arobni

mozak

Prof. dr Jovo Toevski, povodom svoje nove knjige

Pie: Gordana Radisavljevi - Joi, foto: privatna arhiva

Jovo Toevski, doktor

medicine i pisac sa
talentom da intrigira
javnost, bio je lan prve
karate reprezentacije
SFRJ. Bavio se jo
dudoom i aikidom

10

intervju meseca

apisao je desetak knjiga intrigantnih naziva: Laki mukarci; Planeta ena; Ja sam glavna,
a ti; Skrivena seksualnost; Kai ne... Nedavno
je u izdavakoj kui Evro-Guinti izala njegova
nova knjiga arobni mozak - gospodar emocija,
seksualnosti i realnosti. Jovo Toevski, redovni
profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u
Kragujevcu, predstavio je u njoj najnovija znanja o mozgu ene i mukarca.
Zato je toliko vaan meusobni odnos
mukarca i ene?
On je osnova onoga to se deava svakodnevno meu ljudima. Sve je direktno ili posredno vezano za taj odnos, bilo u biolokoj ili
drutvenoj sveri. ak i kada je ovek sam na pustom ostrvu, njegova motivacija da smisli nain
kako da ode sa tog mesta, ili da se izbavi iz bilo
kakve bezizlazne situacije, vezana je za seksualnost i emocionalnost. I kada se to ne ini, u
asketskim situacijama ili drugim aseksualnim
aktivnostima, na primer, seksualnost i emocionalnost su nevidljivi pokretai tih dogaaja.
Doktorirali ste na razlikama mukog i
enskog mozga. Odakle to interesovanje?
Kod mene je vrlo rano nastala ideja da u odnosu ene i mukarca lei sutina razumevanja
nae vrste i civilizacije. Biologija me je interesovala od osnovne kole, meutim u prava istraivanja sam mogao da se upustim kada sam
zavrio medicinu. Magistrirao sam na mozgu
oveka i doktorirao na razlikama mukog i enskog mozga. One su bile i ostale tabu tema. Prvi
radovi o razlikama izmeu mukog i enskog
mozga predstavljali su jeres u nauci. I kada su
se pojavili nesumnjivi dokazi da bi ta dva mozga
mogla biti razliita, razne grupacije strunjaka i
laika su bile protiv takvih ideja, specijalno borci
www.onamagazin.com

Ona

za ljudska prava, feministkinje i drugi. Oni nisu

shvatili da polna razliitost mozga ne samo da je
bila neophodna za oveka kao vrstu, ve ni to da
istu razliitosti i oni sami zastupaju. Cela stvar se
preokrenula kada su se, pojavom napredne tehnologije vizualizacije mozga, stekli neosporni
dokazi da su muki i enski mozak neverovatno razliiti i to u kljunim sistemima kao to su
emocionalni, memoriki i kognitivni.
Da li je upravo razvoj mozga najdramatiniji trenutak evolucije oveka, koji ga je definitivno odvojio od ivotinja?
Istinska dramatinost i preokret u evoluciji
se zaista dogodila iz najmanje dva razloga. Prvi
je brzo uveanje mase i prostranstva novostvorene modane kore, enormno poveanje seksualnosti i emocionalnosti, a drugi je zagonetka
zato se i kako to desilo. Neverovatni porast
mozga oveka, posebno njegovog eonog asocijativnog svesnog dela, uz porast emocionalnih struktura, u prvom redu amigdala (nesvesni
deo) na raun smanjenja mirisnog dela mozga,
konano je pre 200 000 godina stvorio oveka
i nainio ga razliitim od svih drugih ivotinja.
Tada su raskona seksualnost, emocionalnost,
kognicija i memorija zajedno, napravile oveka.
Danas volimo da kaemo da sve ide iz
mozga. Da li je to tano?
Tako je. Sve ide iz mozga ili njegovih predstavnika izvan lobanje, kao to su somatski ili
autonomni ivci, endokrine lezde, kimeni
ganglioni itd. Iako su neki od njih donekle autonomni, oni su uvek pod uticajem centralnog
nervnog sistema. Nema odakle bilo ta da ide,
nego iz mozga.
ta se krije u emocionalnoj memoriji?
Emocionalna memorija oveka, koja je najveim delom smetena u amigdalama, sloen je
sistem koji zauvek pamti sve lepo i sve najgore
to se deava kod ene i mukarca. Ona je jedinstvena i razliita kod svakog oveka a prijatna
i averzivna seanja izlaze iz nje bez nae volje.
Ne postoji nain da se neprijatna seanja izvuku iz amigdala, ona ostaju tamo zauvek. Sreom, i te rune memorije vremenom podleu
raspadanju (fragmentaciji), a uz njih se jo od
samog poeka njihovog stvaranja javljaju takozvane inhibitorne sinapse koje olakavaju ivot
oveka. Nepredvidivost amigdala kao centra
emocionalne memorije je potpuna, neukrotiva
i protiv toga nema leka. Nemogue je napraviti
lek koji e vas naterati da volite plavu boju ako
je vi mrzite. Postoje lekovi koji smanjuju negativna dejstva emocija, ali ne i lekovi koji ih potpuno menjaju u neto drugo. Promena emocija
se odigrava prirodnim putem, nepoznatim na-

Ona svakog 20. na kioscima

inom i trai vreme. Drugim reima, emocionalnu tetu neobazrivo i brzopleto moete sami
naneti (to ini svesni mozak), ali na gaenje tog
poara ne moete uticati na kratko vreme. Na
primer, neko vam se svia, zaletite se, ambiciozno zapnete, jo pritom mislite da imate pravo
na ljubav. Vi kao jedinka nemate nikakva prava, naroito nemate pravo na ljubav. Zaljubljenost e odrediti Priroda i tu se vi nita ne pitate.
Kakva je sprega mozga i seksualnih nagona?
Mozak i nagoni su jedno te isto. Po pravilu
su nagonski delovi mozga smeteni u filogenetski starim delovima (kao kod ivotinja) i slabo
su podloni uticaju velikog mozga koji uporno
hoe da ih kontrolie. Situacija je obrnuta, nagoni kotroliu njega.
Ima li preterivanja u poreenju mozga i
najsavrenijih maina?
Mozak se ne moe porediti ni sa kakvom
mainom, iako neki nalaze razne vrste slinosti. Razlog je jednostavan, mozak je smislio sve
maine da bi mogao da radi sa njima ta hoe.
Maine ne mogu da mu se odupru jer su poslune, moralne i dobre, nasuprot mozgu koji nije
ni jedno ni drugo. Mozak moe da bude i do-

Seks je za
mukarce zapovest,
a za ene ispovest

bronameran i zlonameran. Maine to ne mogu.

Kako se na mozak prilagoava promenama savremenog doba?
Ustvari, savremeno doba se prilagoava
mozgu jer ne bi bilo savremenog doba bez visoke tehnologije koju je on smislio. Iako je u
prvom redu mozak smislio tehnologiju iz svojih sebinih razloga da bi se sauvao od raznih
prirodnih nedaa, takvo stanje neminovno ima
i drugu stranu, a to je imperativ brzog prilagoavanja u kojem se rtvuje romantika tradicionalnih vrednosti. To, naravno, naroito utie na
emocionalne sisteme mozga i zbog toga je imperativ dananje medicine da ovek shvati kako
mozak funkcionie da bi sam sebi pomogao i
odbranio se od neega to je ve napravio. Najtetnija je brza informaciona tehnologija koja
nudi previe informacija i moe da oteti emocionalne sisteme.
Da li je biti mukarac prednost?
Ni mukarac ni ena nemaju nikakve prednosti jer su im mozgovi najpre razliiti a zatim
tako organizovani da svaki deluje u smislu daljeg napretka i enskog i mukog. Svaki pol nosi

svoje breme, a svaka komparacija ko je u prednosti je literarna a ne nauna.

ta su tajne zavoenja grlatih golubica?
Zaista ih ima mnogo i potrebno je dosta
prostora da se to navede. Mogu kratko da kaem da postoje tajne zavoenja koje uvek uspevaju kod ena, ali to nisu one koje opisuju
pesnici. Uzgred, grlatost golubica je odlina prilika za zavoenje ako golubica zna da se usmeri u tom pravcu. U svakom sluaju lako je da
mukarac zavede enu, a jo lake da ena zavede mukarca. Za enu nije potrebna nikakva
umenost da pridobije mukarca ako se ponaa
prirodno, a mukarac mora da zna kako da zadobije enu. Kao to vidite, ona bi trebalo da ga
pridobije i to je dovoljno, a on mora da je zadobije da bi uspeo.
Da li je seks za mukarce zapovest, a za
ene ispovest?
Da, tako sam napisao u jednoj od mojih knjiga. Zapovesti su po prirodi eksplicitne,
a ispovesti implicitne, to je znaajna razlika
u postupku. Uzgred, ene redovno same sebe
iznenauju svojim postupcima, razmiljanjima
i emotivnim reakcijama.
Da li su jai pol mukarci ili ene?
Takva poreenja su bespredmetna jer se ne
mogu porediti muki i enski principi i naini
delovanja u smislu koji je pol efikasniji, odnosno jai. ene su enski jae, a mukarci muki.
ene imaju u svoj mozak usaenu osobinu da
nikada nisu zadovoljne onim to imaju, uvek
trae jo (od odee, konfora do drutvenog statusa), to je takoe odlino za evoluciju nae
vrste. ene, na primer, vole da primaju poklone, svia im se ukazivanje bilo kakvih znakova
panje, ali mukarci gree kada misle da e enu
obuzeti nekakva trajna zahvalnost zbog toga to
e ispuniti njihove zahteve. Kod ene zahvalnost
vrlo brzo proe, a tako i treba.
ene, takoe, oboavaju godinjice, jer su to
prilike da prime panju ili je nekome udele, sve
sa namerom da uzmu mnogo vie nego to daju.
Zbog toga su situacije u kojima mukarac zaboravi na te za enu vane datume, ravne katastrofi. Savet mukarcima ne bi trebalo da obraaju
preteranu panju na enske zahteve.
Zato se neke ene uporno trude da dokau da imaju muki mozak?
One koje se trude da to dokau, pri svakom
takvom glupom pokuaju bivaju emocionalno okrnjene i oteene. Meutim, priroda uvek
nae naina da ih prizove pameti.
Mogu li ene da vas iznenade svojim postupcima, razmiljanjem, emocijama...?
Ona
Ne. 

11