FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI

ISTORIJA UMETNOSTI
19. VEKA
Prof. dr Milanka Todi

NEOKLASICIZAM
ROMANTIZAM
REALIZAM
IMPRESIONIZAM
NEOIMPRESIONIZAM
SIMBOLIZAM
POSTIMPRESIONIZAM

Bojana Nikoli
2009/2010

FRANCUSKA REVOLUCIJA I DRUTVENI KONTEKST NA POETKU 19.VEKA

Poslednje decenije 18.veka obeleava pad monarhije i pojava novog ureenja: kapitalizma, na elu sa
buroazijom. Luj XVI bio je dobronameran ovek koji je eleo da zaustavi opadanje francuske moi, ali
inei ustupke crkvi i plemstvu. Zemlja je osiromaila usled mnogobrojnih neuspenih ratova i
prezaduenja drave. Politika mo je bila u rukama gramzive korumpirane pariske aristokratije. U
meuvremenu je seoska buroazija nastavila da vlada u stilu feudalnog plemstva, iznuujui na
srednjevekovni nain porez od seljaka. Dobrostojea buroazija postaje svesna svoje rastue snage, i
podstaknuta idejama francuskih filozofa i prosvetitelja (Volter, Ruso, Monteskije) poinje da propagira
radikalne promene zahtevajui vea prava.
Poetkom leta 1789. Francusko kraljevstvo proglaava bankrot, i kralj saziva skuptinu stalea u Versaju,
gde su postavljeni revolucionarni zahtevi. 14. jula 1789. napadom gladne gomile na Bastilju, poela je
Francuska buroaska revolucija. Skuptina je suspendovala i uhapsila kralja i uspostavila republiku. 1791.
proglaen je novi ustav i republika sa devizom: sloboda, jednakost, bratstvo.
1. [egalite] Jednakost je bila osnovna ideja Francuske revolucije i odnosila se na zakon
2. [liberte] Sloboda glasanja, izbora. Kasnije postoji graanska demokratija. Najpre su predstavnici
buroazije dobili pravo glasa, a ene tek posle II svetskog rata.
3. [fraternite] Bratstvo udruivanje, ujedinjenje. Ukida se monarhija, odnosno da roenje donosi socijalni
status. Umesto apsolutistike monarhije uspostavljena je republika. [japanska carska loza najstarija, skoro
2000.godina] Kralj Luj XVI i Marija Antoaneta osueni su na smrt i giljotinirani.
Julska revolucija izbija 1830. u Francuskoj, tada se prvi put postavlja pitanje o pravima ena. Politika i
drutvena revolucija podrazumevale su velike promene u svim aspektima drutva (otkrie parne maine
omoguava laki transport i trgovinu; brodovi povezuju kontinente). Karpo (19.vek) ima delo 4 kontinenta,
jer se tada jo mislilo da ih toliko ima.
Ovo doba poklapa se sa industrijskom revolucijom, pronalaskom parne maine, pojavom eleznice,
poboljavanjem komunikacije trgovakih puteva, sveoptom razmenom robe. Od Industrijske revolucije
komunikacija izmeu kontinenata i ljudi je sve jaa. Trana je utakmica progresa. Upravo taj progres je
bio razlog za neljudsko ophoenje prema ljudima sa neotkrivenih kontinenata. [Pragmatizam verovanje u
dokazano]. U kolonizovanim zemljama beli ovek sprovodi civilizovanje divljaka, istrebljanje domorodaca.
Od jednom se javlja velika elja za unificiranjm sveta, kolonijalizacijom, eksploatacijom. Mnogi umetnici
diu glas protiv ropstva. Tarner tada slika Trgovci robljem bacaju bolesne i iznemogle u more.
I u umetnosti dolazi do velikih promena: ostavlja se slikarstvo baroka i rokokoa (elegantne scene prepune
raskoi, uivanja i slavljenja radosti ivota) i na scenu stupa novi pravac, neoklasicizam. Republika bira
kao novi stil neoklasicizam, zato to su humanisti/enciklopedisti tvrdili da grko-rimsko drutvo treba da
bude uzor za ureenje drave.
Habermens je zapazio da imamo dugi 19. i kratki 20. vek
20. vek u koncepcijskom smislu zapoinje posle Prvog svetskog rata (1989. pad Berlinskog zida)

NEOKLASICIZAM

Neoklasicizam se vezuje za poslednje decenije 18.veka, i traje do prvih decenija 19.veka (1760-1820.) Oko
1830. je bio paralelan sa romantizmom; oni su opreni pravci, ali istovremeni.
Tri Gracije slikarstvo Pompeja. Pompeji i Herkulanum su bili napredni rimski gradovi, uniteni u prvom
veku. Johan Vilkeman (veliki nemaki istoriar umetnosti i teoretiar) napisao je delo o velikoj umetnosti
Rima. On pie istoriju starog sveta i daje veliko tumaenje Pompeje. Zakljuuje da ne postoji nita
savrenije i lepe od klasine kulture. Od njega potie ideja da je klasina umetnost plemenita
jednostavnost i uzviena plemenitost. Jednostavnost, monumentalnost, simetrinost i ralanjenost
su osnovni principi koje je video u klasici i preporuivao je umetnicima da se trude da dostignu tu idealnu
lepotu. Idealna lepota ne postoji u prirodi, nego se gradi od savrenih primera lepote iz prirode. On je
smatrao da umetnici ne treba da trae nove principe, ve treba da se trude da postignu taj nivo, i da
zanemare barok i rokoko, koji su izbegavali klasine vrednosti. Objanjavao je ta je to to nas zadivljuje u
klasinoj umetnosti. Klasino oznaava neto vredno, neprolazno, prefinjeno.
Pojava. Jedan od razloga je reakcija odbacivanja svega tipinog za barok i rokoko. Neoklasicizam uvodi
nove estetske vrednosti i insistira na Rimu (u vreme kada je Rim republika), i grkim gradovima koji su
utemeljili ideju polisa. To su temelji na kojima novo drutvo gradi svoje vrednosti. Vraa se na iskustva
Antike Grke i Rima. Obrauje odnose neposredno pre i posle Francuske revolucije. Bili su im dostupni
razni materijali o Antici (jo Pusen je to istraivao). Rim je bio mesto okupljanja najrazliitijih umetnika i jo

u renesansi postaje veliki kulturni centar, a sa revolucijom se Pariz namee kao velika prestonica, sve do
Drugog svetskog rata i pojave Njujorka. U 18.veku to je jo uvek Rim, i on je sredite u koje dolaze
umetnici. (Tada se jo ne govori o grkoj kulturi jer su u Atini Turci, i ona ne moe biti kulturni centar; tek
kasnije su Englezi vrili iskopavanja i pronaene predmete nosili sa sobom)
U Rimu je bilo mogue gledati iskopine: forum, koloseum, mnotvo privatnih palata sa umetnikim delima.
Tu su dolazili svi umetnici. Interes za rimsku tradiciju se pojaao kada su otkrivreni Pompeja i Herkulanum,
i kada su otkopavali vilu po vilu. Bili su zadivljeni gracioznou i proporcionalnou te umetnosti. Grafika je
bila jako znaajna, jer su se radili crtei tih iskopina, i na grafikim listovima koji su se prodavali, ljudi irom
Evrope su mogli videti kako taj grad izgleda.
Neoklasicizam je totalni stil (vidi se u svim vrstama umetnosti), najpre se prepoznaje u arhitekturi. Rue
se srednjevekovni kulturni gradovi (koji su do tada bili opasani zidinama), i u 18-19.veku gradovi se ire
van zidina. [Beograd je nezavisan tek od 1867.] Novi bulevari se prokopavaju pod pravim uglom, po uzoru
na rimske legije, i tako su organizovani gradovi, a sve bitne graevine strogo graene po uzoru na Rim
(pokazivale su monumentalnost, snagu).
neo = ponovo oivljen
Arhitektura je imala i neka lokalna obeleja. Vaington na primer, je kombinacija amerike arhitekture i
arhitekture doseljenika pomeana sa klasicizmom. U Nemakoj sa romantizmom, a Englezi su obratili
posebnu panju na ureenje parkova, i stvorili park koji lii na prirodu (klasini, prirodni park, za razliku od
baroknog u kome je sve razliito, suprotno od prirodnog).
Neoklasicizam je internacionalni stil Amerika, Nemaka, Francuska, pozorite i druge graevine u Oslu,
Stokholmu, naa Saborna crkva, pozorite... U tom stilu je oblikovano sve: arhitektura, enterijeri,
odevanje... Treba prepoznati neoklasicizam i u detaljima: bilo je moderno oblaiti se kao Rimljanke, eljati
se tako; zahtevala se odreena uenost, posebno poznavanje antikih pisaca to postaje deo kulture.
Svemu tome je dosta doprineo autoritet Akademije (najuvenija je bila u Rimu, iza nje u Parizu). Ona je
neprikosnovena. Postojala je Nagrada Rima za najbolje studente, i oni su odlazili na godinu dana u Rim,
da bi usavrili svoja znanja o klasinoj umetnosti. Teko se upisivala, a na akademiji su predavali samo
lanovi akademije koji su se meseno smenjivali. (Minhenska akademija je trajala 10 godina; samo ore
Krsti od naih umetnika je zavrio).
Zavrni radovi su bili istorijske kompozicije, koje su podrazumevale klasinu temu. Mogli su da rade (kao
druge po vrednosti) i anr kompozicije, a tek na kraju portrete, koje su mogle da slikaju samo ene (od
naih Katarina Ivanovi, akademija u Beu). ene nisu smele da prisustvuju veernjem aktu, tako da su
slikale samo mrtve prirode i eventualno gipsane odlivke figura, tako da su one imale odvojene kurseve od
mukih. (Meutim, one su esto bile muze, glavni predmet divljenja)
Organizovani su Saloni, izlobe pod vostvom irija sa Akademije, gde su se predstavljali novi umetnici
koji su podraavali klasine uzore. Uestvovanje na salonu bila je prilika da se pokau kvaliteti, jer je
Akademija bila najvei autoritet. Freske iz tog vremena su bile savreno uvane, pokazuju duh
jednostavnosti i dobre kompozicije. ak Luj David je najbolji i glavni predstavnik.

AK LUJ DAVID

Najbolji predstavnik neoklasicizma. Tek iz petog puta dobija nagradu Rima, i tamo radi veliki broj skica i
crtea, detaljno prouava antiku umetnost, i to ga ini jednim od najobrazovanijih umetnika tog doba.
David je uen slikar koji je dobro poznavao tradiciju, i daljim itanjima i istraivanjima dopunjavao svoja
znanja.
Zakletva Horacija je programska slika (1784-1785, Muszej dOrsay). Nastaje posle Davidove posete
Rimu i smatra se manifestom neoklasicizma. Sie je iz rimske mitologije, ve obraivana tema, i David je
naslikao na porudbinu Luja XVI. Odluio je da modifikuje sie: izmislio je trenutak zakletve koji inae ne
postoji u originalnom mitu. Postavio je vrlinu i ast porodice u prvi plan. To je zato to legenda kae da je
Horacije trebalo da brani Rim od grada koji ih je napao (Kurijatiji iz Albe). Jedna od erki Horacija je bila
udata za Kurijatija, a sam Horacije je bio veren sa devojkom odatle, pa su se takorei borili sa lanovima
porodice. Meutim, zakleli su se da e se boriti i misliti o dobrobiti Rima, a ne o sebi. ast republike je
bitnija od svih drugih vrlina i interesa. Patriotski znaaj je iznad subjektivnog stava.
Na likovnom planu koristi, pre svega, savrenstvo linije, a kolorit je harmonino uravnoteen, samo
naglaava linearni okvir, od figura do enterijera. Linija je kljuno likovno sredstvo, linija je izraz
racionalnosti, ona nosi poruku koju saoptava; liniju istie klasicizam. Kolorit je tek sekundaran.
Ovo je zatvorena i vrsta kompozicija i sve mase su ralanjene u odreene segmente. Svega je po tri. Tri
luka, koji ralanjuju tri grupe: sinovi, Horacije i ene. Sve je u istom planu, kao da je u pitanju reljef (David

je mnogo studirao reljefe, pa je usvojio taj sistem predstavljanja). Kompozicija je kompaktna, kao da se
deava u kutiji. Savreno uravnoteena. U samom centru su tri maa, i ruke kojima se sinovi zaklinju. I
same ruke nas usmeravaju na momenat zakletve, pokret.
Tri jake figure nasuprot jednog monog momka. Nasuprot njih sede ene, krhke i nene. Jasna je struktura
moi: mo pripada jakim mukarcima. ene su prikazane bez ikakve snage, moi, potpuno pasivne. One
tuguju, skrhane bolom, jer su svesne rtava borbe. Nemone da zaustave odluku koju donose mukarci.
Savreno komponovano delo, jako monumentalno deluje jer je proporcionalno i ralanjeno. Svaka linija se
podrava drugom linijom (mnogo trouglova, stabilne figure).

Liktori donose telo mrtvog sina Brutu

Veliko Davidovo delo sa scenskim studioznim svetlom, koje sliku ini dramatinom. Vidi se prikaz
enterijera, savrenstvo u rekonstruisanju rimske palate. Studiozno i paljivo slika detalje (kostime,
nametaj) kao u Rimu. Upadljivi su veliki zastori koji su tu da ene ne bi preplanule, to se tada smatralo
odlikom nieg sloja.
Stub na sredini razdvaja svet mukaraca i ena, osim to ima i kompozicionu ulogu. Brut je u pozi filozofa,
pomiren sa sudbinom. Jedna ena pokazuje emocije, to je neprihvatljivo jer joj je sin poginuo branei Rim,
to je bila ast i vrlina.
David je kao veliki potovalac revolucije organizovao spektakle, ukljuio se u gradnju raznih objekata posle
revolucije. Jedna od novih institucija je i Luvr, koji je tada otvoren za javnost, a do tada je bio palata. Muzeji
se u to doba osnivaju upravo sa idejama prosvetiteljstva.
Jedna od rtava revolucije je i revolucionar Mara, koga ubija
rojalistkinja. Dan posle njegove smrti od Davida je naruen
njegov reprezentativni portret.
Tako je nastao portret Smrt Maraa
Njegovo vienje je bio prikaz Maraa koji pokazuje kako je umro,
prikazao ga je mrtvog u kadi. Ovo je potpuno inovativna scena, u
kojoj pravi i linu posvetu: A Marat, David. Postament je nalik
nadgrobnom spomeniku. Vidi se list papira, koji nam govori da
Mara u tom momentu pie o sredstvima koja treba izdvojiti za
porodice rtava revolucije, fondu za socijalnu pomo. Pored
njega je no, a on lei u kadi, tako da na prvi pogled deluje kao
samoubistvo (meutim obe ruke su mu zauzete).
Motiv je rojalistkinja koja ubija revolucionara. No nam govori da
je izboden, a njegove rane i oborena ruka asociraju na skidanje
sa krsta on je muenik revolucije, onaj koji strada elei da
unapredi oveanstvo. Veliki prazan zid iza Maraa je tu da bismo
i mi razmiljali o rtvama revolucije, to je mesto za uzdizanje
njegove due; ali je tu i da shvatimo vrlinu revolucionara.

Madam Rekamije je takoe u velikom prostoru koji je

skoro nedefinisan, otvoren ambijent.
To je portret sa inovativnim likovnim kvalitetima. Ona prati
prvi plan slike. Rotirao je samo njenu glavu. Redukovao je
sve elemente enterijera, i sveo ambijent na lealjku, hoklicu
i svetiljku, to govori o interesovanju za prolost,
jednostavnost.
Ona je raena po uzoru na Veneru, a frizura, haljina i
nametaj po antikim uzorima. Idealizuje ivot, idealizuje
stvarnost i lepotu ene, sto je i zadatak neoklasicizma.
Oduevljen Napoleonovom linou, uradio je nekoliko
njegovih portreta i portreta njegove rodbine.
Napoleon kod San Bernara
Predstavlja Napoleona dok prelazi Alpe, da bi osvojio
severnu Italiju.Ubrzo potom je i zavreno njegovo ratovanje.
[Tih godina Evropa prvi put dolazi do ideje o ujedinjenoj
Evropi]
Bonaparta i Hanibal je natpis na slici, zato to je i Hanibal
preao Alpe (ali na slonovima). Kao pravi neoklasicista
uporeuje antikog Hanibala sa Napoleonom, svojim
savremenikom. Bonaparta je, meutim, prikazan na konju,
iako je on u stvarnosti preao Alpe na mazgama.
U otro dijagonalnoj pozi (to ne pripada klasinoj lepoti, to
je odlika baroka), tu je polako odstupio od nekih odredbi
klasine umetnosti. Ogrta je takoe u centru panje; vetar
koji zanosi platno, konjsku grivu... Dramatino nebo ini
pozadinu, za razliku od prethodnih slika.
Proporcije ne odgovaraju stvarnosti, konj deluje minijaturno
u odnosu na Napoleona. Njih dvojica izgledaju zbijeno, kao
da su slepljeni, to evocira ideju Kentaura. Savren spoj
ivotinjske snage i ljudskog uma. Sa druge strane, poloaj
napoleonove glave, koja je iznad glave konja, pokazuje da
ovek gospodari ivotinjom, obuzdava nju i sve nedae i
probleme. Slika je idealizovana, za razliku od portreta
mrtvog Maraa. Linija je i dalje glavna vodilja slike.
Krunisanje Napoleonovo
Napoleon, ozefina, njegove sestre, braa i svi uglednici
nove imperije. Monumentalna kompozivija sa desetinama
figura u prirodnoj veliini, koje su postavljene u elipsu oko
glavnog dogaaja. Zahvaljujui tome, i sam posmatra ima
utisak da uestvuje u sveanosti.
ak Luj David je napravio nekoliko skica za prikaz
Napoleonovog krunisanja, ali poto je Napoleon sam sebe
krunisao, to nije izgledalo dovoljno sveano. Zato je ovde
zapravo prikazan momenat kada krunie svoju enu,
ozefinu. David ostavlja veliki uticaj na savremenike i
budue umetnike.
Kada je pao Napoleon, David je zatvoren, i kasnije
proteran. Izmeu pada Luja XVI i dolaska Napoleona na
vlast, takoe je bio u zatvoru i tada je naslikao
Luksemburki park posmatran iz zatvora. Smatra se za
jedan od prvih predela. Priroda je tema slike, ne pozadina.
Poznavanje linije i uravnoteena kompozicija su glavne
odlike Davidovog slikarstva.

SKULPTURA NEOKLASICIZMA

Neoklasicizam je bio inspirisan antikim temama. Bilo je vano dostii idealnu lepotu. Pojam idealne
lepote je podrazumevao fragmente pojedinanih ivih tela, koje teba iskombinovati i dostii idealno.
Umetnost treba da pokae ideal.
Skulptura u neoklasicizmu je vrlo neoriginalna, jer vajari imitiraju i kopiraju sauvana dela klasine epohe, i
streme savrenstvu klasine skulpture. Najvei izazov je bio da tu slinost postignu svojim majstorstvom,
nisu traili nove teme, materijale, ideje.
Mnogobrojne vajarske radionice postojale su u Rimu. Tu je bilo mogue videti ta klasina dela. Onda su se
trudili da ih to bolje iskopiraju. Te radionice su imale mnogo narudbina, jer su svi hteli da imaju dela koja
imitiraju antike skulpture. Pitanje originalnosti se nije ni postavljalo. Ipak je bilo nekoliko istaknutih vajara
koji su pokuali da naprave neto to je nosilo individualni peat: Antoan Udon (Francuz), Bertel
Torvaldsen (Danac), Antonio Kanova (Italijan).

ANTOAN UDON
Upamen je pre svega po portretima. Blii rokokou i baroku, mada su neka
njegova dela odgovarala kanonima neoklasine umetnosti.
Uradio je portrete Voltera, Didroa, Rusoa. Predstavljao ih je kao antike
filozofe (to se prepoznaje u stavu figure, ogrnute togom). Imao je mnogo
narudbina. Radio je i portrete svojih savremenika [Dorda Vaingtona] u
graanskom odelu. Meutim, kritiari su smatrali da je runo predstaviti
nekoga tako obuenog, ve su podravali antiku koja je zagovarala nagost.
Linija neoklasicizma se bavila istraivanjem prirode.
Napoleon, nag kao bista, heroiziran. Bez eira i odee koja je uobiajena za
njega. Savremenici su ga poistoveivali sa antikim herojem, pa je to zato
sasvim opravdano. Jednostavnim detaljima je jasno definisan karakter. Ali
nema obeleja vojskovoe.

ANTONIO KANOVA

Njegove skulpture nekad rue klasine ideale. Drei se tih klasinih pravila,
ipak je pokuao da pokae svoje mogunosti, istrauje, i izmeni neto.
Bog Mars sa Venerom
Mladi i lepi, u dobrom kontrapostu, sa dinamikom pokreta, i perfektnim
detaljima. Skulptura lii na dela klasine epohe jer su likovi antiki heroji, tema
iz mitologije. Oni su nagi. Mermerna skulptura, tipino za antiku, precizno
obraena i polirana.
Meutim, razlika je u stavu. U Antici Venera nikada nije okrenuta bono,
vladari i boanstva uvek stoje amfas.
Delo je monumentalno, ralanjeno (takoe tipino za antiku), ali nema
simetrinosti (Mars je okrenut amfasom, a Venera profilom) i nema
jednostavnosti (zbog pokreta, poloaja noge) to predstavlja preteranost,
nestabilnost, kretanje. Tako da se vidi da je to neoklasina skulptura.
Tezej i Minotaur
Dve monumentalne figure, natprirodne visine. Tezej (kome je pomogla
Arijadna), predstavljen kao moan, snaan, mladi ratnik, savrene klasine
lepote, koji pobeuje Minotaura. Njihov susret je opisan u grkim kanonima,
ali sama scena ikonografski nije bila ovako reena, ve je ovakvu kompoziciju
Kanova dao. On je smislio da Tezej kolenom pritiska Minotaura. Tezej ne
ulae napor da ga savlada, vrlo je dostojanstven, ne pokazuje bes ni strah.
Zato to je Tezej personifikacija oveka (razuma), to je ovek koji savladava
ivotinju koja je preputena svojim strastima i eljama. Tezej ne koriszi svoje
miie, ve pamet, i zato pobeuje. Ovakav Tezej izraava antiki ideal
oveka.
Kanova lepo prati liniju trouglaste kompozicije. U tome je veliki majstor.

U grobnici Marije Kristine (austrijska plemkinja) takoe gradi trouglastu

kompoziciju.
Sama grobnica je samo jedan plitak reljef. Ali je Kanova znao dobro da
postavi scenske efekte, tako da imamo iluziju trodimenzionalnosti (ograda,
stepenice i figure koje nas uvode u svet mrtvih). Starac, mlada ena, ena
sa urnom; sa druge strane aneo. Lav predstavlja veni ivot, venost. Gore
su isto dva anela sa granicom i okvirom u obliku zmije koja sama sebi
jede rep, to je personifikacija vremena, prolaznosti vremena, a ujedno i
ciklinosti i beskonanosti. U tom okviru nad ulazom je portret umrle. Prikaz
je pun simbolike.
Svesno koristi elemente antike, ali i simbole nekih drugih perioda: piramida Egipat, tkanina koja podsea na epohu baroka...
Pokazuje poznavanje skulpture ali i izuzetno umee, majstor je scenskog i
iluzionistikog komponovanja i paljivog modelovanja. Zanimljivo je i to
izgleda kao da se povorka moe nastaviti, kao da svi dolazimo u tu
povorku. Smrt ne pravi razliku, govori da je smrt nemilosrdna i sve nas
eka.
Tokom 19. veka smatrali su da je Kanova jedan od najveih vajara. Njegovo
delo i ivot su bili ideal generacija vajara posle.
U Rimu je izazivao panju, i zato je pozvan u Francusku da napravi statuu
Napoleona. On je nag, predstavljen kao bog Mars. Ima koplje, genija rata, i
globus jer je osvojio toliko sveta. Zadrao je portretne crte samo na licu, a
telo je uradio po klasinim kanonima. Kanovin kontrapost je besprekoran
(teko je zbog oslonca napraviti dobar kontrapost, dinamina, zahtevna
poza).
Paolina Borgeze, Napoleonova sestra, takoe je elela svoj portret.
Kanova je predstavio kao Veneru. Zbog narukvice vidimo da to nije Venera,
jer Boginje nikada ne nose nakit. Osim toga, Venera se ne pokriva toliko, ali
najbitnije je ulegnue na dueku. Venera je Boginja i nema teinu, ona ne
moe da pravi ulegnua i guva dueke svojim vazduastim telom, za
razliku od obine plemkinje.
Tako vidimo da je to samo Paolina, personifikovana kao Venera, ali ono to
je bitno je izvanredan rad to se tie materijalizacije, mnotvo razliitih,
detaljno predstavljenih materijala: duek, koa, drvo, zlato... (Neka vrsta
pandana Madam Rekamije)
Sama Paolina je bila svesna da je ovo izuzetno idealizovano, pa je drala
portret u posebnoj sali sa posebnim osvetljenjem i uvala ga u privatnosti.

BERTEL TORVALDSEN

Umetnik iz Kopenhagena, ali je doao i ostao u Rimu.

Napravio je jednu od najuticajnijih radionica u Rimu.
Jason (Legenda o zlatnom runu)
Torvaldsen je na ovoj skulpturi radio 20 godina. Ovaj
njegov ratnik je inspirisan grkom plastikom
(profinjenija, meka, elegantnija, prouenijih proporcija
nego rimska). eleo je da njegovo delo odgovara
kanonima grke skulpture Fidijinog doba.
Ganimed i orao
Ganimed je mladi pastir koji se dopao Zevsu (koji se
pretvorio u orla da bi mu se pribliio). Torvaldsen je
ovde vie bio zainteresovan za reljefne kvalitete ove
skulpture. Ralanjivanje tipino za plitku povrinu reljefa.
Njegove figurine (Heba, Izvor,...) prepoznatljive su po grkoj plastici. Sredinom 19. veka njegov rad je
preao ve u imitaciju, ponavljanja, jer su sve vie radili ljudi iz radionice, zbog previe narudbina; ali
njegov rad je uticao na mnoge vajare. Na kraju karijere kvalitet opada, a on se okree idejama romantizma.

SRPSKA UMETNOST NEOKLASICIZMA

[Sam kraj 18. i poetak 19. veka]

Srbija je u to doba podeljena rekama Savom i Dunavom. Juni deo je pod

uticajem Otomanske imperije, a severni pod Austrijskom imperijom. U
Otomanskom carstvu su verska obeleja bila vrlo ograniena. Ali ipak se
razvijala samo religiozna umetnost. To je zato to se u islamskom svetu
nikada ne vidi portret, nema profanih figura. Zato se u Otomanskom delu
Srbije i nije mogla razviti profana umetnost.
U Austrijskom delu Srbije nije postojala kola u kojoj bi se mogli obrazovati
slikari, tako da se Srbi nisu mogli likovno obrazovati i izgraditi. Kod nas se
tek krajem 19. veka otvara privatna kola Kirila Kutljika (u kojoj je prve
asove dobila i Nadeda Petrovi). Tada slikari uglavnom rade po uzoru na
Beke. Najvei naruilac je crkva, i graanstvo, koje naruuje portrete.
Predstavnici neoklasicizma u Srbiji su Arsenije Teodorovi i Pavel
urkovi.

ARSENIJE TEODOROVI se kolovao u Beu i imao izvanredne

kvalifikacije.
Postojala je izvesna tradicija vezana za ikonografiju kod nas u slikarstvu.
Najvei broj dela je pripadao zografima (koji su radili u crkvi u radionicama,
ikonostase, duboreze). Kombinovali su iskustva tradicionalnog i ikonopis sa
uticajem baroka sa zapada. Bio je vrlo ogranien krug tema (religiozne).
Posebno se neoklasicizam prepoznaje u arhitekturi i to arhitekturi crkava
[Saborna Crkva]. Takoe Narodna banka, Pedagoki muzej, Odreene
privatne kue, prvobitna zgrada Narodnog pozorita
Portret Kirila ivkovia, episkopa. U klasinom stavu, sa stubom u
pozadini. Precizno linearno postavljen ornament. Arsenije odlino radi
linijom.
Teodorovi je poznat po graanskom portretu [Dositej Obradovi]

PAVEL URKOVI je visoko obrazovan ali ne znamo gde.

Portret mladog Vuka Karadia, predstavljenog kao zapadnjaka, u
sveanom odelu.
uveni portret Kneza Miloa. Lii na Turina sa turbanom jer se to smatralo
otmenim odelom u ovom delu Otomanskog carstva (Beogradu). Nosio je sve
to i Turci. Ovo je dragoceni portret kneza Miloa koji ga predstavlja kao ivu
savremenu figuru. Imao je neku izboinu, zadebljanje na obrazu. ivkovi je i
to naslikao, elei da predstavi jednu autentinu figuru, stvarni izgled kneza.
Slikao je najpre po Vojvodini, ali je preao u Beograd (jedan od prvih koji je
preao).

DAVIDOVI UENICI

David je bio kljuna figura neoklasicizma i diktirao je tokove tadanje umetnosti, organizovao ceremonije,
bio vrlo uticajan. Imao je i veliku popularnost na dvoru, i poeo je kao carski slikar a zavrio kao
napoleonov slikar. Imao je svoj atelje, ak je i predavao na Akademiji. Bio je vrlo slavan i traen, i imao je
nekoliko velikih uenika. Zbog svojih smelih aktivnosti bio je i pritvaran, a na kraju odlazi u izgnanstvo u
Belgiju.
Antoan Gro, jedan od njegovih uenika je radio obrnuto: poeo je od Napoleona (poeo je sa radom prvih
decenija 19. veka) i zavrio kao dvorski slikar. Davidovi uenici su se proslavljali u vreme napoleonovih
osvajanja, pa je to i logino. Ratovi se 1815. zavravaju mirom u Beu. To je i prekretnica i kraj dominacije
neoklasicizma. On postepeno nestaje od tada, i poinju da nastaju dela romantizma. Davidovi uenici koji
poinju rad oko 1810. ve najavljuju romantizam.
David ve kod Krunisanja Napoleonovog okuplja mlade umetnike u ateljeu. Najpoznatiji meu njima su
Antoan Gro, Fransoa erar, Pol Pjer Pridon, an Dominik Engr.
Oni kreu od linije, idealne lepote, klasine interpretacije. Ostaju verni tematskoj ogranienosti (ideje iz
mitologije, istorije stare Grke i Rima), ali donose i neto novo budui da se istorija razvijala u doba
Napoleonovih ratova (koji su bili jako prisutni u samoj Francuskoj, direktno vezani za ivot Francuza). Ova
tematika se nametnula i potisnula u drugi plan antiku, tako da je savremena istorija postala novi izvor tema:
vreme, ratovi Napoleona, graanski portreti i savremene scene. Polako se menja interesovanje: ne gledaju
samo Rim, istoriju. To je i zato to su ratovi Napoleona bili veoma skupi, Francuska je to teko podnosila,
polako je nestajalo para za nagrade Rima. Prouavanje Rima se stavlja u drugi plan (zbog ekonomije) pa
se u centru panje pojavljuje umetnost 17. i 18. veka (umetnost baroka). Za Engra je, na primer, umetnost
visoke renesanse uzor. Tako da Davidovi uenici zagovaraju nove ideje.

ANTOAN GRO

Portret Napoleona
Za Groa je Napoleon bio veliki uzor vojskovoe, bio je zadivljen njime. On ga prati i
pravi skice i studije, pa tako ostavlja mnogobrojna svedoanstva iz Napoleonovih
pohoda. Na ovom portretu je idealizovan, proprcionalnih crta lica, gleda u venost,
zaneseno. Pravi uarenu atmosferu, podignuta kragna, razbaruena kosa; zamahuje
zastavom (ta forma se moe shvatiti i kao oreol oko glave). Sa vidljivim potezima,
smelo raeno. Intenzivne boje, to nagovetava dolazak romantizma (koji insistira
na koloritu, ne na liniji). Slika na jedan uzvien nain, i tako uvodi emotivnost u sliku,
a zanemaruje anatomiju, to je novitet.
Groova najznaajnija dela su predstave napoleonovih bitaka. Jedna od najpoznatijih
je Bitka kod Ejlaua. To je bitka u kojoj se Napoleon susree sa Poljacima i
Rusima. Gro je predloio topografsko prikazivanje bitaka. Obino je vojskovoa u
centru, a ostalo nije bilo vano. Sada slika postaje ogromna scena bojita, vidimo
mase anonimnih vojnika. Najsmelije je to se u prvom planu pojavljuju mrtvi i ranjeni.
Pokazuje da Napoleonove pobede podrazumevaju i mrtve, govori o ceni rata, to se
pre toga niko nije usudio da pokae. Ranije su se iskljuivo glorifikovali ratovi.
Osim toga, horizont je podignut vrlo visoko, gotovo da je sama bitka vanija od Napoleona. (Klasina slika
je morala da potuje zlatni presek, sputena scena, horizont na zlatnom preseku, to su idealno
harmonizovane kompozicije). Ovako je prizor vrlo dramatian, horizont se popeo gore i ima malo neba,
obrnuto je komponovano. On je to uradio zbog funkcionalnosti: tako je mogao da pokae panoramu bitke,
kretanje trupa po horizontu. Planovi su postepeno degradirani, to daje utisak dubine slike.
U samom centru slike je Napoleon, ali drugaije je to je on
identine visine kao i ostali generali, sve glave su u istoj ravni
(izokefalija). On je voa, ali prvi meu jednakima. On je na
svetlom konju, i samo tako je odvojen od ostalih. Tako je Gro
radikalno promenio prikaz bitke. Takoe slika aktuelne
uniforme i oruje, a ne vie antiki kostimirane junake.
Ovo nije zatvorena scena, sve se moe nastaviti i iza rama.
Mi shvatamo da je bitka na sve strane, to je jo jedna
novina.
Gro e imati mnogo naslednika (eriko, Delakroa, Kurbe...),
bio je veoma uticajan. Na kraju vri samoubistvo, jer nije bio
siguran da li su sve te njegove inovacije opravdane.

[Tri gracije an Batist Renjo

Prilika da se govori o estetskim kanonima, proporcijama ...
Zbog pokreta i profila znamo da nije klasina slika. Bitna je i valerska gradacija, ne
samo linija. U pitanju neoklasicizam sa elementima romantizma.]

FRANSOA ERAR
Madam Rekamije
Takoe portret po antikom uzoru u rimskom ambijentu, ali pojavio se pejza,
otvoreni prostor, kao i zaokret madam Rekamije. Ubacio je kretanje, dinamiku, po
uzoru na barok. Dijagonalna kompozicija dodatno dinamizuje portret.

POL PJER PRIDON

Otmica Psihe
Nestani puti nose usnulu Psihu. Isto dijagonalna kompozicija, mitoloka scena, ali
nova interpretacija. Ovo je nona scena, to je novo. Dramatian odnos svetlotamnog, draperije oko njenog tela dinamino se kreu. Sve to je neobino za
neoklasicizam, a asocira na barok.

AN OGIST DOMINIK ENGR

Veoma je obrazovan. Engr je poeo sa radom u vreme neoklasicizma, a zavrio svoju karijeru u doba
impresionizma (iveo je 90 godina). Jako mlad, na poetku karijere, dolazi u Davidov atelje i sa velikom
posveenou pristupa radu i izuavanju antike kulture. Bio je majstor linije. Mnogi slikari su uili liniju iz
njegovih radova, bio je veliki uzor. Profinjena, proiena, meka linija. Ali zato odustaje od proporcije, jer
eli da naglasi liniju.
Zevs i Tetida
Po orlu koji se nalazi sa desne strane znamo da je Zevs u pitanju. Takoe, dri
ezlo, i tu se nalazi reljef koji pokazuje njegovu borbu sa Titanima. On je
moan i po antikim uzorima vrlo paljivo prikazan, sa nesrenom Tetidom.
Ona moli Zevsa za svog sina, jer je to Ahil. Trai da bude milostiv. Ona ui na
tronu, treba da bude veoma nisko. Da bi doprla do Zevsove brade Engr je
morao da izdui njenu figuru. Zato je crte bez anatomske tanosti.
Deformisao je telo radi emotivnog sadraja, mimo klasinih kanona. Engr je
tvrdio da niko ko ima dobar crte ne bi napravio greku u koloritu. Napravio je
idealnu harmoniju linije i kolorita. Ni jedno nije dominantno, savreno je
komponovano, simetrino, ralanjeno (u svakom segmentu se neto deava),
potpuno uravnoteeno. Savreni odnosi toplog-hladnog i tamnog-svetlog.
Naroito je cenio i poznavao antike teme.
Edip i Sfinga
Monumentalna kompozicija jer su lepo ralanjene sve figure, ali i povezane:
Edip je u centru (kao ovek idealna lepota se stavlja u centar), a Sfinga je
pored. Iza je ovek koji ga upozorava da bira svetlost izmeu svetlosti i tame
(svetlost predstavlja stvarni ivot), da ne ulazi u peinu (tama, neizvesnost).
Edip je dostojanstven, nije uplaen. Ponaa se kao da bi mogao biti ravan sa
Sfingom (ali nije, njena glava je naslikana iznad njegove). Engr deli realni,
oveiji svet i onostrani, mitski.
Ovo monumentalno platno je veoma mala slika. Pokazano je veliko znanje
komponovanja: dijagonale sa kopljima, razdvojeni svetlost i tama. (Sfinga je
mitsko bie, polu ena polu krilati lav, koja je na ulasku u grad Tebu
postavljala zagonetku i prodirala svakog ko ne bi znao odgovor. Edip je
odgovorio na pitalicu i ubio Sfingu). Kod Engra uvek postoji savrena
ravnotea; svaka linija se nastavlja i povezuje jedno sa drugim. Engr ujedinjuje
ideje neoklasicizma i nagovetaj romantizma.

Portret slikara (slikara Granea)

Veliki portretista svojih prijatelja i istaknutih predstavnika drutva. Sjajan crte, uz analizu linosti. Izuzetna
materijalizacija. Porcelanski ten svojstven samo njemu. Zato su njegovi portreti izuzetno traeni i cenjeni.
Predstavlja maldog umetnika u ijim oima se vidi elja za znanjem. Nosi skicen blok, a u pozadini
prepoznajemo pejza Rima.
Gospodin Berten
Sjajna psiholoka studija pohlepnog bankara. Njegovi prsti lie na kande na kolenima. Izgleda kao
gramzivac. On je predstavnik nove buroazije i u njemu prikazuje itav niz novih bogataa. Studiozan
pogled, kao da vreba. Ovo je psiholoki portret. Engr jasno slika novu buroaziju, one koji su za jednu
generaciju doli do bogatstva. Gospodin Berten kao da e ustati svakog asa, jako uri, jako je zaposlen, a
tek to je skinuo eir, to vidimo po njegovoj razbaruenoj kosi, sedi na ivici stolice. Prepuno dinamizma,
prostudirana psiholoka slika.
Engr je bio jako cenjen u krugovima dama, jer je divno umeo da pokae njihov nakit, ukrase... On je eleo
da zabelei psiholoki karakter. eleo je da proui tonske odnose na portretima, da bude vrlo precizan, pa
je pravio mnogo crtea, skica i studija.
Madam Orsonvij je mlada predstavnica buroazije koja pozira ispred ogledala, to njen portret ini
dvostrukim. Ona je u zamiljenoj pozi, poput grkih Bogova. Engr je jedan od prvih umetnika koji koristi
fotografiju radi provere svojih dela.

Odaliska
Idealna lepota, namerno deformisana preduga lea, mekane ruke i stopala... moda je inspirisana
persijskim minijaturama. O ovoj slici se govori kao o uitku est ula. Egzotini orijentalni ambijent jer je
ona mlada igraica u haremu. Engr je pretrpeo romantiarski uticaj interesovanja za Daleki istok, pogotovo
Persiju i orijent, i to spaja sa klasinom lepotom.
Kupaica
Idealno lepa haremska lepotica. Mnogo vertikala i horizontala koje se smenjuju. Inspirisano orijentom i
persijskom minijaturom.
Tursko kupatilo
Analiza enskih aktova u vrtlonoj, dinamikoj skulpturi. Tondo je veliki izazov za svakog slikara, jer je teko
napraviti kadar. Krug namee kretanje. Engr je to reio kretanjem razliitih delova tela u krug. Deo sa
posluenjem je jedini element koji se useca u tondo i prekida tu liniju. Ovo delo nastaje pri kraju njegovog
ivota.
Engr je bio jedan od najznaajnijih neoklasicista. Njegovi uticaji traju sve do 20. veka.

10

ROMANTIZAM

Naziv romantizam je nastao od rei roman, to znai naracija (naracija sa prevratima, kontrastima).
Pojam u osnovi je poeo je da se koristi poetkom 19. veka kao ideja o romanu, a kasnije su se reali i
anrovi romana. Romantino predstavlja neto zaneseno, sa puno oseanja, emocija
U Engleskoj, Nemakoj, Francuskoj, na primer, paralelno traju neoklasicizam i romantizam. Romantizam
se javlja jo od Francuske revolucije, a zvanino traje od 1800-1830.
Romantizam se javlja i u drugim umetnostima; literaturi: Viktor Igo, Aleksandar Dima, muzici: Hektor
Berlioz, open (najuveniji romantiar u muzici), drama... Svima je svojstvena naglaena oseajnost,
emotivnost, iracionalno.
Prirodno je da na mesto linije, koja je bila nosilac ideje, dolazi boja, koja postaje kljuni element. Koriste
intenzivne boje, esto komplementarne odnose meu bojama. Umesto interesovanja za antiki ideal
lepote, sada se u centar postavljaju egzotine, daleke, nepoznate kulture. Orijent, daleki i bliski istok, Afrika
(19. vek donosi velika otkria, putovanja), uopte orijentalizam najire shvaen ulazi u centar panje
(persijske minijature, daleki istok; od sredine 19. veka i japanska kultura tokom impresionizma).
Neoklasicizam je iskljuivo prouavao Grku i Rim, a sada romantizam (posle Napoleonovih ratova),
postavlja u centar svakodnevni ivot, scene iz ivota i sadanjosti (savremena istorija). Slikaju situacije,
dogaaje savremene aktuelne istorije.
Jako se inspiriu literaturom (Biblija, ekspir, Dante, Bajron...). Viljem Blejk je pravi predstavnik umetnika
koji se drao literarnog predloka, od koga je pravio likovnu interpretaciju. I kod nas se umetnici oslanjaju
na narodne pesme.
Glavni stilski uzor je bio barok, ali i interesovanje za Srednji vek (barok nije tako istaknut kao to je pre bila
klasina epoha). Pojavljuje se dramatini barokni svetlo-tamni prelaz (kao i u romanima tog doba, gde su
uvek suprotstavljeni pozitivan i negativan junak). Nagli prelazi iz tamnog u svetlo podiu dramatinost.
To je internacionalni pravac. Mi se bavimo Francuskom, Nemakom, Engleskom i romantizmom kod nas,
ali bio je veoma rasprostranjen. Vezan je nastankom za prve decenije 19. veka, posle Francuske
revolucije, ali je trajao jako dugo i neki smatraju da romantizam traje i do danas.
[PRETEE ROMANTIZMA: VILJEM BLEJK I TEODOR ERIKO]

VILJEM BLEJK

Inspirisan Francuskom revolucijom, pretea romantizma. Krajem 18. veka kod njega se ve javljaju ideje
romantizma. Blejk je smatrao da revolucija iz temelja menja poglede na svet, pa je smatrao da i u
umetnosti treba sprovesti promene iz temelja. Inae je bio samouk, siromaan,
tako da nije bio vezan akademizmom. Krenuo je u istraivanje predstavnika
visoke renesanse (Mikelanela, Rafaela). Bio je svestran umetnik, slikar i
pesnik, krio je sve konvencije svoga doba i svojim radom ostavio veliki uticaj
na umetnike 19. i 20. veka.
Blejk je bio umetnik vizionar. Hteo je da njegova umetnost ponudi novo vienje
univerzuma. Smatrao je da dananji umetnik treba da se ugleda na umetnika
Srednjeg veka, da sve radi sam, runo. On je pisao, ilustrovao i pravio poveze,
grafike listove. Poznavao je razliite discipline i sve ih spajao u svom
stvaralatvu. Smatrao je da svako treba svoju poeziju sam da ilustruje.
Njegove knjige su i danas velika dragocenost i retkost.
Jo kao mali imao je vizije koje je prikazivao kroz svoje slike. Ekscentrina
linost, savremenici su mislili da je lud, a koristio je i razne vrste droge da
podstakne svoje ideje i halucinacije. Imao je nekoliko mecena koji su ga
podravali u radu, kupovali njegova dela, i tako je uspevao skromno da ivi, ali
se nikada nije odricao svog naina rada u korist profita.
Mihajlo se rve sa avolom.
Njegov najvei uzor i inspiracija je bila knjiga postanja. Odlikuje ga intenzivno
svetli, romantiarski kolorit.
Zmaj i ena obuena u Sunce
Pokazuje da Blejk pravi svoju mitologiju (poznavao je odlino stare mitove i
legende). Insistirao je da se njegova bia uvek predstavljeju svetlim koloritom,
jer su to za njega bila duhovna bia, koja se izdiu iznad materijalnog, a za
njega je materijalno bilo nebitno.
Mnogo je itao Apokalipsu i inspirie se literaturom, to je odlika romantiara.

11

U likovnom smislu donosi mnogo novina, to se, pre svega, ogledalo u tehnici:
akvarelu, kojoj je dao sasvim novu vrednost. Akvarel je kod njega konano delo
(ne ulje, kao to je bilo uobiajeno).
Koristio je intenzivan, svetli kolorit, to pre niko nije imao smelosti da koristi
(osim u Srednjem veku), kao i podelu slike po vertikali. Kompozicija raste
odozdo ka vrhu. U trakama slae dogaaje po vertikali, to je blisko gotikom
slikarstvu. Njega iluzija prostora ne interesuje, jer se bavi svetom imaginacije.
Starac Dana / Prauzrok stvari
Smatra se da je to Bog koji u kosmosu pravi podelu sveta, stvara svet. Pravi
savreni tondo u koji uklapa savijena kolena, gradi dijagonale koje dinamizuju
itavu sliku.
Njegov uticaj e ii daleko izvan granica Engleske i izvan granica vremena u
kome je iveo. I do nadrealista, druga polovina 20. veka, pesnika i muziara.
Linost koja izlazi daleko izvan svoje epohe, njegov pravi uticaj je tek u
vremenu posle njega, jer je od strane savremenika neshvaen, ak smatran
ludim.

TEODOR ERIKO

Oficir carske garde

Ovo je njegovo prvo delo, nastupio je na salonu sa njim. Svesno je odabrao
veliki format da bi se istakao u moru mladih umetnika izlagaa. Jako je voleo
konje, divio im se, i esto ih slikao na svojim platnima. Tragino je umro posle
pada s konja, sa 33 godine.
Moda nalazi uzor u davidovom Napoleonu. Konj deluje gotovo kao silueta jer
se noge jedva vide. Ta pozicija konja, koji izgleda skoro nestvarno, doprinosi
dramatinoj situaciji. ini se da e svakog asa skliznuti ka prvom planu, jer
uvodi smelo skraenje po dijagonali. Bogatstvo kolorita, smeli crveni akcenti,
leopardovo krzno, sa toplom pozadinom. Nestala je linija, skoro da se uopte
ne vidi, potpuno je zapostavljena. U prvom planu je kolorit, i zato je eriko
jedan od najzaajnijih pretea romantizma.
eriko odlazi u Rim (dobija nagradu Rima), ali umesto da
posmatra antike graevine, interesovala ga je periferija
grada, karnevali i svetkovine graana. Slavna prolost je
u pozadini, a u prvom planu je Trka konja. U centru
interesovanja su konji, koji za njega predstavljaju pravi
izazov; konj je personifikacija najfinijih oseanja, veoma
inteligentne ivotinje. eriko im se divio.
Osim Mikelanela kome se divi, uzori su mu i Rubens,
Karavao, to vidimo po smelim kontrastima i
uskovitlanim masama. Pokazuje veliku borbu oveka i
ivotinje. Ne slika vie idealne momke, ve stvarnog
konjuara sa svim nedostacima, jer eli da predstavi
stvarnu scenu.
Najuvenije delo je Splav meduze, prvobitno nazvano
Scena brodoloma [Luvr]
itao je o Francuskom brodu koji se nasukao na obale
Senegala, koji nije imao dovoljno amaca za spasavanje.
Oficirski kadar ih je iskoristio, a ostale ljude su smestili na
jedan splav (preko 100 ljudi). im su stali na splav, on je
poeo da tone. Pokuali su da ga vuku amcem, ali i on
je tonuo, pa su ih ostavili i otili da trae pomo. Ljudi su
ostali preputeni sami sebi na otvorenom moru. Od njih je
preivelo devetoro. Jedan od njih je priao erikou sve
detalje, objanjavao mu kako se pravi splav. Prouavao je
talase mora, skicirao tela ljudi u mrtvanicama, pozivao
prijatelje koji su pozirali. Posle mnogobrojnih studija i
skica (ak i votane figure reao u razne oblike), nastalo

12

je finalno delo. Brod koji ih je spasio zvao se Aurora (Zora) i upravo zoru bira za trenutak na slici. Zbog niza
mogunosti za predstavljanje ovog dogaaja, radio je jako mnogo skica. Zato ovde ima ak tri piramidalne
kompozicije koje je spojio.
Napravio je sliku o veri u ovekovo duhovno spasenje, bez obzira na sve tragedije i uase. Nesvakidanje
prikazuje tragediju obinih ljudi kao borbu dobra i zla. Die scenu od smrti ka ivotu i na kraju crnac mae
zastavom (vreme ropstva, pa ujedno simbolizuje spasenje i izbavljenje iz ropstva). Dri zastavu Francuske,
zastavu slobode. Aurora, brod spasenja, se jedva vidi, gotovo je nedostina, to pokazuje neizvesnost
spasenja. Radi dramatizovanje situacije zanemaruje perspektivu i postavlja horizont visoko, tako da more
ostavlja utisak dubine i veliine.
Osa od Crnca na dole vodi direktno ka smrti, u talase, za sve one koji ne veruju u spasenje i ivot. (to je telo
Delakroaa, koji je pozirao za skice). Kada je izloena, ova slika nije izazvala oduevljenje jer je dogaaj jo
uvek bio sve, i ljudi su se trudili da to pre zaborave katastrofu. Meutim eriko ipak predstavlja uzor za
mnoge umetnike.
eriko odluuje da na neko vreme pree u Englesku, gde se
susree sa potresnom slikom drutva.U Londonu je slikao
mrani, zaputeni i prljavi London. Tamo radi mnoge grafike i
crtee pod utiskom tekog ivota radnike klase, ali ga
interesuju i trke konja.
Trka u Epsonu
Tada se smatralo da konji u jako velikom trku ne dodiruju tlo
(Majbrid je 50 godina kasnije napravio studiju, fotografije
konjskog galopa, i video da ni u jednom asu konj nije u
vazduhu). Ovo delo prikazuje konje u energinom pokretu.
Po povratku iz Londona, i sam poljuljanog mentalnog zdravlja,
odluuje da naslika seriju portreta mentalno bolesnih ljudi, za
svog prijatelja psihijatra, za naunu studiju. U Srednjem veku se
smatralo da su te ljude zaposeli zli demoni, ali u erikoovo
vreme poinje tumaenje da su oni bolesni, ljudi sa problemima,
kojima treba pomoci. Mi po njihovom pogledu i stavu vidimo da
imaju problem, da su bolesni. Ubica, Kleptoman, Manija
vojskovoe

13

EEN DELAKROA

Najvei i najznaajniji predstavnik romantizma, ostavio je veliko delo. Takoe najvei uzor umetnika 19.
veka. Obeleie svoju epohu. Radio je slike, kao i velike zidne kompozicije. Smelo postavlja nove kanone i
koristi istu intenzivnu boju, koja je nosilac glavnog znaenja, saoptava emocije, nosi atmosferu, gradi
poruku.
Delakroa otvoreno pokazuje svoje uzore. Teodor eriko je bio njegov najvei uitelj. Zatim Rubens:
isprepletana tela u pokretu; Mikelanelo: naglaena anatomija i skraenja. Osim toga ga inspirie: Danteova
poezija - Pakao (do koga se stie preko reke zaborava; ubistvo, edomorstvo deveti krug pakla),
ekspir, Gete, Milton, Bajron, Igo, Dima. Delakroa je veoma obrazovan, dobar crta (njegovi crtei su meu
prvim crteima koji se posmatraju kao zavrena, celovita dela). Takoe je svirao violinu. Svestrano
obrazovan, velikih interesovanja. Uestvuje u kulturnom ivotu Pariza, i vrlo je uticajan umetnik. Uiva ugled
u drutvu (uspean na salonu, njegova dela su traena).
Danteova Barka
Predmet njegovih poetnikih interesovanja, delo inspirisano
Danteovom poezijom. Izloio je ovo delo kao mladi slikar na salonu.
Naglaena je kompozicija sa sloenim telima. U centru slike je sam
Dante.
Pokolj na Hiosu
1824. se pojavljuje na salonu sa ovom slikom. To je najznaajnije delo
koje ga je predstavilo kao velikog i inovativnog majstora.
Inspirie se aktuelnim dogaajima, a kao i njegov uitelj eriko, bira
anonimna lica za svoje junake. Napravio je veliko istraivanje potresen
stradanjima na Hiosu. Hios je grko ostrvo, koje je tada pripadalo
Turskoj. Poetkom 19. veka stanovnici su se pobunili, i pokuali da se
oslobode turske vlasti. Da bi uguili ustanak, Turci su ubili 20.000 ljudi,
a veliki broj ena i dece odveli na pijace robova i prodali.
Paralelno sa ovim dogaajem, divio se Bajronu, koji je otiao u borbu
za osloboenje Grke (jer je stara Grka nekada bila ideal
demokratije). Tamo je i poginuo u Misolungiju. Delakroa je tada uradio
i jednu sliku sa ovom tematikom, sa enom kao personifikacijom
Grke: Grka izdie na ruevinama Misolungija. Ovo Bajronovo
delo je podstaklo interesovanje za te predele, pa je istraivao Grku i
njene stanovnike, elei da njegova slika ima dokumentarnu vrednost.
Kada je izloena, Gro je izjavio da je to pokolj slikarstva: Delakroa je
promenio mnogo toga u prikazu bitke. On bira vertikalnu kompoziciju,
to je neobino (horizontalna kompozicija je raspriana, vertikalni
format dinamizuje, vie figura u manjem prostoru koje je teko
uklopiti).
Postavlja neuravnoteenu, decentriranu kompoziciju. Centralna figura
ne postoji. Ali centar nam se jasno oslikava. Postavlja jednu malo decentriranu figuru, ali ona je samo
silueta bez lica, ona samo preti. Ima turban i puku, pa je jasno da je Turin, ali ne individualizovani, ve
samo prototip pretnje i osvajaa; metaforino shvatanje opasnosti.
Jako je podignut horizont (ali to je uradila ve generacija pre, on je to usvojio), i veliko nebo sa udnom
svetlou. To je svetlo nebo, koje je video u engleskom pejzau, na Konstejblovim slikama. Taj deo slike je
prazan, na njemu se vidi samo glava sa turbanom koja ulazi sa desne strane.
Sve figure su poele da klize ka nama, ka prvom planu. Zato ta kompozicija postaje jo sugestivnija. Ovo je
jako velika slika, figure su u prirodnoj veliini. Kada stoji ispred nje, i posmatra je uvuen u priu. Veoma
emotivno, dramatino.
Meutim, kompozicija je piramidalna (dve piramidalne), to je tradicionalno, ne novo. Jedna je piramida sa
porobljenima, a druga se zavrava Turinom koji odvodi roblje. Na sredini je starica, koja predstavlja
kontemplaciju, bespomonost. U pozadini vidimo dim, vatre osvajaa, koje nam govore da bitka jo traje.
Romantiari govore o stvarnoj, aktivnoj istoriji, o vremenu u kome oni ive.
Sardinapalova smrt
Delo inspirisano Orijentom. Savremenici su smatrali da je to previe.
O Sardinapalu je jednu poemu napisao Bajron. Sardinapal je stari persijski vladar, koji je pod pretnjom da
e njegov grad biti osvojen, sve unitio, da nita ne padne u ruke osvajaa. Kod Bajrona ga je spalio, ceo
grad je uniten u vatri.

14

Ovde je na vrhu kompozicije Sardinapal, da bi od njega krenuo crveni

potok koji ide po dijagonali (negativna dijagonala koja ide nanie, koja
govori o unitenju). Sve se unitava pred njim: konji, nakit, ene.
Intenzivna crvena boja ukazuje na krvoprolie, veliko unitenje.
Pojedinana kruna kretanja sa razliitim upadima koji podravaju tu
dijagonalu. Velika sposobnost materijalizacije. Pojavljuje se i crni
ovek, jer je u to doba bilo jako interesantno i egzotino prouavati
anatomiju crnaca.
Ulazak Krstaa u Konstantinopolj
Jo jedno delo posveeno Istoku. Istambul, na obali Bosfora.
Predstavnici grke vlasti, hram u pozadini. Oni mole Krstae da
potede grad. Trudio se da rekonstruie Konstantinopolj, i Krstae
prikae kao zapadne vitezove.
Divio se Velaskezu, to ovde vidimo. (panski barok)
Sloboda predvodi narod
Sve je u dimu, dramatino. Jasno je patriotsko oseanje jer je jasno
prikazana zastava. Francuska nosi ideju slobode, graanskih prava.
U pozadini je panorama Pariza, sa Notr Damom. Ova slika je nastala
za vreme Julske revolucije, u kojoj je on i uestvovao 1830. Tada je
video situaciju na ulicama Pariza i kako izgleda revolucija. 1830. su
se postavila pitanja o glasakom pravu ena, i njihovoj ravnopravnosti
po prvi put. One su prvi put napustile dom i izale na barikade sa
mukarcima. Tada su mnogo stradale, hapene su i ubijane. Zato
ena nosi zastavu. Do tada je bila potinjena volji oca, pa kasnije
mua i na kraju sina (tako da nikada nije mogla da odluuje o svom
ivotu). ena koja se bori za slobodu, ali i kao alegorijska figura, jer
je ona genij slobode, na vrhu piramide ranjenih i mrtvih. Ona je
polunaga, kao to bi to bila Nike. Ali to ne bi mogla biti ona, jer je Nike
idealizovana. A ovo je stvarna, miiava, snana ena. ovek sa
cilindrom, ugledno obuen, je student. Socijalni status se vidi po
njegovom odelu. Tu je i radnik, i beskunik... Razliiti stalei koji su
uestvovali u revoluciji. U toku Julske revolucije je poginulo na hiljade
graana Pariza: ena, dece, radnika, studenata.
Kompozicija je centralizovana sa kadrom slike koji se otvara prema
nama, ne postoji vie plan posmatraa.
Alirske ene
Alir, Francuska kolonija u to vreme. Prikaz egzotinih ena sa istoka.
ene su zatvorene u harem, daleko od pogleda, iz koga nikad nee
izai. One se kreu u jednom tesnom prostoru bez vazduha, punom
dima opijuma. Leima je okrenuta crnkinja, njihova sluavka (jer one
ne rade nikakve poslove, slue samo za uivanje).
Zatvorena, intimna atmosfera. ista, emotivna slika.
Lov na lavove
Prouavao je lovove na tigrove, lavove... Takoe je postojalo veliko
interesovanje za ovakve scene.
Dinamina situacija u kojoj je mogao da prikae dinaminost,
emotivnost i napetost crvene, zelene i plave. Slika pozitivnu
dijagonalu (navie). Neki kritiari su tvrdili da je unitio slikarstvo
posle ovoga, i pokvario sve tradicionalne kanone.
Delakroa je radio velike zidne kompozicije kapele Sen-Sulpis (oslikao
je dve kapele) kompozicijama Jakov se rve sa anelom i
Isterivanje Heliodora iz hrama.
Takoe, na tavanici u Luvru: Apolon se bori sa zmijom.
Koristio je veliki broj fotografskih predloaka za aktove, jer je
romantizam bio vrlo zainteresovan za prirodu, za istinitost. ak je
imao modela fotografa, koji ga je ovekoveio u razliitim pozama, sa
senkama i kontrastima, jer im je fotografija bila jako interesantna.

15

SKULPTURA ROMANTIZMA

Skulptura romantizma nije iroko rasprostranjena kao ostale grane umetnosti ovog pravca. Ima je samo u
Francuskoj. Skulptura je teko mogla da realizuje sadraje literature, pa nije mogla da odgovara zahtevima
romantizma. Zato se dugo zadrao neoklasicizam, jer je to bilo zahvalno za rad (antike teme, klasina
lepota). Gotovo itav 19.vek se razvija neoklasina skulptura, koja je bila po ukusu buroazije. Rid i Bari se
okreu srednjem veku i baroknoj skulpturi. Unose sentimentalnost i poveanu emotivnost romantizma.

FRANSOA RID

Napuljski Ribar
Rid je dobio nagradu Rima, meutim usled ratova i nematine nije bio u mogunosti
da otputuje. To ga nije spreilo da nastavi da prouava Italiju kroz likovni materijal.
Tako je nastao Napuljski ribar, pod velikim uticajem anr slikarstva. Ovi predeli,
kao to je jug Italije, su delovali egzotino i interesantno. Tako da se on inspirie
napuljskim anr slikarstvom i pravi statuu malog deaka koji se igra sa kornjaom.
Deak nije antiki idealizovan, on je obino dete zaneto igrom na travi.
To je anonimni deak, ribar, u vrlo prirodnoj, ali komplikovanoj, pozi koja daje
dinaminost formi zbog savijenih ruku i nogu. Kompozicija je i previe razigrana za
jednostavnost kakvu poznaje antika skulptura. Insistira na materijalizaciji: ribarska
mrea, vunena kapa, kona ogrlica
Rid je bio veliki boavalac Napoleona. Kada Napoleon umire, sahranjen je sa
ostalim obinim ratnicima u Domu Invalida u Parizu. Rid je bio jako nezadovoljan
tretmanom njegovog groba, smatrao je da je sarkofag mali i previe skroman za
tako velikog vojskovou. Zato je uradio skulpturu Napoleon se budi
u
besmrtnosti, koja je poput nadgrobne ploe, i postavio je u svoju batu. To je
inovativno delo, Napoleon se tek budi, zabacuje pokriva. Dole su orlovi, kao znaci
njegovog carskog dostojanstva, a okien je lovorovim vencem, simbolom
dostojanstvenosti rimskih imperatora.
Najpoznatije delo, na trgu toile u Parizu, na Slavoluku za Napoleona (Trijumfalnoj
kapiji) kroz koji Napoleon nikada nije proao. Francuzi su ga proglasili za spomenik
Republici.
Najpoznatija kompozicija je Marseljeza, o odlasku dobrovoljaca u rat. Izuzetan
reljef velikih razmera, koji se granii sa slobodnom skulpturom. Mnogo figura je
postavio u klin, prva figura je skoro trodimenzionalna, a ona u pozadini plitki reljef.
Ovo je jedan od najsavrenijih reljefa 19.veka.
Naglaena je podela po vertikali: dole su ratnici, a gore figura genija rata koji
dramatino poziva u borbu. Po razliito odevenim ljudima, ljudima razliitih stalea i
uzrasta, vidimo da se Francuzi od najdaljih vremena bore za pravdu, odatle naziv
dela Marseljeza (himna Francuske, pesma prepuna ideja o slobodi i jednakosti).

ANTOAN LUJ BARI

Savremenik Eena Delakroaa , viali su se u etnjama po zoolokom vrtu u Parizu.
Radio je izuzetno studiozne skice ivotinja.
Lav gnjei zmiju
Bari je jedan od najsavrenijih animalista od antikog doba. Voli da radi egzotine
ivotinje iz udaljenih krajeva, donete tokom Bonapartinih osvajanja. Paljivo ih
prouava i postavlja u neuobiajene situacije. Uvek koristi podignutu emotivnost, jer
sukobljava dve nespojive ivotinje, oprene (lav-zmija, lav-krokodil). Dramatino,
puno naboja, predstavlja sukob snage. Zmija predstavlja prevrtljivost, podzemni
svet, a lav silinu, kralja ivotinja. Savremenici su identifikovali Julsku revoluciju sa
lavom, jer je on simbol meseca jula. Na lavu se tano vidi struktura dlake,
fantastina meterijalizacija.
Tezej i Minotaur
Kao sin zlatara, znao je da izrauje i tretira skulpture manjih dimenzija. Ova je mala,
ali ipak monumentalna. Bari je dobro razumevao anatomiju i ivotinja i oveka, i
imao je oseaj za dramu. Borba je prikazana isprepletanim formama.

16

ENGLESKI PEJZAISTI

Klod Loren, veliki majstor pejzaa u baroku, francuski slikar. Barok

postavlja zanimljiv model prikazivanja prirode: to nije stvarna priroda,
sve je iluzija, kanon. Slikari su predstavljali prirodu kao imaginarni
sistem, ne stvarnu prirodu u tom trenutku. Znalo se kako izgleda
priroda za razliite vrste scena, ali nije se mislilo da tema prirode
moe biti nezavisan motiv. Morala je postojati neka sadrina,
konstrukcija prirode u sklopu druge teme. Pejza u baroku zahteva
da prvi plan bude taman, a unazad se planovi rasvetljavaju, to
stvara iluziju tree dimenzije, tj. vazdunu perspektivu. Veliki slikari,
kao Klod Loren, koji su slikali samo pejza, su bili veliki uzor u
romantizmu. Prethodili su engleskim pejzaima.
Englezi su uvek bili zainteresovani za posmatranje prirode i vremena. Engleski majstori su u vreme
romantizma predloili potpuno novi pristup u predstavljanju prirode.
To su Don Konstejbl, Viljem Terner i Riard Bonington.

DON KONSTEJBL

Dolina Dedham
Romantiari ne slikaju prirodu kao jednu konstrukciju, nego je to
odreeno postojee mesto. Konstejbl je slikao iskljuivo Englesku,
predeo u kome je odrastao. Smatrao je da je umetnost vrsta nauke,
da umetnik pravei sliku treba da se ugleda na naunika koji izvodi
eksperimente. Takoe da umetnik treba da slika samo ono to vidi i
da esto proverava ta vidi. To znai da on nije mogao ostati u
ateljeu: napustio je atelje i odlazio u pravi prirodni prostor, iradio
skice, a posle u ateljeu pravio platna na osnovu skica. Sada se vie
cene te male skice nastale pred samim prizorima, nego zavrna dela,
jer je on on u samom delu insistirao na svakom detalju, a umetnost
sada ceni neposrednost. Upravo impresionisti usvajaju taj postupak.
Delakroa je video njegova dela, njegovo svetlo i veliko nebo
[Konstejbl izazvao senzaciju u Parizu].
Delakroa je videvi
Konstejblove boje i nebo, prepravio nebo u svom Pokolju na Hiosu.
Sam Konstejbl je smatrao da treba birati samo ono to ga privlai u
prirodi za sliku. Njemu je bilo bitno oseanje, koje treba preneti na
platno. Jedan je od retkih koji je dugo precizno pravio studije oblaka,
detaljne skice. On ih je potpisivao i navodio datum, mesto i vreme.
Kasnije su te studije koristile meteorolozima. Hteo je uverljivo da ih prenese na svoju sliku.
Velika promena u odnosu na Kloda Lorena je to je nestao smei muzejski ton, nestao je tamni prvi plan, i
ule su vrlo intenzivne, svetle boje: zelena, uta, plava. Tipino za romantizam, jer oni insistiraju na
koloritu. Ljudima tog vremena su sva ta dela bila neuravnoteena i neharmonina zbog toliko boja.
Kljuna prekretnica romantizma je izlazak iz ateljea. Ali je umetnik zato morao da promeni i nain
nanoenja boje na platno. U baroku je svaki detalj precizno definisan, a kod Konstejbla nema detalja, sve
je u velikoj bojenoj masi, vide se potezi etke, jasno se vidi kako on prikazuje ono to vidi, jer mora bre da
radi.
Romantizam zahvaljujui Engleskim pejzaistima, postavlja pejza, prirodu kao dovoljnu temu za sliku. Nije
vie bio pozadina, ambijent, ve je sam po sebi vredan panje. Glavna prekretnica u romantizmu: pejza
postaje glavna tema.
Park Vivenho
Nema pravila vazdune perspektive, a ni linearne.
Udaljeni planovi su takoe tamni, kao prvi plan, a ne
postoji jedna taka ka kojoj se sve smanjuje. Meutim,
ima manje detalja u pozadini i senke postaju jako vane.
Ovo je drugaija vrsta kompozicije prostora, potuje se
planimetrijsko ralanjivanje slike. Podeljeni su planovi, i
tako konstruiemo dubinu prostora. Voda takoe
pomae formiranju iluzije prostora. Potok se suava i
nestaje u daljini.

17

Katedrala u Solsberiju
Pejza sa katedralom je gotovo u poslednjem planu. Posmatrao je prirodu kao celinu, univerzum, tako da
nita od elemenata nije posebno naglaeno. Harmonino, divni odnosi, nema drame, nesklada. Sve se
slika na isti nain. U svim planovima vidljiv je brz potez etkom. On je razvio slaganje fleka.
Obala Vejmuta
Veoma smelo rasvetljen kolorit. Voda dobija zvunost. Nema nikakvog deavanja. Oseanje mone
velianstvene prirode. Egzaktne studije prirode, priroda kakva jeste. Ovakva dela e direktno inspirisati
impresioniste.

VILJEM TARNER

udo od slikara, poinje da slika veoma mlad i ve sa etrnaest

godina upisuje Akademiju, a sa petnaest ima samostalnu izlobu. Sa
dvadeset etiri godine ve je predavao na Akademiji. Bio je zatvoren,
osobenjak, ali veoma cenjen i potovan do kraja ivota.
Prelaz preko potoka
Ogromno prostranstvo prirode sa mnogo detalja. Ovde ima vazdune
perspektive. Oseanju velike dubine doprinosi i vertikalni format, kao i
vrlo taman prvi plan i dalje rasvetljavanje. U ranoj mladosti je
savladao visoka znanja prikazivanja prirode. Odlino je poznavao
perspektivu i drao asove na kraljevskoj Akademiji. Ali, pokazao je i
sve novosti romantizma, vrlo mu je vana bila boja. Potuje Lorena i
u njemu trai uzor, i ovo je obina scena u velianstvenom baroknom
maniru iz njegovog ranog perioda.
Parlament u plamenu
Tarner slika prirodu kao etiri elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja.
Slikao je stvarne, aktuelne dogaaje. Na vest da je parlament u
plamenu doao je i napravio skice. Hteo je da pokae kako je vatra
mona, kako unitava sve, i svi su nemoni pred njom, ak i most,
kamene graevine. Bez preteranih detalja pokazuje mo prirodne
stihije.
Jedrenjak odlazi u luku da bude iseen na komade
Slika jedrenjaka koga voze u luku da ga iseku. Dramatina smena
starog i novog. Na njegovo mesto dolazi mali runi crni parobrod.
Nestaje jedna epoha, nain ivota, kultura. Zalazak sunca predstavlja
kraj dana, simbolino se prenosi i na prirodu, oseanje tuge i alosti.
Ponos engleske flote je sada neupotrebljiv, a na njegovo mesto
dolazi parobrod.

18

Trgovci robljem bacaju bolesne i iznemogle u more

To se i ne vidi od monog mora, a sve je crveno, to asocira na krv.
Vide se ajkule i nagovetaji ruku, talasi i jedrenjak koji odlazi.
Don Raskin, teoretiar i filozof je napisao delo o slikarima svog
doba i dosta je posvetio ovoj slici (koju je posedovao). Naroito je
isticao smelost sa kojom je Tarner pokazao kako je priroda mona.
Ovom slikom on je digao glas protiv ropstva. [Da bi zaradili vie,
bacali su bolesne robove, koje nisu mogli prodati, u more, i govorili
da su nestali u oluji, za ta su uzimali novac kao odtetu jer su
nastradali u nevremenu]
Vie nema horizonta, ni jasnih detalja, ali vidimo stranu dramu,
ogroman talas koji potapa ljude.
Veoma inovativan umetnik. Nije esto izlagao dela jer je smatrao da
nisu verno predstavljala njegov doivljaj. Nije ih prodavao i eleo je
da se njegove slike dre zajedno (veliki broj je u Tejt galeriji). Ali
neke slike su tada kritiarima delovale nedovreno, previe smelo.
Njih su prodali, meutim danas se smatra da su to njegova najbolja
dela.
Potok se uliva u more
Rano jutro, izmaglica. Jedva vidljiv predeo okupan suncem. Dolazio
je na obalu da uhvati jutarnju vlagu. Veoma smelo, najavljuje
apstrakciju. Kombinovan odnos toplih i hladnih tonova. Predstavljaju
Tarnera kao najavljivaa buduih pravaca u umetnosti. Delovao je
na impresioniste i sve koji su bili zainteresovani za pejza.
Kia, para i brzina
Prvi je naslikao voz [jer je voz napravljen u 19.veku]. Teko je na
slici prikazati pokret voza, jer je slika statini medijum. Voz juri ka
nama, to vidimo po tamnom nasipu sa strane. Ovo je voz Svitac.
Vidimo svetla grada koja se smanjuju, kao i da dim ide od nas.
Tarner je uporeivao mehaniko kretanje maine i prirodno kretanje
zeca. Zec koji pretrava je personifikacija prirodne brzine. Prikazao
je univerzum u kome se grad jedva nasluuje, jer je sve prekriveno
jednom monom vodom. Kia koja pada i voda preko koje ide most.
Inspirisani njegovim smelim pokuajima impresionisti e raditi vodu i
vozove.

RIARD BONINGTON
Obala mora
Pejza u zlatnom preseku, skoro ceo format prekriva nebo.
Bonington je ovo naslikao kao akvarel. On je Englez nastanjen u
Francuskoj, koji sa sobom donosi englesku tradiciju slikarstva
akvarelom, slobodno, u toplom koloritu. Umro je jako mlad, ali
zahvaljujui eksperimentima sa akvarelom ostavio veliki uticaj na
francuske pejzaiste. Pokazao da akvarel moe biti samostalna
tehnika, konano delo.
Engleski pejzaisti su bili veliki inovatori i uzor u prikazivanju prirode.

19

ROMANTIZAM U NEMAKOJ

Za romantizam su najvaniji oseajnost i boja (neoklasicizam je bio zasnovan na raciu, pojmovima, liniji).
Engleski romantiari su insistirali na slici prirode, i posmatranju prirode i stvarnih, trenutnih dogaaja. Za
nemake romantiare priroda je kosmos, ogromni univerzum, a ovek je zanemarljiv. ovek je mala
nevidljiva energija, a kosmos je moan, beskonaan. Oseanje da je ovek izgubljen u svetu je glavno
oseanje nemakih romantiara. Oni prednjae u iskazivanju emocija.
Najpoznatiji su Kaspar Fridrih David, Filip Oto Runge i grupa Nazarena. Nemaki romantizam ine dve
velike celine: jedna su David i Runge (pravac vezan za severnu Nemaku), a druga Nazareni (slikarski
pravac vezan za Austriju, tanije Be). To su vrlo razliite pojave, bez dodirnih taaka. Za grupu Nazarena
se kasnije vezuje drugi deo nemakog romantizma.
[Bidermajer je veliki umetniki pokret 30-ih i 40-ih godina, i znai slikarstvo malih majstora, a odlikuju ga
sentimentalnost, scene iz svakodnevnog ivota. Bidermajer je iri kontekst, unutar toga su Nazareni]

KASPAR FRIDRIH DAVID

kolovan je u Kopenhagenu, sa krajnjeg severa Nemake.

Monah na moru
Oseao je ivot na severu, kratke dane i malo suneve svetlosti. Na
njegovoj slici sve je u vlanoj izmaglici i melanholinom oseanju,
natopljeno vodom.
Potuje zlatni presek. Najvei deo slike je magla, slojevi oblaka. Na
uskom paretu kopna je monah, simbolina figura, ne neki odreeni
monah. Monah predstavlja izolovanost; daleke, usamljene krajeve. Bira
monaha kao predstavnika ljudskog roda, i on je sam, tanuan i na
opasnom mestu, gotovo na samom grebenu, a talas ga lako moe
potopiti; njegova situacija je delikatna. More je takoe tamno,
nepoznato, to pojaava neizvesnost, kao i ogroman prostor neba.
Postavlja pitanje smisla ovekovog postojanja, njegovog poloaja u
svetu.
Ovo je otvorena kompozicija, koja se iri van kadra, to govori da svi
moemo biti ukljueni u sliku. Priroda je ogromna, svet je beskrajno
veliki i beskrajno nepoznat. Ostavlja dubok i melanholian utisak na
posmatraa. Sam Kasper Fridrih David je bio veoma izolovan i
pesimistian. Njegova dela odlikuje zapitanost pred prirodom. Mnogi ga
smatraju za pravog slikara mistike.
Izlazak meseca nad morem
Tri ene, tri broda, tri kamena Broj tri predstavlja sintezu, celinu,
savrenstvo. Tri ene gledaju ka horizontu, ne komuniciraju sa
posmatraem, to je veoma smelo za 19. vek, sve tri su okrenute
leima. Gledaju ka prizoru brodova. To su tri graanke koje dolaze i
preputaju se oseanju koje izaziva priroda. Njihov kostim odraava
dah urbanog u prirodi.
Brodovi u luci
Kaspar Fridrih David ima jako mnogo ovakvih slika, sa slinim
motivima. On dosta razmilja o zakonitostima i ritmu prirode. ovek tu
nema uticaj, samo je posmatra. Mistino oseanje potencira i udnim
svetlom sa ruiastim i plaviastim (bele noi). Hoe da nas podstakne
da doivimo otkrovenje koje daje priroda. Brodovi u smiraj dana lagano
tonu u mrak, sputaju svoja jedra i asociraju na zavretak dana i ivota.
ena pred izlaskom sunca
Neoekivana kompozicija sa akademskog stanovita. Uvodi fantastiku
u svoje slike, i prizor je gotovo bajkovit, postavljen u trakama sa
kolosalnom figurom devojke. Ona je okrenuta leima (taj motiv se
ponavlja). ena je neproporcionalna, izduena; odnos veliina je
potpuno izmeten. ena je ta koja se divi izlasku sunca, ali brdo deluje
sitno a ena ogromno. Motiv je ovek koji komunicira sa prirodom i
razume lepotu prirode.

20

Katedrala u hrastovoj umi

Dramatian odnos svetlo tamnog. On predstavlja pogreb u gotskoj
katedrali (Gotika je stil koji Nemci jako cene, smatraju je, nacionalnim
stilom, da je tamo nastala).
Kaspar Fridrih David slika jednu ruevinu. Tu emotivnost prenosi i na
prirodu: sumrak, zalazak sunca u jesen kraj, melanholino oseanje
nestanka, prolaznosti. Proao je i jedan ljudski ivot. Monasi nose telo
pokojnika u sanduku kroz pomrinu zaleenog pejzaa. Oseanje
zavrenosti ivota (stilskog, ovekovog...). Upuuje na to da nita nije
veno, i na znaaj religije u ivotu. Ipak, ovaj prizor je tako sumoran da
nas navodi da posumnjamo u svoju sudbinu posle smrti.
Par koji posmatra pun mesec
Nona scena, par posmatra pun mesec. ak i hrast podstie
dramatinost, kao da e ih povui u provaliju. Kao da se i sama priroda
udno ponaa. Insistira na fantastinim dogaajima, u kojima se ne
vide lica, junaci su okrenuti leima. Time jaa emocije, i mi se
identifikujemo sa tim posmatraima, mnogo je sugestivnija njegova
iluzija prirode.
Brodolom nade / More leda
Veoma moderno, smelo, gotovo apstraktno. Delo je inspirisano
savremenim dogaajem. Kao i drugi romantiari, inspirisan je
traginim dogaajima. Ovo je o ekspediciji na Severni pol brodom
Nada. Brod je krenuo kasnije nego to je planirano, a zima je poela
neto ranije, i sante leda su zarobile brod. On je polomljen ledom i
Nada je potonula na dno Severnog mora. Sam David je paljivo
prouavao prirodu, morske gleere i led sa Baltika da bi napravio
realnu scenu.
Mone sante leda koje ak ne ostavljaju znake da je tu bio brod. To je
neto to ovek nije u stanju da nadvlada. Spomenik nastojanjima
oveka da istrauje prirodu, otkrije njene zakonitosti. Piramidalna struktura, ujedno stoji kao spomenik
istraivaima. Pokazuje da je Kaspar Fridrih David daleko izvan svog vremena, hrabar to je ovo naslikao.

FILIP OTO RUNGE

Kasno odluuje da se bavi umetnou, posle dvadesete. Poreklom je iz

hamburke ugledne trgovake porodice. Za razliku od Kaspara Fridriha
Davida, Runge je bio zainteresovan za oveka. eleo je da stvori
potpuno umetniko delo.
etiri doba dana hteo je da naslika jutro, dan, vee i no. Od toga
je nastalo samo Jutro. Planirao je da ubaci i miris i zvuk, koji bi pratili
ovu kompoziciju. Smatrao je da umetnost treba da koristi razna ula
(da bude multimedijalna).
Slika je prepuna simbolike, pogotovo simbola klasicizma i biblijskih
uenja. Mistiku je pronalazio u raanju (oveka, prirode, biljaka...), i
predstavlja raanje sunca nove religije, hrianstva, sa Bogorodicom u
sredini, kao Venerom. Ljiljani su simbol Bogorodice. Celu kompoziciju
povezuje po vertikali. Vidimo vie nivoa na slici: beba (nivo koji pripada
zemlji), ena, boanstvo (metafizika sila). Slaganje po tim slojevima
(trakama) je pozajmio od gotike.
Okvir ovog dela je dodat tek u 20. veku. On je oba dela kompozicije
naslikao u isto vreme, ali naslednici prvo nisu znali da su to delovi iste
slike, pa su ih uvali odvojeno i spojili tek kasnije.
Intenzivan i smeo kolorit. Bavio se prouavanjem spektra boja, jer se tada jo ne zna nita o prelamanju
svetlosti. Analizirao kako i zato vidimo boje i gde one nastaju. Napisao je i teorijska dela na ovu temu.
Runge je veliki istraiva i inovator.
Oto Zigesmund
Portret njegovog sina. Runge je bio zaokupljen rastom. Fasciniran rastom u prirodi, pogotovo ljudi, i jako je
voleo da slika decu. Da bi to naglasio, on je predimenzionisao bebu. Sedi na stolici ali izgleda kao din,
ogromna beba. ovek je bespomoan u odnosu na prirodu i ne moe se suprotstaviti njenim zakonima.

21

NAZARENI

Grupa Nazareni je nastala 1809. godine u Beu, kao grupa mladih slikara sa Akademije koja je odluila
da napusti klasine kanone i slikanje gipsanih figura, i ode u Rim da prouava katoliku umetnost. Smatrali
su da je umetnost srednjeg veka bila najvii domet, i vraaju se u gotiku. Slikari srednjeg veka su bili
savreni uzori za njih: radili su religiozne kompozicije, i to organizovani u esnafe i cehove. Nazareni se
smetaju u naputeni manastir Sveti Isidor. Isus Hristos je bio Nazareanin, a oni sebe smatraju
sledbenicima apostola, jer nastavljaju religiozno slikarstvo. Za patrona (zatitnika) uzimaju Svetog Luku
(smatra se da je on prvi napravio ikonu Bogorodice, i da je zatitnik slikara). Najpoznatiji predstavnici su
Johan Fridrih Overbek i Franc Pfor.
Portret Pfora, koga je naslikao Overbek.
Naslikao ga je onakvog kakav je eleo da ga drugi vide: u ambijentu iz Srednjeg veka, srednjevekovnom
kostimu, sa atributima tadanjih slikara: maca simbolizuje Bogorodicu, a devojka sa biblijom religioznost i
duhovne vrline.
Overbek: Hristos u kui Marte i Marije
U stilu kvatroenta. Misli se da je Marta predstavnica protestanata. Hristos je vaskrsao njihovog brata
Lazara. Na sveanosti koja je organizovana povodom njegovog doeka Marta je radila po kui, a Marija je
sluala Hristove propovedi. Put predavanja dunostima je put koji biraju protestanti. Drugi je put predavanja
molitvama. Tu je Sveti Petar koji podsea na Direra i drugi apostol koji lii na Rafaela.
Pfor: Ulazak kralja u Bazel
Slika je bogata i raspriana, kao srednjevekovna bajka. Plono predstavlja figure sa naglaenim linearnim
kvalitetima, ali naglaen je i intenzivno svetli kolorit. Boje su intenzivne, i u to doba kritikovali su ih da su
previe napadne. Paljivo je preneo atmosferu i kolorit srednjevekovnog grada.

Piter Fon Kornelijus: Josifa prepoznaju njegova braa. Eklektina kompozicija, inspirie se Rafaelovom
Atinskom kolom
Jozef Koh: Herojski pejza sa dugom
Jozef Fon Firih: Put u Emaus. Koristi oker, ruiasto, svetloplavo.

ROMANTIZAM U SRBIJI (1830-1878)

Jovan Klaji : Solomonov sud
Dimitrije Avramovi je oslikao Sabornu crkvu direktna veza naeg slikarstva sa slikarima Nazarena.

KATARINA IVANOVI
Naa prva slikarka. Roena je u Stonom Beogradu, na Dunavu, u Maarskoj, u trgovakoj porodici. U Peti
je pohaala pripremni kurs slikanja, a zatim zavrila ensku kolu pri Likovnoj akademiji u Beu. Tamo se
upoznala sa Vukom Stefanoviem Karadiem i sa pesnikom Simom Milutinoviem Sarjlijom. Nakon
zavrenog kolovanja na Bekoj akademiji obilazila je Italiju, Francusku i Holandiju, a potom upisuje
Akademiju u Minhenu. U prvo vreme se uglavnom bavila portretnim slikarstvom i slikanjem mrtvih priroda i
anr scena, ali je ideja nacionalne heroine doprinela da u repertoar njenih tema ue i istorijsko slikarstvo.

22

Svojim autoportretom pokazala je kako da linija i materijalizacija budu na prvom mestu. Lice predstavlja u
neutralnom svetlu, u duhu tradicionalnog portreta. Ovo delo slika jo za vreme studija. Ljupka mlada
devojka sa kostimom izvedenim do detalja, ali osea se slabo poznavanje anatomije, to vidimo po njenom
golom ramenu.
Kasnije je putovala po Evropi, usvaja romantiarske ideje, pa je imala smele ispade u portretima: Portret
Sime Sarajlije (koga je upoznala u grupi oko Vuka Karadia, koji insistiraju na narodnom jeziku). Ona
smelo koristi intenzivno-plavu u kontrastu sa lepom crvenom, tipino za romantiare.
Onda je htela neto novo: Starica se moli pred obred.
Korpa s groem je mrtva priroda, prva u srpskom slikarstvu. Pokazala je veliku sposobnost u temama
rezervisanim za ene.
Htela je da obrauje istorijske teme, ali to su dosta neuspele, haotino organizovane kompozicije to govori
o njenom neiskustvu u tim temama (koje su bile za mukarce). Dolazi u Beograd gde radi portrete uglednih
graana. Proglaena je za prvu enu akademika, jo tada, u 19.veku. Nije se udavala i umrla je u rodnom
mestu da bi je kasnije sahranili u Beogradu.

PAVLE SIMI
Slikarstvo je uio prvo u radionici u Novom Sadu, a potom na Akademiji
u Beu. Kada je zavrio Akademiju, vratio se u Novi Sad gde je ostao
do smrti. Prvo je slikao portrete i pojedinane ikone, a kasnije je dobio
mnoge porudbine za ikonostase. Naslikao je i niz vrlo znaajnih
istorijskih kompozicija.
Biranin Ilija plaa porez Turinu
Kompozicija sa velikim brojem likova u orijentalnoj nonji. Pored njega
je crnac, turski rob, egzotika tipina za romantiare.

NOVAK RADONI
Roen je u Bakoj i prve asove iz slikarstva je dobio u Senti, a kasnije
upisuje Beku akademiju. Posle Bea nastanio se u Novom Sadu,
slikajui uglavnom portrete za veoma bogatu klijentelu. Osim ikona,
portreta i predela radio je i kompozicije istorijske sadrine, kao i kopije
po delima starih majstora.
Vile kruniu Branka
Tipino romantino delo, vezano za Branka Radievia. On e otii na
Parnas, gde su due svih pesnika. Smeo, intenzivan kolorit. Branko je
okruen kolom vila koje pokazuju ka Parnasu, i donose simbole svih
umetnosti: maska, paleta, gitara, kapitel
Smrt Marka Kraljevia
Glorifikuje junaka. Romantizam je bio inspirisan literaturom, pa je slikao
tano po pesmi. Marko je pored bunara, sa svetenikom. Ovo je prva
istorijska kompozicija u srpskom slikarstvu koja se temelji na literarnom
predloku.

STEVAN TODOROVI
Stevan [Steva] Todorovi bio je jedan od vodeih nosilaca srpskog
romantizma. Bio je ugledan slikar i graanin, svestrana linost i
inicijator brojnih projekata. Postao je predsednik Beogradskog
pevakog drutva. Angaovao se na osnivanju srpskog diletantskog

23

pozorita, nastupao i sam kao glumac i saraivao sa Narodnim pozoritem kao scenograf. Osnovao je prvo
gimnastiko drutvo gde je svoje uenike poduavao gimnastici i maevanju za potrebe teatra. Vodio je
slikarsku kolu kroz koju je proao veliki broj mladih umetnika. Takoe je napisao i autobiografiju.
Autoportret
Mladi slikar u smelom zaokretu glave. Radio je brojne portrete uglednih ljudi i ena iz graanske klase.
Meu portretima se istie reprezentativni vojniki portret generala Alimpia.
Slikao je, u duhu romantizma, i istorijske kompozicije koje mahom nisu sauvane do danas. Jedna od
retkih preostalih je predstava Smrt Hajduk-Veljka, njegovo najuvenije delo. Hajduk Veljko gine na topu.
Dijagonalna kompozicija o aktuelnom dogaaju, iz savremene istorije.
Slikao je i pojedine predstave neobine tematike, poput kompozicije Gimnastiarsko drutvo.
Romantizam je pokazao novo interesovanje za ljudsko telo, tada su se ljudi zainteresovali za vebanje,
sve vazduh. On prikazuje sebe sa uenicima, kompletno obuenim u kostim graanskog drutva, kako
razvlae sprave za vebanje.
Bavio se i oslikavanjem ikonostasa.

URA JAKI
ura Jaki, pesnik i slikar, jedna je od kljunih figura srpskog romantizma. Roen je u Srpskoj Crnji u
Banatu. Neko vreme je bio na umetnikoj akademiji u Peti, ali je morao da je napusti zbog revolucionarnih
dogaanja. Kasnije odlazi u Be gde nastavlja studije slikarstva i drui se sa Brankom Radieviem i
urom Daniiem. Posle Bea odlazi u Minhen gde upisuje tamonju umetniku akademiju. Posle toga ivi
u Kikindi, potom u Novom Sadu, pa u Srbiji, gde radi kao seoski uitelj. Objavio je dosta pesama, ali ga je
ceo ivot pratila oskudica. Nematina, alkohol i boemski ivot verovatno su ubrzali njegovu smrt. Jaki je
bio pesnik, slikar, patriota i umetnika linost snane stvaralake imaginacije. U njegovom opusu izdvajaju
se brojni portreti gde je uspevao da postigne prefinjenu karakterizaciju likova, to se posebno odnosi na
brojne enske portrete. uven je njegov portret Mile Popovi, keri kikindskog kafedije u koju je bio
zaljubljen a koji je poznatiji kao: Devojka u plavom. Ovo delo poseduje linu posvetu, to je romantina
analiza ene. Crna manica je neto to nas podsea na Goju.
Izmeu ostalog je slikao, u duhu romantizma a i sopstvenog patriotizma, portrete slavnih linosti srpske
istorije: Cara Duana, Kraljevi Marka, Kneza Lazara.
Ustanak Crnogoraca. Velika dijagonala, sa glorifikovanim patriotskim oseanjima.
Karaula je njegovo najslavnije delo, napisao je i pesmu koja je nastala po stvarnom dogaaju. Tipian
predstavnik romantizma. Turske jedinice su i tada upadale u Srbiju i pljakale. Momci na karauli su se
hrabro borili kada su napadnuti. To su hrabri vojnici, njihova kuica je skoro sruena ali oni su se izborili i
ostali na strai. ura Jaki je na najvei romantiar kako u slikarstvu, tako i u poeziji.

24

BARBIZONSKA KOLA I PRERAFAELITI

Kamij Koro i Barbizonska kola pripadaju Francuskoj, a grupa Prerafaelita Engleskoj. Obe grupe najavljuju
neke karakteristike realizma.

BARBIZONSKA KOLA
Zove se po mestu okupljanja umetnika, selu Barbizon pored Pariza. Ovi umetnici su hteli da napuste runi,
buni, zagaeni Pariz. U Parizu su tada bili loi uslovi ivota, nije imao taj komfor koji e kasnije imati.
Slikari su eleli da slikaju prirodu. Bili su zadivljeni Konstejblom, poto je on postigao neto posebno u
pejzanom slikarstvu, van ateljea. Okupljaju se oko 1830. i deluju do poetka impresionizma. Glavni
pokretai su Teodor Ruso, il Dipre, Narsis Dijaz Delapenja, or Miel, Fransoa Dobinji.
Vai koncepcija da je prvi plan najtamniji, a udaljavanjem postaje svetliji. Nije previe naglaen kontrast
svetlo-tamnog. Naslikan je idealizovan pejza, kao slika boanstva (panteizam slika Boga se vidi i u
najmanjoj sitnici). Na ovim pejzaima se ne moe naslutiti buran ivot grada. Svi detalji su naslikani
paljivo, vidi se i rosa na listovima. Koriste vazdunu perspektivu.
Romantiari su po tome to slikaju Boga u prirodi, a realisti zbog mnogo detalja. Divili su se umi
Fontemblo i njenim velikim hrastovima. Ta uma je bila starija od drutva u kome su iveli, i bili su ubeeni
da svako to drvo zasluuje potovanje. Barbizonci su imali veliki uticaj na impresioniste.
TEODOR RUSO - Ribar
Na slici ume vidi se mali ribar, toliko sitan da se skoro i ne vidi.
Predstavlja svoj doivljaj oveka u odnosu na prirodu. Priroda je
jaa i vea od oveka, ali sve harmonino ivi u prirodi. esto je
birao iste predele za svoja dela. Barbizonci su odluili da slikaju
na otvorenom, da slikaju ono to vide. Slikaju mnoge banalne
pejzae da bi pokazali da priroda moe da bude jedini motiv
slike. Slikanje u prirodi je bilo komplikovanije nego u ateljeu, pa
rade bre, ostavljaju vidljive poteze etkom. Rado su slagali
horizontale, pa nasuprot njima ritmino slagali vertikale.
Barbizonske slike su postavile model idealizovane prirode.
Narsis Dijaz Delapenja je voleo romantiarski efekat svetlotamnog. Podsea na El Greka jer unosi tonsku gradaciju.
or Miel je unosio dramatinost u svoje slike.
Fransoa Dobinji je bio vezan za prirodu, i napravio je brod kojim se kretao po Seni i slikao obale. Pod
njegovim uticajem e neki impresionisti svoj atelje preneti u brodi. Voli da slika predele, smenu svetlosti i
tame. Veliko nebo, i njegov odsjaj u vodi. Slika zalazak sunca kao religiozno oseanje, trenutak tiine.
Smatrao je da se Bog vidi u svakoj sitnici.

KAMIJ KORO
Jedan od vodeih slikara Barbizonske kole sredinom 19. veka,
koji je takoe imao veliki uticaj na impresioniste. Tek sa 26
godina poinje da se bavi slikarstvom. Krenuo je odluno u
smeru istraivanja prirode. Imao je plaeno putovanje u Rim da
prouava umetnost i ui, ali on se vie oduevljava gradom
Rimom i zato slika Pogled na forum, vrlo precizno i detaljno.
Naslikao je Rim na fotografski nain, arhitektonski tano. Dao je
fotografiju grada Rima, a u isto vreme i panoramu (panorama
zahteva racionalnost). Koro je eleo da pokae itav grad, skoro
kao da se gleda iz aviona.
Put u selo
Izaao je iz Pariza i slika prave topografske predele. Obina
mesta sa interesantnim motivima. Zatvorena slika, horizont jako
visoko, ne dri se zlatnog preseka. Nema vazdune, ni linearne
perspektive. U svakom planu su iste kue, ne smanjuju se. Koro
nagovetava sasvim novi princip, planimetrijsko prikazivanje.
Slae planove po koloritu (tople-hladne boje) tako da se jasno
razdvajaju segmenti i dobija se iluzija o dubini. Planina zatvara
na vidik i gura sve planove ka prvom planu.

25

Katedrala u artru
Jasna, detaljna slika sa hladnom srebrnom
svetlou,
koja
sve
predmete
jasno
diferencira. Predstavlja svaki detalj precizno.
Katedrala u Mantu
Jasno su reani planovi, i iako je katedrala
daleko, vide se detalji u arhitekturi. U samom
dnu slike, u prvom planu je ovek. Priroda je
ipak kljuni element.
Most u Mantu
Umesto linearne perspektive koristi klin,
poloeni trougao, i tako geometrizuje prirodu,
slae vertikale (drvee) nasuprot mosta koji
kao mrea dri sliku. Postie harmoniju, sve je
izuzetno organizovano. On poetino prikazuje
situacije, lini doivljaj prenosi u sliku, i zbog
toga su one jedinstvene.
U poznim godinama slika pejzae sa nimfama
i veselim figurama. Takoe u poznim godinama slikao je portrete. Jedna od uvenih modela je bila
Agostina, koju e i Van Gog slikati. Njegovi portreti lie na renesansni portret, ima tradicionalan pristup.

PRERAFAELITI
Ne moe se rei da pripadaju romantizmu ili realizmu, a uzor trae u Srednjem veku (vitraima, zidnim
kompozicijama, legendama i epovima Engleske). Insistiraju na preciznosti i bogatstvu detalja, i u tom
smislu najavljuju realizam. Bili su slikari sa akademije. Smatrali su da je akademsko slikanje dosadno,
jedan estetizovan pogled na svet, a da su pre visoke renesanse umetnici bili bolji, imali slobodna bratstva.
Zato odbacuju autoritet akademije, to izaziva skandal. Bili su vrlo mladi. Delovali su kao grupa, i bili su
anonimni; odbijali su da se potpisuju osim inicijalima PRB, to izaziva veliko interesovanje publike.
Inspiracija Srednjim vekom i vitraima je prenaglaena.

DON EVERET MILE

Najmlai, imao je 18 godina (jedan od najmlaih koji su
se ikada upisali na Akademiju).
Isus Hristos u oevoj radnji
Isus Hristos pokazuje sigmate na rukama i nogama,
mesta gde e biti ranjavan. Majka ga tei, nasluuje
patnje koje ekaju njenog sina. Njegova Bogorodica ne
odaje mir i spokoj, ve klei, zbunjena je i zabrinuta za
svog malog sina, deluje neuhranjeno. Delo je izazvalo
veliki ok zbog anr izgleda, svetaca koji su slikani bez
ikakvog obeleja. Josif pravi neka vrata, Jovan Krstitelj
je deak koji donosi vodu, a Hristos je ruan i ri.,
Radnja je zaputena, karakteristina stolarska radnja
savremenog Londona. To je bila meavina profanog i religioznog slikarstva. Josif nije star i bradat, ve
miiav. Pojavljuju se merdevine u pozadini,a predeo je engleski pejza. Tadanji posmatra je ostajao
revoltiran zbog naina tretiranja religiozne tematike. Boje su intenzivne, a figure izduene, bez dovoljno
modelacije. Bez perspektive, stvara iluziju triptiha.
Ferdinand i Ariel
Oni su junaci ekspirovog dela. Ferdinand ne sme da uje Ariel, boanstvo ume, i mora da se spase tih
zvukova i pree neometano kroz umu. Ferdinand je u italijanskom plemikom kostimu iz srednjeg veka.
Svaki nabor se vidi na kostimu, sve biljke su detaljno odraene, vidi se svaki list. Insistirao je na perfekciji.
Slika difuznu svetlost, koja deluje kao stvarna dnevna svetlost, ali nema senke.
Ofelija
Melanholian sadraj, delo raeno na osnovu ekspirovog Hamleta. Ofelija je utopljena, a oko nje su
cvetovi. Romantizovana smrt. Mnogo detalja, dramatian doivljaj. Skoro fotografski precizno. Devojka je
pozirala u kadi za ovu sliku i ona se posle nekog vremena ozbiljno razbolela i umrla. Ona je bila omiljeni

26

model Prerafaelita zbog svoje izrazito crvene kose i bledog tena. Za Milea je bilo jako vano da prikupi
podatke o izgledu tela, tekstila, biljaka u vodi.
Portret Dona Raskina
Raskin je bio teoretiar koji je branio ideje Prerafaelita, tvrdio je da je njihov kvalitet posmatranje prirode i
sakupljao je njihova dela. On stoji na slapu u planinskom predelu.

HOLMAN HANT

Probuena savest
Prikazuje italijanskog neenju sa devojkom, u bogatom enterijeru sa mnotvom predmeta iz razliitih
epoha. Prikazuje klavir, statusni simbol, obavezan predmet u viktorijanskim kuama. Mladi profesor muzike
zavodi svoju uenicu, koja je prikazana u trenutku probuene savesti po pitanju njene asti. Devojka je bila
naslikana zastraena i nesrena, meutim, izraz lica je prepravljen i sada izgleda zbunjeno (zbog kupca
koji je traio tu prepravku). Javlja se mnogo detalja: mi i maka, izvrnuta rukavica, sat (kao kod Jan Van
Ajka - Porodica Arnolfini); sve je povezano u priu o ednosti. Devojka gleda kroz prozor, a prirodu vidimo
u ogledalu. Napolju je prolee, kao simbol lepote i mladosti. Ona vidi da je priroda njena sloboda. Holman
Hant se trudio da uhvati tipino engleski pejza.
DANTE GABRIEL ROSETI poreklom Italijan, divio se Danteovoj poeziji.
Blagovesti
Odustaje od ikonografskih principa. Bogorodica nije na bunaru, izgleda pospano. Potpuno atipino, bez
simbola. Prostorija je tesna, opremljena nametajem kvatroenta, a pojavljuje i se neki predmet. Model
Bogorodice je njegova sestra. Prostor je konfuzan jer se on vie bavio teorijom nego slikarstvom u praksi.
Beata Beatris
Idealna enska lepota, bleda koa i crvena kosa. Ona je fantastino bie sa mistinom pozadinom. U
pozadini je sunani sat. Eksperimentisao je drogama i esto se vide njegove halucinacije. Kasnije prelazi u
potpunu ekscentrinost, ali ostaje uticajna figura.

EDVARD BERN-DONS
Oaravanje Merlina
Radi pod uticajem Botielija, putovao je u Italiju. Nema brige o prostoru i perspektivi, sve je podreeno
dekoraciji. Merlin se sree sa umskom nimfom.
Venerino ogledalo
Motiv je iz mita o Narcisu. Raena je po ugledu na Leonarda i Peruina, sa pozadinom tipinom za
kvatroento. Venera i Boginje se ogledaju u barici, ime se stvara efekat slike u slici.

27

REALIZAM

Razvija se sredinom 19. veka. Najpre se javlja u Francuskoj, a onda se iri u Nemaku, Rusiju, dolazi i
kod nas. Jo jedan od velikih internacionalnih stilova. Postojao od Amerike pa sve do istoka. Prepoznaje
se u mnogim umetnostima, naroito je znaajne predstavnike imao u literaturi (Balzak, Tolstoj). U literaturi
je dao moda najznaajnije romane u istoriji. Formiran je u vreme graanske revolucije 1848. godine, kada
su postavljeni mnogi zahtevi da se prava graana definiu (o slobodama, o pravu glasa).
Realisti prikazuju svet onakav kakav jeste, i to je glavni zahtev ovog pokreta. Nastao je kao reakcija na
romantizam (mata, halucinacije, poezija, daleki predeli). Sada realisti smatraju da budunost i prolost ne
mogu biti prikazani kakvi jesu, i zato preporuuju bavljenje sadanjim vremenom.
Trebalo je vebati posmatranje, a ne matu; objektivan pristup. Potovati injenice, dokaze o stvarnim
dogaajima. On odgovara celoj epohi 19. veka, jer je to vek novih otkria, racionalnog, pragmatinog,
dokazivog.
Realisti se okreu posmatranju svog doba. Bili su strogi u sudovima prema drutvu, pa su ih optuivali da
su buntovnici, anarhisti, revolucionari, da su previe politiki angaovani. Tada je Karl Marks napiso
komunistiki manifest (gde je predloeno novo reenje za ravnopravniju raspodelu politike i ekonomske
moi u drutvu: svakome prema potrebama, a svako prema mogunostima).
Smatran je buntovnikim, revolucionarnim pokretom u slikarstvu. Glavni predstavnici su Gistav Kurbe i
an Fransoa Mije.

GISTAV KURBE

Najznaajniji predstavnik realizma, koji je dao peat celom pokretu. Jasno definie ta realizam hoe. Po
hijerarhiji motiva Akademije, na prvom mestu je bilo istorijsko slikarstvo (vladari, plemii, vojskovoe).
Kurbe je na svojim slikama zamenio velike linosti, do tada cenjene u francuskom slikarstvu. On ne eli da
slika istorijske scene, ve radi velika monumentalna platna na kojima su anonimni seljaci i radnici, ljudi sa
dna drutvene lestvice, koji nikada do tada nisu bili vredni panje.
Govorio je: Pokaite mi anela i ja u ga naslikati, to govori da slika iskljuivo ono to vidi, onako kako
ga vidi. On je slikar svoje epohe, samo onog vremena u kome ivi. Do tog momenta umetnici idealizuju
prirodu, ali realisti, naprotiv, slikaju traumatine i banalne situacije. Optuuju ga da uvodi estetiku runog.
Odmor posle veere u Ornanu
Jednostavan odmor posle obine veere. Skromno, obino
obueni ljudi, okrenuti leima, neuredan stolnjak. Tipina
seoska scena iz Ornana. Tadanji kritiari su ga optuivali
da se bavi runim, a ne vie lepim. Ovo je skroman prizor,
poluprazan. arden je bio njegov uzor. Kurbe dolazi iz
Ornana, provincije, u Pariz na Akademiju. Ali kada je kod
uitelja koji ga je spremao video program, nije mu se svideo,
pa naputa uitelja i ide u Luvr da gleda velike majstore
(Velaskez, arden, Rembrant). Ugledao se na njih i eleo je
da slika svoje savremenike. eleo je muzejska dela, velike
monumentalne slike sa ljudima iz svog okruenja. To je za
parisku publiku bio skandal, pa njegova dela nisu ni dolazila
na Salon. Ovo je prvo delo koje je dolo na Salon i podsea
na Velaskeza zbog detalja.
Njegova dela su u potpunoj opoziciji u odnosu na vladajue
stavove. Tada se prvi put razdvajaju zvanini stavovi
Akademije (Salona) i oni nezvanini. 1855. godine je trebalo
da Pariz postane centar izlobe Salona (prvi put je odran u
Londonu 1851. jer su oni tada bili vladajua sila, a odmah
sledei po vlasti je bio Pariz; Salon se sve do danas
organizuje, ali tu su sada pre svega industrijski proizvodi).
Kurbe je doneo 40 slika sudijama i oni su sve odbili. Onda je napravio pored izlobe mali paviljon/baraku i
unutra je izloio sva ta dela, a meu njima je bila i Sahrana u Ornanu. Ta slika je ogromnih razmera
3mx6,5m. Svaki od ovih likova je stvarni portret ljudi iz Ornana. Govori o realnom dogaaju, sahrani svog
dede. Bio je zadivljen kako je sahrana izgubila sve od emotivnosti koju je video na slikama, i video je da je
to obian dogaaj gde ljudi prisustvuju gotovo bez emocija. Niko ne pridaje panju umrlom. To je ujedno i
presek tadanjeg drutva: u sredini su predstavnici viih stalea, a okolo seljaci, radnici.

28

Vidi se raka na ivici slike. Ona se nastavlja ka nama, i govori da emo i mi tu biti. Zato je to ljude okiralo i
napravilo skandal. Mi se oseamo kao deo slike, kao da stojimo u raki. Nikog nije briga za pokojnika, ak i
verni pas gleda na drugu stranu. Optuivali su ga za anarhizam, da ne potuje smrt i religiju. Meutim, to
nije tano. Ovo je zaista Ornan, to su stvarno elementi pejzaa odatle. Grupa ljudi ukazuje na kretanje,
komponovani su u talasu. Tu su crkveni visokodostojnici i krst, raspee Hristovo, koje je jedino iznad
horizonta. To govori da on veruje da postoji zagrobni ivot i spasenje, da tu nije kraj. Dogaaj je u centru
panje (centru slike) ali nisu svi uesnici u kadru. To je atipino za prethodnu umetnost. Ova kompozicija
se nastavlja van platna, jer eli da ostavi sliku otvorenu, da nas sve ukljui. Slika nije imaginarni svet, ona
traje konceptualno, izvan rama, dalje na obe strane. On je nasumino isekao sliku, to je karakteristino za
fotografiju. To je bio aktuelan nain opaanja; nae vizuelno polje je otvoreno, a on je hteo to da naglasi.
Ne eli da laska u portretima, ak pokazuje odreenu karikaturalnost. Ovi ljudi ne potuju umrlog,
doaptavaju se. Njihova lica su prenaglaeno deformisana. Izuzetni detalji.
Okolina Ornana Zaista je slikao ono to vidi i zato su njegova dela jako blizu idejama impresionista.
Unosi mnogo dnevnog osvetljenja, tople zaravni.
Tucai kamena je jedno od njegovih najpoznatijih dela,
naalost uniteno. Ideoloki je najprovokativnije. Starac i deak
pripremaju kamen za put, to nam govori o poloaju niih
drutvenih slojeva i njihovoj bezizlaznoj situaciji. Starac je
poeo sa tekim radom jo kao mladi, i ceo ivot radi naporno,
bez mogunosti da napreduje. Pokazuje da se ne moe
napredovati u drutvu, u kojoj ste porodici roeni, ostaete u
tom rangu, to je ostalo do danas u kapitalistikom drutvu.
Koliko god se trudili, ljudi nee svoj ivot promeniti. Ovo je
prepoznato kao poziv na pobunu, jer je tadanjem drutvu bila
ideja drutvo bez klasa, drutvo komunizma.
Gospoice iz Ornana daju milostinju kravarici.
eli da uporedi prirodni ivot i lepotu prirode, i izvetaenost
ovih gradskih dama. Njihovo ponaanje ne odgovara prirodnom
ambijentu. Hoe da pokae kako je velika razlika u drutvenim
slojevima i kako se ove dame nikako ne uklapaju u ambijent.
Gospoice na obali Sene
Ove devojke su prostitutke, ovako su bile obuene u Kurbeovo
vreme. Previe su slobodne, neuredne, raupane, i po tome ih
prepoznajemo. Umorne od nonog provoda, odmaraju na obali,
nesvesne lepote prirode oko njih. One su slobodne za vikend
jer su tada porodini ljudi sa svojim porodicama. Govori se o
moralu, o glorifikaciji porodinog ivota, a sa druge strane
postoje te kurtizane. Svi su preutkivali takve pojave, ali on je
eleo da naglasi to licemerje.
Tada radi jo jedno od najpoznatijih dela, gde slika enske
genitalije u prvom planu i to delo naziva Izvor Sveta. Pored
toga, on je virtuozni majstor, ak je inspirisao Pikasa da napravi
svoju verziju, vie od 100 godina kasnije, 1988.
Prosejavanje Pokazuje drugu vrstu ena, i njihov teak rad,
svakodnevnu borbu niih drutvenih slojeva.
Atelje/Alergija o sedam godina mog umetnikog rada
Ovo je uvena slika manifesta realizma. Tu je objasnio ta eli
da slika. Takoe objavljuje i pisano delo Manifest realizma.
U centru slike je umetnik koji slika predeo. Pored su njegovi
potovaoci, umetnici, prijatelji, a sa leve strane su obani,
radnici, seljaci, junaci njegovih slika. Pored njega stoji akt. Ona
je bila njegova muza, idealno lepa. Muze su glasnici bogova,
savrene kao nimfe, donose inspiraciju. Njegova muza je lepa
na stvaran nain, idealna ali iva figura. eli da slika po prirodi,
prirodno lepo, stvarno lepo, a ne idealizovano. Dete predstavlja
nevini pogled kojim on gleda svet. eli da vidi svet kao slep
ovek koji je progledao. Neoptereen kanonom, akademizmom.
eleo je da potuje prirodu. Kuence predstavlja vernost prirodi.

29

Potok u umi
U svom posmatranju prirode postavio je smele
zahteve. Smatrao da je priroda prekrasna,
izvor svakog zadovoljstva. Lokalni ton je jako
bitan za realiste. To je onaj ton koji odgovara
stvarnosti, tano onaj ton koji je isti kao
injenica, identian onome to vidimo. Paljivo
je studirao svaki list, senku, i tako otvorio put
impresionistikim istraivanjima. Smelo je
slikao nebo, oblake, skoro kao impresionisti.
(U to vreme on je ve u izgnanstvu u
vajcarskoj jer je bio optuen za ruenje stuba
u Parizu) eleo da ga pamte po tome to nije
pripadao ni jednoj koli ni religiji, i to je bio
potpuno slobodan umetnik. Bio je dosta
inspirisan fotografijom, da bi sauvao veran
odnos prema telu.

FRANSOA MIJE
Doao je u Pariz iz provincije sa severa. Bio je dosta obrazovan (za razliku od Kurbea, koji je sam uio) i
poznavao je latinski i grki, i imao veliko klasino obrazovanje. Od ranog detinjstva je bio svedok napornih
poslova na selu. Smatrao je da su ti radovi biblijski, jer od pamtiveka ljudi seju penicu. Smatrao je da je taj
posao najmoralniji.
Seja
Monumentalno platno, koje je na salonu izazvalo skandal. Anonimni ovek je na platnu prevelikom za
ovakvu temu. Svevremenski seja, nema individualnih crta lica, seljak koji seje od pre hristovog vremena.
Seljakim poslovima se pridaje univerzalna vrednost.
Vrlo sugestivno se pojavljuje pozadina. Horizont je jako visoko, on kao da je uronio u zemlju, mnogo smee
boje zemlje. On je dinamizovan, nije postavljen kao da pozira, ve ima smeli zamah i time privlai nau
panju. Sveana, uzviena kompozicija. Redukuje kolorit i koristi smee zemljane tonove.
Pralja
Seljanka koja pere rublje. ena sa jako velikim stopalima, ljampavim papuama, to govori da danima
stoji. Njene noge i ruke su deformisane, radi teke poslove ceo ivot. Govori kako teak fiziki rad
deformie celo ljudsko telo. Njeno lice je umorno. Savremenici su govorili i za Mijea da u umetnost uvodi
runo. Njegova dela su vreala mnoge posmatrae. Meutim ova dela nisu kritikovala drutvo, ve su
samo prikazivala teak i jednolian ivot siromanih seljaka.
Skupljaice klasja
Jedna od najpoznatijih slika Mijea. Harmonina, smela i savreno komponovana. Sve boje su oker smeesivi ton koji je savreno harmonian. Odie jednostavnou ali i dinamikom, pokretljivou. To je zbog
takozvanog ritma AAB. Dve ene su savijene a trea tek kree da se savije. On je taj ritam koristio nekoliko
puta. One sakupljaju ono to je preostalo posle etve (to nije njihova zemlja), tek da bi se prehranile. Taj
posao rade kao da ga rade hiljadama godina. Plava, crvena, i uta marama (tri osnovne boje) oznaavaju
svetlost dana. Tri plasta, to je broj sinteze, sklada, savrenstva. Horizont je visoko gore, njihove glave su
ispod, jer su one deo zemlje, roene su i ive na zemlji, tu rade, uvek su prisutne, ak su i u bojama
zemlje. Pokazao je svu veliinu, lepotu i dostojanstvo seljaka. Ne individualizuje svoje likove, ve pravi
drutvene tipove.
Angelus je Mijeovo najuvenije delo. To je molitva koja se tri puta ita. Mnogo je inspirisao Van Goga.
Uticao je i na impresioniste i umetnike koji su se bavili vezom oveka i prirode.

30

ONORE DOMIJE

Domije je zapamen po litografijama, karikaturama, grafikama. Gledao je

velike majstore baroka i velike crtae kao na primer Mikelanela, koji je sve
definisao linijom. kolovan je u neoklasicistikom duhu, i eleo je linearno
(grafiki) da predstavi drutvo uz estoku kritiku. Objavio je karikaruru u kojoj
je predstavio tadanjeg vladara kao kruku (Luj Filip je bio bezobziran,
debeli tiranin). Domije je zbog tog crtea proveo nekoliko meseci u zatvoru.
Kao mlad je dobio epitet estokog kritiara, i tokom ivota je govorio o
svaijim manama. Uzimao je u zatitu samo najnie slojeve u drutvu, koji su
radili neogranieno (tada su teko radile ak i ene i deca od 10 godina, i
esto se postavljalo pitanje o pravima radnika). eleo je da pokae arogantnu
buroaziju, nemoralne brakove iz interesa, potkupljive sudije...
Karikatura je postojala od visoke renesanse (avoli i njegove sluge su esto
karikaturalno prikazivani u pozadini), ali postepeno se sve vie uzdie i ravna sa drugim elementima crtea.
Sa Domijeom postaje samostalno grafiko delo. Tada joj se daje vrednost, ona ima i estetske, i satirine i
duhovite vrednosti. Plakati su se do tada obraali publici pre svega tekstom i on je bio mnogo vaniji.
Figure na crteu su uglavnom smanjivane. Postepeno se oko sredine 19. veka tekst izjednauje sa slikom.
Onda dolazi Domije i tekst postaje beznaajan u odnosu na samu sliku, koja postaje mnogo vea. Tekst je
pratei, a slika je ta koja nosi glavnu poruku, i tako ostaje sve do danas. Domije najavljuje vizuelno
prenoenje informacija.
Progres
Progres je predstavljen puevima koji stoje u redu i veoma se sporo kreu. (19. vek je vek koji jako veruje u
progres, najpoznatija teorija tada je Darvinova teorija o evoluciji vrsta) Progres je ispijen, sa dugakim
rukama i nogama, karikaturalnim ispijenim licem. Disproporcija koja prenaglaava jednu ideju.
Dobra stara vremena
U stara vremena su navodno svi uivali, a veliki stomak podrazumeva da je nekima to izobilje jako bitno.
Zato je ovom oveku prenaglaen stomak. Nekada je postojao rog izobilja koji pokazuje rasko, a sada je
dovoljan samo veliki stomak. Takoe je prenaglaena glava, ali ima kratke, zakrljale noge. Govori o brzo
steenim bogatstvima, za samo jednu generaciju, o aktuelnoj buroaziji. Prosperitet je iskazan samo
ogromnim stomakom.
Domijeova linija je jako moderna i ona je vreala savremenike. Nije ravna ni precizna. Koristi nervozne
linije, rafure; nema ujednaenog ravnog pristupa. Razne vrste rafure, koje neto naglaavaju, neto
stavljaju u senku. Izuzetan crta. Nije eleo da se ponavlja, radio je razliite crtee, razne grafike
elemente. Vrlo kreativna karikatura. Odlina karakterizacija i materijalizacija. Realizam insistira na kritici
drutva, i tu je pravi predstavnik.
O istonom pitanju
Istono pitanje se odnosilo na teritoriju Otomanskog carstva sredinom 19.veka, i njegovom postepenom
propadanju. Evropljanima je bilo jasno da e uskoro nestati, i pitali su se ta e posle biti. Veliko pitanje je
bilo da li e istoni deo pripasti Rusiji, to nikako nije odgovaralo Britaniji, tadanjoj velikoj imperiji.
Ovi ljudi na karikaturi itaju novine, spletke, dnevne izvetaje, i tako se bave tim pitanjem bez ikakvog
udubljivanja. A oni sami ne ulivaju previe poverenja.
Domije je uradio na hiljade drvoreza i karikatura. Najvie je radio litografije i one su mu ile najbolje. Do
njega su to bila obina obavetenja (otisci na kamenu), a on je omoguio litografiji, koja omoguava veliki
tira, da postane prava umetnika disciplina. Tada litografija poinje da deluje kao zavreno umetniko
delo, sa mnotvom razliitih linija.
Izumitelj igle na topu
Ovaj novi izum je iskljuivao topdije, i topove sa cevima i fitiljem. Igla je
mehanizovala ovaj proces, i ubrzavala rad. Tako je broj nastradalih viestruko
povean. Zato ovaj izumitelj izgleda kao smrt, skoro identian skeletu, sa
razbaruenim vlasima kose. Ovu figuru samu stavlja u levi ugao, a naspram
nje mnogo nesrenika koje tek nasluujemo. Mi nigde ne vidimo top, ali je list
dovoljno jasan da shvatamo uas tog otkria.
eleo da ispita i svoje koloristike mogunosti, i mislio je da ga karikatura
ograniava u tom smislu. Probao je da slika, ali niko te teme koje je obraivao
nije eleo da kupi, pa ih je drao kod kue. Kasnije se vratio karikaturama jer je
od njih iveo.

31

Breme
Pokazuje naporan rad pralje koja obespravljeno radi do kraja ivota. Ona nosi breme na leima, i vodi dete.
Pokazuje enin veliki teret, ali generalizuje, to nije odreena osoba ve tip ene, ceo drutveni sloj.
Nije neki kolorista, vie voli tonski da reava planove. Oker i smei tonovi, boje zemlje, najniih slojeva.
Karakteristino za realizam je da su to velika platna. Ranije su seljaci anrovski ili anegdotski predstavljani,
nisu imali mesta u umetnosti. Sada su oni glavni junaci, u centru panje, jednostavni ljudi. Domije uopte
ne ulepava svoju epohu.
Kupanje
Svedena, zatvorena dela. Nesiguran je u anatomiju, koju nije dovoljno dobro poznavao jer je uio u
privatnim ateljeima, poto je iveo skromno. Zato je i stilizovao i redukovao oblike u svedene mase (kasnije
zbog toga jako inspirie Sezana i Pikasa). Njegova slikarska dela nisu tada izlagana, bila su neshvaena
od strane savremenika. Mnogo decenija kasnije su postala vrlo uticajna.
Vagon tree klase
Njegova najpoznatija slika. Tada su vozovi bili jako vani, mada spori i buni. Olakali su transport i
povezali krajeve. To je bilo jako bitno za razvoj industrije i transport dobara. Omoguilo je ljudima da dolaze
u grad i tamo rade, i vraaju se u svoje selo posle posla. Domije prikazuje nekvalifikovanu radnu snagu,
putnike u vozu. Tu su radnici, prevaranti, ali u prvom planu je starica sa korpom sa pijace, deak i mlada
ena sa bebom. Divna celina koja nas asocira na Bogorodicu sa svetom Anom, prilagodio je ovu
ikonografsku scenu. Gradio je finu piramidu od likova, u nekoliko planova (razliito okrenuti ljudi). Pokazao
je da se nove teme moraju reiti na novi nain: nema linearne ni vazdune perspektive; javlja se slikanje po
planovima.
Begunci / Izbeglice
Ljudi bee u strahu, neorganizovano i depresivno. Lii na Gojine ideje, proete humanizmom. Domije
nikada nije podravao Napoleona i osvajanja, bio je ovek pacifista.
Don Kihot i Sano Pansa
Blizak je romantiarima svojim ciklusom slika posveenim Don Kihotu. Jako ih je deformisao i smelo
predstavio, ak bez definisanih lica. Najavio ideje ekspresionizma.
Njegove slike su retko izlagane, a jo manje skulpture (koje radi tek bolestan i star). One su izlagane
posle jako mnogo godina. Koro mu je dao seosku kuu da tu provede poslednje godine ivota. Tu je pravio
izuzetne male trodimenzionalne skulpture koje se tek poslednjih 20ak godina izlau. Koristio je i gips, ak
ih je i bojio. Ali ih je jako deformisao da bi naao karakter. Radio je portrete prijatelja ili skandaloznih
linosti iz javnog ivota. Jako neposredno, govore otvoreno o njegovim stavovima. Meutim, skulptura je
tek kasnije prihvatila slobodnije forme.

32

REALISTIKA SKULPTURA U FRANCUSKOJ

Realistika skulptura se prvi put javlja u Francuskoj. I dalje je jako ograniena, zbog dominantnog modela
neoklasicizma. Tada je jako malo vajara elelo da posmatra stvarni svet i banalne obine pojave. Zato je
bila inspirisana slikarstvom i istraivanjem.
ANTOAN KARPO
Deak sa koljkom
Predstavlja anonimnog deaka koji oslukuje koljku. Karpo je takoe bio u Italiji i poznavao je velika dela
prolosti. Inspirisao se Danteovim tekstom o Ugolinu koji jede svoje sinove (grupa ukomponovana u
piramidu).
Najslavnije delo je njegova Igra sada na ulazu u Operu u Parizu. Trebalo je da budu tri figure u ovoj
naruenoj kompoziciji ali je on ubacio 9 (ili 11). Kritiari su se bunili da je skulptura previe provokativna, jer
su ove nage figure previe ljudske, razuzdane, nemoralne. Traili su da se uopte ne postave. Ali, posle
Francusko-Pruskog rata je postavljena i danas je zatitni znak te opere. Nosi dinamizam i veseli duh opere.
Kompozicija etiri kontinenta u Luksemburkom parku. Tada se jo uvek mislilo da ima samo etiri
kontinenta. Karpo je zamislio da to budu etiri ene, razliitog rasnog tipa. Imao je tu ideju kao pravi
predstavnik racionalizma. Ali tada nije mogao da nae pravog crnca ili indijanca u Parizu, tako da je imao
problema sa modelima. Predstavio je Afriku kao meleskinju sa lancima oko vrata, Amerikanku kao enu sa
perjem na glavi, a za Aziju mu je mala kineskinja pozirala, jer mu je bilo teko i njih da zamisli. Izmeu
devojaka je sfera kao univerzum, a okolo su zodijaki znaci, kao ureen sistem. Ovo je pravi znak ljudskih
saznanja, i francuske skulpture realizma.

NEMAKI REALIZAM

Realizam se sa svojim smelim, revolucionarnim stavovima pojavljuje u Francuskoj, ali je rado prihvaen i u
Nemakoj. Tu se esto naziva naturalizam. Za Nemce se vezuje pedantnost, preciznost, doslednost,
istrajnost (to se vidi i kod Direra, koji im je bio veliki uzor). Ta predanost i preciznost je u realizmu dobila
veliki podsticaj, jer je umetnik morao da predstavi stvari to vernije, onako kako ih vidi. Nemci su tu veoma
dobri, insistirali su na detaljima. Zato je naziv ba naturalizam, i odnosi se na otrije zapaanje, detaljnije i
vernije prenoenje na platno. Taj naturalizam se takmii ak i sa fotografijom. (Fotografija je nastala 1839,
a oko 1850 je postala dostupna svima, ire razvijena). Ovi umetnici su shvatili realizam kao tanu i
pedantnu imitaciju onoga to vide.
Oni ele da slikaju svoju epohu, kao i svi realisti. Ne zanimaju ih snovi, vizije, literatura, orijent. Bave se
jednostavnim, obinim ivotom i anonimnim ljudima. Obrauju banalne teme, jednostavne dogaaje. Za
razliku od francuskog realizma koji je imao dozu kritinosti prema drutvu, nemaki realizam ne eli da
bude politiki angaovan, ali eli da pokae na pouno, moralno i lepo. Smatrali su da treba pokazati put
vrline i to potraiti kod najniih slojeva.
Bave se i slikanjem nemakih predela. Slikaju tano odreene predele (oko Rajne, bavarski predeli), a
slikaju kao to to rade Barbizonci: u samoj prirodi, van ateljea. Mnogi e zbog toga biti na korak od
impresionizma, i kod njih se on javlja krajem 19.veka. (Nadeda Petrovi stie u Nemaku 1902. i slika
bavarske predele na pravi nemaki nain).
Najistaknutiji meu ovim umetnicima su Adolf Fon Mencl, Vilhelm Lajbl i Hans Toma.

33

 ADOLF FON MENCL

Bio je interesantna i svestrana linost. Prvo se iskazao u grafici, jer je njegov otac drao litografsku radnju
za tampanje novina, plakata i obavetenja. Otac mu iznenada umire i Mencl je sa 17 godina nasledio
posao. Vodio je radionicu i radio u njoj.
Dobio je mogunost da uradi veliku seriju litografija posveenih Fridrihu Velikom, nemakom vladaru, u cilju
njegove glorifikacije. To je bila jedinstvena prilika da govori o pohodima tog nemakog cara, ujedinitelja, o
nemakim ratovima i pregovorima. Nemaka je tek sredinom 19. veka postala ujedina kraljevina, pa je to
bila takorei aktuelna tema. Zato pristaje da uradi seriju ivot Fridriha Velikog. To je bio dragocen i
veliki zadatak, trebalo je da pokae Nemake istorijske scene na dokumentaran nain. Da predstavi
prolost kao ivu sadanjost. Ovekoveio je stvarne dogaaje, koji su jo bili svei u seanju ljudi, koji su
prethodili toj deceniji. Sproveo je veliko istraivanje: poseivao je mesta na kojima su voene bitke,
analizirao je oruje, kretanje vojske i uradio na hiljade grafikih listova. Zbog tog truda i posveenosti, a i
samih dela, stekao je veliki ugled.
Kako se vreme menja, panja je preneta sa njegovih litografija na
slike, koje je radio za svoju duu i skromno uvao kod kue.
Portret umetnikove sestre
Predstavio je obian graanski enterijer. Salon u kome majka
plete, obina situacija. Mlada devojka koja dri sveu. Mencl eli
da analizira vetako svetlo: gore lampa i luster na gas, i jo uvek
postoji svea. Ovde se ne radi o odnosu svetlo-tamnog i
simbolinoj borbi dobra i zla, ve eli da pokae koliko svetlo
osvetljava, a koliko ostaje u senci. Nita nije nameteno, niko ne
pozira, sve je obian trenutak u obinoj kui, sa anonimnim
ljudima.
Stepenite nou
Bitna je samo osvetljenost enterijera. Istrauje stvarnost,
ambijent. Stepenite nou, osvetljeno obinom lampom. Nema
drugih aktera, jer je ba ovo eleo da prikae. Dogaaja nema.
Interesantna je i njegova slika Balkon koja daje divan doivljaj
sunanog dana i lepu atmosferu. Za razliku od impresionista koji
e prouavati dnevno svetlo, Mencl ispituje vetako svetlo u
enterijeru.
Pruga PotsdamBerlin
Retki su umetnici koji su slikali voz. Para ide unazad, pada prema
tlu i polako nestaje. Podigao je horizont da dinamizuje kretanje
voza. U pozadini vidimo Potsdam, grad sa crkvama i tornjevima,
kulturno bogat. Drvee je tu zbog reavanja planova. Daje
dinamizam planova i lepu strukturu, da bismo razumeli dubinu
slike. Mi imaginarno zavravamo krug kretanja voza i imamo
utisak da se on stalno kree u krug. Tako postie dodatni
dinamizam. Imamo dnevno svetlo. Voz je jako nisko, skoro da
izlazi van formata. To odstupa od akademskih principa, ali je
njegovo kretanje jo sugestivnije.
elezara
Monumentalna kompozicija, pod velikog fabrikog prostora krcat
mainama i figurama obasjanim fantastinom crvenkastom
svetlou uarenog gvoa. Njega prvenstveno interesuju
maine i vetaka svetlost. Pokazao je kako izgleda industrijski
enterijer fabrike 19.veka, sa uasnim uslovima za rad sa
uarenim metalima.
Pozorite
Dosledno i smelo prikazuje ono to vidi. Analiza enterijerskog
svetla, opet. Svetlo na pozornici i svetlo u publici. Bina osvetljena
samo sveama, pa je publika u potpunoj tami.

34

 VILHELM LAJBL
U predsoblju
Voleo je da slika obian svet u svojim domovima. Mladi par u
oku. Vidimo da je devojka na slici sluavka sa sela po njenom
dranju. ene su morale da vode rauna da im se nikako ne vidi ni
lanak na nozi. Takoe nije smeo niko da je uhvati za ruku bez
rukavica. Ova dama nema rukavice. To su anonimni ljudi nieg
sloja, sa odreenom slobodom u komunikaciji. On je poziva da se
vide, to je tada bila nepristojna ponuda. Devojka mora da pristane
jer nema gde, a to nam sugerie i nametaj oko nje koji je zatvara u
oak iz koga ne moe da pobegne. Intimna atmosfera. Ne vodi
rauna o celovitoj kompoziciji, sve je u prvom planu, kao odseak
dogaaja, to je odlika fotografije. Takoe paljivo prenosi svaki
nabor, faltice kostima, tufnice na bluzi, do poslednjeg detalja.
Kada je mlad izlagao, Lajbl je izazvao panju Kurbea, koji ga je
pozvao u Pariz na usavravanje. Ali ubrzo nakon njegovog odlaska
je dolo do PruskoFrancuskog rata, i to gostovanje u
neprijateljskoj dravi je postalo veliki teret za dalji rad, pa su ga
Nemci sumnjiavo odbacivali. On je slikao direktno ono to vidi, bez
skica, to je jako hrabro i smelo. eleo da okupi grupu
istomiljenika i osnuje udruenje, da prenosi ideje realizma,
meutim ona je kratko trajala. Kao lan te grupe uradio je jedno
platno sa perlom, Vonjak. Lajbl je radio figure dve ene u
narodnoj nonji, a perl pejza. Bilo je jako neobino da dvojica
umetnika rade jedno platno.
Tri ene u crkvi
Studija ivota na selu, tri religiozne ene u razliitim ivotnim
dobima u crkvi. alje moralnu poruku, i ovo je Lajblovo najslavnije
delo. Govori da mladi, sredoveni i stari, svi treba da idu u crkvu.
Starica koja je naporno radila dugo godina, to vidimo po njenim
rukama, predano ita Bibliju. Pravi velike kontraste svetlo tamnog
na figurama postavljenim po dijagonali. Komponovano je jako
smelo, ivice su gotovo odseene poput fotografije, a ene su bliske
gledaocu. U dijagonali u vertikalnom formatu, sugestivno se
pribliavaju nama. I mi bismo mogli biti tu u crkvi.
Devojka pored prozora
Mlada devojka pod jakom difuznom svetlou. Slika je raena
plono i bez mnogo modelacije. Crte lica se gube, na korak od
impresionizma.

HANS TOMA
Autoportret
Precizno slika svaki nabor i boru. Veliki portretista i pejzaista.
Ugledao se na Direra. Rado slika pejza u koji postavlja figure koje
vezuje sa religioznom tematikom.
Predeo oko Rajne
Voli da slika prizore oko Rajne. ena kako ide kroz polje sa detetom
Ovde zapravo slika Bekstvo u Egipat. Postavljeno je u savremeni
realni ambijent, ali to je pouna pria o Hristu.
Vodopad
Vidi se svaki talasi kao i mala duga. Bili su jako popularni prikazi
vodopada.

35

RUSKI REALIZAM

Ruski realizam je trajao 1870-1923. dok se nije utopio u avangardne tokove, a onda je opet oiveo 30-ih
godina kada je doao socijalizam, kada je trebalo da govori o novom drutvenom sistemu (socijalrealizam),
pa je ostao sve do 70-ih godina. Realizam u Rusiji se jo naziva i Slikarstvo Peredvinjika to znai
putujui slikari. Glavni predstavnici su Ilja Rjepin, Vasili Surikov, Isak Levitan, Vasili Perov.
1870. godine se odvojila grupa mladih slikara, jer je grupa studenata sa Akademije Sankt Peterzburga
odbila da slika iste religiozne i mitoloke teme za diplomski, koje su raene godinama unazad. eleli su da
slikaju svoju epohu, graansko i seosko drutvo u Rusiji. Inspirisani filozofskim idejama, hteli su promene u
carskoj Rusiji. To je bilo neto novo i vrlo smelo. Peredvinjici nisu dobili diplome Akademije jer su odbili da
slikaju teme za diplomski, pa nisu mogli da izlau u kraljevskoj Rusiji jer nisu bili akademski slikari. Samim
tim ni dvor, kao glavni naruilac, nije priznavao njihova dela. Tako izlau van akademskih centara, na
nekim alternativnim mestima. Tada mlada ruska buroazija postaje njihova glavna publika, i ipak nalaze
mecene. Kasnije njihova dela ipak bivaju prihvaena, i neki od njih ak postaju profesori na Akademiji, ali
tek mnogo kasnije.

ILJA RJEPIN
Procesija u Kurskoj guberniji
Rjepin prvi pokazuje obine ljude, stanovnike neke daleke gubernije. Ova slika je najbolja predstava
Ruskog drutva u 19.veku. Tada je Rusija ogromna drava (ak i Finska je u njenom sklopu). Prikazuje sve
drutvene slojeve, od marginalnih linosti, seljaka, do vojnih i carskih slubenika, predstavnika buroazije
kako uestvuju u sveanosti. Bogato detaljima, desno su bogati graani, svetenstvo, trgovci, inovnici, a
levo siromani, bogalji i prosjaci. Svi su u stepi sa jarkim difuznim osvetljenjem pranjavog letnjeg dana.
Slika tano terene ruske stepe.
Kozaci zaporoci piu pismo sultanu
Rjepin voli nacionalne istorijske teme Rusije, koje prikazuje kao ivu sadanjost, radi potpunu
rekonstrukciju dogaaja. To su snani Kozaci, nadaleko uveni po svojoj vetini i hrabrosti, vojska Rusije
koja isti sve pred sobom. Jako dugo je prouavao za ovu sliku, njihov ivot, orue i oruje, odeu. Kozaci
se smeju, bezbrino, bez ikakvog straha odgovaraju na pretnje turskog sultana. Kadar je gotovo filmski.
Nisu ga oekivali
Ovo delo najavljuje impresionizam. Prikazuje ugao graanske kue, sa obaveznim klavirom u uglu, i
foteljom u prvom planu. Sobarica otvara vrata i na njima je ovek, otac porodice, pristigao iz izgnanstva u
Sibiru. Scena je prepuna iznenaenih i zauenih lica.
Rjepin je bio jako potovan i kod nas, i postao je lan SANU 1900. godine.

VASILI SURIKOV (pradeda Nikite Mihalkova)

Slika stvarne portrete ljudi. Radi ogromna platna.
Predstavnik je ruskog akademskog slikarstva, i
veliki realista.
Boljarina Morozova
ena koja je poslata u Sibir u izgnanstvo jer je
pripadala starovercima i nije prihvatala novine
ruske crkve. Ona pokazuje ka nebu, ka Bogu.
Rekonstruisao je i kostime, i kompletan ambijent
srednjevekovne Rusije.

36

 ISAK LEVITAN
On je jevrejin iz siromane porodice. Tvorac ruskog
pejzaa. Slike su mu bile toliko popularne da su
reprodukovane kao razglednice. Postavio je model
ruske prirode.
Jesen
Obian i spontan pogled na predeo oko Moskve. ista i
spokojna okolina grada, ni traga od industrije. Priroda je
ista i harmonina, u prekrasnim tonovima. esto slika
jesen, prelazne periode sa mnogo svetlosti. Skoro
impresionistiki, bogatog kolorita.
Ruski realisti su postavili model ruske kole i poeli da
se bave temama ruskog seljatva, ivota u Rusiji.

VASILI PEROV
Najznaajniji portretista u Rusiji. Naslikao je na stotine
portreta slavnih Rusa. Njegovi portreti se dosta
reprodukuju, i zato su nam esto poznati. Ne eli da im
da dramski efekat, ve analizira pre svega psihologiju
portretisane linosti.
Dostojevski
Psiholoka studija, ne prikazuje ga uglaenog i
elegantnog ve kao dostojnog nosaa velikih drama.
Ruke su napeto ukrtene, a lice hipnotiko.

REALIZAM U SRBIJI

Kod nas je dolo do pojave i razvoja realizma kasno, u poslednjoj etvrtini 19. veka. Naim umetnicima je
trebalo vremena da shvate u kom pravcu ide slikarstvo i kakvi su trendovi u kulturnim centrima. Njima je
bilo teko jer u Srbiji nema Akademije, niti kakve kole u kojoj bi dobijali osnovna znanja. Srpski gradovi su
se tada tek postepeno oslobaali turske dominacije, jer oni odlaze tek 1867. Generacija naih realista se
vaspitava u ateljeima romtiara, recimo Steve Todorovia, a posle idu u Be ili Minhen na studije. Ove dve
kole su se drastino meusobno razlikovale.
Grupa srpskih realista koja ide u Minhen se naziva Minhenski aci ili Minhenska kola i vrlo su cenjeni.
Dolaze na Akademiju zahvaljujui dravnim stipendijama. Retki su oni koji su je zavrili, jer je trajala 10
godina, a to je bilo teko finansirati. Najpoznatiji Minhenski aci su bili Milo Tenkovi, ore Krsti i
ore Milovanovi.
Krajem 19. veka se prepoznaje Be kao umetniki centar i tada tamo odlaze Uro Predi i Paja
Jovanovi i oni su nai predstavnici akademskog realizma.
Tri vajara treba pamtiti kao predstavnike realizma. To su Petar Ubavki, Simeon Roksandi i ore
Jovanovi.

MILO TENKOVI
Meu prvima je dobio stipendiju i odlazi u Minhen. Inspirisao ga je nemaki nadrealizam. Bio je jedan od
prvih koji je napravio samostalnu izlobu u Minhenu pa u Beogradu. To je bilo bitno da bi narod prepoznao
talenat, i da bi drava nastavila da finansira njegove studije. Tenkovi ipak nije zavrio Akademiju do kraja.
Za vreme boravka u inostranstvu prihvata stavove realizma i odbacuje teme iz nacionalne prolosti, to se
vladi u Srbiji ne svia. Vie mu prijaju obine
teme iz svakodnevnog ivota.
Prodavaica cvea
Kao pravi predstavnik realizma, eleo je da
pria o malim, obinim, anonimnim ljudima.
esto su zastupljene ove teme, jer tada deca
ve sa deset godina poinju da rade.
Polomljena Majolika
Mrtva priroda.

37

Krave na pojilu (u Narodnom muzeju u Beogradu)

Otvoreni pejza, dosta oskudan, ali ima srebrnu difuznu svetlost, kao kod Koroa. Ovo je prva slika tog tipa
kod nas, prvi put uvodi takvu svetlost. Publika mu je zamerila to u njegovim delima nema patriotskih i
nacionalnih motiva i tema.

ORE KRSTI
Naao je kao jako mlad mecenu, Milana Obrenovia, kralja
Srbije. Zato je i uspeo da zavri Minhensku akademiju. Bio je
predstavnik najniih drutvenih slojeva, sam se izdravao jo
od malena, radio je i po Sabornoj crkvi. Tu je kao deak
uradio skicu Apoteoza kralja Milana, to je oduevilo kralja i
on ga je finansirao svih 10 godina studija.
Utopljenica
Dobio je bronzanu medalju na Minhenskoj akademiji za ovo
delo, a kasnije za Anatoma srebrnu medalju. Zato je postao
vrlo cenjen, jer je Minhenska bila vrlo ugledna akademija, i
njeni profesori jako cenjeni. To su bili njegovi godinji radovi.
Utopljenica je nastala po savremenom dogaaju. itao je o
problemima Hercegovakog ustanka, o tome da se taj deo
stanovnitva pobunio i pokuao da se oslobodi od Turaka. Taj
ustanak je uguen u krvi, jer su Turci jo bili moni. Oni su
maltretirali stanovnitvo, i prodavali enu i decu kao roblje u
drugim dravama. Da ene ne bi otile u roblje, bacale su se
u vodu. O tome se detaljno i esto pisalo u novinama, i ore
je pokuao da rekonstruie takvu situaciju. Napravio je
istraivanje o anatomiji i kostimu Hercegovki, jer nije znao
kako te ene izgledaju. On prikazuje gotovo mrtvu enu i
njeno malo dete. Jedino pejza ne odgovara u potpunosti
Hercegovini, on je gotovo romantiarski ambijent sa
naglaenim odnosima svetlo-tamnog.
Rastanak
Bavio se elementima folklora. U srpskom realizmu nema
kritinosti drutvenih pojava kao to je to bio obiaj u
Francuskoj, jer Srbija nije jo razvijena drava, a umetnici su
daleko od domovine, pa tako ne mogu da imaju uvid u
aktuelna deavanja. Dakle, realizam kod nas insistira na
rekonstrukciji savremene epohe.
Anatom
Spaja portret i mrtvu prirodu, i prikazuje fascinantan pokret
kontemplacije.
Alaska vrata
Divna mrtva priroda, pedantno, sa lokalnim tonom.
Krsti e prvi izai iz ateljea i raditi u prirodi, a u njegovom ateljeu e dobiti prve pouke grupa srpskih
impresionista. Ovo je predeo iz Srbije, aak. On ih je dosta slikao na zahtev kraljice i kralja Obrenovia.
Oni su eleli da imaju dokumentovane pejzae iz Srbije. Pejsai su kod nas prvi put pravljeni direktno po
prirodi. Takoe slika manastire, na primer Studenicu, iu, ak i enterijere manastira. To su male, kamerne
slike, jer je bilo neudobno putovati po Srbiji, pa nije mogao da prenosi vea platna.
Tada se takoe prvi put fotografiu nai predeli.
Babakaj
Golubac, tvrava na Dunavu. Delimino inspirisan stihovima Vojislava Ilia.
Prikazao je mnogo dokumentarnih elemenata, ali se trudio da unese dramatinost.
anr scena sa ribarima.

ORE MILOVANOVI
Najvie se interesovao za folklornu umetnost, ornamente na tkanicama, ilimima,
vezove na kouljama. Voleo je da prikuplja etnike osobenosti srpskog naroda.
Najuspenije su mu mrtve prirode. Izuzetno pedantan, pravi umetnik iz nemake
kole. Majstor lokalnog tona, odlino poznaje materijalizaciju.

38

AKADEMSKI REALIZAM

Dok je Minhen blii Parizu koji je tada centar umetnosti, u Beu je odjek te umetnosti dosta slab. Be je
konzervativan, vlada jo estetika klasine lepote i antike umetnosti. Nai umetnici su dobijali stipendiju
Matice Srpske. Uro je roen u Orlovatu u Banatu, a Paja u Vrcu, koji tada pripadaju Austrijskoj monarhiji,
pa se logino obraaju Matici Srpskoj za pomo. Matica Srpska ih alje u Be i oni postaju jako uspeni
slikari. esto su saraivali i sa profesorima sa Akademije. Obojica su realisti. Odlika akademskog realizma
je da pravi sintezu izmeu akademskih pravila i realnih dogaaja. Umetnici odlaze na teren i prikupljaju
mnoge informacije: prave skice, fotografije, belee kostim, enterijer, predele na Balkanu. Ali sve podatke
donose u atelje. Onda pozivaju profesionalne modele, oblae im kostime, zadaju poze, i onda rekonstruiu
itav originalni ambijent. Zato u tim delima ima odreene isceniranosti kao u pozoritu. Takoe ne vode
rauna koji je to tano etnos. Njih interesuje samo orijentalno, jer je to ono to ljudi sa zapada oekuju da
vide od Balkana. Scene priaju o obiajima koji su delimino tani, ali nisu potpuno stvarne scene. Scene
su u duhu akademskih pravila.

URO PREDI
U holu Bekog parlamenta su slike Uroa Predia koje je radio sa profesorom u maniru klasicizma.
Meutim, ivot u Beu je bio skuplji, a u Srbiji su mu se nudile mogunosti da slika ikonostase i portrete
granstva, kojih je uradio nekoliko hiljada bilo po modelu ili po fotografiji, pa je doao nazad u Beograd.
Hecegovaki begunci
Dokumentarni pristup istorijskom slikarstvu. U Beu je rekonstruisao kostim i ambijent Hercegovine. Ovo
delo je izazvalo veliku panju. Savreni kostimi, dao je lepo dnevno svetlo.
Vesela braa, alosna im majka
Predi je bio jako veliki majstor anra. Ovo je Orlovat i njegove komije. Oni se ludo provode a ne brinu o
svojoj kui i ivotu. Slikao je to delo u nadi da e ih prevaspitati, meutim bez uspeha. U ovoj slici paljivo
je prostudirao banatsko selo sa kraja 19.veka. Prljava ulica, kuice od erpia sa krovovima od trske.
Dete na majinom grobu
Smrtnost naroito ena i dece je bila velika, pogotovo pri poroaju u 19.veku. Bilo je uobiajeno da ena
donese dete daleko od ukuana. Zato je i ova tema iz svakodnevnog ivota.

PAJA JOVANOVI

Roen je u Vrcu u doba Austrougarske. Stevan Jovanovi, njegov otac, je bio fotograf. U celoj porodici su
bili umetnici (3-4 generacije), sva roena braa, tako da je i samo okruenje odluilo da e biti izuzetan
umetnik. iveo je jako dugo, i mogao je postati i moderni slikar, kubista na primer, ali je ostao dosledan
akademskom realizmu. Imao je zavrenu Beku akademiju i bio je pravi akademski slikar. Jo kao student
naslikao je delo Ranjeni Crnogorac, a ve tada dobija razne porudbine za orijentalna dela. Paja je
odlino prepoznao da je njegov orijent oblast Balkana. Putovao je kroz Srbiju i Albaniju, juno, sve do
Afrike. Sve vreme je radio mnogo skica, pravio mnogo fotografija.
Akademski realizam je previe idealizovana realnost u poreenju sa realizmom. Skoro nita identino sa
ovime to vidimo u stvarnosti. Na primer, selo u Srbiji u doba kada ga je Paja slikao je bilo prljavo, ljudi su
se kupali jednom godinje, iveli sa stokom. Bili su i jako neobrazovani. Tada je bio nizak nivo ivota na
celom Balkanu, ali tako je bilo i na zapadu. Paja je obilazio razne sredine, snimao, skicirao, otkupljivao
komade kostima, nakita, skicirao sobe. Onda je u ateljeu pravio kola, kompilaciju od sakupljenog
materijala. Imao je i modele koji bi mu kasnije pozirali.
Uenje maevanja
Tu se javlja njegov model, akrobata, koji mu je pozirao u ateljeu u Beu. Jedna kruna formacija, divno
svetlo.

39

Kienje neveste
Kostimi ena i neveste ne odgovaraju jednom etnikom sistemu. Komade kostima Turkinje kombinuje sa
kostimima pravoslavne ene. Kostim pokazuje obiaje, ali idealizovano, tako da povlauje osvajaima koji
ele da vide rasko svog potinjenog sveta. (Britanija je tada bila velika sila i Paja je radio mnoga dela za
jdenog britanskog galeristu)
Predan, detaljan, nije tedeo ni vreme, ni novac, ni znanje. Pravio je jako mnogo skica i veoma precizne
kompozicije. Pored britanskog galeriste, i grafiar u Zagrebu je otkupljivao mnoge njegove slike, i od njih
pravio oleografije, grafike hiperprodukcije, jako popularne. One su sluile za reklamiranje slika u
novinama. Pajina dela su tako bila umnoavana, i postala su deo kolektivnog pamenja. Pravio je stereotip
koji je narod usvojio kao istinu.
Borba petlova
Sama borba petlova nigde nije postojala u narodu, ali je to vrlo lepo prikazana scena sa sela. Opet se
javljaju isti modeli na slikama. On pravi razne kompozicije sa istim likovima, zato njegova dela deluju kao
scena u pozoritu. Sve je prostudirano i rasporeano po pravilima akademskog komponovanja. Majstor da
sklopi realizam (dokumentarno) i ono to je idealizovano. Izuzetna materijalizacija, vrlo precizna, i divna
mo zapaanja.
Istorijsko slikarstvo je u 19.veku najvii domet kreativnosti i najvei uspeh jednog akademskog umetnika.
Pokazivao je ujedno likovno umee i kulturu slikara, koji se morao prethodno dobro informisati o dogaaju
koji prikazuje.
Seoba Srba
Trebalo je da se pojavi na milenijumskoj izlobi u Budimpeti jer su Maari slavili jubilej svog dolaska i
insistirali na svom nacionalnom identitetu. Bilo je vano da se na izlobi pojave i Srbi koji su bili na teritoriji
Austrougarske, jer su branili teritoriju od daljeg irenja Turaka. Paji je srpski patrijarh dao istoriara da ga
provede kroz manastire i uvede ga u istoriju Srba. Godinu dana je samo istraivao. Na kraju je napravio
triptih, koji predstavlja presek svih slojeva srpskog drutva.
Crkveni poglavari se nalaze u centru i dominiraju slikom, jer su oni naruioci dela. Levo je vojska na
konjima, a desno narod, najnii sloj, koji neorganizovano hoda sa ovcama. Patrijarh je eleo da to bude jo
vie politiki angaovano delo. Tako da Paja odluuje da naslika drugu verziju, koja je sada u Patrijariji.
Naglaeniji barjak, ovce vie po strani. Na kraju nije ispunio zadatak, jer Patrijarh nije eleo da prihvati ni
jednu od tih slika, i ona se nije pojavila na izlobi. Meutim, postala je deo nacionalne istorije. Ovo je ono
na ta pomislimo kada pomenemo motiv seobe pod Arsenijem arnojeviem. Publika je prihvatila ovo delo.
Ova slika govori o jednom mitu. Postala je deo nacionalne istorije jer je nastala u pravom trenutku, pojavile
su se fotografije i reprodukcije, hvaljena je u medijima, i govorilo se da svaka srpska kua treba da je ima.
Takovski ustanak
Takoe veoma poznata istorijska kompozicija. Knez Milo sa barjakom i ustanicima koji su spremni na
borbu. Bitna je ideologija nacije, tadanjem oveku je bilo veoma vano da bude nacionalno identifikovan.
Milo je stao na grob (na kamen, da osveti i one koji su stradali pod Turcima), on visoko die barjak, a
pridruuju mu se mnogi jaki momci, ali ak i starac. ena sa erkom stoji pored, ona samo tako podrava,
jer tada prava za ene jo ne postoje. Tu je i takovski grm (drvo koje jo uvek ivi) i takovska crkva. Ovde
koristi i predloke iz narodne poezije (kao romantiari).

40

Ovoj istorijskoj grupi dela pripada i Proglaenje Duanovog zakonika. Oko 1900.
dobija veliku narudbinu da naslika taj dogaaj. Ova slika je donela Paji vrlo visoko
odlikovanje na izlobi u Parizu. Tada je bio na korak od impresionizma. Koristi sunce,
difuzno svetlo. Ali nije bio spreman da usvoji uenje impresionizma i ostao je veran
svom akademskom realizmu. Titula akademika je nosila izvestan drutveni status i
njegove slike su bile jako prodavane.
Glavni korpus dela Paje Jovanovia su dela orijentalizma, istorijske ikone i, kao trei
deo, portreti, najbitniji deo njegovog stvaralatva.
Radi po pravom modelu, ne po fotografijama ili seanju, to znamo jer vidimo jako
mnogo psiholokih slojeva na licu modela. Ne idealizuje, ve prikazuje stvarne
elemente koje vidi. To pokazuje da je izuzetan portretista. Ne doarava ambijent, ve
sva snaga lei u psiholokom. Nije ni insistirao na detaljima, ve na stvarnim borama i
crtama lica (Portret cara Franca Jozefa).
Portret Aleksandra Karaorevia
U ovom momentu je Aleksandar jo uvek nepoznata linost. Zato Paja pokazuje
njegove kraljevske elemente (krunu, ogrta) a ne psiholoki deo.
Portret Josipa Broza Tita
Tada je ve jako star i ne moe dobro da kontrolie pokrete. Ve je mao problema u
materijalizaciji. Pokazuje diktaturu proleterijata tako to je dao akcenat na desnu ruku
koja stoji u prvom planu. Druga ruka je skoro zamrljana. Personifikacija vlasti. Ne ide u
neke psiholoke dubine, akcenat stavlja na vlast komunizma, a ne na Titovu linost.
Najvanije mu je bilo da shvati kakav je to politiki preokret nastupio, nije ga zanimao
sam Tito.

SKULPTURA SRPSKOG REALIZMA

Tri najznaajnija predstavnika su Petar Ubavki, ore Jovanovi i Simeon Roksandi. Sa pojavom novog,
stabilnog, graanskog drutva u Srbiji kree i potreba za naruivanjem umetnikih dela. Ovo su ujedno i
poeci srpskog modernog vajarstva.

PETAR UBAVKI
Smatra se rodonaelnikom srpskog vajarstva. Uradio je veliki broj javnih spomenika.
Vuk Karadi
Vrlo realno prikazana bista. Inspirisan i klasinom skulpturom, jer stavlja knjige kao
postament, atribut koji nam objanjava da je to ba Vuk, prosvetitelj. Insistira na
svakom detalju. Osim poprsja vuka Karadia, njegova poznata dela su i poprsje ure
Daniia i kneza Miloa.

ORE JOVANOVI
Srpski vajar i akademik, koji je vei deo ivota proveo u Parizu. Dobio je bronzanu i
zlatnu medalju na Svetskoj izlobi u Parizu. Izabran je za redovnog lana Srpske
kraljevske akademije. Uradio je veliki broj bista i skulptura.
Ostavljena
Slobodna skulptura koja nije raena po narudbini. Rani akt srpskog vajarstva. Akt kao
tema sporo osvaja nae prostore, postaje popularan tek u 20.veku. Ovo je izuzetan akt
u duhu secesije, vanredna kako fizika tako i psihika studija.
Od njegovih radova najpoznatiji su: spomenik Josifu Paniu (u Studentskom parku u
Beogradu), spomenik Kosovskim junacima u Kruevcu, Vukov spomenik na
Bulevaru i na Topliinom vencu, kao i kompozicija Takovski ustanak.

SIMEON ROKSANDI
Ribar
Slobodna plastika, delo namenjeno fontani. Danas je na Kalemegdanu, ali je raeno u
njegovom ateljeu u Rimu, za Balkansku izlobu. Javljeno mu je da je potonulo u
transportu pa on izrauje jo jedno, ali se ispostavilo da je dolo do zabune, pa je sada
jedno delo u Beogradu a drugo u Zagrebu. Raen je sa idejom naturalizma, pedantan
rad.
Radio je i memorijalnu plastiku, na primer spomenik Deak sa razbijenim kragom
kod nekadanje ukur esme, danas u Dobrainoj ulici.

41

EDUAR MANE

Autor koji je po miljenju mnogih bio izvan svoje generacije. Nazivali su ga Poslednji veliki, Prvi moderni,
Slikar zagonetki, Istraiva boje, Najgori slikar koji reava samo detalje. Neki su mu zamerali na
smelosti i smatrali da sa njim poinje dekadencija slikarstva, a neki ga veliali. Sasvim smelo slika svoju
epohu, bez kritike drutva. Diarava urbani ivot grada: izlete, koncerte, etnje Ono to e biti bitno za
impresioniste. Pravi vanu vezu izmeu realizma i impresionizma. Rado je koristio citate iz renesanse,
manirizma, a istovremeno je njegovo delo ukazalo na dalji put slikarstva.
Portret Emila Zole
Zola je bio pisac realista. Uvodi mnotvo raznih detalja. Kritika je rekla da to i nije portret, ve mrtva
priroda. On nije okrenut anfas, ve iz profila. Mane je tako dobio da mu motiv bude paralelan sa platnom i
postigao da slika bude naglaena povrina. Zato su ga nazvali slikarem moderne epohe. Postavlja tri slike
u slici: japanskau grafiku, njegovu Olimpiju i Velaskezove Vinogradare. On time u sliku unosi line
atribute i predstavlja nama ta eli da postigne u svom slikarstvu. Na prvom mestu dekorativnost, to nam
govori japanska grafika, tada tako atraktivna Evropljanima koji je prvi put vide.
Doruak na travi
Ranije se zvao Kupanje, kako ga je Mane nazvao. Taj identini kompozicijski detalj je postojao kod
jednog grafiara maniriste i tamo je predstavljao Parisov sud i rene bogove i nimfe. Mane je koristio
uzore iz renesanse, koje je interpretirao i prilagodio savremenom dogaaju. Sada su to pravi ljudi i to vrea
drutveni ukus i neprihvatljivo je. Smeta i to to je devojka ija figura dominira prvim planom naga, a momci
nisu. Takoe ona tako nadmeno i bez srama gleda u nas, i zguvala je svoju odeu, to je znak
neurednosti. Mane najavljuje poetak nereda u umetnosti.
Bilo je jako problematino i to to fale planovi. Slika je vrlo kontrastna, uma u odnosu na grupu u sredini je
dosta tamnija, osvetljenje se ne poklapa valerski a perspektiva je problematina. Devojka u pozadini je
prevelika, a uma sve vreme tamna, dakle nema ni linearne ni vazdune perspektive. Tamni prvi plan
drvea razbija bela devojka bez senke, kao silueta. To stvara jo vei kontrast izmeu momaka i njene
nagosti. Gradi sliku na principu nezavisnih planova, mrtva priroda je komponovana za sebe, kao i grupa
ljudi na travi, i priroda, sve je odvojeno, kao kolairano [Kola e biti vana inovativna tehnika umetnika
20.veka]. Reaju se trake od dna do vrha slike, a ne prati se ideja o slici-prozoru.
Olimpija/ Margareta
Radi leei akt mlade devojke koja je kurtizana, izdravana devojka. Ova devojka otvoreno uzvraa pogled
posmatrau, pa i po tome moemo zakljuiti kakav je njen status. Devojka bez idealne lepote. Ona
otvoreno pokazuje ime se bavi, po poloaju tela, odelu, i tome to ima samo manicu i jednu papuicu,
dok je druga izazovno izuvena. Tu se vidi i crna maca u pozadini. Za nju je direktnu inspiraciju je video u
Ticijanovoj Veneri Urbinskoj, gde je u pozadini kuca, koja govori o vernosti, za razliku od mace. (Dotina
je bila ljubavnica vojvode od Urbina, ali je prikazana kao Boginja, dok Mane Olimpiju slika onakvom kakva
jeste, to je i glavni razlog za odbijanje ove slike). Crnkinja joj donosi buket cvea, i kompozicija nas navodi
da se oseamo kao da smo joj ga ba mi poslali. Ne postoji distanca izmeu nas, jer je krevet maksimalno
u prvom planu. Vrlo izazovno i problematino. Jako malo senki, svedeno telo sa preciznom konturom koja
prati detalje. Sve okolo je sabijeno, ostvarena je neposredna komunikacija.
Olimpija je izlagana prvi put 1865. i tada je bila skandalozna i revolucionarno likovno osmiljena. Izazvala
je revolt, ne zbog sadrine (Doruak na travi je skandalozniji sadrinski), nego zato to je ovde sadraj
istisnut na samu povrinu slike. Sve je paralelno sa platnom i tako najvie lii na Gojine aktove.
Najdramatinija je u likovnom smislu, a forma je potpuno plona, nema senke, gotovo nema
materijalizacije, ali je vrlo naglaena kontura. Akt je uraen gotovo linijski, u naglaenim povrinama,
dvodimenzionalno. Devojka je u kontrastu sa crnkinjom u beloj haljini. Ceo ambijent je vrlo taman. Ali
najsmeliji je njen otvoren pogled, bez grie savesti. Sam naziv Olimpija govori da je ona izdravana ena,
jer je to tada ustaljen naziv za ove devojke. Kada su ovu sliku odbili na Salonu, i mnoge druge slike su bile
odbijene. Tada je napravljen prvi put Salon odbijenih, jer je 2500 slika odbijeno, pa je nastao skandal u

42

Parizu. To je bilo dobro jer se publika pojavila na oba, elei da ih uporedi. To je prvi put dovelo do toga da
se javno mnjenje, kulturne institucije i sistem vrednovanja podeli na dve struje. Pre toga je Akademija bila
neprikosnovena, ali sada se ukusi razilaze, i pojavljuje se Oficijelna umetnost i Alternativna umetnost
koja se razvija mimo institucija. Ovi umetnici tada ne pripadaju zvanino delu kulture, ali pripadaju
alternativnoj sceni. Razlaz se dogodio 60ih godina 19. veka.
Aleksandar Kabanel je na primer tada bio jako cenjen umetnik. Njegovo delo Venera se raa iz pene sa
Salona je kupio sam Luj, nagraivano je i hvaljeno. Njegova dela su tada bila vrlo skupa, ali je sada
potpuno nepoznat. Na tom delu nije Venera, iako je predstava takva da asocira na raanje Venere iz
morske pene, sa nestanim putima koji najavljuju njeno roenje. Meutim to je stvarna anatomija, stvarna
devojka koja kao da pozira u foto studiju, daleko od idealne lepote. Figura odgovara stvarnoj eni i taj akt je
samo prenet u sliku, da glumi Veneru. Vrlo je jasno da ovo nije Boginja jer ne gleda anfas, skriva pogled, a
prava Venera bi gledala direktno u posmatraa. Ova kompozicija je daleko smelija od Maneove u
sadrinskom smislu, meutim ipak nije oznaena kao skandalozna.
Smatra se da je Mane pretea moderne umetnosti. Njegov Frula izgleda kao da je od papira, zalepljen
na ravnu povrinu. Inspirisan je japanskom kulturom i shvata sliku kao strogo dvodimenzionalnu. Nema
pozadine, modulacije, senke. Impresioniran je plonim koloritom, jednostavnou i dekorativnou
japanskih dela. Odea ovog frulaa nema senku, ima jaku konturu koja razdvaja dve bojene povri, i ne
vidimo volumen nogavica, masu tela. Senka je minijaturna, nje praktino nema i ovaj deo senke nam
upravo ukazuje da senke nema. Kapa je potpuno dekorativni detalj, ona nije prepoznatljiva.
Jako se ugledao i na panske slikare, slikao je razne koride, streljanje u Meksiku... Kretao se kroz celu
istoriju umetnosti i nanovo interpretirao sve to mu se inilo vrednim panje. Tako je povezao umetnost
prolosti i smelo otvorio put umetnosti budunosti.
Bar u Folibereu
Ovo je jedno od Maneovih poslednjih dela, takozvana slika-zagonetka,
prepuna detalja. Sve se vidi u ogledalu, gosti u baru i ono to devojka
gleda. Tu je i ovek sa kojim ona komunicira. Mi shvatamo da smo mi
taj ovek, mi pokuavamo da joj se obratimo, a ona nam okree i lea
i lice; ona je dvostruka linost. Mi pripadamo i delu kafane i delu slike.
Takoe pravi jako interesantnu mrtvu prirodu sa dva ruina pupoljka u
vazi.
Mane je slikar o ijem delu se i danas piu radovi. Naroito je bio
vaan njegov uticaj na impresioniste. Ostavio je veliki uticaj i na ostale
slikare 20. veka.

DEJMS VISTLER

Ameriki slikar, pretea moderne, koji je iveo u Engleskoj i rado dolazio u Pariz. uven po portretu svoje
majke, slikane iz profila. Oko 1900. slika scene Temze u noi, oduevljen je Rosetijem i Prerafaelitima.
Simfonija u belom
Najavie modernu. Inovator, jako zainteresovan za japansku kulturu to nam govore cvee, keramika i
lepeza sa japanskom predstavom. Istrauje mogunosti slikarstva da prikae razliita oseanja i doivljaje,
kao to je sluanje muzike. Devojka na slici, kao muza naslonjena na kamin, zanesena sluanjem muzike,
prikazana je profilom sa poluanfasom u ogledalu. Razlika izmeu jedne i druge strane devojinog lica u
ogledalu nam pokazuje da on uporeuje razne slojeve linosti. Ona je u dugoj beloj haljini, sa vetakim
istonjakim cveem kao obaveznim dekorom. Mnogo belog tila ne doputa da vidimo njeno telo, ta belina
je svuda.
Simfonija u crvenom
Jo vie inspirisano Japanom, modom, enterijerom,
ivotom u Japanu. Prikazuje sobu sa velikim panoom
i mladom enom obuenom u kimono na podu, po
uzoru na gospoe iz visokog drutva u Japanu. I
frizura je odgovarajua, a ona je zauzeta gladanjem
japanskih hartija rasutih svuda po podu. Ove runo
raene hartije bile su prihvaene sa velikim
oduevljenjem kod svih impresionista i to
interesovanje traje sve do postimpresionizma.
Vislerovo delo je jako bitno za moderne pokrete. Na
kraju ivota slika potpuno apstraktna dela, vatromete.

43

IMPRESIONIZAM
Pravac je najpre nazvan tako pogrdno, po Moneovoj slici Impresija raanja sunca. Grupa je formirana kao
anonimno drutvo slikara, koji su izlagali prvo u Parizu. Njihovi radovi nisu prihvatani na salonu i zato su
odluili da sami izlau. 1874. godine se grupa prvi put predstavila svetu, u ateljeu Feliksa Nadara,
uglednog i vrlo uticajnog fotografa [njegovi portreti su izuzetno dokumentarni, najcenjeniji portreti 19.veka].
Impresionisti su imali osam zajednikih izlobi, i svaki put je izlaganje bilo propraeno skandalima. To ime
je ostalo, ali do sredine 20. veka je bila uvreda rei nekome da je impresionista. Radili su direktno u prirodi,
trudei se da uhvate svetlo, atmosferu, prolazne scene. Jako su voleli predele oko reke. Meu
najistaknutijima su Klod Mone, Ogist Renoar, Kami Pisaro, Alfred Sislej i Edgar Dega. Ova grupa se
formira u godinama tekim za Francusku, i mnogi mladi slikari odlaze u Englesku gde se dive smelim
pejzaistima. Dosta ue i od Manea. Impresionizam postepeno postaje cenjen i priznat u visokim
krugovima drutva, i postaje internacionalni stil.

KLOD MONE

Impresija raanja sunca

Ovo je jedna od slika koja je izazvala najvei revolt. Bila je neprihvatljiva
kritiarima, i po njoj je itav pravac nazvan impresionizam. Ovde nema
horizonta, ne znamo gde je more a gde nebo. On je nazvao Impresija jer
je to lino njegov utisak, ni blizu stereotipu. To sunce nije u centru slike,
centar je prazan. Sve je decentrirano, amci, sunce, i ne moete se
orijentisati u prostoru. Ne vidi se gde je kopno, more, nebo. Mnogi umetnici
pre impresionista su slikali van ateljea, ali su dela zavravali u ateljeu.
Sada nema te zavrne obrade, vidi se mozaika struktura, pokreti. Kritiari
su smatrali da je ovo tek studija na kojoj treba dalje raditi, a impresionisti
su, naprotiv, verovali da je taj prvi zabeleeni doivljaj najbitniji,
neprocenjiv.
Doruak na travi
Grupa gradskih etaa na pikniku sa mrtvom prirodom. U prvom planu je
muka figura slina Maneovoj i enska figura u beloj haljini od penuavog
tila. Na stolnjaku se jasno reflektuje svetlo koje prolazi kroz grane. Njega
su jako interesovale refleksije, mrlje svetla na materijalu. eleo je da slika
atmosferu trenutka, oseanje, svoj doivljaj. Smatrao je da jedan dogaaj
nije nikada isti, jer se sunce kree, i sve se pokree. On je eleo da uhvati
to tanije jedan jedini trenutak, samo ono to tada vidi. Slikao ono to je
izmeu motiva i njega.
Nekada je poinjao na veem platnu, ali je to posle prekrajao. Tako se vidi
samo deo ene, ali to njemu ne smeta. Takva kompozicija jako asocira na
fotografiju, na to da kompozicija ne mora biti zatvorena i kompaktna.
Impresionistima je to ba odgovaralo, jer je sadralo jedan trenutak, samo
detalj.
Grenui
Poto ih interesuje atmosfera, esto su bili na obali Sene. Prouavali su
reflekse na vodi, i tu se stalno neto deavalo. Mone prenosi svoj atelje u
brodi i esto slika prizore sa Sene. Ovo je obino sunano popodne.
Slae poteze horizontalno, vertikalno, na slici ostavlja mnogo boje, a slika
se ne glanca. Stavlja tamnu mrlju pored svetle, i nema valera, ni
ujednaavanja. Vidi se jasan potez.
Polje sa bulkama
Bulke je slikao esto, sa oduevljenjem. Ove njegove slike su postale
kasnije jako popularne i ta dela impresionista su na sve naine
eksploatisana. Nema linearnu ni vazdunu perspektivu. Planovi nisu
koloristiki odvojeni, figure klize u prvi plan. To su njegova supruga i sin.
Vrlo dekorativno.

44

Most u Aranteju
Delo koje pokazuje da nije sve sluajno u impresionizmu. ini se da je
ovo nekomponovana spontana slika. Meutim ni jedna njihova slika nije
naslikana bez uoavanja odnosa paljivo izvebanog oka. Uspostavljali su
ravnoteu meu prirodnim pojavama. Gradi divan ritam vertikala: kua,
katarke, kula, delovi mosta... kao projektovana mrea u kojoj se distance
ponavljaju i mi prepoznajemo taj ritam, to odgovara naem oku. Takoe,
potezi nisu identini. Oni su iskidani, kratki potezi, koje kombinuje sa
dugakim, harmoninim potezima. Gotovo plono slikanje. Bogatstvom i
dinamizmom raznih poteza uspostavlja dinamiku harmoniju.
Naroito su interesantne senke. Ranije je senka uvek bila tamna, smea
ili siva. Kod impresionista je uvek obojena, ljubiasta, plava, ili kao
izmaglica. U impresionizmu nema crnog, ve uvek ima neke boje, refleksa
sa drugih predmeta, potpuno druge boje od osnovne boje predmeta.
Takoe su traili drugaije aspekte u slikanju svetla.
Bulevar Kapucina
Slika sa etvrtog sprata zgrade mesto u centru odakle su polazile koije.
Svet koji je retko ko mogao da naslika jer je retko gde bilo viespratnica.
Kao i drugi impresionisti ima interesovanje ka neobinim vizurama. Nema
otrih kontura, to su ljudi koji se kreu.Tu su i fijakeri uz drvenu aleju koji
grade agresivnu dijagonalu koja organizuje prostor. Slika u takama, i sve
zajedno je dematerijalizovano. Kao da stvari poinju da blede i nestaju.
Stanica Sen Lazar
Predstavlja vozove u stanici koji dolaze i odlaze. Deak je orijentir,
statian, definie kako se jedan voz pribliava, a drugi odlazi. Prikazuje
dinamizam, kretanje. Doarava vozove i gvozdenu konstrukciju na stanici
koju dematerijalizuju para i dim. Ono to je jo interesantno je da je od
ove slike poelo da se slika u serijama. On e slikati na ogromnim
platnima katedrale, engleski parlament, seriju hrastova i seriju lokvanja u
svom dvoritu. Na primer Katedrala je serija od 40 slika.
Dematerijalizuje sve objekte, zidove katedrale, tvrd kamen. Ovo je tek u
20.veku karakteristino.

OGIST RENOAR

Slikari impresionizma su esto slikali zajedno. Renoar i Mone slikaju ista

mesta, ali njihovi aspekti su individualni i razliiti i svako ima svoj doivljaj
koji prenosi. Mone je uvek u pozadini imao neku vrstu strukturu, shemu
koju je radio. Renoar je imao meki pristup.
Grenui
Kupalite na Seni. Impresionisti su uradili itavu seriju leernih pejzaa
ovog kupalita, jer je bilo zahvalno za hvatanje prolaznih trenutaka u
prirodi. Renoar slika brzo, bez skica. Ovde je centar prazan, on lako
povezuje elemente slike. Nema glavnog junaka, najvei broj figura je
okrenut leima posmatrau. Potezi su vrlo razliiti: sitni, pa dugaki iroki.
Jako nekoherentan nain slikanja. Prozrano, meko, bez vika boje. Neki
misle da je to posledica njegovog ranog iskustva sa slikanjem na
porcelanu [radio je u fabrici kao dete iz siromane porodice]. To je za
njega bio i nain izdravanja i razvijanje ruke, poznavanja boje. Taj
pristup je primenio kasnije i na vea platna.
Mulen de la galet
Mesto na Monmartru za provod. Voleo je da slika gradske vreve,
okupljanja, izlaske, etnje. U Renoarovoj kui na Monmartru je sada
muzej impresionista. Ovde slika devojke bez rukavica, momke bez
cilindara, ve sa slamenim eirima. Devojke nose vedre moderne

45

haljine, a ne ozbiljne krinoline. Radi se o zabavi srednjeg sloja, gradskoj

zabavi. Nema centra, glavne linosti. Ne dobija se realni utisak o masi,
prostoru, volumenu figura, nema ni linearne (glavna taka) ni vazdune
(drvee u pozadini je pretamno) perspektive. Figure su skoro
dematerijalizovane. Kao da su izrezane od papira i prilepljene za pozadinu,
bez planova. Renoar je morao da ubaci klupu preko koje se devojka naginje,
jer ona ograuje prvi plan, odvaja nas od scene koju gledamo. Svetlost pada
direktno, a i senke su jasno vidljive. Ima svetlih i tamnih fleka koje su svetlost
iz bate koja se probija kroz granje i neonsko svetlo koje daje romantian
preliv na licima devojaka. Impresionisti su izbacili tamne, crne senke i ubacili
obojene, tamnoplave, ljubiaste eventualno crvene senke.
Renoar je smatrao da ne zna da slika i crta i divio se Rubensu i njegovim
raskonim enama. Putovao je, i video mnogo velikih umetnika i eleo da se
usavri, da proba da uradi akt po uzoru na njih. eleo je da upozna
anatomiju i usavri potez. Ipak je slikao uglavnom aktove u pejzau i nazivao
ih Kupaice. Umesto vode, transparentna povrina je koa. Na koi se vidi
refleksija, senke. Nema oseaja prostora, kao da joj je uma slepljena na
lea, sve je u prvom planu.
Voleo je da eksperimentie sa tehnikama, koristio je pastele i smelo
kombinovao tehnike. Na njega je jako uticala i fotografija.
Plas Klii
Kadar koji omoguava mehanika optika tj. fotografija. Ogromna glava u
prvom planu, a sledea figura je cela u kadru. Pozadina je u izmaglici. To je
vreme kada se pojavljuje kodakova kamera, i postaje jako popularna. Ove
fotografije, sluajne i spontane, bile su jako inspirativne impresionistima.
Mnogo Renoarovih pastela je u naem Narodnom muzeju, pogotovo portreta
prijatelja. Kao ve star sa artritisom je poeo da vaja. Okrenuo se plastici
kada je bio onemoguen da dri etku ili pastele. Podsticajno je delovao na
generacije koje e naii, foviste, kubiste.

KAMI PISARO
Takoe je slikao izvan ateljea ali uvek ruralne delove oko Pariza, spontane
poglede. Voleo je bajkovite, poetine scene u prirodi kao Vonjak u cvatu,
ili scene kao Pariski Bulevar nou kada slika grad pod indigoplavom
svetlou. Plinska svetlost, mokre ulice, udesni kolorit u sumrak. Sve je
dematerijalizovano.
Pol Gogen i Van Gog su bili njegovi uenici, i uvek ih je podravao, ak i
kada su preli u drugi pravac i napustili impresionizam.

ALFRED SISLEJ
Radio je scene kao i ostali impresionisti, ali voleo je i scene kao Selo pod
snegom kada urbani ambijent dobija neobine nematerijalne obrise, kada
se sve pretvara u neto apstraktno. Analizira refleksije na snegu i konture
koje se stapaju sa pozadinom. Sislej je uzor generacijama koje e doi i raditi
na izgradnji moderne slike.

46

EDGAR DEGA

Dega se ljutio kada su ga nazivali impresionistom, jer je smatrao da su

njegove slike prostudirane, proraunate, ne toliko spontane kao
impresionistike. Voli da slika nono i vetako svetlo, voli enterijere, ali i
trke konja, hipodrome. Poticao je iz bogate porodice, pa je mogao da se
posveti prikupljanju znanja i materijala. Mlad je dobio dozvolu da bude
kopista u Luvru. Tu je sreo Engra, kome se divio, njegova linija ga je
impresionirala. Engr mu je rekao da crta ono to je video i zamislio, ali da e
linija uvek biti najvanija.
Kafe Ambasador
Vetako svetlo pravi bele fleke na licu, koje karikiraju neke figure ali to je
situacija onakva kakva jeste. Prouavao je treptaj vetakog svetla i svetlo
koje deformie i pravi udnom figuru. Paljivo registruje odnose svetla i
senki.
Balet je za Degaa jako inspirativan i jako je poznat po scenama balerina.
Studira odnos figure i statine slike koja ne moe da predstavi kretanje.
Naglaava tu specijalnu igru gde balerine pokazuju kako dre ravnoteu.
Slika je potpuno prazna u centru, a figura smelo decentrirana u desno.
Takoe netipino je slikanje odozgo. Figure u pozadini i ne vidimo. Paljivo
prouava skraenja i interesantno svetlo na pozornici.
ena koja se kupa
Decentrirana slika, enski akt, koji ne pokazuje lepotu enskog tela kao to
je obiaj akta. Njega interesuje skraenje, anatomija. Zato to je ba enske
aktove ovako deformisao, bio je optuen da je enomrzac. Meutim, inae
je bio teak ovek i terao je prijatelje od sebe.
Mnogo koristi geometriju. Fragmentarno postavlja ambijent, esto u vrlo
intimnim situacijama kakve do sada slikar nije zabeleio. Baratao je jako
dobro pastelima.
Pre smrti je vajao. Oduevljen je pronalaskom fotografije, potom i filma.
esto je koristio za scene balerina i konja fotografske uzorke.

47

NEOIMPRESIONIZAM

Dobio je novi naziv jer ovi umetnici ele da uine da impresionizam dobije muzejsku, tradicionalnu
ozbiljnost. Grupa sa orom Seraom i Polom Sinjakom mislila je da je impresionizam previe podreen
sluaju, kratkotrajan, prolazan. Smatrali su da slikarstvu treba vratiti ozbiljnost i pribliiti ga naunim
saznanjima vezanim za boju. Zato se interesuju za otkria u fizici vezana za spektar boja. Pouno je
poznavanje Seraa sa evrelom, jednim hemiarom koji je mnogo radio na rekonstrukciji tapiserija. evrel
je zakljuio da je teko postii dobar rezultat u rekonstrukciji ako se ne shvati princip komplementarnih
boja, odnos kolorita. Tako istraujui zakljuio je da postoji simultana projekcija, tj. sinhronizacija boja.
Zakljuio je da ako postoji crvena figura, najprihvatljivije je da se pored pojavi komplementarna zelena.
Takoe je mislio da nikada ni jedna boja nije tako intenzivna kao kada stoji pored komplementarnog para.
Komplementarne boje utiu na intenziviranje glavne boje. Ove zakonitosti su tek tada utvrene
prouavanjem svetlosnog spektra. Neoimpresionizam je odmah nova saznanja ukljuio u svoja dela.

OR SERA

Uenje o harmoniji boja je podrazumevalo paljivo prouavanje. Sera

takoe koristi pointilizam, nanoenje iste boje u takicama. Koristio je
samo takice osnovnih boja, i to razlaganje svake boje na osnovne boje
naziva se divizionizam (na primer za zelenu: plave i crvene takice).
Sera je i preterivao u studioznosti. Umro je iznenada sa 31 godinom, kao
vrlo uticajan slikar. Smatra se da je umro od iscrpljenosti, od neke vrste
meningitisa. Posledica ova dva pravila je geometrijski, pedantan crte.
Teme su i dalje veseli gradski ivot i izleti kraj Pariza.
Kupai
Luka
Smatrao da je linija skup taaka i eleo toga da se dri. Geometrijska
projekcija. Tako je gradio povrine.
Nedeljno popodne na ostrvu Gran a
Monumentalna slika koju je slikao dve godine (za razliku od impresionista
koji su slikali za pola sata). Figure su u prirodnoj veliini. Ovo je jedna od
najveih neoimpresionistikih slika, ujedno i njegova programska slika.
eleo je da bude tematski vezan za savremeni gradski ivot, pa slika
nove scene van ateljea. Ovde su prikazani uopte drutveni slojevi, ne
samo bogati graani.
Vrlo precizno i pedantno delo, ne vidi se nita od spontanosti
impresionizma. Gradi divan ritam, koji mu je bio najvaniji. Sam Sera eli
da nae oko skakue sa jedne na drugu grupu ljudi, zato ne potuje u
potpunosti perspektivu i proporcije figura. Smatrao je da se boje mogu
dovesti u harmoniju poput tonova u muzici, da slika moe biti melodina
kao pesma. Ovde bira pozitivnu,vedru harmoniju sa udesnim senkama.
Senke nisu odraz stvarnosti ve likovni ritam. Prostor je u planovima.
Prouavanje ovog dela je bilo jako pouno za apstraktne slikare. Videli
su da se slika moe graditi po pravilima, i da tako moe biti kao muzika
(najsavrenija umetnost).
Tri gracije
Postavlja sliku (svoju sliku Gran a) u slici, a onda dodaje stari motiv tri
gracije. Slika ove ene kao idealni model. Ovu figuru ene postavlja kao
prototip ene, sa skoro deakom figurom. Jedna figura je okrenuta
anfasom, jedna profilom, a jedna s lea. Pokazuje nam tri aspekta istog
motiva.
Cirkus je radio do smrti, i smatra se nedovrenim. Jako je interesantan
jer uvodi gotovo matematiki prostor u sliku. ena je kao ivica slike,
ispred nje je elipsast okvir arene, a nasuprot nje publika kao da je friz.
Slaganje u nizovima, jasno su izdeljene horizontale. Ne razmilja o dubini
prostora, prvi plan je jednako vaan kao poslednji. Smatra se da je jako
uticao na Kubiste i njihovu izgradnju apstraktnog, novog prostora.
Umro je mlad, njegovo delo nije moglo biti celokupno sagledano ali je
Sinjak napravio divnu knjigu o razvoju boje od Delakroaa do Seraa.

48

 POL SINJAK
Doruak
Mnogi slikari e koristiti iskustva neoimpresionista o pointilizmu i
divizionizmu, ali nee ih se tako predano drati, nee biti tako
sistematini i tako pedantni kao Sera. Samo e povrno preuzimati
njihove ideje, kombinujui poteze.
Njihovo delo je bilo vrlo uticajno.

SRPSKI IMPRESIONIZAM

Na impresionizam nije stilski isto definisan kao francuski. Prvi put se pojavljuje 1904, a mnogo vie tek
1912. godine. U to vreme u Parizu je to ve stari umetniki tok. Skoro svi umetnici su posle poetka u
Krstievom ateljeu ili Kutlikovoj slikarskoj koli nastavljali studije u Beu ili Minhenu. Ili su prvo u Abeovu
privatnu kolu, pa na Akademiju, gde su ostajali po nekoliko godina pre nego to bi produili u Pariz.

NADEDA PETROVI

Najznaajnija srpska slikarka sa kraja 19.veka. Roena je u aku, ali se sa porodicom seli u Beograd.
Viu ensku kolu zavrila je u Beogradu, a sledee godine, polae ispit za nastavnicu crtanja u srednjim
kolama i postaje uenica u ateljeu ora Krstia. Od njega je usvojila ideju slikanja u prirodi. Ubrzo
poinje kolovanje u Minhenu, najpre u privatnom Abeovom ateljeu.
Imala je prvu samostalnu izlobu u Beogradu, i angauje se u domovini oko Prve jugoslovenske umetnike
izlobe, osnivanja umetnikog udruenja Lade i Prve jugoslovenske umetnike kolonije u Pirotu. U Prvom
balkanskom ratu uestvuje kao dobrovoljna bolniarka na frontu. Umrla je u Valjevu, od tifusa, gde je bila
na dunosti dobrovoljne bolniarke.
Slikarstvo Nadede Petrovi, najznaajnijeg naeg umetnika s poetka veka, uvodi srpsku umetnost u
tokove savremene evropske umetnosti. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike povrine, uareno
crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristiki
vrtlog gde se istiu ljubiasta, plava i crna boja. Snani potezi etke i iroki gusti pastuozni namazi ponekad
platno pretvaraju u dinaminu reljefnu povrinu. Volela je da slika portrete i pejzae, a njen patriotizam
ogledao se i u estom izboru tema iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije.
Delo Nadede Petrovi zrai ekspresijom,
snagom i hrabrou. kolovanje u
Minhenu, posete Parizu i Italiji i stalni
povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su
trag na njenim platnima, pa se njen opus
moe podeliti na nekoliko perioda:
Minhenski, Srbijanski, Pariski i Ratni
period.
Autoportret, je poluprofil, sa mnogo
smeih tonova i izraajnih poteza etkom.
Ciganka, takoe poluprofil, hladnog
kolorita, sa akcentom na crvenom alu.
Portret starice, Srbijanski period
More, Pariski period
Graanica, Ratni period

49

MILAN MILOVANOVI

Roen je u Kruevcu, a najpre je upisao kolu Kirila Kutlika, da bi ubrzo upisao Akademiju u Minhenu. Po
zavretku seli se u Pariz gde je takoe upisao Akademiju, koju zavrava i potom dolazi u Beograd.
U Beogradu je iste godine priredio izlobu, a naredne godine dobio je zadatak da obilazi i prouava
manastire po Srbiji, Makedoniji i Svetoj Gori (tada nastaje delo Graanica). U nekoliko navrata je i
narednih godina obilazio ova mesta, a mediteranska priroda je kod njega, slino kao i kod ostalih
predstavnika srpskog impresionizma, probudila interesovanje za slikama prirode sa puno svetlosti.
Slika Most cara Duana u Skoplju
ubraja se, u prve primere impresionizma u
Srbiji. Dominiraju plaviasti tonovi, koji
odaju utisak mira. Koristi kratke poteze
etkom. Refleksija mosta u vodi je u
prvom planu.
Milovanovi u ratu radi prikaze iz borbe i
portrete vojnika i oficira. Nakon teke
bolesti upuen je na oporavak u Italiju,
gde je mediteranska svetlost jo jednom
probudila u njemu slikara-impresionistu.
Brojne slike sa predstavama terasa i vrata
koje je tada uradio smatraju se najboljim
primerima srpskog impresionizma.
Crvena terasa, toplih tonova sa
dekorativnim zelenilom;
Terasa u sutonu, sa jakim upadljivim
refleksima sunca;
Put od Grua, u peanim tonovima sa
jako plavom senkom, i sitnom figurom u
sredini.

KOSTA MILIEVI

Roen je u svetenikoj porodici, blizu Skadra. Po dolasku u

Beograd, bio je ak Kirila Kutlika. Uz veoma teke materijalne
uslove bio je na studijama u Pragu, Beu, kasnije i Minhenu. Na
poetku je bio pristalica secesije, pa je u tom duhu naslikao
nekoliko srbijanskih pejzaa. Potom je imao prilike da se upozna
sa slikarstvom Nadede Petrovi i Milana Milovanovia. On u
ovom periodu pronalazi lini umetniki izraz u gustom
pastuoznom namazu boje i mrei mrlja, koje lie na
impresionistiki postupak.
U Prvom svetskom ratu najpre je uestvovao kao vojnik, a
kasnije i kao ratni slikar Vrhovne komande na Krfu. Slike koje je
Milievi naslikao na Krfu predstavljaju reprezentativne primere
dometa srpskog impresionizma.
Ostrvca kraj Krfa
Slika u plaviasto-sivkastim tonovima, melanholino, ali sa
mnogo svetlosti. Izraeni su pokreti, a boju nanosi gotovo u
povrinama. Uradio je itavu seriju pejzaa sa Krfa.

50

IMPRESIONIZAM U SKULPTURI
OGIST RODEN

uven, svetski poznat i priznat umetnik, ije su radove esto pratili skandali. Kao
mlad se ugledao na Karpoa. Roden je poticao iz skromne porodice i njegovo
obrazovanje je bilo ogranieno. Dobro je oblikovao predmete, ali mu je bilo teko da
formulie reenice. U komunikaciji i uenju mu je mnogo pomagala sestra sa kojom
je bio jako blizak. Bila mu je i glavna muza. Meutim ona umire jako rano, sa 22
godine, i posle njene smrti je hteo da se zamonai i odustane od vajarstva. Jedan od
njegovih ranih portreta je portret svetenika oca Eimara. To je svetenik koji ga je
ubedio da nastavi sa radom i vratio mu elju za ivotom. Za njega od tada skulptura
postaje vrsta religije, i on sve potinjava skulpturi.
Nije uspeo da se upie na parisku Akademiju jer je iri smatrao da kopira neije
modele, nisu verovali da je to njegovo delo. Smatrali su i da je ake koje je predavao
na prijemnom odlivao sa ivog modela. Njega ovo nije obeshrabrilo, kao ni odbijanje
njegove skulpture ovek sa slomljenim nosem na salonu. Mislili su da je to kopija
rimske skulpture i zato je nisu prihvatili. Kada su u vreme FrancuskoPruskog rata
mnogi beali u Englesku da ne bi bili mobilisani, sam Roden ide u Brisel jer je tamo
bilo mnogo posla koji se obavljao pod nadzorom konzervatora. Belgijanci su eleli da
se renoviraju stare zgrade, pa se mnogo radilo na arhitektonskoj plastici. Njih su radili
mnogi belgijski, nemaki i francuski majstori. Reljefi, slobodne kompozicije, ak i
slobodne skulpture. Roden je tu mnogo nauio i usavrio svoj zanat. On postaje vajar
sa oseajem za modelaciju i uvek modeluje skulpturu. ak su kasnije i njegove
uvene skulpture u kamenu kao to je Poljubac radili pomonici, a on je davao
savete i radio zavrne detalje, jer nije poznavao kamen. Najvie radi u bronzi i nju
poznaje (modelovanje, ne klesanje).
Jovan pretea jedno od njegovih glavnih dela. Nije hteo da uradi kontrapost, ovo je
komplikovanije jer se oslanja samo na desnu nogu i takorei je u pokretu. Ideja
kretanja je tek nagovetena. Zanimljiva je igra rasporedom masa i njihovim
usklaivanjem. Sada Roden prekida tu dugu tradiciju statine figure; on pokree
figuru, koja vie ne stoji u kontrapostu, ve koraa. Zato je ovde namerno postavio
postament na kome postoje udubljenja i ispupenja, da bismo mi primetili kako se on
razliito oslanja svakom nogom. Takoe da bi naglasio kretanje odvaja jednu ruku od
tela. Jo uvek je druga ruka blisko uz telo, ali pravi taj gest, iskorak (zato bira ba
Jovana Preteu). Ruka koja je odvojena mu je sada predugaka, da bi naglasio kako
ruka zauzima tako irok prostor. Tako pokree pitanje kako organizovati prostor oko
skulpture. Sada je prostor i oko forme, i deo forme. Skulptura zahvata okolni prostor i
ini da i on postane deo skulpture. To dalekoseno menja istraivanje skulpture,
kasnije e prazan prostor initi njen deo, i ona e taj prostor morati da oblikuje.
Roden je bio oduevljen klasinom umetnou. Video je da je klasina umetnost
fragmentarna, da esto fale ruke, noge, glave. Njemu se inilo da je jedan od
kvaliteta klasine skulpture upravo to to je ona u delovima, to nije zavrena. Ta
figura nas navodi da da je u mislima zavrimo, i vie nas privlai. Zato sada pravi
koncept od fragmentarnosti i bira da pravi kao konanu formu samo torzo, i ona sada
stoji sama za sebe. Tako najavljuje prestanak bavljenja iskljuivo antropomorfnim
temama. Ovde je naglasio pokret, korak, ali su ruke i glava nevane za ovo delo i on
ih izostavlja.
Drugaiji je i njegov odnos prema strukturi, obradi forme. Neke stvari ostaju
nedovrene, i namerno neke delove naglaava a druge ostaju skoro jedva
naznaene. Roden je takoe voleo da ostavlja otisak palca, tj. ostavljao je
neispolirano delo. Ta povrina ostaje jako rustina, treperava, iskidana, dinamina i
ba zato svetlo koje pada na skulpturu ostavlja razne reflekse. Zbog toga je on
impresionista, jer istrauje kretanje masa, kao slikari impresinisti kretanje svetla.
Dobio je porudbinu da uradi za Muzej dekorativnih umetnosti ulazna vrata. Ali ostala su nedovrena i sada
su u njegovoj vili u Parizu nekoliko varijanti ovih Vrata Pakla. On je kasnije razne figure sa njih radio kao
slobodne figure. Sve one su potekle sa njegovog reenja za ova vrata (Mislilac, Poljubac... ). Roden je
posetio Italiju i video Gibertijeva Vrata Raja, a voleo je da ui od drugih vajara jer nije zavrio akademiju.

51

Odluio je da nasuprot harmoninim odnosima na Vratima Raja, napravi suprotna Vrata Pakla jer je
smatrao da je ivot na zemlji pakao i itao je o nedaama savremenog drutva u delima Dantea i Bodlera.
Napravio je slobodan rad sa delovima koji su potpuno slobodna plastika, neke su skoro slobodne,
prikaene, a ostalo su samo glave grenika u paklu. Formira dinamian tok razliitih tela i razliitih nivoa
reljefnosti. Njegov reljef je mnogo smeliji od klasinog dubokog reljefa, i ide do potpuno slobodne plastike.
Ni druga njegova spomenika dela nisu realizovana. Nije realizovan ni jedan javni spomenik.
Graani Kalea
Ovaj spomenik je trebalo da bude postavljen na trg grada Kalea. To je
grupa od nekoliko ljudi koja bi pokazala kako su Englezi opsedali grad
Kale. Roden eli da prikae upravo momenat kada su morali da
predaju kljueve neprijatelju. Mladi je oajan, kao da nema vie
nade; starac dosta filozofski gleda na stvari; ovek pored je potpuno
skrhan i psihiki i fiziki... prikazana su mnoga oseanja. Meutim,
nije im se svideo jer direktno govori o tim tekim momentima, ak
preterano. Nema dostojanstva meu stanovnicima Kalea, ve su
gladni i u ritama. Skulptura je obino pobednika i takvu su i naruioci
oekivali. Sledee to ih je uvredilo je to ne postoji veliki postament
kao za istorijske kompozicije, ve stavlja ove graane u istu ravan sa
savremenicima. Meutim to je upravo i bila Rodenova ideja, da spusti
skulpturu u istu ravan sa stanovnicima grada.
Jedan od engleskih lordova kasnije otkupljuje tu skulpturu.
Njegov Poljubac je izazvao negodovanja, jer je skulptura smatrana
nemoralnom i izbio je skandal. Posebno je bilo skandalozno to su
figure nage, kao i preciznost sa kojom je prikazana meka devojina
koa koja se ugiba pod prstima momka. Tada je ve itav atelje
majstora radio uz njega, a on se bavio samo modelovanjem.
Iris, glasnica Bogova
Ovo je vrlo smelo reenje. Stoji samo na jednom prstu. Ona mora
brzo da donese glas, zato mora biti sva u najsmelijim pokretima, juriti.
Realizuje ideju o fantastinoj brzini. Uvodi estetiku nedovrenog.
Najavljuje skulpturu 20. veka, dinamizam u skulpturi.
Balzak
Ovaj spomenik je naruilo Udruenje knjievnika, ali Rodenovo
reenje na kraju nije prihvaeno. Figura deluje nedovrena, a Balzak
nije u reprezentativnoj odei i ne vide mu se ni ruke ni noge. Mnogo
kasnije je postavljen, kada su kritiari shvatili da je Roden hteo da
istakne samu glavu, tj. Balzaka kao genija stvaranja. Hteo je da
pokae da on moe da zamisli celu jednu epohu u glavi. Stopalom
koje je izbaeno naglaava slobodu, skulptura kao da koraa u
prazno, tj. ide u novo, napred u istraivanje. Akcenat je na oseanju
kretanja i istraivanju promena, koje nudi Balzak. Ovo je nagovetaj
apstraktne skulpture. Mnogi e u 20.veku smatrati Rodena za uitelja.

52

 MEDARDO ROSO
Roso je poreklom italijan, dolazi u Pariz. Vrlo brzo se
ukljuuje u Pariski ivot i ideje simbolizma.
Knjiar
Mladost
Radio je u vosku koji dozvoljava da ostanu tragovi ruke, a
doputa i da zraci svetla uu dublje i da svetlo zrai iz same
skulpture, ne samo da se reflektuje sa povrine. Od tada
vosak postaje konani materijal.

EDGAR DEGA
Dega radi skulpture u starosti kada je bio skoro slep (od
mladosti je imao problema sa vidom, smetalo mu je sunce).
Radi u vosku koji je lak za modelovanje.
Balerina od 14 godina
Jedina izlagana balerina, mada je u ateljeu imao preko 70
ovakvih skulptura. Dobro je poznavao njihovu anatomiju i
pokrete jer ih je jako dugo slikao. Ovo je balerina u trenutku
pred igru. Po ugledu na barok radio je od najrazliitijih
materijala: suknjica je od tila, a mana u kosi satenska,
koristio je ak i prave baletanke. Kasnije su ih savremenici
izlili u bronzi, ali jo kasnije su shvatili da je Dega eleo
upravo da naglasi ideju asamblaa (kombinovanja
materijala). Do 20. Veka nisu imale neku umetniku vrednost.
Kupaica
Dega nije dozvoljavao modelima da poziraju, ve je slikao i modelovao nenametene intimne poze i
situacije. Kupaica je u nenametenom prirodnom gestu.

53

SIMBOLIZAM

Simbolizam je najpre bio vezan za poeziju, pa se iz literature onda prelio u druge umetnosti (likovne
umetnosti, balet, muziku... ). To je moda i poslednji internacionalni stil u 19. veku. Roen je u Francuskoj
i tu su radili prvi predstavnici, a onda se iri i u druge zemlje. Prihvatilo ga je nekoliko velikih umetnikih
centara, kao to su Pariz, Minhen i Petrograd, a javlja se i kod nas. Simbolizam predstavlja novi pogled na
umetnost, potpuno suprotan od impresionizma. Impresionizam je bio egzaktan, veoma precizno je hvatao
odnose u prirodi, senke, izmaglice. Zbog toga su impresionisti esto slikali u serijama, i tako ispitivali isti
predmet u razliitim svetlosnim uslovima. Oni su se trudili da uhvate atmosferu izmeu njih i motiva.
Simbolisti su, nasuprot tome, smatrali da umetnost mora da se bavi ozbiljnijim, univerzalnim temama,
bitnim za sudbinu oveka. Bilo je bitno baviti se estetskim vrednostima i govoriti o doivljenom svetu
umesto o vienom. eleli su da umetnost postave izvan stvarnosti, posvete se razmiljanju, skrivenim
znaenjima stvari. On prouava duboku svest, nalazi inspiraciju u snovima, halucinacijama i vizijama.
Simbolisti su verovali da se u svakom predmetu moe nai simboliki sadraj. Tada je roena ideja o
umetniku koji treba da se izoluje, posveti se razmiljanju, i da okruenje ne treba na njega nikako da utie.
On razmilja samo o svom doivljaju sveta, jer simbolizam insistira na subjektivnom. Takoe, sa
predmetima se mogu proizvoljno povezati razni simboli, pa se jezik simbola razlikovao od umetnika do
umetnika. Zato su umetnici iz tog perioda meusobno razliiti.
Simbolisti su na svoju umetnost gledali kao na neku vrstu religije, esto su se udruivali u grupe, i izvodili
obrede. [Rozenkrojcer je poznata grupa koja se bavila okultnim] Simbolizam je insistirao na dubokim i
teko itljivim slojevima. Jednu sliku nismo mogli razumeti ako ne znamo mnogo o samom autoru: kakvu
literaturu je voleo da ita, kakav je bio njegov pogled na svet. Tako su dela bila namenjena uskom krugu
ljudi i jako teko razumljiva iroj publici. Zato su simbolizam optuili da je Umetnost radi umetnosti.
Teoretiari su insistirali na pet osnovnih principa kojih se drao simbolizam:
1. simbolinost,
2. subjektivnost,
3. dekorativnost,
4. idejnost,
5. sintetinost.
Sintetinost znai da se umetnost inspirie raznim epohama iz prolosti i izraava se na bilo koji nain koji
umetniku odgovara. On moe da povezuje mitove, kulture, i da ne potuje duh racionalizma

FRANCUSKI SIMBOLIZAM:
Gistav Moro, Pivi De avan, Odilon Redon

GISTAV MORO
Moro e insistirati na jakom i novom koloritu koji e imati
izrazitu zvunost. Njegovo delo je bitno za nastanak fovizma.
Orfej na Euridikinom grobu
Galatea
Galatea je mitsko stvorenje. Simbolizam eli da se postavi
vanvremenski i uzimaju ideje od raznih savremenih pesnika.
udesna uma
Postepeno simbolizam koji insistira na vizijama istiskuje
oseanje za trodimenzionalno i volumen. Figure deluju
stopljene sa povrinom. Dve je vrlo dekorativno, bogato
detaljima.

PIVI DE AVAN
Cenjen i za ivota, a pogotovo oko 1900. godine, kada ga je
jako voleo Pikaso.
Siromani ribar
Insistira na odsustvu linearne perspektive, a nema ni
vazdune. Voda je kao ogledalo. Sve je vrlo statino,
nerealno. Neki tumae likove na ovoj slici kao svetu porodicu.

54

 ODILON REDON
Veliki grafiar. Rado je itao Poa i
redio je ilustracije direktno vezane za
njegovu poeziju, kao to su Smrt i
Zvuk smrti. Bio je veliki majstor
crnog.
San/Jakov se rve sa anelom
Javlja se raznovrsna rafura i potpuno
imaginaran prostor. On je veliki uzor
za sve koji e se baviti nadrealizmom.
Portret Gogena
Podsea nas na Gogenov boravak na
junim morima.

NEMAKI SIMBOLIZAM:
Franc Fon tuk, Hans Fon Mares, Arnold Beklin

FRANC FON TUK

Flora
Naizgled je ovo samo portret mlade devojke. Zapravo, to je Flora, Boginja
prolea, koja nosi venac jorgovana. Inspiraciju je video u delima starih
majstora: Ticijana, Veronezea.
tuk je bio jedan od najznaajnijih nemakih umetnika, bio je i profesor
na Minhenskoj akademiji. [Vasili Kandinski je bio njegov uenik, kao i na
Stevan Aleksi]
tuk se ponaao kao da je princ umetnosti, kako su ga i prozvali.
Odravao je okupljanja za istaknute intelektualce u svojoj vili i oko sebe
gradio krug umetnika. Radio je teme vezane za mitove, religiju, ali i
filozofske, antike sadraje, i kompozicije sa vie figura.
Sa simbolizmom se gradi specijalna pozicija ene u umetnosti. Uvek su
postojali aktovi koji su idealizovali enu. Sa simbolizmom ena postaje
femme fatale, ena-opasnost, koja unitava mukarca i izaziva strast,
ona je okrutna i neosvojiva. Taj tip ene je kasnije bio jako vaan za anr
gotikog romana, a popularisana je i u filmovima.

HANS FON MARES

Umetnik koji je obeavao, i proricali su mu veliki uspeh. Meutim, bio je oduevljen Italijom, pompeanskim
slikarstvom i elegantnom uzvienom prolou, kao i ivotom savremenog Rima. Nije se ni vratio u
Nemaku kada je otputovao, ve je ostao da ivi u Rimu (tamo radi dela Suzana i Starci, Hesperide)
Kupanje Dajane
esto radi mitove, eli da pokae svoju uenost, intelekt ali i slikarsko
umee. Tada se od umetnika oekivalo da bude gotovo filozof. Kretao se
u visokim intelektualnim krugovima, i imao je mnogo narudbina. Ali
koristio je neproverene slikarske recepte i preparature, to je uinilo da za
manje od 100 godina ti slojevi krenu da oksidiu i velike povrine slika su
postepeno crnele. Koristio je mnogo zlata i srebra koje je dodavao svojim
bojama radi sjajnijeg efekta, meutim, kada je propadanje poelo, niko
nije mogao zaustaviti te hemijske reakcije. Vremenom e biti vrlo
oteene.

55

 ARNOLD BEKLIN
Autoportret sa smru
U centru je Beklin, a iza kostur koji svira violinu, simbol smrti. Smrt svira u
nekoliko vanih rituala i ta tema je jako popularna u muzici i literaturi.
[dans makabr igra smrti]. Pokazuje da je smrt neumoljiva. Iako je
slikar kreativan i stvara, smrt e sve to prekinuti, i ona je njegova prava
pretnja. [Stevan Aleksi je uradio vie kompozicija sa kosturom koji mu
svira na violini]
Beklin je jako mnogo razmiljao o iskustvima prolosti, srednjevekovnom
slikarstvu (gledao je Grinevalda, Boa, Brojgela) i eleo je da i njegovo
slikarstvo bude slojevito i teko itljivo posmatrau.
Odisej i Kalisto
Odisej je lutao dvadeset godina Sredozemnim morem dok je Penelopa
odbijala prosce; ali je i on odbijao razne nimfe i muze. Kalisto je bila
jedna od nimfi u peini i elela je da zadri Odiseja. Meutim on ovde
stoji udaljen, i razmilja i dalje o lutanjima.
Smelo koristi intenzivan kolorit bez ikakvih detalja. Insistira na
dekorativnosti. Boja je plono naneta. Ravno, jednako svetlo daje
atmosferu.
Ostrvo smrti
Uradio je nekoliko varijanti ove slike. I sam se divio Italijanskom pejzau,
putovao po Italiji. Prvi put je ovu kompoziciju naslikao za udovicu, kao
sliku koja e je podseati na odlazak njenog mua. Posle prve verzije je
video da je ta slika toliko uzbudljiva, da je prosto uo udare vesla Arona
po reci Stiks (Aronu se daje novi da preveze pokojnike preko reke Stiks
do Hada). Nasluuje se niz grobnica gde e doi i ova dua koju prevozi
Aron. Vie puta se vraao ovoj temi i veoma su mala meusobna
odstupanja slika. Uvek predstavlja nepristupano ostrvo i karakteristinu
vodu, ravnu povrinu koja doprinosi naglaenoj tiini koja se osea na
slici.
Beklin je ostavio dubok trag na savremenike, i nai simbolisti Stevan
Aleksi i Leon Koen su bili pod velikim uticajem Beklina i Fon tuka.
[Aleksi je uradio nekoliko portreta, a Koen je preteno slikao jevrejske
sadraje]

RUSKI SIMBOLIZAM
MIHAIL VRUBELJ
Rano je pokazao talenat i radio je velike kompozicije
inspirisane ruskim bajkama i legendama. Rano stie
ugled i prestino mesto u drutvu, i gradi uspenu
karijeru.
Kraljica labud
Ruski ikonopis i ivotopis mu je bila inspiracija za
dekorativno i detaljno.
Onda je dobio narudbinu da uradi ilustraciju
Ljermontove poeme o demonu koji nastanjuje i svet
ivih i svet mrtvih. Ta nsrudbina mu menja ivot. Biva
jako uvuen u tu temu, i u sledee dve decenije
iskljuivo slika demona. To je mladi mukarac kiji se
stalno transformie. U serijama tih crtea, grafika i slika
je interesantno da je, to se pozadine tie, smelo
ignorisao predmetni svet. Bio mu je vaan kolorit, gest,
a ne predmetno. Od tada polako poinje redukcija
vidljivog sveta i prelaz ka apstrakciji. Udaljava se od
sveta stvarnosti (predmetnog sveta).

56

POSTIMPRESIONIZAM
Bitno je razlikovati impresionizam, neoimpresionizam i postimpresionizam. Impresionizam je predstavljao
umetnikovo trenutno vienje sveta, i on je eleo da zabelei promene, kretanje svetlosti. Neoimpresionizam
se zalagao da se to opaanje prenese u gotove matematike principe, koristili su pointilizam i divizionizam.
Postimpresionizam je poslednja faza impresionizma, jedna njegova varijanta, potpuno drugaija od
impresionizma. Impresionizam insistira na kratkotrajnom, a postimpresionizam dugo i paljivo razmilja o
svakom doivljaju, traga za sutinom, insistira na sintezi onoga to vidi i osea, tj. zna iz iskustva. Pol
Gogen, Pol Sezan i Vinsent Van Gog su meusobno veoma razliiti i nude svoj stav, ali zajedno su temelj
na kome e generacija umetnika 20. veka graditi modernu sliku (fovisti, kubisti, apstraktni majstori). Bez
ove trojice je nezamisliv rad umetnika 20. veka, a sva trojica su krenula od impresionizma.

POL GOGEN

(Autoportret)
Gogen je bio uspean berzanski posrednik i posmatrao je umetnika dela,
poseivao galerije, sakupljao neka dela, esto impresionistika. Oduevljen
njima, u zrelom dobu odluuje da se iz hobija oproba u slikanju. Ali
vremenom odustaje od komercijalnog ivota i posveuje se slikarstvu.
Umetnici oko Pisaroa su ga uveli u slikarstvo, i sam Kami Pisaro mu je
davao uputstva. Meutim Dega je smatrao da je Gogen neuki slikar, i da ne
zasluuje da izlae sa njim i ostalim poznatim umetnicima. Ali Gogen ipak
ostaje dosledan svojim idejama, ak je tvrdio da hoe da ode dalje od
impresionizma, da je on prorok slikarstva.
On gleda velike majstore, ali njegov izraz je drugaiji. Odlikuje ga svoenje
forme, svoenje prostora, ak na primitivan nain. eli da ispria neku vrstu
vizije, insistira na specijalnom doivljaju sveta.
Odlazi u Pont Aven u Bretanji, u zaostali deo Francuske, jer misli da se
savremeni ovek previe udaljio od istinskih oseaja, doivljaja i prirodnog
odnosa prema svetu. Zato je otiao tamo gde ovek mora obezbediti fiziku
egzistenciju, i taj ovek mu je mnogo zanimljiviji od gradskog koji sve dobija
gotovo. Oko sebe okuplja grupu Nabista (proroka).
uti Hristos
Koncepcija ove slike je sintetika. Tema raspea traje hiljadama godina, ali
ovo je jako svedeno, kao deiji crte. Tako je zato to on prouava seoske
predstave raspea, na staklu, profanizovanu religioznost koja ne poznaje
kanone prikazivanja, ali prikazuje strahopotovanje. Ovaj Hrist izaziva
oseanje bespomonosti. ene okolo izraavaju najdublju tugu. Ideja dolazi
iz primitivnog folklora Bretanje, pa su ene obuene kao da se raspee
deava u Bretanji u gogenovo doba. Pejza je naslikan kao u japanskoj
grafici. Slae dogaaje po vertikali i nestaje ideja o prostoru, nema
perspektive. Sve to je vekovima bilo vano za slikarstvo sada je porueno i
ponuena je nova koncepcija slike. Hrist je kao plona ravna silueta. Nema
ideja o volumenu. Dekorativni aspekt je najvaniji.
Jakov se hrve sa anelom (Vizija posle propovedi)
ene u prvom planu su nam okrenute leima (pa smo tako i mi ukljueni u
sliku) i posmatraju udesni dogaaj. Zemlja je nestvarna, crvena; prostor je
crvena plona mrlja, ravna povrina koja zauzima deo slike. Oni se
decentrirano bore. I kape ena su neobine, kape Bretonki, jo dodatno
deformisane skraenjem, i tako vrlo dekorativne. Kao da te ene postaju
neka udna bia koja nisu sa ovog sveta.

57

Tahianke
Gogen dobija ideju da mora da nae iskonski odnos prema svetu. Smatra da
daleko manje razvijene civilizacije imaju takav odnos prema umetnosti. Zato
ide u Panamu, ali brzo se vraa nezadovoljan klimom. Onda odlazi na Tahiti
(Martinik), u francusku koloniju. Tu istrauje vezu oveka za kreativno, a
preko kreativnog za boansko. Poinje da slika Tahianke ba onako kako
izgledaju, sa tamnom koom, to je bilo suprotno stavovima kolonistikih
vlasti. eleo je da upozna civilizaciju, njihov ivot, komunikaciju, boanstva,
toteme. Prouavao je i njihova tela, obiaje. Delovi predstava lie na
kombinaciju Egipatske umetnosti, iskustva iz detinjstva, koja povezuje sa tom
novom civilizacijom. Rado predstavlja njihovo oboavanje meseca, vode...
Koristie, dakle, tu novu anatomiju, prikazae crnu enu, to je nailo na
veliko neodobravanje. Poruio je tabu, slikao je telo razliito od bele ene.
Divio se lepoti Tahianke, smatrao je da je ona iskonska Eva.
Koristio je veoma intenzivan kolorit, boju je plono nanosio. Slike sa mnogo
dekorativnog, prepune detalja. esto je koristio neobina skraenja. On ih je
doivljavao kao stopljene sa prirodom, kao da su njen deo i tu prirodno ive,
kao ivotinje. Gogen pie svojim prijateljima u Parizu u elji da tamo napravi
izlobu, meutim prijatelji ga odgovaraju od povratka. Niko nije imao
razumevanja za njegovo delo. Meutim ni na Tahitiju se nije oseao udobno.
Domoroci ga nisu potpuno prihvatali jer je ipak beli ovek iako je iveo sa
njima u plemenu, a tamonji belci nisu mislili da je njegovo ponaanje
prirodno.
Vremenom se razboljeva i dobija traumatine vizije i snove. Potresa ga i vest
o smrti erke u Parizu, na iju sahranu nije mogao da doe. Tada crta uveno
platno Ko smo? Odakle smo? Kuda idemo?
Tako je predstavio jedan ivotni vek. Doba roenja i detinjstva su
neuobiajeno skroz desno. Pravi luk rasta i raanja na levo, i beba je na kraju
postala bespomona starica, a njen duh zavrava u labudu. Bavi se razliitim
kulturama i uenjima koja pokuavaju da nam odgovore na ova pitanja.

58

POL SEZAN

Naroito u prvim decenijama 20.veka, umetnici su govorili da je Sezan otac svih njih, da su od njega
krenuli i uili. Sezan je bio kamen temeljac za sve to e se zbivati u 20. veku. On sam e uvek govoriti da
eli da slika kao Pusen, ali po prirodi, i da ui od velikih majstora prolosti.
Kada se posmatra njegovo delo, veoma je kmplikovano za istraivae, jer je on iveo izilovano, u Provansi,
gde se povukao iz Pariza. Vrlo retko je izlagao: na poetku karijere sa impresionistima, ali esto je bio
odbijan sa izlobi i salona. Tako postoji nedostatak uvida u njegov proces stvaranja i teko je napraviti
razuman sled njegovih slika. Moe se globalno napraviti podela po periodima, ali se on esto vraao istoj
slici, radio veoma dugo svako delo, a radio je i jako ogranien broj tema. Voleo je teme tradicionalnog
slikarstva: mrtve prirode, portrete, pejzae, zato to u tim uslovima nije mogao da obezbedi model. Oni su
bili skupi a u provinciji nije ni bilo profesionalnih modela. Bilo je malo mogunosti da proiri istraivanja jer
tu nije bilo galerija, muzeja. On se oslonio na prethodno znanje i te metane koji su mu pozirali. Radi i veliki
broj autoportreta. Kad pokua da uvede u sliku vie figura, vidi se da je koristio neobine izvore da bi
doao do kompozicije.
Sezan je revlucionarni slikar koji smelo rui obrasce impresionizma i tradicionalnog. Smatrao je da
impresionizam trai studioznost, da se previe posvetio istraivanju kratkotrajnog, da se treba ipak posvetiti
onome to se nalazi iza te forme koju vidimo.
Porodice u 19. veku nisu odobravale slikarski poziv jer je bio rizian. Njegov otac je bio imuni bankar i
oekivao je isto od Sezana, ali on se rano opredelio za slikarstvo, a tome je doprinelo i poznanstvo sa
Emilom Zolom. Sezan se kasnije jako razoarao to je Zola koristio neke njegove karakterne osobine da bi
predstavio lik promaenog slikara u svom delu. Tako je izgubio prijatelja i njegovu preko potrebnu podrku.
Sezan je naglaeni individualista, i nije hteo da prihvati akademska uenja. Radi sa Pisaroom i on mu
postaje uzor, slikaju zajedno oko Pariza. Na poetku je koristio tamnu paletu, sme muzejski ton. Tada je
obino slikao teme nasilja, to uzburkava impresionistike krugove jer su oni bili okrenuti prouavanju
kretanja svetla i trenutnim dogaajima. Njegov prvi nastup sa impresionistima izazvao je jako loe kritike.
To ga je pogodilo i kritike je teko podnosio. On odluuje da napusti Pariz kad ve nije mogao tu da se
snae, i povlai se u Provansu, gde radi usamljeniki i istrauje do poslednjeg asa. Umro je tako to je
radio predeo, zatekla ga je kia, ali je on nastavio je da radi; za nekoliko dana je umro od upale plua.
Autoportret
Visoko se penje rameni pojas, kao da figura nema vrat. Ruka nije
diferencirana u odnosu na telo. Senke na licu su jako nejasne, na obrazu se
javlja preduboka senka. eir nema senku, kao da lebdi, ne stoji na glavi.
Figura nema volumen, ne komunicira sa pozadinom. Nema ideje o
trodimenzionalnosti i to je sam namerno ponitio [u kvatroentu su postavljali
figuru ispred prozora, pa su iza irili predeo, da bi razgraniili planove]. On je
ovde postavio vrata direktno iza glave i istisnuo portret jo u prvi plan.
Blokirao je treu dimenziju. Crveni paravan zadrava na pogled i mi ne
moemo pratiti iluziju prostora. Od etiri crvene horizintale, jedna je na
zlatnom preseku, a ostale sklapaju vertikalnu kompoziciju. To je tipino za
tradicionalno slikarstvo, da po vertikali slau scenu. Cela slika se deava u
prvom planu. Portret je paralelan sa platnom i gotovo da nema distance
izmeu prvog i drugog plana.
Mrtva priroda sa plavom vazom
Sve istiskuje u prvi plan. eleo je jasno da nam naglasi da je sto tik uz platno.
Nije jasno diferencirao visinu stola u odnosu na ivicu sobe. Pojavljuju se tri
vertikale i tri horizontale. Gradi geometrijski sistem, konstrukciju koja ne
odgovara stvarnosti. Perspektiva je simbolika konstrukcija koja imitira nae
opaanje sveta. Sezan sada daje jednu drugu konstrukciju koja opet ne
odgovora potpuno realnosti. On zapravo gradi binokularnu perspektivu, koja
podrazumeva posmatranje sa dva oka (jer kada pogledamo samo jednim pa
samo drugim okom, slika se blago pomeri). Tanjir kao da je oval a ne krug.
Jabuke imaju dve konture. Postavljao je mrtve prirode, ali kako se pomerao,
konture su se pomerale i tako nikako nije mogao da uhvati prave konture,
samu sutinu forme. Slikao je mesecima. To mu je bilo bitno jer je traio
geometrijsku formu koja stoji iza svakog vidljivog predmeta, jer je smatrao da
se sve forme u prirodi mogu svesti na cilindar, loptu i kupu. To saznanje je
klju od koga su kubisti krenuli u redukciju forme.

59

Deak u crvenom prsluku

Deak ima predugu ruku, koja prva privlai panju. Ali to nije bitno, ve je
Sezan eleo da je predstavi kao valjak. Ruka pada kao platno, ne dri se u
ramenu. Sliku je presekao po dijagonali. Tamna trafta iza glave gura
itavu figuru u prvi plan. Ovo je vrsta geometrijska konstrukcija kojoj je
figura samo izgovor. Figura ne odgovara tradicionalnoj estetici. Ne vodi
rauna o valerima, senkama, svuda ide jasno naglaena linija kao okvir.
Njega ne interesuje modelacija (volumen, oblina), ve modulacija.
Modulacija je termin koji Sezan uvodi, i to je proces zasienja jedne bojene
povrine. Zakljuio je da ako bojom zasiti povrinu, ona e biti dovoljno
izraajna. To je velika inspiracija za foviste. Nanosio je sloj po sloj iste boje
i tako dobijao divne intenzivne crvene i ostale boje, kao fleke.
Kartai
Zbog svoje konstrukcije ova slika je bila jako uticajna, kao inspiracija od
koje kree dalja redukcija slike. Zavoreni sistem u kome kao da se radi o
figuri u ogledalu. Mnogo horizontala, sve je ravno i nivoi se slau, a forme
se stalno ponavljaju. To je jasna i svedena kompozicija sa naglaenim
jasnim svedenim ritmovima.
San Viktoar
Brdo u okolini mesta gde je Sezan iveo. esto ga je slikao jer mu je bila
nspirativna ta forma. Ne potuje vazdunu perspektivu, svi planovi su isto
tamni. Slika deluje kao mozaik, jako su vidljivi potezi. Rado je koristio
noeve za nanoenje boje. eleo je da ostavi u slici bele prostore, koji do
tada nisu bili prihvatljivi. Sve je do tada moralo biti prekriveno bojom. On
nije to hteo, ve je namerno ostavljao prostore koji su unosili dinaminost,
ritam.
Kupaice
Ovi aktovi ne lie na ensko telo, jer je imao problem da doe do enskog
modela. A eleo je da ima slike kao veliki majstori i hteo je da slika
kompoziciju devojaka kako se kupaju. Naao je fotografije aktova i svoje
stare skice iz Pariza, a u blizini je imao vojni garnizon gde je posmatrao
gestove ljudi koji se kupaju na jezeru. Meutim zbog nedostatka modela,
kupaice ne lie na ene. U piramidu je smestio figure, a jo jedna
negativna piramida stoji na sredini kompozicije.
Naslikao je seriju slika na temu kupaica. Jedna od poslednjih, sa
dugakom enskom figurom sa stasom mladia u centru, je takoe
kompozicija sa dve jasne piramide. Unosi oseanje za planimetrijsku
dubinu. Vide se planovi i smene toplog i hladnog. To je savreno
harmonina slika. Figure su uklopljene u dinamian odnos.
Smelo je koristio intenzivan kolorit, i najbitnija mu je boja u slici, a voleo je
da koristi komplementarne boje. Poslednjim delima je otvorio mnoga
pitanja. Ostavio je veoma inspirativno i uticajno delo i imao je veliki broj
sledbenika. Sezan je kljuna figura za nova istraivanja i traenje
modernog jezika u slikarstvu.

60

VINSENT VAN GOG

Naslikao je oko 900 slika i preko 1000 skica, akvarela i crtea. Sve to je uradio za pet godina [1885-1890].
Tada je odluio i nauio da slika, uradio sva dela i ubio se sa 37 godina. Imao je dva usmerenja: eleo je
da postane i svetenik, propovednik. Bio je katolik i njegova crkva je insistirala na propovedima. U njegovoj
porodici je bilo velikih teologa. S druge strane, mislio je da je umetnost takoe nain za obraanje Bogu i
da se tako mogu saoptiti misli i poruke. Takoe je imao nekoliko umetnika u porodici. Njegovi ujaci su bili
trgovci umetnikim delima. Rano je radio u galeriji i imao je velikog iskustva u gledanju umetnikih dela,
tako da je rastao u tom okruenju. I sam je bio kolekcionar, sakupljao je grafike Mijea, stotine japanskih
drvoreza... U poetku je bio jako nesiguran ime e se baviti.
Prve slike su bile upravo posledica misionarskog rada u Belgiji. On je tamo kao propovednik iveo u jako
loim uslovima. Nije mogao do kraja da izgura da postane misionar, jer ti ljudi koji su tako teko iveli nisu
mogli da poveruju u spasenje, pa on uvia da njegov rad nema svrhe.
Tako nastaje delo Ljudi koji jedu krompir. Pokazuje uzore, za poetak
Rembranta. Detaljno rekonstruie prostor siromane kue. Ovi ljudi
provode dane u jamama kopajui ugalj. Vidi se jak uticaj realizma, jer
predstavlja obespravljen sloj. Doarava deformacije na njihovim rukama,
licu, telu, tipine za ekspresioniste koji e insistirati na deformacijama kao
odlikama unutranjih doivljaja koji se manifestuju spolja.
Van Gog dolazi u Pariz, gde rasvetljava paletu. Divi se Serau i Sinjaku.
Tu upoznaje i iskusne modele, kao Agostinu koju je ranije slikao Kamij
Koro. Van Gog je intenzivno skupljao japanske grafike. Oduevljen je
svedenom linijom i dekorativnou grafika, a naroito je insistirao na
intenzivnom koloritu. Za njega kolorit nije samo estetski doivljaj, ni
predstava realnog ambijenta.
Napisao je oko 600 pisama bratu Teu pre i posle svog dolaska u Pariz.
Bio je veoma usamljen, izolovan i naputen i zato toliko pie. Ne moe se
uklopiti ni meu siromane rudare, ni u uzavreli ivot umetnika u Parizu.
Seli se u Arl, i pie bratu da je tamo kao da je doao na drugi svet. Ni ti
ljudi ga ne prihvataju, posmatraju ga kao udaka, a ni on njih ne smatra
sebi ravnima.
Krma nou
Smatrao je da je ovde sve otueno, sve pomereno i nestabilno; delo
predstavlja suzdranu agresivnost. U sukobu crvene i zelene je video
duboki emotivni napon uspostavljen u ambijentu. Smatrao je da slikar
treba da pokae svet kako ga doivljava, a ne kakav jeste. On ovu kafanu
vidi kao strano mesto, gotovo kao mesto ubistva. Bez vedrine i
komunikacije, otueno.
Moja soba
Ovo je njegova soba u Arlu. Prepuna je unutranjih nemira. U njoj nema
nikakvog reda, svaki predmet je nestabilan. Sama soba kao da se ljulja
na brodu. On zapravo ne moe da nae unutranju stabilnost, to vidimo
kroz ovo delo.
Kafe nou
Ponovo postavlja dramatine odnose kolorita. Smelo koristi
komplementarne odnose, debelu pastu i deformie prostor. Ljudi se
javljaju kao siluete. Ne udubljuje se u razradu teme, saoptava samo
unutranji doivljaj.
Nadao se da e u Arlu napraviti slikarsku koloniju, ali to nije zaivelo. Kao
dobrodolicu Gogenu u Arl je naslikao Suncokrete. Ideja je bila da
naslika itavu seriju slika, razne vesele mrtve prirode, ne bi li prodao neka
svoja dela [za ivota je prodao samo jedno delo].
Predeo
Ne fokusira se na odreeni sadraj ve predstavlja svoj san o tom svetu.
Linije stalno padaju i razbijaju koncepciju sveta. Govore o odlasku
energije - negativne dijagonale.

61

Portret doktora Gaea

ak i slikajui portrete eleo je da saopti svoj doivljaj linosti. Ovaj doktor ne uliva poverenje, Van Gog je
smatrao da je lud, leio je atipinim metodama. U slikama portreta i autoportreta je studiozan, daje
unutranji doivljaj, predstavlja unutranji svet.
empresi
Postavlja simboline vertikalne nestabilne forme nasuprot uarenom itu. Tamne pretee figure.
Van Gog je inspirisao ekspresioniste od Munka do Poloka i Frensisa Bejkna. Naroito je vaan za
ekspresionizam 20. veka.

62

NEOKLASICIZAM
AK LUJ DAVID

Zakletva Horacija
Liktori donose telo mrtvog sina Brutu
Madam Rekamije
Napoleon kod San Bernara
Krunisanje Napoleonovo
Luksemburki park

SKULPTURA NEOKLASICIZMA
ANTOAN UDON

Portreti savremenika [Dorda Vaingtona]

Bista Napoleona

ANTONIO KANOVA

Bog Mars sa Venerom

Tezej i Minotaur
Grobnica Marije Kristine
Statua Napoleona
Paolina Borgeze

BERTEL TORVALDSEN

Jason
Ganimed i orao

SRPSKA UMETNOST
NEOKLASICIZMA
ARSENIJE TEODOROVI

Portret Kirila ivkovia

Portret Dositeja Obradovia

PAVEL URKOVI

Portret Vuka Karadia

Portret Kneza Miloa
DAVIDOVI UENICI
ANTOAN GRO

Portret Napoleona
Bitka kod Ejlaua

FRANSOA ERAR

Otmica Psihe

AN OGIST DOMINIK ENGR

Zevs i Tetida
Edip i Sfinga
Portret slikara Garnea
Gospodin Berten
Madam Orsonvij
Odaliska
Kupaica
Tursko kupatilo

ROMANTIZAM
VILJEM BLEJK

Mihajlo se rve sa avolom

Zmaj i ena obuena u Sunce
Starac Dana / Prauzrok stvari

Oficir carske garde

Trka konja
Splav meduze
Trka u Epsonu
Portreti mentalno bolesnih ljudi

EEN DELAKROA

Danteova barka
Pokolj na Hiosu
Sardinapalova smrt
Ulazak krstaa u Konstantinopolj
Alirske ene
Sloboda predvodi narod
Lov na Lavove
Zidne kompozicije: Jakov se rve sa anelom,
Isterivanje Heliodora iz hrama, Apolon se bori
sa zmijom

SKULPTURA ROMANTIZMA
FRANSOA RID

Napuljski ribar
Napoleon se budi u besmrtnosti
Marseljeza

ANTOAN LUJ BARI

Lav gnjei zmiju

Tezej i Minotaur

ENGLESKI PEJZAISTI
DON KONSTEJBL

Dolina Dedham
Park Vivenho
Katedrala u Solsberiju
Obala Vejmuta

VILIJEM TARNER

Madam Rekamije

POL PJER PRIDON

TEODOR ERIKO

Prelaz preko potoka

Parlament u plamenu
Jedrenjak odlazi u luku da bude iseen na
komade
Trgovci robljem bacaju bolesne i iznemogle u
more
Potok se uliva u more
Kia, para i brzina

RIARD BONINGTON

Obala mora

ROMANTIZAM U NEMAKOJ
KASPAR FRIDRIH DAVID

Monah na moru
Izlazak meseca nad morem
Brodovi u luci
ena pred izlaskom sunca
Katedrala u hrastovoj umi
Par koji posmatra pun mesec
Brodolom Nade

FILIP OTO RUNGE

etiri doba dana Jutro

Oto Zigesmund

NAZARENI
JOHAN FRIDRIH OVERBEK
Portret Pfora

Hristos u kui Marte i Marije

FRANC PFOR

Ulazak kralja u Bazel

Piter Fon Kornelijus : Josifa prepoznaju njegova
braa
Jozef Koh : Herojski pejza sa dugom
Jozef Fon Firih : Put u Emaus

ROMANTIZAM U SRBIJI
KATARINA IVANOVI

Autoportret
Portret Sime Sarajlije
Starica se moli pred obred
Korpa sa voem

EDVARD BERN-DONS

Oaravanje Merlina
Venerino ogledalo

REALIZAM
GISTAV KURBE

Odmor posle veere u Ornanu

Sahrana u Ornanu
Okolina Ornana
Tucai kamena
Gospoice iz Ornana daju milostinju kravarici
Gospoice na obali Sene
Izvor Sveta
Prosejavanje
Atelje / Alergija o 7 godina mog umetnikog
rada
Potok u umi

PAVLE SIMI

FRANSOA MIJE

Biranin Ilija plaa porez Turinu

NOVAK RADONI

Vile kruniu Branka

Smrt Marka Kraljevia

STEVAN TODOROVI

Autoportret
Smrt Hajduk-Veljka
Gimnastiarsko drutvo

URA JAKI

Devojka u plavom
Na balkonu
Karaula
Ustanak Crnogoraca

BARBIZONSKA KOLA
TEODOR RUSO

Ribar

NARSIS DIJAZ DELAPENJA

OR MIEL
FRANSOA DOBINJI
KAMIJ KORO

Pogled na forum
Put u selo
Katedrala u artru
Katedrala u Mantu
Most u Mantu

PRERAFAELITI
DON EVERET MILE

Isus Hristos u oevoj radnji

Ferdinand i Arijel
Ofelija
Portret Dona Raskina

HOLMAN HANT

Probuena savest

DANTE GABRIJEL ROSETI

64

Blagovesti
Beata Beatris

Seja
Pralja
Skupljaice klasja
Angelus

ONORE DOMIJE

Progres
Dobra stara vremena
O istonom pitanju
Izumitelj igle na topu
Breme
Kupanje
Vagon tree klase
Begunci / Izbeglice
Don Kihot i Sano Pansa
Skulpture portreta prijatelja

SKULPTURA REALIZMA U
FRANCUSKOJ
ANTOAN KARPO

Deak sa koljkom
Igra
etiri kontinenta

NEMAKI REALIZAM / NATURALIZAM

ADOLF FON MENCL

Portret umetnikove sestre

Stepenite nou
Pruga PotsdamBerlin
elezara
Pozorite

VILHELM LAJBL

U predsoblju
Vonjak
Tri ene u crkvi
Devojka pored prozora

HANS TOMA

Autoportret
Predeo oko Rajne
Vodopad

RUSKI REALIZAM
/SLIKARSTVO PEREDVINJIKA
ILJA RJEPIN

Procesija u Kurskoj guberniji

Kozaci zaporoci piu pismo sultanu
Nisu ga oekivali

VASILI SURIKOV

Boljarina Morozova

ISAK LEVITAN

Jesen

VASILI PEROV

Portret Dostojevskog

REALIZAM U SRBIJI
MILO TENKOVI

Prodavaica cvea
Polomljena majolika
Krave na pojilu

ORE KRSTI

Utopljenica
Rastanak
Anatom
Alaska vrata
Babakaj

ORE MILOVANOVI

Mrtva priroda

AKADEMSKI REALIZAM
URO PREDI

Hecegovaki begunci
Vesela braa, alosna im majka
Dete na majinom grobu

PAJA JOVANOVI

Ranjeni Crnogorac
Uenje maevanja
Kienje neveste
Borba petlova
Seoba Srba
Takovski ustanak
Proglaenje Duanovog zakonika
Portret cara Franca Jozefa
Portret Aleksandra Karaorevia
Portret Josipa Broza Tita

SRPSKA SKLULPTURA REALIZMA

PETAR UBAVKI

Poprsje Vuka Karadia

ORE JOVANOVI

Ostavljena
Spomenik Kosovskim junacima
Spomenik Vuka Karadia

SIMEON ROKSANDI

Ribar
Spomenik kod ukur esme

EDUAR MANE

Portret Emila Zole

Doruak na travi
Olimpija / Margareta
Frula
Bar u Folibereu

DEJMS VISTLER

Vistlerova majka
Simfonija u belom
Simfonija u crvenom

IMPRESIONIZAM
KLOD MONE

Impresija raanja sunca

Doruak na travi
Grenui
Polje sa bulkama
Most u Aranteju
Bulevar Kapucina
Stanica Sen Lazar

OGIST RENOAR

Grenui
Mulen de la Galet
Kupaice
Plas Klii

KAMI PISARO

Vonjak u cvatu
Pariski Bulevar nou

ALFRED SISLEJ

Selo pod snegom

EDGAR DEGA

Kafe Ambasador
scene balerina
ena koja se kupa

NEOIMPRESIONIZAM
OR SERA

Kupai
Luka
Nedeljno popodne na ostrvu Gran a
Tri gracije
Cirkus

POL SINJAK

Doruak

SRPSKI IMPRESIONIZAM

NADEDA PETROVI
MILAN MILOVANOVI
KOSTA MILIEVI

IMPRESIONIZAM U SKULPTURI
OGIST RODEN

Portret oca Eimara

ovek sa slomljenim nosem
Jovan Pretea
Torzo
Vrata Pakla
Graani Kalea

65

Poljubac
Mislilac
Iris, glasnica Bogova
Balzak

MEDARDO ROSO

Knjiar
Mladost

EDGAR DEGA

Balerina od 14 godina
Kupaica

RUSKI SIMBOLIZAM
MIHAIL VRUBELJ

Kraljica labud
Predstave demona

POSTIMPRESIONIZAM
POL GOGEN

Autoportret
uti Hristos
Jakov se rve sa anelom
/ Vizija posle propovedi
Tahianke
Ko smo? Odakle smo? Kuda idemo?

SIMBOLIZAM
SIMBOLIZAM U FRANCUSKOJ

GISTAV MORO

POL SEZAN

ODILON REDON

VINSENT VAN GOG

Orfej na Euridikinom grobu

Galatea
udesna uma

PIVI DE AVAN

Siromani ribar
Zvuk smrti
San / Jakov se rve sa anelom
Portret Gogena

NEMAKI SIMBOLIZAM
FRANC FON TUK

Flora

HANS FON MARES

Kupanje Dajane

ARNOLD BEKLIN

66

Autoportret sa smru
Odisej i Kalisto
Ostrvo smrti

Autoportret
Mrtva priroda sa plavom vazom
Deak u crvenom prsluku
Kartai
San viktoar
Kupaice

Ljudi koji jedu krompir

Krma nou
Moja soba
Kafe nou
Predeo
Portret doktora Gaea
empresi
Suncokreti