imenom iz Porodice Kremenko.
To nije bilo smeno ni prvi put kada si rekao. Kao ni est hiljada puta posle toga. Damina
kima se ukrutila, spremna za borbu. A ja sam se oseao dovoljno glupo da joj to i priredim.
Dino, nastavio sam. Genijalni umetnik kome je, koliko, trideset godina? I jo stanuje sa
roditeljima.
Jebo te, jako dobro zna da je to u Italiji tradicionalna stvar u vezi sa stanovanjem. Nije to
potroaki pakao poput ovog u kojem mi ivimo. Tamo porodine vrednosti zaista neto znae.
Kaem samo. Pravi geniji ne stanuju kod roditelja.
Njena reakcija bila je brza, efikasna i gotovo smrtonosna za oboje. Dograbila me je za ruku,
povukavi me - kao i volan prema sebi. Dok sam se naginjao na suprotnu stranu da ispravim volan,
zveknula me je, ne putajui mi ruku, po glavi i vratu, brzo i svom snagom. Ono to joj je nedostajalo
u snazi svakako je nadomestila brzinom.
Mrzim potroako drutvo! zaurlala je.
Kola su poela da se okreu, polako, ali i dalje opasno nekontrolisano. Borio sam se da
slobodnom rukom ponovo uspostavim vlast nad vozilom, dok sam drugom odbijao udarce. Mrzim
potroako drutvo! nastavila je da se dere i ponavlja to, kao to kalueri ponavljaju molitvu.
Sad smo ili u susret drugim vozilima. Kola su nas zaobilazila, lica vozaa u njima bila su
ukoena od preneraenosti, uasa i besa usmerenog prema nepredvidivom univerzumu. Poeo sam da
se osmehujem i isti taj glupavi izraz bio mi je zalepljen na lice kada je sivik napravio pun krug i
bokom tresnuo u razdelnik.
Sedeli smo u zaustavnoj traci, nepomini i zanemeli. A onda je Dafne iskoila sa sedita
suvozaa, pretrala preko tri trake meudravnog autoputa izbegavajui vozila i iezla u snenom
umarku.
Ljutito sam tresnuo po volanu. Imao sam sasvim solidne razloge da je tu ostavim. Neka stopira
do kue. Na kraju e doi, nadrndana na pasja kola i moda nespremna da mi oprosti, ali jebe ga:
ovo je bio kraj nae veze. Broj dva je postao Broj jedan i natrag se nije moglo.
Tresnuo sam jo nekoliko puta po volanu, psujui Dafne, Dina, samog sebe i na kraju sopstvene
roditelje to su takvi seratori, pa sam uopte i morao na to prokleto putovanje. Onda sam odvezao
pojas i odigrao partiju Frogera uivo preko autoputa, u nadi da u je pronai.
To nije bilo naroito teko. Pala je na kolena tridesetak metara od puta. Prilazio sam joj polako,
dozivajui je tiho, u pokuaju da provalim ta se kuva u njoj. Protumaio sam njeno utanje kao znak
dobrodolice, pa sam jo priao i spustio ruku na rame. Otar nalet bola u mom sopstvenom ramenu
smesta mi je pokazao koliko sam pogreno protumaio situaciju.

Skakavac je bio jo jedan suvenir iz Italije, a poela je da ga nosi stalno sa sobom otkad je jedna
studentkinja bila silovana u studentskom gradu. Istrgla je no iz mog ramena. Stigao sam da kriknem
od bola pre nego to me je ponovo ubola, ovaj put u butinu. Onda je zamahnula prema mojim
grudima. Zahvaljujui nekakvom nagonu odgurnuo sam je od sebe i bacio unazad, gotovo komino,
u sneni smet. Kroio sam prema njoj, ali bol u nozi me je onesposobio. Pao sam na kolena i
skotrljao se na lea, zagledan u tamnosivo nebo, krvarei u sneg. da doekam smrt.

DVA
Na sederu kod Kirenbaumovih odranom 84, pun hormona i manievica, poljubio sam tada
trinaestogodinju Tanu Kirenbaum dok smo navodno tragali za afikomenom. ak sam joj malo
mazio grudi - tada je to bilo udesno, a potom samo sve bolje i bolje - sve dok me, na moj veliki
uas, nije otkaila. Nije da se Tani nisam dopadao: samo je ve znala da ne treba da mi veruje. I
premda sam ostao bez potencijalne recke, pronaao sam sebi sestru. Godinama potom, Tana je bila
glavni strateg u mojim ljubavnim zapetljancijama. Pomagala mi je, objanjavala ono to sam oseao
dok je ljubav cvetala, a kada nije, strpljivo je sluala o svim mojim gresima. Zauzvrat, ja sam joj
davao mudre savete o njenim ljubavnim vezama, koji su se mahom sastojali od dugog, znaajnog
grljenja, ali su bili lieni konkretnih zakljuaka. Nema nikakve sumnje da je on gej, glasilo je moje
najee zapaanje.
Ako se izuzme proli Dan zahvalnosti - teko je poverovati da je prola godina od mog Dugog
vikenda zloglasne nezahvalnosti - kod Kirenbaumovih sam provodio veinu velikih praznika.
Mojim roditeljima nedostaju porodine veze: mamin klan priprostih protestanata ivi mahom u
njenoj rodnoj Indijani, dok su tatini roaci - ako ih nazovem posrnulim katolicima, nipoto neu
predoiti dubinu njihovog sunovrata - izgleda uvek bili u nekakvoj krvnoj zavadi, to im je
onemoguavalo da se bilo kada sretnu licem u lice. Lari Kirenbaum, koji je triput branio mog oca
od optubi da je vozio pijan, najblii je onome to bi se nazvalo tatinim prijateljem. Opet, moj otac
krije u sebi postojanu sumnju, koja se ponavlja svaki put kada se svi potapamo u kola i krenemo,
kako Lariju taj poziv omoguava da otpise trokove obroka u poreskoj prijavi.
Ove godine za stolom sedi trinaestoro, to je za Kirenbaumove intimni skup. Niko nije
dovoljno trezan da donese desert. Prilino sam siguran da Doti, Tanina majka se debelim slojem
maskare, ali inae neverovatno ouvana, flertuje sa mnom. Zaista ne postoji nijedan drugi nain da se
shvati njeno tako neiscrpno interesovanje za moj sadanji posao, toenje tenog sladoleda u Karvelu
na Aveniji Jerusalim.
Dotino stopalo u arapi koje mi sada prati nogu navie potvruje moju teoriju. Neprijatno, poto
sedim pored njenog mua. Dvostruko neprijatno, poto sam prilino siguran da su se Doti i moj otac
u vie navrata uputali u hopa-cupa u krevetu. I naravno, tata - koji je najvei deo veeri proveo
zagledan u Tanino velianstveno poprsje - sada pilji u mene pogledom koji bi mogao da bude
zastraujui samo da nije udavljen skoom. Lakne mi kad vidim da su mamine oi previe mrtve da bi
to primetila, zahvaljujui doktoru Martiju Edelmanu, zubaru iji je nedavni odmor u Napi oito bio
ispunjen pojedinostima meu kojima nijedna nije bila previe sitna ili beznaajna.
I mada mogu zamisliti i goru sudbinu od toga da zagnjurim svog Kita Zaguljenka u Dolinu
Micu-Picu, pomisao na to da se upustim tamo gde mi je otac ve bio izgleda mi malice
preedipovska. Izvinim se i izaem da pripalim cigaretu.
Ujka Marvin me je pretekao. On mi nije ujka - on je zapravo Tanin ujak - ali ini deo stalne
postavke na ovakvim veerama koliko i platnene salvete pod tanjirima. Godinu ili dve preko
ezdesete, on i dalje ima gustu grivu sjajne sede kose, to nije toliko znak muevnosti, koliko surovi
podsetnik. On je radio u njujorkoj policiji tokom sedamdesetih, dok mu est metaka u nogama i

preponama nije donelo preranu penziju, stalno hramanje i urinarai trakt sjeban dovoljno da mu
neprestano treba kesa za pianje. Tana tvrdi da on svoju invalidsku penziju nadopunjuje time to
izbacuje bive vlasnike iz kua koje su po osnovu hipoteke pripale banci - taj posao cveta
zahvaljujui nedavnom skandalu sa tednjom i kreditima - ali kao da nita od svih tih para nije
dospelo do njegove garderobe: pantalone od poliestera, koulja sa velikom kragnom i crna kona
jakna koja je, kao i sam ujka Marvin, videla i bolje dane.
Ujka Marvine, kaem ja.
Ujka Marvin zastenje na mene kao da sam kreten. Nisam uvreen - bilo je naih razgovora koji
su se sastojali gotovo samo od stenjanja.
Gleda me nekoliko sekundi kako lupkam paklicom o nadlanicu pre nego to posegne u
unutranji dep jakne za runo smotanom cigaretom i kutijom ibica. Onda zavue ibicu izmeu dva
prsta i pripali je pravo u polusavijene ake, prirodan zaklon od ledenog vetra. Moram da priznam da
je to prilino kul fazon. Dok on puka, ja uzvraam tako to trznem zipom dvaput preko nogavice
pantalona nije to jedino to sam nauio za vreme svog kratkog boravka na faksu, ali je svakako
najkorisnije. Pripalim kamel bez filtera i povuem dobar dim, primetivi najednom miris jo
egzotiniji od moje omiljene meavine turskog i amerikog duvana.
To i ne mirie ba kao cigareta, kaem.
Jebo te, vi klinci ne biste prepoznali dobru travu ni da vas neko dointom ubode u oko.
Puio sam ja ve marihuanu, odgovorim, shvativi da postoji ozbiljna opasnost da starkelja
bez muda obuen kao Serpiko ispadne vei kuler od mene.
Pa, moja sestriina svakako nije.
ta bi s onim igraj za ivot, droga ne?
To nije savet, kae on, izbacujui dim kroz stegnute zube, koji bi ikada potekao od mene.
Ponudi mi doint, ali ja odbijem. Trenutno prolazim kroz fazu sa skoom i cigaretama, kaem
mu ja.
Navataj se dok moe. Ubrzo e ti sve to izmai.
Razgovori s ujka Marvinom obino su kratki, poto on gaji uroenu averziju prema svemu
utivom, ali meni se ne uri natrag unutra i vie sam nego voljan da prihvatim lagvort. Tako je.
Mislim da se preselim u grad.
,,U grad? Oi mu se skupe. Odlaze svi koje poznajem. Grad je jedna odvratna pomijara.
Pa, znai da mi nee biti teko da sebi naem stan.
Smeno, kae on bez osmeha. Minut ili dva prolaze u tiini, tako da shvatam da je naem
razgovoru doao kraj. Hvala kao i obino za duhovitu razmenu miljenja, kaem, bacim pikavac na
zemlju i nagazim ga picem cipele. Bolje da se vratim unutra pre nego to moj otac pone da
spopada vau sestriinu.
ekaj malo... Kad ode u grad, moe li da mi uzme jo ovoga? podie doint u znak
objanjenja.
Znate da bih vam rado pomogao, ujka Marvine, ali ne bih znao ak ni gde...
Idi kod mog dilera. Evo ti... Iz prednjeg depa vadi smotuljak novanica debeo kao bebina
pesnica, ljuti s njega est dvadesetica i utiskuje mi ih u aku. To ti je dosta za frtalj.

Frtalj?
Frtalj unce. I ne daj mu da te drka sa stabljikama i semenom. Ta govna su ist viak.
Da budem sasvim iskren, drago mi je to imam zadatak koji nema veze sa sladoledom.
Sledeeg jutra ustajem rano i oblaim se po mraku, izvlaim se iz kue pre nego moji roditelji
stignu da se probude i ponu da me propituju. Posle petnaest minuta hoda ve sam u vozu eleznice
Long Ajlenda, jo jedno grlo u krdu stoke koja jutrom hrli u Njujork. Pronalazim mesto kraj nekog
govnara u odelu koji ita svoj urnal. Vagon malo poskakuje dok voz tutnji pored beskrajnih redova
kua radnike klase. Pokuavam da zakljuim da li je radnika klasa oksimoron, kada blajhana
plavua u radnoj suknji proe kraj mene epurei se. I mada me je vreme provedeno sa Dafne
nauilo, izmeu ostalog, da nisam bogzna kakav fetiista kada je seks posredi, ima neega u
kombinaciji najlon arapa i patika to me pali. Sledeih trideset minuta provodim razmiljajui o
tome postoji li elezniki ekvivalent za Klub visinskih jebaa. Po prispeu u stanicu, stoka ustaje,
poterana prema izlazima nagonom i kofeinom. Kreem se zajedno sa njima, plutam na talasu grupne
dinamike prema Sedmoj aveniji.
Veza ujka Marvina je u Alfabet Sitiju, zbog ega je odlazak tamo na konvencionalan nain
gotovo nemogu. Najlake bi bilo da zaustavim taksi, ali i dalje se nadam da bi mi dan proveden u
ulozi krijumara droge mogao doneti i neto zarade. Tako, poto pogledam mapu podzemne
eleznice, odipim dve ulice na istok, odvojim dva dolara za par etona za metro i uhvatim liniju F
do Druge avenije. Prosedi pijanac sa skijakom kapom tetura se kroz vagon i zvecka aom od
stiropora, nudei boji blagoslov svaki put kad mu neko okaen o ipku ubaci jo koji novi. Osetim
poriv da ga pretresem - ta on to misli, kakav to bog vodi rauna o njemu? Odgovor mi se ukae
minut kasnije, kada drugi prosjak ue u vagon sa suprotne strane. Priliv novca naglo prestaje. Kao da
prizor tolikog beznaa gui svaku sklonost prema milosru. Ako bog i obraa panju na te dve
izgubljene due, onda zaista voli crni humor.
Izlazim na Ulicu Hjuston i trudim se da odrim korak sa ustrim i usredsreenim njujorkim
hodom. Ne elim da Uim na turistu. Skreem levo (na sever, podseam sam sebe), na Aveniju A i
prolazim preko trga Tomkins. Nedavno podignute plastine ograde spreavaju dooe da gaze po
travi - pri tom i sve ostale. Na kraju, sve to vie Ui na muzej namenjen oplakivanju nestalog javnog
prostora nego na park. Verovali ili ne, kae izmiljeni turistiki vodi u mojoj glavi,
svojevremeno je deci bilo dozvoljeno da slobodno tumaraju po tim travnjacima.
Na drugom kraju parka ubrzavam zbog okupljenih skinheda. Jednom od njih je na elu
istetoviran kukasti krst. Sreno ti bilo u potrazi za poslom, vabo. Ne moram da ih gledam u oi kako
bih znao da zure u mene, zbog ega mi srce tue kao ludo, ali izgleda da sam dovoljno beo da
zasluim prolazak bez maltretiranja. I mada nemam pojma da li je zamisao ujka Marvina o egzodusu
iz Njujorka zasnovana na injenicama, poinjem da uviam smisao u njoj. Preovlauje atmosfera
oaja, naglaena trenucima uasa.
Ulicu kasnije, nalazim se u Portoriku, ili makar tako treba da pomislim usled potpunog odsustva
znakova na engleskom. Stojim ispred adrese koju mi je ujka Marvin dao, petospratnice nakaene uz
noni klub zatvoren prikovanim daskama koji sigurno nee ubrzo ponovo biti otvoren. Pozvonim
stanu 4D.
,,Jah? zakri odgovor.
Poslao me je Marvin Kirenbaum. Traim...
Interfon zazuji i ja pohitam da blagovremeno otvorim vrata. U slabo osvetljenom predvorju

punom potanskih sanduia prelazim pogledom preko imena sve dok ne doem do 4D. Pontifeks.
Ovo je oigledno neko sveto hodoae. Podignem pogled, najednom privuen iznenadnim meteom
na stepenitu. Podignuti glasovi. Zalupljena vrata. Dvojezina eksplozija psovki na engleskom i
panskom.
Oprzno se penjem i susreem izvor metea, ili makar kljunog uesnika, na stepenicama izmeu
drugog i treeg sprata. Ima godina otprilike koliko i ja.
Portorikanac u prevelikoj koulji Tomija Hilfigera i vreastim, nisko krojenim erbo
farmerkama, uz neiznoene erdordanke koje kotaju koliko i moja nedeljna zarada kod Karvela.
Primeti me i pljune na pod. Onda istrgne Motorolin pejder sa poruba pantalona i razbije ga o zid.
Nita lino, veli on.
Klimnem glavom i nastavim bez daljih incidenata do etvrtog sprata, gde je stan 4D uglavljen na
samom kraju hodnika. Pokucam na vrata.
Otvori se pijunka i otkrije oko. ,,S ti pandur? zarei glas s druge strane.
Ne, gospodine, odgovorim, pretpostavivi da ak i dileri droge vole da im se utivo obrati.
Oko trepne dvaput ili triput pre nego to se prorez zalupi. S druge strane ujem kako se pet brava
otkljuava jedna za drugom. Onda se vrata otvore, otkrivi nova vrata.
Ima utoku? upitaju vrata, koja sada razaznam kao izuzetno krupnog crnca u teget trenerci.
Ne, imam samo keovinu, odgovaram. Dlanovi mi se znoje.
Blago tebi. Najednom njegove krupne ake vrljaju gore-dole po mom telu. Sve je to krajnje
kliniki i neutralno, ali ne mogu da se ne uzvrpoljim.
Ako nastavi sa tim, morae da me asti piem, kaem.
ovek-vrata me bez rei uvede u sobu prostranu otprilike koliko i kafeterija u mojoj srednjoj
koli, dok tu iluziju dodatno pojaava neonsko svetio i trpezarijski stolovi sa ugraenim klupicama.
Samo to je u ovom alternativnom univerzumu gimnazija u potpunosti nastanjena sredovenim
Portorikankama.
Iako puna opojne arome, prostorija ne mirie nimalo nalik na kafeteriju. Miriljave hrpe
marihuane koje prekrivaju stolove podseaju me na svee pokoene travnjake. ene otkidaju komade
veliine virle i stavljaju ih na vagu, dodaju ili oduzimaju komadie kako bi dole do neke idealne
teine pre nego to rezultate spakuju u kesice kakve nisam video ni u jednom supermarketu. Neki
debeljko kiljavih oiju - zamenik direktora ove bizarne kole - gega se meu stolovima, pazi na
potencijalne ujdurme i povremeno nadopunjuje koliinu trave iz kesa za ubre. Najmanje jo desetak
takvih kesa poslagano je u brdace u suprotnom oku prostorije.
Od nametaja je tamo samo jo stari sto preko puta, za kojim sedi neki mravko u majici
tregerui, sa nepripaljenom cigaretom koja mu visi s usana. to krasi samo piksla ista kao nova i
telefon sa dugmiima koji zazvoni im ovek zavri razgovor. Iako u kasnije saznati da u toj
prostoriji, iz razloga koji bi trebalo da budu oigledni, vai stroga zabrana puenja, u tom trenutku
mi je teko da ne pomislim na Sizifa koga njegov beskrajni zadatak stalno spreava da doe do svog
nikotinskog fiksa. Izgleda da goljin posao obuhvata mnogo vie toga od ponavljanja adresa, koje
bez ispravki zapisuje na samolepljive ceduljice i lepi na mapu podzemne prikaenu na zid.
Probudi se, momak. Pontifeks eka, kae ovek-vrata. Ne gubi vreme na rei ili gestove toliko je ogroman da jednostavno eliminie svaku drugu mogunost osim vrata u dnu prostorije.

Ulazim u sobiak gde jedina svetlost dopire iz, svega mi, lava-lampe koja sve obasjava crvenom
nijansom. Leglo, pomislim i ujem kako se vrata zatvaraju za mnom. Oi mi se polako prilagoavaju
i otkrivaju zidove i tavanicu obloene tapiserijama od batika, koje su bile tako popularne na faksu
meu veteranima iz privatnih srednjih kola i oboavaocima Grateful Deada. Ispostavlja se da u
prostoriji obitava samo beli pedesetogodinjak koji bi izgledom trcao svugde osim na koncertu
Deda. Ima pare bradice ispod donje usne i dredove, blajhane ili prirodno narandaste, koji mu
padaju do ispod pleki. Odeven je kao neki junoameriki zemljoradnik, ali sve ostalo u vezi s njim
ukazuje na kraljevsku krv, od crvene pliane fotelje koju zauzima kao presto, pa do naina na koji
nakrene glavu, gotovo neprimetno, prema jastucima za sedenje kojima je prekriven pod sobika.
Prepoznam taj gest kao naredbu da sednem. to i uradim.
ovek na prestohi - Pontifeks, pretpostavljam - zuri u mene kao da moda i ne postojim.
Dakle, kae on konano, ti si taj mali.
Klimnem glavom.
,,I spreman si za ovo. Na kraju njegovih pitanja nema upitnika. On ne trai odgovore; samo
potvruje ono to ve zna.
Mislim da jesam. Posegnem rukom u dep za novcem. Marvin mi nije mnogo toga rekao.
Marvin.
Marvin Kirenbaum. Podignem jednu novanicu koja mi je ispala na pod.,,Rekao je da hoe
frtalj.
Frtalj.
Frtalj unce.
Ovo nije u vezi sa poslom.
Marvin mi nije rekao nita o poslu, kaem u nadi da mi glas ne odaje rastui uas na granici
histerije od koje u se usrati u gae. Svaki nagon u mom telu zahteva da se istim odatle. Ali moja
usta, iz nekog neastivog razloga, i dalje se pomeraju. Moete li mi rei malo vie o tome?
Znai, ipak jesi doao zbog zaposlenja. Pontifeks pogleda prema maloj drvenoj kutiji, premda
sam prilino siguran da se i dalje obraa meni.
Udahnem duboko. Nisam siguran da imam dovoljno informacija kako bih odgovorio na to
pitanje.
Pontifeks klimne glavom, kao da mi je sudbina zapeaena, pa otvori kutiju. Puna je mare. On
izvadi malo svog proizvoda izmeu palca i kaiprsta, pa ga smrvi u posudu bonga metar visokog,
koji mi je nekako promakao. Koliko sam shvatio na poetku, kae on i kresne ibicu dugaku
trideset centimetara o cilindar iz kojeg ju je izvukao, ti si ovde da bi zamenio Karlosa. Reci mi zbog
ega bi trebalo da te zaposlim. Prinosi upaljeni kraj ibice posudi i udie, tako da plamen skoi do
praha marihuane. Voda u dnu bonga zagrgolji, a staklena cev se zamuti dimom na dvadesetak sekundi.
Udahnem duboko. Priberi se, mali.
Dvadeset mi je godina, zaustim, ,,a to je uzrast kada navodno treba sve da skapiramo. I ja se
toga drim.
Sledim svoje srce. Tragam za onim to me zanima. Zadovoljava moju elju za putovanjima. Ta
filozofija me je dosad dovela u ugostiteljstvo, i prvi priznajem da to i nije ba ono emu sam se
nadao, ak i pre izvesnih incidenata - jednog incidenta, zapravo, izolovanog izraza mladalakog

preterivanja - koji su mojim perspektivama u toj grani naneli znatnu i najverovatnije nepopravljivu
tetu. Drugu interesovanje koje sam sledio jeste interesovanje za suprotni pol - za ribe, ene - i da
budem skroman, recimo samo da sam tu bio malo uspeniji nego u ugostiteljstvu. Dobar sam u
krevetu, ili su mi tako makar govorile. Ozbiljno - mogu obezbediti i preporuke - premda moda ne i
od moje poslednje devojke, koja me je iz jo nejasnih razloga izbola noem i napakovala mi
probleme sa poverenjem u druge. Ti problemi, uz moj sadanji posao, gde toim teni sladoled u
kalupe u obliku morske faune, doveli su do znatnog smanjenja broja susreta sa enama i, plaim se da
to kaem, preuranjenog cinizma neprikladnog za moj uzrast.
Samo to to uopte ne govorim. Umesto toga, iznesem nekoliko ovetalih fraza o tome kako sam
pouzdan i voljan da vredno radim.
Ume da uti, kae Pontifeks.
Klimnem potvrdno glavom. Dvadeset minuta kasnije, izlazim iz zgrade sa novim poslom koji
obeava relativno visoku platu i malo rada, ko te jebe, Tome Karvele. Tek kada uhvatim voz kako bih
se vratio na Long Ajlend, shvatim da sam zaboravio da kupim maru ujka Marvinu.

TRI
Moda jednostavno moe toliko da se opameti i prestane da prieljkuje seks, kae Tana.
Ima na sebi majicu i bokserice, povijena u nekakvoj joga pozi. To je predmet koji ui na faksu.
Na svu sreu, toliko pametan nisam, velim ja. Je li na Kornelu obiaj da radi jogu u
gaicama?
Jok. Za devojke su to uglavnom likra i tange. Koga moemo da pitamo, a da je stvarno
pametan?
Sedim na njenom ruiastom stolu i zagledam kola zgodnih pop zvezda i tinejderskih idola
koji stoje prikaeni za njenu oglasnu tablu otkad je poznajem. Premda je tano da vie nisam student,
iz iskustva znam da je oveku mozak toliko razvijen kako bi mu omoguio vie seksa, a ne obrnuto.
Hou da kaem da je Glen totalni genije, kae ona zadihana, premda je to moda zbog joge.
Nema anse da je genije ako ne eli seks sa tobom.
To ti kae. Njegova doktorska disertacija se odnosi na primenjenu semiotiku.
Ne mogu rei da mi je ta tema naroito poznata. E sad, primenjena spermiotika...
Ruga se, kae ona dok se saginje da dotakne none prste, onome to ne poznaje.
Na to se svodi moja ivotna pria.
Mora da ga uje kako govori o tome. Jebo te, napalim se ak i kad ujem samo koga sve
ita. Uspravlja se i prilazi mi, toboe zavodniki. Lakana... Deridu... Fukoa. Reim sa
odobravanjem, a ona se predomilja u vezi sa daljim pribliavanjem. Dosta vie o mojim mukama,
kae ona, prekrstivi ruke. ,,S kim se ti kree ovih dana?
Prostakuo jedna.
Ma daj, priznaj. ta je s onom kelnericom? S onom to ima svilenkastu plavu kosu i jedre
sike?
Hajdi, kaem. Letnja ema. Nalazili smo se posle njene kasne smene kod Benigana, kad joj je
svilenkasta plava kosa tragino smrdela na ustajalo pivo i dim, a ak su joj i sike bile iscrpljene.
Doli smo do samog kraja.
ek da pogaam.. Dojadilo joj da ti visi na iviluku?
Izvinjavam se zbog toga to nisam hteo ponovo da uskaem u ozbiljnu vezu.
Tana se na to znatno ozari. Daj da ih opet vidim.
Povuem kragnu koulje nanie da pokaem oiljak velik kao novi - onaj koji mogu da joj
pokaem, a da ne skidam pantalone.
Dag, kae ona. Gadura je bila mentol.
Slaem se. Ali bilo je i lepih trenutaka.
Tana melodramatino uzdahne. ,,I sad se vie nikada nee ponovo zaljubiti.

Naprotiv. Smeram da se zaljubljujem jo mnogo, mnogo puta.

Prava ljubav je za tebe samo vic?
Vicevi su smeni. Prava ljubav ne samo to je prividna, ve i opasna po zdravlje.
Izbode te jedna ludaa...
Ozbiljno, kaem ja. Izvesne hemikalije u mozgu navedu te da pomisli kako gaji oseanja
prema nekome. I tad ponu problemi. Spusti gard i provede se kao kad ti Lusi pridrava loptu za
ut.
Ti bi kao trebalo da me razveseli.
Mislio sam da to radim. Zar nisi ukapirala da mislim na arlija Brauna?
Mislim da e ti ovaj novi posao dobro doi. Makar e upoznati ljude koje ne poznaje iz
srednje kole.
Stupio sam na svoj novi posao sutradan po razgovoru. Po Pontifeksovim uputstvima, sastao sam
se sa Rikom kod altera za prodaju karata blizu luke kapetanije. To mi je bila audicija.
Nimalo iznenaujue, posao je bio ilegalan, ali koliko sam mogao da vidim, s relativno malo
rizika, makar po mene. Pontifeks je imao sistem za isporuku gudre jednako inovativan koliko i drzak,
tako da je omoguavao onima koji poele avolju salatu da porade prstiima kad god im zatreba.
Operater je bio stalno deuran - Bili, Sizif u tregerui koga sam video u stanu. Sat kasnije, na mestu u
blizini, ali nikada previe blizu njihovoj lokaciji, sreni puai mogli su da zamene 100 dolara za ono
to je Riko nazivao dentlmenskim frtaljem. Upitao sam Rika ta je to dentlmenski frtalj.
Porez na luksuz, rekao je on.
Operacija ne bi bila mogua bez tog savremenog luksuza, pejdera. Na nain koji, priznajem,
nije ba sasvim zdrav, to me je na kraju i navuklo na posao koji bih, da sam imao dentlmenski frtalj
moralnog suda ili zdravog razuma, svakako odbio. Ali motorola koju mi je Riko dao bila je
minijaturni oma najsavremenijim dostignuima nauke: displej sa dve linije i etrdeset slovnih mesta
(tu mogunost je Bili tvrdoglavo odbijao da prihvati, ne odstupajui od svoje standardne 420-ice),
vreme i datum (konano u moi da se ratosiljam posranog tajmeksa), izbor od osam razliitih
muzikih poziva (sa strogim nareenjem da ostavim podeeno na vibracije - opet od Bilija) i
ugraeni budilnik (dobra zamisao u teoriji; nepotrebno glasno u praksi). Jebo te, oseao sam se kao
Dems Bond.
Povoda, nazivao je to Riko. Moda. Ali posle godine provedene u samotnom tumaranju po
pustinji, bio sam spreman da mi namaknu povodac. Pa makar to uradila i organizacija stondiranih
krimosa. A za krimose - i jo impresivnije, za stondirane likove - bili su izuzetno dobro
organizovani.
Najvaniji deo uloge Face - to je bio Pontifeksov naziv za ono to bi veina poslodavaca
nazvala kurirom - bilo je odravanje beskonane zalihe sitnia i etona za metro. Ostatak posla
sastojao se od motanja u blizini telefonske govornice, po mogunosti negde gde je toplo, i od
ekanja da Bili poalje poruku na pejder.
Potom bi usledio kratak i jezgrovit razgovor: dve lokacije - za preuzimanje i za sastanak.
Na svoj nain, preuzimanje je bilo jo vie kul nego pejder. Bili je, primenjujui neku
tajanstvenu logiku razumljivu samo Biliju, upuivao Facu na mesto za sastanak gde obino vlada
guva. Tamo bi Posrednik - najee Dozef; ilavi rastafarijanac s oiljkom na obrazu naleteo na
Facu i ubacio mu kesicu (dentlmenski frtalj) u dep. itava interakcija bi prola bez meusobnog

prepoznavanja - uprkos mojim malobrojnim pokuajima da mu suptilno klimnem glavom i

podignem obrve, inilo se da je Dozef reen da to neprepoznavanje u svom poslu shvata krajnje
ozbiljno.
U malo verovatnom sluaju da neki otrooki policajac sluajno primeti transakciju, veliina
kesice i nedostatak bilo kakve finansijske komponente doveli bi, u najgorem sluaju, do presude za
sitan prekraj, to je Riko pomenuo tako da sam pomislio kako to nije nita strano. Ali nikada nije
dolo do toga. U gradu je u proseku bilo po tri ubistva i bog sveti zna koliko napada, silovanja i
pljaki dnevno, tako da je za policiju bilo vie nego dovoljno dramatinih sluajeva da ona bude, po
sopstvenoj proceni, previe malobrojna i prenapregnuta. Prilino sam siguran da smo mogli da
obavljamo preuzimanje u klovnovskim odelima, svirajui tubu, a da ne izazovemo nikakvo meanje
ljudi u plavom.
To je Faci davalo pola sata, manje-vie, da stigne na sastanak sa muterijom.
Sastanak se nikada nije zbivao ba na onom mestu koje bi Bili naveo. Tog prvog dana, gledao
sam kako Riko vodi svakog potencijalnog kupca do oblinjeg sokaka ili zaklonjenog mesta, gde ih je
podvrgavao nizu pitanja koja su, kako mi je kasnije rekao, napisali Pontifeksovi advokati Koliko
god da se sudiji nadigne patka da te skemba u orku, objasnio je on, ako ti pandur odgovori na ta
pitanja, zna da je re o zamci.
Ali opet, nikad nije dolo do toga. Na kraju smene - prikriveni tradicionalista, Pontifeks je radnu
nedelju podelio na pet osmosatnih radnih smena - Faca i Posrednik bi se sreli da bi poslednji put
naleteli jedan na drugog. Ovaj put bi razmenjena bila keovina - dnevna zarada umanjena za nadnicu,
koja je za mene iznosila 80 dolara.
To moda i nije bila potpuno sigurna ema, ali je praktino bila bezbedna sve dok se niko ne
ponaa kao budala. Ili je tako makar rekao Pontifeks, koji je svoj posao promovisao toliko
bezobrazno da se to graniilo s apsurdom - ak ni njegove najtupavije muterije nisu mogle da
zaborave broj za besplatno zvanje koji im je davao: 1-212-KUPI-GUDRU.
Moj novi posao.
Tana, ja sam diler droge. Niko nee da provodi vreme sa dilerom droge.
,,U pravu si, saglasna je ona dok se savija u novu joga pozu. Izgleda da ti je sueno da ostane
sam i bez prijatelja, ne raunajui mene.
Ti se vraa na faks.
Uvek mogu da te uhapse. Imam tri rei za tebe: Vru. Zatvorski. Seks.
Nemoj da misli kako nisam razmiljao o tome, kaem dok klizim sa stola. Kad smo ve kod
posla... Dobacim joj dentlmenski frtalj. Ona otvori kesicu i udahne buke. Za tvog ujka Marvina.
Nemoj previe da mu mazne.
Uh, pa ja kreem sutra ujutro. Neu ga videti pre polaska.
Onda vrati to.
Tana napui usne. Ti ak ni ne voli maru, kaem.
Ne volim. Obino. Ali Glen je pomenuo kako bi voleo da se uradi...
Pa to odmah nisi rekla? Smatraj to mojom donacijom u korist tvog erotskog blagostanja.
Nabaviu Marvinu drugu kesicu.
Vidi? kae ona dok stavlja kesicu u torbicu za minku. To ti je, drukane moj, dobra karma.

Samo sedi i gledaj. Univerzum e te nagraditi.

ETIRI
To to se ne upoznajem sa ljudima nije jedino to se ispreilo izmeu mene i drutvenog ivota.
Tu je i injenica da jo ivim sa roditeljima.
Moji su se dovezli do Nijagara Folsa da me pokupe iz bolnice. Vratili smo se kui u relativnoj
tiini, to je meni odgovaralo; makar nisu pitali nita u vezi sa Dafhe. Kada smo skrenuli na prilazni
put, odluio sam da istrpim nedelju ili dve pod njihovim krovom Taman toliko da se vratim u igru.
Ali u kakvu igru? Dok su mi se povrede zaceljivale i nemir rastao, otkrio sam dve uznemirujue
stvari: (1) univerzitetu se nije nimalo urilo da me primi nazad, ako se ima u vidu kako sam tamo
loe proao tokom proteklog semestra i (2) bio sam nedodirljiv, makar kad je posredi ugostiteljstvo
u okrugu Nasau. Dogaaji u Hemstedu napravili su od mene lokalnu zvezdu. I mada su me esto
astili piem, niko mi nije nudio posao. Samo se moj stari gazda u Karvelu, gde sam radio dok sam
pohaao poslednju godinu srednje kole, saalio na mene kad sam pristao da radim za minimalac. A
od toga nisam mogao da uzmem stan pod kiriju bilo gde osim u bednim stambenim naseljima.
Dajem otkaz u Karvelu iste veeri po povratku sa Rikove demonstracije. Za nekoliko nedelja u
pritedeti dovoljno da sebi obezbedim stan. Moda ak i u gradu, kao to sam se hvalio Marvinu.
Ali moram da smislim neku priu za roditelje. Previe je rizino lagati o poslu u restoranu grad je dovoljno blizu za iznenadnu posetu. Odluim da im kaem kako sam naao stalan posao kao
kancelarijski pripravnik. to znai da u morati mnogo da se osmehujem dok me mati ispunjena
radou zbog toga to je iznenada otkrila kako moe da upotrebi izraze moj sin i kancelarija u
istoj reenici, bude vukla u trni centar da mi nametne potpuno novu garderobu. Ona ustaje rano u
ponedeljak ujutro di mi spremi doruak, to znai da u morati da obuem ono to mi je kupila.
Prilino sam siguran da u biti jedini diler gudre na razmei Njujorka, Nju Dersija i Konektikata u
neformalnoj poslovnoj odei.
Dok stignem u grad kako bih zapoeo svoj prvi solo dan, pejder mi ve zuji. Preuzimanje na
stanici u Pedeset devetoj ulici, blizu trafike. Sastanak kod Inenjerske kapije, na oku Devetnaeste i
Pete avenije. Mlada dama. Potrai likru.
Mislim da e mi se dopasti ovaj posao.
Stiem do kapije i shvatam da se nevolja krije u preteranom izobilju. Svaka trea ili etvrta
osoba tamo jeste ena ispod tridesete u likri. Trkake na Gornjoj istonoj strani koje oblikuju guzove
napetiji oko rezervoara u Centralnom parku. Oi mi se konano zaustavljaju na jednoj koja ne tri.
Nekoliko godina je starija od mene, ima moda dvadeset est ili dvadeset sedam. Svetla koa,
kratka plava kosa i grudi koje, premda nisu ogromne, ipak privlae panju. Skupe patike. Moda neka
mlada advokatkinja. Ili izdravana domaica. Uiteljica i kerka neke od perjanica nae privrede.
U svakom sluaju, moja prva muterija.
Ti si taj? pita ona.
Nadam se, odgovaram i pokuavam da upamtim da se zahvalim majci zbog toga to me je
naterala da izaem iz kue u neemu to nisu farmerke i majica.

Ne lii mi na dilera droge.

,,A ko je pa rekao da sam diler droge? Nikad ne priznaj da diluje, upozorio me je Riko. Ako
im dozvoli da utvrde tvoju nameru da proda, to je kao da si im dao u ruke klju svoje elije.
Ona uzdie. Ne, ne, da, ne, da.
ta je to?
Odgovori na pitanja koja e mi postaviti.
Ve si ovo radila.
Da, kae ona poskakujui nestrpljivo na nonim prstima. Ati?
Zar se vidi da mi je ovo prvi dan na poslu?
estitam. Moemo li vie da zavrimo s ovim? ekaju me kod kue.
Vadi novac iz patike. Dajem joj kesicu. Ona je stavi u zadnji dep pantalona i otri. Toliko o
upoznavanju novih prijatelja na poslu.
Sledei sastanak je na Volstritu, pravo do centra dvojkom. Dozef se provlai pored mene u vozu
izmeu embersa i Fultona, ubacuje mi kesicu u jaknu. Izlazim iz stanice na laku kiu deset minuta
pre zakazanog vremena. Sklanjam se u neki haustor i posmatram odela od po hiljadu dolara i vodu
koja se nakuplja i curi sa gelom prekrivene kose njihovih vlasnika dok oni blebeu u prenosive
telefone. Navijam za grom.
Deset minuta posle zakazanog vremena sastanka, primetim klinca mojih godina koji je mogao
da bude ja. Mnogo bezveznija verzija mene. Kosa mu je zalizana unazad kao i u ostalih japija, ali
odelo ga odaje: konfekcijska verzija standardne uniforme. Pokuava da mi privue pogled, pa mu
malice klimnem glavom.
Hej, kae on. Trai Denija?
Zavisi Upitam: Ti si Deni?
Moda. to?
Zato to bih onda znao da tebe traim, kaem ja. Lik sa kojim treba da se naem navodno nosi
armanija.
,,E, lake malo, dokersu, veli on, uvredivi pantalone koje mi je kupila majka. Sad mi se lik
ba nimalo ne dopada. Deni je u kancelariji. Rekao mi je da te naem.
Polazim polako prema podzemnoj, spreman da potrim - sledim jo jednu od Rikovih sugestija.
Zastupnik ti je isto to i znak za uzbunu, rekao mi je, zbunivi me reju zastupnik. Niko nije
toliko lenj da nee da ode po sopstveni it, zna ve ta hou da kaem. S druge strane, policija je,
Riko je to znao iz iskustva, bila vie nego sposobna za takvu vrstu manipulacije.
Kaem mu kako ne poznajem nikakvog Denija.
Deni Kar, uporan je on. Rekao je da te eka bendamin ako doe kod njega u kancelariju.
Zaudo, ponuda ekstra kinte je pozitivan znak da ovo nije nametaljka. Jo jedan rikoizam:
policija ne moe da podnese krivinu prijavu protiv nekoga koga je podmitila da izvri zloin. A
zato bih ja iao kod njega u kancelariju?
On isprui dlanove prema meni i slegne ramenima. To to radim za Denija znai da inim ono
to zatrai, kada to zatrai. Ili, kako Deni kae, pitanje ne spada u opis mog radnog mesta.

Ba mi te je ao. Ali ja ne radim za Denija.

Neu vie raditi ni ja ako ne poe tamo sa mnom. Ma daj, hajde. Sto dolara za, ta ga znam,
dodatnih deset minuta posla.
Tragam za drugim sumnjivim znacima. Kao da bih uopte mogao da ih prepoznam. Jesi li ti
pandur? upitam po standardnom scenariju.
Jebo te, nisam, osmehne se nervozno. Otkud ti pada na pamet da sam pandur?
Moj oprez konano poputa pred pohlepnom eljom da vie nego udvostruim dnevnu zaradu.
Sledim klinca preko puta, u poslovnu zgradu. Prolazimo kraj recepcije, klimamo glavom uvaru i
vozimo se praznim liftom do dvadeset treeg sprata.
im se vrata zatvore, on mi prui ruku. Rik Kliri.
Dobro. Ne obraam panju na njegovu ruku. Znai ti si, ono kao, Denijev diler?
Stvarno ne znam o emu pria.
Znam, znam. Samo, to pitanje jesam li pandur. Pretraim pogledom lift u potrazi za moguim
skrivenim kamerama i pravim se da ga ne ujem. Ako nee da pria o tome, nema veze.
Stiemo na dvadeset trei sprat, gde nam recepcija eli dobrodolicu u ,,DC investicije.
Recepcija je prazna, kao i veina odeljaka kraj kojih me Rik vodi prema kancelariji u oku. Unutra
neki lik u odgovarajuem odelu, ali sa kosom kao Art Garfankl, laje neto nalik na japanski u
spikerfon. Pretpostavljam da je to Deni Kar. Primeti me, pa mahne da sednem na trosed. Onda primeti
Rika pa mu ljutito mahne da izae. Rik izlazi unatrake kao geja i zatvara vrata za sobom.
Dok se sputam na crnu kou, Deni posee iza sebe u komodu i izvlai odatle spravu nepoznate
namene nalik na kuicu za ptice koju sam napravio na asovima tehnikog u desetom razredu. Ova
kuica za ptice ima prikljuak za struju, i to primetim kada ga on zabode u zid tako da svetlost u kutiji
blesne zelenim neonom. Ne prekidajui razgovor na japanskom, Deni se vraa komodi kako bi uzeo
pola metra dugaku hirurku cevku i mali metalni disk veliine otprilike kao konzerva duvana
skoul.
Gde je Karlos? kae on poto zavri poziv.
Karlos je bio moj prethodnik, klinac koji je na moje oi razbio motorolu na stepenitu. Ja sam
novi Karlos, kaem.
Novi Karlos. Zakikoe se. ,,Ko ona nova koka-kola. Nadajmo se da e potrajati malo due
od nje. Ne lii mi na dilera.
Ba udno. Svi mi to kau.
Karlos i ja smo imali nekoliko dogovora, to je sve. Meu njima je i dodatna kinta za penjanje
ovamo. On sljuti dve novanice od po sto dolara sa svenja i prui mi ih. Ne smeta ti to?
Pa, valjda ne. Ponovo pogledam u kuicu za ptice.
To se zove ispariva, objasni on. Roak mi ga je poslao iz Los On-bel-iza. U fazonu one
zdrave hrane. Nita katran - samo isti THC. Jedino to mu treba itava venost da se zagreje. Deni
izvue paklicu cigareta i par puta lupne njome o aku pre nego to mi ponudi jednu. Odmahnem
glavom. Pejder mi ve ponovo zuji.
Treba da krenem.
Za dilera nema odmora. Ali kad si ve tu, da ti predloim jo neto. Jedan drugi dogovor koji

sam imao sa Karlosom. Ovi mali frtalji su sasvim dovoljni za kancelariju, kae mahnuvi prema
kesici koju sam mu spustio na sto. Ali vikendom mi treba malo vie. Znam: ve su ti rekli da ne
isporuuju vee koliine.
U pravu je: Riko je sasvim jasno rekao kada smo razgovarali da je svaka transakcija koja
podrazumeva koliine vee od dentlmenskog frtalja zabranjena papinim dekretom Upravo
zahvaljujui toj skromnosti, Pontifeks ostaje izvan vidokruga i izvan zatvora. Isto tako, natuknuo mi
je on, zbog toga je Karlos otputen.
Prvi dan, kaem i dignem ruke u znak predaje.
Naravski, veli Deni i prua mi svoju vizitku. Kad se predomisli, tu je za tebe dodatnih petsto
dolara nedeljno.
Sa sledeom muterijom se sastajem na oku Dvadeset tree ulice i Sedme avenije. Prvo to
pomislim jeste: Ko bi rekao da toliko lepih ena duva vutru?
Sledea pomisao mi je: Ona je on. Nije transvestit... ve samo, moram to da priznam, veoma
privlaan mukarac utegnut u tesne kone pantalone, sa crnom maskarom.
Vrisne kad me ugleda. Jah! Molim te, reci mi da si mi doneo jebenu maru! Nestrpljivo udara
nogom dok prolazim sa njim kroz standardni scenario, ali zna sve tane odgovore. Dok ne doemo
do dela u vezi s parama.
Jeeeeebo te! petlja po depovima i izvadi kondom i malo paperja.
Zavrili smo, kaem i krenem natrag prema stanici podzemne.
On me dograbi za rame. Okrenem se na peti prema njemu, u nadi da se dovoljno uverljivo
mrtim. Sebe pre smatram ljubavnikom nego fajterom, ali ne nameravam da dozvolim da me zaplai
lik koji se minka. Rui moj lini integritet, kaem.
Poi sa mnom do gajbe. Kritof ima lovu.
Javi se ponovo kad bude pri parama. Ponovo se okrenem da poem.
Daj, tu je, odmah niz ulicu. Zna za Hotel elsi?

PET
Gledao sam film Sid i Nensi etrnaest puta.
Uprkos onome to verovatno mislite, ja nisam nekakav opsesivni filmski fanatik. Hou rei, to je
sjajan film, iako su Donija Rotena skroz pogreno prikazali. Ljubavna pria koja nije puna sranja,
koja prepoznaje glupost svega toga - istinska ljubav, nemogua u stvarnom svetu, dovodi samo do
bola.
Ali nisam ga zbog toga gledao etrnaest puta. Gledao sam ga etrnaest puta zato to je to bio
jedini film koji je Dafhe posedovala, i obino smo bili previe lenji, odvaljeni ili napaljeni da bismo
stigli do video-kluba.
Podsea li te to na nekoga poznatog? pitala me je svaki put kad bi se film zavrio. To pitanje je
trebalo, budimo iskreni, da za mene bude dinovska crvena zastava, s obzirom na to da izvinjavam se
ako u sada da vam otkrijem rasplet - Sid na kraju izbode Nensi u sobi u Hotelu elsi.
Ali onda bi Dafne zapevala Leonarda Koena: Seam te se jasno iz Hotela elsi, priala si tako
smelo i slatko, puila mi na nepospremljenom krevetu...
A onda bi prestala da peva i odigrala tu scenu - televizor je bio zgodno smeten u spavaoj sobi.
Bogu hvala, za razliku od pesme ili filma, njena verzija je uvek imala srean kraj.
Priali smo o tome da bismo mogli da odsednemo u elsiju i provedemo no izbezumljujueg
seksa. Pre nego to je pokuala da me ubije. Opet, nekako dugujem sebi da vidim kako to mesto
izgleda.
Ulazim i izlazim, kaem Koarcu. ,,I to nije, zna ve, metafora ni za ta. Ozbiljno. Nemoj da
mi nudi puenje kad stignemo tamo.
On ve juri ulicom. Zna, za jednog dilera gudre, dere se preko ramena, obuen si kao pravi
seronja.
Hotel star sto godina upravo tako i izgleda. Ne toliko spolja, ali unutra se ne zna ko pobeuje u
ratu izmeu krpljenja i propadanja. Treba se kladiti na propadanje. Ali opet osetim marce kada
ugledam poznato predvorje, gde je svaki pedalj zida prekriven slikama krajnje nasuminog
rasporeda i umetnike vrednosti.
Sledim Koarca koji mi se u meuvremenu predstavio imenom Nejt - pored recepcije, prema
liftovima. Neki lik u skupom demperu, moda od kamira, ispeglanim pantalonama i mokasinama sa
kiankama podigne pogled sa poda koji brie etkom. Osmotri nas kroz naoare koje mu inae vise o
uzici oko vrata. Ne izgleda zadovoljno.
Zdravo, Hermane! kae Nejt i mahne dok juri pored njega na spiralne stepenice, preskaui po
tri stepenika odjednom. Dok trim za njim, oseam Hermanov pogled na leima. Zaustavljamo se tek
kada stignemo na etvrti sprat.
Nisam siguran ta sam oekivao. Moda neku pank verziju ivotinjske kue. Tapete koje se ljute
i zarale cevi uklapaju se u to, ali hodnik je tih i prazan. Pada mi na pamet drugi put za moja prva tri
sastanka kako krim pravilo o tome da ne smem pratiti muterije u njihove sobe. Tamo bi mogla da

me eka policija. Ili jo gore, neko e skoiti na mene i oboriti me kad kroim kroz ta vrata.
Nejt skae niz hodnik kao pomahnitali kuni i ukopava se u mestu ispred sobe broj 411. Denis
Doplin, kae. Molim?
Ovo je bio Denisin apartman. Onda otvara vrata da isisa iz vazduha sav strah i razoarenje.
To je bekstejd rok koncerta iz mate napaljenog tinejdera: pivske konzerve, poluispijene boce
deka, poluodevene rok nimfete. Guns NRoses trete sa radija na radnoj povrini u kuhinji. Plavua u
toplesu leluja se uz muziku povrh lika koga je prikovala za kau, hipnotiui ga sisama previe
savrenim da bi bile stvarne. Neki evropski propalitet sa kretek cigaretom i smeom jaknom, koja je
moda bila saivena od koe laneta, klie dvema brinetama u miniima od strea, ija su dupeta tako
izvajana da bi trebalo da se nau u nekom muzeju, dok se ove njiu okrenute jedna drugoj u plesu
prema kojem lambada lii na seosko kolce. Onim delom svog bia koji ne zija kao turista pitam se
zbog ega ne vidim obrise gaica.
Jesi li to ti? zauje se glas iz susedne spavae sobe. Okrenem se na vreme da ugledam
savrenu ensku siluetu uokvirenu dovratkom spram sunevog svetla, kao da je to najednom oivela
jedna od onih nalepnica koje kamiondije toliko vole. Onda ona kroi u prostoriju i vie nema niega
to bi me podsetilo na kamiondije. Oni kapci kao da joj se diu malo vie nego to bi trebalo,
otkrivajui joj oi - radioaktivno plave, ive i inteligentne. Visoke jagodice ublaene punim usnama i
kestenjastom kosom koja joj se u talasima sputa niz lea do krsta. Telo ije bi duge noge i obline
bile remek delo genijalnog plastinog hirurga da nisu sasvim prirodne. Na sebi ima koncertom
majicu sa rukavima tri frtalja, bele gaice i nita vie. Gleda me upitno. Ti nisi Nejt.
Nejt je na drugoj strani sobe s Evropljaninom koji se maio za novanik. Ne, odgovaram i
pokuavam da pronaem neto ime bih zapoeo razgovor. Ali prespor sam.
Pa onda zatvori ta prokleta vrata, kae ona. Dok stignem da kroim unutra i zatvorim vrata za
sobom, Nejt je pozdravlja poljupcem.
Anele moj, kae i okrene je oko sebe kao balerinu, ba gledam da ti obezbedim onu sortu
degeneracije koju si odabrala. Privlai je blie, zavlai novanicu od 100 dolara za lasti njenih
gaica i okree je pravo na mene. Shvatamo istovremeno - i zbog toga nam je otprilike podjednako
neprijatno - kako se od mene oekuje da izvuem keovinu iz njenog donjeg vea. Dovravamo
transakciju jedva razmenivi pogled.
Moja degeneracija je makar stopostotno prirodna, kae ona. Vadim kesicu mare iz depa i
dajem joj je.
Ma daj, eeru moj, kae Nejt i podie obrvu prema kauu, ,,i vetako ima svojih ari. Zar
nije tako, Kleme? Lik na kauu je izgleda saglasan sa tim, a odgovor mu je priguen plavuinim
raskonim oblinama.
Prava si svinja, kae silueta i vrati se s travom u maginu jazbinu iz koje je i dola. Nejt se
isceri i ue za njom, zastavi tek toliko da me klepi po ramenu.
Dobar si lik, kae mi on, Ostan i provedi se. Kristof je svakako spreman da podeli svoje
zadovoljstvo s drugima.
Na drugoj strani sobe, dve brinete - oigledno Kritofove prepliu jezike u strasnom poljupcu.
Sputam pogled na pejder. Jedva je jedanaest ujutro.
Moram natrag na posao.
Ja, navrati onda kasnije, kae on dok zatvara vrata za sobom. urci ovde nema kraja.

est sati kasnije, poto sam bacio sportsku jaknu na oblinje poarno stepenite, vraam se u
elsi. Mukarac u moda - kamirskom demperu sedi za recepcijom, oigledno u svom prirodnom
elementu. On je gospodar ove prostorije. Da li zahvaljujui optikoj varci ili moda nekom drugom
aranmanu, tek ini se da svetlost u prostoriji skree prema njemu.
Osmehnem se kao to je onomad uradio Nejt i kaem: Zdravo, Hermane! pa krenem prema
stepenicama.
Mislim da se nismo upoznali, kae Herman. Glas mu je ono to bi se moglo nazvati
autentinim njujorkim, dubok i nazalan, i dodatno pojaava njegovu inae monu dominaciju nad
predvorjem. Bio si ovde neto ranije s Nejtom.
Ba sam krenuo nazad kod njega, odgovaram. Ali stopala mi se vie ne pomeraju, a stepenite
- jo jedna optika varka - kao da se udaljava od mene.
Tei sluaj. Samo ako to prvo ja odobrim.
Nisam znao da ovde to tako ide, odgovorim, u jadnom pokuaju da budem prizemno duhovit.
Moda zbog neega u njegovom naglasku. Hoe da ti dam vizitku?
Ha, frkne on. Misli da ne znam da valja gudru?
Ajoj. Tragam po glavi za odgovorom sve dok se ne zauje zvonce. To je lift. Obojica se
okreemo prema vratima koja se otvaraju. Silueta je donekle drugaija, ali odmah znam da je to ista
ona devojka.
Ona stupa u predvorje. Talasasta kosa joj je zalizana pozadi, jo mokra od tuiranja. Na sebi ima
mini kakav nose uenice katolike kole, martinke sa 18 rupica i preveliku konu jaknu koja
verovatno pripada Nejtu.
ao, kaem, moda malice preterano revnosno.
ao, odgovori ona, utivo prikrivi injenicu da ne moe da me se seti. Njene radioaktivne oi
sada su stondirano crvene.
Bio sam ve ovde. Jutros. Nejt mi ree da kasnije navratim na urezu.
ureza se zavrila pre nekoliko sati. Herman spusti pogled na te njene rei, oigledno duboko
rastuen.
Stvarno sam kreten, kaem ja.
Ona me osmotri. Sad ve prieljkujem da na sebi imam neto drugo, a ne vunene pantalone i
koulju. Verovatno, kae najzad. Ali dovoljno si priseban da moe da popije pie sa mnom, zar
ne?
Naravski, kaem. Diim se time koliko sam priseban.
Herman se zavlai natrag u senke iza recepcije. Sledim je hodnikom koji spaja predvorje sa
susednim meksikanskim restoranom, gde muzika marijaija dopire iz malih zvunika, a kelneri na
sebi imaju kostime za koridu. Sedamo u separe i poruujemo margarite i naose sa sirom.
Zove se K. Zapravo Ketrin, ali prisvojila je inicijal zato to je smatrala da bi to moglo da joj
pomogne da zapone karijeru profesionalne manekenke. Prvi posao ju je odveo iz rodne Severne
Kalifornije - Iz Sanivejla! cvrkue sa preterano lanim osmehom - preko Tihog okeana, da provede
tri meseca u snimanju za kataloge u Junoj Koreji, Japanu i Hong Kongu. Fenomenalno, kae, ali
bila sam neverovatno usamljena. Nejta je upoznala u avionu, kada se vraala u San Francisko on i
Klem, lik koga sam video ispod one ribe na kauu, bili su polovina losaneleskog glam-rok rivajval

benda po imenu Otrovni iris. Pijano muvanje u baru pretvorilo se u pijani vikend u Napi i Nejtov
poziv da ona poe sa njim natrag u El-Ej, gde je trebalo da odsvira par tezgi na Sansetu. Bio je visok
i seksi, govorio je engleski i, jebe ga, muvanje oko benda neko vreme verovatno e joj biti zabavno.
Klem joj je na samom poetku rekao da je Nejt gitarski bog i nije je slagao. Bend je potpisao ugovor
i prvi njihov album, Ljubavni vampir, osvojio je nekoliko uticajnih kritiara kojima se dopadala
fuzija Gansa i Bovija. Prodaja nije bila fantastina, ali obeavali su dovoljno da zaslue priliku za
drugi album. Samo to je scena u Los Anelesu bila... zna ve, losaneleska - i nije ba pogodovala
poslu.
Nekako su se spanali sa Kritofom, koji je proveo neko vreme radei u muzikim
kompanijama, a mogue je i da se bavi meunarodnom trgovinom orujem, ali o tome ne priamo, i
on im je ponudio ne samo da hude menader benda, ve i da finansira putovanje u Njujork, poto u
Njujorku nema niega to bi moglo da im odvraa panju od posla, zar ne? To poslednje bilo je
sarkazam, uverava me K.
Preselili su se u elsi pre osam meseci. Herman je bio oduevljen njihovim dolaskom pa im je
dao apartman koji je pripadao Denis zato to, kako im je rekao, istinski veruje u Nejtov umetniki
potencijal. Herman voli umetnike, objanjava K. Ona misli da su slike u predvorju darovi koje je
godinama primao umesto kirije.
Naruujemo jo jednu turu margarita. ,,I kako napreduje album? pitam.
Ah, kae ona s uzdahom. Album.
Mesec dana poto su doli u elsi, basista Bret umro je od izliva krvi u mozak.
Njegovo oplakivanje trajalo je gotovo dva meseca, a onda su upoznali Bretovu zamenu, Ralfija
iz Kvinsa, na Dan trea u CBGB-u. Ralfi je bio dobar, verovatno i bolji od Breta - veoma nalik na
Lesa Klejpula ali Bret je bio blag i miroljubiv, za razliku od Ralfija koji je, zna ve, estok.
Obnovljeni Otrovni iris uspeo je da snimi etiri pesme pre nego to je Ralfi zviznuo Klema u lice to
je, kad provede iole vremena u Klemovom drutvu, prilino neizbeno. Ralfi se nadigao i otiao, a
sledea tri lika su bili paceri. Bubnjaru Skotu se sve toliko smuilo da ih je napustio i upisao se na
Kolumbiju - da studira psihologiju. Ali Klem je konano sredio stvar sa Ralfijem pa su nameravali da
krenu ponovo sa snimanjem im Skot zavri s ispitima. Nejt je mislio kako bi album - sada su mu
nadenuli ime Slatka gravitacija pakla - mogao da bude gotov do Boia, ali kad se uraunaju sve te
praznine i postpraznine proslave, kao i vreme potrebno za oporavak od praznovanja, bie izuzetno
dostignue, pa ak i pravo malo udo, ako ga dovre do prolea.
K. me gleda kako bi odmerila koliko sam zainteresovan. Da U sam te ve smorila? pita.
Kaem joj da nije i naruujem novu turu pia da to i dokaem.
Pomalo je ironino da ono to nije bilo dobro za bend jeste bilo dobro za K. Nedelju dana poto
su stigli, u liftu - lift u elsiju je nevieno mesto upoznala je Reja Mondavija. On je stanovao na
osmom spratu, gde je drao fotografski studio, pa je ponudio da joj snimi novi komplet manekenskih
fotki kako bi joj pomogao da se ubaci u modne krugove. To nije bilo sve to je ponudio, ali ako zna
Reja, onda zna i da jednostavno ne ume da odoli, i ne, nikada se nita nije desilo. On je slike pokazao
Donu u Eliti, koji joj je napravio reklamu na bilbordu zbog koje je saobraaj na Brodveju umalo
bio zaustavljen, i sad Don tvrdi kako je ona na vrhu liste za sledee godinje izdanje Sports
ilustrejtida sa kupaim kostimima. Mada, ne veruje mu ona - ula je sve te prie o njemu - ali jebi ga,
drimo paleve, je l tako?
K. uhvati paleve i mahne rukama prema meni kao da baca ini. Ovim zvanino prestajem da
priam o sebi, kae. Ti si na redu.

Tri margarite je taman dovoljno da me natera da krenem sa priom o Dafne. Sauvaemo moju
priu za sledei izlazak, kaem i smestim dve dvadesetice na sto, kako bih platio raun.
Nisam sigurna da bi se Nejtu to dopalo. Kad se isceri, pomislim na onaj film sa nacrtanim
zecom. Nisam ja sja. Samo sam tako nacrtana. Shvatam zbog ega bi K. mogla da bude uspena
manekenka.
Ustajem da poem. Uvek ih ostavi sa eljom da nastavi. Ali ne treba mi mnogo da shvatim u
emu je nedostatak moje strategije. Nemam kuda da odem.
Ide kui? pita ona, ne ba neduno.
Da, ne, zapravo, ja i nemam kuu...
O...
Gotovo da mogu da ujem kako se vrata zatvaraju u njenoj glavi poto njeno miljenje o meni
prelazi sa slatkog tajanstvenog lika na jadnog beskunika.
Hou rei, stanujem na Long Ajlendu dok ne naem sebi smetaj u gradu, nadodam brzo. Tek
sam poeo da ga traim.
Tu ti je uvek elsi, kae ona veselo.
Kad se zatvore vrata, pomislim, otvori se prozor. Moja druga kretenska otrcana fraza za samo
trideset sekundi, shvatam, siguran znak da sam pripit. ta znam. Imam utisak da Herman ba i ne bi
voleo da mu se vrzmam tamo.
Kladim se da mogu da ga nateram da promeni miljenje. Stondirana letargija joj je iezla iz
oiju i zamenilo ju je neto takmiarsko i moda malice divlje. Dopustio sam joj da me odvue
natrag do recepcije, gde me je Hermanu predstavila kao pesnika-poetnika koji je upravo nasledio
neto para od svoje drage tetke, iji je zabtev bio da ih iskoristim kako bih lansirao svoju karijeru.
Moj glas je jedinstven i znaajan, neto izmeu Stivensa i Bukovskog, a i Njujorker se nedavno
zanimao za mene.
Vidim da Herman nije mentol, ali K. nije ena sa kojom biste se svaali, pogotovo ako ste skloni
enama. Na kraju, njene radio-aktivne oi jae su od njegovog skeptinog pogleda, pa mi on nudi
sobu broj 242, po ceni koju nema anse da mogu da podnesem, im budem mogao da mu ispovrtim
prvu i poslednju kiriju, plus 1.200 dolara za depozit. Znam ja koliko teko moe da ide s poezijom,
uverava me on.
Rukujem se sa Hcrmanom, sa K. izvedem neto nespretno, izmeu zagrljaja i poljupca, pa
izaem iz predvorja u ledenu no. Jakna mi i dalje visi tamo gde sam je ostavio. Zavuem ruku i
pronaem vizitku Denija Kara.

EST
Limuzina - zapravo, neto luksuzniji automobil - zaustavlja se na oku. Prozori se sputaju. Na
Denijevom licu je nesnosno zadovoljan osmeh.
Upadaj, kae.
Obilazim kola i sedam u njih sa druge strane. Dok zatvaram vrata za sobom, shvatam zbog ega
se tako nepodnoljivo ceri. Meu nogama mu poskakuje glava, sudei po izgledu, enska.
Zaboga, izustim.
Nije valjda da ti smeta, drue?
Uh, ne, ne smeta mi.
Ba mi je drago to si se javio. Predomislio si se.
Jo nisam, kaem. Ne bi trebalo da zvuim preterano oajniki. Samo razmatram opcije.
Ja ti ne dajem opcije. Opcije se svode na izbor izmeu krvavog i srednje peenog bifteka. S
lukom ili bez luka. Smee ili rie. Uzgred, kakva si ti? Kucne po glavi koja i dalje poskakuje. Ona se
odvoji od Denijevog meunoja praena vlanim zvukom zbog kog osetim jo jae gaenje nego
maloas.
Ria, govnaru.
To emo tek da vidimo, odgovara on i rukom vraa devojinu glavu meu noge.Drue, ja ti
ne nudim nikakvu opciju. Nudim ti priliku. Priliku da udvostrui nedeljnu platu. On mahne prema
nizu flaa na ugraenoj polici. Sipaj sebi neto dok ja priam.
Naspem sebi viski s imenom kotske klisure za koju nikad nisam uo. Njegov ukus me natera da
pomislim kako nikada ranije zapravo nisam ni okusio sko, kako sam sve do sada pio najobiniju
mokrau.
Kao to sam rekao u kancelariji, frtalji, ili ono to vi, momci, valjate kao frtalje, sasvim su u
redu preko nedelje. Ali ja vikendom primam goste. Imam stan u Bridhemptonu i jo jedan u
Majamiju. Videe i sam. Ali tada, i tamo, treba mi vea koliina.
Moram da budem iskren. Mislim da si pogreno procenio da imam zalihe. Ja sam obian kurir.
Pa ne traim da mi odgaja zasade.
Ne, hou da kaem da ja ne kontroliem protok. Daju mi jednu kesicu po muteriji.
Jesi li ikada uo za izraz razmiljaj mimo pravila?
Pogled mi se i protiv volje vraa glavi koja poskakuje. Uh, nisam
Sranje iz poslovne kole. Ali to je zapravo korisna zamisao. Ne dozvoli da ti nain na koji
sagledava okolnosti ograniava mogunosti.
Pojma nemam o emu pria.
Ako je jedini nain da obezbedi veu koliinu proizvoda prodaja veem broju kupaca, onda

prodaj veem broju kupaca.

Aha, kaem. Misli da bi mogao da se javlja vie puta dnevno?
Ja? Ma kakvi. Nemam vremena za to. Ali ti bi mogao. Kola se zaustavljaju. Odmori se malo,
kae on glavi. Stigli smo u hotel. Osmehujem joj se dok sreuje haljinu, zato to je ljupka i zato to
ne elim da sluajno osmotrim Denijevu golu kitu.
Mi ovde izlazimo, kae Deni dok hotelski posluitelj otvara vrata. Dama izlazi iz kola. Kuda
si se zaputio?
Na voz, odgovorim. Na glavnu stanicu.
Ne, hou da kaem, gde treba da stigne?
,,U Levitaun?
Mele, kae on oferu, odvezi ovog oveka ovde u Levitaun.
Da, gospodine, odgovori ofer.
Deni mi prui deset novanica od po sto dolara. Nabavi mi za vikend jo pet kesica. Ostatak
moe da zadri. Iskoi iz auta. Znam da mogu da raunam na tebe, drue!
Kola se udaljavaju od hotela. Zavalim se natrag u sedite, pripazivi da izbegnem izluevine koje
su Deni i njegova devojka eventualno ostavili za sobom. Iza sedita je zavuen primerak Njujork
posta. Neki klinac u Bronksu, star sedamnaest godina, ubijen je iz pitolja za vreme kolske svae.
Dva pandura, optuena za premlaivanje nekog demonstranta u parku na Tomkins Skveru, proglaena
su nevinim i osloboena svih optubi. Foto-robot koji bi mogao da predstavlja bilo kog crnca sa
brkovima, s tim to ovoga posebno trae zbog toga to je prekinuo pljaku u podzemnoj tako to je
tom prilikom nasmrt izbo jednog od pljakaa. Te prie se sasvim uklapaju u miljenje koje ujka
Marvin ima o Njujorku, nesumnjivo sjebanom mestu. Ali one ne opisuju grad koji ja vidim sa
zadnjeg sedita limuzine. Oseam se kao kralj u koiji, a kia, svetla i neprestano kretanje samo su
privatna predstava namenjena meni.
Posle jednog sata i tri glen neega, kola se zaustave ispred kue mojih roditelja sa tri sobe i dva
kupatila, jedne od desetina slinih kakve su se masovno proizvodile posle Drugog svetskog rata. Tiho
se uunjam u svoju sobu i izvadim keovinu iz depa. Strpam je u ukraenu drvenu kutiju, koju mi je
jedna biva devojka donela iz Indije, i sada mi stoji na komodi.
To je velika kinta, kae moj otac.
Sedi na mom krevetu, u odelu zguvanom koliko i aravi, sa nijansom svetlocrvene boje u
oima koju prepoznajem kao kratku pauzu izmeu drugog i treeg skoa za tu no. Drugim reima,
otprilike sledi moj ritam. Teraju te da radi prekovremeno u kancelariji? pita on.
Otiao sam na pivo s jednim drugarom.
Tvoj drugar ima fina kola.
Firmina su. Morao sam da radim do kasno. Ima li nekog razloga da boravi u mojoj sobi?
,,U tvojoj sobi. Zalupa se po grudima. Ovo je moja kua.
Kako god ti kae. Ukljuim TV. Ubrzo idem odavde.
Zna, slagao si majku.
U vezi sa im?
,,U vezi s poslom, kae on i klimne glavom prema kutiji na komodi. Ili to agencije za poslove

na odreeno plaaju gotovinom?

Spremam se da smislim neki izgovor, ko zna ta, ali on nastavlja. Neu nita rei. Ne brini. Ali
mnogo bi uinio svom aletu kad bi mu dao stotku.
Hoe da pozajmi sto dolara od mene?
Ima neto protiv, mali? Ovog meseca sam malo kratak.
Kratak?
Zna na ta mislim.
Zaista, znam na ta misli. ak sam i ja primetio koliko ale u poslednje vreme vodi rauna o
svom izgledu. ee se ia. Nosi modernije cipele. Po kui se motaju tajanstvene boice sa
osveivaem daha. Takoe sam video kako keva obraa posebnu panju na izvetaje iz banke o
prometu na raunu i kreditnim karticama, ime ozbiljno ugroava aletove mogunosti da odrava
vanbranu vezu. Pretpostavljam da bi mu moj zajam od sto dolara omoguio da plati ruak za
dvoje kod Biftek arlija, te da bi mu preostalo dovoljno za sat vremena u Starlajt inu, koji se nalazi
na zgodnom mestu, ali ne i previe blizu.
Naravski, ale, kaem. Toliko si toga uinio za mene.
Uzimam novanicu iz kutije i dajem mu je. On ustaje i pljeska me po ramenu. Bravo, mome. I
gde je onda?
ta gde je?
Taj restoran u kojem radi.
Umalo ne jeknem od olakanja - on ama ba nita ne zna. Sigurno je neki luksuzan, nadodaje
dok se tetura prema svom treem nonom skou. Kao to rekoh, to ti je velika kinta.

SEDAM
Ako ste iole nalik meni, onda je pomisao na to da su oko vas super-modeli moda neto o emu
ste sanjali. Ali ako ste od onih koji ele da im snovi ostanu netaknuti - to jest, bez rupa - verovatno
vam je bolje da dalje ne itate. To iskustvo je precenjeno.
Ne elim da kaem da su manekenke precenjene. Taman posla. Moda se pitate nisu li one izbliza
samo obine cure sa pristojno izvajanim kostima i strunjacima za frizuru i minku. E, pa nisu. One
su savrene, ili sasvim blizu toga.
I nije posredi ak ni to da su glupe, nesigurne ili sujetne, premda neke od njih jesu. Moda i
veina. Ali zbog lepote im se prataju intelektualni nedostaci.
Ne, precenjuje se iskustvo upoznavanja supermodela. Jer duboko u sebi, nadate se da e meu
vama buknuti ljubav. Ili pouda. Ili samo neto o emu ete moi da razgovarate due od trideset
sekundi. Ali nee. Supcrmodcli su kao profesionalne atletiarke ili nadarene violinistkinje: briljantne,
ali ogranienih pogleda. Moda ste jedan od onih likova koji znaju mnogo toga o cipelama na kaiie
ili o nanoenju podloge za minku. Ali ako sanjate o tome da spavate sa supermodelima, verovatno
niste.
Kaete sebi da moete zanemariti taj nedostatak prave meusobne veze. I u pravu ste. Moete. Ali
ona ne moe. enama je vana samo veza. Ili veze. I ako niste u stanju da ostvarite makar jednu od
njih, za njih je to kao da priate na marsovskom.
Ili je makar moje iskustvo veeras takvo. Svaki razgovor je zamro poto je ustanovljeno da
nisam slavan, da ne radim ni za kakvu agenciju i pojma nemam o cipelama na kaiie.
Ne mogu da tvrdim kako isto vai i za mog drugara Reja. On je nosilac crnog pojasa u vetini
flertovanja kroz uvrede, to je izgleda upravo ona borilaka vetina kojom se mogu smotati te
lepojke. Za sada je dobio tri telefonska broja. Njegov stvarni talenat jeste sposobnost da prepozna
mikroskopsku manu, za veinu nas nevidljivu, koja jadnu supermanekenku nagoni da provodi mune
sate pred ogledalom. Mesto gde e joj se jednog dana pojaviti bora. Milimetarsko oputanje guze.
Mii lista u blagoj disproporciji sa butinom.
Ne mogu da verujem da te putaju da izlazi u tome, ujem kako govori jednom
besprekornom primerku. Nekoliko minuta kasnije, ispisala mu je broj svog telefona na ruci.
On otre mastilo im se ona udalji. Brzo dosadi, zar ne? Zevne i podigne tri prsta. Tri zeva.
Ostajem na istom mestu samo do deset. Posle deset zevanja, ne moe da se dogodi nita dobro.
Upoznao sam Reja istog dana kad sam se preselio u elsi, kada se on predstavio Tani.
ak i sa dodatnom gotovinom koju sam izvukao iz aranmana s Denijem Karom, treba mi itave
tri nedelje da utedim za sobu. Tana, koja se vratila posle zimskih ispita, nudi se da mi pomogne u
selidbi. Ispostavlja se da je to ifra za njeno zvocanje o najnovijim problemima sa Glenom i poklon u
obliku patuljastog kaktusa iz radnje Dvejn Rid iza oka. Meni preostaje da se rvem s ogromnom
platnenom torbom (u kojoj se nalazi sve iole vredno iz mog ormara) i gajbom za mleko (u njoj je
IBM selektrik II kao i nekoliko udbenika s prve godine knjievnosti zbog kojih u, nadam se, proi
kao pesnik) uz stepenice, pa onda uskim hodnikom do sobe broj 242.

Negde usput, dogode se dve stvari: Tana naleti na oveka sa brzometnim junjakim naglaskom
koji jednom za svagda pobije sve severnjake stereotipe o razvuenom govoru, a torba mi se zaglavi
u hodniku, tako da ne mogu da se pomerim. Cimam toliko snano da to ubrzo postaje neprijatno.
Pitam se ta e pre pui, remen ili moje rame. A onda, iznenada, vie ne oseam teinu torbe.
Izvlaim se ispod nje. Ispostavlja se da je moj spasilac miiavi bilder s dugakim perinom i
paperjastim naznakama jaree bradice. On zauzme pozu Atlasa, s mojom torbom kao globusom, i
prui mi slobodnu ruku. Rej Mondavi, kae.
To je isti onaj Rej Mondavi koji je snimao fotke za K. i pokrenuo dalje njenu karijeru. Junjaki
naglasak je zaostatak iz njegovog rodnog Rimonda, u Virdiniji, a ekspresni govor je nusproizvod
pet godina provedenih u Majamiju, gde je teglio foto-opremu za modnog fotografa ije ime Tana
prepoznaje. I dok kaim svoju garderobu o golu cev - ispostavlja se da u sobi broj 242 nema plakara
(niti kupatila) - Rej neprestano zasmejava Tanu priom o tome kako su manekenke upravo onoliko
glupe koliko i misli da jesu sa nedavnog snimanja na ostrvima Turks i Kejkos. Oima svrdla po
njenima, osim kada joj odmerava telo, vie profesionalno hladno nego pohotno, kao kad kroja
odmerava oveka kome treba da skroji odelo. Samo dvaput prekida s tim svojim unutranjim
proraunom: prvi put kako bi pogledao u mene i stavio mi do znanja da zna kako znam da je on
odmerava, a drugi put da bi ustanovio smeta li mi to. Dajem Reju svoj blagoslov gotovo neprimetnim
klimo glavom. Uprkos tome to nas bije glas da smo neosetljivi i emocionalno zaostali, mi mukarci
raspolaemo iznenaujue bogatim nemim renikom. Naroito kada je prisutna neka ena. Trebalo
bi da mi dozvoli da te slikam, kae Rej Tani.
Kako da ne, kae ona i kikoe se.
Ozbiljno. Ne za pistu, nema ti tule za to, ali za tampu... Ti si klasina devojka za Elen fon
Unvert. Senzualna, kao Klaudija ili Kare.
Tana crveni. Razmisliu, kae.
Nadam se da hoe, odgovara Rej i izlazi unatrake iz sobe. Dobro doli u elsi.
Zahvalan sam mu to odlazi, ne zato to mi se ne dopada da sluam kako je muva - ve je sasvim
jasno da bi taj ovek mogao da me naui izvesnim tosovima - ve zato to soba nije dovoljno velika
za troje. Najvei deo prostora zauzima brani krevet; ostatak odlazi na lavabo ispod napuklog
ogledala - sve to zahteva komplikovanije vodovodne instalacije morau da obavljam u zajednikom
kupatilu na kraju hodnika. Nadao sam se balkonu, kao u Sidu i Nensi, ali moram da se zadovoljim
poarnim stepenitem s pogledom na susedni zid od cigle.
Bar ima dvorite, kae Tana dok se vraa unutra kroz prozor, poto je smestila kaktus u
hladan neosunani oak gde e ovaj svenuti za nedelju dana. Sedne na ivicu kreveta da mu isproba
opruge. Pa, kad e da skine mrak ovom nevaljalcu? pita.
Ispostavlja se da je to odlino pitanje.
Prvu svoju nedelju u elsiju provodim kao duh, nevidljiv za ostale stanare, koje povremeno
ugledam iza vrata koja se zatvaraju. Prolazim kraj apartmana u kojem su Nejt i K. dovoljno esto da
izgleda kao da ih uhodim, i jo malo ee od toga. Pribijam uvo uz vrata i niti jednom ne uhvatim ni
naznaku obeane neprekidne urke.
Stidljivi osmeh amazonske lepotice u uvenom liftu naas mi podstakne nade. Sve dok ona ne
odgovori na moje preterano revnosno predstavljanje: Mika ima glas za tri oktave nii od mog i,
pretpostavljam, funkcionalni penis. Jedinu predvidivu ljudsku interakciju imam sa Hermanom, koji je
manje-vie neprestano prisutan na recepciji i kad god me vidi, raspituje se za moju poeziju. S

obzirom na njegov uroeni detektor za sranja, trudim se da ti razgovori budu to krai.

Prvi put posle itave venosti oseam se usamljeno. Zovem Tanu gotovo svake veeri sa
govornice u meksikanskom restoranu. Ona se rado javlja na moje pozive, poto je konano raskinula
sa Glenom, ali neprestani zvuk marimbi u pozadini i cene koje recituje Njujorka telefonija
spreavaju nas da trabunjamo bez kraja i konca. Jednom se javljam ak i majci, ali njena majinska
radoznalost u vezi s mojim poslom tera me u sve komplikovanije lai, a raspitivanje za to sa kim se
druim baca me u jo veu depresiju.
Za nekoliko nedelja u moda uspeti da utedim neto para za druenje. Ali za sada su to virle i
pice, i noi koje provodim sam. Ispostavlja se da promajni stari hotel teko zadrava toplotu, sa
primetnim izuzetkom moje minijaturne sobe i njenih golih cevi za toplu vodu. Temperatura nou
esto naraste i preko trideset. Shvatim da prozor mogu da koristim kao slavinu nad kadom za
regulaciju toplote, putajui u sobu po potrebi vazduh ija je temperatura ispod nule. Tako imam ta
da radim dok leim budan i pokuavam da se setim zbog ega sam mislio da e mi ivot ovde biti
lepi nego kod kue.
Po danu, tragam u optenju sa muterijama za makar prolaznim zrncima topline. Trkaica sa
Gornje istone strane mi se predstavi (Liz) poto joj kaem da ima lepe oi, a onda zadi kao ena
koja ima pametnija posla. arli, klinac mojih godina koji nou radi kao ista na ilegalnim partijama
pokera, obino popria sa mnom petnaestak minuta pre nego to utone u stondirani dreme na klupi
parka na Junion skveru gde se ini da e uhvatiti najvie sunca.
I Deni Kar.
Veina ljudi pui travu da bi se opustila. Deni nije od tih. Taj ovek je ono to bi moji roditelji
nazvali dinamom, a mara mu samo dara tu njegovu unutranju vatru. Ja sam skloniji rei
serator, ali on vie nego udvostruuje moju nedeljnu zaradu u zamenu za nekoliko lanih
telefonskih poziva, pa ga trpim kako to ne bih pokvario.
Svakog radnog dana dvaput se javljam na Pontifeksov besplatan broj za muterije. Isprva, svaki
put govorim drugaijim naglaskom. Onim sa Park avenije, iz Portorika, sa Steten Ajlenda i neim to
poinje nalik na haianski, ali ubrzo prelazi u crnaki naglasak iz Harlema. ,,a ti to meni pria,
bajo? Na svu sreu, poto je Bili proveo godine primajui pozive krajnje stondiranih likova,
praktino je nemogue da mu neto zazvui previe udno. Ali ja nisam Ri Liti: nikada nisam umeo
da imitiram druge. Uspevam sa est, moda sedam glasova koji zvue donekle uverljivo. Zato ih
pretvaram u redovne muterije, zbog ega moram da kupim malu crnu svesku u Dvejnu Ridu kako
bih zapisivao kad koji od mojih polietnikih likova zove i kakve su im izmiljene navike to se
duvanja tie. Ne elim da zajebem stvar. I mada ne potkradam Pontifeksa - tavie, uveavam mu
promet - isporuka od kilograma mare nedeljno za Denija svakako me izlae riziku izvan granica koje
operacija dozvoljava, a Riko mi je, za vreme audicije, rekao da to nikada ne smem da uradim.
U petak uvee, tree nedelje otkad na crno radim za Denija, vraam se u svoju hotelsku sobu
posle poslednje legitimne isporuke. Trpam kesice u koulju. Ala ti je izrasla pupa, kaem napuklom
ogledalu. Otvaram vrata pre nego to ogledalo stigne da mi odgovori i trim niz stepenice prema
podzemnoj i Denijevoj kancelariji. Samo to ovaj put umalo ne pregazim K. koja ulazi u lift.
Hej, ti, veli ona. Upravo se istuirala, nije se trudila da se minka, i to joj ni najmanje ne kodi.
Srce mi udara kao parni eki, ali nikada nisam bio prisebniji. Konano imam iskreni odgovor na
pitanje zbog ega sam odluio da stanujem u elsiju.
Traio sam te, kaem. ,,U vezi s onim drugim izlaskom.

Ona se osmehne. Morae da bude na brzaka. Treba da se vratim kod Nejta. Veeras lete za
ikago i nema anse da stignu na vreme na aerodrom bez mene.
Umem ja da radim brzo kada moram.
Preduzimljiv si, a?
Nemoj pogreno da me shvati. Volim ja natenane.
Zna, nisam ti ja ba tako laka.
Nisam ni ja, uzvratim istom merom. Ali ne bi mi smetalo da to promenim.
Ponovo se osmehuje. Zar je mogue da moja vaka zaista deluje? Oi joj se brzo pomeraju
tamo-amo, kao da se predomilja u sebi. Sutra uvee imam reviju, kae ona konano. Versae.
estitam.
Hvala, hvala, kae ona i izvede kniks. Ali veruje li da me i dalje drma trema. Znam da je to
skroz bezveze, ali ba bi mi dobro doli navijai, a poto Nejt nee biti u gradu...
Stiem tamo, kaem i kezim se, moda malice previe. Nemoj kojeta sebi da uvrti u glavu:
ja sam dobra devojica. Ali ne mogu isto da tvrdim za sve moje drugarice. Puna soba lepih,
nesigurnih ena sumnjivog karaktera Lik kao to si ti mogao bi da se zabavlja cele noi.
Lik kao to sam ja? Mislim da si me upravo uvredila.
Ona me blago pljesne po obrazu. Jadniak mali. Na vratima e te ekati propusnica, ako uspe
da se oporavi od takve uvrede. Ide i Rej. Moda moete da doete istim taksijem. Prolazi kraj mene
i ulazi u lift. Osmehuje se dok se vrata zatvaraju.
Treba da napie pesmu o tome, dobacuje Herman, koji je taj prizor posmatrao sa svog mesta
na recepciji.
Moda i hou, odgovorim i otrim na ulicu kako bih izbegao dalje ispitivanje. Pustim da me
impuls ponese do Sedme avenije i tamo uhvatim metro za centar grada.
Uprkos onome to je K. predloila, taksi nam ne treba - revija je samo deset ulica daleko, u
bivoj kasapnici u Mesarskom okrugu koja je preureena u prostor za umetnost. Kao pravi
junjaki gospodin, Rej sa sobom nosi bocu Junjake utehe da nas usput zagreje, tako da smo fino
pripiti kada zauzmemo svoja mesta. Podvriskujemo i navijamo kada K. izae prvi put, zaodenuta u
fluorescentnu zelenu bluzu kakvu nikada ne bih mogao da zamislim na nekom civilu. Kao prava
profesionalka, nimalo ne obraa panju na nas.
Pola sata kasnije - nekih dvadeset pet minuta poto je posmatranje tolikog broja nadmenih
lepotica koje mariraju, okreu se i ponovo odlaze izgubilo ar novine - probudi me zvuk aplauza.
Modni kreator izvodi stampedo supermanekenki na binu. Srenik jedan, kaem.
Reci to njegovom deku, odgovara Rej. Hajde sad da se malo prozezamo.
Tad ja ponem da omanjujem, a Rej da zeva. Stie do sedmice kad se pojavi K., koja je zavrila s
obilaskom poslovnih likova koje Rej naziva Velikim Zanjihanim Kurevima: To pogotovo vai za
ene! Jo je naminkana, ali obukla se za izlazak u grad, i fluorescentnu bluzu zamenila mini
haljinom od crnog baruna i martinkama sa 18 rupica.
Vau! usklikne Rej, trgnuvi ruku kao da se opekao. Ribo, razbila si! K. prihvata kompliment
s kniksom i osmehom. Ali ne znam gde im je pamet bila kad su ti namakli onaj kostim sa glupavim
tregerima, nastavlja on. Za to treba da ima sise.

Ba si serator, kae K., ali kroz smeh. Pogleda kakva je moja reakcija, a ja se kezim kao
kreten. Poto konano propustim da odgovorim za drutveno prihvatljivo vreme, ona mi dobaci ue
za spaavanje. Nas nekoliko idemo u Vestern
Vestern restoran, kae Rej. ,,Najironiniji naziv na svetu za jednu kafanu.
Ne treba mi mnogo da shvatim na ta misli. Primetio sam Vestern restoran prilikom transakcija
sa arlijem s Union skvera i, poto sam ga video samo po danu, njegovo ime me je zavaralo. Tamo
niko nita ne jede; u stvari, veina gostiju manekenke, nafrakani klinci i poneka mala zvezda koja
stalno zvera levo-desno - mogla bi da zavri na plakatu za poremeaje u ishrani. Prolazimo iza
barunastih konopaca, dok nam put kre K. i jo dve enske s licima anela, ali i imenima previe
vanim da bi ih meni poverile, a onda se smetamo u toliko prieljkivani separe na oku. Dafne
naruuju neto to se zove mobito i izvinjavaju se kako bi otile u toalet. Idu da umrknu, kae Rej
poto se udalje. Makar e da se vrate napaljene. Koju bi ti?
Pretpostavljam da se u K. ne dira, usudim se da kaem.
,.Dabe troi vreme. Nejt je ne zasluuje, ali ide mu u prilog sav taj fazon rok zvezde. Rej
zamrda prstima kroz vazduh. enski vudu. Jebo te, zagrizao je u nju ko Drakula.
Neto su mi promakli tragovi zuba.
Posvuda su. U krvi, srcu, dui i pici. ta god da trai, od nje to dobiti nee.
,,U tom sluaju, predlaem, ti prvi biraj.
Rej slegne ramenima. Meni se belkinje ak ni ne dopadaju. Vie volim malo egzotike u
krevetu, kae i rastee zakoeno oi kako bi pokazao na ta misli. Ali isto tako ne volim u krevet
gladan. Da vidimo kako e sve da se odigra.
Dvadeset minuta kasnije, obuzet sam razgovorom s jednom K.-inom drugaricom, brinctom koja
mi se konano predstavlja kao Stela. Ona je obuzeta neim to se deava iza mene. Posle nekoliko
dodatnih neuspelih pokuaja, potraim Reja pogledom u guvi. On je na plesnom podijumu i koristi
trenutni povratak diska u modu da drugu K.-inu drugaricu vrti oko ramena kao Don Travolta. Stela
iskoristi moju nakratko skrenutu panju da se pomeri do lika koga prepoznajem sa lokalnih vesti.
Tako znai, kae K. po povratku sa dopune u kupatilu. Izgleda da je tebi i Steli ba krenulo.
Moda i previe. Projurili smo kroz fazu strasti i vrelog seksa u dugo, neprijatno utanje.
Pa rekao si da brzo radi.
Touche, kaem i podignem au da joj nazdravim.
Kad smo ve kod rada... da nema neto kod sebe?
O, tako dakle, odgovorim, poluodglumivi uvreenost. Znai ja ti doem kao neki lini sluga
za drogu.
Nije u tome stvar. Treba mi neto da mi malo ublai efekte umrkivanja. Ne prija mi kokain.
To te nije spreilo da ga usisa u sebe, kaem. Cilj mi je da izvedem neto nalik na Rejeve
vesele uvrede. Ono to sam rekao, sudei po K.-inoj reakciji, pre je kao amar.
Uzmiem odatle koliko god me noge nose., Jok more, gospoo. Samo se trudim da veeras
oteram od sebe to vie ljudi nedostatkom umenosti u razgovoru. estitam. Vi ste mi hiljadita
muterija. Osmeh joj se vraa na lice. Suvie si sladak da bi bio diler.
Stvarno bih voleo da prestane da mi to govori.

Da si diler?
Da sam sladak. Re sladak je kao poljubac smrti.
Oi su joj najednom ispunjene neim to mi, onako punom nade, Ui na nestaluk. Moji
poljupci jo nikoga nisu usmrtili, kae ona i srkne mohito kroz slamicu.
Zar mi to flertujemo? Mom srcu se ini da je tako, poto kuca dvostruko bre kako bi krv
nastavila da mi dotie u mozak. Morau izgleda da ti verujem na re. Mada, iskren da budem, voleo
bih da imam neke konkretnije dokaze za to.
Rej se vraa i vue i dalje K.-inu drugu drugaricu za sobom. Deseti zev, kae on. Moram da
odvedem ovu damu kui pre nego to se pretvorim u bundevu.
ene izljube vazduh jedna drugoj pored obraza, a K. ubaci ostatak koke drugarici u dep
farmerki. Rej me privue u glatkoj kombinaciji rukovanja i mukog zagrljaja. To, momak, apne siguran sam, dovoljno glasno da i K. moe da uje. Ali ona to niim ne pokazuje. Dakle, kae ona
poto oni odu. Gde smo ono stali?
Moda sam pogreno protumaio soc u oljici, odgovaram, ali inilo mi se da smo
pregovarali.
Pregovarali? O emu to?
A o emu drugom? O naem prvom poljupcu.
I tada se to dogodi - poloivi jednu ruku na moj obraz, ona svojim usnama dodirne moje.
Blago, neno pree jezikom preko mog. Vidi, kae. Jo si iv.
To moe biti i ista sluajnost. Moraemo ponovo da probamo. Sada ja nju privuem sebi.
Usne nam se spoje, a onda razmaknu i probni pokreti jezika ustupe mesto usrdnom istraivanju.
Osetim duboke drhtaje u preponama - motorolu.
Mislim da vibrira, kae ona. Izvuem pejder iz depa i stavim ga na sto. Tanin telefonski
broj svetli na alfanumerikom ekranu. Posao? pita K.
Ne veeras. Vratim se po novi poljubac.
Sto zabubnja poto pejder ponovo zavibrira, prepavi K.
Devojka, kae ona.
Nije ni to, uporan sam ja, zagledan u 911, broj koji je Tana ovaj put pridodala displeju.
Porodica. Ovo e biti kratko.
Odjurim do toaleta i pronaem slobodnu govornicu. Nisam se potrudio da ponesem dovoljno
sitnia kako bih zvao Long Ajlend, pa zovem na Tanin troak.
Nadam se da je neko upravo umro, kaem poto je prihvatila poziv, jer se inae radi o
blokadi kurca epskih razmera.
Nisam sigurna, kae Tana. Kua tvojih roditelja je gotovo sasvim izgorela. Da li je to za tebe
dovoljno vano?
ta?
Ne brini. Dobro su.
Pa, kao to sam rekao, kad ve nisu mrtvi. ta se desilo? Zar se ale obeznanio s upaljenom
cigaretom? Ili je neka njegova kurva oborila fenjer?

Policija misli da je poar podmetnut.

Podmetnut? pitam, glasom negde izmeu besa i neverice. Moji roditelji su pokuali da zapale
sopstvenu kuu?
Ne tvoji roditelji. Dafne. Ta luda gadura je pokuala da ti spali kuu.

OSAM
Je l ti to oe da kree moju devojku?
Kad se suoite s takvim pitanjem koje vam postavi neko, neko potpuno hid i sa dokazanom
sklonou prema nasilju koje je, u najdubljem smislu te rei, iracionalno, imate zaista samo dve
opcije: da se upustite u priu i ponadate se najboljem ili da obamrete kao kad se branite od grizlija.
Odluujem se za potonje. Ali medved me i dalje uka apom.
Ti si taj, kae, zar ne? Poto je veoma razrok, mogue je da se uopte ne obraa meni, ve
neemu na zidu iznad i iza mog levog ramena. Ali prilino sam siguran da misli na mene. Migoljim
se na stolici i ekam da stigne Dafne.
Vinsente, ostavi ga na miru, kae ona im upadne u sobu.
Iznenada mi doe da se nasmejem: to je Dafhe odevena za No vetica kao hidaa. Pedalj kose
mije boje sada deli njene blajhane krajeve od koe glave. Oi su joj staklaste. Ima na sebi obaveznu
bolniku haljinu zelenu kao bljuvotina i papue. Za nekoliko sekundi e spustiti masku i osmehnuti se.
Popuiemo doint i pronai mesto da se pojebemo.
Nekoliko sekundi doe i proe. Znam, kae Dafne. Izgledam kao govno.
Ne bih se sloio, kaem. Ba je pankerski, nadodam, kad mi se uini da se sprema da
zaplae: To aljine izgleda izuzetno komotno. Zna li gde bih mogao da naem jedno za sebe?
Pokuava da se nasmeje, ali joj ne uspeva. Znam jednog lika, veli. Hej, Vinsente... ostavi nas
malo nasamo. Medved provlai nervozne prste kroz masnu hitlerovsku kosu i udaljava se dugim
koracima prema drugom delu prostorije za zajednike aktivnosti.
Prostorija za zajednike aktivnosti. Dafne i ja smo imali jednu od naih Top 5 svaa broj 3, da
budem precizan) u sobi koja je prilino Uila na ovu. Ja sam zbrisao sa posla gde je trebalo da
kelneriem na nekoj urci, ili sam tako makar rekao Dafhe. Zapravo sam otiao na veeru s bivom
devojkom koja je prolazila kroz Itaku dok se vraala u Toronto. Zapoeli smo vee priom o tome
koliko je udno to vie nismo u srednjoj koli, a zavrili tako to mi je ona demonstrirala svoju
novosteenu zrelost tako to mi je popuila na prednjem seditu iznajmljenog auta. Dafne je imala
prijatelje u svakom restoranu, pa je, kad su joj to dojavili, upala pravo u moju spavaonicu. Savetnik
zaduen za moj sprat, oito nezadovoljan zbog toga to ga u tri ujutro budi vriska u hodniku, zapretio
je da e pozvati obezbeenje studenjaka. Odvukao sam Dafhe u prostoriju za zajednike aktivnosti,
gde se svaa nastavila do jutarnjih sati.
Prolo je otad neto vie od godinu dana. Bila je to duga godina. Danas Dafne ne izgleda
naroito spremno za svau. ena koja je koliko prole nedelje, po navodima iz policijskog izvetaja,
zalivala benzinom dom mojih roditelja i pri tom vritala dozivajui me, sada je izgledala kao
kandidatkinja za najduu dremku na svetu. Ovde je, u Kings parku, na psihijatrijskom posmatranju,
zahvaljujui herkulovskom trudu Larija Kirenbauma, ije su je veze i razumevanje sauvale od
obine raje na Rajkers Ajlendu kada je moj otac odbio da odustane od tube.
,,Kako su ti roditelji? pita ona.

Keva je malo nadrndana zbog rua.

Tako mi je ao.
Ne treba da ti bude ao. Najvei deo toga pokrie osiguranje. Za ostalo neka upotrebe aletov
fond za kurve. Ali hej... kad ti sledei put doe da me nae, podignem motorolu, sada ak imam i
ovo.
Ha, kae ona. ta radi, diluje?
udno da me to pita...
Uputim je u pojedinosti o mom novom ivotu, s izuzetkom mranih razdoblja usamljenosti i
nedavnog ljubakanja s perspektivnim supermodelom. Dafne uspe da se zaista osmehne kad joj
ispriam o elsiju. ini se da je moje rei hrane i seam se zbog ega smo ostali zajedno dovoljno
dugo da sainimo top listu od 5 najveih svaa. Jeste, pravila je ona raznorazne gluposti, ali nisam ni
ja ba uvek bio odani momak - ako je i iznula, ja sam joj u tome pripomogao. I tako priam ceo sat,
kao kamper utokljunac koji pokuava da zapali vatru pomou kresiva; ima tu nekoliko iskri, ali, na
kraju, Dafhine umrtvljene oi odbiju da buknu. Ona spusti ruku na moju kako bi mi stavila do znanja
da mogu slobodno prestati da se trudim. Obeam joj da u je ponovo posetiti, da moe da me pozove
kad god joj neto zatreba, pa bio to makar samo razgovor.
Moe uiniti jednu stvar za mene, kae ona. Hou da pronaem svog oca.
Otac joj je otiao od kue kad je njoj bilo pet godina. Nekoliko godina kasnije, potpuno je nestao
iz njenog ivota. Dafhe i ja smo se stalno prepirali oko toga kome je lepe, liku iji ale manjava od
deteta kintu kako bi mogao ljubavnicu da izvede na ruak ili devojci koja nema oca.
Auh, kaem. Sigurna si da je sad pravi trenutak za to?
Zove se Piter.
Piter?
Piter Robio. Rekao si, ako mi bilo ta zatreba...
Mislio sam na neto to zaista mogu da uradim. Nisam ba vian pronalaenju lika koji je pre
deset godina nestao sa lica zemlje.
Nema veze, kae ona i usiljeno se osmehne. Samo sam se zajebavala s tobom. Luda sam,
zna?
Videu ta mogu da uradim. Ima li bilo kakvu drugu informaciju, adresu ili broj telefona?
To je sve to imam, apne ona.
Od zgrade u kojoj je Dafne smetena ima pet minuta hoda do parkinga. Tana me eka u svojim
kolima. Podigne runi sat kad me ugleda.
Stvarno? pita me.
Bez rei sedam na mesto suvozaa. Oseam se rastrojeno - provedite sat u ludnici i spoljni svet
poee da vam izgleda pomalo udno. Tana, bogu hvala, shvata u kakvom sam raspoloenju. Vozimo
se natrag u Levitaun u tiini.

DEVET
Stigao je Boi, ako je suditi po gomili sveta koja se stutila u Mejsis na Herald skveru. To za
mene znai da mi peaenje - osnovni princip mog radnog dana - pada sve tee i tee. Ledeni vetrovi
s reke mlate kao Kluzoov sluga Kejto, lemaju nespremne. Mini-cunamiji se formiraju na svakoj
raskrsnici dok gume na tokovima alju otupljujue hladne talase snega boje pepela i ljunka na ve
ledene plonike. Put od take A do take B zahteva odlunost, usredsreenost i stamenost.
Nita od svega toga nije dovoljno da me oneraspoloi. Ali opet, naduvan sam.
Mislim da me je ta poseta Dafne preobrazila. Prosto sam se oseao kao da radim pravu stvar.
Kao da imam svoje mesto u univerzumu, olienje sile na strani dobra.
Ili makar to objanjavam Tani dok se Damp strit21 prekida zbog reklama. Ona se vedro
osmehuje, nesigurna sa koliko ozbiljnosti treba da prihvati moje bogojavljenje. Zar e cele noi da
gnjavi stom marom? Dodajem joj doint. Ne ide valjda u Mirovne snage, pita dok povlai dim.,
Je U tako?
Ne, odgovaram i uzimam maru natrag od nje. ta ga znam, nisam promislio do kraja. Ali kao
da me je itav ivot vodio do ove take.
Zaista si proveo mnogo vremena u ugostiteljstvu. A isporukama trave pomae mnogim
ljudima.
Klimam ozbiljno glavom i zagledam zapaljeni tapi u ruci. Hrana za duu.
Aha, veli ona i prua ruku prema meni. Podeli sad to sa mnom. Ja biti gladna.
Ranije te veeri, razgovarao sam sa Larijem Kirenbaumom o Daminom ocu. On mi je rekao
kako se zove privatni detektiv koji bi moda mogao da pomogne bivi pandur po imenu Henri Hed taj e mi verovatno naplatiti pet stotki nedeljno.
Nema problema, odgovorio sam malice prebrzo, nagnavi Larija da me odmeri u novom
svethi. Nije tu ba bilo potovanja - pre e biti da je nagonski, posle decenija koje je proveo branei
kriminalce, osetio da bi jednog dana mogle da mi zatrebaju njegove profesionalne usluge.
Ja zapravo jesam sebi mogao da priutim Henrija Heda, zahvaljujui svom tekuem poslovanju
sa Denijem Karom. Smerao sam da dodatnu zaradu reinvestiram u tekue pokuaje da osvojim K. i
odvojim je od Nejta. Ali za sada to nije imalo znaaja: nisam je video gotovo dve nedelje otkad smo
se ljubakali u kafani. Zurei onako u odlasku, zaboravio sam da je priupitam za broj. Rej je mislio da
ga ima, ali nije mogao da ga nae, pa je predloio da prosto navratim kod nje. to sam i uradio, sa
ponovnim oseajem da je uhodim, i sa ponovnim nultim uspehom.
Tog petka uvee, izlazim iz lifta na spratu Denija Kara. Njegov pomonik Rik je ispred vrata
kancelarije, lebdi nad faks-mainom.
Vidi, vidi, na tajanstveni ovek, doekuje me on.
aos, Rik. Je li gazda tu nedge?
Upravo zavrava razgovor. Hoete li da... Rik spoji palac i kaiprst ispred usta i uvue vazduh,

kao da duva maru.

Pojma nemam o emu pria.
Rik se osmehne, ili makar ogoli onjake potrudivi se da to uradi. Znai, tako emo, a? On
ponovo obrati panju na kutiju sa prispelim dokumentima na stolu. Minut kasnije, Deni proviri iz
kancelarije.
Moj novi najbolji drug, kae i mahne mi da uem. Rik, ti moe da ide.
A faks?
Ja u da se pobrinem za faks, odgovara Deni. isti se sad odavde.
Rik prikuplja svoje stvari polako, kao neko ko ima neto na pameti. ,Jesi li neto odluio u vezi s
onim kartama? izleti mu najzad.
Da, kae Deni ravnim glasom. Mislim da ovog puta nema nita od toga.
Nema veze, odgovori Rik. Vidimo se u ponedeljak, efe. Nemoj ovog vikenda preterano da
bani. Vidimo se.
Deni se ve zaputio natrag u kancelariju. Sledim ga i zatvaram vrata za sobom kako trai.
Koji kurton, kae on i ve vadi ispariva iz svoje komode greha.
Jebo te, trai moje karte za Nikse kako bi ostavio utisak na neku ribu sa Steten Ajlenda. Kakva
beda od ljudskog penisa.
Deni mi prua novac, pet stotina dolara koje sam ve obeao Henriju Hedu, a ovaj mi je za
vreme naeg petominutnog telefonskog razgovora rekao kako ne garantuje momentalno rezultate, ali
me je uveravao da mogu da raunam na Heda kad god mi zatreba privatno njukalo. Neprestano sam
podseao sebe kako je Lari Kirenbaum jamio za njega.
,,Oe ti? pita on. Karte. Trebalo bi da budem u aviona za Sent Bart... Pogleda na sat. Evo,
ba sad. Hajde, uzmi ih. To su mesta iza klupe Soniksa. Moe da lupka Iks-Mena po eli kao u
tarabuku. Nemoj... Ne moe to da radi, ostau bez karata, ali zna ve na ta mislim.
Neverovatno, kaem sebi dok izlazim iz kancelarije sa kartama u depu, ta sve moe da
postigne kad nisi drkadija. A sve je bolje i bolje: lift me eka kad pritisnem dugme. Dvojka za
gornji grad stie im stupim na peron. Kraj vrata je prazno mesto. A kad konano doem do hotela sa
dovoljno vremena da se presvueni - iz ropske odanosti onome to sada smatram svojim brendom,
lepo obuenom dileru droge, jo u leernoj poslovnoj odei - ujem kako mi se obraa poznati glas,
okrenem se na peti i ugledam K.
Uinilo mi se da sam ti prepoznala guzu, kae ona.
Hej, protestvujem. Nisam ja tamo neki seksualni objekt koga moe tek tako da svlai
pogledom.
Mmm. teta. Bilo mi je lepo one veeri. ,,I meni. Probao sam da ti se javim, a onda shvatio da
nemam tvoj broj.
Bila sam superzauzeta, veli ona. ivot u velikom gradu.
ekamo zajedno na semaforu u Sedmoj aveniji. Isto tako... zausti ona, a onda zauti.
Nije valjda. Dobila si herpes.
Fuj. Ne, nego imam deka. I verovatno ne bi trebalo da se ljubim sa udacima u kafanama.

Mislim da e, kad me upozna, kaem dok kreem preko ulice, ustanoviti da i nisam toliko
udan. Osim toga, tu je ono pravilo o hiljadu milja.
Taaako je, kae ona i pristie me. Zaboravila sam na pravilo o hiljadu milja. Sigurna sam da
bi Nejt to shvatio.
On mi ba izgleda kao ovek pun razumevanja.
Samo to ne mogu to veeras da ga pitam, nadodaje ona, poto je bend u Klivlendu. Koliko je
daleko Klivlend?
Onaj u paniji?
Stiemo u elsi, a ja ve imam s kim da odem na Nikse. Dogovorimo se da se presvuemo i
naemo u predvorju za petnaest minuta.
Hej, travaru! doziva me moj par za to vee s kraja reda. Ti si nam jedina nada!
Ajde, deri se jo malo, Nejt, odgovaram. Mislim da te nije uo ceo tim. Jedan od igraa
Soniksa na klupi okrene se i namigne mi, potvrdivi mi da su ga ipak uli.
Pronalazim malo utehe u pomisli na to kako se on ne trudi toliko da mene osramoti, koliko da
privue panju na sebe - premda jo nemam dovoljno informacija na osnovu kojih bih sudio o
njegovoj nadarenosti za muziku, jasno je da Nejt ve ima apetit rok zvezde za panjom. Samo on u
celom Gardenu ima na glavi ljubiasti polucilindar ukraen paunovim perjem.
Izgleda da sam napustio palatu bez svog portfelja, nastavlja on lano smernim glasom, uz
klimanje glavom koje bi trebalo milionerima oko nas da saopti da odjebu. Da li bi bio toliko
ljubazan da mi udeli dvadeseticu? Ovdanje crno pivo kota petaka po ai.
Pitam se koliko loe moramo da se ponaamo kako bismo doveli do toga da Deni Kar ostane
bez svojih sezonskih karata. Procenjujem da imamo anse.
Posle pola sata koje sam proveo ekajui u predvorju hotela, zurei u slike i izbegavajui
Hermanova pitanja o poeziji koju nemam nameru da piem, dovoljno sam blesav da se popnem uz
stepenice.
Zateknem odkrinuta vrata K.-inog apartmana. Pokucam i niko mi se ne javi, pa ih oprezno
otvorim. Iz spavae sobe izae Nejt, s kitom u ruci.
Bradavica ili ir? upita i pridigne ga da bolje vidim.
Nejtova kita je duga, tanka i sasvim gola, kao i sve ostalo na njemu. ak i tako izdaleka primetim
neto nalik na crvenu fleku pri vrhu. Ali Nejt ne gleda u svoju kitu - zuri u karte za Nikse koje, iz
nekog kretenskog razloga, drim u ruci.
Niksi? Strava! Nejt se okrene prema spavaoj sobi imitirajui Rikija Rikarda. O, Lusi... ima
posetu...
K. izlazi iz spavae sobe u kunom ogrtau. Oima me preklinje da joj oprostim. Sve ostalo na
njoj prosto vriti: svee jebana.
Treba ti drutvo? pita Nejt, i to se odnosi na karte. Doletim kui ranije da iznenadim svoju
devojicu samo da bih ustanovio kako me je utnula zarad ostrva Lezbos.
Da si me moda upozorio da stie, kae ona ne skidajui pogled sa mene, ne bih pravila
planove sa devojkama.
Stalno priaju kako ele da se ponaa spontanije prema njima, kae Nejt. Dok ih ne

iznenadi.
To je samo zato to ti iznenaenje shvata, protestuje K., tako to mi ga sluajno zavue u
guzu.
Nejt se isceri kao sita maka. Nisi se dugo bunila.
,,A priaju kako vie nema romantike, ubacim ja bezizraajno, to je veliko dostignue ako se
imaju u vidu nuklearne eksplozije u mom mozgu.
Svia mi se ovaj lik, kae Nejt K. i obrgli me oko ramena rukom nalik na pipak. ta kae
onda, Travaru? Noni izlazak za momke?
Pogledam na pejder, zaprepaen brzinom sopstvenog preobraaja iz potencijalnog osvajaa
tue ribe u prevarenog jadnika. Znam da nemam nikakvih razloga da se ljutim na K., ali svejedno sam
besan. to da ne?
Do avola, ko jo ulazi u sobu s kartama u rukama?
Kao to je Deni i obeao, mesta su dovoljno blizu da oseam mirise sa parketa. Ali smrad
znojavih mukaraca mi ne izgleda kao bogzna kakva utena nagrada. Kad Nejt ponudi da me asti
pivom od mojih roenih para, izvuem dvadeseticu iz depa, zguvam je u lopticu i bacim je na
njega.
Ba ima stila, kae on dok je podie sa poda.
Trudim se da se prepustim akciji. Utakmica tee i bre i sporije nego na televiziji. Izbliza, igrai
skau i skreu mnogo bre nego to bi njihov nakazni stas (takoe impresivniji uivo) trebalo da im
dozvoljava. Ali igra Niksa, sa zastojima i namernim i bolno predvidivim fauliranjem protivnika kad
god ovi krenu prema kou, kao da isisava deo ivotne radosti iz sale. Njihov trener tu nije ni od
kakve pomoi, poto trai tajm-aut kad god Soniksi uspeju da veu dva koa zaredom.
Da vidi samo govnara koji obino tu sedi, ujem kako neki lik iza mene govori o mojim
mestima.
Ironian kompliment? Prokletstvo izreeno kroz blagu pohvalu? Jebo te, zar je vano? Jedva
ekam da se s nekim posvaam.
Tek kad se okrenem, ugledam Liz, moju omiljenu muteriju s Gornje istone strane. Njene grudi
koje toliko privlae panju dre na sebi neto upavo i crno kao gar, predugo za demper ali
prekratko za suknju, tako da se vidi pozamaan deo dugih, sportskih nogu u svetlucavim crnim
helankama i izmama sa visokim potpeticama. Kosa joj je upava i prekrivena lakom. Zahvaljujui
lakom sloju minke, oi joj sijaju jae od dijamantnih minua u uima, dok zbog biserne ogrlice
oko vrata izgleda kao da je upravo stupila sa stranica Veniti fera. ao, kaem ja.
Poznaje ovoga? kae ovek koji sedi kraj nje, onaj koga sam markirao za svau. etrdeset i
neto godina, na sebi nosi smee odelo i kaket Jenkija kako bi, pretpostavljam, prikrio elu na
temenu. ini se da Liz po glavi traga za moguim odgovorima. Ili putevima za bekstvo.
Liz i ja smo zajedno ili u kolu, kaem i pruim ruku. Zovem se Kupersmit... Bif
Kupersmit.
Dek Gardner, odgovori on i prihvati oprezno moju ruku, a onda je smrvi. Srednja kola?
Zakleo bih se da mi je Lizi rekla kako je ila u Spens.
Mmm hmm, kaem kad oslobodim ruku.
On to misli na letnji kamp, ubaci Liz, poto je Spens isto enska kola.

Letnji kamp! Nasmejem se. Bila je neviena za vreme rata bojama.

Kupersmit, kae Dek dok trlja bradu. Nije ti valjda Kejsi Kupersmit neki rod...?
Poznaje mog rodu Kejsija? Pljesnem Deka po kolenu. Kakav lik.
Kejsi je ensko.
Pa naravno, kaem ja. Posle operacije.
Liz, koja je ve krivila usne u osmeh, doputa sebi da se tiho zakikoe. Nejt se vraa sa pivom i
ja ih sve meusobno upoznajem. Ne gnjavim se oko svog smenog novog lanog identiteta poto
sumnjam da se Nejt sea mog pravog imena.
Ima ljupku erku, kae Nejt Deku, klimne glavom prema Liz i pomeri se navie uz prilino
kratku listu ljudi koji mi se dopadaju. Munjevito.
Zaista imam, uspe Dek da procedi kroz stegnute zube. Trinaest joj je godina i ivi u Bostonu
sa svojom majkom.
Blago tebi, matori! kae Nejt. Sad je na njega doao red da pljesne Deka po kolenu. Znai,
vodovodne instalacije su ti i dalje u redu?
Vodovodne instalacije su mi u odlinom stanju, odgovori ovaj s iznenaujuim ponosom.
Znam to dobro, poto sam urolog.
Ti si doktor za oku? vrisne Nejt i jo jednom privue panju klupe Soniksa. Briljantno!
Verovatno ti stalno to priaju, ali imam neku fleku na miku...
Pogledam Liz i oekujem da je vidim zgranutu. Umesto toga, ona se grize za usnu, odluna da
ne dozvoli sebi da se grohotom nasmeje. Idem ja po perecu, kaem i ve sam na nogama. I samo
to stanem u red, kad se Liz pojavi iza mene.
Da poduvamo jedan dokavac? pita.
Smestimo se u servisni hodnik malo dalje od tribina. Ona izvue doint iz tanice, a ja izvedem
onu svoju foru zipom. Ne prestaje da iznenauje, Bife, kae ona i dune oblak dima preko ramena.
Ali hvala ti to nisi, ono, sve istrtljao. Ovo nam je trea spojka. Prerano da mu kaem da imam svog
dilera trave. Ne zove se valjda stvarno Bif?
Trea spojka je velika stvar. Jeste li se ve bambusali?
Bambusali? Ona prekrsti ruke. Vragolasto. Moda ak kao da flertuje. Opet, kod K. sam
pogreno to protumaio.
Briga mene, kaem. Ne moemo da kontroliemo to ko e nas privui.
Nije ba kao... izleti joj. Mislim, zgodan je...
elav.
Otmen, uzvrati ona. Bogat?
Jeste to, uzdahne ona. Vidi, ti mene uopte ne poznaje...
Jo ne. Ali jedno znam. Mogla bi da nae neto mnogo bolje od jednog kitologa.
Obrazi joj pocrvene. Ba lepo to to kae.
Samo istinu zborim, moja gospo. Poznajem mnoge mlade jelene kojima bi bila ast da rogove
poloe na tvoj prag.

Pojma nemam ta to znai. Je l to treba da bude neka metafora?

Meta - ta? Ve sam pod dejstvom. Zapravo, ja pojma nemam o emu priam. Mozak mi pati
od manjka kiseonika od trena kad sam te veeras ugledao.
Ba si nevaljao, kae ona.
Ono to usledi nije poljubac, ne sasvim. Hitro se sagne, pribije usne uz moje i odmakne se od
mene.
teta bi bila da propustimo ostatak utakmice, kaem.
Pet minuta kasnije, valavimo se na zadnjem seditu taksija, koji nas vozi na Gornju istonu
stranu. Kad stignemo pred njenu zgradu, sljutim novu dvadeseticu i kaem taksisti da zadri kusur.
Brzo uemo u zgradu, pokuavi da se ne kikoemo vrataru.
arada se raspada u liftu. Smejemo se. Suze nam cure niz lice. Preplitanje jezicima se nastavlja.
Ruke su mi u taktilnoj zemlji uda, klize izmeu upavog dempera i helanki sa teksturom. Zavuem
aku ispod dempera i obujmim joj grudi. Ona zastenje i pribije se uz mene. Usudim se da krenem na
prednju stranu njenih arapa, pratei blago liniju njene butine. Dva prsta joj zastanu izmeu nogu.
Osetim vlagu kroz najlon.
Lift se otvori i mi se isteturamo u hodnik. Liz me povede za ruku prema svom stanu. Stane da
pretura po tanici u potrazi za kljuevima. Probam da je ponovo poljubim, ali ona mi stavi prst preko
usana. Otkljua vrata. Unutra riokosa devojica od nekih etrnaest godina podigne pogled sa TV-a.
Vratili ste se ranije, kae riokosa. Je li sve u redu? upita Liz. Ni pisnula nije, odgovori
riokosa. Ve oblai kaput.
Liz joj se zahvali i prui joj neto para. Dvaput zakljua za njom. Okrene se prema meni kao da
namerava neto da mi objasni, ali usne su mi ve ponovo na njenima, ruke mi ponovo pronalaze put
ispod njenog pojasa. Padnemo na kau, njena ruka se zavlai ispod mojih farmerki koliko god moe
- tvrd sam kao kamen tako da tamo ba i nema mnogo prostora za manevrisanje. Obema rukama
strgne sa mene pantalone i bokserice - problem reen. Kita mi iskoi napolje. Ona une ispred mene
i pree jezikom elom duinom preko nje, poevi od korena. Doavi do vrha, ona ustane,
zadovoljna pogledom odozgo. Izvue kondom iz tanice i dobaci mi ga. Petljam oko pakovanja dok
se ona migolji iz helanki. eka da zavrim, sa rukom na boku i nekoliko niti dempera kojima se
srameljivo pokriva.
U susednoj sobi zaplae beba.
Uvek sam smatrao da posedujem izvestan dar za procenu enskog raspoloenja. Ali izraz na
Lizinom licu nagna me da se upitam je li zaista tako. Nije prazno, ve sasvim suprotno od toga. Tamo
je aljenje zajedno sa ponosom, naznakama gnuanja, radosti, osujeenosti, stida, rezignacije i
radoznalosti. Kad su emocije posredi, ene umeju da slikaju punom paletom uljanih boja, dok
mukarci obino rkaju krejonima.
Liz promumla nekoliko rei izvinjenja i izae prema sve jaem zapomaganju. Ja sednem na kau
i pogledam u svoju podivljalu erekciju, smean sam sebi. Zato navuem ve, dograbim pantalone i
krenem prema vratima.
Zapomaganje prestane - ujem kako Liz apue neto tiho i umirujue. Imam oseaj da bi bilo
pogreno da je tek lako ostavim. Potraim po sobi telefon: mogu zabeleiti njen broj i pozvati je
kasnije kako bih se izvinio.
Ba ima stila, ujem kako mi Nejt progovara u glavi.

Uem na vrhovima prstiju u spavau sobu. Poto je ostavila demper, Liz se leluja gola ispred
ogledala na komodi. Doji bebu iji pol ne mogu da razaberem s ove udaljenosti. Prizor u ogledalu
potvruje da sam bio u pravu kad sam procenio da joj grudi zahtevaju punu panju. Samo to sam
sasvim promaio kad je u pitanju njihova ciljna publika.
Moda i nisam do kraja srao kada sam poslednji put razgovarao s Tanom. Moda nije posredi
lupanje recke, ve pruanje neega drugima.
Liz podigne pogled prema ogledalu i vidi tamo kako se kezim kao Buda. Prcpoznam njen
trenutni izraz: zbunjenost. Upitam se da li to ona osea strahopotovanje pred zracima iste
prosvetljenosti koje zamiljam kako mi izbijaju iz oiju, pa spustim pogled prema izvoru
pometenosti. Nije u pitanju Buda, ve doka, koji mi se ponovo digao do kraja. Kad ponovo podignem
pogled, ona vie ne izgleda toliko zbunjeno. Na njenom licu se pojavio sasvim novi izraz.
I dalje sa bebom u naruju, ona sedne na ivicu kreveta i spusti se polako postrance, sve dok mati
i dete ne ostanu u vodoravnom poloaju. Ja sednem kraj nje i spustim joj ruku na miicu. Ona napravi
makazice nogama, u pozivu da dovrim krug. Daj kako bi primio, pomislim dok ulazim u nju. Daj
kako bi primio. Zahvaljujem vasioni to mi je udelila tako izvrsnu ulogu.
Onda prionem na posao. eka me ozbiljno davanje.

DESET
Budim se, to nije nimalo lako s obzirom na svilenkaste pamune arave i duek napravljen od
nekog paperjastog polimera iz budunosti. Venecijaneri obuzdavaju jutarnje sunce. Bogati spavaju
bolje, to moe biti jedan od razloga zbog kojih su bogati.
Liz sedi na ivici kreveta kao Indijanka i zuri u mene.
Budan si, kae ona. Ba mi je milo.
,,I meni. Sednem sa aravima preko krila. Delom zato to ne elim da je uvredim svojom
golotinjom, poto je ona ve potpuno obuena u farmerke i ruiastu oksford bluzu. Ali
prevashodno mise ne naputa luksuz tih arava. Prola no je bila sjajna.
Sjajna? pita ona. Ton joj je zanovetajui. Sinona seksi makica u helankama oito je nestala
da bi je zamemla hladna poklonica kataloga L. L. Bina. Tako misli? Sjajna?
Ba ba sjajna?
Ba ba sjajna. Ba ba sjajna. Zaboga. Dno dna.
Malo sam zbunjen. Zar sam bio lo u krevetu?
Ne, bio si dobar, kae ona. ,,I vie nego dobar. Zabavljala sam se. Stvarno. Ali neka mi sada
neko objasni kako sam to spala sa izlaska s jednim lekarem, veoma uspenim neoenjenim lekarem, s
odraslim mukarcem, prvi put u ivotu, koji zna za Lusi i svejedno hoe da... Kako sam spala sa Tog
Lika na seks sa svojim tinejderskim dilerom droge?
Ja ti i nisam ba neki psiholog, ali bila si naduvana. Oboje smo bili naduvani. Kad smo ve kod
toga... ne znam za tebe, ali ja sam veliki ljubitelj dokavca-zornjaka.
Bila sam naduvana, kae Liz.
Ne znam zato, ali dovoljno je samo to da kae i ve se osea bolje, zar ne?
Naduvana dok sam dojila kerku. Dok me je moj tinejderski diler droge jebao zguza. Hou
rei... kakav sam ja to roditelj? Liz uzme telefon i gurne ga prema meni. Daj, molim te, zovi
socijalno. Jer ako ti to ne uradi, ja u. Lusi e biti bolje u nekoj hraniteljskoj porodici.
,,U redu, sestro. Udahni duboko. Pod jedan, ja nisam tinejder. Imam dvadeset jednu.
Dvadeset jedna. Nije nego.
Skoro dvadeset jednu i po. I premda se slaem, seks plus dojenje je bio malice nastran, to ne
znai da si lo roditelj. Veruj mi kad ti kaem. Znam ta je lo roditelj i eno, ti to nisi. Zabavili smo
se prole noi. Ali svako zasluuje da se...
Stvarno si sladak, prekine me Liz. Ba ti hvala. Pomogao si mi da shvatim koliko mi je ivot
postao totalno sjeban i van kontrole. E sad, kad bi mogao da se samo obue i ode odavde, neu jo i
da me Klarinda osuuje. Ona izae iz sobe.
Pokupim odeu i brzo se obuem, pa proem kraj krupne bolniarke - to mora da je Klarinda na putu prema vratima. Ona mi se isceri krezubim osmehom koji mi saopti kako zna sve o onome

to se nou deava. Gospoa e ovog jutra da bude lepo raspoloena, kae.

Voleo bih da si u pravu, kaem, uglavnom sam sebi, pa uem u lift i krenem dole. U predvorju
me vratar poasti jednako upuenim, ali mnogo manje nasmeenim izrazom lica. Na faksu smo to
iskustvo nazivali Hodom srama.
Zaustavim taksi kako bih se vratio u elsi. Zavuem se na sedite i pustim ponovo prolu no u
glavi, u pokuaju da zamrznem kadar u kom je sve krenulo naopako. U sceni na kojoj se neprestano
zaustavljam, ulazim u K.-in stan sa kartama podignutim visoko poput paunovog perja.
Platim taksisti i uem u predvorje, momentalno zadovoljan zbog toga to je za recepcijom
Hermanova vikend-zamena. Manuel me zadovoljno ignorie zarad snimka fudbalske utakmice na
panskomna malom crnobelom televizoru. Popnem se uz polovinu stepenita prema bezbednosti
moje sobe i naletim na K.
Ho ho, kae ona. ujem da si imao interesantno vee
Interesantno.
Nejt kae da si ga ispalio zbog ribe nekog doktora Ona mi se osmehne s izrazom koji sam ve
viao, obino kad omanem sa vakom. Sladak si i mogla bih da spavam s tobom, veli on, kad bih bila
luzerka liena poslednje trunke samopotovanja. Kakav god da sam imao prolaz za K., on je sada
zatvoren.
Nije ba da sam takvu no planirao, kaem hladno. ,,U stvari, nismo je tako planirali.
Znao si da imam deka.
Moda ima i malo kajanja u nainu na koji je to rekla, ali nisam raspoloen da to primetim. Ne
mogu da smislim nita drugo, to ne bi zvualo oajniki, osvetniki ili jednostavno bedno, tako da
nastavim da se penjem u svoju sobu.
U normalnim okolnostima, veliki sam oboavalac dugakog postsnoajnog tuiranja. Koliko
god to bolesno zvualo, spiranje sasuenog seksa sa tela nagoni me da se oseam kao mukarac sa
brkovima koji otkriva nekoliko mrvica posle sinonog izvrsnog obroka. Ali vie ne elim da mislim
na prolu no. Uprkos neverovatnom luksuzu zajednikog kupatila koje ne moram da delim ni sa
kim, izribam se brzo i vratim u sobu.
Motorola mi zuji na krevetu. Broj sa Long Ajlenda koji ne prepoznajem. Nabacim neto odee,
dograbim aku sitnia i siem dole do meksikanskog restorana.
Kings park, kae recepcionerka s druge strane linije, brzo razjasnivi identitet tajanstvene
osobe koja me zove.
Molim vas Dafne Robio. Jo dva novia upadaju u telefon pre nego to se ona javi.
aos! kae Dafne vedro. Kakva je Amerika?
To je reenica iz Sida i Nensi, poziv i odziv koje smo usvojili. ,Jebo te, dosadna, dovrim ja. ,,E
sad, ko si ti, vesela devojko, i ta si uradila sa Dafhe?
Ona se upoznala sa fluoksetinom. I pravo da ti kaem, bila je to ljubav na prvi gutljaj.
Zbog Dafninog veselog pogleda na svet u ludari, to zvui pre nalik na etu F nego na Let iznad
kukavijeg gnezda. Shvatim ak da joj zavidim na ivotu koji provodi sa ivopisnim likovima u
neemu to mi lii na okruenje lieno stresa. Moda ne ba sasvim lieno stresa - kad je moj otac
konano pozvao policiju da kae kako odustaje od tube, rekli su mu da nju moda ipak oekuje
krivini postupak - ali Dafne je posle svog poslednjeg razgovora sa Larijem sigurna da makar nee

dobiti zatvorsku kaznu.

Samo to nisam ostao bez novia od etvrt dolara, kad me ona upita ima li ieg novog u vezi s
njenim ocem. Obeam da u pozvati privatnog detektiva, i uinim to im spustim slualicu. Ispostavi
se da je taj razgovor mnogo krai.
Drago mi je to si se javio, kae Henri Hed. to ne navrati do moje kancelarije?
Kancelarija se nalazi usred Paklene kuhinje. Na drugom spratu fasade koja obeava lane line
karte i XXX uivo, pronalazim vrata sa natpisom Detektivska agencija Hed na staklu. Nema
recepcionerke, tamo je samo baja Hed lino, zavaljen u stolicu, sa nogama na radnom stolu. Na
njemu je trenerka koja pre izgleda ironino nego funkcionalno Henri Hed ima najmanje sto pedeset
kila. Primeuje da sam stigao dok zaliva pola tvinkija sneplom. Bran, objanjava imae prema
kauu isprskanom tajanstvenim flekama. Raskomoti se, kao kod svoje kue.
Sigurnosti radi, sputam dupe na rukonaslon. Radijator buno zvei u oku i podie
temperaturu za oko pet stepeni vie nego to bi bilo prijatno. Zaista se oseam kao kod kue.
Ima li pojma koliko Pitera Robioa ima samo u oblasti Njujorka, Nju Dersija i Konektikata?
pita Hed.
Odmahujem glavom.
Nemam ni ja. Moda emo jednog dana to moi da znamo pomou kompjutera i tako tih stvari.
U meuvremenu, imamo telefonski imenik. Podie izanalu knjiurinu.
Temperatura mog tek narasta do temperature sobe. ekaj malo, da vidim jesam li dobro
razumeo, kaem. Platio sam ti petsto dolara da prelista telefonski imenik?
Jesi li ikada uo za Okamovu otricu? Najkraa udaljenost izmeu dve take je prava linija.
Zapravo, princip Okamove otrice veli da je najjednostavnije objanjenje obino tano, kaem
ja prisetivi se svog jedinog semestra na predavanjima iz filozofije.
Ne seri. A kako se onda zove ono sa pravom linijom?
Mislim da je to prosto ono sa pravom linijom.
On podie dlanove, toboe u gestu samoodbrane. Nikada nisam ni rekao da imam kole.
Pa, ima li Pitera Robioa u imeniku?
Ima ih etrnaest. Hed pogleda u svesku sa spiralom, to je ohrabrujue. Nekoliko ih je umrlo
u oblasti pet optina, to znai da su im umrlice izdate u Kvinsu. Ne mogu da ti opiem koliko posao
olakava kad lik za kojim se traga ima umrlicu.
Misli da je mrtav?
Samo kaem da je lake, nita drugo. Dakle, ne verujem da je ijedan od mrtvih Robioa tvoj
Robio. Previe mladi, previe stari, previe crni. Rekao si da je to neki belac, jel da?
Drago mi je to si pazio na asu. A ta je sa ivim Robioima? Hed klimne glavom i vrati se
svesci. Jedan je u orki gore, na severu, zbog nekakvog ubistva. Ali ne bih rekao da je on, s obzirom
na to koga je pobio, to e rei, celu svoju porodicu. Tvoja mala je jo iva, zar ne?
Jeste.
Drugi je u vojsci... u Nemakoj. Pozvao sam ga. Meunarodni razgovor - videe kad ti
isporuim raun. to se ostalih tie... orak. Hed protrlja ruke kao maioniar. Jo jedan ironian
gest. Iz raznoraznih razloga bio sam u stanju da eliminiem sve ostale kao potencijalne kandidate.

On strpa drugi komad utog peciva u usta.

Dobro, pod pretpostavkom da je to tano, ta nam onda ostaje?
Kao to rekoh, uspe on da se oglasi izmeu dva zalogaja, zvao sam Nemaku. Obrie usta
maramicom. anse nisu bogzna kakve, pa sam te zato i pozvao ovamo. Naa istraga je dola do
poslovine raskrsnice.
Mislio si na ravanje?
Kako ree?
Takav je izraz. Stigli smo do ravanja puta.
Hed obrie elo maramicom. To mi ne izgleda tano. Ravanje ima tri take. A mi imamo samo
dve mogunosti,
to mi ne kae jednostavno koje su?
Prva je da proirimo istragu... policijska evidencija, motorna vozila, uz boju pomo. Ako
hoe, mogu da se odvezem u Olbeni. Tamo dre podatke o svim drugim mrtvacima u Njujorku. Ako
je umro u Dersiju ili Konektikatu, to je ve neto sasvim drugaije. Tamo imaju i svoje imenike. Ali
moram da te upozorim. Takve stvari umeju da potraju. Protrlja palac kaiprstom kako bi mi stavio
do znanja da e me to to ume da potraje kotati. Nisam siguran koliko ti je dubok dep.
Ne mnogo. ta je druga mogunost?
Druga mogunost, kae Hed,, jeste da ne uradim apsolutno nita.
Nakratko razmislim o tim opcijama. Ne mogu rei da mi se ijedna od njih naroito dopada,
kaem.
ta da ti kaem? Ponekad mora da se snalazi u hodu.
Na kraju se dogovorimo da on nastavi s istragom jo nedelju dana, to je dovoljno da dobije
nekakve vesti od Pitera Robioa iz Nemae. Dajem Henriju Hedu jo petsto dolara i silazim na ledenu
kiu koja ne prestaje ve nedelju dana.

JEDANAEST
Boi kod Kirenbaumovih bi trebalo da je kontradikcija, i bio bi to da nije pragmatinosti
Larija Kirenbauma. Kad ve njegovi klijenti pripadaju svim moguim veroispovestima, zato ne bi i
on? Svake godine on okiti jelku visoku tri metra za etrdesetak gostiju i obezbedi seksi kelnerice,
odevene obino u kostime nevaljalih Deda Mrazovih patuljaka, da slue latke od krompira. Ove
godine, menori e se pridruiti i Kvanza kinara, u ast osrednje slavnog rep-umetniku koga je Lari
uspeno odbranio od optube za posedovanje oruja. Opet, iz potovanja prema onim irskim
katolicima ija se potreba za vonjom neizostavno poklapa sa njihovom strau prema piu - a to ini
osnovu Larijeve prakse - sam dogaaj e verovatno uvek nositi naziv Boi kod Kirenbaumovih.
Poto u petak obavim redovnu isporuku za Denija Kara, vraam se vozom na Long Ajlend. Prvi
put se vraam kui posle preseljenja u veliki grad. Sada niko nije budan da me doeka. Ali dobar je
oseaj spavati u svom starom krevetu. Kad se probudim, majka mi je ve u kuhinji. Sednem za sto
dok mi ona priprema palainke.
ale se uspavao?
Ne znam, kae keva. Nije noas doao kui.
Nalivam sirup preko hrpe palainki kad ale ue na zadnja vrata. Jo je u istoj odei od sino.
Poljubi kevu koja mi se pridruila za stolom, u teme. Onaj prokleti Harvi me je naterao da
prespavam u kafani, kae ale. Rekao sam mu da mi je dobro, ali zna ti Harv...
Sigurno je hteo da se uveri da ti se nita nee dogoditi, kae moja majka ni ne pogledavi ga.
Duo, molim te, dodaj mi taj sirup.
ta? Ne veruje mi? Zovi Harvija pa ga pitaj.
Telefon mu nije u kvaru? uptta ona.
Kako to misli, telefon mu nije u kvaru
Mislim, da mu telefon nije u kvaru, ti bi se ve javio. Ili pozvao taksi.
,,E, ba mi ne trebaju ova sranja od ranog jutra, zarei ale. Dobro doao kui, sine. Na svu
sreu, javi se Tana, tako da imam izgovor da se vratim u svoju sobu.
Dolazi veeras, je l da? pita Tana.
Znai, tano je. Osnovna utivost u razgovoru konano je prevaziena. Zdravo, i ja tebi.
Reci mi vie da li dolazi?
Pa tu sam, zar ne? Kod roditelja?
Samo da budem sigurna, kae ona.
Da pretpostavim. Ima potekoa sa nekim pripadnikom grubljeg pola?
Tako neto.
Ne mogu da pretpostavim zbog ega Tana zvui tako uznemireno. Moe li to da eka? Poto
mogu odmah da doem ako treba.

Neu biti tu. Doti nam je zakazala frizeraj, manikir i pedikir. O, da, i masau.
Ba ti je truba, kaem ja.
Vidimo se veeras. Ona spusti slualicu, poto je do vienja oito zadesila ista sudbina kao i
zdravo. Okrenem se da krenem prema spektaklu u kuhinji, ali cirkus se preselio kod mene. ale je
uramljen ragastovom kao manijak u nekom filmu o serijskom ubici.
Ima malo vremena da popriamo? upita.
Naravski, odgovorim. Je li to u vezi s kintom koju sam ti pozajmio?
Heh, veli on dok zatvara vrata za sobom. Nije. Mislim da ostavim tvoju majku.
Tiina postaje neprijatna. Dobro, kaem konano.
I to je to? Dobro?
ta hoe da kaem? Ne radi to? estitam?
Ima prava da se ljuti...
Ne ljutim se. Obojica znamo da keva zasluuje boljeg od tebe. Samo bih rekao kako se nadam
da je ta fufica vredna toga, ali poto te znam, verovatno nije.
anin. Zove se anin. Nismo nameravali da...
ale, kaem ja, stvarno me zabole.
On ustane, zagledan u mene kao da bi jo neto da kae. Posle jednog ili dva lana pokuaja,
pljesne me po ramenu i izae.
Ostatak jutra provodim sakriven u svojoj sobi. Kada doe vreme da se ide na proslavu, keva
uporno trai da ja sednem napred sa aletom. Kreemo, kae on, na jo jedan odbitak od poreske
osnovice Larija Kirenbauma.
Ostatak vonje provodimo u tiini i predajemo kola jednom od posluitelja u crvenoj uniformi
koje je Lari angaovao za tu priliku. ale se zaputi pravo prema anku, tako da ostanem nasamo s
kevom. Bleda mi je. Hou neto da joj kaem, ali ne znam ta joj je moj otac rekao. Idi i promuvaj
se, kae ona meni. Zagrlim je i krenem po dnevnoj sobi.
Traim Tanu u guvi kad se kraj mene pojavi jedna od nevaljalih patuljica. Crnokosa, tridesetak
godina, sa mladeom iznad usne kao Sindi Kroford. Nije toliko visoka, ali zbog kostima zasluuje
sve najbolje ocene. Pojma nisam imao da patuljice nose mreaste arape.
Sufganiot? pita ona. Glas joj je promukao. Zamiljam je, trideset godina u budunosti, kako
igra kanastu dok joj iz usta visi dugaka smea cigareta. Zaudo, ta slika nimalo ne kvari njenu
jebozovnost.
Gesundheit, odgovorim ja.
To je krofha sa demom.
Moram da priznam kako odavno ve fantaziram o tome da se spanam sa nekom od
Kirenbaumovih patuljica. U prolosti, one su mi delovale daleko i nedostino, kao supermodeli. Ali
sada, poto sam proveo malo vremena kraj supermodela, jedna patuljica sa Ajlenda ne izgleda mi
vie kao neto naroito. Da sam ja Deda Mraz, kaem dok uzimam kromu od nje, ne verujem da
bih te putao iz radionice.
Ona ve kree dalje s posluavnikom. Pripazi malo, osvrne se i kae. Nevaljali deaci obino
zavre s grumenom uglja u arapi.

ta to bi? upita Tana, koja se u nekom trenutku stvorila kraj mene.

Samo pokuavam da smislim ta bih voleo ove godine da dobijem za Boi.
O, aos, kae ona, iznervirana to se nisam potrudio ni da se okrenem. Uinim to i zinem u
udu.
Bog te mazo, kaem. Vidi ti nju.
Tana je zaista prizor i po. Kratka crna haljina istie joj zadivljujui dekolte. I tikle. Tana nikad
ne nosi tikle. Koga to hoe da impresionira? Zar ove godine dolazi Bono?
Mogao si samo da mi kae kako sjajno izgledam, veli ona.
Sjajno izgleda. Ali mogla si samo da se obazre po sobi i da dobije isto to miljenje od svih.
I zaista, glave se okreu prema njoj, a lica obrazuju kontinuum izraza izmeu pogleda kriom i
netreminog balavljenja.
Tana pocrveni. Treba mi pie, kae ona.
Nekoliko minuta kasnije, naoruani alkoholnim punem, smestimo se na kau kako bismo radili
ono to je za Tanu i mene preraslo u godinju boinu tradiciju: pogaamo grehove svakog gosta.
Meunarodni terorista, kaem ja za mukarca sa tankim briima.
Ni blizu, odgovori Tana. To je gospodin Etkins. Utaja poreza. A ta misli o onom liku tamo,
u crvenom demperu?
Video sam Crveni Demper, ali pogledom sam nastavio dalje sve dok nisam pronaao oca. Sko
generalno mog oca dri u jednom od dva stanja oputenom ili previe oputenom - ali trenutno on
izgleda samo kao da mu je neprijatno.
Nervozno pogledava prema ledenoj plavui s druge strane prostorije. Nije neka lepotica, ali jeste
privlana. Ona stoji kraj trbuastog, proelavog lika u smeem demperu sa boinom jelkom.
Rukom ju je obgrlio oko struka. Razgovaraju s nekim drugim parom i osmehuju se. Ona pogleda
Trbu postrance, kako bi bila sigurna da je njegova panja usmerena na drugi par, pa se onda okrene s
pohiosmehom preko pola prostorije prema mom ocu. Nisam sasvim siguran otkud to znam, ali
siguran sam da je posredi anin.
Pogledaj levo, kaem Tani. Mislim da je to bludnica zbog koje mi ale ostavlja kevu.
Tana se naglo okrene prema meni. Molim? Brzo je upoznam sa sadrinom jutronjeg
razgovora.
Jebo te, koji kreten! kae ona i poskoi sa kaua.
Kuda e?
Da saznam ko je ona. A onda razdvaja gomilu i probija se prema dva para. Posmatram kako se
predstavlja. Ba kao i moj otac, koji me gleda sa izrazom negde izmeu besa i zbunjenosti.
Nazdravim mu aom i ustanovim da je prazna. Ustanem sa kaua, vratim se do anka i naruim sko.
Sebi me pozove Doti, koja razgovara s mojom majkom.
Upravo sam ula sve o tvom poslu, kae ulagivaki Doti. ,,I za to da stanuje u gradu. Moda
moe pomoi mojoj Tani da pronae posao kad konano zavri fakultet.
Ona lii na tebe, Doti. ta e joj moja pomo?
O, laskave jedan, kae Doti i potape mi miicu kao nestana maka. Nasuprot njenima, oi
moje majke izgledaju staklasto.

Mama, jesi li dobro? upitam ja.

Ona ne odgovori. Doti se ubaci. Dudi?
Mama se trgne i razbudi. Dobro sam, kae. Samo mi treba malo vode.
Hodi, kae Doti i uzme je za ruku. Ostalo mi je malo evijana u kuhinji.
Potraim Tanu. Nju je u oak sabio osrednje slavni reper, ali ne primeujem da joj to smeta.
Koki? upita poznati promukli glas.
,,E, to si ladno izmislila, kaem i okrenem se da potraim seksi patuljicu.
Ona se osmehne. Kvanza hrana. Mislim da je ovo od graka.
Drau se i dalje skoa, kaem i podignem au. Mislim da emo morati da pronaemo neki
drugi nain da proslavimo Kvanzu.
Kao na primer? upita ona.
Tana dojuri pre nego to stignem da odgovorim i dograbi komad predjela sa posluavnika.
Probau malo ovoga. Seksi patuljica se osmehne i krene dalje.
To je, devojice, bio koki-blok, kaem Tani kad budem siguran da patuljica ne moe da me
uje.
Ona! frkne Tana. Ma daj, molim te.
Nema veze. I ta si saznala?
Saznala sam da Dej Big svira na svim svojim instrumentima. Tana pogleda na drugu stranu
sobe prema reperu. Dej Big primeti da ga ona gleda i osmehne joj se. Na nekoliko zuba ima zlatne
krunice.
Mogu misliti, odgovorim. Da li te je zamolio da zasvira na njegovoj konoj flauti?
Tana me odgurne. Koji ti je andrak?
Moda sam ljubomoran.
,,I treba da bude. Rekao je da bismo mogli da rolamo zajedno.
Vidi ti nju, kaem. Ve si deo njegove ekipe. Jedna od njegovih cava. ta si saznala o
Blajhanoj Sneani?
,,U pravu si. Zove se anin Kenterberi ili tako neto. Udata je za Teda Kanter - kakogod, za
onoga u groznom demperu. Mislim, braon jelka? Opieno skroz.
Da li ju je ovamo pozvao moj ale?
Sumnjam. Izgleda da ona poznaje Larija, kae Tana i nadoda, kad podignem obrvu:
Profesionalno.
Keva mi je izgleda skroz odlepila, kaem ja i potraim je po sobi pogledom. Nije se vratila iz
kuhinje.
Misli da zna? upita Tana.
Slegnem ramenima. Hej... zar nisi htela da veeras popriamo o neemu vanom?
Kasnije, kae ona. Kad si se prealtovao na sko? Oseam se kao da sam u zaostatku.
Idemo prema baru kad nas presretne Doti. Maskara joj se sliva niz lice. Dva minuta kasnije, na
spratu sam, urlam i dozivam oca, razvaljujem vrata. Konano pronaem aleta u Dotinom plakaru od

kedrovine, gde se on i anin valave kao tinejderi. On die ruke u gestu osujeenosti, dok anin
sputa zadignutu haljinu.
Pa, kae ale, nisam nameravao da se vas dvoje ovako upoznate. anin prihvata njegov
lagvort i prua mi ruku. Ne obraam panju na to.
Traim te zbog mame, kaem. Onesvestila se u kuhinji. Stie hitna pomo.

DVANAEST
Moj otac i ja smo se naselili gotovo za stalno u ekaonici Univerzitetskog medicinskog centra
Nasau. Pokuavamo da ograniimo razgovor na sve zlosrenije Njujork ajlenderse i preuzimanje
porudbina dok na smenu odlazimo u bolniku kafeteriju da dopunimo zalihu cigareta. Lekari
munjevito paradiraju pred nama i upoznaju nas sa boleu moje majke. Televizor u prostoriji za
posetioce obavetava nas da je Boi doao i proao.
Na samom poetku, osoblje je zbunjeno majinim stanjem. Njen glavni lekar, doktor Vinfild
Edgars -Zovite me Doktor Vin - svi me zovu tako - nimalo ne uvija s poetnom dijagnozom.
Brine me to to njeni simptomi snano ukazuju na modani tumor. Ubrzo saznam da Doktora Vina
ne brine sve gore stanje moje majke, ve nedostatak bilo kakvih dokaza koji bi podrali njegovu
dijagnozu. I pored sve sile testova i skeniranja, tumor tvrdoglavo odbija da se pokae.
etvrtog dana, Doktor Vin ulazi u sobu s osmehom. Ona nema tumor, kae. U glasu mu se
nazire jedva suzbijano uzbuenje dok objanjava kako su ga zavarali njeni simptomi.
Paraneoplastini sindrom. Pre nekoliko godina ne bismo to bili u stanju ni da otkrijemo. Jo nismo
sigurni kako to radi. Njen mozak - u stvari, njen nervni sistem - pod napadom je imunoloke reakcije
na neto drugo. Ono to vidimo u njenom mozgu jesu simptomi, a ne uzrok koji se krije iza svega.
Morali smo da se vratimo i ustanovimo ta je to izazvalo imunoloku reakciju.
I? pita moj otac.
Doktor Vin je sav ozaren. Rak na pluima, kae.
Pa ona ak ni ne pui, kaem ja.
ivi li sa nekim puaem? upila on, kao da ne primeuje aletove zube i prste umrljane
nikotinom. Moglo bi da bude i od azbesta. Koliko vam je kua stara?
Posao Doktora Vina je zavren. Predaju nas Doktoru Bestu na onkolokom, koji je predusretljiv
koliko i Doktor Vin, samo bez smisla za humor. Devedeset procenata ovakvih sluajeva ne pozivi
due od pet godina, zapone on, pre nego to se upusti u ivopisno obrazlaganje agresivne terapije
zraenjem koju e ona morati da istrpi.
Plae mi se. Pretpostavljam da se moj otac osea isto tako. Iz potovanja prema nepisanoj
porodinoj tradiciji, ne elimo to da radimo jedan pred drugim.
Emocionalno stanje moje majke varira u zavisnosti od njenog rasporeda tretmana. Ali ono to
nasluujem kod nje mnogo vie od svega ostalog strano lii na olakanje. Ona insistira da se vratim
na posao. Vrati se svom ivotu. Za tebe nije zdravo da boravi ovde.
To i inim. Uprkos gadnom zimskom vremenu, grad izgleda prepun i iv. Samo to nije Nova
godina, pa su aci sa poslednje godine srednje i studenti doli kui. Posla ima dosta, i drago mi je
zbog toga. Neprestano kretanje pomae mi da se oseam otupelo.
Nedelja koju sam pauzirao na poslu kako bih bio u bolnici i trenutni tronedeljni odmor Denija
Kara na Floridi uspeli su da me finansijski upropaste, pa sam prisiljen da ponovo pribegnem ishrani
koja se sastoji od virli i pice. Nema nikakve sumnje da u okasniti s januarskom kirijom, tako da

izbegavam Hermana koristei poarno stepenite kad god izlazim iz sobe ili se vraam u nju. Isto
tako, ignoriem Henrija Heda, kako mi ne bi ispostavio raun.
Tana me svakodnevno cima preko pejdera. Uglavnom joj ne uzvraam pozivom. Nije mi do
prie. Ali ona slama moj otpor ponudom koja obuhvata domai obrok koji e mi biti isporuen na
adresu, u elsi. Sastajem se s njom na stanici Pen, gde ona silazi sa voza sa dva vrela aluminijumska
posluavnika i iglo hladnjakom. Domai sladoled, kae ona. Moemo usput da kupimo flau
vina. Je li ardone u redu? Mislim da e dobro da ide uz piletinu. Oigledno je pristupila klubu
poznavalaca vina na faksu.
Svratimo po vino i plastini pribor za jelo, poto u sobi nemam escajg. Tana raspodeli jelo na
kartonske tanjire. Kada izvadi dve svee iz jakne, ja iz zajednikog kupatila maznem dve rolne klozet
papira da bi nam glumile svenjake. Pripalimo svee i nazdravimo plastinim aama. Gladno
navalim na klopu. Tana nadometa to to utim nizom uviavnih pitanja o mojoj majci, na koja
odgovaram uglavnom klimanjem glave i sleganjem ramenima. ,,A tvoj ale? pita ona. Jo
namerava da je ostavi zbog anin?
Pojma nemam, priznajem, poto sam privremeno prestao da jedem kako bih pripalio cigaretu
kraj otvorenog prozora.
Zar se ne smrzava? Nee ti nimalo biti do sladoleda.
Tek tad mi svane da je Tana naminkana, kao onomad na boinoj proslavi. I premda nije
ponovila onaj dramatini dekolte, izgleda dobro u markiranim farmerkama i tesnom demperu koji
ne skriva njene obline. Izjavljujem, gospoice Kirenbaum, da ete jednog dana veoma usreiti
nekog od tih jadnika i tobonjih mukaraca s kojima volite da se zabavljate.
Tana uzdahne, definitivno sam zavrila sa jadnicima i tobonjim mukarcima.
Podignem au. Nazdravimo tome. Za slobodnu ensku ljubav. Ona se nasmeje i ispljune malo
vina. Otrgnem komad sa jednog svenjaka i pruim joj ga.
Bar u da malo omastim brk, kae ona.
Ma daj, nije valjda toliko loe? upitam ja. Izraz na njenom licu je poluradoznao. A druga
polovina je neto drugo. Koliko je loe?
Zna da nikada nisam ila do kraja, je l tako?
Sa enom? Hej, homoseksualnost nije za svakoga.
Mislim, sa bilo kim.
ek... t... Nikad?
Mislila sam, kao, kae ona jedva ujnim apatom, da bi moda trebalo ti da me uvede u svet
odraslih.
Jedna pomisao javi mi se u glavi. Pre neko vee, kad si ono rekla da bi da popria sa mnom...
Ona stidljivo klimne glavom. Nikada Tanu nisam video toliko ranjivu. Privuem je sebi da je zagrlim
i neto drugo mi padne na pamet.
O. Tako blizu. Ali.
Kao prvo, kaem, neverovatno sam polaskan...
O boe, kae Tana. Ve se odguruje od mene. Evo ga.
Pogreno si shvatila. Ti si briljantna i neverovatno seksepilna, Tano Kirenbaum. Ali si isto

tako moja sestra - moda ne po krvi, ali zna na ta mislim. Za mene je seks...
Zautim. Pojma nemam kako da zavrim reenicu. ta mi seks znai? Zbog ega ga ne elim sa
Tanom?
Ona posprema posle veere. Mogu ja to, kaem. Tana sputa tanjir i grabi jaknu sa kreveta.
Moemo li da popriamo o ovome?
Oblai jaknu. Nema ta da priamo, kae. ,,U pravu si. Glupa ideja. Skroz retardirana.
Ne seam se da sam rekao bilo ta od toga.
Ona izlazi na vrata. Moram da idem.
Smem li makar da te otpratim do stanice? Sledim je, u nadi da e mi hladan vazduh raistiti
glavu i omoguiti da popravim ono to sam uspeo da pokvarim. Ona zastane na hodniku, saeka da je
sustignem.
Ali predomisli se im izaemo na ulicu. Zna ta? Previe je hladno. Ii u lepo taksijem. Tana
zaustavi taksi pre nego to stignem da joj ponudim protivargument.
Hvala ti za veeru.
Kai mami da u doi da je obiem, veli Tana. Onda zatvori vrata i taksi je odveze.

TRINAEST
Nimalo ne elim da se vratim u mrtvaki sanduk koji nazivam kuom i osim toga, prilino
saaljevam sam sebe. U takvim trenucima, jedino mogu da se poteno uroljam. Poto mi je tako
najzgodnije, odaberem meksikanski restoran u komiluku.
Ispijam prvu aicu tekile kad se selim da sam i dalje vorc. Pronalazim deset dolara u depu,
pare koje sam odvojio za klopu preko vikenda. Kalkuliem u glavi ako dobro rasporedim ostatke
Taninog obroka, trebalo bi da preivim do ponedeljka. Tako sada imam za tri aice i baki.
Dovoljno da se opustim, moda, ali ne i da sve zaboravim, emu sam se nadao.
Dok mi trea aica pee jednjak, ve sam sve svoje nedae istrtljao ankeru, Ernestu iz
Nikaragve. Koji je, u ovom trenutku, najmudriji ovek na svetu.
,,I ta ti moe da mi kae, Ernesto? Da sam kreten? Da je ljubav nemogua? Da sam glupavi
gringo iji problemi ne vrede ni pola kaike pasulja?
Ah, klima Ernesto mudro glavom. Dios nos odia todos.
Lepo reeno, kae glas iza mene. To je rekla K. Izgleda kao da je plakala. ta znai?
Prilino sam siguran da je rekao: Bog nas sve mrzi. Ali pao sam iz panskog, tako da nisam
siguran. Jesi li ti dobro?
Dobro sam, odgovara ona. Sasvim dobro. Nejt i ja smo raskinuli.
Ja sam upravo slomio srce najboljoj prijateljici. Majka mi umire u bolnici dok je moj otac vara
s vetakom plavuom. A opet, vesti koje mi K. saoptava nagone me da se ujedem za usnu kako se ne
bih osmehnuo. Pa, gospo moja, privuci stolicu. Poelo je zasedanje Kluba usamljenih srca.
Zato? pita K. ta se deava s tobom? Upoznajem je sa situacijom oko Tane i moje majke, i
nadodajem kako sam previe vorc da bih se napio. Jadniak mali, kae ona. Pusti da se ja
pobrinem za tebe.
Naruujemo jo jednu turu pia od Ernesta, kome je oito laknulo to je zavrio sa mnom.
Priam K. o boinoj proslavi i bolnici. A ona meni pria o svom raskidu sa Nejtom.
Ponueno joj je, kako kae, bezobrazno mnogo para za dvonedeljno snimanje u jugoistonoj
Aziji. Viktorijas sikrit tamo zapoinje novu reklamnu kampanju i K., kako se ispostavilo, jo ima
odane sledbenike meu punokrvnim mukarcima iz Azije. Nameravala je da odbije - novac je bio
dobar, ali nije joj trebao, i nije zaista elela da se vraa samoi, pa makar to bilo i na samo dve
nedelje. Ali kada je rekla Nejtu za ponudu, on je odlepio. Otrovni iris je smerao da se nastani u studiju
koliko god bilo potrebno da bi dovrio album. Nejt je insistirao na tome da mu je ona potrebna kao
emocionalna podrka. Ali posle jednog dana provedenog u studiju, shvatila je kako joj je posao
zapravo da ih podsea da treba neto da pojedu usred kolektivne uraenosti heroinom i, kad im
ponestane zaliha, da nabavi jo malo.
Mislim, stvarno, jebo te, pa nisam ja tamo neki diler gudre, kae ona.
Hvala, odgovorim ja s prikladnim sarkazmom.

Ti si drugaiji, veli ona. Mara nije droga. To je alatka za preivljavanje. U svakom sluaju,
rekao je da ako ja to neu da radim, moe da nae drugu drolju koja hoe. I da e mu ta moda
konano pristojno popuiti. Zamisli ti to!
Koji govnar, kaem ja.
Koji govnar, kae ona.
Sat kasnije, K. i ja se kreemo u mojoj sobi. Pijano je i aljkavo, i nisam sasvim siguran da sve to
samo ne sanjam, dok se ne probudim sutradan ujutro i zateknem je kraj sebe. Onda se ona probudi, pa
to ponovimo, tako da mi mamurluk gotovo sasvim prolazi.
etamo ulicom i drimo se za ruke - moja je u konoj, njena u pletenoj rukavici - do francuskog
bistroa. K. insistira da me asti jajima a la Benedikt i bladi merijem. Nesrenik jedan, opisuje ona
mene kelneru, ali me oporavka koju hrana nosi u sebi ublaava svaku eventualnu povredu mog
mukog ponosa. Vraamo se u moju sobu gde, ovaj put, radimo to kako valja. Seks poinje neno, u
misteriji novine pomeane sa intimnou koja taman poinje da nam izgleda poznato, da bi se zavrio
atletski, dok nam se tela kreu kao klipovi motora.
Sad se drimo za ruke u liftu, isprepletanih prstiju. Penjemo se na etrnaesti sprat, gde je u toku
doek Nove godine Roska Trina, kao i svake godine. Sobe u elsiju formalno ne pripadaju nikome,
ali taj apartman bi mogao da pripada Rosku, neskrivenom gej pesniku iz Savane u Dordiji, koji tu
stanuje otprilike otkad sam se ja rodio. K. kao pozvana goa biva doekana poljupcima u obraze;
prema meni se ophode utivo, ali sa blago podignutim obrvama kakvim se obino doekuje kakav
skandalozni razara ljubavnih veza. Oekivali su Nejta.
Izuzetak je Rej, koji me odmerava sa novootkrivenim potovanjem. Moram da ti priznam,
kae mi on. Nisam verovao da e iko probiti taj led. Zenice njegovih oiju izgledaju kao ajni
kolutii. Kasnije u saznati da je on - zajedno sa najveim brojem zvanica - na neemu to se zove
adam, psihodeliku koji je u vreme kad na mene doe red da ga probam, par godina kasnije,
poznatiji kao ekstazi. Ono to sada znam jeste da se svaki razgovor izgleda zavrava tako to mi neko
trlja rukav kako bi osetio njegovu teksturu ih nevezano komentarie sjaj moje kose. Nezasluena
pohvala, pomislim, za nekoga koga je jednostavno mrzelo da se istuira.
Kasnije, dok K. plee sa miiavim mukarcem golim do pojasa, za koga me Rej uverava da je
Jedna od Roskovih mukih igrakica, on predloi da mu se pridruim na vikend putovanju u Junu
Koreju. Idem u poseru jednoj boginji, kae Rej.
Uradio si se, Reje. Pokuaj da ostane na Zemlji, radi nas koji imamo jeftina sedita.
Ne serem, ovee. Ona je prava iva boginja.
Stvarno? Je l jae na jednorogu?
Ona je kumari, ovee. Ovaploena inkarnacija boginje Taledu.
Kako ree, Tale...?
Taledu. To je nepalsko ime boginje Durge. Skroz je zla. Ono, ima descet ruku, dri u njima
maeve i ta sranja. Jebo te, jae na tigru.
Priznajem da deset ruku obeava interesantne stvari, ali veruj mi: ene i otri predmeti nisu
dobra kombinacija.
Rej pljesne rukama. Ne kaem da ona jeste Durga. Stvar je u tome to je Devi - tako se zove,
Devi - odabrana medu nekih hiljadu devojaka da bude Durgina zemaljska inkarnacija.

Neto poput takmienja za Mis univerzuma, predloim ja.

Ba tako! Samo mnogo zajebanije. Morala je da ispolji ono to nazivaju trideset dva
savrenstva. Glas blag i jasan kao u patke. Grudi lavlje. Vrat kao spiralna koljka.
Kad god ponem da te uzimam za ozbiljno, setim se da si se uradio.
Skroz sam ozbiljan, ovee. Deset godina njena stopala nisu smela da dotaknu zemlju. Neki
likovi su je nosili svuda u onim, zna ve, nosiljkama sa baldahinom. Ljudi su stajali u redovima da
ih dotaknu - njena jebena stopala! - za sreu. ak i kralj Nepala je jednom godinje kleao kako bi joj
celivao noice.
,,I ti misli da e ona da se spana s jednim smrtnikom kao to si ti?
To je ono najbolje od svega. Ona tehniki vie nije boginja. Taledu znai devica. Kad
jednom, zna, prokrvari, sve je gotovo Durga sebi mora da nae novu domaicu. A Devi? Jednog
dana je boginja, ve sledeeg ena sa ozbiljnim problemima u samopotovanju. Ili kako ja to volim
da kaem, moja prija.
,,E ba si sjeban lik,Reje.
Znam. Ali ta u? On se zlobno isceri. Kako smo ono doli na Devi?
Smerao si da otputuje u Koreju...
Koreja!
...da poseti nepalsku boginju koja... ekaj, ta e ona u Koreji?
Manekenka je. Viki ju je angaovala za istu kampanju kao i K. Zbog toga i idemo u Koreju.
Moe da je iznenadi. Ribe oboavaju ta sranja. To im toliko pretovari mozak da mogu da misle
samo pikicom.
Koliko god mi bila primamljiva pomisao da pretvorim K. u balavu seks zombicu, nemam ba
kinte da se prikljuim meunarodnom det setu.
Niko ne plaa putovanje. Moe da leti za d.
Ne, ti leti za d. Ti si fotograf. Dileri gudre plaaju punu kartu.
Kreni kao kurir. Ima gomila mesta u gradu koja bi te angaovala. Nai nekoga ko treba neto
da isporui u Koreju, pa e ti platiti put!
Kurir? Ne zvui mi ba kao neki glamurozni posao
Rej se nasmeje. Zar mi nisi rekao da diluje drogu?
Preraspodela izvesnih biljnih proizvoda jeste jedna stvar. Meunarodni verc je neto sasvim
drugo. Pretpostavljam da nikad nisi gledao Pononi ekspres?
Priam o legalnim poslovima. Jedan moj drugar to stalno radi. Vana dokumenta - ugovori i ta
sranja. Treba ti deset minuta da ih dostavi, ostatak putovanja ti je besplatan.
Zar to nije let od nekih deset sati? kaem ja. Otpor poinje da mi slabi. Ali ne mogu vie da
odsustvujem s posla.
Deset sati? Pre e biti dvadeset.
Moram da se vratim do ponedeljka. Ukoliko mi neto nije promaklo, dan tamo i dan nazad ne
ostavlja mi nimalo vremena na odreditu.
Promaklo ti je neto, kae on sa glupim kezom. Meunarodne vremenske zone.

Moe li ti to da kae malo jasnije za jednog propalog studenta koji nikad nije bio dalje od
Kanade?
Prelee vremenske zone i to, ne znam ba kako, vraa vreme unazad. Krene iz Koreje u est
ujutro u ponedeljak, i vrati se u Njujork u est ujutro u ponedeljak. Moda ak i pre.
Zvui nemogue.
Ba kao i to da kree K. Ali vidi ta se desilo. Obojica se okrenemo prema plesnom
podijumu. K. primeti da je gledamo i osmehne nam se, zakolutavi oima prema oduevljenjem
ispunjenom partneru koji imitira MC Hamera.
Nekoliko minuta pre ponoi, Rosko otvara prozore. Konano sam u sobi sa balkonima, kao u
Sidu i Nensi. Hladan vazduh okrepljuje, ali ispunjen je iekivanjem koje se die iz miliona
slavljenika na ulicama. Zbogom, osamdesete; devedesete moraju doneti poboljanje. K. pronalazi
moju ruku i dri se za nju, a kad na satu otkuca dvanaest, upustimo se u krajnje javno ispoljavanje
meusobne privrenosti. Nekoliko minuta kasnije, vraamo se u moju sobu i radimo jo nekoliko
stvari nasamo.

ETRNAEST
Ispostavlja se da je prvi januar puki radni dan, ni po emu neobian, poto mi motorola ceo dan
zuji. Svi u Njujorku moraju da lee mamurluk, a na meni je da glumim Doktora Filguda. S
oklevanjem ostavljam K. u svom krevetu i pokuavam da se prepustim struji.
Verovatno bih potpuno zaboravio na Rejevu predloenu avanturu da nije bilo sluajne
intervencije.
Mnogi umetnici trpe sranja zbog svog kreativnog temperamenta, verovatno s razlogom. Ali u
gradu kao to je Njujork, trokovi ivota zahtevaju od izgladnelih umetnika da budu pravi pioniri.
Treba stvarno imati muda pa se nastaniti u kraju gde bi poteni graani napunili gae kad bi se zatekli
posle zalaska sunca. Ili makar tako mislim dok me isporuka jednom vajaru u metalu juno od
Hjustona vodi kroz ono to je donedavno sigurno izgledalo kao ratna zona. Samo to sada vidim da
tamo moderni butici niu kao korov kroz pukotine u ploniku. Umetnost moda zaista moe
promeniti svet.
Posle sastanka, prolazim kraj putnike agencije koja izgleda kao da opsluuje studente
Njujorkog univerziteta. Na tafelaju pred njom navedena su meunarodna putovanja do egzotinih
gradova koji mi zvue tek donekle poznato. Do avola, gde U je Mau Piu? Krajster? Znam
zahvaljujui jednom video spotu kako no provedena u Bankoku moe omekati i najveeg
grubijana, ali to ne znai da bih umeo taj grad da pronaem na globusu. Seul u Koreji, nalazi se
negde na vrhu poslednje etvrtine spiska, po ceni od 599 dolara, daleko od mojih finansijskih
mogunosti. Ali tabla u izlogu obeava fotke za paso, kartice za imunizaciju i poslove vazdunog
kurira. Posle deset minuta, pet proputenih poziva preko pejdera i devedeset devet dolara, odlazim iz
agencije sa uputstvima kako da podignem paso izdat ubrzanim postupkom i sastanem se s izvesnim
gospodinom Jijem, u petak u osam uvee, pred alterom Kanjon era, na meunarodnom terminalu
aerodroma Kenedi. Agent me upozorava da ne kasnim. Gospodin Ji jako dri do tanosti.
K. putuje vee pre toga, tako da odlazimo na oprotajnu veeru u Zapadni Vilid. To je oe na
ulici Barou, mesto sa kojim bih se koliko prole nedelje bespotedno sprdao, puno violina i
sugestivnih slika namenjenih krutim lovatorima lienim strasti i originalnosti. Umesto toga, oseam
kako se osmehujem zajedno s ostalim naivinama dok dva para objavljuju veridbu, pre nego to
stignemo i da bacimo pogled na jelovnik. Posle veere, K. i ja se vraamo peice u hotel. Ona me dri
pod ruku i naginje se uz moje rame kao stara ljubavnica. Kao da plutam u toploj kupki endorfina. Da
budem manje cinian, zaljubljujem se.
Ne mogu da verujem da sutra odlazim, kae ona kasnije, za vreme naeg postsnoajnog
maenja. Ne elim da te ostavim samog. Hou da joj kaem sve o svom putovanju iznenaenja; o
onome to oseam prema njoj. Ali onda me ona uzjahuje za jo jednu rundu. Morau prosto da te
iscrpim pre nego to krenem.
Kad se sledeeg jutra probudim, ona je ve otila na aerodrom. Smena i sentimentalna poruka
obeava mi jo dobrog provoda po njenom povratku. Onda mi zazuji pejder, jo jedan nepoznati
broj sa Long Ajlenda. Ispostavlja se da je to Deni Kar.
Dobro doao natrag, Deni. Kako je bilo na Floridi?

Previe snega, odgovara Deni i pri tom oigledno ne misli na padavine. Puno lanih sisa. Kad
se sve to dogodilo? Mada, ne alim se. Puno devojaka, to ih ini radodajkama, zna? Ove nedelje mi
treba duplo.
Duplo? Ne znam hou li moi da te snabdem ak i regularnom koliinom. Nisi mi ba rekao
kad se tano vraa.
Mora da misli unapred, ovee. Gledaj, plaam trostruko
Sve i kad bih mogao, Deni, nemam kinte da ti to obezbedim.
etvorostruko. Doi kod mene u Bridhempton pa u da ti dam avansno koliko ti treba.
Zovnem Bilija i kaem mu kako ne mogu na posao, iskoristivi majku kao izgovor. Sat kasnije,
u vozu sam za Long Ajlend, polazim kroz Levitaun i zalazim u Hemptonse. Izlazim na hladnou koja
nimalo ne pogoduje odlasku na plau, pa uzimam taksi do adrese koju mi je Deni dao. Doekuje me
dostojanstveni ia koji bi mogao da bude batler, samo da ima na sebi neto vie odtangi.
Vozdra! kaem, zaprepaen tolikom koliinom smeurane koe. Zdravo! kae ia. Govori
sa jakim stranim naglaskom. Nemakim, rekao bih. Ti si taj? Stariji si nego to traim.
Uh, izgleda da sam pogreio kuu.
Polako samo, Hanse, kae Deni koji se pojavi iza njega u, primetim to sa zahvalnou, mnogo
nerazmetljivijem bade-mantilu. Vrati se u saunu. Javiu ti kad bude vreme za zabavu.
Hans se namrti i nestane u zadnjem delu kue, ali nedovoljno brzo da mi oi potedi potvrde
kako su, da, njegove kupae gaice tange. Bem ti Nemce, kae Deni. Pojma nema ta sve moram
da radim da bi oni ostali zadovoljni. Hvala ti to si doao ak ovamo. Poslao bih Rika, ali krelac ne
radi ove nedelje. Hoe neto da popije ili umrkne? Imam bolivijca.
Pokaem preko ramena. eka me taksi.
Dobro, dobro, dobro, dobro, veli Deni. Nestaje pozadi u kui i vraa se trenutak kasnije sa tri
hiljade dolara u keovini.
Ostatak nedelje mi prolee. Moji izmiljeni duvai dime kao odaci, dok ja prikupljam dodatnih
deset kesica za Denija. Tu je i povratak do agencije gde podiem paso. Telefonski poziv majci
izazvan griom savesti, premda se njeno raspoloenje znatno popravi poto joj natuknem kako u
mom ivotu postoji neka devojka.
Do petka popodne, samo nekoliko sati pre leta za Koreju, uspevam da namaknem paket za
Denija. Tovarim jaknu sa gotovo kilogramom trave i kreem vozom u grad. Kad stignem u Denijevu
zgradu, straar iz obezbeenja nije za recepcijom. S posprdnim osmehom, upisujem se kao
gospodin Grin i ulazim u lift.
Kad se vrata otvore, ugledam dva policajca.
Svaki nagon u meni govori mi da treba da beim. Ali jednostavna geometrija lifta nalae
suprotno. Osim toga, gledaju pravo u mene. ,,U redu je, kae jedan od njih. Nije nikakva bomba
posredi. Namestim, kako se nadam, ubedljivi osmeh na lice. Moja telesna temperatura raste toliko
brzo da mi se ini da e mi zapaliti kilo marihuane u jakni, iji se prepoznatljiv miris, siguran sam,
die ispod moje kragne. Ne gine mi zatvor.
Nisam zaista svestan toga da koraam hodnikom, ali najednom sam pred Rikovim stolom. Ne da
nisam zaobiao oluju, ve sam stupio pravo u njen epicentar: Denijeva kancelarija je puna plavih
uniformi.

Nasuprot mom unutranjem uasu, Rik izgleda oputeno, moda ak i pomalo razrogaeno, kao
da gleda glumce koji snimaju epizodu neke policijske TV serije. Upravo se sprema da kae neto
kada iz kancelarije izvedu Denija, trezvenog mukarca u sivom odelu koga sobe strane dre pod
ruku.
Deni gleda kroz mene kao da nisam tu, i ubrzo shvatim da sam mu zahvalan zbog toga. Pazi ta
ti kaem, Riki, veli on svom sekretaru. Ima da te jebem.
Bolje bi bilo da malo romantike sauvate za svog cimera u eliji, odgovori mu Rik.
Deni se zacereka. Kakav cimer u eliji? Zar misli da u zavriti u zatvoru? U najgorem
sluaju, poslae me na odmor u kantri klub, mater ti jebem glupu.
Ne bih se ba pouzdao u to, kae drugi trezveni mukarac u odelu, koga poza i stav definiu
kao Glavnog. Dri Denijev ispariva u ruci. Prepoznao sam najmanje tri narkotika klase A u onoj
komodi tamo. Vaa bela kragna sudiji e da izgleda mnogo prljavije. Nadam se da imate dobrog
advokata, Deni. Glavni se okrene jednom od uniformisanih. Daj, molim te, oisti jedan od tih
stolova. Nareaj drogu i pribor. Ovi iz Posta e hteti i sliku. Onda se okrene prema meni. Ko si sad
pa ti?
Mogu na to pitanje da odgovorim na mnogo naina, ali nijedan od njih nije dobar. Poznajete
ovog momka? pita on Denija.
Nita ja ne znam, kae Deni prkosno. Od sad pa nadalje priaete samo s advokatima.
Pokretom pokazuje da zatvara usta kao rajsferlus i baca klju.
Vodite ga odavde, kae Glavni, onjuivi vazduh. Pobogu. Ceo sprat smrdi na travu. Vrati se
u Denijevu kancelariju i ostavi me licem u lice s Rikom.
Ne verujem da e Deni moi da obavi taj sastanak sa tobom, kae Rik. Da te otpratim do
lifta.
Rik gori od elje da mi sve ispria. Ti Nemci sa kojima se stalno sastajao, kae im policajci
vie ne mogu da nas uju. ,J3ili su paravan za iransku lovu. Mater im komunistiku.
Oduprem se porivu da mu kaem kako je Iran teokratija. Judo, izgovorim umesto toga.
Nema veze. Hej, znam da si mu dilovao, ali to se mene tie, ta droga je bila onako usput. ivi i
pusti druge da ive, je li tako? Bem ti vutru. Ko jo vie duva jebenu vutru? Je l bi mogao da mi
nabavi malo koke...
Pogledam sluge zakona koje se jo muvaju po kancelariji, milostivo nesvesne naeg razgovora.
Ne...
Ne zna o emu priam. Neka. Radi po svome. Srena Nova godina.
Vidimo se, Rik, kaem i uspem da se proguram u lift.
Dobio je to mu je i sledovalo!
Niko nikad ne dobije ono to mu je sledovalo, kaem dok vrata klize i zatvaraju se. ,,A ono to
dobije verovatno nisi zasluio, nadodam, naglas, u prazno.
Hodam brzim koracima nekih desetak ulica dalje, osvrem se nervozno, ali ini mi se da me
niko ne prati. Zaustavim taksi.
Kenedi, kaem im uem. Ve je gotovo est sati, jo dva sata do mog sastanka sa gospodinom
Jijem. ta misle, koliko e potrajati? Taksista, krni lik sa neizgovorljivim imenom, odmeri me
staklastim oima. Zavisi od guve, kae i umalo se ne zakuca u parkirani auto. Izbljuje niz, po

svemu sudei, psovki na stranom jeziku, nekom iz istone Evrope.

Dobro ste? pitam ja.
Onproguna. Dupla smena.
Samo nas dovezite tamo itave.
Ako vam se ne dopada, naite drugi taksi, kae on i okrene se prema meni.
Nemojte skretati pogled sa... Prekasno. ujem munu kripu kada taksi zagrebe parkirana kola.
Taksista naglo okrene volan na drugu stranu, preteravi taman toliko da tresne u limuzinu u susednoj
kolovoznoj traci. Poletim napred, pa u stranu, dok taksista okree volan natrag, a taksi se vrti na ulici.
Odbijemo se od jo dva automobila pre nego to se zaustavimo, okrenuti prema nadolazeim
vozilima. Jo nekoliko kola sudara se oko nas.
Sedimo nakratko u tiini. Sad u pronai taj drugi taksi, kaem, iskoim sa zadnjeg sedita i
jurnem prema bezbednom trotoaru. Saobraaj na Prvoj aveniji potpuno se zaustavio.
Plati vonju! urla on za mnom i izlazi iz taksija sa neim nalik na policijski pendrek u ruci. Ja
mu pokaem srednjak i uzverem se preko haube ulubljene limuzine. Pretrim dve duge ulice do
sledee avenije koja vodi prema gornjem gradu i zaustavim drugi taksi.
Kenedi, ponovi moj novi ofer, Pakistanac sa turbanom koji makar ne izgleda opasno
premoren. Hoete tunelom ili preko mosta?
ta je bre?
Slegne ramenima. Nije na meni da o tome odluujem.
ta je obino bre?
Nekad most, nekad tunel.
Dobro, onda neka bude tunel.
Mislim da bi moda preko mosta bilo bre.
Dobro, kaem. Most.
Taksi se zaustavi na meunarodnom terminalu Dej Ef Keja deset minuta posle mog zakazanog
sastanka sa gospodinom Jijem. Trebalo je da idemo tunelom, kae taksista. Nikad se ne zna,
ovee, zna ta hou da kaem.
Koliko?
etrdeset dva dolara. Dobacim taksisti tri dvadesetice.
Nema sitno? Kad odmahnem odrino glavom, on uzdahne. Teatralno zapetlja po depovima.
Nadam se da vam se ne uri.
Dobra fora, kaem mu ja. Iskoim iz taksija i ostavim mu baki od gotovo 50 posto.
Bog neka te uva! vie on.
Kao to mi je i bilo obeano, preciznom gospodinu Jiju ni traga ni glasa. Jebem ti... zaurlam u
prazno.
Pazi kako se izraava, upozori me tranzitni policajac u prolazu.
Dok stignem da pozovem gospodina Jija preko razglasa i javim se kurirskoj agenciji - orak
oba puta - do leta mi ostaje manje od sat vremena. Sednem na pod u blizini altera za karte. Videe je

ponovo za par nedelja, kaem sebi. Zagnjurim glavu u ake.

Da li ste dobro? upita ena za alterom. Ona je Korejka, jo malo pa sredovena, odevena u
uniformu avio kompanije koja bi trebalo da me preveze.
Majka mi je na samrti, kaem i iznenadim sam sebe.
Najednom oboje plaemo. I propustili ste let? pita ona dok mi prua kutiju sa papirnim
maramicama.
Trebalo je ovde da se naem sa ovekom kod kog su moje karte, ali taksi kojim sam dolazio
imao je saobraajku, pa sam zakasnio. Prihvatim maramicu i obriem oi. Moj svesni mozak vie ne
kontrolie ono to govorim. Ona je u bolnici u Seulu... ujem sopstvene rei. Potedeu vas ostatka
te predstave, jer je dovoljno da kaem kako je ona oajnika, besramna i, na kraju, efikasna.
Mogu neto uiniti za vas, kae ona. Let nije popunjen. Mogu vam prodati sedite.
Nisam ba pri parama.
Mogu primeniti na vas tarifu za oaloene, zbog vae majke. Imate li etiri stotine i pedeset
dolara? Klimnem glavom pokazavi da imam - jo mi je u depu gotovo hiljadu dolara preostalih
posle obustavljenog dila sa Denijem. Poto mi proven paso, ona zapie niz cifara i slova na mojoj
karti. Kada biste da se vratite?
,,U ponedeljak ujutro?
Tako malo vremena! kae ona i zastane da me pogleda. Klimnem ozbiljno glavom, oiju
tunih kao u psa. Ona ponovo zaplae. Poslednja stvar, nadoda ona, dok joj suze liju niz obraze.
Mogu vam dati samo kartu u prvoj klasi.
Minut kasnije, jurim kroz aerodrom kao O Dej Simpson u onoj reklami za Herc, i stiem na
gejt neposredno pre zatvaranja. Pokazujem kartu stjuardesi i ona me dovodi do prostrane kone
fotelje koja bi bila prevelika za moj stan.
Koktel? pita ona.
A onda poletimo. U vazduhu smo gotovo itav sat pre nego to mi se starica koja sedi kraj mene
ne osmehne. Zar nisu ova meunarodna putovanja san snova? kae ona. Tako uzbudljiva. ak i
vazduh u avionu mirie drugaije. Podsea me na moju batu.
Onjuim vazduh. Najednom mi sine da to ona njui kilo marihuane koje jo imam pri sebi.
Izvinim se i zaputim u kupatilo, gde drogu vrednu dve hiljade dolara bacim u klozetsku olju i za
njom pustim vodu.

PETNAEST
Gde vam je prtljag? pita korejski carinik ije lice podsea na anelia.
Nemam prtljaga, odgovorim, na ta aneli podigne obrvu. Doao sam samo na vikend. Da
posetim devojku.
Ah, devojka, kae on i udari mi peat u paso. Mora da je stvarno dobra devojka kad ste
toliko preputovali zbog nje.
Najbolja. Pogledam na asovnik iza njega i vidim da je po lokalnom vremenu tri popodne.
Aneli mi vrati paso i klimne glavom vojniku koji stoji izmeu mene i izlaza. Vojnik i nije
prava re za klinca masne kose s paperjem na obrazima koji me, i pored zlokobnog automata oko
vrata, podsea na plianog medu. On se osmehne i pokae mi automatom da mogu mirno proi. Juna
Koreja je verovatno najprijatnija zemlja na svetu.
Za razliku od Njujorka, podzemna u Seulu ide pravo do aerodroma, tako da nema boljeg izbora
od nje za dekintiranog putnika kao to je va odani pripoveda - preostalo mi je samo nekoliko
stotina dolara, i to e morati da mi potraje s obzirom na nagli prekid mog poslovanja sa Denijem
Karom. Stoga se razoaram kada vidim, zagledan u mapu na zidu, kako nijedna stanica ne nosi
oznaku etiri godinja doba, to je naziv K.-inog hotela i jedini podatak koji sam se postarao da
ponesem sa sobom. Jo neto ega moram da se prisetim kada sledei put budem spiio preko sveta
kako bih izbegao policiju i proveo vikend s nekom damom.
Izaem sa terminala u oblano popodne, naizgled itavih deset stepeni hladnije od onog koje
sam ostavio za sobom. Kia je neizbena. Na svu sreu, taksi stanica je upravo tamo gde je i
oekujem, odmah ispred mesta za preuzimanje prtljaga, i ovek u crnom odelu vodi me do zadnjeg
sedita kola koja ekaju. Napred se vidi konture grada, belog, sjajnog i istog, nalik na minijaturni
Menhetn, u stilu Detsonovih.
etrdesetak minuta kasnije, zaustavimo se na polukrunom prilazu ispred etiri godinja doba.
ofer pokae na taksimetar gde je upravo otkucalo 11 000.
Protrljam oi kako bih bio siguran da dobro vidim brojku na taksimetru. Podignem portret
Endrua Deksona. Hotijel , kae taksista. Spasava me elegantno uniformisani posluitelj koji mi
otvara vrata. Dobro doli u etiri godinja doba, kae on na savrenom engleskom. Recepcionar
e vam sa zadovoljstvom pomoi da razmenite ameriku valutu u korejski von. Zamoliu vaeg
vozaa da iskljui taksimetar dok eka. Treba da znate kako u Koreji nije obiaj da se vozau daje
napojnica.
Vrata hotela razmiu se kao zavesa i otkrivaju sliku i priliku meunarodne lepote i bogatstva.
Dok traim portira u predvorju, ugledam Reja. Sedi na sofi i izgleda potpuno na svome, a panja mu
je usmerena na neku tamnokosu enu. Ne podie pogled dok ja prilazim recepciji na drugoj strani
prostorije.
Prijatno efikasan recepcionar arobno pretvara 100 amerikih dolara u basnoslovnih 70 000
vona. Vraam se da platim taksisti kad me Rej presretne ispred vrata.

Eto njega! vikne on i zarobi me medveim zagrljajem. ovee, ala imamo da priamo!
Iskobeljam se i spustim ruku na njegovo rame. Drago mi je to te vidim, ali pusti me samo da
odem i platim raun.
Napolju taksista primi tano onoliko koliko je bilo na taksimetru, sa istim osmehom koji je
imao na licu tokom itave vonje. Tutnem novanicu od 5 000 predusretljivom posluitelju zbog
silnih nula oseam se kao Donald Tramp. Ponovo uem u hotel, ovaj put bodrim korakom.
Rej me eka i grli tamnokosu enu. Zakljuim kako su trideset dva savrenstva bila nedovoljna
da je opiu i upitam se da li je meu njima bila i koa kao moka sladoled i noge jedne Rokete.
Ti si sigurno Devi, kaem i pruim ruku. Ona mi prui svoju kao da eli da joj je poljubim, to i
uinim. Prvi put da ljubim jednu boginju.
Devi mi uputi savreni osmeh i iznenadi me elegantnim britanskim naglaskom. ,,U mojoj zemlji
smatra se da to donosi sreu.
To je jako lepo, odgovorim. Nadam se da e mi se posreiti.
Vi Amerikanci ste tako nevaljali, kae ona bez prekora u glasu. Rej i ja smo ba hteli da
popijemo koktel za ankom. Hoe li nam se pridruiti?
Rado, ali ovde sam samo do ponedeljka i zaista bih voleo da se vidim sa damom zbog koje sam
i doao.
Devi nakrivi glavu, zbunjena. Sutra ve ide?
Ne, u ponedeljak.
Ali danas je nedelja.
ta ono bi s meunarodnim vremenskim zonama? upitam ja Reja.
Rej me pogleda posramljeno. To deluje samo kad se vraa kui. Ispostavilo se da u dolasku
zapravo izgubi jedan dan. Moja greka. Sluaj, drue...
ekaj malo... Znai da mi je ovde preostalo, koliko, osamnaest sati? Sad zaista moram nai K.
Rej klimne glavom i ini se da e rei jo neto, ali Devi ga prekine. ,,K.? Ona je u naem
apartmanu, kae ona. Promena u osmehu je jedva primetna, ali poruku menja iz dobrodunosti u
neto tajanstvenije. Vidim zbog ega je verovatno bila delotvorna boginja.
Apartman, kaem i oslobodim se njene arolije. Dopada mi se kako to zvui. Koji je to broj
sobe?
Nee valjda da ih uznemirava?
Njih? Koje njih?
O, bilo je to ba arobno, kae Devi i sada trtlja kao tinejderka. Njen deko ju je iznenadio.
Posuo je hodnik rainim laticama...
Njen deko? K. nema... Nejt je ovde?
Rej slegne ramenima. Pokuavam to da ti kaem otkad si uao.
Nejt je ovde? U posranoj Koreji? I posuo joj je hodnik rainim laticama?
Bio je ispred njene sobe kada je stigla, nastavlja Devi, ili boanski ravnoduna ili jednostavno
slepa za patnje jednog smrtnika. Sa svojom gitarom. Ima aneoski glas. I s ogrlicom.
Imao je i ogrlicu? Ponovo se okrenem prema Reju. On mi uzvrati pogled zgrivi lice

saaljivo, kao da je upravo video da me je neko utnuo u jaja.

Dijamanti, kae Devi.
Dijamanti? Kao ono, mnoina? Sad mi se ve vrti u glavi. ini mi se da bih mogao da
povratim.
Iz Tifanija cvrkue ona. ,,S plavom torbicom i sve to!
,,I gde su oni sada? Dovoljan mi je jedan pogled na Devi da vidim kako zvuim ljutito upravo
kao to se i oseam.
,,U naem apartmanu, odgovori ona, prvi put sa naznakama nesigurnosti u glasu.
Broj sobe? pitam i zvuim jo ljue, Devine oi uplaeno preu na Reja. Procena pretnje.
Bolje ti je da to ne radi, kae Rej i ohrabrujue mi spusti ruku na rame. Pljesnem po njoj.
Broj. Posrane. Sobe.
Plaim se da sam ve previe toga rekla, kae Devi, oito uplaena izrazom mojih oiju.
Obratim panju na tanicu koju ona sada stee uz grudi. Dovoljno nadrkan da se uhvatim u kotac s
jednom boginjom, otmem joj tanicu iz ruku.
Devi krikne. Rej kao da razmilja da li da me zagrli ih da me mlatne po vilici. Brzo
pretrkeljiem tanu i ruka mi se pojavi napolju sa kljuem njene sobe.
Soba 24021, proitam naglas s plastinog priveska. Vratim klju unutra, pruim joj tanu i
jurnem prema liftu. Ili onoliko blizu koliko mogu da mu priem, pre nego to sumo rva nabijen u
uniformu pripadnika obezbeenja prui ruku da mi zaprei prolaz i zatrai da mu pokaem klju
sobe.
Potapem se po jakni kao da tragam za kljuem. Sumo je oito ve viao takve pokuaje. Samo
gosti, kae.
Kako god hoe. Vratim se do recepcije. elim sobu, kaem tamo hotelskoj slubenici.
Veoma mi je ao, veli ona ljubazno. Sve je zauzeto.
Bilo kakvu sobu.
Ba mi je ao. Moda mogu da vam preporuim neki drugi hotel?
Sluajte, kaem. Prevalio sam gotovo sedam hiljada milja da bih video jednu vau gou.
Moete slobodno koristiti na hotelski telefon, kae ona i oi joj nervozno naas preu na
sumo rvaa. On krene ovamo. Odluim da prihvatim njenu ponudu i upotrebim telefon.
Okrenem broj K.-ine sobe. K.-inog apartmana. Poto odzvoni sedam puta, neko podigne
slualicu i - pre nego to stignem da kaem makar jednu re spusti slualicu.
Okrenem ponovo. Sada odzvoni etiri puta pre nego to zaujem Nejtov glas na liniji.
Ko god da si, odjebi! drekne on. Klik.
Okrenem ponovo. Sada se vie ruko ne javlja. Zamiljam kako Nejt oduevljava K. tako to kida
kabl iz zida, a onda skae na krevet da je jo malo dodatno oduevi. Oseam da e mi glava
eksplodirati.
Drue, kako si? pita Rej.
ta misli?

Da, sjebano je, znam. Ali probao sam da te upozorim one noi u Vesternu. Rok zvezde su kao
vudu majstori. Mislim, pogledaj samo Bilija Doela. Oenio se sa Kristi Brinkli. Kristi Brinkli? Ne
seri!
Hvala, Reje. Sad mi je mnogo bolje.
Treba ti pie.
Tvoj poziv jo vai?
Vaio bi, ali Devi... Ne znam ba jesi li ostavio dobar utisak. Primetim bivu boginju na drugoj
strani prostorije. Ona zuri u mene smrknuto i besno. Brzo se okrenem. Osim toga,, nastavi Rej,
ba smo nameravali da se raspitoljimo i malo zabavimo.
Srenie, kaem i ozbiljno to mislim. Pogledam na asovnik pejdera. Pa, imam jo
sedamnaest sati da se na miru saaljevam.
Doktoru Reju je palo neto drugo na pamet. Ima niz ulicu jedno mesto. Omladinski hostel.
Omladinski hostel?
Ne odbijaj dok ne proba, ovee. Omladinski hosteli - to ti je injenica - puni su napaljenih
drolja. Napaljenih drolja koje su uzele raspust od zdravog rasuivanja. Zgodan baja kao to si ti kree
tamo uz minimum truda, mislim, sa nultom vakom, pod uslovom da ti ne smetaju neobrijane dlake
ispod pazuha i nedostatak privatnosti.
Moj bes jenjava i ustupa mesto potrebi za snom. Ne znam za napaljene drolje, ali svakako bih
da odspavam.
Tako je, kae Rej i zvui kao da je osetio olakanje. Malo dremke, a onda opali drolju.
Preporuujem Australijanke. Nai neku sa drugaricom pa opali obe. Kresni dve australijanske
fufice.
Potapem Reja po ramenu i izaem iz hotela. Posluitelj se odmah pojavi. Da vam pozovem
taksi?
Podignem pogled prema nebu i vidim pretee oblake i nastupajuu tamu. Savreno se uklapaju u
moje raspoloenje.
Hvala, ali peke u.
Krenem glavnom ulicom koja mi lii na Njujork, samo sa zavidno irim trotoarima. Na osnovu
Rejevih uputstava pronaem omladinski hostel. Skrenem desno kod prvog semafora i zavrim jednu
ulicu kasnije u kraju koji mnogo vie lii na predgrae. Jarko osvetljena radnja stoji nasred javnog
trga okruenog stambenim zgradama. Sam trg zauzima nekoliko desetina Korejaca, mnogi su u
poslovnim odelima, okupljeni u tri zasebna kruga. Svaki krug ima sopstvenu bocu s lokalnom brljom
koju mukarci s osmesima drueljubivo dodaju jedan drugome.
Primeujem da nigde u vidokrugu nema nijedne ene. Otud osmesi.

ESNAEST
ena mi je u Manesteru, ljubavnica u Hong Kongu, a druga ljubavnica u Dakarti, kae mi
Englez.
Da nema moda dozvolu da ubija? pitam sa sarkazmom koji prolazi neprimeen.
Englez se isceri i njegova glava mi se primakne. Ne, ali jednom sam gledao kako mi ovek
umire u naruju. ta kae na to?
Mislim da sere ili si, s druge strane, najzanimljiviji ovek koga sam upoznao, odgovaram ja.
Ali kako god bilo, mislim da si malo preterao s piem.
Nemogue! zarei on i osovi se na noge. Cele noi pijem samo narandasto. Hajde sad da
skinemo tvog prijatelja s te igraice pre nego to nas sve odavde odvedu sa lisicama na rukama.
Upoznao sam Engleza, zajedno s mormonom i Amerikankom koja je sebe nazivala Dejni, u
Superiornoj gostionici, hostelu koji mi je Rej preporuio drvenoj dvospratnici s ulaznim vratima
nalik na boinu jelku, skrivenoj u zadnjoj uliici izmeu pozadine restorana i cveare. To je jedno
od onih mesta koje vodii pominju kao neotkriveni dragulj.
Nemam vodia i moje otkrie Superiorne veoma oteava estoka kia koja poinje odmah poto
proem kraj krugova posveenih piu. U kombinaciji sa tamom, vidljivost je ozbiljno oteana. Triput
promaim ulaz u sokae pre nego to se uteturam unutra, natopljen i sav jadan.
Prostorija se teko moe nazvati predvorjem posle etiri godinja doba - malo odeljenje
obloeno drvenim ploama mnogo vie lii na unutranjost saune. Pokaem na najniu cenu i upute
me u sobu sa dva kreveta na sprat. Izanali ranevi zauzeli su donje leajeve, pa se verem na krevet
udaljeniji od vrata.
San mi dolazi brzo, ali ne traje dugo. Dva sata kasnije, budim se u drhtavici. Ili, bolje rei, budi
me drmusanje. Otvorim oi i ugledam Reja. Zaudara na alkohol.
ovee, spava li? pita on.
Spavao sam. ta e ovde? Zar ne bi sada trebalo da kree boginju? Zar ne bi trebalo da se
raspitolji i malo zabavi?
Da, pa, to se malo zagovnalo.
ta bi s onim da igra na niski stepen njenog samopotovanja?
Ha! Ispostavilo se da je deo testa za buduu boginju bila i no provedena nasamo sa gomilom
odseenih ivotinjskih glava. Bez plakanja. Jebo te, bilo joj je tri godine. Kuja je roena ledenica.
Rej se strese kako bi to efektnije doarao. To, plus tvoje mahnitanje koje mi nimalo nije pomoglo.
ao mi je zbog toga. Bie da smo sada kvit za onaj zajeb s meunarodnim vremenskim
zonama.
Trebalo bi da si mi zahvalan. Zamisli da si morao da ceo vikend provede ovde. Hajde da se
napijemo. Ja astim, pizda ti materina.
A mi? upita britanski glas. Pogledamo preko i ugledamo Engleza koji sedi kao Indijanac na

donjem leaju s druge strane sobe.

Volela bih da se napijem, zacvrkue glas sa leaja ispod mene. Rej odskoi od kreveta i otkrije
mormonovu glavu samo nekoliko centimetara udaljenu od njegovog meunoja.
Zaboga, kae Rej, Jebo te, odakle sad pa ti?
Iz Jute, odgovori mormon. Ali to je davno bilo. Hajde da se napijemo.
Oba mukarca su oigledno navikla na putovanja. ini se da i jedan i drugi imaju tridesetak
godina, upavu bradu i komotnu hipi odeu nejasnog porekla. Ni jedan ni drugi se nisu tuirali ve
nekoliko dana.
Gde emo da se napijemo? kae Dejni, mlada Amerikanka krupnih kostiju ali tragino
niskog struka, s modernim naoarima. Ona dri u ruci mrki koverat.
Je U to ono to mislim da jeste? kae Englez, mislei na koverat. Zar je to stigla naa poiljka
iz San Franciska?
Moja poiljka, ispravi ga Dejni. Znam da ete pokuati da se prema ovome ophodite kao
prema vaim linim zalihama, ali to je moje.
ta e da radi sa celim listom esida? upita mormon.
ta god poelim, kae Dejni.
Daj nam da probamo, nemoj da nam pravi zazubice, kae Englez i skae na noge.
Dejni poputa. Moete dobiti svaki po kockicu. Iz koverta vadi stranicu formata pisma
podeljenu u malene kvadrate, od kojih je svaki oznaen plavom zvezdicom. I, pretpostavljam,
obilnom dozom LSD-a. Englez i mormon gladno prihvate svoje kockice i stave ih na jezik. Dejni se
okrene Reju i osmehne se. Hoe da nam se pridrui?
Ja? Ne, kae Rej. Ne elim da mi se kojeta privia kad navrim etrdesetu.
To je obina urbana legenda, veli ona, pa se okrene prema meni. ,,A ti? ini se da bi ti dobro
dolo neto za podizanje.
Puno hvala, kaem ja. Ali sada bih radije da mi noge ostanu na zemlji. Zar nismo priali
neto o tome kako emo se napiti?
Moemo ih odvesti kod Suzi, predloi Englez. ta kaete, drugari? Da krenemo u juri na
Brdo kurvi?
Izgleda da re kurve razara svaki prigovor koji bi Rej mogao da smisli. Nekoliko minuta
kasnije, nas petoro se tiskamo u taksiju koji se zaputio prema Itevonu, seulskoj verziji etvrti sa
crvenim fenjerima. Mormon - pravo ime mu je Din - koristi tu vonju da nam objasni kako je
dospeo u trenutnu situaciju u svom ivotu. Bio je u verskoj misiji u Indoneziji sa enom i tek
roenom kerkom, kada je iskusio buenje.
Englez se teatralno nakalje. Pre e biti, moralni sunovrat.
Samo sam shvatio da ne ivim onako kako bi trebalo, odgovara Din.
Zato to si peder, kae Englez.
Nisam ja peder, kae Din, zagledan pravo u Reja. Premda me ovaj ovde ba loi svojom
muevnou.
,Jebo te, zato to si homi, kae Englez kao da konstatuje oiglednu stvar.

Mormon se osmehne sa uvebanom popustljivou. Zaista nisam gej. Kako god bilo, otad
putujem, evo, ve dve godine. Video sam dobar deo sveta.
,,A ta ti je s porodicom? upitam ja.
Isprva sam pokuavao da ostanem u vezi sa njima. Ali neto kasnije, izgleda da ih vie nije
naroito zanimalo da im se javljam. Mislim da smo svi jednostavno krenuli dalje.
Kad stignemo kod Suzi, izgleda da niko ne moe da pronae novanik osim Reja. ini se da je
moj ukraden dok sam spavao u hostelu. Donekle me tei injenica da se lopov nije obazirao na moj
paso i avionsku kartu.
Trebalo je da te upozore na recepciji, kae Dejni. To je ove nedelje ve peta ili esta kraa.
Rej plati vonju taksijem uz gunanje. On ima opravdanje, kae pokazavi na mene. ,,A ta je s
vama ostalima?
Englez podie ruke u znak predaje. ,,A ta da ti kaemo? Mi smo samo siromani putnici. Ali ako
eli nadoknadu, kae i pokae na mormona, siguran sam da bi ti ga on rado olizao.
Ha! kae mormon kroz smeh. ali se on. Ne nameravam, zna ve, da uradim to to je rekao.
To bi bio greh. Mormonu noga nervozno vibrira. Esid deluje.
Plati samo, kae Dejni. ,,I prestani da se pravi kako ti se ne dopada da bude lovator. Neto
mi veli da Reju i Dejni nije sueno da budu veseli drugari.
Unutranjost Suzinog lokala lii na bivu prodavnicu kola. Veliki izlozi pruaju prirodnu
reklamu za peake napolju i ivopisan pogled muterijama unutra na dreavo osvetljen komiluk.
Najvei deo unutranjosti zauzima plesni podijum, gde se desetak korejskih lepotica u tesnim
haljinama i njihovi muki partneri - klijentela, pretpostavljam neskladno obru uz zvuke New Kids on
the Blocka. Prizor vie podsea na vojniku igranku nego na burdelj: veliki procenat mukaraca na
sebi ima uniforme amerike vojske. Garnizon Jongsan je odmah zapadno odavde, objasni Dejni.
Trideset hiljada punokrvnih, razuzdanih vojnika Sjedinjenih Amerikih Drava.
I kako Korejci gledaju na to? pitam.
Dejni slegne ramenima. Verovatno ih ne podnose. Ali to ne vai za Suzi. Bez njih, ona bi ostala
bez posla. Korejski mukarci su ono, sve na notice. Oekuju od ena da budu dobre male domaice,
oblae se konzervativno i borave kod kue, u kuhinji. Kad bi videli neku Korejku da se ovako ponaa,
skroz bi podilkanili.
Ponovo pogledam plesae u potrazi za ponaanjem zbog kojeg bi domae stanovnitvo moglo
da poludi - javnu golotinju, ping-pong loptice koje izleu iz pice itd. - ali jedino to vidim je tu i tamo
neki sugestivni osmeh. A to se tie stranaca - Reja konkretno - relativno edan ples na njih deluje kao
metvica na make. Ako je pominjanje kurvi izazvalo Rejevo interesovanje, na prizor tako brojnih
moguih seksualnih partnerki azijskog porekla iskolaio je oi. Kako ovo ide? pita dok se premee
s noge na nogu.
Gospoica Suzi e se pobrinuti za nas, kae Englez.
Gospoica Suzi izgleda kao starija verzija neke od svojih slubenica, premda ovek nikada ne
moe da bude siguran s Azijatkinjama - nagaam da ima negde izmeu trideset i sedamdeset godina.
Obraa se Englezu kao da ga odavno poznaje. Dobro doli natrag, gospodine Kristofer. Veeras
dovodite i drutvo.
Gospoica Suzi nas vodi do separea pozadi. Poslau nekoga s vaim piem. Zastane naas,
zagledajui nam paljivo lica. Graciozno se pokloni i obrati panju na drugu grupu, na amerike

vojnike koji su do maloas bili kooperni, ali sada prave sve veu i veu larmu.
Zar nije najpre trebalo da nas pita ta elimo? upitam se ja naglas.
Na jelovniku su samo dva pia, kae mormon Din. uto i narandasto.
Din oito tripuje - zenice njegovih oiju, ba kao i u Dejni i Engleza, iroke su kao tacne - ali
nekoliko minuta kasnije, jedna korejska lepotica donosi posluavnik sa dve plastine boce
bezalkoholnog pia, reciklirane i pune neega to lii na radioaktivni kulejd. uto i narandasto.
Alkohol od ita, kae Dejni. Paljivo samo. Tresnue vas samo tako.
Rej joj se posprdno isceri. Dograbi jedini od plastinih izletnikih aa koje su stigle zajedno sa
flaama, napuni je utim i poloe. Onda naspe jo jednu.
Dejni mu uzvraa podrugljivim kezom. Ooo!
Rej ne obraa panju na nju ,,I ta sad? pita.
Zavisi od gospoice Suzi, odgovara Englez. Ali nemoj da brine, u dobrim si rukama.
Kad se gospoica Suzi ponovo pojavi, dri za ruku igraicu koju je odabrala, kako se ini, samo
za Reja. Ovo je Sani, kae mu ona. ini mi se da umete da pleete. I ona jako dobro ume da plee.
Sani, lako oznojena od plesa, osmehne se Reju, ne raskalano, ve kao nevino dete koje
upoznaju s odraslom osobom. To na Reja deluje momentalno. On saspe drugu au i u istom pokretu
skoi na noge da dograbi Sani za ruku.
Dopada vam se Sani? pita gospoica Suzi.
Dopada mi se Sani, odgovara Rej i ve je vodi prema plesnom podijumu. Kao da me je sunce
opet obasjalo.
,,A vi, gospodine Kristofer? Maj-Haj stalno pria o vama.
Zavisi, kae Englez i dovikne Reju Gosn Lovatoru! Plaa li i za ples?
Rej ide i dalje prema plesnom podijumu i ne osvre se, ali rukom kojom ne dri Sani pokazuje
Englezu srednjak. Shvatiu to kao ne, veli Englez.
Drugi put, kae gospoica Suzi.
To ne vai za ovog momka koji tragino izgleda! dovikne Rej sa plesnog podijuma. On
moe da bira ta god hoe!
Gospoica Suzi se okrene prema meni. Misli na vas?
Ne, ne na mene.
Kakve devojke volite?
Sada? Sada nisam sasvim siguran da uopte volim devojke. Ona zakilji profesionalno. Ne.
Volite vi devojke. Samo pogrene. Pogrenu.
Alal vera.
Znam, kae ona i gleda me u oi. Ne brinite. Naete vi onu pravu. Moda veeras pleete sa
mnom?
Polaskan sam, kaem. ,,U Americi mukarci moraju da pitaju ene.
Pa pitajte me onda. Hajde. Va prijatelj kae da to okej.
Javite mi se poto popijem jo nekoliko ovih, kaem i podignem au utog. Ona mi namigne

i prie drugom stolu. Englez, u napadu brbljanja izazvanog esidom, provede sledeih dvadeset
minuta nabrajajui dobre i loe strane odravanja intimnih odnosa s tri razliite ene u tri razliite
zemlje. Izgleda da loih strana ima puno, pa mu to i kaem.
Moda si u pravu, veli on. Ali mi smo mukarci. Zar uopte moemo da biramo?
Rej se vrati jednom do stola da skine torbicu i drmne narandasto. Ostatak vremena on i Sani
provode kao kralj i kraljica ove razvratne mature. Pesma Stiva Vinvuda iz zvunika zvui krajnje
deplasirano, ali to ne spreava Reja da izvodi svoje korake iz Groznice subotnje veeri, odie Sani sa
poda i okree je oko svojih ramena. Vojnici mu tapu. Din i Englez su previe zaokupljeni
razgovorom da bi to primetili, uspaljeno se raspravljaju o tajnoj svetskoj zaveri u koju je umeano
neto to se zove Grupa Bilderberg. I Dejni je zauzeta - kopanjem po Rejevoj torbici
Jebo te, ta radi to? upitam.
Dejni odskoi kao da sam je oamario. Samo ono, zna, kao, gledam. ao mi je. Radoznala
sam.
Jesi li mi ti uzela novanik?
Nisam. Traim na Dejninom licu naznake krivice. Ona zuri u mene LSD oima, istovetnim
grumenjem uglja, sagorelog i zgaslog, poput sarkastinog podseanja na radioaktivno plavu boju K.inih oiju.
Uspemo da dokrajimo uto i narandasto i, posle tobonje parlamentarne debate o vrlinama
jednog i drugog, naruimo i iskapimo jo jedno narandasto. Skroz smo uroljam, premda moram da
budem poten i kaem kako ovi to tripuju na esidu mnogo bolje trpe ljoku nego Rej i ja.
Rej se konano dotetura do stola sa oito oduevljenom Sani za sobom. istimo se iz ove
rupe! drekne on. Diemo se na noge kad muzika zakripi i potpuno prestane. Razgovori se prekinu u
pola reenice. Neko navue debele crne zavese preko izloga.
ta se deava? apnem ja Dejni.
Vojna policija, odgovori mi ona apatom.
Mislio sam da je sve ovo legalno.
Amerika vojska. Na snazi je pokcijski as ili tako neto. Pogledam preko prema stolu s
vojnicima koji se trenutno obuzdavaju, ali su spremni da svakog trena eksplodiraju u smeh, nasilje,
ili i jedno i drugo. Nervozni pogled na motorolu saopti mi da je etiri ujutro. Moj let je za samo pet
sati. Nemo se pomolim. Ne elim da me zadre. Molim te, Boe, dozvoli mi da uhvatim taj let.
Patrola prolazi bez daljih incidenata. Zavese se ponovo razmiu, a zvuni sistem naglo ivne.
Nastavi se i nae kretanje prema vratima. Rej prua veliki sveanj novanica gospoici Suzi, koja mi
se osmehuje na izlazu.
Moda sledei put, kae ona. Klimnem glavom, previe pijan da smislim neto pametno.
Izlazimo na ulicu. Kia je prestala, ali ulice se jo presijavaju. ini mi se da je vazduh istiji.
Ulice su gotovo prazne, izuzev nekoliko ratrkanih ljudi obeznanjenih preko upravljaa motornih
skutera, preivelih iz krugova za pie koje sam video ranije.
Kreemo se kao opor vukova. Din i Englez su izvidnici i jure jedan drugog niz ulice s
energijom koja se granii sa seksualnom, makar kad je Din posredi. Rej i Sani su alfa primerci,
kralj i kraljica, i jo pleu ulicom. Rej joj kao serenadu peva staru pesmu koju jedva prepoznajem.
Sani, hvala ti za istinu koju si mi razotkrila / Sani, hvala ti za sve, od A do ... Sani, koja ne poznaje

nau azbuku, uiva u panji koju joj poklanja. Dejni i ja smo na zaelju. U nekom trenutku, ona me
hvata pod ruku. Ne spreavam je u tome.
Din prestaje sa izvianjem i odigra neku vrstu diga pred Rejem i Sani Ceri se kao ludak.
Hou li videti kako se vas dvoje malo jebete?
Nee, vala, majku li ti pedersku, odgovara Rej.
Din se kikoe.Moda zamenim krevet s Krisom. Tako mogu da budem tano ispod vas.
Osetim promenu u Rejevom raspoloenju. Odbij, Dine, kaem. Gosn Lovator ne mora da
se lakta niti gura sa nama sirotanima. On je odseo u etiri godinja doba
Rej stane naglo kao da ga je neko mlatnuo u stomak. Jebo te.
Zar nisi odseo u etiri godnja doba?
Devi mi je rekla da otkaem svoju sobu. Zato to je trebalo da budem u njenoj, je l tako? to da
bacam pare kad bih mogao da pomognem nekoj porodici od njih estoro u Nepalu? To im je
dovoljno kravlje balege da potraje dve zime... Jebo te, koja gudura!
Neko vreme stojimo tako dok varimo tu vest. Englez konano prekida tiinu. Do jaja, kae on
ozbiljno Reju. Izgleda da e Din ipak da vidi malo jebanja.
Sanino lice se smrkne, zbunjeno, i prvi put veeras ne izgleda tako vedro kao to joj ime
kazuje.,.Koliko jo uopte ima do tog mesta? lane Rej, nikome konkretno. Jebe ga, uzeu taksi.
On povue Sani prema raskrsnici sa guim saobraajem.
Englez ih sustigne. Ozbiljno, drue, nee valjda da je vodi u hostel?
,,A to da ne? pita Rej.
To je protivno pravilima.
Rej stie do raskrsnice i zaustavlja taksi u prolazu. Jebe pravila. Uvodi Sani u kola i gleda u
mene. Pouri.
Dejnina ruka je i dalje pod mojom. Mogao bih da je pustim i jurnem prema taksiju, da sam od
takvih seratora. Umesto toga, da pokaem kako nisam, krenem polutrkom, koliko mi njene noice
doputaju. Din i Englez protumae moje pijano kavaljerstvo kao otvoreni poziv. Jurnu prema taksiju
i uguraju se u njega pre nas.
Taksista se skeptino zapilji u est ljudskih prilika natrpanih na njegovom zadnjem seditu. Jo
vie se zabrine kad mu kaemo kako idemo u Superiornu gostionicu. Nee platite, kae ofer
glasom koji jasno pokazuje da se ve opekao na tako neto.
Rej pretrai novanik - to nije tako lako, imajui u vidu sve zbunjeniju korejsku kurvu u
njegovom krilu. Ozbiljno, kae Englez. Pusti Sani da izae iz taksija.
Din, koji je stigao do kola pre Engleza i tako stekao pravo da sedi gotovo povrh Reja, saglasi
se s tim. ,,U pravu je. To je protivno pravilima. Treba da je pusti. Din dograbi prstima Sani za
bradu i kae joj u lice: Treba da ide.
Jebo te, sklanjaj ruke sa nje, kae Rej, koji je konano iupao novanik iz depa. Da ti ne
polomim prste.
Treba da je pusti da ide, kae Din. Sada Rej urla. Gde su mi pare? Gleda u mene. Ja
gledam u Dejni. Zato gleda u nju?
Ne gledam.

Dejni samo zuri kroz prozor. Gosn Lovator je sve potroio kod Suzi, kae.
Moda je u pravu, kaem ja. Video sam da si tamo ostavio dosta love.
Treba da je pusti da ide, kae Din.
,,A ti treba vie da umukne, kae Rej. Uhvatim odraz vozaevog lica u retrovizoru. Oigledno
je zaalio zbog svoje odluke da nas pokupi.
Nema ni kinte, veli Din. Treba da je pusti da ide.
Sad zakripe konice. Poletimo napred po inerciji. Voza se dere na nas. Nema kinte?!
Sve oi se okreu prema Reju. On otvara vrata i izvlai se ispod Sani, vue je za sobom. Svi se
brzo pridruujemo egzodusu.
Zovem policiju! urla voza dok se brzo udaljava.
Nalazimo se u ulici koja mi, ak i posle tako malo vremena provedenog u Seulu, izgleda
donekle poznato - glavna saobraajnica sa irokim trotoarima. Dejni me ponovo vrsto dri pod
ruku. Ovamo, kae i vue me za sobom.
Osvrnem se prema Reju, koji vrsto stiska Sani za ruku. ta kae, Reje? ujem sebe kako ga
pitam obazrivim glasom, kao neko ko pokuava samoubicu da odgovori od skoka sa ispusta.
Treba da je pusti da ide, ponovi Din i sada je to zaista previe. Rej se okrene na jednoj nozi,
povukavi drugu za sobom kao loptu okaenu o kanap zavezan za motku. Zauje se muno krckanje u
trenutku kada njegovo stopalo u letu zvizne Dina u izboinu nosa. Din se srui na tle, uhvativi se za
lice. Krv mu brizne izmeu prstiju.
Rej jo nije zavrio. Jebo te, rekao sam ti da umukne! urla on. Ali ti nikako to da uradi! Rej
ga ponovo ritne, sada u rebra. Udarac odigne Dina sa tla i baci ga metar dalje na ivinjak. Rej mu
prie.
Iskobeljam se iz Dejninog stiska, bacim se prema Reju, obgrlim ga rukama oko struka i
oborim. Drim ga na tlu dok on mahnito zamahuje rukama, eljan da nastavi sa tuom. Rvemo se ne
znam ni sam koliko, pre nego to osetim da mu je telo klonulo, a bes pobegao kao proterani zloduh.
Din sedi na ivici trotoara i dri se za slomljeni nos. Lice koulje mu je prekriveno crvenim
flekama. Mukarci u poslovnim odelima, putnici koji idu na posao u ponedeljak ujutro, izlaze iz
oblinje stanice metroa i prolaze pored Dina kao voda oko oblutka. I pored stanja u kojem je,
zaustavi se samo jedan ovek - s druge strane ulice, da porazgovara s policajcem. Obojica pogledaju
prema nama.
Jesi li se smirio? upitam Reja. Poto stvarno moramo da se sklanjamo.
On slabano klimne glavom. Podignem ga na noge i povedem prema ulazu u podzemnu,
najoiglednijem mestu za bekstvo. Sjurimo se niz stepenice u stanicu, dok nam obrtni krstovi ne
zapree prolaz. Zastanemo da doemo do daha. Iz nekog tajanstvenog razloga, Sani je odluila da nas
sledi. Ona mahne prema obrtnim krstovima i kae neto na korejskom, pokazavi na niz elektronskih
maina za prodaju karata ugraenih u zid.
Pucnem prstima pred njom kao snishodljivi roditelj pred histerinim detetom. Nemamo para.
Znam. Ne razume ni re. Nemamo. Para.
Sani se okrene i udalji. Ili makar samo tako pomislim, sve dok ne zaustavi nekog mukarca u
poslovnom odelu. On je odgurne od sebe, pa ona pree na drugoga. Ne razumem nita od onoga to
govore, ali prosjaki pogled isti je svuda. Ljudi koji je ne ignoriu nude joj jednako prevodivi pogled

- sram je bilo, jedna Korejka koja se tako skandalozno spetljala sa dva dekintirana i propala belca.
Sve dok joj ovek strogog lica i uredno zaeljane sede kose sa naoarima sa ianim ramom ne
udeli nekoliko novia. Sani mu se uhvati za rukavu izlivu zahvalnosti, sve dok se on ne otrgne i
udalji, posramljen.
Sani se vrati od maine sa tri karte, jednu da meni, drugu utisne Reju na dlan koji je mlitav kao i
ostatak njegovog tela. Povede ga za ruku prema obrtnom krstu i ubaci njegovu kartu u mainu.
Posmatra kako bi se uverila da u i ja uiniti isto to, a onda poe sa nama u voz. Srea je na naoj
strani; Rej je gotovo sigurno poinio krivino delo iznad linije metroa koja se zavrava na
aerodromu. Sani sedi kraj njega, kako bi mu ramenom pridravala klonulu glavu.
Stiemo na aerodrom tri sata pre vremena mog polaska. Doruak, kae Rej, i to je prva re
koju je izustio posle tue.
Mislio sam da nema vie para.
On izvue zelenu kreditnu karticu iz novanika. Ameriken ekspres, osmehne se slabano. Ne
izlazi iz kue bez nje. U aerodromskom restoranu primaju plastiku. Pijemo kafu i sedimo u tiini.
Sani, sa naoarima za sunce koje je uzela od Reja u vozu, gladno prodire ogromnu hrpu palainki.
Pred carinskom kontrolom i Rej i Sani me zagrle dok se oprataju od mene. Osvrnem se
nekoliko puta prema njima - uprkos odei za provod i naoarima za sunce, podseaju me na onu
sliku sa farmerom i njegovom enom.
Da li ste uivali u putovanju? upita carinik. Ne bih ba rekao da sam uivao. Ali svakako je
bilo zanimljivo.
Ba lepo. Va prtljag?
Nemam prtljaga.
Nemate prtljaga?
ta je to s vama, ljudi, i sa prtljagom? Zar ne moe ovek samo tako da navrati u poseru?
Carinik me odmeri naas pre nego to ponovo pogleda papire pred sobom ,,Pie da se bavite
spoljnom trgovinom. Ali nemate ni akt-tanu?
U srenije doba, pre dvadesetak sati, napisao sam na carinskoj deklaraciji da se bavim
spoljnom trgovinom. Kakav vic. Ovo je bila drutvena poseta, kaem i pogledam u vojnika
tinejdera koji stoji u blizini. Mnogo manje lii na medu od jueranje verzije. Ne bih da zvuim
nestrpljivo, ali avion mi ubrzo polee.
Naravno, kae carinik. Samo prvo da telefoniram. Da se uverim da niste diler droge. Njegov
osmeh nije nimalo ohrabrujui. Zato sam morao toliko da se pravim pametan sa tom spoljnom
trgovinom? ta ako su nali dop koji sam sasuo u klozet? Pred oima mi prolete slike skidanja i
pretrage telesnih upljina, kao i raznih drugih tortura. ta ako me podvrgnu detektoru lai i pitaju me
dilujem li drogu?
Carinik konano sputa slualicu i, posle znaajne pauze, udara peat na moje papire.
Nadam se da vam se Koreja dopala.

SEDAMNAEST
Dok stjuardesa pokazuje postupak za sluaj opasnosti u avionu kao Marsel Marso, ja se drim za
svoje sedite toliko panino da ostavljam udubljenja u naslonima za ruke. Gotovo sam siguran da e
svakog asa korejski tinejderi s automatskim orujem upasti u avioni pozvati me po imenu. Ali kad
se naemo u vazduhu, opustim se i zatvorim oi.
Spavam osam sati. Ne oseam se osveeno ba, ali ipak mi je bolje. Sagledam situaciju u kojoj
sam. vorc. Slomljenog srca. Majka mi je bolesna i na samrti. Samo to mi violine ne zagude u
uima.
Budimo realni, kaem sebi. Zar nisam i sam odigrao svoju ulogu u stvaranju te silne nesree?
Moda Tana ima pravo u vezi s karmom. Zar sam zaista oekivao neto dobro od univerzuma poto
sam tako besramno iskoristio majinu bolest da bih doao do avionske karte, a od starta smerao da
drugom liku maznem ribu?
Setim se kako su od mog oca, prilikom jednog od onih obaveznih programa o spoznaji da ima
problem s alkoholom, traili da saini spisak ljudi koje je povredio dok je bio pijan. Vreme je da i
sam dovedem stvari u red. Zamolim jednu stjuardesu za olovku i papir.
1. Keva. Dala mi je sve; zauzvrat, pobegao sam od nje im sam mogao. Prevario je u vezi s
poslom, prihvatao darove i divljenje koje nisam zasluio. Bolesna je i umire u bolnikom krevetu, a
ja sam iskoristio njenu bolest da bih jurcao za suknjom preko pola sveta.
2. Tana. Moja najbolja prijateljica, moja sestra koju je rodila druga ena - kako sam samo
mogao da budem toliko slep kad je posredi ono to osea prema meni? Odgovor: ja sam magarac.
3. Dafne. Svakako, luda je, ali koliko sam ja kriv za to ludilo? Varao sam je i lagao. Izazivao
svae i podsticao je. Terao je da misli kako nije u pravu ak i kad sam znao da greim. ak sam
ukrao i njenu fantaziju o Hotelu elsi i prisvojio je. Navodno, pomaem joj da pronae oca; umesto
toga, gledam kako da kresnem supermanekenku.
4. K. Pokuao sam da sabotiram njenu vezu iskljuivo zbog sopstvenog seksualnog nagona.
Iskoristio sam njen raskid kako bih joj zamenio ljubavnika.
5. Nejt. Vidi pod 4.
6. Herman. Lagao sam ga da sam pesnik.
7. Zak uman. Pomonik upravnika Golfi kantri kluba u Hempstedu. I dalje je krelac. Ali zbog
mene je dobio otkaz. Jo gore, bilo mi je drago to je dobio otkaz. ta to govori o meni?
8. Klinac u mom internatu za brucoe koga sam poprskao po licu iz aparata za gaenje poara
dok sam tripovao na peurkama. Nije trebalo to da uradim. Do avola: ak mu se ni imena ne seam.
krabam i dalje, jo nekoliko strana, zapanjen time koliko davno zaboravljenih poinjenih
nepravdi mogu da iskopam iz seanja. Ispostavlja se da je poslednja najokantnija.
27. ale.
ale. Verovatno nema tog zla na svetu za koje te ne krivim. Dobro, nikad nee osvojiti nagradu

za Oca godine, ali obezbedio si mi krov nad glavom i platio moje obrazovanje, a to su darovi koje
sam primao sa jednim velikim: Jebi se. Nekako sam te pretvorio u Antihrista, iako si zapravo samo
jednako izgubljen, zbunjen i pun mana kao i svi ostali.
Kad avion sleti na Kenedi, pozovem Bilija - na njegov raun, poto sam izgubio novanik - da
mu kaem kako sam se zaglavio na aerodromu bez para ili naina da stignem do grada.
Nai u nekoga da te pokriva, veli Bili. Ali to sa tvojim slobodnim danima, mali, stvarno
poinje da predstavlja problem.
Moja krivica. Olakavajue okolnosti.
Mani se velikih rei. Biu otvoren. U proteklih nekoliko nedelja doneo si dosta posla. Nemoj da
misli kako je to prolo neprimeeno. Bili to pria o pet-est likova koje sam stvorio kako bih
opsluivao puake potrebe Denija Kara, likova koji su sada suoeni sa penzijom. Zasluio si malo
popustljivosti. Ali ni popustljivost nije beskonana. A ti si blizu krajnje granice.
Razumem, Bili.
Dobro. A sad pouri, jebo te.
Nema nekoga ko bi mogao da me poveze?
Bili spusti slualicu.
Pomislim da pozovem Tanu, ali sa njom nisam razgovarao jo od nae veere. Imam samo
jedno stvarno reenje. Posle izvesne zbrke sa recepcionerkom koja nije navikla da prihvata pozive na
sopstveni raun, spoje me sa mojim ocem.
Hej, ja sam, kaem. Treba mi prevoz.
Jesi li dobro? Gde si? gotovo da zvui zabrinuto.
Na aerodromu.
ta e na aerodromu?
To ti radije ne bih rekao.
Nekoliko sekundi proe u tiini. Zna da samo to sam doao na posao.
Neverovatna sluajnost. Okrenuo sam tri cifre, sasvim nasumino, i zatekao te u kancelariji.
Daj, ale, ne bih te zvao da mi to nije jedino reenje. A jeste.
Kenedi ili La Gvardija?
Meunarodni terminal na Kenediju. I ne bih da zvuim nezahvalno, ali ako namerava da mi
vrati onu stotku koju si od mene pozajmio, sad bi bio pravi trenutak za to.
Stie sat kasnije. Sedam na mesto suvozaa.
Dobro si? pita. Jesam. Idemo.
ale prestane da zuri u mene dovoljno da baci pogled na boni retrovizor. Krene od ivinjaka.
Da li je posredi droga? Bavi se drogama?
Ne drogiram se.
Dobro. On stisne upalja na kontrolnoj tabli i izvadi cigarete iz depa. Hoe jednu?
Da, moliu lepo. Svoj poslednji kamel popuio sam negde iznad Tihog okeana. Otac mi prui
paklicu i, kad upalja kljocne, mahne da prvo ja pripalim.

U stvari, u pitanju je jedna ena, kaem.

ao mi je to to ujem.
Misli, to volim ene?
Mislim, to e se izroditi u majmuna kao to sam ja.
Nemoj se potcenjivati, kaem s osmehom. Teko da u ti biti dostojna zamena.
Heh, protrtlja on. Sluaj. Tvojoj majci nije ba dobro.
Znam. Znam i da nisam ba esto iao da je obiem, ali od sada pa nadalje biu bolji to se toga
tie.
Samo kaem da od sada pa nadalje nee dugo potrajati. Idemo li negde konkretno?
Na elezniku stanicu, pod pretpostavkom da si poneo moje pare.
Poneo sam tvoje pare. I gde si to uopte bio?
Ispriam mu, ili makar pokuam. Stignem s priom taman do Brda kurvi kad naiemo na stanicu.
Izgleda da emo morati da dovrimo drugi put, kae on i prui mi sto dolara. Moda uz koje
pie.
Voleo bih to.
Izvini to sam toliki krelac.
Nisi ti krelac. A ni ja ba nisam bio idealan sin.
Poseti majku, vikne za mnom dok se udaljavam.
Stignem u grad na vreme da odradim pola dana i imam dovoljno para da se te veeri vratim na
Long Ajlend. Ispostavlja se da moj otac majstorski ume da ublai istinu. Majka mi je jedva pri svesti
kada uem u njenu bolniku sobu, omamljena ozbiljnim lekovima za kojima bih udeo u drugaijim
okolnostima. Osmehne se kad me ugleda, ali ne moe da prikupi dovoljno energije kako bi
progovorila. Sedim kraj nje jedan sat kad ugledam Doktora Besta kako prolazi hodnikom i pojurim
za njim.
Ne izgleda mi dobro, kaem.
Moraete me podsetiti, ko ste vi ono...? Podsetim ga. Tako je! kae lekar. Mislio sam da
smo ve priali o ovome.
Moda ste priali s mojim ocem.
Tano! Dakle ne, nije dobro. Moda nedelju ili dve.
Nedelju ili dve?
On zakilji i sloi facu kako je verovatno nauio na medicinskom faksu onog dana kad su uili
Ophoenje sa neizleivim bolesnicima i njihovom porodicom. Voleo bih da smo bili u stanju da
uinimo vie za nju. Siguran sam da joj je milo to ste ovde. ak i kada ne mogu da reaguju, kao ona
sada, milo im je. Ili se makar tako kae. Tek tada shvatim da se on rukuje sa mnom.
Provodim no u njenoj sobi, sluam kako die dok ne zaspim na stolici. Ponavljam isti ritual do
kraja nedelje, budim se na stolici svakog jutra, hvatam voz i odlazim u grad i vraam se iz njega kao
svi ostali ljakeri. Svake veeri vraam se bdenju kraj njene postelje i posmatram kako mi majka klizi
sve blie i blie kraju.

OSAMNAEST
Barem nije dugo patila, kae Doti, oito zanemarivi dvadeset dve godine koliko je moja
majka bila udata za mog oca, koji izgleda otupelo i ravnoduno za vreme njene sahrane ba kao i za
vreme njenog ivota. Premda niko nije naroito ivahan tokom sveane i turobne slube, aletov
temperament ili njegov nedostatak uklapa se stoiki u ponaanje roaka moje majke, meu kojima je
nekolicina doletela sa Srednjeg zapada.
Oigledan izuzetak u emocionalnoj praznini jeste Tana, potpuno slomljena pre, za vreme i posle
slube. Kad se sluba zavri, ona me dograbi i zagrli. Tako mi je ao, kae.
Proetaj se malo sa mnom dok popuim, kaem ja. Moj otac i ja imali smo nepisano pravilo
da ne palimo cigarete pred majinom familijom, kako ne bismo nikoga podseali na rak na pluima
od koga je umrla njihova roaka - nepuaica.
udno, kaem poto stignemo do gustog drvea koje prua nekakav zaklon od pogleda.
Mislim da sam u njoj oduvek video dvodimenzionalni lik - zna, kevu. Ona je u sebi proivela itav
jedan ivot koji joj uopte nisam priznavao. ivot o kojem nikada nita neu saznati. Izgleda da je
istina ono to kau: svi umiremo sami.
Do avola, koji je to andrak s vama? upita Tana. Zavisi od toga na koje nas misli.
Na mukarce. Svi lupate iste gluposti. Svet je besmislen. Svi umiremo sami. Nita ne znai
nita.
Da ita znai neto, kaem ja, moja mati ne bi umrla od tue bolesti.
Hou da kaem da ona nije umrla sama, veli Tana dok zuri u oaloene koji izlaze sa groblja.
Moda smo svi tamo i lebdimo sami u nekoj velikoj crnoj praznini. Ali stvaramo veze, zna?
Gradimo sopstvene svetove sa ljudima koje volimo. Tvoja mama nije umrla sama. Imala je
prijatelje, imala je porodicu, i ak i kad su je oni ostavljali na cedilu, uvek je oseala kako ima dom.
Tana ponovo cmizdri. Opet je zagrlim. ao mi je, apnem joj u uvo.
I meni, odgovori ona. Ali, jebo te, ne moramo vie o tome da priamo.
vrsto grlim Tanu, dve smo usamljene ljudske prilike okruene drveem.

DEVETNAEST
Nekoliko dana kasnije, vratim se poslednji put u Hotel elsi. Promaknem kraj Hermana tako da
me on ne primeti i odjurim gore u svoju sobu. Brava je promenjena.
Eto i tebe, kae Herman kad se vratim u predvorje.
aos. Imam izgleda nekih problema s kljuem.
Izgleda da ima problema i sa kirijom.
Da, kad smo ve kod toga...
Osim toga, poprio sam s jednim drugarom iz Njujorkera. Nikad uli za tebe. Herman se
isceri i podigne svoj prsten s kljuevima. Ali umesto da me povede gore, on otkljua plakar iza sebe.
Unutra su moja platnena torba i pisaa maina., Jala to ste boravili kod nas. Mnogo sree s
poezijom.
Cimam svoje stvari kroz vrata kad mi ih pridri Nejt. Travaru! drekne on. Do avola, gde si ti
bio? Pogledam K., koja stoji kraj njega. ini se da nju vie zanima neto na podu. Nije valjda da nas
naputa?
Iseljavam se, kaem.
Pa, sreno ti bilo i tako to.
K. konano progovori. Trebalo bi da te astimo piem.
Ja ne mogu, mala, kae Nejt. Rekao sam onoj novinarki iz Rolingstouna da u je zvati pre sat
vremena. Koliko je uopte sati?
Pa, onda bi trebalo ja da te astim piem, kae K.
K. i ja uemo u susedni restoran. Pre samo mesec dana, tamo je roena naa veza; sada e se tu
njoj odrati posmrtni govor. ta se desilo s tobom? pita dok stie pie.
Otputovao sam u Koreju da bih te video.
Njene plave oi igraju emocionalne kolice, poevi od zbunjenosti, preko grie savesti, kajanja
i tuge, pre nego to se vrate na poetni poloaj. Doao si u Koreju? Zato nisi...
Nejt.
Ona ponovo pogleda u pod. Kunem ti se da pojma nisam imala da e biti tamo. Prosto se, zna,
pojavio.
,,S puno cvea, kako su mi rekli. I s nakitom. Oi mi naas preu na nisku dijamanata oko
njenog vrata.
Ja sam kriva za ovo, kae ona. Mislim da sam te moda navela da pomisli kako smo Nejt i
ja... kako su stvari meu nama raienije nego to su bile.
Misli?
Znam, uasno se oseam. Bili smo... Bio si sjajan. Jesi sjajan i toliko toga zasluuje...

Podignem ruku da je prekinem. Prvo i prvo, potedi me govora o raskidu. Dovoljno puta sam
ih odrao da znam kako ti je.
Ne zna ti kako mi je.
Drugo i drugo, dobio sam ono to sam i zasluio.
Ona outi, pa nastavi. Bila sam tako zbunjena. A onda, kad sam se vratila, tebe nije bilo. Ni
poruke, ni telefonskog poziva.
Situacija je bila malice luda.
Tvoja mama? upita ona. Klimnem glavom i ostanem na tome. K. me gleda saaljivo. Sigurno
me mrzi.
Ne mrzim te, odgovorim, i uglavnom tako i mislim. Znai, Nejt, a? Rolingstoun? Izgleda da
je pravi.
Moda. Za sada. Ko zna ta moe doneti budunost? Shvatam da mi je odkrinula vrata. Da mi
nudi treptaj nade.
Ko zna?
Zagrlimo se za zbogom. Cimam torbu i pisau mainu du ulice, a onda ostavljam i jedno i
drugo u jednom sokaku. Odlazim do stanice praznih aka i hvatam prvi voz za Leviton.

DVADESET
Nekoliko nedelja idem na posao vozom s ostrva, dok me Pontifeks ne pozove u stan na Donjoj
istonoj strani. Kae mi da je dolo do ekonomske krize, moda je posredi samo neka sezonska stvar,
i da je posao opao za sve Face. Ali kraj njega je otvoren primerak Posta sa skandaloznim tekstom o
prvom danu suenja Drave Njujork protiv Daijela Kara i ja znam pravi razlog zbog kog dobijam
ut-kartu. Previe volim motorom da bih je smrskao o stepenite, pa je predajem Biliju na izlazu.
Ispostavlja se da se moj otac i ja prilino dobro slaemo u kui, u smislu da se drimo podalje
jedan od drugog i odravamo je relativno istom. Previe smo tuni ili sujeverni da bismo i dalje
puili unutra, pa umesto toga punimo konzerve od kafe pikavcima napolju, blizu onog dela kue koji
je ostao osmuen posle Damine pustolovine s vatrom.
Nekoliko dana kasnije, odem joj u poseru. Konano je podiala kosu izraslu do ramena tako da
u njoj vie nema obojenih vlasi. Njene oi, koje se ovlae suzama kad joj kaem ta se desilo s
mojom majkom, i dalje su onako svetlucave. Kad iz mojih oiju grune kao kroz otvorenu branu, ona
me zagrli i apne: Sve e biti u redu.
Kad konano doem sebi, ona me isprati do glavnog ulaza. Misle da mi je bolje, veli. Ala
sam ih zajebala, a?
Znai li to da se institucionalna faza tvog ivota blii kraju?
Ako nita drugo, makar ovonedeljna epizoda. Ponovo je duhovita kao pre. Stara dobra Dafne.
Seam se kako mi je bilo kad sam se zaljubio u nju. Kako je nekoliko godina razlike u uzrastu
izgledalo kao misterija koja treba da se razrei. Ona me je upoznala sa Ramounsima i Donatanom
Rimanom, kao i sa urkama koje su trajale po tri dana. Sa seksom na polujavnim mestima. S idejom
da ljubav i bol esto idu jedno sa drugim. Bio sam naivan kada sam je upoznao, osamnaestogodinji
klinac bezrazlono siguran u sebe i moda malo sreniji zbog toga. Vie nikada neu biti ta linost.
Ali sada, dok posmatram Dafne, vidim odraz tog malie u njenim oima.
Mogla bih da izaem do kraja meseca, kae ona. Grlim je u znak pozdrava i kaem da mi se
javi na kuu im to bude saznala.
Nekoliko dana kasnije, ale mi se iseljava iz kue. Zbog anin, kae. Ona ne eli da spava u
postelji tvoje majke. Kao da e da zakai rak od kreveta. Opiena riba.
Najbolje su uvek takve.
Kako god bilo, konano je ostavila onog seronju za kog je udata, pa smo mislili da uzmemo
negde zajedno stan. U stvari, ve jesmo zajedno uzeli stan.
estitam.
Moe ostati ovde koliko god eli. Ne nameravam da prodajem - bar ne sada, kad je vrednost
nekretnina srozana. Moda e ti moi malo da se uipi kad ponovo pone da radi.
Hvala, ale. Znam da je udno, ali iskreno se nadam da ete anin i ti biti sreni zajedno.
Sreni, kae on i frkne. Kad sam pa rekao da to ima nekakve veze sa sreom?

DVADESET JEDAN
Prvih nekoliko nedelja po njenom povratku na faks, Tana i ja razgovaramo telefonom gotovo
svake veeri. Ali posle nekoliko nedelja, ti razgovori postaju sve krai, rei i znatno veseliji pretpostavljam da je to uzgredni uinak lika po imenu Tod sa kojim je poela da se via.
Gej? odvaim se jednom kad zapravo uspemo da zapodenemo pravi razgovor.
Mnogo voli Voterbojse, prizna Tana. Ali milo mi je to mogu da kaem kako inae ispoljava
sve neophodne osobine koje se vezuju za punokrvnog mukarca.
Lijo jedna mala, kaem. Kree se.
Ne vidim je, ali znam da crveni. Priaj mi o tom svom novom poslu, kae ona.
Bez posla i bez devojke, usmerio sam svu panju na kuu, posebno na zidove i tepihe jo
osmuene Daminim pokuajem paljevine. Prilikom jedne posere gvoari naleteo sam na Zaka
umana, mog nekadanjeg efa u Golf i kantri klubu, koji je otputen zbog mojih nepoinstava.
Zaudo, nije me pogledao sa gnevom u oima.
uo sam za tvoju kevu, rekao je Zak. Zajebano.
Znam. Hvala.
Zna da sam sad upravnik Biftek arlija u Garden Sitiju, rekao je on. Dobro bi mi doao
konobar.
Poslednji dar od moje majke, zakikotao sam se u sebi kada sam nekoliko dana kasnije navukao
tofane pantalone i koulju za smoking.
Posle nekoliko nedelja koje sam proveo na novom poslu, zove me Dafne. Pogodi ko bei iz
ludare. Na dan kad je putaju, ekam je u majinom bjuiku.
Kuda? pitam je.
Negde gde nema zajednikog kupatila, kae Dafne. Odvezem je svojoj kui. Dok se
zaustavljamo, vidim kako zagleda tragove oteenja, ali prilino sam ih dobro zafarbao. Unutra
odmerava pogledom kupatilo (sa nedavno postavljenim novim ploicama i fugom) kao to bi
brodolomnik zagledao biftek. Ne izlazi itav sat. Konano smognem hrabrosti da pokucam,
pripremivi se za mogunost da joj ipak nije toliko dobro koliko je tvrdila.
Dafhe otvori vrata, sva mokra i potpuno gola. Zaboravila sam da te zamolim za pekir, kae.
Padnemo jedno drugome u zagrljaj, ljubei se gladno. I pored malo strepnje s njene strane Fluoksetin bi trebalo da utie na moj seksualni nagon, upozorava me - sve se ipak odvija kako
treba. Provodimo no u postelji mojih roditelja i ta praksa se nastavlja svake sledee noi bez
prekida. Vodim je sa sobom kod Kirenbaumovih na veeru za Pashu.
Moj otac dolazi sa anin, koja ne pokazuje nikakve znake odleivanja uprkos toplom zagrljaju
svih prisutnih. Ali raspoloenje je slavljeniko, a najvie panje usmereno je na Toda, Taninog gosta
sa faksa. I pored malo ostataka tinejderskih akni, Tod zaista izgleda kao ono to bi stariji nazvali
primernim mladiem. Jo vanije je to da izgleda potpuno posveen Tani i moda neoptereen

bagaom koji inae proganja nas ostale. Soba je ispunjena dobrim vibracijama toliko da ale grli
Dafne i ne pominje poar. Prekidaj to! drekne ujka Marvin kada zagrljaj potraje malice predugo.
Krunu veeri ini dolazak okasnelog gosta, izvesnog Henrija Heda, s kojim stie i gospoa Hed.
Privatni detektiv me vodi u stranu ubrzo posle druge ae vina.
Pokuavao sam da stupim u vezu s tobom, kae Hed. Ali onaj telefonski broj koji si mi dao
vie ne radi. Motorola. Nije mi bila nikakva frka, nastavi. Samo sam imao vesti za tebe. Otiao
sam na jednu garanu prodaju sa Lomom. Tu mahne prema gospoi Hed. Pronaao sam stari
telefonski imenik. Pokuavali su da prodaju stari imenik, zamisli to. emu pa slui stari imenik?
Ne znam, emu?
Svaemu dobrom, kako se ispostavilo. Upamtio sam to ime koje si mi rekao, Piter Robio. Jesi
li ikada itao Dejmsa Lija Burka? On ima detektiva po imenu Dejv Robio. Iz Nju Orliiinza
Odmahnem odreno glavom Dafne, koja je ula oevo ime izgovorno naglas, prilazi nam da
uje ostalo.
Dakle, zamisli samo, gad je, izvinjavam se na izrazu, bio u imeniku. Naglaavam to: bio,
poto je posredi, kako sam ve rekao, stari imenik. Ali svejedno sam se odvezao tamo, da pogledam
Pronaao si ga?
Ne. Odselio se pre vie godina. Ali sadanji stanar je rekao da jo stie pota iz Kings parka.
Zna, iz dravne ludare? Rekao bih da je on ve neko vreme tamo. Kriom pogledam Dafhe, u
potrazi za reakcijom na zamisao da su ona i njen otac delili istu visokokolsku ustanovu, ali njeno
lice ne otkriva nita.
,,U svakom sluaju, nastavi Hed, malo sam proveravao. Odleao je neko vreme u Belviju,
zbog shizofrenije i tako tog, poetkom osamdesetih. Sve dok Regan nije doao i utnuo ih odatle na
ulicu. Plaim se da se tamo trag ohladio.
Jesi li proverio meu osuivanima? upita Marvin, koji se neprimeen prikljuio razgovoru.
Jesam, odgovori detektiv. Ali bez uspeha.
Ha, kae Marvin.
ini se da Dafne vie nije zainteresovana za to, ali dok se vozimo kui sa sedera, pomislim da bi
to valjalo ipakproveriti.
Mogli bismo da angaujemo drugog detektiva, predloim. Moda nekog sa makar pola
mozga.
Moda i ne treba da ga pronaem, kae ona, naizgled bez ikakvih emocija. Sve se deava s
razlogom, zna?
I tako se vratimo svojim ivotima. Radim mnogo smena u restoranu; ona nalazi posao u
prodavnici ploa. I mada nikada ne bismo rekli jedno za drugo da smo osobe koje ne izbijaju iz kue,
zadovoljni smo u svojim novim ulogama. Kupujemo namirnice, delimo posao na sreivanju
dvorita, kao i raune i drimo se za ruke kad idemo u bioskop. Kad se ujka Marvin javi nedelju dana
kasnije da mi kae kako ga je pronaao, moram da pitam: Koga to?
Robioa, kae Marvin. Jebo te, o kome bih inae priao?

DVADESET DVA
Uskrnja nedelja - dan koji smo odabrali za putovanje mogla bi da osvane na nekoj reklami za
prolee: vedrog neba i sunca ima napretek. Naguramo se u kevina kola i dogovorimo se da sluamo
Rolingstonse dok tutnjimo putem broj 495.
U nedeljama koje su usledile posle smrti moje majke, svaku pomisao na grad povezivao sam sa
tupom, reptilskom strepnjom. Ali danas, dok moja gospa sedi na mestu suvozaa, sa gotovo
razreenom misterijom, oseam se ispunjen energijom. Priznajem da to delom moe imati veze sa
mirisnim dimom koji dopire od ujka Marvina sa zadnjeg sedita. I Dafne i ja odbijamo njegovu
ponudu da podelimo doint, ja iz razloga bezbednosti, a ona zato to, kako vedro kae, hoe da bude
trezna za ovo.
Posle razgovora na Pashi, ujka Marvin je, ustvrdivi kako Henri Hed ne bi mogao pronai ni
Jevrejina u Bronksu, preuzeo na sebe da se malo raspita. Srea ga je posluila kada je pomenuo
Pitera Robioa starom prijatelju u gradskoj Petoj policijskoj stanici, u oblasti koja se prua od
Kineske etvrti i Male Italije do 1st Rivera. Posle jo malo kopanja, Marvinovi prijatelji su pronali
hapenje lokalne skitnice po imenu Piter Robio pre godinu dana. On je bio optuen za prekraj, ali
samo zlodelo - pljuvanje policajca - nije bilo toliko teko da bi impresioniralo sudiju koji je naredio
da ovaj bude puten bez suenja.
Robio nije imao adresu. Marvinov drugar nas je povezao s Rubenom Braunom, zatitnikom
prava beskunika iz tog kraja. Ujka Marvin ne ume da kae zatitnik prava beskunika bez
oiglednog podsmeha. Nisu zaposleni, ne odgovaraju ni za ta, a mi ih ranimo koliko god mogu da
poderu, kae Marvin. Kakva jo prava koji moj trae? Zakljuimo da je najbolje da ja pozovete
Rubena.
Kaem Rubenu da bi Robio koga on naziva Robs mogao da bude naslednik. Ruben ne izgleda
ubeen u moju priu, ali pristane da se sastane sa nama na mestu ispod Bruklinskog mosta pod
uslovom da mu pomognemo da podcli nekoliko desetina vekni bajatog hleba ljudima koji tamo ive.
Samo hou da vas podsetim, kae Ruben, crnac svetle koe i rie kose, kako veina tih likova
nije sasvim itava. Hou rei, nemojte mnogo da se nadate.
Razumemo! veli Dafne. Ruben polako klimne glavom, iznenaen njenim oduevljenjem to
moe da uleti punim gasom u priruno selo ispred nas, gomilu kartonskih kutija, kolica za
samoposluge i ueglih ebadi. I pored vekni hleba, veina stanovnika se posakriva kad nas ugleda.
Oni dovoljno smeli da nas pogledaju u oi, ine to sa podozrenjem
On ivi u kutiji? pita Dafne Rubena, izgovorivi re kutija kao to bi izgovorila palata od
mrkog kamena ili holandska kolonijalna kua.
Robs? Ne, Robs ivi tamo dole
Sjajno, kae Marvin. Kao ljudi-krtice.
ta su to ljudi-krtice? pitam ja.
Urbana legenda, veli Ruben. Mnogi meu ovim mukarcima i enama nemaju drugog izbora

do da odu u podzemlje. Stari tunel podzemne eleznice daleko je topliji od kutije friidera. Odnekud
je krenula pria kako oni imaju sopstveno drutvo, sa posebnim pravilima, zakonima i tako to.
Sopstvenu civilizaciju, da kaem. Ali govorim vam iz iskustva, nije tako. Nema nieg civilizovanog u
ivotu u tunelu podzemne.
Opet, teko je odupreti se zamisli, dok silazimo u mrak tunela, da ulazimo u neko izgubljeno
kraljevstvo. Nema zbora, posmatraju nas - vie puta ugledam naas beonjae spram pomrine.
Pronalazim Daminu ruku, pretpostavivi da joj treba ohrabrenje, ali ona izgleda smireno i
zadovoljno. Kao da idemo na piknik. Pripisujem to efikasnim lekovima.
Ima li jo mnogo? pita Dafne.
Odmah iza okuke, odgovara Ruben. On nosi ogromnu aluminijumsku baterijsku lampu i mae
njom prema parovima koji nam prelaze put. Od iznenadne tutnjave drmaju se zidovi i die mi se kosa
na glavi Ispostavlja se da je to voz podzemne u prolazu.
Hej, Robse, jesi li tamo? kae Ruben, uperivi snop svetla iz baterijske lampe kroz pukotinu u
zidu. Ja sam, Ruben. uje se odgovor, neto izmeu roktanja i vapaja, koji ohrabri Rubena da
nastavi Sa mnom su neki prijatelji Kau da su tvoji prijatelji
Oi mi se navikavaju na slabu svetlost u prostoriji i razabirem neto nalik na ljudsku priliku
zgurenu uza zid. Dafne mu prilazi polako, podigavi jednu ruku kao da bi da ga dodirne. Tata, kae
ona, Ja sam to, Dafne.
Tata?! usklikne Ruben, Niste mi rekli nita o tome.
,,ut, kae Marvin, koji pripaljuje doint. Ruben odbije ponuenu maru.
Spustim ruku na Damino rame. Ona je odgurne i poe prema prilici na podu. Tata, ponovi.
Prilika se trza, u pokuaju da se okrene prema njoj. Nemogue je protumaiti izraz na njegovom licu,
ako ga uopte i ima. Ruben pazi da ne uperi svetlost oveku pravo u oi.
Tata, kae ona., Jesi li to ti?
Prilika apue neto nerazumljivo. Dafne mu se i dalje polako pribliava. Oseam kako se Ruben
nelagodno mekolji iza mene.
Dafne prinosi ruku licu te prilike. Paljivo, Daf, upozorim je, premda pojma nemam u kakvoj
bi opasnosti mogla da se nalazi. Dafne izvadi neto sjajno iz depa i stisne to, tako da se zauje
donekle poznati zvuk, kao guvanje limene konzerve. Kad Ruben okrene lampu prema njima, vidim
da Dafne dri bocu sa tenou za upalja iz koje ja punim svoj zipo.
ta, jebo te?! kae Ruben. Sada Dafhe dri kutiju ibica i jednu baca prema haosu na podu.
Hrpa plane.
Hvatam je s lea. Mahnito mlatara rukama. Ujka Marvin preduzima konkretnije korake i gazi po
plamenu. Dafne ga nagrauje za herojski postupak otrim utom u testise, ili ono to bi bili testisi da
ih ujka Marvin jo ima. Umesto toga, zauje se prasak kad ona ritne Marvinovu kesu za kolostomiju
koja eksplodira kao pinjata.
Prilika na podu, koja jo tinja, ustaje i bei. Plamenovi se brzo ire prostorijom. istimo se
odavde, kae Marvin dok pokuava da se uskobelja na noge. opa natrag putem kojim smo uli.
Ruben i ja odvlaimo Dafne za njim.
Previe je mrano da bismo videli dim koji kulja kroz tunele, ali davimo se u njemu. Nastavite
samo, dere se Marvin. Sledim Rubena i pomaem mu da vue Dafne prema takici svetla u daljini.
Svetlost ojaa kada stignemo do ulaza.

Napolju vlada pravo ludilo. Desetine ljudi, lica crnih od garei, izlaze za dimom iz tunela
podzemne u improvizovano selo. Ruben se bori sa Dafne i napada je bujicom prostota koja ne
prestaje ak ni poto mu tutnem nekoliko dvadesetica u ruku. Dafne se sklupa u fetusnu loptu na tlu.
Marvin stoji u blizini i sreuje svoje upropaeno meunoje.
Pretraujem haos pogledom ne bih li negde video Robsa. Ali vidim samo armiju aavih
zombija, prekrivenih gareom, prljavtinom, piakom i krvlju, kako trepu na jarkom suncu.

DVADESET TRI
Dafhe ostaje gotovo komirana za itavo vreme vonje do kue. Poto odbacimo Marvina, ja je
odvuem pod tu i potrudim se koliko god mogu da je oribam i strpam u krevet.
ta bi sa drogama za zbogom? jedino je to mi kae, reenica iz Sida i Nensi. Onda zaspi, tako
duboko da zahre.
Najvei deo noi provodim na stolici kraj kreveta, zagledan u nju. U nekom trenutku zadremam,
u ranim jutarnjim satima. Kada se probudim, krevet je prazan, a bjuika nema na prilaznom putu. Za
friider je prikaena poruka: Izvini.
Iz Kings parka me zovu kasnije tog popodneva. Gospoica Robio je odluila da se ponovo
prijavi kod nas, kae smoreni administrator koga jedino zanima kada u pokupiti bjuik sa parkinga.
Sledeeg jutra, kad je svanuo jo jedan spektakularno sunan dan, otac me odveze do ludnice.
Dafne se pojavi u prostoriji za posete i izgleda otprilike kao kada sam je prvi put tamo video. Govori
polako. Oito su joj pojaali dozu.
Pa, pita ona. Kako ti se sada dopadam?
Kao i uvek, kaem ja, Izgleda kao ena koju volim.
Ona se slabano osmehne. Zna li zato ljubavne prie imaju srean kraj? Odmahnem glavom.
Jato to se prerano zavre, nastavi ona. Uvek se okonaju poljupcem. Nikad ti ne prikau sva sranja
koja nastupe kasnije. Zna ve, ivot.
Gospo, ova ljubavna pria tek poinje. Odmori se, jer kad ti bude bilo bolje... Zautim, poto
ne znam tano ta da kaem.
ta? pita ona. Vratimo se u predgrae? Venamo se? To smo mi, je l da? Dva i po deteta i bela
taraba.
Jebe sve to. Moemo da se uselimo natrag u elsi. ak u doi po tebe velikim utim
taksijem. To je natuknica na kraj Sida i Nensi i nadam se da e je razveseliti.
Nisi ti Sid, kae ona i odvue se natrag u svoju sobu.
Damine rei me isprva peku, uglavnom zato to je u pravu. Sva ta buroaska sranja kojima smo
se svojevremeno rugali - glupavi poslovi i vrednosti skovane u predgraima - nekako su se
pretvorila u moj ivot. Poinjem da shvatam njen poriv da zapali ceo svet.
Ali ja nisam Sid Vies. Uprkos tome to je svet sjebano mesto kome popravka nema, nimalo ne
prieljkujem da ga razvalim.
Moda je razlog sunce koje me zvekne posred lica kad izaem na vrata, tek nisam jo spreman
da se vratim kui i spremim za posao. Mogao bih da ponem iznova. Da naem posao u boljem
restoranu. Da potpuno napustim ugostiteljstvo.
Ne moram ak ni da ostanem u Njujorku. K. je rekla da su putovanja samotna, ali nikada nisam
bio u Kaliforniji, gde sunce navodno ovako sija svakog dana u godini.
Ubacim kasetu u bjuikov radio. Ramounsi. Odvrnem je i spustim prozore. Vazduh nad autoputem

ispunjen je izduvnim gasovima, ali mi ipak nevieno prija to uopte mogu da diem.

IZJAVE ZAHVALNOSTI
Ove knjige ne bi bilo bez mog kose lienog agenta arlija Rankla, najboljeg u ovom poslu.
Zahvaljujem se takoe njegovoj zgodnoj eni, Marsi, za sve to ini da bi on ostao takav kakav je.
Takoe sam grdno duan i zahvalan mojoj urednici, Kari Bedik, ija je tiha upornost sauvala vas,
dragi itaoci, mnogih kliea (premda moda ne i ovoga).
Tomu K. za to to je verovao u mene pre svih ostalih. Takoe hvala, bez nekog posebnog
redosleda, Aleksu Koksu, Sidu Viesu i Nensi Spanden (kao i Geriju Oldmanu i Kloi Veb), krajnje
predusretljivom osoblju u Kings parku, Donijevom delikatesu iji su me sendvii s jajima odrali u
ivotu, Rendiju Ranklu, Ramounsima i Dudi Blum, koja me je nauila svemu to mislim da znam o
enama.
Konano, zahvalan sam svojoj porodici: mom ocu, za to to je rano (i esto) primeivao da
nisam stvoren za poteni rad; mojim sestrama, iji mi smeh za trpezarijskim stolom jo daje snagu da
guram dalje; i majci, kojoj dugujem, kako bukvalno tako i metaforiki, apsolutno sve.
* * *
Proslavljeni pisac Henk Mudi preselio se iz Njujorka u Los Aneles kada je Holivud otkupio
prava za filmovanje njegovog sjajnog romana Bog nas sve mrzi, samo da bi shvatio kako je na
osnovu te knjige snimljena bezvezna romantina komedija. Otad pa nadalje, Mudi se trudi da dovede
u red svoju karijeru i vezu sa Karen, pokuavajui pritom i da podie njihovu buntovnu kerku Beku.
Proao je kroz stranu spisateljsku blokadu, lou filmsku adaptaciju svog slavnog dela, smrt rok
zvezde ije memoare je pisao i ulogu profesora na koledu koja je, sreom, potrajala kratko poto se
pokazalo da su iskuenja koja su pred njega postavile kolege, studentkinje i dekanova ena bila
previe jaka. Ali kada je na videlo izbila injenica da je zapravo on pravi autor skandalozne knjige
njegove stare maloletne ljubavnice Mije, to mu je poremetilo ivot kod kue i dovelo do toga da
zavri u zatvoru. Ali Mudi ne odustaje od sopstvenih poroka - pia, droge i ena - i to ini
osveavajue iskreno i bez ikakvih izvinjenja. Nekako dri sve u rukama dok mu se ivot raspada, i to
mu ni najmanje ne smeta.
* * *
Neobino knjievno remek-delo, Bog nas sve mrzi je pria o sazrevanju za apatinu generaciju.
Pripoveda Henka Mudija, koji se gnua samog sebe, a ipak je mrano simpatian, propali je student
koji sluajno postaje diler droge u svetu punom protivrenosti. Njegov gazda - Pontifeks sa
dredovima i bongom za duvanje - vodi izvanredno organizovanu i genijalnu nezakonitu trgovinu iji
su korisnici, izmeu ostalih, zgodna devojka sa Gornje istone strane, zverka sa Volstrita i
potencijalna rokzvezda ijoj je devojci, manekenki, teko odoleti. Usamljeni pripoveda eli vie od
turih, ali intimnih susreta sa svojim muterijama. Da bi umakao od oajnikih majinih oekivanja,

oevog beskrajnog razoarenja i bive devojke kojoj je mesto u ludnici, on se seli u gradsku meku
ambicioznih ladolea - Hotel elsi - gde ga potraga za zadovoljenjem poude (i za devojkom
rokzvezde) uvaljuje u niz dobronamernih pustolovina koje ga vraaju upravo tamo odakle je i
pobegao. Ispriana jedinstvenim i suptilnim glasom, pria romana Bog nas sve mrzi ironina je,
optimistina i nezaboravna.
* * *
Roman Henka Mudija Bog nas sve mrzi, hvaljen od strane kritike, posluio je kao predloak za
snimanje velikog filma Luda sitnica po imenu ljubav. Poreklom iz Njujorka, Mudi sada ivi u Los
Anelesu, gde mu sunce samo pogorava spisateljsku blokadu. Ima dvanaestogodinju kerku Beku
sa svojom bivom devojkom Karen i, dok njih troje ne budu ponovo zajedno, pristaje na sve to mu
se deava.

Table of Contents
JEDAN
DVA
TRI
ETIRI
PET
EST
SEDAM
OSAM
DEVET
DESET
JEDANAEST
DVANAEST
TRINAEST
ETRNAEST
PETNAEST
ESNAEST
SEDAMNAEST
OSAMNAEST
DEVETNAEST
DVADESET
DVADESET JEDAN
DVADESET DVA
DVADESET TRI
IZJAVE ZAHVALNOSTI