Nega I Ishrana Odojčeda PDF

Nega i ishrana odojeda
NEGA I ISHRANA
ODOJEDA
GLAVA I
ZATITA MAJKE I DETETA PRE ROENJA
(ANTITELNA ZATITA)
Brzi industrijsko-tehnoloki razvoj, pored neosporne dobrobiti, stvara brojne ekoloke,
zdravstvene, psiholoke, socijalne i druge probleme. U tom industrijskom haosu u opasnosti je i
sam materinski instikt koji odrava ceo svet. Napisana su mnoga nauna upozorenja da bi se
spreile pogubne posledice takvog razvoja. Dete, aneo boanske ljubavi, je predodreeno da ivi
radosno u porodinoj harmoniji, u istoj prirodnoj sredini i drutvu koje e svom potmstvu
obezbediti sreno detinjstvo. Jer, "nita na ovom zemaljskom aru nije vredno jedne deije suze",
ree slavni Dostojevski.
Briga za dete poinje jo pre njegovog roenja, ak i pre zaea. Poto se mnoge bolesti i
sklonosti nasleuju, roditelji su duni da se konsultuju sa svojim lekarom i posete genetsko
savetovalite. Genetika (nauka o nasleivanju) je izuzetno napredovala u poslednjem veku.
Zahvaljujui njoj, mogue je jo u periodu trudnoe otkriti mane i nasledne bolesti pre roenja.
Leenjem i savetima veliki broj ovih obolenja moe da se sprei ili, bar, ublai.
Dete moe naslediti bolest od jednog roditelja, moe naslediti bolest od oba roditelja, a
neke se bolesti mogu naslediti i od dalekih predaka.
I kod starijih roditelja treba misliti na zdravlje deteta, jer raanje deteta u poznim
godinama je, takoe, opasnost za nastajanje izvesnih oboljenja (doun sindrom).
Na kraju, ishrana i nain ivota trudnice imaju veliki uticaj na zdravlje njihovog budueg
deteta.
Ishrana i nega trudnice

Trajanje trudnoe iznosi devet kalendarskih meseci ili etrdeset nedelja. U tom periodu se
razvijaju svi organi i delovi tela deteta i ono postaje sposobno za samostalni
ivot.
Oploeno jajace je veliko 1/10 mm. Prvih dana se hrani iz svojih rezervi, ali im se
usadi u sluzokou materice, poinje da isisava hranu iz majine krvi. Svaka elija oploenog
smrki
www.SWtim.org
strana 1
jajeta ima odreenu funkciju u razvijanju budueg deteta. elije na povrini stvaraju male upice
kojim se privrsti za zid materice. Iz njih se razvija placenta ili posteljica.Druga grupa
formira krvne sudove kojima se plod vezuje sa posteljicom i slui za donoenje hrane i odnoenj
nepotrebnih materija u krv majke. To je pupana vrpca. Iz elija u unutranjosti jajeta formira se
plod koji se iri u unutranjost materice i tamo se razvija zatien plodovom vodom i posteljicom.
Fetus ili plod ve krajem treeg meseca ima formirane sve organe i jasno se mogu videti svi
delovi tela, ak i pol budueg deteta.
Oko polovine trudnoe, majka osea pokrete ploda i ak se mogu uti i otkucaji srca
deteta ako se prisloni uvo na stomak majke. Obino se kae da je dete tada "oivelo", ali dete je
ivo od samog zaea i ovi pokreti su samo znaci da su kosti i miii ploda toliko ojaali da ih
majka osea.
Krajem sedmog meseca trudnoe, plod je toliko razvijen da se moe odrati u ivotu
strunom negom ak i kod prevremenog poroaja.
Zdrava, dobro negovana i dobro hranjena ena podnosi bez tekoe trudnou i poroaj.
Pogreno je posmatrati trudnou kao neku bolest, jer je enin organizam stvoren za reprodukciju,
ali je u ovom periodu veoma vano da nain ivota i ishrana ene budu takvi da to odgovara i njoj
i detetu, jer ova dva organizma u tom periodu funkcioniu kao jedan. Buduoj majci se
preporuuje da od prvih nedelja trudnoe poseuje redovno savetovalite za trudnice, gde e
dobiti sva uputstva o ivotu u ovom periodu i gde e se nadgledati dalji tok trudnoe.
Savetovalate za trudnice
Cilj je da se prati zdravstveno stanje trudne ene i ploda, da se na vreme identifikuje
trudnoa sa visokim rizikom koja zahteva posebnu brigu za majku i plod i da se svim trudnim
enama prui podrka, daju odgovarajui saveti i informacije.
Kada se postavi dijagnoza trudnoe, neophodno je:
- izmeriti telesnu teinu ene
- uraditi laboratoriju: mokraa i krvna slika
- odrediti krvnu grupu i rezus faktor
Na prvom pregledu, lekar upoznaje trudnicu sa normalnim tokom trudnoe i fiziolokim
promenama koje prate. Tokom sledeih pregleda, daju se saveti o ishrani tokom trudnoe,
pripremi za dojenje, vebama, tetnosti puenja i uzimanja alkohola i droge i o upotrebe lekova u
toku trudnoe.
Neophodno je obaviti ultrazvuni pregled tri puta u toku trudnoe. Prvi izmeu 8 i 12
nedelja trudnoe; drugi - izmeu 16-20 nedelja trudnoe i trei - izmeu 32. i 36. nedelje
trudnoe. Kod ena kod kojih postoji pretpostavka o riziku ili rizik, broj ultrazvunih pregleda
nije ogranien i obavlja se prema preporuci ginekologa.
Za normalnu trudnou su vana dva faktora: ishrana i nega.
Ishrana trudnice
O ishrani trudnice i njenom znaaju za enu i dete se mnogo pisalo i diskutovalo jo od
vremena Aristotela i Hipokrata, ali do danas postoje mnoge predrasude, Jo uvek u mnogim
smrki
www.SWtim.org
strana 2
sredinama postoji pravilo da

trudnica treba da jede za dvoje" ti joj se preporuuju ili
zabranjuju neka jela. Danas se zna da nutritivne potrebe ene su poveane u trudnoi da bi
zadovoljile vlastite potrebe i potrebe fetusa u rastu. Trudnici je potrebna i dodatna energija zbog
pojaanog bazalnog metabolizma, poveanih energentskih potreba kod fizikih aktivnosti i
akumulisanja masti kao energetske rezerve. Takoe, poveavaju se potrebe za proteinima,
vitaminima i mineralima, naroito za kalcijumom, fosforom i gvoem. Sve se ovo moe postii
redovnom, dovoljnom i raznovrsnom ishranom majke, Vano je da trudnica zapamti: trudnoa
nije vreme za dijete. Ako majka gladuje, dete gladuje zajedno sa njom. Preobilni obroci isto nisu
preporuljivi.
Na poetku trudnoe, u prvim nedeljama, obino neke trudnice imaju slab apetit, gaenje,
pojaano luenje pljuvake; ishranu treba ograniiti na one vrste i koliine koje ena moe da
podnosi. U ovom periodu se ne oekuje poveanje telesne teine trudnice. Od druge polovine trudnoe, povraanje prestaje, apetit se poboljava, ena dobija na teini. Prosena teina koju ena
u toku cele trudnoe treba da dobije, direktno zavisi od stepena uhranjenosti pre trudnoe.
Pothranjenim trudnicama preporuuje se prirast telesne teine u trudnoi od 12,5-18 kg;
normalno uhraljenoj eni od 9 do 12,5 kg; gojaznim 7-11,5 kg, a izrazito gojaznim samo 6 kg.
Prosena teina od 9-12,5 kg. Od toga 3-4 kg ide na bebu, 6-10 kg na njeno okruenje (plodova
voda, placenta, krv, poveane grudi). Porast teine je mali u toku prvog tromeseja, najvei od 48 meseci, a u devetom mesecu je isto mali ili nikakav. Kad trudnice ne dobijaju dovoljno na
teini ili su pothranjene, este su pojave nedoneenosti, ili zastoj u razvoju deteta, dok kod
gojaznih ili sa prekomernim rastom telesne teine deca se raaju krupna sa velikim faktorom
rizika, a mogue su i komplnkacije u toku poroaja.
Gojaznost kod majki predstavlja rizik za pojavu velikog broja komplikacija u toku
trudnoe, kao i razvoj hronimih oboljenja (dijabetes, povien pritisak, oboljenja srca i krvnih
sudova) koja se lee do kraja ivota. Osim toga, mogu postati hronino gojazne. Zato je vana
redovna kontrola telesne teine svakog meseca u savetovalitu za trudnice. Do ovoga nee doi i
trudnoa e se normalno odvijati ako je hrana kvalitetna, dobro izbalansirana, a obroci redovni i
bogati namirnicama koje su neophodne i majci i njenom detetu.
Energetske potrebe su poveane. Prosek je od 2100-3000 kCal (2550 kCal dnevno). U
prva tri meseca, energetske potrebe nisu poveane.
Potrebe za belanevinama. Belanevine su neophodne kao gradivne materije i uestvuju
u izgradnji svih tkiva deteta. Dnevna potreba u trudnoi je oko 80 gr - znai za 10-20 gr vie nego
obino. Trudnice, koje su u ishrani vegetarijanke, mogu da imaju izvesnih problema zbog
nedostatka esencijalnih aminokiselina, pa se preporuuje da u ishranu dodaju i jaja i mlene
proizvode.
Ugljeni hidrati zadovoljavaju oko 55% energetskih potreba trudnice. Kolae, sladolede i
kremove treba izbegavati, jer prekomerna upotreba dovodi do gojaznosti, a samim tim i do teeg
poroaja. Najbolje je uzimati svee voe.
Masti obezbeuju oko 30% ukupnih energetskih potreba. Imaju i gradivnu i energetsku
ulogu. to je ishrana bogatija mastima, varenje je sporije i tee. Zato se preporuuje da se u
ishrani ivotinjske masti smanje na raun ribe, jer se smatra da je najmasnija riba manje masna
nego najposnije meso".
Minerali su hemijski elementi neophodni za organizam u razvoju, jer su sastavni deo
svake elije, tkiva i tenosti i imaju veliki znaaj zbog svoje gradivne uloge. Ne mogu se
sintetisati, pa se moraju unositi hranom.
smrki
www.SWtim.org
strana 3
Kalcijum uestvuje u stvaranju kotanog sistema fetusa ve od 4-6 nedelje zaea kada
poinje njegovo formiranje. Zato je potreba za njim kod trudnice udvostruena. Ako se potrebna
koliina kalcijuma ne unosi hranom, beba e ga uzimati iz kostiju majke. Najvie ga ima u mleku
i mlenim preraevinama, pa se preporuuje da ga trudnica pije od 0,5 do 1 litar dnevno, a u
sluaju nepodnoljivosti mleka uzimati ga prema savetu lekara. Naroito velika potreba za
kalcijumom je u toku druge polovine trudnoe.
Dnevne potrebe:
- Prva polovina trudnoe - 800-1200 mg
- Druga polovina trudnoe -1500 mg
Za resorpciju kalcijuma neophodan je vitamin D.
Gvoe. Potrebe za gvoem su poveane u toku trudnoe i usled njegovog nedostatka
moe doi do anemije majke i raanja dece sa malom poroajnom teinom ili nedonesenosti.
Zbog estog javljanja nedostatka gvoa, ak i kada je hrana kvalitetna, preporuuje se
trudnicama redovno praenje laboratorijskih nalaza, odnosno redovno odlaenje u savetovalite.
Anemije su ee kod osoba koje koriste aj i kafu u velikim koliinama.
Kuhinjska so - preporuuje se da se upotreba kuhinjske soli svede na minimum - 1-2 gr
dnevno.
Vitamini imaju viestruku ulogu u organizmu trudnice. Zajednika i najvanija je da
uestvuju u razvoju i rastu ploda. Uravnoteena i pravilna ishrana trudnice je dovoljna za potrebe
i majke i ploda, tako da ne moraju da se unose putem tablete. Ima ih u ribi, mleku i mlenim proizvodima, jajima, vou, povru i itaricama.
Tenost. Tokom trudnoe, koliina krvi i tenosti u organizmu trudnice se uveavaju za
polovinu, pa je veoma vano da se odrava unos tenosti. Najbolja je voda, voni sokovi, mleko i
mleni napitci. Preporuuju se i negazirani sokovi i mineralna voda. Dnevno treba da se unese
oko 2 l tenosti.
tetni faktori u trudnoi

Na trudnicu u periodu trudnoe mogu da deluju mnogi tetni faktori koji mogu da otete
plod ili da izazovu njegovu smrt jo u utrobi majke.
Zarazne bolesti su est uzrok uroenih mana ili poremeaja u razvoju ploda, naroito u
prva 3 meseca trudnoe, kada je u toku organogeneza (stvaranje organa deteta).
Rubeola esto izaziva srane mane i oteenja oka, ovije boginje mogu da izazovu
slepilo deteta. Virusi, naroito virus gripa, mogu, takoe, otetiti plod. Zbog ovoga je potrebno
da se trudnica kloni bolesnnka sa zaraznim bolestnma, a ako oboli da se hitno javi ginekologu. jer
je prava dijagnoza, postavljena pravovremeno, nekada spasonosna po dete.
Lekovi. Mnogi lekovi mogu u trudnoi tetno da deluju na plod. Posebno su opasna
sredstva za smirenje koja mogu da izazovu oteenja, naroito na udovima deteta. Neki
antibiotici irokog spektra, hormoni i mmogi drugi lekovi, isto tako tetno deluju.
U svakom sluaju, pre svakog uzimanja leka neophodna je konsultacija sa lekarom.
Nikotin. Dokazano je tetno dejstvo na plod, ak su opisani i smrtni sluajevi dece.
Trudnica bi morala da prestane sa pueljem ili bar da smanji broj cigareta ispod 10 dnevno.
Alkohol. Trudnica moe da uzima alkohol samo u malim koliinama i samo povremeno,
mada se preporuuje da ga se u trudnoi potpuno odrekne.
Kafa. Crna kafa - samo 1-2 oljice na dan. Bolje je zameniti belom kafom.
smrki
www.SWtim.org
strana 4
Rentgensko zraenje tetno deluje na plod i koristi se u izuzetnim prilikama i to

iskljuivo pod kontrolom lekara.
Iako ishrana svih trudnica nije jednoobrazna, primera radi navodimo dnevne koliine
namirnica i predlog za jelovnik za jedan dan.
Dnevne koliine:
- hleb, po mogustvu crni ili polubeli, 200-250 gr dnevno
-mleko 500-1000gr
- posni sir 50-150 gr
- jaja 1-4 kom. nedeljno
- Puter, margarin ili ulje 15-30 gr
- meso posno (ivinsko, iznutrice, riba) 150-250 gr
- povre sirovo i kuvano (spana, blitva, tikvice, karfiol, graak, boranija, krompir, zelena
salata, soivo, soja, paprika, paradajz) 150-250 gr
- voe 50-100 gr. Vrsta voa zavisi od godinjeg doba.
Za vreme trudnoe ne treba uzimati:
- masna mesa (svinjsko)
- slane preraevine (unka, slanina)
- konzerviranu hranu (patete, ribe)
- jake zaine
Predlog jelovnika:
Jelovnik zdrave trudnice sa normalnom telesnom teinom sastoji se iz tri glavna obroka i
dve uine.
- 250 gr aj sa mlekom
- 50 gr crnog hleba
Doruak;
Uina;
Ruak;
Uina;
Veera;
- 15 gr maslaca
- 90 gr virli
- 200 gr vonog jogurta i jedna kifla
- supa od kostiju
-sarma od zelja
- 75 gr crnog hleba
- 100 gr sveeg voa
- 200 gr kamamaka
- 200 gr mleka ili jogurta
- varivo od povra
- 120 gr teletine
- 100 gr pirina
- 50 gr banana
smrki
www.SWtim.org
strana 5
Ovakvim nainom ishrane, trudnica bi trebalo da dobije u proseku 9-12 kg. Idealno je ako
dobijena teina bude poveana 20% u odnosu na uobiajenu teinu ene.
Sem na ishranu, trudnica mora da obrati panju na higijenu i negu, isto tako vanu u tom
periodu.
Higijena i nega trudnice

Odevanje. Odea treba da bude od prirodnih materijala i da nigde ne stee. Preporuuje
se da za izvestan period trudnice ostave modu po strani, a da obrate panju na negovanost i
istou.
Leti treba nositi laganu odeu od prirodnih materijala koja se lako pere, zimi je potrebno
da se utopljava. Preporuuje se dobar prsluk (grudnjak) od vrste tkanine koji ne sme da bude
tesan. Noenje tzv. "trudnikog pojasa" nije preporuljivo.
Obua. Naroito pred kraj trudnoe izbegavati uske i cipele sa visokom potpeticom.
Obua mora da bude udobna i od prirodnih materijala, sa niskom i irokom potpeticom od 2-3
cm. Izbegavati izme zbog stvaranja proirenih vena. arape su dozvoljene. Na poetku
uobiajene hulahop koje su rastegljive, a pri kraju trudnoe (preporuka jednog amerikog
ginekologa) kupiti vei broj od uobiajenog, okrenuti napred onaj deo koji doe pozadi, tako da
ima mesta za uvean trbuh. Postoje i specijalne arape namenjeie trudnicama.
Zbog opasnosti od stvaranja strija, svakodnevno mazati kou trbuha i dojki parafinskim,
bademovim ili maslinovim uljem. Ostale promene koje se javljaju su prolaznog karaktera - pre
svega, pigmentacija bradavica dojki koje dobijaju mrku boju, a polovinom trudnoe javlja se brazda koja ide od pupka do stidne kosti (linea fusca).
Svakodnevni ivot i rad nebi trebalo bitno menjati. Domai poslovi su preporuljivi pod
uslovom da se ne diu i nose veliki tereti. Potreban je svakodnevni odmor, ali prekomerno
mirovanje i leanje moe isto da kodi kao i naporan rad. ena postaje troma i teka, a usled
naslaga potkonog sala miii oslabe, to usporava poroaj. Preporuene su svakodnevne etnje
na istom vazduhu. Noni, odmor je veoma vaan i ne moe se zameniti dnevnim odmaranjem.
Vano je svakodnevno pranje zuba i odravanje higijene usne duplje. Obavezan je
redovan odlazak stomatologu.
Odravanje higijene je veoma vano zbog pojaanog luenja lezda. Svakodnevno
kupanje, najbolje tuiranje odrava kou n genitalije i titi ih od infekcije. Vaginalna sekrecija je
normalno pojaana i protiv toga ne treba nita preduzimati.
Izbegavati boravak u prepunjenim, zaguljivim prostorijama. Ne obilaziti bolesnike niti ih
negovati, naroito ne one sa zaraznim bolestima. Kloniti se stresnih situacija i uzrujavanja.
Trudnica treba da bude vedra i optimistiki raspoloena.
smrki
www.SWtim.org
strana 6
GLAVA II
NEONATALNA ZATITA
Normalna trudnoa traje 280 dana (40 nedelja ili 9 kalendarskih meseci ili 10 lunarnih
meseci). Prema svetskom udruenju ginekologa i opstretiara, svaki prekid trudnoe sa vitalnim
plodom teine preko 500 gr smatra se poroajem.
Prema vremenu koje protekne od poslednje menstruacije do dana poroaja i prema teini
novoroeneta moemo ih svrstati u 4 grupe :
1. Zrelo ili doneseno novoroene se raa izmeu 37. i 40. nedelje trudnoe. Teko je od
3000 do 3500 gr i dugako preko 49 cm.
2. Nedoneeno ili nezrelo odnosno prevremeno roeno dete (nedonoe) je dete roeno
od 29. do 37. nedelje trudnoe bez obzira na teinu deteta. Ovakve dece ima, prema nekim
statistikama, 5-6%. Nedonoe je dete koje nije zavrilo svoj razvoj odnosno nezrelo je i samim
tim njegova nega e biti tea. Prognoza razvoja deteta zavisi od dana trajanja trudnoe, jer to je
dete ranije roeno nedonesenost je tea. Ova deca moraju redovno poseivati savetovalite.
3. Preneseno dete je novoroene roeno posle 40. nedelje trudnoe.
4. Hipotrofino dete je novoroene ija je teina po roenju ispod 2,5 kg bez obzira na
trajanje trudnoe. Ovakvo dete obino ima problema sa ishranom, manje dobija na teini, mada je
oporavak bri i problem manji nego kod nedonoeta. Do male telesne teine na roenju dolazi
zbog razliitih faktora: patoloka stanja majke (naroito anemija), puenje majke u toku trudnoe,
nepravilna ishrana majke u toku trudnoe (gladovanje), antenatalna zatita i socioekonomski
uslovi. Nekada je od znaaja visina, telesna masa roditelja (naroito majke) i genetski faktor.
Hipotrofina i nedoneena deca spadaju u grupu novoroenadi sa visokim rizikom. Oko
10% sve novoroene dece pripada ovoj grupi. Ovoj deci je potrebna posebna nega i intezivan
nadzor odmah posle roenja, a zatim im blagovremeno treba obezbediti odgovarajui nivo zdravstvene zatite i redovne kontrole u deijem dispanzeru, a po potrebi i u pojedinim
specijalizovanim ustanovama.
Apgar scor
Procenu vitalnosti novoroeneta vre neopatolog i akuer u prvom i petom minutu po
roenju. Odreuju se: srana frekvencija, respiratorni pokreti, tonus miia, reakcija na kateter i
boja koe. Procena ovih parametara vri se po metodi Virdinije Apgar. Metoda je uvedena 1952.
smrki
www.SWtim.org
strana 7
godine i u upotrebi je u svim porodilitima i danas. Po ovoj metodi, vitalne funkcije obeleene su
brojevima 0,1 i 2. Skor manji od 3 ukazuje na znatnu depresiju vitalnih funkcija pri emu je ivot
deteta ugroen i zahteva hitnu reanimaciju. Apgar scor od 4-7 ukazuje na manju depresiju vitalnih funkcija, a Apgar scor od 8-10 ukazuje da su vitalne funkcije dobre - puls deteta je preko
100, disanje je dobro, beba snano plae, tonus muskulature je dobar, a kod nadraaja dete kalje
i kija. Ako je Apgar scor i posle 5 minuta manji od 7, procenjuje se svaklh 5 minuta dok dva
uzastopna skora ne budu vea od 7 najdalje do 20 minuta. Nii Apgar scor imaju prevremeno
roene bebe ili bebe sa nekim komplikacijama tokom poroaja. Vrednost apgar scor-a upisuje se
u poroajni list, list za novoroene i u knjiicu za trudnicu i novoroene.
Novoroene - opta zapaanja

Posle roenja, novoroene zadrava poloaj koje je imalo u trbuhu majke. Telo je
savijeno unapred, glava nagnuta prema grudnom kou, ruke savijene u laktovima, a noge
skupljene uz trbuh.
Glava novoroeneta je relativno velika, lice okruglo. avovi su meki, neokotani i
razmaknuti, to tokom poroaja omoguava menjanje konfiguracije glave kroz poroajne puteve.
Iznad eone kosti pipa se malo udubljenje rombastog oblika veliine jagodice prsta koje je
mekano i nalazi se u ravni okolnih kostiju. Naziva se velika fontanela i najvea je od 6 fontanela
sa kojima se beba raa. Za razliku od velike fontanele, male fontanele se zatvaraju u prvim
mesecima ivota.
Velika fontanela ima dijagnostiku vrednost. Normalno je u ravni koe, elastina je i
pulsira. Ako je udubljena to je znak da je beba edna, ako je ispupena i napeta bez pulsacije
znak je da postoji povean intrakranijalni pritisak i neophodno je odmah obratiti se lekaru.
Povean intrakranijalni pritisak moe da dovede i do razmicanja kostiju glave, pa i do poveanja
obima glave. Velika fontanela se zatvara izmeu dvanaestog i osamnaestog meseca.
Vrat je kratak i izgleda kao da je glava nasaena na grudni ko.
Grudni ko je levkast, obima 32-33 cm.
Trbuh je vei od grudnog koa, posle 24 asa je lako meteoristian.
Polni organi su ve formirani: kod deaka testisi su sputeni u skrotum, kod devojica
velike usne prekrivaju male.
Fizioloke reakcije kod novoroeneta

Temperatura
Od samoga roenja beba je veoma osetljiva na promene spoljne temperature, jer joj je
termoregulacioni sistem nezreo. Beba se raa sa temperaturom svoje majke, ali dolaskom u
spoljnu sredinu njena temperatura naglo pada na 36S pa i nie. Ovo je naroito izraeno kod
beba sa malom telesnom teinom. Zato mnoge od njih tokom tih prvih asova i dana treba
zagrevati. Nekoliko dana kasnije temperatura se penje i ustali se na 37S sa promenama u toku
dana. Ujutru iznosi oko 36,8, a po podne i uvee 37,3C dete i dalje ostaje veoma osetljivo na
promene u spoljnoj temperaturi: kada je hladno, temperatura pada, a ako se pretopli penje se
preko 37,5S. Dete je naroito osetljivo prvih 12-24 asa posle roenja.
smrki
www.SWtim.org
strana 8
Kada novoroene doe kui treba ga drati u prostorijama sa izjednaenom

temperaturom koja iznosi. 20-22C sa dodatkom 2-4 stepena za vreme kupanja. Prostorija mora
da se redovno vetri i preporuuje se da se u njoj nalaze majka sa bebom bez mnogih roaka i
posetioca, naroito ne onih koji kijaju i kalju. Bebu ne treba pretopljavati, niti sobu pregrejavati.
Kod sumnje da je bebi toplo ili hladno slobodno joj izmeriti temperaturu. Temperatura se meri u
maru specijalnim termometrom koji se zavrava poveom kuglicom. Temperatura u maru
iznosi 5 podeoka (odnosno 1/2 stepena) vie od temperature ispod ruke, tako da je za bebu
normalno da ima rektalnu temperaturu od 37,5C. Postupak merenja temperature je sledei: bebu
staviti na lea, dii nogice i paljivo uvui toplomer prethodno namazan kremom. Drati 1-2
minuta. Dete se moe staviti i potrbuke na podlogu ili najbolje na majino krilo i postupiti isto
kao u prethodnom sluaju. esto pri merenju temperature beba dobije stolicu, pa je ovo i nain za
izazivanje stolice kod nekih beba sa zatvorom.
Fizioloka hipertermija (poveana temperatura) nekada se javlja 3-4 dana zbog
nedovoljnog unoenja tenosti i poveanog unoenja belanevina kolostrumom. Temperatura je
do 39C. Smiruje se kada dete pije dovoljno tenosti. Terapija je nepotrebna
Fizioloka utica
utica je uta prebojenost koe i vidljivih sluzokoa kao posledica nakupljanja bilirubina
u krvi. Relativno je esta i javlja se kod 20 do 60% novoroenadi roene na vreme i kod oko
80% prevremeno roene dece. Zbog njene uestalosti nazivamo je fizioloka.
Kod dece roene na vreme javlja se drugog ili treeg dana po roenju, maksimalne
vrednosti dostie treeg ili etvrtog dana, zatim opada i sedmog do desetog dana vrednosti
bilirubina se normalizuju.
Na detetu se prebojenost najpre javlja na licu, nosu i grudima i iri se po telu. Nekada su
prebojene i beonjae. Zahvaene su i sluzokoe, naroito sluzokoa usne duplje, a na dlanovima i
stopalima prebojanost je jedva primetna. Opte stanje deteta se ne menja sem u izvesnim sluajevima u vreme najveeg intenziteta utice kada dete slabije sisa i vie spava.
Mehanizam utice je dobro poznat - kod bebe viak crvenih krvnih zrnaca po roenju se
raspada i nastaje hemoglobin koji se pod dejstvom enzima pretvara u bilirubin i izbacuje preko
ui u creva. Meutim, kod novoroenadi enzimski sistem jetre je jo nezreo, pa deo bilirubina
ostaje nerazgraen i ubacuje se u krv deteta.
Visok procenat bilirubina moe da bude opasan po nervni sistem bebe. Zato se redovno
laboratorijski kontrolie i kod visokih vrednosti preduzimaju se odgovarajue terapijske mere fototerapija, infuzije, ili ak eksangvinotransfuzije. Na sreu, ovi sluajevi su izuzetno retki pa
fizioloka utica prolazi spontano za 10 dana bez posledica. Detetu davati to vie tenosti. Ako
se utica javi u prva 24 asa, ako porast vrednosti bilirubina bude preko 12 mg% i utica traje
preko 7 dana, radi se o patolokoj utici i dete se upuuje na bolniko ispitivanje.
Otok mlenih lezda

Zbog dejstva majinih hormona na novoroene, ve u prvoj nedelji ivota kod
novoroeneta se moe javiti reakcija u vidu uveanih mlenih lezda jednostrano ili obostrano.
Otok se moe javiti i kod enske i kod muke dece veliine od zrna graka do veliine oraha.
smrki
www.SWtim.org
strana 9
Mlene lezde nisu bolno osetljive na dodir niti je koa iza njih izmenila boju i temperaturu.
Postepeno se smanjuju bez ikakve terapije i gube se za nekoliko nedelja ili kroz mesec dana.
Retko se iz njih cedi bledi mleni sekret slian kolostrumu koga u narodu zovu i "vetiije
mleko". Kod istiskivanja ili loih higijenskih uslova, javlja se crvenilo i otok mlenih lezda
praenih temperaturom. To je znak da je dolo do zapaljenja, najee pod dejstvom
staphylococcus ili drugih bakterija.
Terapija je antibiotska, najbolje posle uzimanja brisa i uraenog antibiograma. Nekada
kod devojica moe da ostane malo lezdanog tkiva koje u toku detinjstva moe da otie. Leenje
je nepotrebno. Ponekad samo pokriti sterilnom gazom natopljenom alkoholom.
Vaginalno krvarenje kod devojica se, takoe. javlja zbog dejstva majinih hormona,
obino 3-4 dana ivota u obliku sukrviastog sekreta iz vagine koji prestaje posle 2 do 3 dana, a
nekoliko sledeih dana se cedi kao lepljiv i sluzav sadraj. Ovo je esto praeno uveanim
polnim organom, pa su male usne i klitoris izraeni. Pojava je prolazna, terapija je nepotrebna, ali
majci treba objasniti ovu pojavu koja kod nje izaziva nepotreban strah.
Prve bebine stolice (mekonijum)

Prve bebine stolpce se nazivaju mekonijum i obino se javljaju ve prvih asova posle
roenja. Mekonijum je zelenkasto-crne boje i postepeno se menja: drugog dana je zelenkast,
treeg dana - zelenkasto-ut, a etvrtog ili petog dana je ve normalne zlatno-ute boje
karakteristinog kiselkastog mirisa. Broj stolica je obino 1-2 dnevno, a moe da bude i 5-6 puta,
odnosno da svaki podoj bude praen stolicom (prandijalni proliv). U narodu kau: "jedna stolica
u 7 dana ili 7 stolica u jednom danu je normalno bebu" tokom prvog meseca ili tokom prvih 6
nedelja ivota. Od 1-3 meseca moe da se desi da beba nema stolice po nekoliko dana.
Mekonijum je sastavljen od crevne sluzi, progutane plodove vode, crevnog epitela. Ako
se mekonijalna stolica ne javi za 24 sata uvek se misli na neku patoloku promenu creva
(opstrukcija). Ako su stolice i kasnije zelenkaste boje, mekane i oskudnog karaktera smatramo da
je beba gladna pa ove stolice nazivamo "stolice gladi".
Normalna stolica je zlatno ute boje, retko zelenkasta sa primesama grudvica nesvarenog
mleka. Vremenom crevni aparat postaje sposoban da primljenu hranu svari i broj stolica se
smanjuje, naroito kod beba koje sisaju. Ishrana majke koja doji ima u tome velikog uticaja.
Stolice bebe na vetakoj ishrani se razlikuju od stolica bebe koja sisa. One su obino tvre
konzistancije i nisu tako este, najvie 1-2 dnevno.
Kolike odojeta ili deiji grevi

Oko 15-og dana ivota deteta majka primeuje, naroito u popodnevnim i veernjim
asovima, da beba postaje uznemirena, poinje bolno da plae, pocrveni u licu, noge savija iznad
trbuha, ruke savija u laktovima i priljubi ih uz telo. Stomai je nadut i tvrd, a ake stegnute u
pesnice. Ovi bolovi su praeni kranjem creva, podrigivanjem, isputanjem gasova, nekad i
stolicom. Napad se javlja tokom ili posle obroka ponekad i nezavisno od njih i traje 15 minuta do
1 sata pa ak i due. Javljaju se veoma esto kod zdrave odojadi. ak 10-40% novoroene dece
smrki
www.SWtim.org
strana 10
ima ove tegobe i to ee kod prvoroenih. Grevi nikada nisu praeni drugim tegobama
(prolivom, povraanjem ili gubitkom telesne teine).
Postoje mnoge teorije koje pokuavaju da objasne ove tegobe, ali se do danas ne moe
pouzdano da utvrdi njihov uzrok. Smatra se da su izazvane, ne samo gutanjem vazduha
(aerofagijom), ve i neprilagoenou deijih organa za varenje, odnosno da se bolovi javljaju
zbog rastezanja eludca i creva pri unosu hrane. Bebini organi za varenje su nedovoljno razvijeni,
tonus creva pojaan i kontrakcije creva ona doivljava kao bol. Po nekim saznanjima. uticaj ima i
razlaganje ostataka eera u zavrnom delu debelog creva. Mogue je da i sastav majinog mleka,
koji se menja u toku dana, doprinosi grevima. Postoji, ak, teorija da nervoza roditelja ili
napetost u porodici izaziva napetost i nervozu bebe, a samim tim i greve.
Grevi se ublaavaju kada se na trbuh stavi suva, topla, opeglana pelena ili se trbuh blago
masira. Nekada je dovoljno da se beba uzme u naruje. Neophodno je voditi rauna o ishrani i
bebe i majke. U apotekama postoje preparati koji stimuliu izbacivanje gasova i smiruju pojaane
pokrete u organima za varenje. Pre svega to su ajevi sa lekovitim biljem.
Bibili-bi aj ("Galenika" a.d.) je proizveden na bazi lekovitog bilja, sastavljen iz ekstrakta
kima i ekstrakta komoraa, zaslaen glukozom; ima posebno blagotvorno dejstvo. Otputa miie
creva i podstie eliminaciju gasova iz digestivnog trakta, pa samim tim i smanjuje tegobe kod
ovih greva. Moe se primeniti ve u prvim danima ivota bebe. Daje se u neogranienim
koliinama.
Milu aj - ekstrat plodova moraa deluje umirujue (spazmolitiki) protiv nadimanja.
Takoe, stimulie luenje eludanog soka, tako da je varenje bolje, a u crevima je manje gasova.
U svakom sluaju, najdalje u etvrtom mesecu, ovi grevi postaju blai i zatim prestaju
bez ikakvih posledica.
Koa
Beba se raa sa koom koja je prekrivena ukasto-masnim premazom koji se naziva
"sirasti maz" (vernix caseosa) koji nastaje pod dejstvom placentarnih hormona i slui kao zatita
koe od tenosti u kojoj se nalazila beba. Kod dece roene na vreme ima ga samo na pregibnim
povrinama, a kod dece roene posle 42 nedelje intrauterinog ivota gotovo ga i nema. Kod
prenesene dece, koa je suva, esto perutava u manjim ili veim lamelama. Kod prevremeno
roene dece, koa je nena, "providna", i prekrivena lanugo dlaicama.
Neko novoroene se raa pokriveno sa nenim paperijastim dlaicama, izraenim
naroito na licu, leima i elu. Otpadaju za nekoliko dana. Kosmatost bebe je vea to je beba
nezrelija. Deo kose isto opada u toku prvih meseci, naroito ako je na roenju bujna.
Mnoge bebe imaju na koi nosa, obraza, bradi i elu sitne ukasto-bele bubuljice, tzv.
"milije", koje su u stvari, zapuene lojne lezde. I one spontano nestaju za nekoliko nedelja.
"Mongolske mrlje" (u predelu lea i gluteusa) i kapilarni hemangiomi (u predelu ela) vremenom
spontano nestaju.
Vernix caseosa se odmah posle roenja odstranjuje kupanjem. Koa bebe sada postaje
intenzivno crvene boje zbog proirenih kapilara i lii na crveni osip, a gubi se spontano za dva do
tri dana. Mnoge bebe se posle ovoga perioda intenzivno perutaju. Nepotrebna je specijalna nega.
Koa bebe e za nekoliko dana biti glatka i svea.
smrki
www.SWtim.org
strana 11
Patologija neonatalnog perioda

esto se moe uoiti koji je deo glave prednjaio pri raanju. Za vreme poroaja glava
deteta trpi najvei pritisak iako je sastavljena od savitljivih kostiju koje nisu meusobno srasle.
Zato se glava novoroeneta i oblikuje pri poroaju, ali se nekada i deformie. Neretko se na delu
glave koji je najvie izloen pritisku formira mala izboina, koja je, ustvari, mekotkivni otok koji
moe da dovede do prolazne deformacije glave. Ovaj tzv. "poroajni naduv" (Caput
succedaneim) prelazi preko sutura (avova) i po tome se razlikuje od kefalhematoma. Prolaznog
je karaktera i bez terapije nestaje za nekoliko dana. Vei i tei oblik povrede se zove
kefalhematom. To je u stvari krvni podliv nastao povredom kosti i prskanjem krvnog suda.
Raste i posle roenja izvesno vreme, ali oko 15-og dana poinje da se povlai. Potpuna resorpcija
je tek za nekoliko meseci bez terapije. Sa detetom normalno postupati -normalna nega i ishrana.
Retko je potrebno hiruko leenje.
Grudni ko. Ne tako retko, naroito kod krupnih beba na poroaju dolazm do preloma
kljune kosti. esto se primeti tek nakon 10-15 dana pri pregledu deteta. Kljuna kost je
deformisana, na mestu preloma se pipa kalus (otok) u obliku bolne kvrge. Dete dri ruku pasivno
i ne pokree je. Pri pasivnim pokretima plae. Prelom zarasta posle nekoliko nedelja bez posebne
terapije i posledica. U reim sluajevima potrebna je imobilizacija ruke uz telo.
Uroeni krivi vrat (Tortikolis ili krivoijost)

Iako prvi opis tortikolisa potie jo od Hipokrata do danas nije rasvetljena etiopatogeneza
ovog obolenja. Postoji vie teorija o nastanku tortikolisa. Najbrojniji su autori koji zastupaju tezu
da tortikolis nastaje zbog poroajne traume. Usled tekog poroaja dolazi do pucanja i krvarenja
u vratnom minu i nastaje krvni podliv. U 70% sluajeva nalazi se tumefakcija (otok) na spoju
srednje i donje treine vratnog miia, a u 30% sluajeva samo skraenje miia. Klinikim
pregledom kod neke dece se ve na roenju nalazi skraenje ovog miia i hemiatrofija lica. Kod
veeg broja sluajeva, tek u drugoj nedelji ivota, nalazi se tumefakcija veliine lenika do ljive.
Glava je nagnuta na jednu stranu. Ogranieno je okretanje glave na stranu povrede i ogranieno
je spoljno pregibanje glave prema zdravoj strani. Hemiatrofija lica je razliitog stepena, a moe
da zahvati i okolne miie glave i ramenog pojasa, dok se u nekim sluajevima na poetku i ne
zapaa. Kod tekih poroaja sreu se i udruene povrede: prelom kljune kosti, paraliza
brahijalnog nerva, prelom humerusa i drugo.
Dijagnoza je laka i moe da se postavi ve na roenju ili u drugoj nedelji ivota. Problemi
nastaju tek kada se oboljenje previdi i otkrije kada su promene na miiu velike, a izraena je i
hemiatrofija lica jaeg stepena. Rezultati su najbolji kada se sa terapijom zapone odmah.
U najveem broju sluajeva dovoljna je fizikalna terapija i ortopedsko leenje sa
ortopedskim kragnama i jastuetom za korekciju putem istezanja miia. Ako leenje pone posle
godinu dana neophodno je operativno leenje, ali ono, obino, ne daje dobre rezultate naroito
ako je dolo do hemiatrofije lica.
smrki
www.SWtim.org
strana 12
Poremeaji varenja
Proliv (akutna dijarealna bolest)
Akutne i hronine bolesti digestivnog sistema ispoljavaju se razliitim znacima i
simptomima, kao to su dijareja, povraanje, opstipacija, bol u trbuhu i krvarenje u elucu i
crevima. Ovi znaci i simptomi ree se javljaju pojedinano, a ee su udrueni u raznim kombinacijama i mogu biti praeni gubitkom apetita, bledilom i povienom temperaturom. One su,
uglavnom, ne specifine i mogu se javiti i u toku bolesti
Akutna dijareja je jedna od najeih uzroka smrti kod odojadi i male dece u celom
svetu. Svake godine od dijareje umre vie od 3 miliona dece. Zato je veoma vano da se brzim i
ispravnim leenjem ova opasnost sprei.
Proliv podrazumeva povean broj stolica, njihovu smanjenu konzistenciju ili poveanu
koliinu stolice (preko250gr na dan). Najee se javlja kod dece u prve dve godine ivota. ea
je kod odojadi koja se hrane kravljim mlekom, nego kod one koja sisaju.
Uzroci dijareje su brojni. Najee je izazivaju bakterije i virusi, retko protozoe i gljivice.
Ree nastaju kao posledica deficita pojedinih encima digestivnog trakta, zapalenjske bolesti
creva, uroenog ili steenog imunolokog deficita, alergije i nepodnoljivosti pojedinih vrsta
hrane.
Iz stolice ovih bolesnika esto se izoluju igele, salmonele, pojedini tipovi patogene
eerihije koli. Infekcija se prenosi preko vode i hrane kontaminirane ljudskim izmetom u kome se
nalaze patogene bakterije. Moe se preneti i direktnim kontaktom prljavim rukama. Dijagnoza se
postavlja bakteriolokim i virusolokim pregledom stolice i identifikacijom uzronika.
Predisonirajui faktori za pojavu proliva su:
- vetaka ishrana deteta (dete koje ne sisa),
- loa lina higijena i neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta,
- upotreba kontaminirane vode za pie.
Deca koja su na vetakoj ishrani podlonija su prolivu od dece koja sisaju. Preventiva
ovom prolivu je pravilna ishrana i nega.
Hroninom dijarejom se naziva proliv koji traje due od dve nedelje. Moe biti znak
benignog poremeaja funkcije creva, a u drugom sluaju znak teke bolesti koja ugroava ivot
bolesnika. Uzroci su razliiti. U ovim sluajevima potrebna je obavezna konsultacija lekara.
Proliv posebno kod mladog odojeta, praen je mnogobrojnim komplikacijama: akutnom
dehidracijom, elektrolitnim poremeajima, metabolikom acidozom, nepodnoljivou proteina
hrane, i dr.
Odoje moe da izgubi za 24 sata i preko 200 mg tenosti na 1 kg telesne teine.
Dehidracija moe da ugrozi i ivot deteta.
Program leenja obuhvata:
1. rehidraciju;
2. ishranu;
3. antimikrobne lekove.
Gubitkom vode i elektrolita dete brzo dehidrira. U sluajevima blage dehidracije (opte
stanje deteta je dobro, ne povraa fontanela nije upala, nije edno, usne i jezik vlaan, elastinost
koe ouvana) moe se primeniti:
smrki
www.SWtim.org
strana 13
1. Oralna rehidracija. U najlakoj dehidraciji odoje gubi 3-5% telesne mase koju je
imalo pre poetka bolesti.
U umerenoj dehidraciji odoje gubi 5-10% telesne mase koju je imalo pre poetka bolesti.
U tekoj dehidraciji odoje gubi preko 10% telesne mase. U ovim sluajevima neophodna
je intravenska rehidracija.
Kod lake i umerene dehidracije mogua je njena korekcija u kunim uslovima uz pravilan
izbor rastvora za oralnu rehidraciju. Povraanje esto prati ova obolenja nije prepreka za ovakvo
leenje, ali ako povraanje ne prestaje, mora se rehidracija nastaviti intravenskim putem. U toku
leenja, roditelji se moraju striktno drati saveta lekara.
Najbolji rastvor za rehidraciju je meavina glukoze i elektrolita u odreenom odnosu. Na
naem dritu postoje "Orosal'' i "Orosal 65" koje proizvodi "Galenika1" a.d. Sastav "Orosala" je
prilagoen odojetu posebno u prvih 6 meseci, "Orosal 65" se preporuuje deci od godinu dana i
starijima, ali se moe davati i posle 3 meseca ako je dehidracija teeg stepena. Sadraj kesice se
rastvara u 500 ml prokuvane i ohlaene vode do sobne temperature i poji dete do prestanka
proliva.
Srednje teka dehidracija se koriguje sa 100 ml/kg telesne teine "Orosala" tokom 4 sata i
50 ml/kg telesne teine majinog mleka ili vode tokom 2 sata, dok se u lakoj dehidraciji daje po
50 ml/kg telesne teine "Orosala" i majinog mleka ili vode tokom 6 sati.
U toku prvih 6 sati se stanje deteta obino poboljava, ali ako gubitak tenosti nije
kompletno normalizovan, rehidracija se ponavlja, dok kod odojadi ispod 3 meseca odravanje
normalne hidracije se obavlja vodom ili ajem i mlekom.
Neposredno posle rehidracije neophodno je poeti sa unosom hrane.
Ako majka nema originalno pakovanje "Orosala" moe napraviti slian rastvor i sama: u
jedan litar iste prokuvane i ohlaene vode stavi se 1/2 kafene kaiice soli i 6 kafenih kaiica
eera. Dobro deluje i ruski aj i kisela voda pomeani u jednakim koliinama. Dete se moe
pojiti lako zaslaenim ajevima od nane ili prokuvanom i ohlaenom vodom.
2. Islrana ima prvorazredni znaaj. Cilj terapije dijetom je da detetu obezbedi adekvatan
energentski i proteinski unos i sprei pojavu malnutricije. Danas je stari koncept gladovanja od
jedan do dva dana odbaen, a prihvaen je stav da je adekvatna ishrana bitan deo ukupne terapije.
Ishrana moe biti dojenje, adaptirano i kravlje mleko. Ishrana odojeta koje ne sisa poinje
odmah im se koriguje deficit vode i elektrolita, kad dete prestane da povraa i kad hoe jede.
Najpre se daju male koliine pirinane orbe, orbe od argarepe i pire od jabuka. Posle
rehidracije poinje da se daje i adaptirano mleko, posebno ili u kombinaciji sa "lekovitom
hranom". Davati najpre male koliine i postepeno poveavati.
Rastvori za rehidraciju daju se u malim dozama kaiicom, flaicom ili iz olje.
3. Primena odgovarajuih lekova zavisi od prouzrokovaa. Antibiotici se primenjuju
samo u sluajevima ako je izolovan uzronik (koprokultura i antibiogram) ili kada dete ima
visoku temperaturu ili krv u stolici. U svakom sluaju oko medikamentozne terapije neophodna
je konsultacija sa lekarom. U svim sluajevima proliva odlino deluje preparat "Lividin" u obliku
granula koji ublaava tegobe zbog poremeene funkcije creva, proliva, nadimanja i gasova.
Odojadi i deci do 2 godine se daje 2x1/2 kesice. Ne daje se do 3 meseca starosti.
Povraanje je kod novoroeneta i odojeta esta pojava, ali moe biti i znak nekog
tekog obolenja. Javlja se i u prvim asovima ivota - tada izbacuju progutanu aminonsku
tenost. Kasnije, pri sisanju, mogu da progutaju dosta vazduha, to izaziva povraanje ako ne
podrignu. Isto se desi i ako se presisaju ili popiju mleka vie nego to je kapacitet eluca.
Nepravilna tehnika hranjenja bebe ili sisanja isto moe da izazove povraanje. U svim tim
smrki
www.SWtim.org
strana 14
sluajevima povraanje je prolazna pojava i sa malo panje od strane majke problem se lako rei.
U sluajevima upornog povraanja, a naroito ako je praeno prolivom, temperaturom i
bolovima u trbuhu, hitno traiti lekarsku pomo.
Bljuckanje je izbacivanje male koliine tek progutane hrane, neugruanog mleka. esto je
kod odojeta i prolaznog je karaktera. Potrebna je samo pravilna tehnika hranjenja, odgovarajua
koliina obroka i odgovarajui poloaj deteta u toku i posle obroka. U sluajevima upornog
bljuckanja deteta koje ne napreduje treba misliti na neka oboljenja i javiti se lekaru.
Ruminacija je preivanje odnosno voljno vraanje i vakanje jednom ve progutane
hrane. Retko je i javlja se kod odojadi koja ive u nezdravoj porodinoj sredini (neeljeno i
zanemareno dete) ili koja dugo ostaju u bolnicama i domovima. Takva deca su uvsk neuhranjena.
esto sa hroninim prolivima. Leenje je normalizacija uslova ivota i pojaana nega.
Zatvor ili opstipacija je relativno est kod dece. To je, ustvari, neredovno pranjenje
stolice i njen izmenjen sastav. Nekada se kod normalno hranjenog i naprednog odojeta javlja
pseudoopstipacija - stolica je normalnog izgleda i sastava ali se izbacuje svakih 3-5 dana. Isto se
sree i kod gladovanja odojeta.
Kada stolice postanu tako tvrde da se sa naporom izbacuju znak je da beba ima zatvor.
Razlozi su razliiti.
U sluajevima gde zatvor nije izazvan grekom u ishrani, trai se savet lekara. Isto tako,
bez konsultacije sa lekarom ne koristiti epie niti klistir, jer se beba moe brzo navii na njih.
Ponekad se desi da kod jako tvrdih stolica na povrini budu tragovi krvi. Ako se ovo esto deava
neophodan je pregled hirurga.
Meteorizam je pojava velike koliine gasova u crevima. Meteorizam je samo simptom
koji prati neke organske promene organizma. Uzroci meteorizma kod odojadi su najee:
aerofagija ili gutanje vazduha, prelazak na novu hranu, opstipacija. Terapija zavisi od uzroka i
stepena izraenosti meteorizma i moe da se regulie otklanjanjem uzroka koji su do njih doveli i
leenjem osnovne bolesti.
tucanje nastaje zbog pritiska eluca na dijafragmu kod gutanja vazduha ili prekomernog
obroka. Pojava je privremena i brzo nestaje kada se smanje obroci i dete digne posle hranjenja.
Bol u trbuhu. est simptom raznih oboljenja u deijem uzrastu i ima veliku dijagnostiku
vrednost. Poto prati mnoga oboljenja, da bi se pronala osnovna bolest potrebno je javiti se
zdravstvenoj ustanovi radi pregleda i obaveznih laboratorijskih analiza, naroito u sluajevima
kada je praen povraanjem, prolivima, smetnjama u mokrenju ili traje dugo.
Pupak
Ako se nesterilno ili nestruno obrauje pupak moe doi do nekih od sledeih
komplikacija:
Vlaenje pupka ili blenoreja. Vlaenje pupka je nakupljanje sukrviastog sekreta u
udubljenjima pupane rane. Ako due traje, postoji opasnost od razvoja mikro-organizama, a
vlaenje spreava da rama normalno zaraste.
Leenje blenoreje je obino efikasno i sastoji se od eeg ienja povidon jodidom.
Kada pupana rana neobjanjivo dugo vlai i ne zarasta dete treba uputiti hirurgu zbog
mogunosti komunikailje pupane rane sa neklm dubljim prostorom.
Gnojno zapaljenje pupane rane (omphalitis).
smrki
www.SWtim.org
strana 15
Zapaljelje pupane rane nastaje kod infekcije mikro-organizmima, najee

staphylococcus aureus-om. Rana poinje da vlai, a kasnije iz nje polazi gnojav i sukrviav
sekret. Oko pupka se javlja crvenilo i otok, a dete esto dobija temperaturu, gubi apetit i povraa.
Leenje mora da bude energino i struno i dete se vodi u najbliu zdravstvenu ustanovu, gde se
sem lokalne terapije antisepticima, uzima bris sa rane i prema njemu ordiniraju antibiotici. esto
je potrebno ovu decu leiti u bolnici.
Granulom pupka Na povrini pupka se esto stvori mala izraslina granulacionog tkiva. U
nekim sluajevima, ovo ispupenje je u obliku male peurke. Retko moe da krvari. Ovaj
granulom treba nekoliko puta dnevno obraivati rastvorom antiseptika, najbolje nekim rastvorom
joda (ne lapisirati!). Ako je granulom na peteljci potrebna je konsultacija hirurga.
Pupana kila. Na mestu otpadanja pupka esto ostaje otvor u trbunom zidu (nepotpuno
zatvaranje). Ovaj otvor je razliite veliine - do veliine oraha. Moe da bude prolazan za jedan
do dva prsta. Manje kile se ne lee i obino se spontano zatvaraju. Deca nemaju nikakvih tegoba.
Ako je pupana kila vea i izaziva tekoe detetu ili se ukljeti, potrebno je javiti se hirurgu i
obino se operie ve nekoliko meseci po roenju.
Pri krvarenju iz pupane rane treba misliti i na deficit vitamina K.
Nega koe i pupka usko je povezana, jer infekcije pupka esto dolaze sa koe ali i
obratno. Vano je da se i koa i pupak odravaju suvim jer su vlana koa i pupak idealno mesto
za razvoj mikroorganizama.
Mleac ili soor

Soor je gljivina infekcija usne duplje koja je esta kod novoroeneta i mlaeg odojeta.
Promene se javljaju na toplim i vlanim podruijima bebinih usta (sluzokoi jezika, nepca, usne
duplje) i na majinim bradavicama.
Do infekcije moe doi na poroaju (pri prolasku bebe kroz poroajne puteve), za vreme
hranjenja ili pojenja deteta neistim priborom ili dodirom deteta prljavim rukama.
Bebe oteano sisaju, nekada povraaju, odbijaju hranu i dojku.
Deca koja su primala antibiotike mnogo su podlonija pojavi soor-a.
Dijagnoza se postavlja pregledom deteta. Vano je na vreme dijagnostikovati infekciju i
poeti sa terapijom, jer kod neleenih beba infekcija se moe proiriti.
Terapija je skidanje soor-a 1/2 do 1 sat pre hranjenja rastvorom sode bikarbone (jedna
kafena kaiica sode bikarbone na 100 gr prokuvane i ohlaene vode). Prst se obavije gazom,
potopi u rastvor sode bikarbone i paljivo skidaju afte sa sluzokoe usta. Pri tome se bele skrame
lako skidaju, ali esto krvare. Veoma je vano istovremeno brisanje dojki pre svakog podoja
istim rastvorom. Kod upornih infekcija koristi se Nistatin rastvor 3x8-10 kapi dnevno.
Retko se kod dece javljaju tzv. Bednarove afte, sline soor-u. Ove afte su prekrivene
fibrinskim naslagama, a okolna sluzokoa je crvene boje. Mogu se meusobno spajati stvarajui
figure koje podseaju na krila leptira. Berdnarove afte su posledica povrede upotrebom dugakih
grubljih cucli ili brisanja usta maramicom ili salvetom. Otkloniti uzrok nastajanja afti i one e
nestati.
smrki
www.SWtim.org
strana 16
Temenjaa
Kod nekih beba na temenu se stvaraju masne naslage sive ili tamnosive boje vrsto
spojene sa koom i kosom deteta. Ove naslage se nazivaju temenjaa ili temenac i, zbog
opasnosti od infekcije, moraju se skidati. Da bi se temenac lake odstranio, nekoliko sati pre
kupanja potrebno ga je omekati upotrebom ulja (bademovim ili obinim, jestivim uljem) i u toku
kupanja paljivo skidati eljem ili frotirskom rukavicom. Ne sme se skidati nasilno trljanjem i
grebanjem. Obino postupak treba ponoviti nekoliko puta da bi koa glave bila potpuno ista i
glatka.
Zapalenjte venjae
I pored preventive koja se vri u svakom porodilitu kod nekih beba nastaje infekcija
venjae. Infekcija se deava u toku poroaja pri prolasku detetove glave kroz meki poroajni
kanal. Oko treeg do etvrtog dana po roenju venjae postaju nateene, pune sekreta, koji je
najpre bistar, zatim postaje gnojav, a nekada i sukrviav. Oni kapci su nateeni i slepljeni i dete
ne moe da otvara oi. Leenje se preduzima odmah i uvek je pod kontrolom lekara. Kod kue
brisati paljivo sterilnom gazom natopljenom ajem od kamilice, a zatim stavljati antibiotsku
mast ili kapi koje preporui lekar.
Nekada veoma esta, danas je ova infekcija svedena na ispod 0,5%.
Intertrigo (ojed)
("upala koe pod pelenama")
Od promena na koi sa kojima se majka najee sree je tzv. intertrigo. Nastajanju ovog
dermatitisa pogoduju maceracija i trenje preklopljenih povrina, najlonske gaice, upotreba
grubih, nedovoljno ispranih pelena sa tragovima deterdenta i alkalnih sapuna i infekcije
izazvane bakterijama i gljivicama. Ova upala koe nastaje najee u perianalnom predelu usled
delovanja bakterija koje se kao saprofiti nalaze u stolici. Pelena koja tesno prijanja uz kou,
skuplja teni i poluteni materijal u toplom, vlanom i stenjenom prostoru naroito kada se
koriste najlonske zatitne gaice. Normalno odoje mokri 10-14 puta dnevno. Osim toga, ima jo
1-3 stolice dnevno koje se zadravaju u bliskom dodiru sa tankom, nenom koom u
ogranienom prostoru do sledee preobuke pelena. Najblaa reakcija je crvenilo sa oseanjem
arenja i svraba, pa su deca nervozna, plaljiva i slabo spavaju.
Ovaj predeo je pogodna sredina za razmnoavanje bakterija i tako nastaje dermatitis
(upala koe) sa oteenjem koe i mehuriima sa seroznim sadrajem. Moe se desiti da se na
ovakve promene nadoveu gljivice.
Osim predela genitalija, intertrigo se javlja i na drugim mestima gde se druge povrine
dodiruju i taru. To su nabori koe na vratu, pazduni pregibi i prepone.
Kada do toga doe, terapija je, pre svega, intenzivna lina higijena (voda, sapun) i
obavezno razdvajanje dve povrine koje se taru. Lokalno se mogu stavljati obloge od kamilice,
smrki
www.SWtim.org
strana 17
tropostotni rastvor borne kiseline ili kortikosteroidne masti sa antibiotikom. Kod upornih infekcija potrebno je konsultovati pedijatra i uraditi bris iz rane.
Idealno bi bilo da se pelene menjaju odmah nakon to postanu mokre i prljave, ali majka
to retko moe da sprovede u praksi. None pelene su, uglavnom. najvei krivac (osip je
nezabeleen u zemljama gde je bebama dozvoljeno da spavaju gole). Izgleda da pelene na bazi
celuloze, koje se koriste poslednjih godina, imaju manje negativnih uticaja na kou od pelena
izraenih od pamuka.
Kongenitalne anomalije genitourinarnog trakta

Veliki broj dece se raa sa kongenitalnim anomalijama lokalizovanim na razliitim
organima. Svako deseto novoroene ima neku vrstu kongenitalne anomalije genitourinarnog
trakta. Razna deija uroloka oboljenja zbog nekarakteristine simptomatologije dugo ostaju
neotkrivena. Ranim otkrivanjem i leenjem ovih anomalija uspeno se reavaju ovi problemi.
Uloga roditelja u nekim sluajevima moe da bude presudna.
Meu brojnim anomalijama izdvojiemo najee:
Hypospadia je esta, moda najea meu znaajnim anomalijama u dejoj urologiji.
Pojavljuje se u oba pola dece, s tim to je veoma retka kod devojica. Spoljanji otvor mokranog
kanala kod deaka se umesto na vrhu glavia otkriva na razliitim rastojanjima od njega, najee
ispod, a mokrani kanal je obino suen tako da beba mokri uskim mlazom to dovodi do
retencije (zadravanja) mokrae. U ovim sluajevima neophodna je hiruka intervencija
(meatotomija) u prva 3 meseca ivota. Hypospadia je u visokom procentu praena sa
ingvinalnom hernijom (koja je u 50% sluajeva obostrana) i kriptorhizmom. Penis deaka sa
hipospadijom karakteristino je deformisan.
Kriptorhizam je retka anomalija. Kriptorhizam je stanje kod koga se testis zaustavio na
nekoj visini na njegovom normalnom putu sputanja. Prema tome, testis se moe smestiti bilo
gde izmeu bubrega i skrotuma - u trbunoj duplji, u ingvinalnom kanalu ili najee na ulazu u
skrotum. Izostanak sputanja testisa pri roenju kod svih mukaraca iznosi oko 3%.
Ektopija je abnormalni poloaj testisa zbog skretanja sa normalnog puta sputanja. Ove
anomalije se mogu javiti jednostrano ili obostrano, a esto ih prate druge anomalije trbune
duplje. Ektopini i kriptorhidni testisi su uvek abnormalni: pokazuju poremeaj u razvoju i veliini. esto se javljaju familijarno. Kod ovih anomalija vana je tana dijagnoza, jer leenje
ukljuuje hiruku intervenciju najee do 5. godine ivota. Ne davati hormone. Obino se otkrije
u porodilitu. Obostrani kriptorhizam zahteva endokrinoloko ispitivanje pre operacije.
Testis migrans (migrirajui ili retraktilni testis) ne zahteva nikakvo leenje. Javlja se zbog
jakog miia kremastera koji esto retrahuje (vue) testis iz skrotuma u ingvinalni kanal naroito u hladnoj vodi, stanju uzbuenja ili tokom fizike aktivnosti. Dijagnoza ovog stanja se
lako postavlja uoavanjem da je skrotum na toj strani normalno razvijen i da se "ingvinalni" testis
moe lako spustiti do dna skrotuma palpatornim pregledom gde se i zadrava posle manuelnog
sputanja. Do maksimalne relaksacije miia dolazi utopljavanjem deteta (tople obloge, kupanje u
kadi sa toplom vodom) kada se testis nalazi u normalnoj poziciji. Migrirajui testisi su normalni i
definitivno se spuste u skrotum u pubertetu.
Phymosa (fimoza) je poremeaj kod koga se prepucijum ne moe prevui preko glansa
ve ga potpuno prekriva. Prema uzroku, fimoza se deli na uroene i steene. Kod uroene ili
kongenitalne fimoze otvor prepucijuma je kongenitalno suen i prepudijum se tee prevlai preko
smrki
www.SWtim.org
strana 18
glansa, ali je otvor retko toliko suen da stvara smetnje pri mokrenju. Steena ili prava fimoza
najee nastaje kao posledica zapaljivih procesa u predelu otvora prepucijuma. U formiranju ove
fimoze posebnu ulogu imaju pogrene navike roditelja koji nasilnim prevlaenjem prepucijuma
preko glansa pokuavaju da raire relativno sueni otvor prepucijuma deteta. Nasilnim
prevlaenjem, na otvoru suenog prepucijuma nastaju poprene prskotine koe ili ragade koje
krvare. Neprekidnim povreivanjem i zarastanjem ozleda otvor prepucijuma se vremenom
pretvara u oiljkasti neelastini fibrozni prsten. Takvom manipulacijom formira se steena ili
prava fimoza od kongenitalne i zahteva hiruko leenje. Osim toga, razni drugi tetni faktori
mogu kod dece nzazvati steenu fimozu:povrede prepucijuma (rajsferlus), loa higijena spoljnih
genitalija i infekcija. Ukoliko se ui otvor prepucijuma odrava do 10-12 godine kada dete ulazi u
pubertet, radi se operacija (plastika) prepucijuma.
Parafimoza je stanje kada se prepucijum ne moe povratiti u normalan poloaj nakon
njegove retrakcije preko glansa penisa. Terapija parafimoze sastoji se u redukciji retrahovanog
prepucijuma preko glansa u normalan poloaj. Redukcija moe biti manuelna ili hiruka.
Manuelna redukcija je veoma bolna i ne treba je ni pokuavati ukoliko je parafimoza dugo trajala,
a otok glansa i prepucijuma veoma veliki. U ovim sluajevima se hitno obratiti urologu koji
pokuava redukciju ili se poremeaj hiruki reava.
Va1anitis je inflamacija koe glansa, a posititis inflamacija unutranjeg lista prepucijuma.
Poto su obino zahvaena oba predela, govorimo o valanopostitis-u Najee nastaje kod dece
prepovijane stalnim pelenama zbog iritacije urinom, zatim zbog bakterijske infekcije, traume ili
hemijske iritacije (sapuni, dezinfikaciona sredstva, nedovoljna higijena). Na glansu i prelucijumu
se javlja crvenilo, otok i nekad gnojav sekret. Peckanje pri mokrenju sugerie infekciju
bakterijama koja moe da dovede do ulceroznih promena, ak i gangrene.
Za terapiju su dovoljne tople obloge od kamilice koje se menjaju na 2 sata. U blaim
sluajevima antibiotici nisu potrebni, a posebno je vano da se ne prevlai prepucijum. U teim
sluajevima leenje preuzima urolog.
Ingvinalna kila i hidrokela. U toku sputanja testisa u skrotum mogu intrauterino nastati
anomalije: u ingvinalnom kanalu koji iroko komunicira sa trbunom dupljom moe ui vijuga
creva i formirati ingvinalnu kilu a tenost silazi na dno kese skrotuma iz peritoneuma i sakuplja
se oko testisa (hidrokela). Kod dece se primeuje otok u predelu ingvinalnog kanala ili skrotuma.
Koa iznad ovih promena je normalna. Ingvinalna kila i hidrokela se nou prazne i smanjuju, a
preko dana uveavaju. Ingvinalna kila moe se spontano povui do 12-og meseca ivota (zatvara
se izdanak peritonealne upljine) i do tog perioda nije potrebna operacija ukoliko se ne ukljeti.
Ako se zadri posle 12 meseci moe se planirati operacija krajem druge ili tree godine (kada je
dete aktivno). Male hidrokele kod novoroeneta i odojeta mogu spontano sa uzrastom nestati, a
vee zahtevaju hiruku intervenciju.
Nepravilnosti kotano zglobnog sistema kod dece

Razvojni poremeaj kuka
Razvojni poremeaj kuka ili uroeno iaenje kuka je najee obolenje sistema za
kretanje u dejem uzrastu.
Otkrivanje iaenja kukova vri se putem sistematskih pregleda koji poinju ve u
porodilitu i nastavljaju se dalje u savetovalitu, naroito u prvim mesecima ivota deteta.
smrki
www.SWtim.org
strana 19
Uporedo sa razvojem klinike dijagnostike. usavravane su i metode snimanja kuka. Najpre je

uvedeno rentgensko snimanje koje je odbaeno kao nepouzdano dijagnostiko sredstvo u prva
etiri meseca ivota kada je okotavanje jo u zaetku, jer ono prikazuje samo kotane delove
skeleta. Osim toga, postoji i rizik od radijacije. Iz ovih razloga, u skorije vreme je uveden pregled
pomou ultrazvuka, koji daje dobar uvid i u razvoj rskaviavih struktura, tako da se koristi u
najranijem periodu ivota deteta i zato je znaajan za rano otkrivanje razvojnog poremeaja kuka.
Ovaj metod se primenjuje kod svih beba koje pokazuju kliniki sumnjive znake na deformaciju
ili pripadaju rizinim grupama.
Ultrazvuno snimanje se moe obaviti ve u prvom mesecu, ponavlja se sa tri, odnosno sa
deset meseci ivota, a definitivna procena stanja dejih kukova vri se sa deset, odnosno dvanaest
meseci ivota, zavisno od kotane zrelosti deteta. Osim za dijagnostike svrhe, ultrazvuk je vaan
jer prati tok leenja izbegavajui radijaciju deteta. Ultrazvuk se u dijagnostici upotrebljava ve
trideset i vie godina bez dokaza o tetnom dejstvu.
Meutim, kako se ni ultrazvunim pregledom na poetku ne moe sa sigurnou iskljuiti
razvojni poremeaj kuka, a da bi se eventualni poetni i mali poremeaj kod novoroeneta
spreio, uvedeno je preventivno iroko povijanje koje obezbeuje fizioloki poloaj i pokretljivost kukova, a ima i blag terapijski efekat u sumnjivim sluajevima. Novoroenad imaju
nedovoljno razvijen i labav zglobni aparat kuka. Da bi se pomogao pravilan razvoj zglobne
aice, neophodno je omoguiti pravilan poloaj zgloba kuka novoroenog deteta, a to se postie
abdukcionim povijanjem, koje je u stvari, imitacija poloaja deteta koje dete ima u materici.
Fizioloki poloaj koji spontano zauzima novoroene je poloaj rairenih i savijenih nogu (tzv.
"abdukcioni poloaj"). Taj poloaj zadravamo i pri tzv. "abdukcionom" (irokom) povijanju
bebe. Od 1973. godine je ovo tzv. "iroko povijanje" legalizovano u naoj zemlji kao obavezan
vid zdravstvene zatite i obueni pedijatri i sestre ga sprovode u Savetovalitima i pri obilasku
beba. Sve je ovo dovelo do znatnog smanjenja uestalosti iaenja kuka.
Uestalost ovog poremeaja je 10-30 sluajeva na 1000 roene dece. Ovaj poremeaj je
ei kod devojica. Opasnost za nastajanje razvojnog poremeaja kuka je vea u tzv. "rizinim
grupama" kod dece u ijoj porodici ve postoji slino obolenje, kod dece roene karlinim
poloajem, pomou carskog reza, kod blizanaca i kada postoje udruene mane sistema za kretanje
(krivo stopalo, krivi vrat, kriva kima, itd.). Sumnja na ovaj poremeaj su i nejednake brazde na
butinama, a nekada i nenormalan poloaj noge ili nesimetrini udovi.
Za iroko povijanje su potrebne: jedne iroke platnene gaice, dve tetra pelene,
etvorougao i benkice. Nain prepovijanja prikazan je na sledeim slikama.
smrki
www.SWtim.org
strana 20
Sl.1 Prvo se na sto postave platnene gaice, sa uim delom prema gore. Preko njih se postavi tetra pelena koja je tri
puta previjena, u etvorougao (posle treeg meseca dve takve pelene).
Sl. 2 Donji vrhovi trouglasto previjene pelene se preklope izmeu nogu, pa oko struka, s jedne i druge strane.
smrki
www.SWtim.org
strana 21
Sl. 3 Boni vrhovi trouglasto previjene pelene obmotaju se oko trupa, s jedne i druge strane. Pri tome paziti da
kolena i donji deo butina ostanu nepokriveni.
Sl. 4 etvorouglo prenvijena pelepa se izmeu butina preklopi preko trbuha, pazei da one ostanu to slobodnije.
smrki
www.SWtim.org
strana 22
Sl. 5 Gornji, ui deo platnenih gaica se obmota preko pelena i benkice, od pozadi prema napred i vee trakama
spreda.
Sl. 6 Donji, iri deo platnenih gaica se obmota spreda u nazad, te trake veu spreda.
Pravilno povijanje se jo bolje moe postii upotrebom specijalnih gaica koje se mogu
kupiti u apoteci ili ih majka moe sama saiti.
smrki
www.SWtim.org
strana 23
Preko opisanog irokog previjanja, novoroene se oblai u prostranu vreicu ili se labavo
previje od prsa nanie jednom pelenom koja se fiksira pribadaom, tako da pokreti noicama nisu
ometeni. Odoje se oblai u zeke, a pelene se, po elji, mogu zamenjivati proizvodima za jednokratnu upotrebu preko kojih treba obavezno oblaiti platnene gaice.
Za noenje odojeta podesna je naramena nosiljka u kojoj su noge rairene. Kod starijeg
odojeta ne treba pourivati ni forsirati stajanje i hod dok to ono samo ne postigne (u dubku ili
pridravanjem za nametaj), jer se rano optereenje moe negativno odraziti na razvoj kukova.
Ovakvim pravilnim povijanjem izbei e se iaenje kuka kod one dece kod koje je postojala
mogunost za nastajanje ovog obolenja. Kod ostale dece, kod koje takva mogunost nije
postojala, izbei e se svaka nepravilnost u zglobu kuka.
Kod teih sluajeva iaenja (luksacije) dijagnostikovanih i kliniki potvrenih ,
ultrazvuno i radioloki leenje preuzima ortoped i obaveza je roditelja da sprovode leenje po
njegovom uputstvu.
Treba napomenuti da jo uvek u nekim krajevima naroito u seoskim sredinama,
nepravilno povijaju bebe sa ispruenim i prikupljenim nogama, vrsto stegnutim povojem. Tada
dete nema mogunost za pokretanje nogu, pa kod dece koja su roena sa uroenim
nepravilnostima dovodi gotovo sigurno do iaenja kuka. Zabluda je da e se stezanjem nogu
spreiti njihovo krivljenje. Da do krivljenja nogu ne bi dolo, dete ne treba stavljati u stojei
poloaj pre osmog meseca ivota.
Osim razvnojnog poremeaja kuka, kod novoroeneta i odojeta se mogu uoiti i druge
nepravilnosti kotano-zglobno-miinog sistema.
Uroeno krivo stopalo

Najverovatnije da zbog poloaja bebe u materici, esto (neki smatraju i sve ee) imamo
brojne deformacije stopala. To su deformacije stopala put unutra, spolja ili nagore. Najee je
iskrivljenost korena stopala put unutra metatarsuz varus. Ovaj poremeaj se brzo gubi ako se
preduzimaju vebe, odnosno kineziterapija, koja se mora sprovoditi po savetu ortopeda, i to vrlo
uporno. Vano je da deca sa ovakvim stopalima ne spavaju na stomaku. Ako je iskrivljenje tee,
dete dobija udlage ili mu se stopala stavljaju kratkotrajno u gips. Potreban je savet terapeuta za
cipele kada dete prohoda. Ako se odmah pone sa odgovarajuom terapijom, prognoza je dobra,
naravno, uz punu podrku roditelja. U protivnom, moe doi do trajnih oteenja i u
funkcionalnom i u estetskom smislu.
Ravno ili sputeno stopalo

To je nedostatak koji moe poremetiti normalan fizikl razvoj deteta, jer mu
onemoguava nesmetano stajanje i hodanje. Primetno je kada dete pone da hoda, naroito kod
dece sa poveanom telesnom teinom. Dete oteano hoda pre spavanja se ali na bolove u
tabanima i potkolenicama. Meutim, do tree godine svako stopalo izgleda ravno, pa se tek posle
tree godine ako i dalje ima ovih tegoba, preduzima leenje. Da do ovoga ne doe, od prve
godine obratiti panju na telesnu teinu deteta koja ne treba da bude preko normale. Cipele treba
da imaju elastian i lako savitljiv on sa prednjim delom dovoljno irokim. Uloci nisu
preporuljivi, naroito pre druge godine ivota. Detetu omoguiti da to vie boravi u prirodi i
smrki
www.SWtim.org
strana 24
hoda po mogustvu boso ili u lakim cipelama, sandalama ili u patikama. Poto gradska deca
nemaju mogunosti za ovakav nain ivota, treba im omoguiti vebe kod kue.
O i X noge
Poznato je da veina dece u prve dve godine ivota ima fizioloki izraene O noge veeg
ili manjeg stepena. Druge i tree godine kolena zauzimaju X poloaj, a tek od etvrte godine
noge, odn. kolena, dobijaju prav oblik. Svako odstupanje od normalnog razvoja zahteva kontrolu
ortopeda i fizikalno leenje koje daje odline rezultate u prve etiri godine ivota.
smrki
www.SWtim.org
strana 25
GLAVA III
NEGA DETETA
Nega pupka
Definitivno presecanje pupane vrpce i podvezivanje vri se posle 5 do 10 minuta kada
pupana vrpca prestane da pulsira i kada krv koja je u pupaniku bude u organizmu deteta. Kod
poroaja bez strune pomoi dete je lieno ove krvi i to se kasnije odraava na njegovo zdravlje.
Podvezivanje pupka mora da se uradi brzo i sterilno, rana se dezinfikuje alkoholom i pokrije
sterilnom gazom i zavojem. Dalja nega pupka je veoma vana - obavezno je svakodnevno
previjanje da bi pupak bio ist i suv. Od materijala za negu pupka potrebno je imati: troprocentni
hidrogen, povidon jodid (rastvor), sterilnu vatu i sterilnu gazu. Osoba koja previja pupak mora da
ima iste ruke, da se obrada vri sterilno i da po mogustvu to radi struno lice. Kod muke dece
je potrebno povijati i dva do tri puta dnevno ukoliko je pupak pokvaen ili pomokren.
Obrada pupka poinje paljivim brisanjem sterilnom vatom natopljenom u troprocentni
hidrogen, zatim povidon jodidom (i pupak i kou oko pupanika), pokriva se sterilnom gazom i
zavije sterilnim zavojem, ili jo bolje privrsti papirnim flasterom koji ne drai kou deteta.
Ovako negovan pupak otpada oko osmog dana i ostavlja malu ranicu koja se prekriva krastom. U
retkim sluajevima pupak otpada tek za 2-3 nedelje. Do otpadanja pupka beba se ne sme kupati a
ovaj deo se neguje i dezinfikuje i dalje sve do otpadanja kraste i zarastanja rane zbog opasnosti
od infekcije.
Nega koe
Koa je najvei organ oveijeg tela. Njena ukupna povrina iznosi 1,5-2 m2. To je organ
koji ima mnogobrojne funkcije koje su za odranje ivota vrlo znaajne.
Koa deteta, a naroito odojeta i novoroeneta, se viestruko razlikuje od koe odraslih
u fiziolokom i histolokom pogledu - tanja je, manje dlakava, manje keratinizirana i
propustljivija za razne supstance. Ronati sloj je tanak i do est godina nema kompletnu funkciju.
Znojne lezde su mnogobrojne, nene sa slabom funkcijom naroito prvih nedelja ivota, tako da
se ne moe regulisati temperatura putem znojenja. Lojne lezde su, takoe, u prvom mesecu
ivota slabo razvijene.
Pored toga, koa bebe je od inficiranja prirodno zatiena mnogim faktorima:
1. Barijerom ronatog sloja
2. Neprestanom deskvamacijom kojom mehaniki otklanja mikroorganizme
3. Kiselou svoje povrine (pH = 4-6).
pH koe je manja na glatkim povrinama, a vea u naborima.
smrki
www.SWtim.org
strana 26
Nega i zatita koe deteta ne razlikuje se mnogo od nege i zatite koe odraslih. Koa
bebe je samo mnogo ranjivija, ali i izleenje je kod deteta mnogo bre. Nega mora da se prilagodi
starosti deteta, a nekada i tipu koe.
Savremena sredstva za higijenu i negu posebno su formulisana i sa najveom brinou
prilagoena osetljivoj koi bebe, imajui u vidu osnovne principe nege beba ienje i zatitu.
Obrada pelena
Dokazano je da, nakon kunog pranja, na pelenama ostaju mnogobrojne otporne bakterije
koje su uzrok amonijanom dermatitisu (intertrigu). Razliiti autori preporuuju razliite vrste
pranja, ali je, u svakom sluaju, obavezno iskuvavanje i ispiranje "mekom" vodom. Kada se
pelene peru u maini za ve, potrebno je da se pusti ispiranje dva puta da bi se u potpunosti
uklonio deterdent iz pelena. Sredstva za omekavanje vode nekada izazivaju alergiju na koi
deteta.
Proizvodi za negu koe

Proizvodi za negu koe treba da zadovolje mnoge zahteve: da zatite deju kou od urina i
fekalija, odnosno da naprave tanak, masan sloj, da oisti kou od prljavtine. Da spree razvoj
mikroorganizama i da smanje trenje koje se javlja pri pokretima deteta.
ienje deje koe i kose

O metodama ienja koe postoje mnoga kontradiktorna miljenja. Definitivnog
zakljuka o ovome nema, pa pedijatri preporuuju proizvode iz svojih linih iskustava.
Sapuni
Koa bebe se ve nekoliko dana po roenju pere sapunom. Upotreba sapuna ima za cilj da
odstrani naslage sa povrina koe, bilo da se radi o spoljnim esticama (praina) ili produktima
koe. Takoe se pranjem spreava razmnoavanje bakterija. Dokazano je da je za deju kou
najbolji neutralni sapun bez boje i mirisa.
Sapuni su vrlo efikasno sredstvo za ienje i brzo odstranjuju nagomilane naslage na
koi. Nedostaci su u njihovom, esto preteranom, dejstvu koji unitava spoljni zatitni omota
koe.
amponi i pene za kupanje

amponi za bebe su blagi i slue za pranje tela i kose. Imaju umereno dejstvo i malo
iritiraju oi. U njihov sastav esto ulaze i ekstrakti kamilice.
smrki
www.SWtim.org
strana 27
Ulja
Najprikladniji metod za ienje koe ispod pelena sastoji se u upotrebi mineralnih ulja,
nakon ega se koa posipa talkom. Ulje uklanja neistou, a jedan deo se zadrava na koi inei
barijeru protiv mokrae i fekalija, spreavajui ojed na pregibnim delovima koe. Nedostatak je
to umanjuju odavanje toplote preko deje koe zatvarajui lezde.
Losioni
Pogodniji su za ienje koe od ulja, jer uklanjaju i hidrosolubilne i liposolubilne
neistoe i to na koi ostavljaju tanak masni sloj koji ne ometa normalne funkcije koe. Osim u
svrhu ienja, koriste se za spreavanje i leenje upale koe: da koa bude meka i vlana, da
premazuje nabore koe i da spreava stvaranje ojeda.
Kreme i masti za decu

Za negu i zatitu deje koe, naroito za delove pod pelenama, najbolje su deje kreme i
masti. Nakon ienja uljem, ili nakon bebine dnevne kupke sapunom i vodom, radi obnavljanja
zatitnog mazivnog sloja koe neophodna je upotreba ovih krema. Osim toga, one spreavaju
osipanje pregibnih delova tela i tite kou od pucanja kada je izloena hladnim klimatskim
uslovima i niskoj vlanosti. Krema se mae u tankom sloju jer je to dovoljno da zadri dovoljno
vlage.
Puderi
Deji puderi su tradicionalni i korisni kozmetiki proizvodi. Obino se nanose u vidu
posipa po koi sa zadatkom da smanje trenje i apsorbuju sekrete sa povrine koe. Puderi se
naroito koriste kao mazivna sredstva na prevojima koe radi spreavanja ojeda, upijanja znoja i
radi prenoenja istog, prijatnog mirisa na bebinu kou. esta upotreba na delovima koe koji su
naklonjeni zapalenju i sekundarnim infekcijama, nametnula je potrebu sterilizacije ovih
proizvoda, tako da su svi deji puderi sterilni i ne kodljivi za spe tipove koe.
Koa i sunce
Preparati za zatitu od sunevog zraenja se, u osnovi, ne razlikuju od onih namenjenih
odraslima, to znai da se za zatitu dece od sunca mogu koristiti losioni, kreme i ulja. Izlaganje
svetlosti je korisno, ali direktno izlaganje sunevim zracima je tetno, jer ima kancerogeno
smrki
www.SWtim.org
strana 28
dejstvo. Plava deca, svetle koe su naroito ugroena tetnim dejstvom sunca jer je njihova
prirodna zatita slaba. Da bi se zatitila koa, potrebne su odreene mere predrstronosti.
Preporuljivo je upotrebiti kapicu sa irokim obodom i odeu od lagane pamune materije.
Delovi koe izloeni suncu moraju se premazati nekom kremom za zatitu od sunca.
Nokti
Nokti novoroeneta su neni, ali ipak sposobni za ogrebotine po licu. Seku se
specijalnim makazicama za bebe, paljivo, ali ne treba sei kratko, posebno na bonim stranama
da ne bi dolo do urastanja nokta ili lokalnih infekcija.
Kupanje
Beba se kupa jedanput dnevno posle opadanja pupka i zarastanja pupane ranice. Majka
odreuje vreme kupanja prema svojim potrebama i svojim aktivnostima. Vano je jedino da se
beba kupa uvek u isto vreme i da to bude pre obroka. Temperatura sobe mora da bude od 22 do
24C i da u sobi ne bude suvie pare. Bebu treba nasapunati ili amponirati (dovoljno je samo
jedanput) i obilno isprati istom
vodom. Kou treba dobro osuiti vie tapkanjem nego brisanjem mekanim pekirom. Oi
prebrisati tupferima od vate ovlaenim blagom kamilicom ili prokuvanom vodom i to od spoljne
prema unutranjoj strani oka. Oiste se nos i ui tapiima od vate za negu nosa i uiju. Koa se
premazuje kremom u tankom sloju, naroito predeo pol-nih organa i mara i beba se povija
(obavezno iroko povijanje do konsultacije sa lekarom).
Ne zaboraviti doterivanje bebe: eljanje specijalnim eljem za bebe. ista i doterana
beba je spremna za obrok i zaslueni odmor.
smrki
www.SWtim.org
strana 29
GLAVA IV
POSTNATALNA ZATITA
Zdravstvena zatita bebe
Zdravstvena zatita novoroeneta i zdravstveni vaspitni rad sa majkama je izuzetno
vaan. Zdravstvena zatita deteta poinje odmah po poroaju u porodilitu: obavezan pregled po
roenju, pregled posle 24 asa i svakodnevni pregledi posebno kod nedonesene dece, dece sa
malom telesnom teinom ili dece iz trudnoe sa rizikom. Zdravstveno-vaspitni rad sa majkama
poinju patronana sestra i pedijatar pri prvoj poseti novoroenetu i porodilji u njenom domu.
Majka tada dobija opta uputstva za pravilnu negu i odgoj svoje bebe. Redovna poseta
Savetovalitu i prihvatanje saveta lekara bie najbolja garancija za njegov pravilan psihofiziki
razvoj.
Vakcinacija - imunizacija
"Lekari 21. veka e biti lekari imunolozi "
To je bila parola jednog sastanka lekara pedijatara na kome su teme bile imunizacija
odnosno vakcinacija dece. Drugim reima, stara izreka "bolje spreiti nego leiti" e u potpunosti
biti prihvaena i sprovoena u medicini u ovom veku. Cilj vakcinacije je aktivna imunizacija koja
se postie unoenjem u organizam odreenog antigena koji stvara zatitu aktiviranjem imunog
sistema protiv te bolesti. Cilj vakcinacije dece je njihova zatita od odreenih zaraznih bolesti
koje su harale svetom i odnosile milione rtava i potptuno iskorenjivanje odreenih bolesti kao
to je to sluaj sa velikim boginjama. Poslednji sluaj velikih boginja je opisan 1977 godine u
Somaliji.
U naoj zemlji vakcinacija protiv odreenih bolesti je obavezna po zakonu i sprovodi se
sa uspehom. Na teritoriji grada Beograda potpuno je eliminisana deja paraliza, tetanus
novoroenadi i difterija, a nema ni smrtnih sluajeva od malih boginja.
Zahvaljujui savremenim dostignuima nauke nastale su nove i poboljane vakcine koje
su u nekim zemljama prihvaene kao obavezne, a moda e u skorijoj budunosti biti
upotrebljene i u naoj zemlji.
Obavezna vakcinacija na teritoriji Srbije sprovodi se protiv sledeih bolesti: tuberkuloze,
deije paralize, difterije, tetanusa, velikog kalja, malih boginja, zauaka, rubeola i hepatitisa B.
Vakcinacija protiv ovih oboljenja sprovodi se tokom cele godine i obavezna je za svu decu sem
izuzetnih sluajeva gde je ona kontraindikovana. Privremeno odlaganje vakcinacije vri se kod
dece koja imaju neku akutnu infekciju, povienu temperaturu koja due traje ili alergijsku
reakciju na neku komponentu vakcine. U svim ovim sluajevima roditelji su duni da u zakazano
vreme donesu dete u ambulantu i da lekar odredi eventualnu terapiju i zakae novi termin
vakcinacije. Greka je da o tome odluuje sam roditelj i odreuje datum sledee vakcinacije.
U prvoj godini ivota daju se sledee vakcine:
Vakcina protiv tuberkuloze naziva se BSG vakcina i daje se u svakom porodilitu
prilikom otputanja ili u nekoj drugoj zdravstvenoj instituciji gde je dete lealo (npr. Zavod za
prevremeno roenu decu). Deca koja nisu vakcinisana ili su roena kod kue vakciniu se do
kraja prve godine bez testiranja. Vakcina se daje u levu nadlakticu intradermalno. Na mestu
smrki
www.SWtim.org
strana 30
uboda posle 3-4 nedelje javi se crvenilo i otok koji se smanjuje i posle 3-4 meseca nestaje a ostaje
samo mali oiljak. Oiljak se obavezno kontrolie 4-6 meseci posle vakcinacije. Kod dece koja
nemaju oiljak ili je oiljak manji od 3 milimetra obavezno je ponoviti vakcinaciju. Vakcinalna
ranica moe u toku 3-6 nedelja da vlai, retko se na mestu uboda stvara apsces ili otok limfne
lezde ispod pazduha za ije povlaenje je potrebno due vreme. Nekada, ali vrlo retko, ovaj
limfadenit mora hiruki da se otvara.
DTPer vakcina ili vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kalja daje se deci od
navrena 2 meseca do navrenih 12 meseci ivota. Vakcina se daje u 3 doze sa najmanjim
razmakom od mesec dana, a najduim od 3 meseca. Vano je napomenuti da aplikacija DTPer
vakcine sa navrena dva meseca obezbeuje istovetnu zatitu kao kod vakcinacije zapoete sa 3
meseca ivota. Revakcina DTPer obuhvata decu u 2 godine ivota, potpuno vakcinisanu u prvoj
godini ivota i to po isteku najmanje jedne godine od dana potpunog vakcinisanja. Obino se daje
zajedno sa Polio vakcinom.
Ne izaziva ni lokalne ni opte reakcije. Izuzetno se moe pojaviti crvenilo na mestu uboda
i umereno poviena temperatura koja traje jedan dan.
Polio vakcina ili vakcina protiv deije paralize -polio mijelitisa daje se deci od 2 meseca
ivota i mora se potpuno obaviti do navrenih 12 meseci. Vakcina se daje u tri doze sa najmanjim
razmakom od 6 nedelja. Obino se daje zajedno sa DTP-om. Revakcina obuhvata decu u drugoj
godini ivota vakcinisanu sa 3 doze i to po isteku jedne godine od dana vakcinisanja. Daje se
kaiicom u vidu kapi. Ne izaziva nikakve reakcije.
Imunizacija protiv malih boginja, zauaka i rubeole (MMR) vri se vakcinisanjem dece od
navrenih 12 meseci, najdue do navrenih 18 meseci ivota. Posle ove vakcine mogu se javiti
postvakcinalne reakcije u vidu umereno poviene ili visoke temperature, ospe ili otoka parotinih
lezda. Ove reakcije se obino javljaju 7-14 dana od vakcinacije, blagog su toka i prolaze bez
komplikacija.
Imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B proizvedenom
metodom genetskog inenjeringa.
Vakcinisanjem se obuhvataju:
a) deca od navrena dva meseca do navrenih 15 meseci ivota;
b) novoroenad HbsAg pozitivnih majki unutar 2-12 asova, a najkasnije 24 asa po
roenju.
Vakcinisanje dece od navrena dva do navrenih petnaest meseci ivota sprovodi se
davanjem tri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva i druga doza vakcine daju se istovremeno sa
prvom i drugom dozom DTP vakcine u razmaku koji ne sme biti krai od jednog niti dui od tri
meseca. Trea doza vakcine daje se istovremeno sa MMR vakcinom (u suprotni ekstremitet), a
najranije est meseci od davanja prve doze vakcine.
Vakcinisanje novoroenadi HbsAg pozitivnih majki sprovodi se davanjem etiri doze
vakcine protiv hepatitisa B. Prva doza daje se u porodilitu unutar 2-24 asa po roenju. Druga
doza daje se nakon mesec dana od prve doze, trea doza nakon mesec dana od druge doze, a
etvrta doza kada dete napuni 12 meseci. Istovremeno sa prvom dozom vakcine, novoroene
dobija 0,5 ml hepatitis B imunoglobulina.
Osim ovih obaveznih vakcinacija programom imunizacije predviena je obavezna
imunizacija putnika u meunarodnom saobraaju. Roditelji sa decom koji putuju u inostranstvo
duni su da se jave radi vakcinacije Institutu za infektivne bolesti u Beogradu.
Vakcina protiv gripa se ne daje deci mlaoj od 7 godina. Kod hronino obolele dece gde
je neopthodna zatita od gripa i komplikacija moe se davati samo deci starijoj od 7 godina.
smrki
www.SWtim.org
strana 31
GLAVA V
RASTENJE I RAZVOJ
Rastenje i razvoj su osnovne odlike detinjstva.
Rastenje
Rastenje je osobina organizma da stalno uveava svoju telesnu masu i volumen. Ono
se odlikuje porastom teine, visine i poveanjem volumena unutranjih organa, sazrevanjem
mozga i psihikih funkcija i pojavom novih funkcija (spermatogeneza, menstruacija).
Period rastenja poinje za vreme fetalnog ivota, a zavrava se izmeu 20-25 godine.
Normalno rastenje se odvija u vie etapa:
fetalno rastenje
detinjstvo
deatvo
pubertet i
mladalatvo
Na rastenje utiu mnogi elementi: pol, rasa, genotip, konstitucijske anomalije, sredina u
kojoj dete ivi, bolesti, ishrana i stanje lezda sa unutranjim luenjem.
Uzroci poremeaja rastenja su raznoliki.
Telesna teina (telesna masa)

Prosena telesna teina dece na roenju je:
za devojice oko 3200 grama
za deake oko 3500 grama.
Gubitak u teini zrelog novoroeneta od 10% u prvim danima njegovog ivota je
uobiajen i zato ga i nazivamo "fizioloki pad telesne teine". Meutim, odkad se bebe hrane
odmah posle roenja (po sistemu baby friendly) ovaj pad je znatno manji, a ako se dojenje brzo
uspostavi, bie neznatan. Nastaje zbog izbacivanja crevnog sadraja, mokrae, isparavanjem
preko koe i preko disanja. Poveanom negom, dojenjem i pojenjem bebe telesna teina se
poveava i oko 10-og dana ivota dostie teinu na roenju. Ne ostavlja nikakve posledice na
zdravstveno stanje bebe.
Napredovanje bebe u teini je najbolja potvrda za pravilnu negu i ishranu i njeno dobro
zdravlje. Zbog toga je redovno kontrolisanje telesne teine kod novoroeneta i odojeta od
izuzetne vanosti. Redovno merenje je potrebno ne samo kod nedovoljnog napredovanja bebe,
ve i obrnuto, kada beba pree poeljnu teinu za vie od 10% da bi se korigovala ishrana i
smrki
www.SWtim.org
strana 32
prevenirala gojaznost. Preporuuje se da se odoje u prva dva meseca meri jednom nedeljno, a do
kraja prve godine dovoljno je jednom meseno.
Proseni porast teine u prvoj godini je:
I
tromeseje 800-1000 gr meseno
II
tromeseje 600- 800 gr meseno
III tromeseje 400- 600 gr meseno
IV tromeseje oko 400 gr meseno
ili do kraja petog meseca dvostruka teina na roenju, do kraja prve godine trostruka
teina na roenju.
Druge vane komponente u odreivanju rasta deteta su: telesna visina, merenje obima
glave i obima grudnog koa.
Telesna visina (telesna duina)

Rast telesne duine je neravnomeran. Najbri je u prva tri meseca posle roenja i do kraja
prve godine progresivno i brzo se smanjuje. Telesna visina (telesna duina u prvoj godini) meri
se nedeljno u prvom mesecu. a zatim meseno do kraja prve godine. Obino u prvoj godini beba
poraste oko 25 cm i to;
I tromeseje
II tromeseje
III tromeseje
IV tromeseje
po 3 cm meseno
po 2 cm meseno
po 2 cm meseno
po 1 cm meseno
Na kraju prve godine, beba je visoka oko 75 cm. Merenje obima glave i grudnog koa vri
lekar u ambulanti na sistematskim pregledima.
Razvoj
Razvoj deteta zavisi od mnogih biolokih inilaca i faktora sredine. Od biolokih inilaca,
najvaniji je zdrav i za uzrast funkcionalno zreo nervni snstem. Sredina koja okruuje dete
obezbeuje mu uslove za normalan fiziki rast, za uspostavljanje vrstih emotivnih veza deteta sa
drugim osobama i prua mu mogunost za uenje. U prvoj godini, razvoj deteta moe biti
normalan ili nezadovoljavajui.
Normalan razvoj je tipian, uobiajen za taj uzrast i bez abnormalnosti.
Nezadovoljavajui (ili usporen razvoj) je kod dece koja se sporije razvijaju od oekivanog
i zato kasne u odnosu na decu svog uzrasta. Ova deca obino nadoknade ovo zaostajanje u
razvoju i stiu decu svog uzrasta ali sporijim tempom od normalnog. U ovim sluajevima, vana
uloga pripada Savetovalitima za zdravu decu, gde e se ovaj nedostatak registrovati i uz pomo,
roditelja, otkloniti nepovoljni faktori koji utiu na dete. U sluajevima kada se radi o retardaciji
(zaostalosti) ili kada postoje neki drugi trajni poremeaji, obavezno je jo u prvoj godini
konsultovati i odgovarajue specijaliste. Ranim otkrivanjem odstupanja od normalnog razvoja i
preduzimanjem odgovarajuih intervencija, moe se spreiti razvoj poremeaja ili produbljivanja invaliditeta deteta. U ovom cilju neophodni su i obavezni sistematski pregledi u 1, 3,
smrki
www.SWtim.org
strana 33
6, 9. i 12. mesecu, paljivo uzeti podaci o bolestima majke i u iroj porodici (anamneza) i
zajedniki napor lekara i roditelja da se poremeaj ukloni i ublai.
Promene koje se odigravaju u prvoj godini ivota spadaju u najobimnije, najintenzivnije i
najznaajnije tokom celog razvojnog perioda. U toku prve godine dete savlada motoriku, tako da
krajem prve godine hoda, razvoj ula se zavrava, razvijena su oseanja i privrenost, najpre
prema majci, a zatim i prema drugim osobama. Paralelno sa ovim razvija se i govor. Kako se kod
neke novoroenadi i odojadi, sreom retko, mogu da jave i oteenja raznih funkcija, potrebno
je da se dete od najranijeg perioda redovno prati i posmatra.
Poto su roditelji najvei deo vremena sa bebom, naroito majka vano je da se oni
upoznaju sa nekim standardima koji se smatraju normalnim za taj uzrast deteta da bi mogli,
pratei dete, blagovremeno da primete odstupanja od normalnih reakcija i zatrae savet i pomo
strunih lica. Ovo je vano jer se poetne, diskretne, promene mogu esto zaustaviti i izleiti ve
u poetnom stadijumu. Zbog ovoga je pomo roditelja od ogromnog znaaja. Da bi roditelji
mogli da prate promene kod svog deteta, potrebno je da znaju osnovne normalne reakcije i
promene kroz koje prolazi dete u prvoj godini svogivota. Zbogtoga e, ukratko za svaki mesec
biti iznet osnovni psihomotorni razvoj deteta. Kod svih odstupanja ili neke nejasnoe, potrebna je
konsultacija pedijatra
Psihiki razvoj deteta je vrlo sloen i u tesnoj je vezi sa fizikim rastom i motornim
razvojem. Zato dete posmatramo kao celinu i njegov razvoj tumaimo analizirajui zajedno ove
faktore.
Psihomotorni razvoj
I mesec
Odoje spava oko 20 sati. Budi se kad je gladno i mokro. Zauzima asimetrini poloaj tela
i glave. Kada lei na leima, dri glavu okrenutu na jednu stranu. Ako je to uvek ista strana, esto
se javlja nesimetrija glave koja nestaje posle drugog meseca. Kada se dete podie iz leeeg u
sedei poloaj, drei ga za ruke, glava mu pada unazad, ali se, bar za kratko vreme, moe
ispraviti i dovesti u nivo trupa. Kada se postavi potrbuke sa rukama koje se nalaze ispred njega,
okree glavu i oslobaa disajne puteve. ake su stegnute u pesnice. Ako mu se predmet stavi u
aku, stee ga, ali ga brzo isputa. Pla zdravog novoroeneta je snaan, krepak i postepeno
prestaje. Obino znai glad, e, bol, razmaenost, a moe ukazivati na potrebu za zatitom,
odnosno da bude reakcija usamnjenosti. Fiksira bliske i svetle predmete. Gleda majku. Refleksno
sisa, guta, kalje, kija i zeva.
smrki
www.SWtim.org
strana 34
II mesec
Due periode provodi budno. Kada se povlai u sedei poloaj dranjem za obe ruke,
vre dri glavu. Stavljeno na trbuh, odie visoko glavu, ak i deo grudnog koa, ali za kratko.
Okree se sa strane na lea. Dri zveku, ali kratko. ake stisnute u pesnice. Prati pogledom
osobe koje se kreu. Zadrava pogled na pojedinim osvetljenim predmetima. Trza se na zvuk.
Smiruje se u odgovor na ljuljanje ili prianje. Javlja se prvi smeak. Pokuava da gue.
III mesec
Pri podizanju deteta iz lenog u sedei poloaj, dete vre dri glavu. Stavljeno
potrbuke, die glavu i ramena, a nekada se oslanja samo na jednu podlakticu. Posmatra svoje
ruke dok se igra s njima. Rukama hvata predmete i stavlja ih u usta. Prati pogledom pojedine
predmete i okree glavu za njima. ake su otvorene. Raspoznaje predmete koji se esto
pojavljuju, a isto tako i poznata lica. Raduje se majci. Prepoznaje lanove porodice. Reaguje na
jake zvune signale. Poinje spontano da se smeje, a nekada osmeh prati gukanjem. Posee za
sjajnim i svetlim predmetima ali ih promai jer ne moe da oceni rastojanje. Manje plae.
IV mesec
Glavu dri uspravno i vrsto. Leei na leima, igra se svojim rukama i posmatra ih.
Leei na trbuhu, die visoko glavu i odupnre se podlakticama. Hvata obema rukama i dri
predmete koji su mu dati. Pokuava da se prevre na stranu. Zrelije plae. Prati sa interesovanjem
ta se oko nje deava, gue, smei se i puta zadovoljne glasove kada mu se neko obrati. Slua
muziku. Voli da se Drui
V mesec
Kada lei na trbuhu, podie glavu i ramena i odupire se akama i podlakticama. Dri
vrsto glavu kada se nosi. Prevre se. Stavlja stopala u usta. Rukama se igra sa nonim prstima.
ini prve pokuaje da sedne i moe mu se omoguiti da kratko sedi uz podupiranje. Hvata
igrake koje mu se pruaju celom akom. Ako jednovremeno dobije igrake u obe ake, jednu
obavezno ispusti. Pruae ruke kada hoemo da ga uzmemo. Igra se svojim rukama. Glasno se
smeje. Okree glavu posmatrajui predmete koji se nose van njegovog vidokruga. Za vreme
kupanja se raduje i pljeska rukama po vodi. Igra se zvekom.
VI mesec
Krajem estog meseca odoje sedi bez podupiranja, ali se savija unapred usled brzog
zamaranja muskulature. Zato rado sedi mami u krilu i sigurno hvata predmete koji se nalaze na
stolu, prebacuje ih iz ruke u ruku i stavlja ih u usta. Smeje se i gue, poznaje najblie osobe i
raduje im se. Postaje uzbueno kada primeti obrok. Oglaava se kada mu se govori. Kada ga
smrki
www.SWtim.org
strana 35
stavimo da lei, samo die ramena i glavu i prua ruke da ga podignemo. Kada ga povlaimo iz
leeeg stava unapred, uvrsti ramena i samo se die, a esto ako nastavimo sa povlaenjem, die
se na noge. Iz poloaja potrbuke, moe da se prevrne u poloaj na leima. Reaguje na zvuk.
Kada ga diemo drei ga pod pazduhom, oslanja se na noge. U tom periodu dete se sa zadovoljstvom igra sa zvekom i sa igrakama koje su mu na dohvat ruke. Ovaj period se koristi da se
dete navikava da ima stolicu u odreeno vreme. Majka moe da uoi momenat kada ono
pokretima i glasom pokazuje potrebu da ima stolicu i ovo e brzo postati njegova navika.
Panja: u ovom periodu nebi trebalo da bude razrokosti - zrikivosti.

VII mesec
Sedi uspravno bez podupiranja. Uzima kaiku ili igraku i lupa po stolu igrajui se.
Premeta predmete iz ruke u ruku. Moe u svakoj ruci da dri po jednu stvar. Pokuava iz leeeg
poloaja da se digne u sedei. Aktivno se kree u ogradici. Izraava zadovoljstvo gukanjem i
reaguje ako joj neto nije po volji. Brzo menja raspoloenje. Poinje da izgovara slogove. Jasno
izgovara vie samoglasnika, a trudi se da izgovori i neki tei samoglasnik (m-m).
VIII mesec
Sedi vrsto a moe i da stoji kada se pridrava. Puzi i bie u stanju da samo sedne.
Razume mnoge stvari koje mu se govore. Trai isputene predmete. Od nepoznatih se boji i stidi,
nekada plae i odbija da se sa njima igra ili da uzima od njih igrake. Pojaava se ljubav i
naklonost prema lanovima porodice. Poinje da izgovara "ma-ma" i neke druge rei. Zabavlja ga
da baca stvari. iri ruke prema voljenoj osobi. Jede kaiicom, pije iz olje
IX mesec
Stabilno je u sedeem poloaju. Moe da stoji uz pridravanje, a krajem meseca i bez
pridravanja. Pue slobodno i moe da se die uz ogradicu pridravajui se rukama. Skida
poklopce da bi videlo predmete. Vidljiva upotreba kaiprsta. Reaguje na poznate rei ("Gde je
mama", "pa-pa"). Odgovara odraslima, interesuje se za decu. Govori jednu re sa znaenjem.
X mesec
esto puzi, ustaje uz ogradicu i vrsto stoji uz pridravanje. Prevre se sa lea na trbuh.
Valja se. Kada se stavi u poloaj na leima, obino je nezadovoljno i samo se die u sedei
poloaj a veina odmah iz sedeeg u stojei. Zna svoje ime. Razume jednostavne naloge i
izvrava ih. Hoda uz ogradicu. Samo jede hranu koju dri u ruci. Kae "mama", "tata". Reaguje
na ohrabrenja ili obeshrabrenja.
smrki
www.SWtim.org
strana 36
XI mesec
Hoda drei se za ogradicu ili nametaj. Moe da hoda uz pridravanje ak i kada se dri
za jednu ruku. Tai-pljeska rukama i pravi "pa-pa". vae vrstu hranu i jede keks bez pomoi,
voli da dri kaiicu i lupa sa njom po stolu. Pije iz ae. Poinje da gleda slike i moe da
pokazuje kaiprstom. Poinje da razumeva rei i jednostavne naredbe. Slui se kaiicom i igra
se s odraslima.
XII mesec
Ovaj uzrast je izuzetan u razvoju deteta. Dete stabilno hoda kada se dri za jednu ruku, ali
se to kod veine dece dogaa sa 14-16 meseci. Ovo zakanjenje moe da prouzrokuje i pad
deteta, pa ono pravi nov pokuaj tek za mesec, pa i vie dana. Sedi sigurno, puzi spretno i prelazi
puzei i preko prepreka. Govor se razvija i ono izgovara isto do sedam rei sa znaenjem. une
pridravajui se da bi podigao igraku. Hvata sigurno i na na nalog isputa kockice u olju i to
ga zabavlja. Razume mnoge naloge i izvrava ih i ponavlja radnje koje izazivaju divljenje i smeh
odraslih. Samo se sputa iz stojeeg u sedei poloaj. Slua kad mu neko govori. Sarauje u
oblaenju, stavlja ruke u rukave, skida arape. Komunicira sa drugima svojim argonom. Zna
svoje ime. Voli ritam i ljuti se.
Ne treba oekivati da razvoj tee ravnomerno kod sve dece. Naprotiv, velike su
individualne razlike i u psihikom i u fizikom razvoju. Neko dete prohoda u 10 meseci, neko u
16 neko ne izgovara ni re sa godinu dana, neka deca imaju u najranijem uzrastu ritam hranjenja
i pranjenja, mirovanja i aktivnosti, druga su u tome neuredna i nepredvidiva; neka su mila i
umiljata, druga uvek namrtena; jedna nemirna i neumorna, druga se brzo zamaraju.
Vano je da roditelji i sredina koja ih okruuje shvate i prihvate ove osobine svoga deteta,
jer e od toga zavisiti razvoj detetove linosti. Veliki uticaj na ponaanje deteta ima i vreme koje
majka posveuje detetu, njen odnos prema ishrani (prisiljavanje na jelo), odnosi u porodici i
uloga ostalih ukuana. U svakom sluaju, ne treba preterivati u brizi i oekivati da se dete ponaa
kao programirano - da se budi i uzima obroke u odreeno vreme, da ti obroci budu koliinski
tano odreeni, da ne plau, da spavaju kad se stave u krevetac i da rastu onoliko koliko je to
idealan prosek za taj uzrast.
smrki
www.SWtim.org
strana 37
GLAVA VI
ISHRANA
Hrana ima ivotni znaaj za sve organizme. Snabdeva ih svim potrebnim materijama
ijim se razlaganjem dobija energija za regulaciju elijske aktivnosti i za izgradnju i obnavljanje
tkiva.
Biljke izgrauju svoju sopstvenu hranu iz neivih materija fotosintezom i unose minerale
i vodu. ivotinje ne mogu same proizvoditi svoju hranu i zato se oslanjaju na hranu koju
proizvode biljke.
Hrana se gutanjem unosi u sistem za varenje gde se postepeno razlae na proste
rastvorljive materije. Taj proces razlaganja naziva se varenje. Ovako nastale jednostavne supstance apsorbuju se u krvne sudove i transportuju u sve elije organizma. Tu se koriste za
dobijanje energije i za izgradnju novog tkiva.
Hranljive materije imaju dvosturku ulogu u organizmu:
1. gradivnu - za izgradnju tkiva i rast i razvoj deteta i
2. gorivnu (energetsku) koju daju namirnice koje sagorevaju u organizmu i slue kao
izvor energije.
Kako je hrana izvor kalorija, sjedne strane, a s druge strane izvor materija neophodnih za
odravanje i rastenje organizma, esto se deava da hrana po sadraju kalorija zadovoljava ali je
deficitarna neophodnim materijama, kao to je kalcijum, vitamin B2 i dr. Nekada, u pogledu
sadraja masti ili belanevinaa, prelazi potrebe organizma, ali je istovremeno slab ili nedovoljan
izvor drugih materija. U vezi s takvim nainom ishrane danas se pojavljuje itav niz obolenja
civilizovanog sveta koja jasno pokazuju nain ishrane, isto onako kao to su nekad znaci izrazite
avitaminoze pokazivali koji vitamin nedostaje u ishrani. Takvih avitaminoza danas, uglavnom,
nema, ali su zato esta druga obolenja kod neadekvatne ishrane, kao to su:
- karijes zuba
- oteenja sluzokoe digestivnog trakta i poremeaj motorike, to izaziva niz obolenja:
- degeneracija krvnih sudova i poveanje sptosobnosti zgruavanja krvi (infarkt i
apopleksija)
- nedostatak vitamina B izaziva nervne poremeaje.
Sastojci hrane
Od raznih supstanci hrane, ugljeni hidrati, proteini i masti nazivaju se nutrienti (hranljive
materije), a minerali, vitamini i voda su uzgredna hrana.
Belanevine
Sastoje se iz aminokiselina koje su, u stvari, nosioci funkcije belanevina. Postoji vie
aminokiselina, ali 8 od njih su bitne i ne mogu da se sintetizuju u organizmu. Nazivamo ih
esencijalnim aminokiselinama i one se moraju svakodnevno unositi putem hrane. Majinim
mlekom se unosi 43% bitnih aminokiselina i najvei njihov deo se ugrauje U nova tkiva.
smrki
www.SWtim.org
strana 38
Belanevine sadre ugljenik, kiseonik, vodonik i azot, a u nekim sluajevima i sumpor. Biljke ih
grade iz materije koju unose pomou fotosinteze, a ivotinje uzimaju gotove proteine i razgrauju
ih varenjem.
To su organska hemijska jedinjenja neophodna za rast, razvoj i obnovu tkiva. Proteini su
jedan od najvanijih hranljivih sastojaka, jer ine osnovni strukturni element svake elije, a ulaze
u sastav miia, kosti, koe i mnogih organa. Pomau stvaranje hormona i enzima koji reguliu
metabolike procese u organizmu.
Belanevine u organizmu su nezamenjive kao gradivne materije i u tome ih ne moe
zameniti nijedan drugi sastojak hrane. U reim sluajevima kada nedostaju ugljeni hidrati i masti,
belanevine se koriste i kao izvori energije. Da do ovoga ne bi dolo potrebno je da se u
organizmu istovremeno unose i ugljeni hidrati i masti koji e vriti energetsku funkciju, dok e
belanevine zadrati svoj osnovni zadatak - izgradnju novih tkiva.
Belanevine mogu biti biljnog i ivotinjskog porekla. Belanevine ivotinjskog porekla su
bogate bitnim aminokiselinama koje su visoke bioloke vrednosti. To su meso (telee, junee,
ivinsko i riblje), mleko i mleni proizvodi, jaja (belance). Belanevine biljnog porekla su manje
bioloke vrednosti. To su pasulj, graak, hleb od punog zrna, orasi, pirina, argarepa. Dokazano
je da istovremeno uzimanje belanevina biljnog i ivotinjskog porekla pojaava njihovu ukupnu
vrednost, zato se preporuuje da deca u ishrani uzimaju 2/3 belanevina ivotinjskog porekla i
1/3 biljnog porekla
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati su organska hemijska jedinjenja velike kalorine vrednosti. Glavni su
izvor energije u organizmu i pokrivaju oko 50% svih energetskih potreba. Prema svojoj grai,
delimo ih na proste i sloene.
Prosti ugljeni hidrati su eer u razliitim oblicima: saharoza (eerna trska), glukoza
(med), fruktoza (voe), galaktoza, maltoza i laktoza (mleko). Poto se brzo apsorbuju iz
digestivnog trakta, svi obezbeuju "instant energiju".
Sloeni ugljeni hidrati uneti u organizam najpre se moraju pretvoriti u proste ugljene
hidrate koji e se zatim koristiti kao energija ali kroz odreeni vremenski period. To su brano,
povre, mleko, graak, lee. Veoma su korisni ne samo kao izvor energije ve i kao izvori vanih
hranljivih sastojaka poput celuloze, vitamina i minerala.
Nedovoljan unos ugljenih hidrata u svakodnevnoj ishrani moe da dovede do
hipoglikemije (pada eera u krvi), malaksalosti, neraspoloenja i loe koncentracije. Tegobe
brzo prolaze kada se uzme mala koliina eera. U naem narodu postoji lep obiaj verovatno iz
ovakvog iskustva, da ujutru ukuanima ili gostnma ponude "slatko uz vodu". Kinezi imaju jednu
poslovicu koja kae "kada se uznemirite zasladite aj". Radi ublaavanja uznemirenosti,
putnicima u avionu se slue bonbone pred uzletanje i sletanje. Nedovoljan unos moe da dovede i
do pojaanog razlaganja tkivnih proteina bitnih za izgradnju tkiva.
Poveani unos ugljenih hidrata koji se ne koristi za energiju pretvara se u mast i deponuje
se u masno tkivo. Dolazi do debljanja, to je naroito loe za decu koja jedu mnogo slatkia.
eer ima svojstvo da se lepi za zube i stvara idealnu podlogu za razmnoavanje bakterija koje
izazivaju karies. Redovno pranje zuba odstranjuje eer, te je naroito korisno veernje pranje
zuba.
smrki
www.SWtim.org
strana 39
Masti
Grupa supstanci sagraena od ugljenih hidrata, vodonika i kiseonika. Pri sagorevanju,
masti daju veliku koliinu toplote i spadaju u najkalorinije namirnice. Podmiruju 35-40 %
energetskih potreba organizma. Rezervni su izvor energije. Sem ove energetske uloge imaju i
gradivnu:
- potrebne su za normalni rast i razvoj deteta,
- ulaze u sastav elijskih membrana,
- sastavni su deo elija mozga,
- ine zatitni sloj oko organa od fizikih trauma,
- i najvanije nosioci su liposolubilnih vitamina,
Izvori masti mogu biti ivotinjskog i biljnog porekla. ivotinjskog porekla su: meso
(govee, svinjsko, telee, pilee, riba) mleko i mleni proizvodi. Biljnog porekla - orasi, kikiriki,
masline, klice semenki, kukuruzno i suncokretovo ulje, griz, crni hleb, pirina, krompir...
Sa velikom potronjom masti, naroito ivotinjskog porekla povezuje se i uestalost
oboljenja srca i krvnih sudova i nekih vrsta raka. pa strunjaci preporuuju da se upotreba masti
smanji na 10-15% kod osoba koje imaju probleme sa srcem i krvnim sudovima, odnosno do 30%
kod zdravih koji ele da zatite srce i krvne sudove. Preporuuje se dalje da se preteno koriste
biljna ulja i to naroito suncokretovo, sojino i ulje iz kukuruznih klica, a od posna riba. Vaan je i
nain priprsme hrane izbegavati prenja mesa, ribe i krompira, ve se ove namirnice kuvaju ili
peku.
Inae, masti unete u velikim koliinama koje nisu utroene bivaju deponovane i izazivaju
gojaznost sa svim problemima koja ona sa sobom nosi.
Vitamini
Vitamini su bioloki aktivne supstance koje se normalno nalaze u biljnom i ivotinjskom
svetu i neophodni su za rast i razvoj, pravilno funkcionisanje organizma i obavljanje
metabolikih procesa. Iz samog naziva se vidi znaaj za ivot oveka: re vitamin je nastala od
latinske rei Vita to znai ivot.
Poznate su dve vrste vitamina: vitamini koji su rastvorljivi u mastima - liposolubilni i
vitamini koji se rastvaraju u vodi - hidrosolubilni. Poto ranije niko nije poznavao hemijsku
grau vitamina, i stoga im nije mogao dati odgovarajua nauna imena, veina ih je oznaena
slovima abecede.
Liposolubilni odnosno vitamini rastvorljivi u mastima ne izluuju se mokraom, pa mogu
da se deponuju u organizmu i stvaraju rezerve koje se koriste ak i ako se nedovoljno unose
hranom. Njihova apsorpcija zavisi od prisustva masti, unmh soli i nekih minerala. To su vitamini A,D,E,K.
Hidrosolubilni ili vitamini koji se rastvaraju u vodi izbacuju se iz organizma putem
mokrae ve nekoliko asova nakon uzimanja, pa se moraju redovno unositi putem hrane. To su
vitamini B grupe i C.
Dnevne potrebe za vitaminima su razliite i zavise od uzrasta deteta, brzine rastenja,
godinjeg doba i zdravstvenog stanja. Dananji nain proizvodnje i prerade hrane, uz industrijsku
zagaenost sredine i ivot pun stresova , uslovljavaju potrebu za dodatnim koliinama vitamina.
smrki
www.SWtim.org
strana 40
Vitamin A
Liposolubilni vitamin. Javlja se u dva oblika: kao retinol ili vitamin A koji se nalazi samo
u namirnicama ivotinjskog porekla (digerica, jaja, maslac, margarin, punomasno mleko i sirevi)
i karotin - provitamin vitamina A koga ima u namirnicama i biljnog i ivotinjskog sveta
(argarepa, krompir, spana, kupus, perun, bundeva, kelj, prokelj, zeleni graak, repa, dinja,
kajsija, breskva, ljiva, paradajz, zelena salata, boranija). Najvie ga ima u ribljem ulju. Unet u
organizam, karotin se u jetri pretvara u aktivan vitamnn A i tu se deponuje u najveoj koliini
(oko 95%). Izluuje se putem mleka. U majinom mleku ga ima 5-10 puta vie nego u kravljem
mleku. Poto se deponuje u jetri, ne mora se unositi hranom svakodnevno,
Uloga:
- Neophodan je za dobar vid, otklanja mnoge one tegobe i deluje protiv nonog slepila,
- omoguava formiranje vidnog purpura - rodopsina u oku,
- stvara otpornost protiv infekcija i skrauje trajanje bolesti,
- odrava i titi kou i kolagena tkiva (glatka koa i zdrava kosa u ogranizmima koji rastu,
pomae u leenju ireva i akni),
- jaa kosti, zube i desni,
- po poslednjim saznanjima, zbog antioksidativnih sposobnosti, smatra se velikim
zatitnikom od raka i, uopte jaa imunoloki sistem organizma.
Nedostatak vitamina A se javlja kod odojeta koje je na specijalnoj dijeti. Simptomi su
obino blagi i slini su kao kod dece koja su izloena infekciji: dete zaostaje u rastu, ne dobija na
teini, gubi apetit. Javljaju se karakteristine promene na oima. Koa je hrapava i suva, kosa
gubi sjaj, a nokti postaju krti i lome se. U teim sluajevima javlja se teko oboljenje oiju koje
se naziva kseroftalmija i tzv. nono slepilo, a svi drugi navedeni simptomi se pogoravaju.
Ako se due vremena uzimaju velike koliine vitamina A (obino u terapeutske svrhe i u
obliku tableta) moe da doe do trovanja. Simptomi su opadanje kose, zamagljeni vid, perutanje
koe, povraanje, proliv. Izuzetno je retko.
Sa uzimanjem vitamina A posebno moraju da budu obazrive trudnice, jer suvie ovih
vitamina u tabletama moe da izazove poremeaj ploda. Nasuprot tome prirodni karotin nije
tetan po zdravlje i eventualni viak se jedno stavno izluuje.
Unitava ga alkohol, kafa i nedostatak vitamina D.
Dnevne potrebe su 2500 internacionalnih jedinica.
Vitamin D
Spada u grupu liposolubilnih vitamina. Veoma je vaan zbog svoje uloge nastajanju
rahitisa pa se zato naziva antirahitini vitamin. Ima vie vrsta vitamina D sa raznim stepenom
antirahitinog dejstva. Najvanija su dva: vitamin D2 iz hrane (riblje ulje, sardine, jaja,
buter,mleko i mleni proizvodi, digerica ) i D3 koji nastaje u koi pod dejstvom sunane
svetlosti. Neko ga zove i sunani vitamin. Ovako nastao, vitamin se apsorbuje sa mastima kao
neaktivna supstanca, prenosi se u jetru i bubrege i tamo se pretvara u aktivni oblik i tek tada
omoguava iskoriavanje kalcijuma i fosfora iz hrane, a samim tim i pravilan razvoj kostiju i
zuba.
smrki
www.SWtim.org
strana 41
Uloga:
- potpuno iskoriava kalcijum i fosfor koji su neophodni za jake kosti i zube,
- pomae pri leenju konjuktivitisa,
- utie na rast,
- pomae asimilaciju vitamina A,
- zajedno sa vitaminom C jaa organizam protiv nekih infekcnja.
Nedostatak vitamina D izaziva kod dece rahitis, jako krvarenje desni, omekavanje
kostiju i miinu slabost.
Rahitis
Kod nas i pored dobre prevencije, rahitis predstavlja aktuelan zdravstveni i socijalni
problem. Na pojavu i uestalost rahitisa bitan uticaj ima vei broj predisponirajuih faktora:
uslovi ivota, prosveenost majki, neadekvatna ishrana, neodvoljno izlaganje suncu, a
najznaajniji i najen faktor je nedovoljno i neadekvatno spovoenje profilakse rahitisa u prvoj
godini ivota. Od kakvog je znaaja profilaksa najbolje govori primer da u Velikoj Britaniji i
skandinavskim zemljama, gde se ona sistematski sprovodi ima svega 0,5% dece sa znacima
rahitisa, a u zemljama Severne Afrike 50% dece sa trajnim posledicama rahitisa.
Kod nas se javlja u vrlo lakom obliku. Prvi znaci su u prvoj godini ivota. U poetku
rahitisa odojad su bleda, malokrvna, znoje se po glavi, a opada im kosa na potiljku u teim
sluajevima pojave se i nepravilnosti na kostima. Glava postaje etvrtasta, elo se ispupi, otvor
na lobanji (fontanela) ostaje irok i ne zaraste 16-18 meseci. Prvi zubi se javljaju tek posle 10
meseci. Rahitini zubi imaju razne deformacije i nepravilnosti i lako se kvare. Dete ne sedi ni u
10-om mesecu, a ne moe da prohoda ni posle godinu i po. Kod tekog rahitisa grudna kost je
izbaena (Pectus carinatus - kokoije grudi) ili se javlja tzv. Harisonova brazda - udubljenje koje
se prua popreno na donjem delu grudnoga koa. Kod neke dece, noge imaju oblik X ili O.
Deformacije nogu se zapaaju tek kada dete pone da hoda. Osim toga ova deca su plaljiva
razdraljiva i nemirno spavaju. Otpornost organizma je slaba pa su sklona estim i tekim
infekcijama.
Vano je znati da osim ovog rahita koji se dobija nepravilnom ishranom, odnosno
nedovoljnim unosom vitamina D, dete se moe roditi predisponirano za ovo obolelje, ako majka
u trudnoi nije uzimala hranu bogatu vitaminom D ili se nije izlagala dovoljno svetlosti sunca.
Poznati su i genetski poremeaji metabolizma vitamina D. To je tzv. "familijarni rnhitis".
Dijagnoza se ne moe postaviti samo na osnovu klinike slike, jer se pojava jednog znaka
ne moe shvatiti kao bolest (rahitis), ve se mora koristiti i rendgen snimak i detaljno
laboratorijsko ispitivanje.
Drugo oboljenje koje nastaje usled nedostatka vitamina D je tetanija. U izvesnim
stanjima deteta (obino je to visoka temperatura) pojavljuju se grevi miia ruku i stopala. Dete
teko die i ujno uvlai vazduh - nekada podsea na kukurikanje petla. Dete je uznemireno,
bledo, obliveno hladnim znojem. U najteim sluajevima gubi svest i dobija napad optih greva.
Glava mu je zabaena unazad,javlja se pena na ustima, na licu se takoe javljaju grevi. Pogled je
ukoen. Napad traje 3-5 minuta. U ovakvim sluajevima hitno traiti lekarsku pomo.
Veoma je vano da se kod svakog ovakvog simptoma, majka obrati svom pedijatru.
Pravilnim leenjem e se stanje deteta brzo popraviti.
smrki
www.SWtim.org
strana 42
Dnevne potrebe: poto vitamina d nema dovoljno u mnogim vrstama hrane, ve od 15-og
dana daje se preventivno novoroenetu u obliku kapi. U prvoj godini - 600 interna-ionalnih
jedinica.
Vitamin E
Liposolubilan je. Naziva se i antisterilitetni ili vitamin plodnosti. Sainjen je od smee od
8 tokoferola. Najdelotvorniji je a-tokoferol. U prirodi se nalazi u obliku ukastog ulja. Najvie
ga ima u biljnim uljima jer ga sintetiu biljke. Najbolji prirodni izvori su: ulja i seme suncokreta,
penine klice, soja, badem, orasi, kiki-riki, riblje ulje, margarin, masline i maslinovo ulje,
prokelj spana, integralne itarice, jaja.
Uloga;
- neophodan je za formiranje vezivnog tkiva i rast ploda,
- jaa zidove kapilara i spreava stvaranje ugruaka krvi,
- titi crvena krvna zrnca od oteenja,
- regulie funkcije endokrinih lezda,
- spreava stvaranje oiljaka i ubrzava leenje opekotina,
- kod ena je vaan u prevenciji pobaaja i leenju steriliteta.
- znaajna uloga je u njegovoj antioksidacionoj moi i usporavanju procesa starenja i
pojave raka.
Nedostatak vitamina E dovodi do razaranja crvenih krvnih zrnaca i anemije,
hiperbilirubinemije, steriliteta, abortusa. Kao ulje, moe da se upotrebljava kod veih rana,
dekubitusa i opekotina. Smanjuje stvaranje oiljaka i brzo otklanja bolove.
Dnevne potrebe: su za novoroene i odoje 10, a za ene u trudnoi 10-30
internacionalnih jedinica.
Vitamini B grupe
Postoje vie vitamina iz ove grupe. Hidrosolubilni su i ne deponuju se u organizmu.
Neophodni su u ishrani i moraju se svakodnevno obnavljati.
B1 tiamin
Najbolji prirodni izvori vitamina B1 su: meso i digerica, riba, integralna penica,
integralni pirina, pasulj, graak, mekinje, mleko. Kuvanje smanjuje sadraj vitamina, a alkohol
ga unitava.
Uloga:
- pomae rastenje.
- uestvuje u metabolizmu belanevina, masti i ugljenih hidrata,
- deluje pozitivno na red centralnog nervnog sistema (moralni vitamin) i
kardiovaskularnog sistema,
- odrava kou i pomae pri leenju herpes zoostera.
smrki
www.SWtim.org
strana 43
Nedostatak vitamina B1 se javlja kod odojadi ije su majke pothranjene ili su

alkoholiari.
Blai oblik se javlja obino kod odojadi na vetakoj ishrani i na ishrani sa jako
zaeerenim kravljim mlekom i branenim kaicama. Simptomi su gubitak apetita, zaostatak u
rastenju, nervni poremeaji kao razdraljivost i nesvestica, otoci po licu. Usled otoka glasnih ica
gubi se glas.
U teim sluajevima javlja se obolenje Beri - beri kod odojeta ija majka ima isto
obolenje, ali u blaem obliku. Kod nas je izuzetno redak.
Dnevne doze za decu od 2 meseca do 4 godine iznose 0,7 m g.
B2 riboflavin
Kao i drugi hidrosolubilni vitamini ne deponuje se u organizmu i mora se svakodnevno
unositi putem hrane. Za razliku od vitamina B1 toplota ga ne unitava. Nalazi se u mleku,
digerici, kvascu, ribi, jajima, siru, lisnatom zelenom povru.
Uloga:
- pomae rastenje,
- uestvuje u metabolizmu belanevina, ugljenih hidrata i masti,
- pomae zaraivanju rana u ustima i na jeziku,
- poboljava vid,
- doprinosi zdravlju koe, noktiju i kose
Nedostatak vitamina B2 se manifestuje na koi, sluzokoi i oima. U ustima se javljaju
ranice, vale na uglovima usta. Jezik je gladak, bolan i crven. Javljaju se bolovi u oima i
poremeaj vida. Usporen rast. esto anemija.
Unitava ga alkohol, kafa, duvan i beli eer.
Preporuene doza: za decu od 2 meseca do 4 godine je 0,8 mg/ dn.
B3 - niacin (PP faktor)

Najbolji izvori su: meso, digerica, bubrezi, obogaeni beli i crni hleb, zeleno povre,
mleko i mleni proizvodi, pivski kvasac, kikiriki, orah, kotunjavi plodovi. Relativno je otporan
na toplotu i svetlost.
Uloga
- Uestvuje u rastu,
- neophodan je za funkcionisanje nervnog sistema i mozga,
- poboljava prenos kiseonika tj. ishranu svih tkiva,
- pojaava energiju pravilnim korienjem hrane,
- spreava trombozu,
- bitan je za sintezu nekih hormona
Nedostatak vitamina B3 se obino javlja u blagom obliku - neodreene tegobe sa
crvenom, ogrubelom koom i crvenim i bolnim jezikom. U tekom obliku hipovitaminoze, javlja
se oboljenje pelagra.
smrki
www.SWtim.org
strana 44
Vano je naglasiti da ovog vitamina ima dovoljno u majinom mleku, ako se majka dobro
hrani i ne treba ga dodavati deci koja sisaju.
Preporuena doza za decu od 2 meseca do 4 godine je 9mg/dn.
B5 - pantotenska kiselina
Uestvuje u proizvodnji hormona kortizola koji dopirnosi prevazilaenju stresnih stanja i
ublaava zapaljenja. Poto kortizol podstie razgradnju masti, njegov pomonik B5 je vitamin
vitkosti. Gubi se pri peenju, unitava se u povru ako se pripremi sa mnogo vode. Nedostatak
izazpva razdraljivost, nesanncu, anemiju, zapaljenje sluzokoe i konvulzije. Najvie ga ima u
pivskom kvascu i matinom mleu.
Dnevne potrebe: 6-10 mg.
B6-piridoksin
To je u stvari, grupa supstanci koja je meusobno povezana i deluje zajedno. Nalazi se u
ribi, koljkama, piletini, iznutricama, mleku, bananama. orasima, kikirikiju, krompiru, pivskom
kvasacu, kupusu, dinji. Unet u organizam, u jetri se pretvara u aktivni oblik koji se prenosi u sva
tkiva.
Uloga:
- Uestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i antitela,
- uestvuje u metabolizmu belanevina, masti i ugljenih hidrata,
- pomae apsorpciju vitamina B6.
- pomae proizvodnju hlorovodonine kiseline i uestvuje u varenju.
- pomae kod konih i nervnnh poremeaja,
- ublaava greve miia naroito u nogama,
- uestvuje u radu mnogih enzima.
Nedostatak vitamina B6 je redak kao izolovan. Latentni deficit je opisan kod
novoroenadi. Ispoljava anemijom, dermatitisom, ponekad grevima. Opisani su sluajevi
konvulzije kod novoroenadi koje se mogu leiti vitaminom B6. Leenje - korigovati ishranu
dece.
Unitava ga alkohol, kafa, duvan, pilule protiv zaea i zraenje.
Preporuene doze: za odoje od 2 meseca do 4 godine iznose 0,7 mg/dn.
B12- kobolamin
Poznat je kao "crveni vitamin" ili antiperniciozni faktor, Jedini je vitamin koji sadri i
minerale. Razaraju ga temperatura i svetlost. Izvori su samo namirnice ivotinjskog porekla:
iznutrice, veina riba i koljki, mleko, meso, jaja. sir.
Uloga:
- stvara crvena krvna zrnca i time spreava anemiju,
- pomae rast kod dece,
- neophodan je za normalnu funkciju nervnih i epitelnih elija,
- poboljava pamenje i otklanja razdraljivost.
smrki
www.SWtim.org
strana 45
Nedostatak vitamina B12 nastaje iz vie razloga:

- nedovoljan unos hranom (isti vegetarijanci),
- loa apsorpcija iz creva,
- poremeaj nervnog sistema.
Nedostatak vitamina B12 izaziva teku anemiju, perutanje i opadanje kose, lupanje srca i
nervozu.
Dnevna doza: za odoje od 2 meseca do 4 godine iznosi 3 mg/dn.
Vitamin C
Veoma je kiselog ukusa. Uglavnom ga ima u namirnicama biljnog porekla, ali ga ima i u
namirnicama ivotinjskog porekla (jetra). U majinom mleku ga ima oko 50 mg/l, a u kravljem
ga ima svega 20 mg/l. Voe i povre obiluju vitaminom C. Na primer, ipak je 120 puta bogatiji
vitaminom c od pomorande (400 - 1500 mg/100 gr). U velikom procentu ga ima u pomorandi,
limunu, paprici, perunu, kupusu, spanau, paradajzu.
Posle apsorpcije dolazi u sva tkiva organizma. Najvie ga ima u nadbubrenim lezdama,
leukocitima, mozgu, jetri i slezini. Kod odraslih, rezerve u organizmu mogu da podmire potrebe
do 60 dana, kod dece manje. U sluaju da postoji potreba za veim dozama nego to ga dobija
majinim ili adaptiranim mlekom, preporuuje se da se daje kao sintetiki preparat najpre 25, a
zatim 50 mg dnevno.
Gubi se kuvanjem, toplotom, mlevenjem, dodirom sa vazduhom i u kontaktu sa posuem
od bakra. Da bi se gubici sveli na minimum preporuuje se to krae kuvanje u to manje vode.
Uloga:
- vaan je za metabolizam gvoa
-stvaranje kolagena,
- smanjuje propustljivost kapilara,
- pojaava efikasnost imunolokog sistema
- dokazana je uloga u oksidoredukcionim procesima i antikancergeno dejstvo
- uloga u stvaranju krvnih zrkaca- pomae rast,
- za zarastanje rana i obnavljanje telesnih tkiva.
Nedostatak vitamina C: hipovitaminoza je danas veoma retka, jer se hranom uglavnom
unosi u dovoljnoj koliini. Blagi oblici se mogu javiti kod odojadi koja se iskljuivo hrane
kravljim mlekom. Simptomi su: gubitak apetita, razdraljivost, bolovi pri pokretu. Krvarenja iz
desni i nosa su esti.
Ako nedovoljno unoenje vitamina C due traje, onda se kao obolenje javlja skorbut kod
odraslih ili Meler-Barlovljeva bolest kod dece. Kosti se lako lome, zubi se klate i ispadaju, desni
krvare. Zbog bolova u kostima dete lei nepomino i plae kada se uzme u ruke. Krvni podlivi su
esti na koi i sluzokoi. Dete je osetljivo i na druga obolenja. Na sreu, ovo obolenje je kod nas
izuzetno retko, jer je ishrana nae dece bogata vitaminom C, a i vitamin C je jedan od najire
korienih vitaminskih dodataka.
Puenje oteava apsorpciju vitamina C - treba obratiti panju puaima trudnicama.
smrki
www.SWtim.org
strana 46
Bebi koja sisa nije potrebno dodavati vitamin C, jer se u majinom mleku nalazi dovoljna
kolinna ovog vitamina. Trudnice imaju veu potrebu za vitaminom C, jer je on potreban za
razvoj zametka, a neometano se prenosi preko posteljice. Koncentracija vitamina C u pupaniku
su 4 puta vee od koncentracije u krvi majke. Vitamin C se izluuje i preko majinog mleka. Dete
je na roenju dobro opskrbljeno vitaminom C, ali se od 6-12-og meseca moe razviti deiji
skorbut ukoliko se osim mleka ne daju i voe i povre.
Dnevna doza vitamina C za odoje od 2 meseca do 4 godine iznosi 40 mg/dn, a za
trudnice i dojilje od 70 do 90 mg/dn.
Vitamin K
Zbog svog dejstva na koagulaciju krvi naziva se i antihemoragini vitamin. Zovu ga jo i
"faktor dugovenosti". Postoji vie K vitamina, K1se unosi hranom, K2 se stvara u crevima pod
dejstvom bakterija, a K3 je sintetski oblik vitamina K. Izvori vitamina K: najvie ga ima u
zelenom lisnatom povru - spana, kupus, kopriva, karfiol, sojino ulje, riblje ulje, jogurt. Manje
ga ima u majnnom mleku, a najmanje u vou i itaricama. Osim vitamina koji se unosi hranom,
veliki deo sintetiu bakterije u crevima.
Uloga:
- odrava normalan nivo faktora koagulacije i time spreava krvarenje,
- uestvuje u pretvaranju protrombina u trombin.
Nedostatak vitamina K. Novoroene ima male rezerve vitamina K, pogotovu ako je
majka u trudnoi uzimala hranu koja ga ne sadri dovoljno. Majino mleko ima malu koliinu
vitamina K. U crevima novoroeneta prvih dana ivota nema bakterija koje stvaraju vitamin K.
Zbog toga se nivo protrombina naglo sniava i kod novoroeneta koje sisa i javlja se
hemoragina bolest ako beba nije dobila preventivno vitamin K posle roenja. Simptomi bolesti
su krvarenja u crevima, u koi, pluima, desnima n nervnom sistemu. Ova krvarenja treba
razlikovati od krvarenja druge prirode. Kod trudnnca sklonost abortusu. Na nedostatak vitamina
K sumnjamo i kada imamo produeno krvarenje iz pupanika koje se ne moe kontrolisati. Krvarenja se mogu javiti i kasnije posle perioda novoroeneta i kod odojadi koja su na prirodnoj
ishrani.
Davanje vitamina K prvih dana ivota je sigurna prevencija hemoragine bolesti
novoroeneta.
Dnevne doze su 1 mg./dn. Zdrava deca dnevne potrebe obezbeuju hranom.
Minerali
Minerali su vani hemijski elementi koji doprinose pravilnom funkcionisanju organizma,
ali koji ne mogu da se sintetiu u njemu, a u organizmu se nalaze u veoma malim koliinama.
Najvei deo minerala je u obliku soli, a mali deo je u sastavu nekih organskih jedinjenja, najvie
belanevina. Unosi se hranom. Smatra se da dobra ishrana sadri sve neophodne elemente sem
to se u nekim sluajevima moraju dodavati kalcijum i gvoe koji se moraju odravati na
smrki
www.SWtim.org
strana 47
odreenom nivou. Osim u hrani nalaze se i u vazduhu - na morskoj obali u isparenju ima dosta
joda.
Uloga minerala je viestruka:
- aktiviraju mnoge fermente i hormone koji vre izuzetno vane funkcije u organizmu,
- sastavni su deo kostiju i zuba,
- nalaze se u svim elijama i tkivima.
- cirkuliu u telesnim tenostima i odravaju osmotsku i acidobaznu ravnoteu,
- pomau koagulaciju krvi,
- imaju ulogu u metabolizmu.
Nedostatak minerala ima vie uzroka:
- nedovoljan unos hranom,
- loa resorpcija unete hrane.
- poveani gubici iz organizma.
- prevremeno roena deca.
Nekih minerala ima najvie u klicama zrna n njihovim opnama, pa ishrana iskljuivo
belim branom moe da dovede do njihovog nedostatka.
Pomenuemo najvanije minerale:
Kalcijum
Ima vodeu ulogu meu mineralima, pa ga zovu i "kralj minerala" i "mineral za ivot
znaajan kao kiseonik". Oko 99% kalcijuma nalazi se u kostima i zubima (kilogram do kilogram
ipo), a 1% se nalazi u tenosti i mekim organima, gde pomau funkcije srca, nervnog sistema.
miia i krvi. Da bi se kalcijum resorbovao u organizmu, mora da postoji dovoljno vitamina D, pa
je to jo jedan razlog da bebu povremeno izlaemo suncu.
Nalazi se u mleku i mlenim proizvodima (naroito sir), digerici, sitnoj ribi koja se jede
zajedno sa kostima nakon prenja ili kao konzervisana sardnna, kikiriki, orah, semenke
suncokreta, pasulj, graak, zeleno povre (naroito prokelj). Kotano brano ga sadri u velikoj
koliini. U organizmu se nalazi uglavnom u kostima i zubima.
Uloga mu je mnogostruka.
- zajedno sa fosforom n vitaminom D deluje na stvaranje kostiju i zuba (dva dela
kalcijuma + jedan deo fosfora),
- sa magnezijumom uestvuje u radu kardiovaskularnog sistema,
- pomae metabolizam gvoa u organizmu,
- pomae prenoenje impulsa u centralnom nervnom sistemu,
- uestvuje u koagulacnji krvi,
- uestvuje u metabolizmu belanevina, masti i ugljennh hidrata.
Nedostatak kalcijuma moe kod dece da dovede do miinih greva, konvulzija i do
razdraljivosti centralnog nervnog sistema. Ako kalcijum nedostaje due vreme, javljaju se
rahitis, osteoporoza i osteomalacija. Obino su simptomi blai u vidu bolova u leima, kod
mladih "bolova rastenja", nesanice, nervoze i bolova u kostima. U teim sluajevima javljaju se
znaci rahitisa ili tetanije.
Najbolje deluje sa vitaminom A, C, D, gvoem, magnezijumom i fosforom.
Dnevne doze: 800-2000 mg dnevno.
smrki
www.SWtim.org
strana 48
Gvoe
Gvoe je neophodno za proizvodnju hemoglobina (dela crvenog krvnog zrnca koji nosi
kiseonik od plua do elija i obratno - ugljen dioksid od elija do plua) i mioglobina. U malim
koliinama uestvuje u enzimskim reakcijama.
Nalazi se u iznutricama (digerica, bubrezi, srce), umancetu, sveoj ribi, koljkama i
drugoj morskoj hrani, peninom i sojinom branu, zelenom povru, naroito spanau i koprivi,
vonim sokovima. U majinom i kravljem mleku ga malo ima. C vitamin poveava resorpciju
gvoa u crevima, aj i kafa ga vezuju i smanjuju njegovu iskoristljivost. Uz pravilnu ishranu
majke dojenje moe da obezbedi dnevne potrebe deteta do 4-6 meseci ivota. Preporuuje se
posle tog perioda kontrola kilograma zbog opasnosti od anemije koja je kod nas veoma esta.
Uloga:
- neophodan je za proizvodnju hemoglobina i mioglobina,
- uestvuje u encimskim reakcijama tkivnog disanja,
- u jetri uestvuje u procesima detoksikacije,
- neophodan za pravilan metabolizam B vitamina,
- pomae rast.
- spreava i lei anemiju koja je izazvana , nedostatkom gvoa i pojaava
otpornost prema bolestima.
Nedostatak gvoa dovodi do anemije. Anemije se javljaju kod dece svih uzrasta, ali su
najee u uzrastu od 6-24 meseca, u periodu njihovog najbreg rastenja i najveih potreba za
gvoem. Pod anemnjom se podrazumeva smanjeni broj eritrocita u krvi ili smanjena
koncentracija hemoglobina. Nutritivna anemija, koja je esta kod odojadi, nastaje, najee,
zbog nedostatka gvoa, ali moe da se javi usled nedostatka vie minerala i vitamina (B12
bakar). Kod pravilne ishrane trudnice, fetus dobija dovoljnu koliinu hrane jo intrauterino. Posle
roenja, dete dobija gvoe hranom i zavisno od koliine gvoa u hrani, od oblika u kome se
ono nalazi i od kombinacije hrane, zavisi i koliina gvoa. Kod nedovoljmog unosa hranom ne
zadovoljavaju se potrebe brzog rasta deteta i javlja se anemija. Najee je u porodicama sa
niskim ekonomskim standardom koja retko dobijaju meso i hrane se preteno itaricama i sveim
kravljim mlekom (litar ili vie dnevno). Simptomi anemije nisu karakteristini: bledilo,
malaksalost, zastoj u rastu i razvoju, suva koa, naprsline u uglovima usta, lakolomljivi nokti.
Preventiva i leenje anemije sprovodi se uvek uz savet lekara i laboratorijsku kontrolu.
Poveani unos gvoa je najbolje pokuati pravilnom ishranom i ogranienjem ukupne koliine
kravljeg mleka koje dete dobija. Preventivu poeti vrlo rano - u ishranu postepeno uvoditi voe i
povre: jela od spanaa, cvekle, argarepe i voem -naroito kupinom, malinom i ribizlom.
Vano je znati da se voe iz hrane biljnog porekla pet puta manje iskoriava od onog iz hrane
ivotinjskog porekla (organsko gvoe). Primeeno je da kod nedostatka gvoa deca su sklona
da jedu zemlju (kao i kod nedostatka cinka). Odrasle osobe koje piju mnogo kafe ili aja imaju
problema sa apsorpcijom gvoa.
Dnevne koliine za odoje iznose 10-15 mg/dn.
smrki
www.SWtim.org
strana 49
Cink
Naziva se i lekovit mineral, jer je viestruko koristan za organizam. Smatra se da aktivira
vie encimskih sistema i odrava elije. U hrani ga ima u dovoljnim koliinama. Gubi se pri
jakom znojenju i pri preradi namirnica.
Nalazi se u: mesu (govee, jagnjee, svinjsko, riblje), jajima, pivskom kvascu, semenju
od bundeve i peninim klicama.
Uloga;
- odrava i aktivira vie encimskih sistema,
- pomae metabolizam belanevina, ugljenih hidrata i alkohola,
- pomae stvaranje insulina,
- odrava ravnoteu kiselina i baza u organizmu,
- vaan za formiranje organa za reprodukciju i funkciju prostate.
- po najnovijim istraivanjima. vaan je za funkcionisanje mozga,
- uestvuje u sintezi DNK,
- stabilizuje elijsku membranu.
Nedostatak cinka je est kod dece i obino prolazi sa blagim simptomima: slabljenje
apetita, zaostajanje u rastu. Dete ima odsustvo oseaja za miris i ukus. Kod starijih osoba se javlja
zamor, opadanje kose, uporni prolivi, smanjenje otpornosti organizma, hipertrofija prostate i
smanjena potencija.
Dnevne doze: kod dece od 3-15 mg dnevno, zavisno od uzrasta deteta.
Jod
Jod je mineral neophodan za stvaranje tiroksina, hormona koga produktuje tireoidna
lezda i koji regulie mnoge funkcije organizma. Koliina joda u hrani zavisi od koliine joda u
vodi i zemlji.
Nalazi se u: ribljem ulju, jodiranoj soli, mesu ivotinja hranjenim ribljim branom i hrani
koja se proizvodi na zemljitu pored mora. Najbolji nain snabdevanja jodom je korienje
jodirane soli. Osim toga, ima ga u mleku i mlenim proizvodima, kupusu, crnom luku, jabukama
i jagodama.
Uloga:
- neophodan je za stvaranje tiroksina,
- neophodan je za pravilan psihiki i fiziki razvoj oveka,
- odrava mentalnu aktivnost ljudi.
- poboljava ishranu sagorevajui viak masti,
- pomae pravilno rastenje,
- doprinosi zdravlju kose, koe, noktiju i zuba.
Nedostatak joda izaziva guavost, odnosno poremeaj rada tireoidne lezde i njeno
poveanje. U nekim sluajevima, veliina tireoidne lezde moe da bude uzrok guenju zbog
pritiska na traheju. Smatra se da je veliki broj ljudi na svetu ugroen deficitom joda i da se kao
posledica javlja psihika retardacija i svi socijalni problemi koji nastaju u vezi s tim. Manjak joda
kod trudnica dovodi do pobaaja ili raanja dece sa malom poroajnom teinom. U nekim
smrki
www.SWtim.org
strana 50
sluajevima nedostatak joda kod trudnica izaziva hipotireoidizam kod novoroeneta: ovakva
deca zaostaju u rastu i mentalno su zaostala. Kod starije dece javlja se struma (guavost).
Dnevne doze: 50-100 mikrograma dnevno.
Preventiva: upotrebljavati samo jodiranu so. Tako se rizik od guavosti smanjuje 2-3 puta.
Fluor
Od izuzetne vanosti za ljudski organizam i ubraja se u grupu esencijalnih
mirkoelemenata za oveka. U organizam se unosi vodom, hranom i vazduhom. U krvi i u unutranjim organima, koliina fluora je vrlo stabilna i dobro regulisana posebnim mehanizmom
regulacije. Viak unetih fluorida se najveim delom izluuje preko bubrega (70%), a manji deo
putem znoja, pljuvake, mleka ili na drugi nain. Ima veliku mo deponovanja. Deo unetih
fluorida se deponuje u kotana i zubna tkiva. Nepobitno je dokazano da prisustvo fluorida u
zubnim tkivima poboljava kvalitet zuba i otpornost na pojavu zubnog kvara.
Raspored fluorida u prirodi je veoma razliit. U vodama za pie, fluorida ima ispod 0,2
mg/l, u morskoj vodi 0,8-1,4 mg/l, a u mineralnim vodama ili vodama iz artemskih bunara (sa
300-500 m dubine) koliine fluora su znatno vee.
Nalazi se u: mesu. iznutricama, plodovima mora (ribe, koljke), mleku i mlenim
proizvodima, itaricama, vou i povru. Koliina je razliita u raznim namirnicama i zavisi od
geografskog podruja.
Ukoliko se fluoridi ne unose u organizam u dovoljnim koliinama prirodnim putem.
potrebno je obezbediti unoenje optimalnih koliina fluora na drugi nain (tablete, so, itd.). Ako
se unose znatno vee koliine (preko 2 mg dnevno) dolazi do nekih neeljenih dejstava
("areni zubi").
Uloga
- smanjuje kvarenje zuba,
- uestvuje u razvoju skeleta.
Nedostatak fluora izaziva kvarenje zuba.
Preventiva karijesa fluorom

U preventivi karijesa fluoridi se koriste sistemski i lokalno.
Sistemsko delovanje
Najbolja, najefikasnija i najjednostavnija metoda je fluorisanje vode za pie. Primenom
ove metode iskljuuju se ostale metode davanja fluora. Meutim, vode za pie u sistemima za
vodosnabdevalje gradova Srbije uglavnom sadre nedovoljne koliime prirodnog fluora. Zato je
prihvaena metoda sa fluorom koja se pokazala kao vrlo efikasna. Tablete sa fluoridima se
nesmeju prepisivati u mestima gde su koncentracije fluorida u vodi za pie iznad 0,7 mg/l, to
nije sluaj za podruje Beograda.
smrki
www.SWtim.org
strana 51
U podrujima sa nedovoljno fluorida ordinira se:

Trudnice. Od etvrtog meseca trudnoe kada poinje mineralizacija mlenih zuba deteta,
trudnica uzima jednu tabletu fluora od 1 mg (tabletu otopiti u ustima). Deluje i na majku i na
plod. Majci titi zube i preventivno deluje naroito nou kada je poveana kiselina u ustima.
Znaajan je i psiholoki efekat. Kod majke stvara odgovornost za zdravlje zuba kod deteta.
Trudnica mora redovno da pere zube - dva puta dnevno najkrae po 3 minuta, pravilnom
tehnikom pranja zuba (ietkavanjem zuba). etkice od sintetikih vlakana, paste sa fluorom.
Trudnica mora redovno da odrava higijenu usne duplje, da od poetka trudnoe redovno
poseuje stomatologa koji e redovno pratiti i kontrolisati njene zube. Ovo je veoma vano, jer je
praksa pokazala da majke malo misle na sebe (svaka trudnoa ponese po jedan zub - to nije
nauno dokazano). Ako se preventiva uradi na vreme, smanjuje se mogunost intervencija.
Panja: Ne preporuuje se snimanje zuba u prva tri meseca trudnoe!
Dojilja. Uzima isto tablete od 1 mg fluora dnevno.
Deca. Ranije se preventiva vrila od roenja. Korienje fluorida poinje od estog
meseca davanjem jedne tablete od 0,25 mg, jer se poklapa sa nicanjem prvih zuba. Dojilja tada
prestaje da uzima fluor. U ovom periodu, vano je majci obratiti panju da se bakterije koje
izazivaju karijes (streptococcus mutans) naseljavaju u usta deteta kada ponu da niu mleni
zubi. Dokazano je da ove bakterije prenose najblii roaci, najee majka, ljubljenjem ili preko
kaiice pri jelu.
U prvih est meseci ivota dojenje je najbolji nain ishrane deteta. Dojenje podstie
pravilan razvoj lica, vilice i postavu zuba. Obroci treba da budu u pravilnim vremenskim
intervalima, podoji da ne traju due od 15-20 minuta. Izbegavati nepotrebno zaslaivanje hrane i
napitaka. Posebno voditi rauna da se dete ne uspavljuje i ne koristi boicu sa cuclom u toku
spavanja.
Higijena usta pre nicanja zuba
Majka gazom, namoenom u kamilicu, skida skrame od mleka, pogotovu uvee pred
spavanje.
Sa nicanjem prvih zuba, higijena zuba je obavezna. Posle podoja, sa zuba se skidaju
naslage, jer tu dolazi do razmnoavanja bakterija koje svojim fermentima razlau ostatke hrane i
stvaraju kiseline koje dovode do demineralizacije zuba. ak i ishrana samo majinim mlekom
moe da dovede do karijesa. Naroito je tetno ako beba spava pored majke i neprekidno sisa.
Negativan uticaj zaslaenih sokova i vode, pogotovu nou (cucla u med, zaeereno mleko) zbog
dugotrajnog dejstva kiseline, nastaje razgradnja i raspadanje zuba. Karijes se ne vidi odmah
golim okom. Proces traje dugo. Tek kada doe do gubitka minerala dolazi do odlamanja pareta
zuba i roditelji kau "preko noi se odlomio" i ostali su korenovi. Ne vidi se i ne boli. Nepodobno
je to se roditelji javljaju sa detetom kada se javi bol, jer je onda prvi susret sa stomatologom
neprijatan za dete. Posebno je neprijatno to dete ne sarauje sa stomatologom, pa je teko raditi
bilo kakvu intervenciju. Tada esto samo vaenje zuba bude jedini izlaz.
Oboljenje mlenih zuba nastalo kao posledica nepravilne ishrane u ranom periodu ivota,
naziva se "cirkularni karijes" ili "sindrom dece hranjene na flaicu". Karakteristika ovog obolenja
je da zahvata veliki broj zuba. U poetku protie bezbolno. Veoma je teko za terapiju (terapija
nema veeg efekta) i najee dolazi do prevremenog gubitka veeg dela zuba, to kasnije izaziva
prevremeno i nepravilno nicanje stalnih zuba i nastanak ortodonskih anomalija, ija je terapija
veoma skupa i dosta komplikovana.
Roditelje treba na vreme upoznati da je zabluda da mleni zubi nisu vani jer kratko traju
i brzo ih zamenjuju stalni zubi. Mleni zubi su od izuzetnog znaaja za ishranu U vreme
smrki
www.SWtim.org
strana 52
najintenzivnijeg rasta i razvitka deteta. Karijesni mleni zubi oteavaju vakanje hrane, dovode
do uestalih infekcija, bolova, straha i psihikih tegoba. Rani gubitak mlenih zuba prouzrokuje
poremeaje u izgovoru pojedinih glasova, nepravilnosti rasta lica i vilica i postave stalnih zuba.
Plombiranje zuba kod male i prekolske dece predstavlja veliku psihiku traumu za dete i
roditelje. Zato je od izuzetnog znaaja primena jednostavnih metoda, kao to su: pravilna ishrana,
pranje zuba i korienje fluorida za ouvanje zuba.
Pogreno je voditi dete kod stomatologa tek kada se javi karijes, bolovi ili otok. Prvi
pregled treba da bude dok su zubi zdravi da bi se dete naviklo na lekara, jer praksa je pokazala da
su deca sa zdravim zubima bili dobri pacijenti. Stomatolog e dati najbolje savete za ouvanje
zdravlja usta i zuba deteta, uoie loe navike i greke u ishrani, u odravanju higijene i
nepravilnosti u razvitku vilica i zuba, ranu pojavu karijesa, itd. Dolazak deteta sa zdravim zubima
u stomatoloku ordinaciju je prijatno iskustvo, stvara poverenje i prijateljski odnos deteta i
stomatologa. Po pravilu, dete treba voditi stomatologu dva puta godinje na kontrolni pregled.
Ukoliko nema smetnji, treba ga odvesti sa dve godine, jer dete tada shvata atmosferu i ona mu
prija. Pregled poinje sa pokazivanjem etkice za zube, stomatolokom stolicom i ienjem
zuba. Takvo dete kasnije rado dolazi i postaje izvrstan pacijent.
Vreme nicanja mlenih zuba je oko estog meseca, a zavrava se sa dve ipo godine. Tada
se formiraju kompletni nizovi denticija. Redosled i vreme nicanja mlenih zuba se po pravilu
odvija ovako:
- prvo niu izmeu 6. i 9. meseca donji centralni sekutii i gornji cantralni sekutii;
- od 8. do 11. meseca niu donji spoljni sekutii i gornji spoljni sekutii.
Ako se kod deteta normalno obavlja nicanje zuba, onda dete od 12 meseci ima 8 sekutia.
Vreme, a u nekim sluajevima i redosled nicanja pojedinih zuba, ne moe se uzeti kao
konstanta. Naprotiv, treba oekivati varijabilnost i, ukoliko su one u granicama blagih
odstupanja, treba ih smatrati biolokim.
Nicanje zuba je znak da treba poeti sa njihovom higijenom. Posle svakog obroka oistiti
zubie komadiem gaze natopljenim u kamilicu. Kada dete napuni dve godine, poinje samo da
pere etkicom i kaladontom uz kontrolu roditelja.
Vano je da se nicanje prvog stalnog zuba (estice) uoi i da se dete dovede kod
stomatologa, da bi se zub zatitio metodom "zalivanja fisura" koja je bezbolna, traje nekoliko
minuta, a garantuje dugotrajnu zatitu.
Lokalna primena fluorida
Obezbeuje lokalno delovanje fluorida na povrinu zuba i vri se na sledei nain:
- svakodnevnim pranjem zuba pastama sa fluorom (ovaj nain preventive koriste samo
deca iznad tri godine i odrasli),
- ispiranjem usta rastvorima koji sadre fluor (i ovaj nain preventive je za decu iznad tri
godine).
Upranjavanje loih navika
Odreene okluzalne anomalije (nepravilnosti zagriaja) su povezane sa upranjavanjem
loih navika. Najea je sisanje prstiju, naroito palca i cucle, mada se moe upranjavati i
navika sisanja delova odee i drugih predmeta. Ovome treba dodati naviku tiskanja jezika koja
moe biti uzronik ozbiljnih poremeaja zagriaja.
Ishrana novoroeneta kroz cuclu u infantilnom periodu moe biti jedan od podstiuih
razloga za stvaranje navike sisanja cucle. Uporno i esto sisanje cucle moe jo pre nicanja
mlenih sekutia prouzrokovati ulegnue na alveolnim rubovima (zubnim bedemima) - preteu
smrki
www.SWtim.org
strana 53
kasnijeg otvorenog zagriaja. Sreom ove promene su privremene i iezavaju posle prestanka
upranjavanja navike.
Sisanje prstiju, naroito palca je najea loa navika koja se razvija tokom infantilnog
perioda. Sisanje prsta upranjava oko 60% dece u infantilnom periodu, pa se to i ne smatra
nenormalnom pojavom u ovo vreme. U najveem broju sluajeva navika se prekida do kraja
druge godine ivota bez upadljivih posledica. Ako se ona produi dokraja pete godine ivota
moe poremetiti okluziju (zagriaj) frontalnih (prednjih) zuba. Ozbiljne okluzalne nepravilnosti i
njena trajnost se uveavaju ako se upranjavanje navike prenese i na meovitu denticiju (pojava
stalnih zuba u vilici). Moe se razviti otvoren zagriaj teeg stepena, jer njegovom razvoju ne
doprinosi samo navika sisanja palca, ve poremeena funkcija orofacijalne muskulature (miia
usta i lica), naroito infantilno gutanje. Ako se u ovom stadijumu razvoja nepravilnosti zaustavi
navika, nije vie sigurno da e doi do spontane korekcije, jer tiskanje jezika u otvor i nepravilan
poloaj donje usne pri gutanju mogu anomaliju odravati ili je, ak, pogorati.
Zakljuak
Zdruenim radom stomatologa, pedijatara i ginekologa, u saradnji sa roditeljima,
preventiva e biti uspena i dete e imati zdrave zube i odlinu osnovu za svoj razvoj i dobro
zdravlje.
Voda
Voda je osnovni sastojak svakog organizma. Posle vazduha je najneophodniji element
ivljenja. ovek moe bez hrane gotovo 2 meseca, ali bez vode samo nekoliko dana. Nedostatak
vode dovodi do:
- trovanja organizma sopstvenim otrovima koji se inae izluuju vodom putem bubrega,
- poremeaja varenja i metabolizma hrane,
- poremeaja disanja,
- raznih poremeaja u fiziolokim procesima tela (slabljenje miia, stvaranje edema,
bolovi u zglobovima).
Kod novoroeneta ukupna voda iznosi vie od 75% telesne mase, dok kod odraslih ini
oko 60%. Nedostatak vode kod odojadi i male dece imaju teke posledice, a najopasniji je
nedostatak u prvim danima, sedmicama i mesecima ivota. Ta opasnost naroito je velika kod
odojeta na vetakoj ishrani.
Poveanje potrebe za vodom vezane su za povean unos kalorija, aktivnost, temperaturu
vazduha, pretopljavanje deteta, ali i neka bolesna stanja gde se voda brzo gubi iz organizma
(povraanje, proliv, visoka temperatura).
U prvim mesecima ivota odoje koje je na prirodnoj ishrani ili se hrani industrijski
adaptiranim mlekom dobija dovoljno tenosti. Meutim naa je dunos tda mu je nudimo izmeu
obroka, da pije koliko hoe, samo ne na pola sata pre hranjenja. Dete e samo odbiti tenost ako
nije edno.
Izvor vode su tenost, hrana i deo koji se oslobaa oksidacijom materija u organizmu.
Uneta voda se najveim delom eliminie iz organizma, samo mali deo se ugrauje u nova tkiva.
U novije vreme povremeno se javljaju zagaenja vode otrovima iz industrije i
kanalizacnje. To je razlog da se u nekim zemljama vri prerada vode, a voda iz esme ne slui za
pie. To je u stvari tekua voda koja je preiena tako da u njoj nema tetnih mikroorganizama i
otrovnih materija. Nedostatak ove vode je to ne sadrn mineralne sastojke, na primer kalcijum ili
ih ima u manjnm koncentracijama. Meutim, to se nadoknauje jogurtom, mlekom, sokovima, pa
izbor mineralne vode ima u nekim prilikama prednost nad vodom iz esme. Mineralna voda
potie iz prirodnih izvora i sadri dosta kalcijuma, kalijuma, natrijuma, i drugih elemenata. Neke
smrki
www.SWtim.org
strana 54
od njih imaju i lekovito svojstvo zavisno od sastojaka koje sadri. Na etiketama su oznaeni
sastav mineralne vode i njeno lekovito svojstvo.
Potrebe deteta za vodom:
I mesec 150-180 ml/kg na 24 sata
II - VI mesec oko 150 ml/kg na 24 sata
VI - XII mesec oko 120 ml/kg na 24 sata
Ishrana dojilje
Majka-dojilja treba da ivi i da se hrani pravilno kao i u trudnoi. Ishrana je jako vana u
ovom periodu, jer od nje zavisi kvalitet i kvantitet mleka koje obezbeuje novoroenetu
odgovarajuu hranu potrebnu za njegov rast i razvoj. Hrana dojilje bi trebala po sastavu da bude
kao kod trudnice, samo energetski unos mora da bude povean. Ako se u ovom periodu
nedovoljno unose proteini, masti, ugljeni hidrati, minerali i vitamini, smanjie se koliina mleka,
ali e jedan period sam organizam majke da koriguje kvalitet mleka. Ako nepravilna i nedovoljna
ishrana dojilje potraje due, nastae promene i u kvalitetu mleka, odnosno smanjie se njegova
hranljiva vrednost.
Energetski unos treba da bude povean prvenstveno u prvih est meseci dojenja. Prednost
imaju majke koje su se pravilno hranile u trudnoi, pa nakupljeni depoi masnog tkiva u toku
trudnoe koriste kao rezervu i dodatnu energiju.
U ishrani treba poveati unos:
- belanevina
- mineralnnh materija (jodirana so, integralno penino brano, kukuruz, dovoljio zelenog
povra)
- vitamina. naroito hidrosolubilnih (svee voe i povre. itarice, meso i digerica), dok
se liposolubilni nalaze kao depoi jo u trudnoi i obezbeuju njihovu visoku koncentraciju u
majinom mleku i u uslovima nedovoljnog unosa.
Tenosti to vie - najbolja je mineralna voda i nezaslaeni ajevi u koliini od oko 2 litra
dnevno. Unos tenosti se regulie oseajem ei, a kontrolie bojom urina - pojava tamnog urina
jakog mirisa ukazuje na nedovoljan unos tenosti.
Ukus neke hrane prelazi u majino mleko (beli i crni luk, karfiol, kupus i celer). Nekoj
deci to smeta, dok neka ne reaguju na ovu hranu. Ako majka primeti da detetu to smeta, neka ih
izbegava dok traje dojenje.
Iako ishrana dojilje zavisi od mnogih faktora kao to su kultura, socijalni status, navike,
mesto ivljenja, svaka dojilja bi trebala da se pridrava sledeeg:
1. ishrana da bude raznovrsna, razliitog ukusa i sastava
2. jesti hranu svee pripremljenu na razliite naine
3. izbegavati preraenu hranu, pogotovu onu koja sadri rafinisani eer. U svakom
sluaju, eliminisati slatkie i "prazne kalorije".
4. poto alkohol, duvan i kafa prelaze u majino mleko, ukinuti ih. Naroito duvan, koji i
u malim koliinama moe biti toksian za bebu. Kafu zameniti belom kafom.
5. Izbegavati lekove, ak i one koje je majka upotrebljavala pre trudnoe. U toku dojenja,
lekovi se mogu uzimati samo sa izriitom dozvolom lekara. Najei problemi vezani za ishranu
majke koje doje su:
smrki
www.SWtim.org
strana 55
1. Bojazan da e se preterano ugojiti

2. Loe navike u ishrani i upotreba "brze hrane"
3. Umor
4. Optereenost razmiljanjem koju hranu treba upotrebiti (izbegavati)
Dnevne koliine i sastav hrane:
- hleb - crni ili polubeli sa mekinjama (250-300 gr dnevno)
- mleko - ne vie od 0,5 l dnevno
- jaja - jedno dnevno
- posni sir, meso (ivinsko, riba. telee) jednom dnevno oko 250-300 gr
- ulje (kukuruzno, suncokretovo), buter, margarin -30 gr dnevno
- povre sirovo i bareno (najmanje tri vrste) - 350 gr dnevno
- voe, najbolje svee - 400-500 gr dnevno eer - med - 15 gr
Predlog jelovnika
Tri obroka, dve uine.
Doruak
- Sok od pomorande ili drugog voa - 150-200 gr
- Krika crnog hleba ili griz sa mlekom
- Jedno jaje
- Puter oko 15 gr
Uina
- Mleko ili jogurt 200 gr sa keksom ili hlebom
Ruak
-
Meso - hladno, narezano ili sir oko 150 gr.

Crni hleb - jedna krika
Povre i salate
Mleko
Uina
- Voe ili neki jednostavni slatkii
smrki
www.SWtim.org
strana 56
Veera
- Mravo meso 150-200 gr
- Krompir i drugo povre 200 gr
- Kompot
Ishrana zdravog odojeta

BABY FRIENDLY
Dojenje je ugroena ljudska aktivnost irom sveta. Od velikog broja vrsta sisara, koliko ih
ima na zemlji, jedino ljudi (homosapiens) ugroava provereni metod pomou koga priroda brine
o njegovoj novoroenadi, naime, irom sveta majke sve vie hrane svoje bebe industrijskom
hranom umesto sopstvenim mlekom. Uz podrku svetskih lidera i zdravstvenih strunjaka
UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija pokrenuli su baby friendly inicijativu sa ciljem da se
reafirmie dojenje kao prirodan i najbolji nain ishrane zdravog deteta. U tom cilju se
preporuuje da se:
- obui zdravstveno osoblje da primenjuje ovaj program,
- informiu sve trudnice o prednostima i nainu dojenja,
- dozvoliti da majke i beba budu u istoj sobi,
- da beba sisa na svaki zahtev,
- da beba ne koristi cucle ni vetaku bradavicu,
- poto beba iskljuivo sisa, nije je potrebno pojiti, jer majino mleko sadri dovoljno
vode za potrebe zdrave bebe.
Istovremeno sa promocijom dojenja, sprovodi se i baby friendly inicijativa da bi se u to
veem broju porodilita novoroenad nalazila pored majki od prvog dana. Za vreme raanja
deteta, majka ima pomo zdravstvenog osoblja. Zamorena i rastereena majka eli da vidi i
dotakne svoje dete. a refleksi dojeneta za hranom i sisanjem su naroito izraeni odmah po
poroaju. Zato se ovaj pravac preporuuje i u nekim naim porodilitima i ve i funkcionie.
Novoroene se odmah po roenju brie i stavlja majci na grudi, gde ubrzo dobija i prvi podoj.
Zatim se beba kupa i stavlja s majkom u istu sobu, gde e se majka sama starati o njoj uz pomo
zdravstvenog osoblja. Ovakav nain omoguava prisnu vezu izmeu majke i deteta, dojenje po
potrebi i kontakt sa ocem i drugim lanovima porodice.
smrki
www.SWtim.org
strana 57
Mlena hrana
Dojenje
uveni francuski akuer Pier Budin(1846-1907) je rekao: "Mleko i srce majke ne mogu
se niim zameniti." On je na svom odeljenju u Parizu osnovao dispanzer, tj. odeljenje za deljenje
majinog mleka. Od tada se taj pojam jo koristi (dispendre -deliti), a majino mleko i njena
ljubav e trajati dok postoji svet.
Laktacija je stvaranje mleka iz mlenih lezda radi prehrane mladunaca i karakteristino
je samo za sisare. Ovo svojstvo sisara da obezbeuju idealnu ishranu svom potomstvu daje im
prednost nad drugim vrstama. Ovo preimustvo na sreu, priroda je dala i ljudskom rodu dojenje je zajednika karakteristika svih kultura i vremena od pojave ljudi, a drugi naini ishrane
su promenljivi i zavise od mnogih faktora (lokaliteta, vremena, obiaja. itd)
Praktino sve majke mogu da doje. Retki su sluajevi da ena ne moe da doji zbog
stvarnih fiziopatolokih razloga. Obino su to:
- strah da je nesposobna za proizvodnju mleka ili da e mleko biti nedovoljno da zadovolji
dojene. Ovo je esto razlog za otpoinjanje dopunske ishrane pre nego to je to neophodno.
- teak i produen poroaj, anestezija, hirurki zahvat i drugi izvori stresa spreavaju
poetak laktacije.
Majino mleko je jedina uravnoteena i kompletna hrana za odoje i u prvim mesecima
ivota nita ne moe da ga zameni. Prednost majinog mleka nad svim ostalim do danas nije
dostignuta. Od mnogih preimustava naveemo nekoliko:
- meusobni odnos svih hranljivih materija (energetskih, gradivnih i zatitnih) u
majinom mleku je u svemu najidealniji;
- majino mleko sadri sve hranljive sastojke u dovoljnoj koliini, sem vitamina D i
gvoa;
- majino mleko je bakterioloki ispravno, odnosno ne sadri bakterije ako je majka
zdrava;
- obezbeuje detetu imunitet, odnosno titi ga od infekcije i spreava pojavu alergijskih
oboljenja kao to su astma, ekcem i drugo. Odbranu od bakterija i virusa dobija iz kolostruma u
kome se nalaze antitela i ive elije koje tite bebu;
- lako se vari, pa izaziva manje stomanih tegoba, kao to su grevi, povraanje i proliv;
- sastav majinog mleka spreava malokrvnost i gojaznost;
- dojenje omoguava pravilan razvoj vilice i itavog lica deteta;
- blizak kontakt majke i deteta pri dojenju omoguava vrstu emotivnu vezu izmeu
majke i deteta;
- prisustvo faktora rasta je u majinom mleku 40x vei nego u kravljem mleku;
- psihofiziki razvoj deteta je ravnomerniji, digestivni i nutritivni poremeaji su znatno
rei kod odojadi na prirodnoj nego kod onih na vetakoj ishrani.
Ima ozbiljnih tvrdnji da prirodna ishrana odojeta predstavlja preventivni faktor protiv
pojave nekih oboljenja u zrelom dobu, kao to su visok krvni pritisak, bolesti krvnih sudova,
eerna bolest, infarkt i oboljenja vezana za holesterol.
Dojenje ima velika preimustva i za majku:
- dojenjem majka bre vraa svoju teinu na normalu;
- dojenjem se smanjuje rizik od raka dojke;
- dojenjem se smanjuje rizik od neeljene trudnoe;
smrki
www.SWtim.org
strana 58
- mleko je besplatno i ihrana je jednostavna -svuda i na svakom mestu;

- iskljuene su komplikovane radnje oko pripreme, grejanja i uvanja mleka;
- nema ''loeg" ni "slabog" mleka - ono je uvek isto, toplo i spremno za bebu.
Osim nabrojanog, postoje i druge prednosti koje govore o prednosti dojenja.
Koliana mleka koja se dnevno lui je razliita i zavisi od mnogih faktora. Dobra dojilja
ima dnevno oko 600 ml mleka u prvom mesecu, 700-750 ml u treem, 750-800 u
estom, a posle poinje polako da opada. Opisan je sluaj ene sa 5.950 gr dnevno. Koliina
izluenog mleka u toku dana je razliita - ujutru majka ima najvie mleka. Najvanija je
efikasnost kojom dete sisa i prazni dojku. Refleks sisanja prisutan je ve na roenju, ali je slab ili
ak odsutan kod prevremeno roene dece, kod dece sa malom telesnom teinom na roenju, kod
bolesne odojadi ili kod dece koju majke sile na podoj. U tim sluajevima, majka mora runo da
prazni dojku posle podoja, jer je to najbolji nadraaj da se dojka puni mlekom. Na koliinu mleka
nepovoljno deluju:
- nedovoljna razvijenost lezdanog tkiva
- zastoj mleka koji se moe desiti ako se pravovremeno ne isprazni dojka
- psihiki uticaj - strah, briga, bolovi, umor majke, uzimanje lekova i teke bolesti majke.
Sastav majinog mleka se menja i to zavisi od mnogih faktora. Koncentracija pojedinih
sastojaka zavisi od ishrane majke, od faze laktacije, od doba dana, od jednog dana do drugog, od
jednog podoja do drugog, ak ima razlike i u dve dojke iste majke. Ove promene u sastavu
majinog mleka nisu sluajne. Dokazano je da je to u stvari prilagoavanje na potrebe odojeta
koje su razliite u raznim fazama njegovog rasta. Prvo mleko koje se dobija kada se uspostavi
laktacija je ukasta, lepljiva tenost, koja se zove kolostrum. Kolostrum sadri vie belanevina
i minerala, a manje eera i masti. Poseduje visoke vednosti zatitnih svojstava -vaan sastojak je
IgA koji novoroenetu na poetku njegovog ivota prua zatitu od crevnih i drugih infekcija.
Sastav kolostruma odlino odgovara uzrastu novoroeneta kada su bubrezi deteta nezreli, a
varenje se tek uspostavlja. Od treeg do petog dana je prelazno mleko. Ono sadri vie masti,
laktoze i energije. Sastav mleka se i dalje menna i posle 15 dana dobija svoj definitivni sastav i
razvija se u zrelo mleko. U kasnijem periodu, pred kraj dojenja, mleko nalikuje kolostrumu po
visokom procentu imonoglobulina koji titi odoje koje se odvaja od majke. Zato to sadri u
tanoj srazmeri sve potrebne hranljive sastojke za skoro sve bebe, a u isto vreme ih titi od
infekcija, majino mleko se naziva "perfektnom hranom". Preko gotovo milion godina postojanja
oveka, majino mleko je prilagoeno zahtevima hranljivih sastojaka dojeneta, isto kao to
mleko drugih sisara zadovoljava specifine potrebe njihovih potomaka.
Najvaniji sastojci majinog mleka:
- belanevine - koncentracmja belanevina u kolostrumu je oko tri puta vea nego u zrelom
mleku. U kolostrumu ima i 10 aminokiselina neophodnih za rast i razvoj, pa je neophodno
dojenje u prva dva dana. U majinom mleku ima dva puta manje belanevina nego u kravljem
mleku, ali se ove belanevine znatno razlikuju i hemijski i po biolokoj aktivnosti, pa se
belanevine majinog mleka lako vare, dok se belanevine kravljeg mleka teko vare. Osnovne
belanevine su: kazein (ima ga dpa puta manje nego u kravljem mleku, ali je u majinom mleku
svarljivnji), laktoalbumin (dok je u kravljem mleku prisutan betalaktoglobulin, koji je najee
uzrok alergije na kravlje mleko), laktoferin (vezuje gvoe u crevima i onemoguuje
metabolizam tetnih bakterija (u kravljem mleku se nalazi samo u tragovima), lizozom (ima jako
antibakterijsko svojstvo i nalazi se znatno vie u majinom nego u kravljem mleku) IgA (sa jakim
antiinfektivnim svojstvom) i interferon (koji titi odojad od virusnih infekcija). Zahvaljujui
smrki
www.SWtim.org
strana 59
ovim imunolokim osobimama, deca hranjena majinim mlekom manje boluju od hranjene
kravljim mlekom.
-masti - sadraj masti se menja i odgovara potrebama deteta. Najvia koncentracija masti je na
kraju dojenja (u "zadnjem mleku"). Zato je vano da beba sisa dok ne bude sita. Masti su najvei
izvor kalorija (40-50% ukupnih dnevnih energetskih potreba), nosioci su liposolubilnih vitamina i
ulaze u sastav svih elijskih membrana.
- ugljeni hidrati - najvei deo ugljenih hidrata ini laktoza, eer koga ima samo u mleku, a u
majinom ga ima najvie (koncentracija laktoze je 50% vea u majinom nego kravljem, zato je
majino mleko slae od kravljeg). Laktoza, sem energetske uloge, obezbeuje i apsorpciju
kalcijuma i tako spreava rahitis.
- vitamini - jedna od glavnih razlika izmeu vetake ishrane i dojenja je da uzimanje majinog
mleka osigurava da se svi prisutni vitamini iz mleka prenesu detetu. S druge strane, pri vetakoj
ishrani se vitamini esto gube u sakupljanju, preradi, rekonstruisanju i pasterizaciji. Nivoi
vitamina, naroito onih rastvorljivih u vodi, u majinom mleku su uslovljeni ishranom majke.
Ukoliko ona jede dobro uravnoteenu hranu, njeno mleko e zadovoljiti potrebe njenog deteta u
svim vitaminima, jedino je potreban dopunski unos vitamina A i D pa se ve od prvih dana daju
detetu u obliku kapi. Kod majki koje su vegetarijanke, moe da se javi i nedostatak vitamina B12.
- minerali - na konesntraciju veine minerala u majinom mleku (kalcijum, fosfor, gvoe)
ishrana majke nema veeg uticaja. Ima ih manje u majinom nego u kravljem mleku. Zbog vee
koliine minerala i belanevina u kravljem mleku, kod dece na vetakoj ishrani je vee
optereenje bubrega, a vea je i opasnosg od greva zbog slabe apsorpcije kalcijuma. Gvoa ima
manje u majinom mleku, ali se bolje apsorbuje tako da su odojad na prirodnoj ishrani manje
sklona anemiji.
Kalcijuma ima manje u majinom mleku, ali se bolje resorbuje.
Majino mleko sadri mnoge encime i hormone i, to je naroito vano, "faktor rasta" koji
je u majinom mleku znatno vei nego u kravljem.
Za veinu odojadi, ovakvo mleko je dovoljno da podmiri energetske i nutritivne potrebe
(sem u vitaminima A, D i gvou) u prvih 6 meseci ivota. U tom uzrastu treba poeti sa
davanjem druge vrste hrane, odnosno: za zdravu odojad je prirodna ishrana neophodna do
est meseci ivota, poeljna do godinu dana, a po potrebi i due. Najnovije studije su pokazale
da je u 80% sluajeva detetu dovoljno iskljuivo dojenje do 6 meseci, a u 30% sluajeva do
navrenih devet meseci ivota.
Trajanje i broj podoja

Za uspeno dojenje prve nedelje su presudni: po baby friendly programu, kada je beba
smetena sa majkom iskljuivo se hrani na svaki zahtev deteta. Ovako moe da se nastavi i kod
kue jo oko 2-3 nedelje dok se ne razvije dobro luenje mleka i beba ne uobroi. Obino krajem
druge nedelje uspostavlja se pravilan ritam dojenja. Broj podoja u prvih 6 nedelja je
neogranien, a noni podoj e odoje preskoiti kada je produkcija mleka dovoljna. Dete ne
popije pri svakom obroku jednake koliine mleka, to zavisi od intervala meu obrocima i od
brzine varenja. Majka brzo shvati detetove potrebe i zato ga hrani kada mu je to potrebno. Iz
ovoga proizlazi da nije preporuljivo insistirati na planirani red hranjenja. Majka sama odreuje
kako da doji svoje dete i koji e razmak biti izmeu obroka.
smrki
www.SWtim.org
strana 60
Vano je obratiti panju na trajanje podoja. Ovo vreme ne sme da bude krae od 15
minuta niti due od 20, jer je ustanovljeno da dete najvie posisa u prvih 10 minuta. Ako se doji
manje od 15 minuta, dete bude gladno i plae, a ako se doji vie od 20, ono zaspi ili se igra.
Predugo dojenje moe da dovede do oteenja bradavice.
Broj podoja je ve u drugom mesecu est, i kako se dete obino budi izmeu 5 i 6 sati
ujutru za prvi podoj, pod pretpostavkom da se doji na 3 sata, vreme podoja bi bilo: 6. 9, 12,15,18
i 21. Sa uvoenjem nemlenih obroka, ukidaju se podoji postepeno, tako da na kraju prve godine
beba ima obino jedan jutarnji ili dva podoja dnevno, to zavisi od mnogih faktora.
Trajanje laktacije
Razliito je kod raznih ena, a kod najveeg broja ena najmanje 6 meseci, pa i due od
godinu dana (dve ilitri godine).
Tehnika dojenja
Veoma je vana za dojenje i neznanje majke i njena neobavetenost u nekim sluajevima
mogu da ugroze i samo dojenje. Dunost majke, naroito prvorotke, je da jo u porodilitu
paljivo prati savete lekara, babica i pedijatrijskih sestara i savlada postupak dojenja. Pravilnom
tehnikom dojenja i higijenom spreava se pojava ragada i drugih oteenja bradavica. Bolne i
ranjave bradavice (ragade) nisu razlog za prekidanje dojenja. Bradavice treba oprati toplom
vodom, paljivo ih osuiti mekanim pekirom i namazati majinim mlekom koje se osui na
bradavicama.
Usled nepotpunog pranjenja dojke, moe doi do bola, nabreklosti i crvenila, ak i
temperature. Zato se dete ee stavlja da isprazni preostalo mleko, a posle podoja dobro isprazni
preostala koliina mleka. Dobre su i tople i suve obloge i udobno prslue. Pravilno dojenje:
- prostorija zagrejana i provetrena
- majka da zauzme udoban stav - u prvim danima po poroaju, naroito kod ena sa
epiziotomijom, majka doji u leeem poloaju sa gornjim delom tela na visokom uzglavlju.
Novoroene lei isto u poluuspravnom poloaju, na majinoj podlaktici, tako da potiljkom bude
oslonjeno na pregib lakta. Glava treba da bude lako zabaena unazad, a dete licem okrenuto
prema dojci. Kasnije za podoj upotrebiti niu stolicu sa naslonom.
- Dete treba otvorenim ustima da obuhvati bradavicu i jedan deo bradaviastog koluta.
- Paziti da se pri sisanju detetu ne zapui nos.
- Dete ne treba pustiti da spava na dojci niti ga nasilno odvajati od nje.
- Detetu koje sisa ne davati cuclu.
Najbolji znaci da je dete pravilno dojeno je esto mokrenje ("mokro do gue") i stolice
zlatno ute boje.
Kod sisanja veoma je vano da beba podrigne. Zbog toga kada isprazni jednu dojku, bebu
dignemo u kosi poloaj sa grudima i glavom napred dok ne podrigne. Obino beba podrigne za
oko 5 minuta, zatim joj se daje druga dojka, a kada i nju isprazni, ponavlja se postupak. Kada
smrki
www.SWtim.org
strana 61
podrigne i drugi put, beba se stavlja u krevetac da lei na levoj strani oko pola sata, a zatim se
okree na desnu stranu. Pri loem dranju bebe, halapljivom sisanju, a naroito ako ne
podrigne,beba dobija greve i bolove u stomaku, naroito u prva dva meseca, zatim grevi
postaju slabiji i nestaju posle 4 meseca. Na prvoj kontroli posle mesec dana meri se teina bebe.
Novoroene treba da povrati svoju poroajnu teinu (nakon fiziolokog pada) izmeu druge i
tree nedelje ivota.
Lekovi u mleku
Mnogi lekovi koje majka uzima prelaze u mleko, zatim creva deteta. Neki antibiotici kao
to su penicilinski preparati (pentrexyl,sinacillin) ili cefalosporini (palitrex) mogu se uzimati bez
opasnosti po dete. Sulfonamide (baktrim) izbegavati, jer moe da izazove i pojaa uticu.
Tetraciklini prelaze u mleko, taloe se u zubima i boje ih. Sredstva za smirenje prelaze u mleko,
izazivaju sanjivost i slabo sisanje. Lekovi za kontracepciju se ne smeju uzimati u fazi dojenja.
Majke koje uzimaju antiepileptike ili neke druge diferentne lekove treba da se dogovore sa
lekarom o ritmu podoja i vremenu uzimanja lekova.
Zablude u vezi dojenja

Pogreno je narodno verovanje da majino mleko moe biti loe ili da je "vodenasto".
Svako majino mleko je dobro i vano je da ga ima dovoljno. Mnoge majke izbegavaju dojenje
zbog estetike (kvarenje izgleda grudi). Pogreno -dojenje ne upropauje grudi. Dojenje
omoguava postepeno smanjenje mlene lezde i koa se postepeno prilagoava svojoj sadrini,
te grudi zadre svoj prirodan izgled.
Dohranjivanje i prihranjivanje odojeti

Dohranjivanje je dodavanje adaptiranog (kravljeg ili nekog drugog mleka odojetu koje je
na prirodnoj ishrani. Ovakav nain ishrane se primenjuje u sluajevima kada prirodna ishrana nije
dovoljna i dete nedovoljno napreduje. Najee je to sluaj kod hipogalaktije odnosno
nedovoljnog luenja majinog mleka u prvih nekoliko meseci ivota, dok jo nije uvedena
nemlena hrana. Opasnost ovakve ishrane je to najee vodi prema vetakoj ishrani, jer dete
brzo odbija dojku, pa se preporuuje da se ne uri sa dohranjivanjem i da se uvodi samo u
sluajevima kada je zaista neophodna.
Dohranjivanje moe biti dvojako:
- ako ima izgleda da se laktacija razvije ili pobolja, odoje se u odreenom periodu od 3
- 4 asa stavlja na dojku, pa zatim svaki podoj dopuniti adaptiranim ili drugim mlekom, pripremljenim prema uzrastu deteta.
- naizmenino se daje podoj - obrok adaptiranog mleka. Beba koja se pored majinog
mleka dohranjuje adaptiranim ili dvotreinskim kravljim mlekom moe se ponuditi kaiicom
voda izmeu podoja. Uzee ako je edno.
smrki
www.SWtim.org
strana 62
Osim ovoga, prihranjivanje, odn. uvoenje nemlenog obroka, poinje od 6 meseci.

Vreme uvoenja novog obroka zavisi od vie faktora: uzrasta odojeta, stepena razvoja,
sredine u kojoj dete ivi, namirnica kojim se raspolae, i dr.
Prihranjivanje najpre predstavlja dodatni energetski izvor, a zatim postepeno prerasta u
kompletnu i uravnoteenu ishranu koja zadovoljava sve nutritivne i energetske potrebe deteta.
Odbijanje od dojenja
Dodavanje vrste hrane oko polovine prve godine je obino prvi korak u odbijanju od
sisanja veine beba. Ustvari, pravilno odbijanje se vri tako to se postepeno ukida jedan po jedan
podoj, a postepeno se uvodi dopunska hrana: popodnevni, podnevni, prepodnevni, veernji i,
najzad, jutarnji obrok. Zavisno od uzrasta u kome se dete odbija, ovi podoji se zamenjuju
mlekom ili nemlenim obrocima.
Odbijanje bi trebalo sprovoditi u rasponu od 3-6 meseci, to zavisi od mnogih inilaca.
Naglo odbijanje deteta nije preporuljivo - dete moe da dobije proliv, a esto se deava da odbija
drugu hranu i bude razdraljmvo i plaljivo.
Ni druga krajnost nije preporuljiva - u nekim krajevima postoje predrasude da dete treba
da sisa dugo, pa se odmah posle dojke prevede na ishranu odraslih. Ovakav nain nije dobar ni za
majku ni za dete. Majka ima problema sa dojkama, a dete teko prihvata hranu na koju nije
naviklo. U idealnom sluaju, prestajanje sisanja dolazi kao odgovor na bebine potrebe u bilo kom
dobu starosti.
Neke majke oseaju potrebu da odbiju bebu pre nego to je beba u potpunosti spremna na
to. Kada je to sluaj, bebu treba odbijati postepeno, izbacivanjem jednog obroka dnevno u toku
nekoliko dana. Izostavljanjem podoja na nekoliko dana i zamenjujui ih prehranom, omoguava
se bebi da se prilagodi sa manje traume. Postupak mora da se prolongira to vie.
esto se deava da neka deca imaju krize dojenja sa puna tri meseca. Dete ima pojaan
interes za okolinu, esto prekida sisanje, ljuti se ili se smeje i gue. Ako ovo potraje majka moe
da izgubi mleko zbog neredovnog pranjenja ili uzbuenja, a dete gubi interes za dojku i malo
dobija na teini. U tim sluajevima, majka mora vrlo strptljivo da postupa sa bebom: dojenje da
bude u tiini u zamraenoj prostoriji i vremenski due nego obino. Obino je samo ovo
dovoljno. Obino je to posledica pojenja ili dohrane sa cuclom. Nasuprot tome, odojad koja su
dugo bila iskljuivo na dojci, pri pokuaju prestanka dojenja, ispoljavaju drugu krizu -postaju
razdraljivi, plaljivi i odbijaju svaku hranu koja im se daje. U takvim sluajevima jedino reenje
je nekada da majka za nekoliko dana ostavi dete ukuanima, da se skloni i da se detetu obezbedi
dosta tenosti dok kriza proe. U ovom periodu su mogui prolivi koji su prolaznog karaktera.
Do naglog odbijanja mora doi samo u sluaju finalne faze malignih bolesti majke. I u tim
sluajevima, ako to bolest dozvoljava, obroke ukidati postepeno, najbre po jedan podoj na svaka
2-3 dana.
Ako kod odbijanja mleko nadolazi i smeta majci, potrebno je da majka podvee i stegne
grudi i jede slabu i nemasnu hranu. U sluaju bolova i groznice stavljaju se hladne obloge, pa ako
se tegobe produe, javiti se lekaru radi prekidanja laktacije. Vano je paziti da u toku odbijanja
odoje bude zdravo, a isto tako vano je da se odoje ne odbija potpuno kada su velike vruine.
smrki
www.SWtim.org
strana 63
Adaptirano mleko - mlena formula

Ako iz bilo kog razloga nije mogue da se beba prirodno hrani odnosno doji pristupa se
vetakoj ishrani. Podaci iz savetovalita za decu nam govore da i procenat dojene dece brzo
opada i da se ve u prvmm mesecima ivota prekida i prelazi na ishranu kravljim mlekom. Zbog
navedenih razlika izmeu kravljeg i majinog mleka koje su velike, nije preporuljivo da se u
prvih 6 meseci deci daje neadaptirano kravlje mleko, a najbolje je da se i posle ovog perioda
nastavi sa uzimanjem industrijski preraeno kravlje mleko koje je po sastavu najslinije
majinom mleku. Na ovom problemu je radio itav tim strunjaka od poetka ovog veka. I tako
proizvedena mleka pravljena su na osnovu nepotpunog znanja o sastavu majinog mleka i
nutritivnim potrebama deteta. U novije vreme, nauka je brzo napredovala u ovoj oblasti i mleka
koja se industrijski adaptiraju za bebe zamenjuju majino mleko, mada sigurno ne u onoj meri
kao kod prirodne ishrane. Neke osobine majinog mleka kao to je antiinfekciozni faktor
svojstven je samo majinom mleku, a beta laktoglobulin koji se smatra odgovornim za alergina
dejstva je i dalje prisutan u adaptiranom mleku.
Za sastav adaptiranog mleka postoje vie preporuka koje se moraju potovati, a standard
je humano mleko. Kravlje mleko je posluilo kao dobra sirovina za proizvodnju zamene za
humano mleko. Sloenim tehnolokim postupcima adaptiraju se pojedine komponente tako da se
dobije proizvod koji je po sastavu blizak: sastavu humanog mleka.
Proteini se adaptiraju tako da prema koliini, sastavu i odnosu pojedinih proteina
odgovaraju sastavu majinonog mleka. Ovi proteini se gruaju u fine pahuljice (kao humano
mleko), pa su dostupni fermentima to nije sluaj kod kravljeg mleka. Laktoza kravljeg mleka se
prilagoava tako da odnos alfa i beta oblika bude kao u majinom mleku. Koliina masnih
kiselina, kao i odnos zasienih i nezasienih mlenih kiselina podeen je prema mastima
humanog mleka. Sadraj mineralnih sastojaka je podeen prema humanom mleku, a koliina
dodatog fluora u nekom od njih zadovoljava dnevne potrebe odojeta u prvoj godini ivota. Isto
tako i vitamini koji se dodaju u koliinama koje preporuuje Kodex alimentarius i ESPGAN
(Evropsko udruenje gasgroenterologa i nutricionista).
Ovako adaptirano mleko je potpuna hrana za odoje do 4-6 meseci ivota, a uz nemlenu
vrstu hranu i do kraja prve godine ivota i due.
Na tritu postoji jedno domae i vie uvoznih vrsta adaptiranog mleka: Impamil
("IMPAZ" Zajear), Aptamil 1 ("Milupa"), Aptamil 2, Bebelak 1, Bebelak 2 i dr.
Ova mleka pripremeljena po uputstvu proizvoaa koja se daju detetu u dovoljnoj koliini
podmiruju njegove energetske i nutritivne potrebe.
Postoje dve vrste modifikacija kravljeg mleka za ishranu bebe :
1. Visoko adaptirano mleko ili mlena formula 1.
2. Delimino adaptirano mleko ili mlena formula 2.
Postoje specijalne formule koje slue kao lekovita hrana kod raznih poremeaja ishrane i
varenja ili se daju u stanjima gde je potrebna posebna nega. To su mleka koja se daju kod alergija
na proteine kravljeg mleka, za stanja akutnog proliva odojadi, kod anemije beba i za bebe
roene sa malom telesnom teinom ili prevremeno roene bebe (mlena formula sa LCP viestruko nezasiene masne kiseline -preimpamil).
Savetuje se da sve mlene formule, kako one za zdravo odoje, a posebno za odreene
probleme u ishrani preporui lekar.
smrki
www.SWtim.org
strana 64
MLEKO I MLENI PROIZVODI

Kravlje mleko
Na jednom kongresu pedijatara u Novom Sadu, iznad vrata amfiteatra gde su se drala
predavanja o ishrani dece, krupnim slovima je pisalo: "Majino mleko je za dete, kravlje mleko je
za tele."
Ova istina je naroito poslednjih godina povod diskusijama u naunim krugovima irom
sveta. Majino mleko je nezamenljiva ishrana u ranom dobu, ali ako majka iz nekog razloga ne
moe ili ne eli da doji svoje dete, onda se namee potreba za vetakom ishranom odojeta.
Poznajemo vie naina vetake ishrane, to zavisi od kraja gde dete ivi, klime, ivotnog
standarda, ali svi ovi naini nisu ni dovoljno dobri, ni uspeni.
U razvijenim zemljama sa dobrim ekonomskim, socijalnim i kulturnim prilikama,
vetaka ishrana se moe uspeno organizovati adaptiranim formulama najbliim majinom
mleku, dok je u nerazvijenim i zemljama u razvoju, kao to je naa, ova ishrana dobrim delom
neadekvatna i ne daje detetu potrebne hranljive sastojke.
Poslednjih godina u naoj zemlji, zbog loih ekonomskih uslova, nedovoljne proizvodnje
adaptiranog mleka i smanjenog uvoza, naroito u selima gde mnoga domainstva imaju svoju
kravu, koristi se kravlje mleko za ishranu bebe. Tada se odojetu u prvih est meseci daje
dvotreinsko mleko (na 100 ml mleka - 50 ml vode i 5 gr eera), a od 6 meseci - celo mleko.
Nedostaci ovakve ishrane se najbolje vide kada analiziramo sastav kravljeg mleka i
uporedimo ga sa majinim
Voda je u kravljem mleku, isto kao i u majinom, 87,5 i kalorijska vrednost ista - 68
kal/100 ml mleka.
Belanevina ima dva puta vie nego u majinom mleku i sastoje se uglavnom od kazeina
koji se loe vari i betalaktoglobulina, koga nema u majinom mleku, i koji je najee uzrok
nepodnoljivosti i alergijskih reakcija kod dece.
Sadraj masti je promenljiv i zavisi, uglavnom, od ishrane krave. Sastoji se od masnih
kiselina koje su teko svarljive.
eera ima manje nego u majinom mleku.
Minerala ima etiri puta vie nego u majinom mleku i zajedno sa vikom belanevina
optereuju bubrege odojeta. Gvoa ima malo i u jednom i u drugom mleku, pa je ishrana
preteno od mleka i mlenih proizvoda nedovoljna i moe dovesti do anemije dece.
Vitamina C ima manje nego u majinom mleku, isto kao i A, D i E. Koliina vitamina D kod obe
vrste zavisi od naina ishrane i ivljenja. U koi koja se izlae sunevim zracima ima dosta
vitamina D.
Zatitne materije sadre i jedno i drugo mleko podjednako, ali svaka vrsta mleka sadri
optimalne koliine zatitnih sredstava svoje vrste koje koriste samo toj vrsti.
Kravlje mleko, za razliku od majinog koje je sterilno, moe da sadri razne bakterije
koje, obino, ne kode odraslom oveku ili starijem detetu, a kod odojeta lako izaziva probleme
sa varenjem. Zato je vano da ovo mleko bude dobro kuvano, pasterizovano ili homogenizovano.
Mikroorganizmi se mogu naseliti ve u vimenu, mogu doi iz vazduha, od muzne stoke, od ruke
smrki
www.SWtim.org
strana 65
muzaa, od posude u koju se muze ili uva mleko. Posebnu panju zasluuje bacil TBC koji se
nekada ni kuvanjem ne unitava. Neophodna je veterinarska kontrola krava od kojih se uzima
mleko za ishranu dece.
Isto tako, vana je i kontrola svih lica koja rade oko stoke i dolaze u kontakt sa mlekom.
Sledea tabela pokazuje razlike izmeu majinog i kravljeg mleka.
belanevine
masti
uglj. hidrati
kalcijum
fosfor
magnezijum
kalijum
natrijum
hloridi
vitamin A
vitamin E
vitamin C
majno mleko
1,2
3,6
7,0
33
5
4
55
15
43
220
1,1
4,3
Idealno za dete
kravlje mleko
3,3
3,8
4,7
125
96
12
138
58
100
250
0,05
0,4
Idealno za tele
Iz tabele se vidi da su najvaniji nedostaci kod kravljeg mleka visoka koncentracija

belanevina sa predominacijom kazeina, visoka koncentracija minerala i veliki deficit vitamina.
Usled ovoga, este su komplikacije kod odojadi hranjene kravljim mlekom, kao to su rahit,
tetajnija, anemija, alergija na proteine kravljeg mleka, smanjena otpornost na infekcije
digestivnog i respiratornog sistema i mnoge druge.
Zbog iznetih injenica, kravlje mleko se ne preporuuje odojadi mlaoj od 6 meseci,
mada o ovome jo ne postoje odreene norme i tano vreme kada se odojetu bezbedno moe
dati kravlje mleko. Poeljno je da se od najranijeg perioda ivota deteta do pune godine dete doji
ili daje adaptirano ili delimino adaptirano mleko. Umesto mleka, posle 6 meseci deci se daje i
jogurt, kiselo mleko, mlad sir i pavlaka.
Vrste mleka
Pod mlekom u uem smislu se podrazumeva kravlje mleko, a ostale vrste su ovije, kozje,
bivolje i druga mleka.
Ovije mleko kao svee retko dolazi u promet. Obino se kupuje kao kiselo mleko ili
oviji sir. Ima visok procenat masti, belanevina i drugih sastojaka i zato spada u grupu
izvanrednih namirnica. U krajevima gde ima mnogo ovaca i gde ljudi kao jedini izvor
belanevina koriste ovo mleko i proizvode od tog mleka, broj dugovenih ljudi je veliki.
Kozje mleko je po sastavu slino kravljem. Miris i ukus su mu specifini, esto neprijatni.
Kod dece do 1. godine koja se hrane kozijnm mlekom javlja se esto anemija.
smrki
www.SWtim.org
strana 66
Osobine sveeg mleka: Boja bela, miris karakteristian blag ukus prijatan,sladuljav. Na
poetku laktacije i mleko pred kraj laktacije moe da ima slan ukus. Ako se izloi uticaju suneve
svetlosti dobija nagorak ukus. Mikroorganizmi mu daju kiseo ukus.
Konzerviranje mleka: Da bi se omoguilo uvanje mleka za jedno odreeno vreme ono
se pasterizira odnosno sterilie, ima nekoliko vrsta pasterizacije : trajna, kratkotrajna i
visoka.Najpogodnija je kratkotrajna. Pasterizacijom ne dolazi do bitnih promena u hranljivim
sastojcima sem to u znatnoj meri unitava vitamin C.
Kuvanje mleka predstavlja isto vid pasterizacije, samo je jednostavnije i radi se u
domainstvima. Za kuvanje treba da postoji poseban sud koji se koristi iskljuivo u ove svrhe. Ne
sme biti oteen. Najbolji su od nerajueg elika, aluminijuma, vatrostalnog stakla ili emajlirani.
U trgovinama se nalaze i sudovi sa duplim dnom, tako da se mleko kuva na pari. Tokom kuvanja
mleko treba meati, a kada zakipi jo ga ostaviti neko vreme da vri. Nakon kuvanja ga brzo
rashladiti i uvati na suvom i istom mestu daleko od suneve svetlosti i namirnica koje imaju
izrazito jak miris.
Sterilizacija je podvrgavanje temperaturi preko 100 stepeni u trajanju od 20-30 minuta.
Sterilizacija dovodi do smanjenja njegove hranjive i bioloke vrednosti ali ima i prednosti - moe
da se uva na sobnoj temperaturi due vreme tako da se ne nabavlja svakodnevno.
Proizvodi od mleka
Za dui vremenski period mleko se najee konzervira kao zgusnuto mleko i mleko u
prahu. Prednosti su to se mogu dugo ouvati i lake se transportuju jer im je zapremina i teina
smanjena za 9-10 puta u odnosu na svee mleko.
Dobijanje tenog mleka od mleka u prahu vri se tako to se 125 grama mleka-pomea sa
875 mililitara vode. Od mleka u prahu i 1 dela vode pripremi se glatka, gua masa koju treba
prokuvati u preostalu vodu koja vri. Ovako pripremljeno mleko treba obavezno prokuvati jo 10
minuta.
Kiselo mleni proizvodi

Od davnina ljudi pripremaju razne vrste proizvoda od mleka koji imaju veu trajnost od
sveeg mleka, hranljivost, ukusniji su i deluju povoljno na oveiji organizam. Za pripremanje
ovih proizvoda koristi se kravlje, ovije, kozje i bivoliino mleko. Jedino se kumis pravi od
kobiljeg mleka.
Razni narodi izrauju svojevrsne kiselo-mlene napitke kao to su kiselo mleko, jogurt,
acidofilno mleko, kefir, kumis i razne vrste sireva.
Kiselo mleko je proizvod mleka koji nastaje delovanjem bakterija mlenokiselog vrenja,
koje se uvek nalaze u sirovom mleku. Dobija se tako to se sirovo mleko ostavi da stoji i
"spontano" se ukiseli. Ono je blagog i prijatnog ukusa, ali mu je nedostatak to se mogu nai i
razmnoiti i bakterije koje su tetne po zdravlje. Zato se kiselo mleko spravlja od pasterizovanog
mleka ili kuvanog u domaoj proizvodnji. Kada se mleko ukuva, temperaturu smanjiti do 35-45
stepeni i dodaje se maja (kiselo mleko od prethodnog dana). Na ovoj temperaturi se dri dok se
smrki
www.SWtim.org
strana 67
ne zgrua, a zatim se hladi. Najbolje je od ovijeg, zatim od kravljeg ili meavine ova dva mleka.
Dobro kiselo mleko se moe "sei noem" kako narod kae. Hranljiva vrednost je isto kao i
sveeg. U kiselom mleku su odrani skoro svi vitamini.
Jogurt je srodan kiselom mleku. Isto se pravi od ovijeg i kravljeg mleka. Kod nas se
priprema od punomasnog kravljeg mleka prethodno pasterizovanog. Prijatnog je mirisa,
kiselkastog ukusa. I jogurt i kiselo mleko imaju dijetetsku vrednost jer su belanevine i masti
lake svarljive, a u crevnom traktu spreavaju razvoj raznih patogenih bakterija. Pomau sintezu
B vitamina. Prema nekim podacima, sadre sastojke koji spreavaju sintezu holesterola i
smanjuju njihov nivo u krvi. U krajevima gde se oni upotrebljavaju redovno, injenica je da ovi
ljudi doive duboku starost.
Kefir Priprema se od kravljeg mleka i koristi se kao hranljiv i osveavajui napitak i kao
lek. Za pripremanje kefira potrebna je naroita maja koja se dobija od kefirnih zrnaca. Dobar
kefir je prijatnog, slabokiselkastog osveavajueg ukusa i karakteristinog mirisa. Preporuuje se
slabijim osobama, osobama bolesnim na pluima, sportistima i svima koji ele da ojaaju i da se
osvee.
Acidofilno mleko je slino jogurtu i kiselom mleku. Priprema se od sterilnog mleka
delovanjem posebne vrste bakterija (lactobacilus acidophylus). Veoma je zdrav napitak, koji
povoljno deluje na opte zdravstveno stanje, naroito se preporuuje pri raznim smetnjama u
digestivnom aparatu.
Sir
Sir je jedan od najstarijih proizvoda mleka. Njegova proizvodnja datira jo iz praistorije.
Sparavljanje dobrog sira nije lak ni jednostavan posao. Mleko koje se koristi za izradu sira mora
da bude svee i isto, prijatnog ukusa i mirisa i ne sme da sadri tetne bakterije. Pravi se od
kravljeg, ovijeg i kozijeg mleka.
Zgruavanje mleka moe se dobiti prirodnim kiseljenjem mleka, dejstvom mlene kiseline
ili dodavanjem sirita. Najprikladnija je kombinacija mlene kiseline i sirita, jer se tako dobijaju
najpovoljniji uslovi za dobijanje kvalitetnog grua (sira).
Vrste sireva
Osnovni proces proizvodnje je jednak za sve vrste sireva, ali brojne izmene u nainu kako
se ovi procesi odvijaju daju mnoge vrste sireva. To zavisi od :
- vrste mleka od koga je sir pravljen (kravlji, oviji),
- tvrdoe (tvrdi, polutvrdi i topljen),
- sadraju masti u suvoj materiji (punomasni, posni).
Meki sirevi imaju meko testo i tanku koru koja se obino ne odstranjuje pre jela.
smrki
www.SWtim.org
strana 68
Beli sir u krikama je najrasprostranjeniji u naoj zemlji. uva se u slanokiseloj tenosti presolcu koji mora da se kontrolie i menja. Najbolje je zrenje u abricama od bukovog ili
etinarstog drveta.
Vrednost sira u ishrani: Sir je namirnica visoke hranljive vrednosti. Sadri skoro sve
sastojke mleka u koncentrovanom obliku prvenstveno belanevine, masti, mineralne materije,
vitamin A i vitamine B grupe, kalcijum. Sir je jedan od najboljih izvora kalcijuma u naoj ishrani,
zbog toga je vano da se to ee nae na jelovniku nae dece u odgovarajuoj koliini i
podesnom obliku. Dalja prednost mu je to je lako svarljiv. Energetska vrednost mu je razliita
kod raznih vrsta sira i kree se od 334 KJ/100 grama -1751 KJ/100 grama. Tvrde sireve je preporuljivo uzimati posle obeda, jer enzimi u siru pospeuju varenje. U Francuskoj, zemlji
raznovrsnih vrsta sireva, nema obeda bez sira.
Surutka: je zelenkasto ukasta tenost koja se izdvaja pri pravljenju sira. Sadri dosta
kalcijuma i mineralnih materija, vitamin C i vitamine B grupe, naroito B2 od koga i potie utozelenkasta boja surutke. Koristi se u ishrani kao odlian i zdrav napitak. Vaan i u dijetoterapiji
gojaznih osoba, kod starijih ljudi ona je i hrana i lek.
Kajmak: mleni proizvod koji se dobija od kuvanog mleka, a sadri belanevine i masti.
Najee se pravi u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni. Najkvalitetniji je iz okoline Kraljeva, Uica i
aka. Ima prijatan ukus i miris velike je hranljive vrednosti. Lako je kvarljiv. Iskljuivo se proizvodi u domaoj radinosti. Odlian je dodatak jelima od povra, itarica i pirina. Odlian je
namaz za hleb u ishrani dece.
Pavlaka: Pravi se od sveeg pasterizovanog kravljeg mleka odvajanjem masti sa
povrine. Sastoji se od mlene masti i drugih sastojaka mleka. Proizvodi se kao slatka i kisela.
Slatka pavlaka se upotrebljava kao dodatak kremovima, sladoledu i kolaima.
Kisela pavlaka (mileram, vrhnje) se dobija od slatke pavlake fermentacijom. Procenat
masti je oko20%. Odlian je dodatak mnogim jelima : orbama, varivima,jelima od mesa, riba,
jaja, ita. U novije vreme indusrijski se proizvode uz odgovarajue dodatke. Lako se kvari.
Masla: Pripremanje i upotreba maslaca u ishrani veoma je stara. Stari Grci, Rimljani i
Egipani su ga koristili kao namaz, kao lek i kao kozmetiko sredstvo. Izrauje se od zgusnute
pavlake i to i od slatke i kisele. U mnogim domainstvima, naroito u planinskim predelima
maslac se pravi u specijalnim sudovima koji se nazivaju bukalice, mada ve preovlauje
industrijski pravljeni proizvodi.
Lako je kvarljiv, brzo prima razne mirise. Mora da se uva na niskim temperaturama
zatien od svetlosti.
Mlaenica je tenost koja ostaje pri izradi maslaca.U njoj su rastvoreni svi sastojci mleka
i malo mlenih masti. Korisna je i zdrava. Poboljava apetit i varenje hrane.
smrki
www.SWtim.org
strana 69
NEMLENA ISHRANA
Lekovito bilje
Biljni svet, kao deo ivota na zemlji, je najvaniji deo ovekove hrane, pa prema tome, i
temelj njegovog odranja.
ovek je od davnina upoznao lekovite biljke i njihovo delovanje na ljudski organizam.
Nauka o lekovitom delovanju biljaka moe se pratiti od najstarijih dana oveanstva. Najstarija
knjiga o lekovitom bilju verovatno je delo kineskog cara Shin-nonga, koji je iveo oko 3100.
godina p.n.e. On je bio vie lekar nego vladar i svojim podanicima dao je i uzor ivota u skladu
sa prirodom, opisujui oko 200 lekovitih biljaka svoje domovine. Njegova ivotna deviza je bila:
''Snaga tvog tela lei u sokovima bilja." Njihova iskustva preuzimaju i drugi narodi i uveni
lekari i filozofi se kroz vekove bave problemom ouvanja zdravlja upotrebom lekovitog bilja.
Meu ostalima, moramo pomenuti Hipokrata, koji se smatra osnivaem naune medicine, koji je
bio pobornik pravilne ishrane, jer je on u pogrenoj ishrani video jedan od glavnih uzroka bolesti.
Njegova izreka: "Vaa hrana neka bude lek, a va lek neka bude hrana" bila je osnovna misao
gotovo svih dela o biolokoj ishrani sadanjice. Zatim, lekara Galena, koji je bio lini lekar cara
Marka Aurelija koji je prvi tano utvrdio doziranje lekova, i mnogih drugih.
Upornim radom ovakvih ljudi danas se znanje o lekovitosti odreenih biljaka znatno
proirilo i sve su vee tenje da se u leenju odreenih bolesti ponovo uvrste lekovi biljnog
porekla koji se u potpunosti ne mogu zameniti sintetski proizvedenim hemijskim spojevima.
Lekovito bilje - sastojci ajeva za decu

Althaea officinalis (beli slez)
Viegodinja zeljasta biljka sa razgranatim mesnatim korenom bele boje, mekim svilastim
listovima i cvetovima na kratkim drkama. Visina biljke je do 2 metra. Veoma je rasprostranjena
i raste na vlanim terenima, pored reka i potoka u jarugama i plavnim terenima.
Koristi se koren (althaea radix), list (althaea folium) i cvet (althaea flos). Najvie se
upotrebljava koren koji se vadi od dvogodinjih biljaka u kasnu jesen, pere i guli, zatim sui na
umerenoj temperaturi (35-40 stepeni). Sastojci korena su sluz (10%), dosta skroba, pektina i
eera. List se bere za vreme cvetanja biljke, a cvet pre nego to se razvije.
Koren i list su sastojci oficinalnih ajeva - grudnog aja i slezovog aja. U apotekama se
spravlja od korena i slezov sirup.
Lekoviti napitak od korena belog sleza se priprema kao hladan macerat: jedna kafena
kaiica (oko 3 gr) fino iseckanog korena (najbolje kupiti u apoteci) se prelije oljom hladne vode
i ostavi na sobnoj temperaturi dva sata. Za to vreme se ee promea, zatim procedi kroz
cediljku ili gazu. Koren belog sleza ne treba kuvati, jer se tom prilikom rastvara i skrob, pa se
takav preparat brzo kvari (naroito leti). Macerat belog sleza se koristi kao sluzno sredstvo za
ublaavanje nadraaja na kaalj (antitusik), kod kataralnih zapalenja grla, za ispiranje kod zapalenja sluznica gornjih delova organa za disanje (kijavica -kao kapi za nos), kod gastroenteritisa.
smrki
www.SWtim.org
strana 70
zatim kao obloge kod zapalenja ili opekotina koe. Koren belog sleza u prahu u dozi od 2-4
grama 2-3 puta dnevno daje se kao laksans.
Sirup od belog sleza namenjen je pre svega deci.
Matricaria chamomilla (kamilica, bela rada)

Jednogodinja biljka, visine do 60 cm, sa belo-utim cvetovima. Rasprostranjena je u
Srbiji i raste na raznim stanitima - pored puta, oko kua, na livadama i oranicama. Cvetovi se
beru po lepom i suvom vremenu runo, otkidanjem cvetnih glavica i sue u tankom sloju u hladu
ili na promaji. Sastojci su: etarska ulja, razni flavonidi, sluz, itd.
Cvet kamilice se upotrebljava u obliku aja ili drugih lekovitih preparata kod poremeaja
u organima za varenje (gastritis, nadimanje, grevi). Spolja, slui za leenje obolenja koe i
sluzokoe, kod katara nosa i grla, za ispiranje usta, za inhaliranje, za kupke i obloge. Sastojak je
aja za decu.
Kod nas se moe razmnoavati sejanjem na poubrenom zemljitu u domaoj radinosti.
Foeniculum vulgare (mori, komora, divlja miroija)

Viegodinja biljka, visine i do 2 metra sa sitnim cvetovima od kojih nastaje plod. Raste
na zaputenim mestima, itnim poljima i kulturama, a moe se i gajiti. U Srbiji se gaji u
plantaama.
Koristi se plod i etarsko ulje. Plodovi se beru kada poute, rano ujutru, dok jo ima rose,
pa se na suncu sue ili u suarama na temperaturi do 40 stepeni. Etarsko ulje se dobija
destilacijom pomou vodene pare iz zrelih zdrobljenih plodova. Upotrebljava se kao
ekspektorans (za iskaljavanje) kao karminativ (smanjuje nadutost trbuha i smanjuje gasove u
crevima). Zato se upotrebljava kod greva dece. Skoro svi ajevi i slini lekovi koji se
upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba nastalih od nagomilanih gasova u organima za
varenje, sadre kao glavni i obavezni sastojak mora. Etarsko ulje odstranjuje neprijatan zadah
iz usta i jaa apetnt.
Plod moraa je sastojak raznih biljnih meavina koje se koriste u obliku aja ili sirupa,
naroito za decu, U narodnoj medicinm se koristi kao aj za ispiranje oiju kod zamora i upale,
kao sastojak aja za ienje, a ulje se koristi u kozmetici i u kulinarstvu kao korigens ukusa i
mirisa za razna jela, sosove i salate. Ostaci od prerade moraa su jaka stona hrana.
Gaji se na rastresitoj, umereno vlanoj zemlji, dobro naubrenoj, sejanjem ili
rasaivanjem, obino plantano.
Carum carvi (kim)

Dvogodinja biljka visoka do 100 cm. Plod je eliptinog oblika, izduen. Rasprostranjen
je na livadama, panjacima i pored puteva.
Koristi se plod i etarsko ulje. Bere se kada je dobro zreo i sui se na podlozi ili u suarama
na 40 stepeni. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomou vodene pare iz zdrobljenih zrelih
plodova.
smrki
www.SWtim.org
strana 71
Upotrebljava se kao karminativ, odnosno protiv bolova u stomaku i nadimanja u crevima,

kod "vetrova" naroito kod male dece. Jak, prokuvan aj dobar je za klizme, protiv gasova u
crevima, a moe se upotrebiti i ulje od kima po 5-8 kapi posle obroka u toplom aju od nane.
U nekim zemljama Evrope se kim svakodnevno troi u znatnim koliinama u jelima,
kobasiarskim proizvodima, hlebu i piima. Najvee koliine ulja i kima se utroe kao
aromatian zain i korigens u prehrambenoj industriji, proizvodnji alkoholnih pia, kozmetici i
parfimeriji. Kimovo ulje je i sastojak nekih preparata koji se koriste spolja za utrljavanje kod
reumatinih i drugih tegoba.
Gaji se u rastresitoj, umereno vlanoj zemlji, dobro naubrenoj. Donosi plodove tek u
drugoj godini.
Melisa officinalis (matinjak)

Viegodinja zeljasta biljka iji izdanak intenzivno mirie na limun. Raste na obodu uma,
na meama. U Srbiji ga ima malo. Koristi se list i etarsko ulje. List se bere pre nego to se na
biljci pojave cvetovi, a etarsko ulje se dobija destilacijom pomou vodene pare. Upotrebljava se
kao sedativ, karminativ i aromatik. Dobar je protiv nadimanja u organima za varenje, gaenja,
povraanja i proliva, protiv neuralgije, histerije i neurastenije. Upotrebljava se list matinjaka kao
sastojak aja za umirenje za bebe, a ulje kao sastojak sredstava za utrljavanje protiv reumatizma i
neuralgije. Iz ekstrakta matinjaka u nekim zemljama izrauju se preparati iz grupe hipnotika i
sedativa. U narodnoj medicini se iroko upotrebljava, ak i kod nesanice, migrene i spolja kod
konih obolenja, kod zapalenja desni slui za ispiranje usta.
Gaji se esto jer je vana medonosna biljka. U naoj zemlji se gaji u svim krajevima,
izuzev planinskih. Gaji se, uglavnom, rasadom i na istom zemljitu ga ne treba gajiti due od 5-6
godina.
Menta piperita (nana)

Viegodinja zeljasta biljka visoka do 100 cm. Gaji se na vlanom zemljitu. Koristi se
list i etarsko ulje. List se runo odvaja od biljke za vreme cvetanja i sui u hladu na promaji.
Etarsko ulje se dobija destilacijom pomou vodene pare iz sveih ili malo uvenulih nadzemnih
delova biljke u cvetu i ostataka posle skidanja lia.
Upotrebljava se kao karminativ, antiseptik, spazmolitik, anestetetik. List pitome nane se
upotrebljava u obliku aja i gotovih preparata za ublaavanje tegoba u podruju eluca i creva.
Sastojak je aja za decu, urolokog aja, aja za umirenje, aja za eludac i aja za pojaano
luenje ui. Etarsko ulje se upotrebljava u kozmetici i prehrambenoj industriji pri izradi raznih
poslastica i alkoholnih pia.
Gaji se na plodnom, dubokom zemljitu gde ima dosta vlage, runo.
ajevi koji se najee upotrebljavaju za pojenje beba:
aj od nane:
100 gr vode, 1 kafena kaiica eera. 1 kafena kaiica suene nane. U prokljualu i
zaslaenu vodu staviti nanu i posle 15 minuta procediti.
smrki
www.SWtim.org
strana 72
aj od kamilice:
100 ml vode, 1 kafena kaiica eera, 1 kafena kaiica cveta od kamilice. Voda sa
eerom se prokljua pa se u nju stavi kamilica i ostavi da vri jo pet minuta. Poslednjih godina
se savetuje oprez jer je mogu rast gljivica i pojava sora na sluzokoi usne duplje kod njegove
upotrebe. Koristan je kod poremeaja varenja kod bebe.
aj od belog sleza:
Veliku olju vode (oko 250 gr) prokuvati i ohladiti. U vodu staviti jednu kaiku korena
belog sleza i ostaviti pokloptljeno oko 2 sata. Procediti, zasladiti i davati kao aj. Bez eera se
moe koristiti i kao kapi za nos.
Najbolji su u ovom periodu gotovi ajevi za bebe pravljeni od lekovitog bilja, prilagoeni
potrebama deteta.
Bibi-libi (aj za bebe - "Galenika") je aj na bazi lekovitog bilja sastavljen od ekstrakta
kima i komoraa, zaslaen glukozom. Ima posebno blagotvorno dejstvo jer ublaava i greve koji
se javljaju u ovom mesecu. Primenjuje se ve u prvim danima ivota bebe. Koliina aja koja se
uzima nije ograniena.
Apoteka "Josif Pani" nudi "aj za bebe" na bazi lekovitog bilja sastavljen od kamilice,
kima, komoraa, matinjaka i pitome nane. Gasi e i smanjuje greve beba.
itarice - cerealije
itarice su jednogodinje biljke iz familije trava iji zrnasti plodovi slue za ishranu i kao
sirovina u prehrambenoj industriji. Nazivaju se i hlebna ita ili cerealije. Dele se na bela (prava)
ita - sa glutenom u koje spadaju penica, ra, jeam i ovas i prosolika (projasta) ita - bez
glutena u koja se ubrajaju kukuruz, proso i pirina. Plodovi sadre ugljene hidrate, belanevine,
celulozu, mineralne materije i vitamine.
Uzgoj itarica see u daleku prolost. ita potiu iz razliitih krajeva zemaljske kugle.
Neke penice potiu iz zapadne Azije i smatra se da su odatle dole u Evropu, druge su stigle iz
Afrike. U Kini se spominju jo oko 2800 godina p.n.e.
Penica. Penica se od svih itarica najvie uzgaja. Vana je u prehrani stanovnitva
Evrope, Amerike, Australije i velikog dela Azije. Ukupno se uzgaja oko 16 vrsta i 3000 sorti
penice.
Pirina. Pirina je izrazito tropska i suptropska kultura i zbog toga je njeno podruje
proizvodnje mnogo ue. Od pirina se uzgaja samo jedna vrsta i njoj pripadaju sve sorte kojih
ima nekoliko hiljada.
Kukuruz. Kukuruz je jedina itarica koja potie iz Novog sveta (Amerike). Potronja
kukuruza u svetu je vrlo velika, ali se sve manje upotrebljava kao hleb, a sve vie za ishranu
stoke, kao sirovina za industrijsku preradu (skrob,sirup, alkohol),
Deci se najpre daju itarice bez glutena jer su lake svarljive. Od sedmog meseca u
ishranu se uvode i itarice sa glutenom. To je naime belanevina koja kod predisponiranih osoba
izaziva oboljenje koje se naziva celijakija. Ovo oboljenje je izuzetno retko ali ipak zbog teke i
obino zakasnele dijagnoze itarice sa glutenom tek tada ukljuujemo u ishranu. To su penica,
ra i jeam.
smrki
www.SWtim.org
strana 73
itarice su vane naroito zbog velike koliine vitamina B. Vitamina ima vie u
proizvodima od crnog nego od belog brana. Obrok od itarica se moe spremati od jedne ili vie
itarica zajedno. Mogu se kombinovati i sa sveim voem, jogurtom, mlekom, medom,
umancetom. itarice se pripremaju sa mlekom kojim se beba hrani ili dopunjuju podojem.
Davati ih samo jedanputa dnevno onoliko kafenih kaiica koliko je beba stara.
Voe
Pod voem se podrazumevaju plodovi samoniklih ili kultivisanih voaka koji se koriste za
ljudsku ishranu. Deli se na dve osnovne grupe: voe bogato vodom i voe bogato mastima. U
prvu grupu spadaju: jabuke, kruke, maline, kupine, jagode, trenje, vinje, groe, a u drugu
grupu tzv. kotunjavo voe: orah, lenik, badem.
1. Voe bogato vodom sadri oko 80-92% vode pa je zbog toga njegova kalorijska
vrednost mala (do 60 cal/100 grama), belanevine i masti u malim koliinama (1%), eer (817%), mineralnih soli ima kao kod povra, samo to je odnos kalcijuma i fosfora povoljniji.
Koliina eera u vou ne sme da se ceni po slatkom ili kiselom ukusu koji ono ima, jer vona
kiselina moe vie ili manje taj ukus da izmeni. Tako naprimer, u jabuci ima vie eera nego u
malini ili jagodi iako su one slae. Od vitamina najvei deo pripada vitaminu C, B kompleksu i
karotinu. Pored toga, voe je bogat izvor organskih kiselina i eterinih ulja npr. limunske,
jabune i vinske kiseline.
2. Voe bogato mastima sadri male koliine vode 5-10%, velike koliine masti do 50%,
belanevine do 21% i ugljene hidrate do 19%. Kalorijska vrednost je velika do 600 cal/100
grama. Pored kalorijske vrednosti predstavlja bogat izvor minerala i vitamina. Moe se slobodno
rei da je voe najvaniji izvor vitamina u naoj ishrani.
Voe sadri sve tri vrste materija: gradivne, energetske i zatitne. Ono obezbeuje rast i
razvoj i jaa odbrambenu snagu organizma i spreava pojavu bolesti zahvaljujui zatitnim
materijama koje utiu na otpornost organizma. Osim toga voe je jedina hrana koja ima
sposobnost da odstranjuje i neutralie otrovne materije iz organizma (toksine). Najnovija
istraivanja potvruju da voe zahvaljujui sadraju odreenih mikroelemenata spreava pojavu
raka.
Da bi se voe i zimi korisno upotrebilo, potrebno je da se sui na sunanoj toploti ili u
suionicama, a moe se postaviti tokom zime u veim sanducima (najbolje u slami) ili praviti
slatko, dem, pekmez i sokovi.
Jabuka. Poznata kao zabranjeno voe u legendi o Adamu i Evi ili kao "zlatna jabuka" u
mnogim legendama. Danas ustvari i znamo da su zlata vredne zbog njihovih osobina. U narodu je
dobro poznata izreka: "jedna jabuka dnevno i lekar nije potreban". U narodnim obiajima je
imala veliku ulogu - davala se kao dar ili ponuda bolesnicima, a bila je i dokaz ljubavi i
prijateljstva. U proevini je neizostavan poklon, a prosioci se zovu i jabuari.
Po hranljivoj vrednosti spada u voe prve kategorije. U jabuci ima dosta vitamina, zatim
gvoa, fosfora, tanina, jabune kiseline, eera. Dugo traju pa se mogu ostaviti za zimu.
Upotrebljavaju se kao svee, kuvane ili peene, kao sok, aj, kompot ili kao dodaci za razne
poslastice.
Prirodan su lek za bolje varenje, spreava zatvor, lei uporne prolive i spreava razvoj
bakterija u crevima. Mogu je jesti i dijabetiari i ljudi koji imaju ir na stomaku.
smrki
www.SWtim.org
strana 74
Breskva potie iz Kine odakle je karavanskim putevima stigla preko Azije do Evrope.
Najkasnije je poela da se gaji u Severnoj Americi gde su je doneli panski istraivai oko 1600
godine, a sada tamo najbolje uspeva. Ima oko 2100 vrsta ovog voa i po vanosti u deijoj ishrani
dolazi odmah posle jabuke.
Koriste se list i cvet za aj (sueni pod uslovom da voe nije prskano), a i kao obloge za
umirenje bolova i leenje reume.
Kao plod dobro zreo upotrebljava se u vidu sokova, kaica, kompota i za pripremanje
raznih poslastica. Seme breskve se koristi za dobijanje lekovitog ulja poznatog kao "francusko
bademovo ulje".
Kajsija. Zreo plod kajsije sadri sve 3 vrste vonih vitamina A, B, C (naroito karotin provitamin vitamina A), a uz to u njemu ima i dosta eera. Poveava otpornost organizma i
poboljava krvnu sliku, pa se preporuuje deci u periodu rastenja. Nauno je potvreno da se kod
aneminih osoba koje sprovode kure sa kajsijama postiu isti rezultati kao sa teleom digericom.
U ishrani dece upotrebljavaju se sasvim zreli plodovi u obliku sokova, kaica, kuvani kao kompot
ili sueni. Preporuljivo je i kao sueno voe zbog velike koliine gvoa. Za decu je korisna i
prerada zrelih plodova kao marmelade ili slatka za zimski period.
Banana. Zeljasta biljka poreklom iz Azije. Raste u tropskim predelima, a u vantropskim
uspeva u staklenicima. Veoma je hranljiva, bogata ugljenim hidratima 5%, a belanevinama 20%.
Zbog svog ukusa i lakog varenja daje se u prvim mesecima ivota, obino kao kaica, sama ili u
kombinaciji sa drugim voem.
Trenja. Poreklom je iz Male Azije. Prema Pliniju rimski vojskovoa Lukul ih je doneo
u Italiju 74. godine p. n. e. posle pobede nad Mitridatom, kraljem Ponta. Najvei proizvoa
treanja danas je Italija a u naoj zemlji je po broju stabala na 4. mestu. Trenja spada u najranije
stono voe i sem u sveem stanju slui za proizvodnju kompota, dema i slatkog. Sadri 82%
vode, oko 15% ugljenih hidrata, belanevine 1,2%, od mineralnih materija najvie kalijuma,
fosfora i kalcijuma, a od vitamina najvie vitamin C.
Veoma je zdravo i hranljivo voe ako se koristi zrelo. Prilikom pripreme treanja, treba se
pridravati sledeeg pravila: prvo ih oprati, pa tek onda skidati peteljke. U deijoj ishrani koriste
se kao sokovi, kompoti i kaice obino u kombinaciji sa drugim voem.
Pomoranda. Poreklom je iz Azije odakle su je moreplovci doneli u Mediteran. Ima je
dosta i na naem primorju. U naim narodnim obiajima pomoranda esto zamenjuje jabuku.
Sadri eer (voni i groani), belanevine 8% i masti u maloj koliini. Vitamina C, B1,
B2, PP i B6, a od minerala kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvoe,
Jaa optu otpornost organizma naroito titi od virusa. Jaa apetit i pomae varenje.
Dokazano je da smanjuje opasnost od raka. Deca je rado uzimaju zbog nakiselog i osveavajueg
ukusa. Daje se kao sok ve u prvim mesecima ivota i kao zreo plod u kaicama sa drugim
voem. Preporuuje se naroito deci koja su sklona bronhitisima i koja su sklona infekcijama.
Dokazano je da spreavaju virusne infekcije. Zato se daju deci u periodu gripa zajedno sa
limunom.
Groe. Jedno od najhranljivijih voa zahvaljujui svojim sastojcima: sadri veliku
koliinu eera (glikoza ili groani eer i fruktozu ili voni eer i saharozu ili obini beli
eer), organske kiseline naroito vinsku i jabunu, razne soli (kalijum, fosfor, kalcijum,
magnezijum, gvoe), belanevine, vitamine, fermente i drugo. U dobro zrelom grou ima i
preko 20% eera, pa mu je zato i kalorijska vrednost visoka. Groe se veoma dobro vari i ne
ostavlja toksine otpatke.
smrki
www.SWtim.org
strana 75
Ima ih vie vrsta i razlikuju se po veliini, obliku i boji. Postoje dve osnovne sorte groa:
stono (za jelo) i vinsko (od kojih se pravi vino). Jede se svee, ali samo poto se dobro opere, jer
se za prskanje groa upotrebljavaju bakarni preparati. Moe da se prerauje u sokove (nutricionisti ga nazivaju "biljnim mlekom") i da se od njega pravi dem, slatko i marmelada. Osuena
zrna groa - suvo groe je izuzetno kalorina namirnica koja se deci dodaje u kau od itarica
ili se stavlja u razne poslastice.
Kruka. Naena je u sojenicama iz kamenog i bronzanog doba. Homer je spominje u
Odiseji. Danas je poznato oko 1500 sorti kruaka. Smatra se da su najkvalitetnije iz Francuske i
Belgije. Kruka je voe odlinog ukusa. Najbolje su "carske kruke" (vodenjae) i karamanke.
Od mineralnih sastojaka najvie ima kalijuma, tako da su odlino didretino sredstvo, a vano je
da ih mogu jesti i dijabetiari zbog prisustva levuloze. Jedu se svee, ali se mogu suiti ili praviti
sokovi, kompoti, marmelade.
Nauna saznanja o velikoj korisnosti voa treba da nas poue da se u deijoj ishrani
koristimo ovim divnim plodovima i da ih koristimo i kao hranu i kao lek i kao najukusniji zain.
Generacije zdrave dece e nam biti zahvana tome.
Recepti za pravljenje sokova u ishrani beba:
Limunov sok
50 gr limunovog soka
70 gr. vode
3 k. k. eera
Iz limuna se istisne sok. Vodu i eer kuvamo 5 minuta. Ohladimo i dodamo proceenom
limunovom soku. Poto je ovaj sok prekiseo, moemo ga razrediti prokuvanom vodom ili ajem.
Pomorandin sok
100 gr soka
eera po ukusu
Pomoranda se iscedi, doda eera po ukusu i razredi prokuvanom vodom ili ajem.
Jabukov sok
70 gr jabukovog soka .
2 k. k. eera
30 gr vode
Zrelu jabuku operemo, oljutimo i nastruemo. Procedimo kroz cediljku ili gazu. Vodu i
eer prokuvamo i dodamo jabunom soku.
Sok od groa
100 gr soka
Groe operemo i iscedimo sok. Obino se pravi bez eera.
smrki
www.SWtim.org
strana 76
Sok od trenje
70 gr trenjevog soka ,
2 k. k. eera
50 gr vode
Svee i zrele trenje operemo, odstranimo koice, ispasiramo i ocedimo sok. Dodamo
ohlaenu prokuvanu slatku vodu.
Sok od borovnice
100 gr borovnice
2 k. k. eera
Borovnice operemo i iscedimo kroz sito i gazu. Dodamo prokuvanu vodu sa eerom.
Marelicin i breskvin sok spremamo kao i trenjev.
Povre
Povre je deo biljke koji se upotrebljava u ishrani. Sastoji se iz vode, belanevina, masti i
ugljanih hidrata u malim koliinama, dosta celuloze, mineralnih soli i vitamina. Celuloza oteava
svarljivost povra, ali regulie rad creva. Najvea vrednost povra je u vitaminima i mineralima
koji su neophodni naroito u ishrani dece. Najvie se upotrebljava kao dodatak mesu ili se sprema
kao poseban obrok. Lako je svarljivo i zato se daje deci od najranijeg uzrasta. Kod povra se
koriste svi delovi biljke.
Imamo vie vrsta povra zavisi koji deo biljke se upotrebljava za ishranu.
Povre sa plodovima: paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, tikvice, dinje,
lubenice.
Lukovi: crni luk, beli luk, praziluk.
Kupusnjae: kupus, kelj, karfiol, keleraba.
Mahunasto povre: graak, boranija, pasulj, bob.
Korenasto-krtolasto povre: krompir, rotkvice, rotkva, argarepa, patrnjak, celer, cvekla.
Zeljasto-lisnato povre: salata, spana, blitva.
Viegodinje povre: ren.
Priprema se razliito. Najvie vitamina ima u onom povru koje se priprema sirovo na
primer razliite salate. Ovako spremljeno povre mora biti dobro oprano i oieno. Barenje
povra u slanoj vodi je veoma preporuljivo, jer slana voda im ne oduzima hranjive sastojke.
Najbolje preliti vrelom vodom i kuvati na tihoj vatri. Najbolji nain kuvanja je na pari. Povre je
najbolje upotrebiti kao svee i bareno. Moe se konzervisati i upotrebljavati u toku zime.
Prokuvano i prognjeeno povre nazivamo kaom, i varivom. Propasiranom povru se
obino dodaje puter, mlad kajmak, ulje ili kasnije i zaprka sa malo brana. Moe da se daje
pojedinano ili vie vrsta u kombinaciji. U poetku je bolje da se daju pojedinane razliite vrste
povra da bi se procenila podnoljivost prema pojedinom povru.
smrki
www.SWtim.org
strana 77
argarepa. Upotrebljava se koren biljke i gaji se u vrtovima dobro naubrenim. Ima ih

vie vrsta. Bogata je vitaminima, naroito karotinom, vitaminom E i vitaminom H. Vana je u
ishrani, naroito deijoj. Osim toga sadri i vitamin B1, B2 i B6, mast, celulozu, belanevine i
skrob.
Spada u najkorisnije namirnice, naroito kod oboljenja eludca i creva odojeta i dece, pa
se od najranijeg detinjstva uvodi u njihovu ishranu. Sok od argarepe usisava prekomernu
eludanu kiselinu i povoljno deluje na varenje. Deca koja u ishrani koriste dosta argarepe imaju
sve izgled, poveava im se telesna teina i otporni su prema infektivnim bolestima. Nekada se
kod dece koja uzimaju velike koliine argarepe javlja uta prebojenost koe zbog karotina, to je
prolazna i bezopasna pojava.
U Norvekoj kolska deca dobijaju pre asova tzv. Oslo doruak sastavljan od svee
argarepe, ovsenih pahuljica i meda.
U narodnoj medicini se daje kao sok reumatiarima, dijabetiarima, a kao kaa se stavlja
spolja na rane koje teko zarastaju. Nekada se dosta upotrebljavao kao sirup - kuvanjem
argarepe i utog eera. Za decu je najbolja kao sasvim mlada ve u mesecu maju i junu i to u
sveem stanju.
Krompir. Potie iz Amerike. Postoje mnoge sorte krompira, a neke mogu da uspevaju
samo na odreenom zemljitu. Jedno je od najvanijih namirnica koja se troi preko cele godine.
Moe se koristiti kao mlad krompir ve u periodu cvetanja. Sadri skrob, jabunu i mlenu
kiselinu, u velikoj koliini eer, belanevine, vitamin A, vitamin F i vitamin C. Zbog visoke
koliine vitamina C i velike hranljive vrednosti, njegovom masovnom primenom u Evropi nestao
je skorbut i povremene pojave gladi, upotrebljava se kao kuvan i peen, kod dece najee kao
kaa (pire), posoljen veoma malo ili kao dodatak jelima od drugog povra. Jelima od krompira se
dodaju i vee koliine masti, najbolje maslac ili pavlaka. Opasan je ako se uzima zelen ili kada
klija.
Paradajz. Zovu ga i rajica - rajska jabuka. Doneta je posle otkria Amerike. Osetljiva je
na hladnou i razna gljivina oboljenja. Mogu se brati nedozreli plodovi i uvanjem u hladnoj
prostoriji se proces sazrevanja odgoditi tako da do zime bude zrelih plodova. Jedna je od
najvrednijih biljaka za ishranu ljudi. U velikim koliinama sadri vitamin C i karotin, B1, vitamin
E i znatne koliine minerala mangan, gvoe i bakar (najbogatija je biljka bakrom), pa je vana
za poboljanje krvne slike. Povoljno deluje na srce i krvne sudove, poveava eludanu kiselinu i
regulie varenje. Vano je i korisno upotrebiti je u ishrani dece u razvoju naroito kod anemine i
dece bez apetita. Postoje skoro nebrojane mogunosti pripreme jela od paradajza. Veoma je zdrav
kao salata uz dodatak ulja, luka i malo soli. Deci se daje kao sok u prvoj godini ivota ili kao
orbe, umaci i varivo. Kuvanjem se konzervira i vaan je dodatak u zimskim obrocima.
Bundeva-ludaja. Potie iz Meksika. Kolumbo je pominje u svom dnevniku 1492. godine.
Vrsta bundeva tzv. tikvice potiu iz Indije. Bogata je uljem, belanevinama, eerom i brojnim
mineralnim materijama. Narodna medicina je brzo upoznala korist i lekovitost bundeve, a nauka
je to potvrdila
Pogodna je za dijete i naroito za osobe sa osetljivim elucem, uspena kao jelo kod
nenormalne ugojenosti.
Preporuuje se kod sranih bolesnika, dijabetiara, bubrenih bolesnika i reumatiara.
Kod dece se upotrebljava oguljeno seme od bundeve kao lek protiv glista. Ulje od
bundevinog semena se upotrebljava kod ispucalih ruku i nogu i kod opekotina i rana po koi.
Sirova bundeva zgnjeena u kau je odlian oblog za premorene noge i proirene vene. U deijoj
smrki
www.SWtim.org
strana 78
ishrani preporueno je to vie troiti bundevu pripremljenu kao supu, jelo ili kompot, a pogodna
je i kao dodatak drugom povru.
Veoma je ukusna peena sa malo masnoe.
Spana. Upotrebljava se samo lie i to najbolje kao veoma mlado. Ima ga preko cele
godine, ali je najkvalitetniji u aprilu i maju mesecu. Treba ga dobro oprati pre kuvanja. Baciti
vodu u kojoj se kuvao. Spada u red najzdravijih povra, jer sadri mnogo gvoa.
Cvekla. Koristi se koren biljke koji se paljivim uvanjem moe odrati do idueg leta.
Sadri velike koliine minerala kalijuma, kalcijuma, fosfora, joda, gvoa i bakar, u manjim
koliinama ugljene hidrate, belanevine i biljne masti i vitamine B1, B2, C i vitamin P. Najnovije
otkriven sastojak spreava pojavu raka i leukemije, a takoe se tvrdi da je sok od cvekle lek
protiv oteenja usled radijacije i radioaktivnih zraenja. Najbolje je upotrebiti je u sirovom
stanju kao sok ili struganu za salatu. Dobro je iskoriena i kao kuvana za salatu ili meana sa
drugim povrem. Moe da se sprema i kao jelo uz dodatak drugih povra i mesa. Slaboj i
malokrvnoj deci se daje sok kao pie zaslaen sa malo meda.
Kupus. Gajili su ga i upotrebljavali jo stari Rimljani. Upotrebljavaju se tzv. glavice
kupusa u sveem a u velikim koliinama se konzervira tj. kiseli, tako da je prisutan u ishrani
tokom cele godine. Sadri ugljene hidrate, biljne masti i belanevine, kalijum, gvoe,
magnezijum, sumpor i vitamine A i C.
Upotreba mu je viestruka: u narodnoj medicini se stavljaju izgnjeeni listovi kao obloge
kod ozleda ili rana koje teko zarastaju. Isto tako i kod reumatinih bolova. Svei sok od kupusa
piju bolesnici od ira na eludcu i dvanaestopalanom crevu i kod upale debelog creva. Kao
svee povre pripremljen na razne naine odlian je u dijetetici. U ishrani dece se priprema
obino kao sastojak jela od vie vrsta povra uz dodatak masnoe. Kiseli kupus ima zatitno
dejstvo i isti organizam. Nije sluajno da se stari i jo veoma snani ljudi sreu u onim
podrujimma u kojima se mnogo jede kiseli kupus. Kiseli kupus sadri veliku koliinu vitamina
C, pa je injenica da Engleski pomorac i istraiva Dems Kuk nije imao rtava od skorbuta
zahvaljujui kiselom kupusu koga je poneo po savetu jednog prirodnjaka, dok je Vasko de Gama
na svojoj plovidbi sa jednostranom ishranom bez vitamina C od 160 lanova posade izgubio 105
usled skorbuta.
U narodnoj medicini se osim kupusa dosta pije i raso. Malokrvnoj i deci zaostaloj u
razvoju kao i odraslim iscrpljenim osobama preporuuje se sve kupus razliito pripremljen.
Zbog svojih osobina i velike koliine hranljivih materija koje sadri neophodan je
sastojak u svim kuhinjama u bilo kom obliku.
Paprika. Jednogodinja biljka iji se plodovi upotrebljavaju zbog velike koliine
vitamina C i naroito karotina (provitamin vitamina A). U vitaminu C je 4-5 puta bogatija od
limuna i pomorande.
Upotrebljava se kao salata u umerenim koliinama da nadoknadi nedostatak vitamina C.
U narodnoj medicini se upotrebljava kod zatvora i leenja alkoholizma.
Najvie je u upotrebi kao salata ili osuena i mlevena kao zain.
Krastavac. Jednogodinja biljka sa plodovima dugim i do nekoliko metara. Poznat je jo
pre 5000 godina u istonoj Indiji, Kasnije je prenet u Egipat, zatim u Evropu. Koristi se kao plod
i seme. U naem narodu se suvie upotrebljava kao nezreo i to je razlog to je teko svarljiv.
Treba ga brati kada plod pone da uti, jer je to znak da je zreo i dobar za upotrebu.
Bogat je vitaminima A, B, C i dosta mineralnih materija kojih ima najvie u soku koji je
najhranjiviji kada je nesoljen.
smrki
www.SWtim.org
strana 79
Za decu se preporuuje sok pomean sa sokom argarepe i celera, a najbolje kada se doda
i sok od jabuke. Kao salatu najbolje spremati na sledei nain: oiene krastavce tanko narezati i
pripremiti sa sokom od limuna i uljem ili pavlakom. Ne treba soliti. Ne dodavati kiselinu, ali ako
je nuna onda samo razreeno vinsko ili vono sire. Moe se dodati zreo paradajz i jesti svee
pripremljeno, jer se stajanjem kvalitet menja.
Obina salata. Korisna je zbog velike koliine minerala naroito kalijuma, kalcijuma,
hlora, bakra i gvoa, a naroito vitamina C. U poslednje vreme se ceni i kao sredstvo za
umiranje greva, kao lek protiv kalja i kod nesanice o emu je jo Galen pisao.
U narodnoj medicini sok se upotrebljava za leenje upale oiju, za leenje oboljenja
krvnih sudova i srca i hroninog zatvora. Povoljno deluje kod dijabetiara, a po poslednjim
nalazima svei listovi i sve sok deluju povoljno na ozraene radioaktivnim materijama.
Kako se ispravno sprema salata govori stara francuska poslovica: "Neka ulje dodaje
rasipnik, krtica so, sire i zaine, a ludak koji u svemu preteruje neka je izmea". Prema tome,
obilno ulja, malo soli, kiseline i zaina i dobro izmeati. Kiseliti limunom.
Kopriva. Ima ih vie vrsta, ali su podjednako korisne u ishrani. Raste svuda gde ima ljudi
kao trajni korov uz ograde, ivice uma i naubrenom zemljitu. Bogate su gvoem, manganom,
natrijumom, kalijumom. kalcijumom i fosforom, zatim hormonima koji reguliu eer u
organizmu i vitaminom A. Koprivi je bila pripisana najvea lekovitost jo u najstarijem dobu.
Primenjuje se kod slabih i malokrvnih osoba i dece i kod osoba sklonih raznim oboljenjima.
Upotrebljava se kao svee ceen sok koji se moe razrediti sa malo vode. Dokazano je da ovaj
sok deluje protiv oteenja radioaktivnim zracima. Pripremljena kao aj moe se davati sa
medom. Popareni listovi se koriste kao salata ili dodatak salati, a preporuljiva je meavina
jednakih delova koprivinih listova i listova spanaa. Uz zaprku i miksovanje veoma je ukusna
kao pire. Koren koprive prokuvan i pomean sa vinskim siretom slui kao sredstvo za rast kose i
protivu peruti.
Crni luk je povre bez koga se danas skoro ni jedno jelo ne moe zamisliti. Potie
verovatno iz Indije, a od sredine veka se gaji u skoro svakom povrtnjaku. Mnogo je korien u
staroj medicini i o tome postoje pisani zapisi iz najstarijih doba ljudske civilizacije. Sadri
mnogobrojne lekovite materije: glikozide, etarsko ulje, itav niz vitamina A, B1, B2, H, E, K, P i
mnogobrojne mineralne materije, naroito jod. Deluje protiv greva, pomae varenju i pojaava
apetit, izluuje mokrau, jaa ivce, rastvara sluz i odstranjuje gliste. Ovo su samo neke od
osobina u ouvanju zdravlja, tog najveeg blaga oveka. Preporuuje se kao dodatak salati
najbolje kao sirov, pomean sa sokom od limuna pri emu postaje sasvim blag. Nikada ga u jelu
ne treba meati sa belim lukom. Nakon jela da bi se izbegao otar miris i ukus vae se perun ili
jabuka.
Praziluk sadri dosta vitamina i znatne koliine sumpora, magnezijuma, kalijuma, fosfora
i gvoa. Povoljno deluje na anemine osobe i osobe sa poremeenim varenjem.
Soja - japanskn bob. Prirodna i visokovredna namirnica korisna za svaki zdrav
organizam bilo kog uzrasta. Kod iskljuivih vegetarijanaca, koji esto pate od nedostatka
belanevina sojino brano je izvanredna dopuna. Kod nutritivnih alergiara preosetljivih na
ivotinjsku belanevinu, kao na primer osetljivost na mleko, jaja ili gluten peninog brana sojine belanevine su veoma pogodne, a dolaze u obzir kao lek i kod dece i odraslih, jer do sada
nije poznata ni jedna alergima reakcija organizma na njih. Za vreme regeneracije posle bolesti i
iscrpljenosti, za vreme trudnoe i dojenja posebno je vaan dovod kvalitetnih belanevina, a u
takvnm sluajevima sojino brano moe da bude nezamenjiv proizvod.
smrki
www.SWtim.org
strana 80
Prema statistikim podacima kod naeg naroda u prosenoj svakodnevnoj ishrani osea se
nedostatak mnogih kvalitetnih sastojaka. Sojino brano kao bogat i jeftin izvor najkvalitetnijih
prirodnih belanevina i raznih mineralnih sastojaka moglo bi znatno da ublai taj problem
neuravnoteene ishrane, ukoliko bi, savlaujui otpor od tradicija i navika, nalo put do kuhinja u
domainstvima
Soja sadri 40% belanevina. To su visokokvalitetne belanevine, jer sadre vane
aminokiseline - lizin, cistin, metionin i triptofan. Pored belanevina -soja sadri i 20% ulja, 30%
ugljenih hidrata, mineralnih sastojaka (naroito kalijuma), a odlian je izvor biljnih vlakana i
gvoa, kao i vitamina A, B1,B2,E i lecitina.
Ovako veliki sadraj visoko vrednih i za ivot vanih materija nema gotovo ni jedna
druga ivotna namirnica i zbog toga poslednjih godina sve vie raste interes za primenu soje u
ljudskoj ishrani. Brano od soje se smatra za proizvod visoke energetske vrednosti.
Soja i proizvodi od soje sniavaju nivo ukupnog holesterola u krvi, tite srce i krvne
sudove, reguliu varenje i spreavaju opstipaciju (zatvor). Spreavaju starenje, jaaju imuni
sistem, jaaju funkcije nervnog sistema, smanjuju rizik od raka i tite od dejstva kancerogenih
materija iz zagaenog vazduha, hrane i vode.
Dokazano je da spreava stvaranje kamenca u ui koji je esta pojava u krajevima gde se
jede masna hrana (npr. Vojvodina).
Soju treba kombinovati sa mesom i drugim namirnicama ivotinjskog porekla i hranom
bogatom vitaminom C radi poveanja bioloke vrednosti jela i boljeg iskoriavanja gvoa.
Recepti za pripremanje sokova od povra za bebe:
Sok od argarepe
Vea argarepa se opere, oisti i ponovo opere. narenda i iscedi. Moe se dodati zaslaena
prokuvana voda.
Sok od paradajza
Dobro zreo paradajz se opere, stavi u vrelu vodu da se lake oljuti i isee na manju
parad, izgnjei i procedi.
Meso
O upotrebi mesa u ishrani ima najvie predrasuda. Dok jedni tvrde da je za oveka
neophodno da jede meso, drugi (npr. vegetarijanci) potpuno ga iskljuuju iz ishrane. Meso se
sastoji iz miinih vlakana, vode u 52-77%, belanevine, masti, mineralnih materija (kalijum
fosfat, kalcijum, natrijum hlorid), vitamina (B1, D i C). Od manje ili vee koliine belanevina, a
naroito masti zavisi njegova hranljiva vrednost. Prilikom grejanja meso gubi u teini usled
oslobaanja tenosti, ali mu raste sadraj u belanevinama i masti.
Lako se i brzo kvari ako se ne uva u friideru ili hladnjaku. Po svom sastavu ima idealne
uslove za razmnoavanje bakterija, koje su glavni uzrok kratke odrivosti. Da bi se spreilo
razmnoavanje bakterija, odnosno produila trajnost mesa, uvanju treba posvetiti naroitu
smrki
www.SWtim.org
strana 81
panju, odnosno meso se odmah posle klanja hladi do odreene temperature i po povrini osui.
Na taj nain su bakterijama oduzeta dva osnovna uslova za razmnoavanje: toplota i vlaga.
Nije preporuljivo da se meso koristi odmah posle klanja ivotinje. Zrenjem od 24-48 sati
meso dobija svoje prave osobine: sonost, mekou i ukus. Kvalitet mesa zavisi od ishrane stoke.
Pri kupovini mesa voditi rauna da meso kvalitetno, odnosno da potie od plemenitih, dobro
uhranjenih tovnih ivotinja i da bude od mladih ivotinja ije je meso kvalitetnije od mesa starijih
ivotinja. Meso treba da bude zrelo, odnosno da odstoji 2-3 dana nakon klanja da bi se u njemu
zavrile razne fiziko-hemijske promene koje ga ine kvalitetnim.
Svarljivost mesa zavisi od vrste mesa, koliine masti i naina spravljanja. Stajanjem,
meso postaje meke, jer iz ugljenih hidrata (glikogena iz miinih vlakana) nastaje mlena i
fosforna kiselina koje razmekavaju vezivno tkivo. Kuvano meso se lake vari od peenog i u
prvoj godini ivota preporuljivo je davati ga u ovom obliku.Iseckano meso ili mleveno se lake
vari od veih paradi,jer ga eludani sok lake rastapa. Presno meso nije podesno za ishranu, jer
se tee vari zbog vezivnog tkiva. Izaziva poveano truljenje u crevima, a postoji opasnost od
unoenja crevnih parazita (pantljiare, gliste).
Telee meso
Smatra se najboljim od svih za ishranu dece, naroito ako tele nije starije od 3 meseca i
teina mu nije vea od 50 kg. Sadri dosta belanevina i veoma je lako svarljivo. Meso mladog,
dobro uhranjenog teleta je bele boje, a bubrezi su mu uvek obloeni lojem. Za ishranu dece
preporuljive su iznutrice (digerica), bubrenjak i but - naroito deo iz unutranjosti buta koje se
zove "rua", koje se smatra kao najmeke meso na butu.
Junee meso
Dobija se od grla od 6 meseci do 2 godine. Razlikuje se od goveeg pre svega po boji, jer
je meso svetlo crvene boje, kotani preseci ruiasti, tkivo neno, marmorirano svetlo belim
prugama. Masno tkivo ovog mesa je bledo ukasto. Starost goveeta i stepen utovljenosti
odreuju kvalitet mesa, njegov ukus, sonost i mekou. U ishrani dece preporuuju se biftek,
ramstek, ol i "rua".
Jagnjetina
Mnoga verovanja vezana su za ovcu i jagnje. Zato se u mnogim krajevima prvo jagnje
klalo za Uskrs ili urevdan, a u davna vremena rtvovani bogovima na oltar. Smatrano je da je
ovca rajska ivotinja koja svojom vunom oblai, a mesom i mlekom hrani ljude. Jagnjee meso je
veoma sono, hranljivo i lako za varenje. Najukusniji su oni od 4 nedelje teine do 10 kg. Oni se
preporuuju u ishrani bebe. U tu svrhu najbolji su: but, bubrenjak i kotleti.
smrki
www.SWtim.org
strana 82
Svinjetina
Svinjetina nije preporuljiva za ishranu bebe.
ivina
U pernatu ivinu spadaju: koko, plovka, guska i urka. Tu se ubraja i golubije meso.
Meso ivine je veoma ukusna hrana, lake nego drugo meso i preporuljivo je za ishranu
odojadi. Najbolje za ishranu su pilii od 3-6 meseci, za decu najbolji batak i belo meso, a
digerica od ivine moe se uvesti u ishranu ve od treeg meseca. Golubovi ako su mladi i
uhranjeni su takoe dobri za ishranu dece, naroito kao supa ili orba.
Od ivinskog mesa, za decu do godinu dana se najpre preporuuje pilee, zatim posno
uree i paije meso, a naroito golubije koje je bez masnoe i zato se (bar u Sremu) esto koristi.
Iznutrice
Iznutrice su sledei ivotinjski organi: jetra, slezina, mozak, bubrezi, beli bubrezi, plua
(bela digerica), brizle. Prodaju se uglavnom u sveem stanju i obzirom na njihovu laku
kvarljivost treba ih to pre koristiti. Sa gledita hranljive vrednosti, iznutrice su veoma poeljne u
ljudskoj ishrani. Smatra se da je od svih iznutrica jetra (crna digerica) najhranjivija. Pored
hranljive vrednosti iznutrica, veto pripremljene na razne naine predstavljaju prave specijalitete
u ishrani.
U ishrani dece vanost digerice je veoma velika.
Jaje
Visoko vredna hranljiva namirnica. Zahvaljujui svom ukusu i hranljivosti, jaja imaju
veliku primenu u ishrani, naroito u ishrani dece. Sastoji se iz krene ljuske, belanceta i
umanceta. Sadri sledee sastojke:belanevine, masti, azotne supstance, mineralne soli(fosfor i
gvoe) i sve vanije vitamine. Gvoe moe da podmiri veliki deo dnevnih potreba deteta. Isto
tako,umance je bogato i liposolubilnim vitaminima A i D. U stvari, jaje sadri sve neophodno
potrebne supstance za ljudski organizam, osim vitamina C. Po hranljivoj vrednosti se nalazi
izmeu mleka i mesa i organizam deteta dobro iskoriava hranljive sastojke koji se nalaze u
njemu. Da bi se upotrebilo za ishranu dece, vano je da jaje bude svee i od kokoke koja je
zdrava. Nain pripremanja jaja je isto vaan. Najbolje je tvrdo kuvano jaje koje se pasira i dodaje
supi, orbi ili spremljenom povru i ini kompletan obrok. umance se daje deci poev od estog
meseca, a belance tek od jedanaestog meseca. Deci se ne sme davati ivo ili rovito jaje do godinu
dana zbog rizika od alergije i infekcije.
smrki
www.SWtim.org
strana 83
GLAVA VII
ISHRANA DECE PO UZRASTU I NAIN
SPREMANJE HRANE
I MESEC
Nutritivne potrebe novoroeneta zavise od poroajne teine, gestacione starosti, zrelosti
novoroeneta i faktora sredine. Predlog ishrane bebe je okvirnog karaktera, te se mogu initi
razna odstupanja, zavisno od svakog pojedinog deteta.
U prvom mesecu iskljuivo mlena ishrana.
Prirodna ishrana - dojenje

Po baby-friendly sistemu beba sisa kada sama trai, odnosno ritam podoja zavisi od
deteta. Novoroene pokazuje elju za hranom u nepravilnim vremenskim intervalima, pa se
preporuuje da se dete hrani onda kada pokae potrebu za hranom. U toku prvog meseca, beba se
obino uobroi i trai podoj na 3-4 sata.
1-10 dana
11-30 dana
2-7 podoja
7, eventualno 8 podoja dnevno
Beba koja sisa dobija dovoljno tenosti majinim mlekom i nije potrebno da se poji.
Meutim, u nekim sluajevima se i ovim bebama treba da ponudi voda. To su: kada je spoljna
temperatura visoka ili je beba pretopljena, u sluaju bolesti bebe sa visokom temperaturom, kada
beba povraa ili ima proliv. Preporuuje se da se ovoj deci voda daje kaiicom. Proveriti
temperaturu vode - ne sme da bude ni topla ni hladna. Ni voda ni aj ne treba da stoje due od 12
sati.
Vetaka ishrana
Samo u onim sluajevima gde ne postoje uslovi za prirodnu ili bar dvovrsnu (meovitu
ishranu). Ove bebe redovno kontrolisati da se na vreme uoe greke u ishrani. Najbolja zamena
za majino mleko je adaptirano mleko i preporuuje se njegova upotreba u prvim mesecima
ivota. U ovom mesecu se daje visoko adaptirano mleko - formula 1 (Aptamil 1, Bebelac 1.
smrki
www.SWtim.org
strana 84
Impamil, NAN-Nestle) pripremljeno po uputstvu datom na kutiji. Ako ekonomski ili drugi
razlozi ne dozvoljavaju primenu ovog mleka, daje se punomasno mleko u prahu. Samo u krajnjoj
nudi treba dati neadaptirano kravlje mleko i to prvih dana polovinsko (50 gr mleka + 50 gr vode
+ 5 gr eera, a od desetog dana se daje dvotreinsko kravlje mleko sa 5% eera (100 gr. mleka
+ 50 gr. vode + 1 kafena kaiica eera). Nekada se umesto vode u dvotreinsko mleko dodaje
pirinani odvar, odnosno tropostotna pirinana orba.
Deci na vetakoj ishrani ponuditi vodu ili aj da piju po svom oseanju ei izmeu
obroka (samo ne na pola sata pre hranjenja).
Umesto vode moe se dati i blag aj.
Dete na vetakoj ishrani se poji iz flaice sa cuclom
Vitaminska profilaksa
Od 15-og dana vitamin AD3 5 kapi dnevno do kraja prve godine (prvi dan jedna kap,
zatim poveavati po jednu kap dnevno do pet kapi).
Vano:
Razmak izmeu obroka je dui kod vetake ishrane nego kod prirodne (oko 4 sata).
Veina mleka u prahu (sem standardnog) je obogaena vitaminima (D i drugi), to
svakako treba uzeti u obzir pri odreivanju kalciferola i drugih vitamina, kao i preparata gvoa.
Obavezno obavestiti lekara koje mleko beba koristi.
Na kraju prvog meseca dete poneti u Dom zdravlja-savetovalite za bebe, gde se:
- otvara zdravstveni karton
- meri telesna teina, telesna visina, obim glave
- upisuje BSG vakcina
- daje uput za ultrazvuk kukova, s tim da se pregled zakae i uradi izmeu drugog i treeg
meseca
- daje savet za ishranu, odn. dojenje
- savetuje vitaminska profilaksa
- kontrolie iroko povijanje.
II MESEC
Iskljuivo mlena hrana - dojenje ili adaptirano mleko - mlena formula 1. Izuzetno,
dvotreinsko kravlje mleko 90-100 ml po obroku.
Prirodna ishrana
6 obroka (podoja) dnevno. U toku ovog meseca beba se obino uobroi pa sisa na 3-4
sata.
smrki
www.SWtim.org
strana 85
Beba treba da povrati svoju telesnu teinusa roenja izmeu druge i tree nedelje. Sa
navrenim jednim mesecom dovoljno je da u odnosu na poroajnu teinu dobije 300-500 gr
(obino dobije vie).
Ako na prvoj kontroli u savetovalitu dete nije dobilo dovoljno na telesnoj teini ili majka
nema dovoljno mleka, mora se poeti sa dohranjivaljem. Preporuuje se da se sa ovom ishranom
ne uri, jer ona brzo vodi u vetaku ishranu i da se uporno pokuava da izazove pojaan priliv
mleka kod majke. Dohranjivati adaptiranim mlekom -mlena formula 1 (vidi poglavlje o
dohranjivanju).
Vetaka ishrana
6 obroka dnevno po 90-100 ml po obroku adaptiranog mleka.
Pojenje izmeu obroka ako dete hoe ajevima ili prokuvanom vodom.
AD3 pet kapi dnevno.
Vano:
Kod dece na vetakoj ishrani obratiti panju na rupicu na cucli. Ako je otvor suvie mali,
dete se napree i pojede malu koliinu. Ako je otvor suvie veliki, mlaz mleka e biti prejak, pa
e smetati pri gutanju. Veliina otvora zavisi od sadrine boice i koliko je ona itka. Najbolje su
"anatomske" cucle koje su dobre za formiranje bebine vilice.
III MESEC
Prirodna ishrana
6 podoja dnevno.
Dopunska ishrana
Kao u drugom mesecu.
Vetaka ishrana
6 obroka adaptiranog mleka u koliini 120-130 gr po obroku ili dvotreinsko kravlje
mleko.
smrki
www.SWtim.org
strana 86
Pojenje
Prokuvanom vodom ili ajevima.
AD3 pet kapi dnevno.
Poetkom treeg meseca dete odneti u Dom zdravlja - Savetovalite za zdravu decu.
U savetovalitu:
- kontrola telesne teine
- hemoglobin, eritrociti prema indikacijama
- ultrazvuk kukova
- uzimanje podataka o dojenju uz savet za ishranu
- kontrola irokog povijanja
- kontrolie se vitaminska profilaksa
- POLIO i DTP vakcine (prva doza).
IV MESEC
Prirodna ishrana
6 podoja dnevno
Dopunska ishrana
Kao prethodnih meseci
Vetaka nshrana
6 obroka adaptiranog mleka formula 1,120-150 ml po obroku ili dvotreinsko kravlje
mleko u istoj koliini.
smrki
www.SWtim.org
strana 87
AD3 pet kapi, gvoe i C vitamin po preporuci pedijatra.
Vano:
Proveriti datum vakcinacije. U ovom mesecu bi trebalo dati drugu dozu POLIO + DTP.
V MESEC
U ovom mesecu dete ima 5 obroka dnevno.
Iskljuivo mlena hrana.
5 obroka dnevno dojenje ili adaptirano mleko mlena formula 1 u koliini od 150-160 ml
po obroku dnevno. Izuzetno, dvotreinsko kravlje mleko.
Vitaminska profilaksa:
Nastaviti sa AD kapima.
Konsultovati pedijatra o dodavanju gvoa, vitamina C.
Vano:
Voditi rauna za treu vakcinaciju POLIO + DTP. Ako je dete poelo sa vakcinacijom
poetkom treeg meseca, trea doza ovih vakcina se daje krajem petog ili poetkom estog
meseca. Proveriti datum zakazane vakcine.
Na kraju petog meseca, dete udvostrui teinu koju ima na roenju.
VI MESEC
5 obroka dnevno.
Iskljuivo mlena hrana.
5 podoja ili obroka adaptiranog mleka formule 1 u koliini 160-200 ml po obroku dnevno
ili dvotreinsko kravlje mleko sa 5% eera. Mleka najvie do 900 ml dnevno.
smrki
www.SWtim.org
strana 88
AD3 pet kapi. Po preporuci pedijatra, gvoe i C vitamin.
Vano:
Na kraju estog meseca obavezna poseta Savetovalitu za zdrave bebe:
- kontrola telesne teine,
- savet za ishranu.
- kontrola irokog povijanja,
- kontrola vitaminske profilakse,
- kontrola vakcinacije,
- laboratorija: hemoglobin i eritrociti.
Ako se pri kontroli krvne slike uoi anemija, preduzimaju se odgovarajue mere. Majka
e dobiti savet za ishranu, eventualno lekove. Kod ove dece su potrebne redovne laboratorijske
analize.
VII MESEC
5 obroka dnevno.
Mlena hrana
Dojenje ili adaptirano mleko mlena formula 2 (160-200 ml). Ako se koristi kravlje
mleko, postepeno prelaziti na celo mleko sa 5% eera ili nezaslaeno. Jedan obrok dati u vidu
mlene kae sa itaricama.
Nemlena hrana
Voe - sokovi u koliini po 2 k. k. za svaki mesec ivota podeljeno u dva obroka,
koncentrovani ili razblaeni sa prokuvanom zaslaenom vodom najvie dva puta po 50 ml
dnevno. Vone kaice se daju u koliini * 2-6 s. k. jedan obrok dnevno. Povre - 3-4 s. k. dnevno
sa dodatkom 3-5% masnoe (buter, ulje). itarice bez glutena.
*
* s.k. = supena kaika = 15

** k.k. = kafena kaiica = 5
smrki
www.SWtim.org
strana 89
U ovom mesecu ishrana mlekom je nedovoljna, pa se mora poeti sa prihranjivanjem. Na

brzinu davanja, odnosno dodavanja nemlene hrane detetu, utiu mnogi faktori -zrelost deteta,
stanje njegovog digestivnog aparata, kulturni i socijalni faktori sredine koja okruuje dete.
Stav lekara koji preporuuje vreme kada odoje pored mlene hrane treba da dobije i
nemlene obroke se menjao tokom proteklih decenija i menja se i dalje, jer nauka o ishrani jo
nije dala poslednju re. Predloeni recepti su izbor iz raznih preporuka za ishranu dece
eminentnih strunjaka za ishranu i linog dugogodinjeg iskustva iz rada sa decom u
savetovalitu.
Zbog svog sadraja u vitaminima, mineralnim solima i ugljenim hidratima i svoje lake
svarljivosti, voe je veoma vano u ishrani bebe i obino se daje kao prvi nemleni obroci. Osim
u obliku sokova, voe se u ovom mesecu moe dati pripremljeno kao kompot, pire i kaica.
Vano je da se pone sa malim koliinama i novu vrstu hrane uvoditi kad je beba gladna i kada se
moe pratiti reakcija na tu vrstu hrane. Najpogodniji je jutarnji ili podnevni obrok. Nikada ne
treba hraniti dete silom. Jednu vrstu voa davati oko 7 dana, zatim prei na drugu da dete prihvati
i zapamti ukus. Birati sezonsko voe, dobro zrelo i svee ubrano.
Kao sok se moe koristiti samo od jedne vrste voa ili vie vrsta zajedno. Skoro svako
voe moe da se mea sa jabukom i sa limunom i to mogu biti veoma ukusne kombinacije:
jabuka-trenja, jabuka-vinja, jabuka-pomoranda, jabuka-breskva-limun, jabuka-banana,
borovnica-jabuka.
Vone kaice i kompoti mogu, takoe, biti od raznih vrstaa voa i odlino se meusobno
kombinuju. Nain spravljanja je slian: kuvaju se razne vrste voa, pasiraju, dodaje eer i
ponovo stavi da prokljua jo 5-6 minuta. Mogu da se kombinuju jabuka i breskva, jabuka,
trenja i limun, jabuka, vinja banana, itd.
U ovom mesecu se dodaje i povre zbog visoke koncentracije minerala (gvoa, kalijuma,
kalcijuma, magnezijuma) i, naroito, vitamina C, koga ima u velikim koliinama. Osim toga,
zbog koliine celuloze ima blagotvorno dejstvo na rad creva i regulie stolicu. Moe se davati
kao sok 2-3 puta nedeljno vodei pritom rauna da se sok mora odmah upotrebiti da na vazduhu
ne izgubi svoja svojstva zbog oksidacije. Odojadi se daje kuvano, najpre kao orba, zatim
pasirano, potom izgnjeeno, a krajem prve godine kao sitno seckano. Priprema se isto kao i voe.
Novu namirnicu uvoditi postepeno i u malim koliinama. Uvek se daje samo jedna vrsta povra
(argarepa, krompir, paradajz, bundeva) i navikavati dete na nju 3-4 dana, pa tek onda uvesti
meanu hranu. Povre mora biti svee, dobro oprano, oieno i skuvano (najbolje na pari). Ne
dodavati ni so ni eer.
Mnoga deca odbijaju novu hranu i tu je od znaaja strpljenje roditelja, ne treba insistirati
da dete pojede odreenu koliinu. Dete e sledeeg dana prihvatiti i taj obrok, naroito ako mu se
da kada je gladno. Kaastu hranu davati kaiicom.
Pirja(po doktoru Ruiiu)

100 gr. pirinane orbe
100 gr. struganih jabuka ili ispasirane kuvane jabuke
2k. k. eera.
smrki
www.SWtim.org
strana 90
Strugane ili ispasirane jabuke se pomeaaju sa pirinanom orbom ili eerom i sve
ponovo prokuva. Veoma je korisno, ne smo kao voni obrok, nego i kod poremeaja varenja proliva odojadi.
Kompot od jabuka
oko 200 gr. jabuka oprati, oljutiti, nasei na krike i kuvati u poklopljenom sudu u
zaslaenoj vodi. Kada jabuke omekaju, dobro ih izgnjeiti ili ispasirati. Moe se dodati nekoliko
kapi limuna. Jabuka je veoma ukusna i kada se pee u rerni. Jabuku sa malo vode i jednom
kafenom kaiicom eera pei u rerni dok ne bude sasvim mekana. Kaiicom vaditi mekanu
sredinu i pasirati.
Pire od treanja i banana

Oko 100 gr treanja kuvati dok se ne raspadnu. Zatim se trenje propasiraju, doda jedna k.
k. eera i polovina propasirane banane.
Pire od jabuke i banana

Oko 100 gr jabuka prokuvati u zaslaenoj vodi. Kada pone da se raspada, propasirati,
dodati izgnjeene pola banane, naliti vodom u kojoj se kuvala jabuka da bude masa itka.
Banane i breskve sa jabukom

Oko 100 gr jabuka kuvati sa dve k. k. eera i 200 gr vode dok ne omeka. Dodati jednu
oljutenu i na krike iseenu breskvu. Kuvati dok ne pone da se raspada. Propasirati ili
izmiksovati zajedno sa pola prognjeene banane.
Peena jabuka
Jedna jabuka
2 k. k. eera
2 s. k. vode
1/2 limuna
smrki
www.SWtim.org
strana 91
Oprati jabuku. oljutiti, izdubiti srednji deo i u sud za peenje. U otvor se naspe sitan
eer, dolije u sud vode i sok od limuna i pee 30 min. Zatim se jabuka izgnjei. Starijoj odojadi
se sa eerom na vrh noa moe dodati i malo maslaca. Na isti nain se priprema i dunja.
Krem od jabuke i banana

1/4jabuke
1/4 banane
2 k. k. soka od pomorande
Jabuku oljutiti, izvaditi seme, oljutiti bananu, zatim jabuku, bananu i sok od
pomorande staviti u mikser i miksati oko2 minuta dokse nedobije vona kaa. Slui se odmah da
bi se sauvali svi vitamini.
Prognjeeno voe
Na 100 gr. dobro opranog i oienog voa dodati 1 k. k. eera, doliti vodu i kuvati dok
se ne raspadne. Prognjeiti i dati detetu mlako.
Mleko sa bananom
1 banana
200 ml. mleka
2 k. k. eera
sok od 1/2 limuna
Bananu oljutiti, usitniti u mikseru ili viljukom u tanjiru, dodati eer i sok od limuna,
penasto izmeati, dodavati polako mleko uz stalno meanje.
Mleko sa kajsijama
100 ml mleka
1 vea ili 2 manje kajsije
1 k. k. eera
Dobro zrele kajsije oprati, oljutiti, dodati eer i izmiksati ili propasirati. Dodati eer i
polako, uz stalno meanje, dodavati prokuvanom i prohlaenom mleku.
smrki
www.SWtim.org
strana 92
Mleko sa argarepom i jabukama

1 srednja argarepa
1/2 jabuke
100 ml mleka
1 k. k. eera
malo soka od limuna
argarepu oistiti, oprati, narendati; jabuku oprati, narendati i sve dobro izmiksovati.
Dodati prokuvanom i zaslaenom mleku.
Griz u mleku
100 ml mleka
1 k. k. griza
1 k. k. eera
Mleko zagrejati, dodati eer i kada mleko uzavri, postepeno, uz stalno meanje, ukuvati
griz dok ne bude kaa
Pirina u mleku
100 ml mleka
1 k. k. eera
1 k. pirina
Pirina probrati, oprati i uvee potopiti u hladnoj vodi. Ujutru ga procediti i kuvati u
mleku koje lagano vri sve dok ne omeka. Na kraju dodati eer.
Pirina sa voem
100 ml mleka
1 k. k. eera
1 s. k. pirpna
2 s. k. mekanog voa
Prokuvati pirina s mlekom kao u prethodnom receptu, zasladiti i dodati svee
prognjeeno ili izmiksano voe (kajsija, breskva, malina, banana, itd.)
orba od argarepe i krompira

1 koren od argarepe
1 krompir
smrki
www.SWtim.org
strana 93
1 k. k. perunovog lista
100 ml mleka
argarepu oprati i sitno narendati, krompir isto sitno narendati, dodati argarepi i
prokuvati u malo vode dok ne omeka. Prognjeiti viljukom i dodati mleko uz meanje.
orba od raznog povra

1 manja argarepa
1 krompir
1 s. k. graka
2 s. k. boranije
perun
argarepu oistiti, narendati, krompir oljutiti i isei na kockice, boraniju isei na sitne
komade, graak dobro oprati i sve kuvati u malom sudu sa malo vode. Kada povre bude mekano,
povre propasirati, dodati sitno seen perunov list i dodati mleka.
Strugane tikvice
Pola tikvice oistiti, ukloniti seme i izrendati. Naliti vodom i dodati proceen sok od
jednog paraadajza. Prokuvati. Kada tikvica bude mekana ispasirati, dodati sitno naseckanog
perunovog lista i naliti mlekom.
Krompir pire
Jedan vei krompir se oisti, nasecka u kockice i prokuva u malo posoljene vode. Kada
omeka, ispasira se i prelije sa 50 ml. mleka.
Morova orba
1 l. vode
500 gr. argarepe
malo soli
argarepa se oisti, usitni i prokuva sa malo soli. Kada omeka, ispasira se i ponovo kuva.
Daje se kod proliva.
Ako majka nema mogunosti da sama priprema ili nije sezona voa, onda se preporuuju
"Juvitanini" proizvodi koji se proizvode od najkvalitetnijih sirovina voa, bez dodatka
smrki
www.SWtim.org
strana 94
konzervansa i arome. Beba moe da uzima sokove od jabuke, kruke, breskve, kajsije, jabukemrkve, jabuke-vinje. Kaice od voa su: jabuka. jabuka-kruka, jabuka-mrkva, jabuka-vinja,
jabuka-kupina, breskva, kruka, kajsija, ljiva, argarepa. Kaica od argarepe se preporuuje kod
proliva odojeta, a od ljive i kruke kod beba koje su sklone zatvoru.
Predlog jelovnika;
I obrok - dojenje ili adaptirano mleko
II obrok - voni obrok + mleko
III obrok - povre + mleko
IV obrok - mleko + voni sok
V obrok - mlenu obrok
Nastaviti sa AD kapima, fluor (25 mg). Po preporuci pedijatra gvoe i C vitamin.
VIII MESEC
5 obroka dnevno.
Mleia hrana
3 podoja ili 3 obroka po 220-250 ml adaptiranog mleka mlene formule 2. Celo kravlje
mleko sa 5% eera ili nezaslaeno ne vie od 750 gr dnevno. Mlene kae sa itaricama ili
voem.
Nemlena hrana
Voe i sokovi kao u prethodnom mesecu. Sokovi izmeu obroka dva puta po 50 ml,
kaice od voa 6 s. k. Kao sok se moe davati i sok od paradajza ako mu je sezona. Povre 7 s. k.
sa dodatkom masnoe. U ishranu se postepeno uvodi meso i umance. umance kuvano, najpre
1/8. a zatim poveavati do 1/2. Zbog velikog procenta belanevina visoke bioloke vrednosti u
ovom mesecu uvodi se meso u ishranu. Ono sadri i gvoe, fosfor i vitamin B, ali je siromano
kalcijumom i vitaminom C, pa zato daje zajedno sa drugom hranom koja je bogata ovim
smrki
www.SWtim.org
strana 95
materijama. Uvodi se postepeno u ishranu - najpre kao supa od nemasnog mladog mesa (jagnjetina, piletina, teletina), a zatim kao kuvano u slanoj vodi i pasirano ili mleveno, obino pomeano
sa pireom od mladog povra. Digerica - daje se telea i pilea. Obino se kuva u slanoj vodi dok
ne omeka, a zatim sitno izgnjei. Daje se pasirano ili mleveno tri puta nedeljno 3-4 s. k. ili
pasirana mlada digerica jedanputa nedeljno 20 gr. umance poveavati.
U ovom mesecu se dodaju itarice sa glutenom -proizvodi od penice, rai, itd.
Masnoa (lipidi). Lipidi su veoma vani jer su izvor energije. Mogu da budu biljnog ili
ivotinjskog porekla.
Masti ivotinjskog porekla. Puter je vaan jer se lako vari i vaan izvor vitamina A.
Najbolje je kada ga koristimo presnog.
Biljne masti. Najbolji su biljni margarini koji zamenjuju puter, ali ne sadre A vitamin.
Neki margarini imaju kao dodatak vitamin A i oni su pogodni za deju ishranu. U biljne masti
spadaju i sva ulja (suncokretovo, maslinovo, od repice).
Kaica od banane i breskve

1 banana
1 breskva
100 ml mleka
1 k. k. eera
Prognjeiti bananu i breskvu, dodati prokljualo mleko sa eerom i dobro izmiksati.
Mleko sa keksom
200 gr mleka
1 k. k. keksa
1 k. k. eera
Mleko sa eerom prokuvati, dodati samleven keks i paljivo meati dok se masa ne
ujednai.
Griz u mleku
200 gr mleka
2 k. k. griza
1/4 umpnca
1 k. k. eera
Prokuvati mleko sa eerom i dodati griz uz neprekidno meanje. Na kraju dodati
ispasirano kuvano umance.
Ovo se isto moe spremiti sa pirinanim ili peninim branom.
smrki
www.SWtim.org
strana 96
Krem sa jajima
200 gr mleka
1/4 umanca
2 pikote
1 k. k. eera
umance prokuvati i ispasirati, dodati mleko i eer i staviti da prokljua. Dodati
samlevene pikote i meati dok se ne zgusne.
Kaa od kukuruznog brana sa voem

200 gr mleka
1 s. k. kukuruznog brana
1 jabuka
1/4umanca
1 k. k. eera
U malo hladnog mleka umutiti kukuruzno brano. Ostalo mleko zagrejati, dodati eer i
kada uzavri dodati brano i kuvati. Pred kraj kuvanja dodati oienu i narendanu jabuku i 1/4
ispasiranog umanca i jo malo kuvati. Ovo je vrlo ukusna i zdrava poslastica. Moe se praviti sa
raznim voem, a najbolje je birati zrelo sezonsko voe.
Karfiol sa krompirom
1 krompir
aka cvetia od karfiola
4 s. k. mleka
so
Karfiol oistiti, oprati i kuvati u malo vode. Kada voda prokljua, dodati oien, opran i
naseckan krompir. Kada omeka, povre ispasirati i dodati mleko.
Karfiol sa jajima
karfiol srednje veliine
1/2 umanca
malo soka od paradajza
perunov list
so
smrki
www.SWtim.org
strana 97
Oprani i na cvetie iskidan karfiol prokuvati sa malo limuna, ispasirati, dodati ispasirano
umance i sitno seckan perunov list. Umesto umanca moe se dodati oko 20-30 gr ispasirane
digerice.
Meano povre sa jajima

50 gr argarepe
20 gr celera
1 s. k. karfiola
1 krompir (po elji i drugo povre)
sok od limuna
perun
so
1/2 jajeta
Opranu i naseckanu argarepu, opran i na cvetie iskidan karfiol, oien krompir i
isitnjen celer preliti vodom, posoliti i dodati malo limunovog sok i bariti. Kada je povre mekano,
prosuti suvinu vodu, ispasirati i dodati perunov list.
Blitva sa krompirom
100 gr mlade blitve
1 krompir
2 k. k. ulja
Blitvu oprati i bariti u posoljenoj vodi. Ocediti i vodu baciti. U drugom sudu kuvati
krompir. Kada bude mekano, propasirati, dodati ulje i promeati.
Graak i argarepa
100 gr graka
1 argarepa
1 k. k. peruna
5 s. k. mleka
argarepu i graak skuvati, procediti i propasirati. Dodati sitno seen perun i mleko i
promeati. Umesto mleko moe se dodati ispasirano ili samleveno meso ili digerica.
Boranija sa miroijom
smrki
www.SWtim.org
strana 98
100 gr boranije
1 argarepa
1 k. k. miroije
Mladu, dobro opranu, boraniju i naseckanu argarepu kuvati u posoljenoj vodi. Procediti i
prognjeiti kroz cediljku. Razrediti sa vodom u kojoj se povre kuvalo i dodati bareno i mleveno
meso ili mleko.
argarepa sa tikvicama i pavlakom

2 argarepe
1/2 tikvice
5 s. k. mleka
argarepu dobro oprati i naseckati. Tikvicu oljutiti i naseckati na manje kocke. Sve
obariti u slanoj vodi, procediti i ispasirati. Dodati pavlaku i dobro promeati.
Krompir sa jajima
2 srednja krompira
1/2 umanca
mladi crni luk
Krompir oistiti i naseckati. Beli deo luka oistiti i isitniti. Sve prokuvati i propasirati.
Dodati kuvano propasirano umance i perunov list i dobro promeati.
Kuvana junetina sa krompirom

100 gr junetine
100 gr krompira
malo peruna i so
Junetinu prokuvati u posoljenoj vodi. Kada omeka, dodati krompir i kuvati dok i on ne
omeka. Dodavati vrue vode u toku kuvanja. Ispasirati i dodati perun. Daje se kao kompletan
obrok za ruak.
Fina supa
1 krompir
1 argarepa
1/2 korena od celera
1/2 umanceta
smrki
www.SWtim.org
strana 99
perunov list
Krompir, argarepu i celer kuvati u posoljenoj vodi. Kada je skuvano, ocediti i propasirati,
naliti vodom u kojoj se kuvalo i dodati ispasirano umance i perun.
Telea orba
100 gr teletine ili piletine
1 argarepa
1 k. k. peruna
10 lista spanaa
Meso isei na komadie i kuvati u posoljenoj vodi sa argarepom i korenom od celera.
Kada bude mekano, ispasirati i izmiksati. Spana posebno bariti u slanoj vodi, ocediti i ispasirati.
Dodati orbi zajedno sa 1 k. k. sitno seckanog perunovog lista. Ako se ovoj orbi doda 5 k. k.
mleka poboljava se ukus i hranljiva vrednost.
Pire od spanaa
100 gr spanaa
2 k. k. kuvanog pirina
100 ml. mleka
2 k. k. ulja
Oprana i naseena argarepa se kuva u posoljenoj vodi. Posebno se kuva mlad i dobro
opran spana. Kada povre bude mekano, ocedi se, ispasira, doda mleko pirina i ulje i ponovo
na kratko prokuva. Moe da se doda i 1 s. k. propasiranog mesa.
Vinje sa pikotama
100 gr opranih i oienih vianja staviti u sud i pei dok ne puste sok. Dve pikote
samleti i propasirati sa vinjama i 1 k. k. eera.
Voe sa grizom
100 ml mleka
2 k. k. griza
1 k. k. masla
1 k. k. eera
smrki
www.SWtim.org
strana 100
100 gr jagoda, kupina ili malina

Prokuvati griz ili mleko sa eerom. Kada je griz gotov, izmai ga sa vatre, umeati
propasirano voe i dati detetu kao vonu kaicu.
arena jaja
1 umance
1 granica peruna
sok od jednog paradajza
1 s. k. obarenog kupusa ili kelja
so
1 k. k. masla
Ispasirati umance, dodati sitno iseckan perun, kupus i paradajz i sve promeati. Na kraju
dodati maslac i sve sjediniti
Jaja sa jabukom i krompirom

1 umance
1 vei krompir
sok od jedne jabuke
Krompir oprati, nasei i obariti u slanoj vodi. Napraviti sok od jedne jabuke ili je sitno
ispasirati. Pomeati krompir, umance i jabuku, izgnjeiti i kratko staviti da prokljua.
Kaa od povra
200 gr sezonskog povra (tikvice, graak, boranija)
1 k. k. margarina
malo mladog kravljeg sira
Povre oistiti i obariti u slanoj vodi. Propasirati i dodati dobro umuen maslac i sir (po
potrebi dodati malo mleka). Dodati mleveno meso ili digericu da bi bio kompletan obrok.
Tikvice sa pirinem
200 gr. oienih i istruganih tikvica
1 s. k. pirina
perun
smrki
www.SWtim.org
strana 101
maslac
Nastrugane tikvice bariti u slanoj vodi. Posebno skuvati prethodno potopljen i oien
pirina. Prognjeiti tikvice, pomeati sa pirinom i sitno seckanim perunovim listom. Dodati
maslac i ulje. Daje se bebi kao samostalan obrok ili sa dodatkom mesa.
Peen krompir
2-3 krompira
margarin
1/2 umanca
perunov list
Krompir ispei u ljusci da bude mekan. Skinuti koru, izgnjeiti, dodati skuvano i
prasirano umance, perunov list i 2 k. k. margarina. Dobro izmeati.
Digerica u paradajzu
1 pilea digerica
1 krompir
sok od jednog paradajza
2 k. k. putera
Digericu iseckati i obariti. Krompir obariti u slanoj vodi i iscediti sok od paradajza. Sve
ovo prognjeiti i promeati. Na kraju dodati 2 k, k. putera.
Pilea supa
Pilei karabatak i belo meso
zelen
Mlado pile oistiti, uzeti belo meso i karabatak. Oistiti vezu zeleni i prokuvati. Kada
budu mekani i meso i zelen, procediti supu, a belo meso i zelen samleti na mainici za meso.
Uzeti 100 gr supe, dodati 3 s. k. mesa i zeleni i dati kao jedan obrok.
Pilei pilav
U pileu supu staviti 1 s. k. prethodno potopljenog pirina i prokuvati. Kada je pirina
skuvan, dodati propasiranu zelen i meso.
-
smrki
www.SWtim.org
strana 102
argarepa sa mileramom
100 gr argarepe
perunov list
so
1 k. k. putera
1 k. k. milerama
argarepu prokuvati u slanoj vodi, iasirati, dodati perunov list, puter i mileram i sve
promeati.
Jagnjetina sa spanaem
100 gr jagnjetine (za bebu najbolje kotlet ili odrezak buta)
100 gr spanaa
1 k. k. mladog sira
Jagnjetinu kuvati u slanoj vodi dok ne omeka. Spana posebno kuvati i baciti vodu u
kojoj se kuvao spana. Propasira se meso i spana, doda ravna k. k. brana rastvorena u vodi i 2
k. k. ulja i jo malo prokuva. Ukusnije je ako se doda i malo mladog sira.
Jelovnik
5 obroka dnevno.
I - podoj ili adaptirano mleko (220-250 gr)
II - vona kaa 2-6 s. k. + voni sok 2x50 ml
III -100 gr supe od povra, 100 gr pire od krompira ili kaica od raznog povra + 2 s. k.
mesa ili 1 s. k. digerice ili 1/2 umanceta
IV - mlena kaa sa itaricama
V - mleko (podoj ili adaptirano mleko)
Izmeu obroka sok od voa, 2 puta 50 gr.
Vitaminska profiliksa
Ad vitamin, fluor, po preporuci lekara gvoe i C vitamin.
Vano:
Ne zaboraviti na pojenje bebe, jer je beba na vetakoj ishrani ili na prirodnoj koja se
prihranjuje isto toliko edna koliko i gladna.
smrki
www.SWtim.org
strana 103
IX MESEC
5 obroka dnevno.
Mlena hraia
3 podoja ili 3 obroka 230-250 ml adaptiranog mleka formula 2. Svee prokuvano kravlje
mleko, jogurt, kiselo mleko ili mladi neslan sir. Mlena kaa kao u prethodnom mesecu.
Nemlena hrana
Voni sokovi 2 puta po 50 ml. Vone kaice i kompoti 7 s. k. Moe i svee strugano voe.
Povre isitnjeno 7 s. k., ali moe i blaga zaprka. itarice 8-9 s. k. Keks ili griz u mleku, kaamak
i popare. Meso mleveno 4-5 s. k. ili 2 s. k. digerice. Celo umance.
Supa sa umancetom
Supa od junetine (koja je prethodno skuvana)
perun
umance
Ocediti skuvanu supu, odvojiti 200 gr. i pred obrok dodati skuvano i ispasirano umance i
perunov list.
Fino varivo sa junetinom

pare junetine
veza zeleni
100 gr graka
100 gr kromgtira
100 gr argarepe
perun
Oprano junee meso prokuvati sa zeleni i solju. Prilikom kuvanja uklanjati penu sa
povrine. Kuvano meso izvaditi, supu procediti. Posebno staviti argarepu da se kuva. Kada je
upola kuvana, dodati graak; pred kraj dodati krompir, so i malo ulja. Kada je povre mekano.
sitno naseckati ili ispasirati, dodati naseckano meso i sve dobro promeati. Doliti malo supe da
bude kaasto.
smrki
www.SWtim.org
strana 104
Kaa sa keksom
Veliku kaiku istucanog keksa kuvati u 100 gr vode i kuvati sve dok ne postane gusta
kaa. Dodati 150 gr mleka i 1 k. k. eera i kuvati jo 5 minuta.
Kaamak sa sirom i kajmakom

U 1/2 liltra posoljene vode dok vri sipati 1/2 kg kukuruznog brana i meati. Kada je
skuvan sipati u posudu sloj kaamaka, pa sloj kajmaka, sloj kaamaka pa sloj sira i tako
naizmenino dok ima spremljeno jedne i druge mase. Preliti vruim kajmakom i ostaviti da malo
odstoji. Sluiti sa jogurtom ili kiselim mlekom.
Strugane tikvice
1 k. k. brana
2 k. k. ulja
1 paradajz
2 k. k. pavlake
Tikvice oistiti, ukloniti seme i narendati. Zatim posoliti i ostaviti da odstoji. Napraviti
zaprku od brana i sipati tikvice da se propre. Naliti supom i ostaviti da se prokuvaju. Dodati
sok od paradajza i na kraju jelo preliti kiselom pavlakom.
Popara sa kiflom
200 gr mleka
100 gr vode
1 kifla
kajmak ili buter
U kljualo mleko s vodom dodati izmrvljenu kiflu, so. Kada je kifla mekana dodati
kajmak i promeati.
orba od celera
Koren celera
1 s. k. pirina
1 umance
2 k. k. brana
smrki
www.SWtim.org
strana 105
2 k. k. pavlake ili kiselog mleka

2 k. k. sira
ulje
so
Koren oistiti, isei na kockice, staviti u vodu i kuvati. Kada celer omeka, dodati pirina.
Posebno od ulja i brana napraviti zaprku, dodati u orbu, posoliti i dodati skuvano i ispasirano
umance i pavlaku. Pre obeda dodati malo istruganog sira i preko njega preliti orbu.
orba od spanaa
100 gr spanaa
1/2 olje mleka
2 k. k. pavlake
Spana oistiti, oprati i kuvati u vodi u kojoj je dodata 1 k. k. ulja. Kada spana omeka,
procediti i posoliti. Umutiti pavlaku s mlekom i zainiti. Ovoj orbi se po elji i mogunostima
dodaje mleveno meso (50 gr). digerica (20 gr) ili jedno umance.
Vona kaa
200 gr mleka
1 umance
razni voni sokovi po izboru
U mikser staviti mleko i umanca i 2 k. k. eera. Mutiti dok masa ne postane penasta.
Naliti vonim sokom i jo malo meati. Umesto vonog soka, u sezoni, moe se dodati svee
voe.
Jogurt sa jabukama
200gr jogurta
1jabuka
1 k.k eera
Jabuke oprati,oljutiti,narendati i izmeati sa eerom,Preliti jogurtom i jo jednom dobro
izmeati.
Preliveno sezonsko voe

200gr mleka
1 umance
smrki
www.SWtim.org
strana 106
2 k.k eera
sezonsko voe
umance penasto umutiti sa eerom,preliti mlekom i izmeyati.preliv dobro rashladiti i
preliti preko sezonskog voa.
Piletina sa zelenom salatom

Nekoliko lista zelene salate
100 gr skuvane piletine (belo meso ili karabatak)
perunov list
1 s. k. pavlake
Salatu oprati i isei na sitne rezance. Posoliti i prognjeiti. Piletinu isei na sitne parie.
Pomeati sa salatom i perunovim listom i dodati pavlaku.
Meso sa karfiolom
100 gr iseckanog mesa (teletina, junetina, piletina)
1/2 glavice karfiola
100 gr boranije
beli deo praziluka
1 argarepa
100 gr graka
Oistiti povre, a sve, osim paradajza, posebno skuvati u slanoj vodi i naseckati. Karfiol
izdeliti na cvetie, izgnjeiti viljukom, dodati pripremljeno povre i meso, preliti sokom od
paradajza i sve dobro promeati.
Salata od boranije
100 gr boranije
perun
ulje
Boranija se oisti, opere i obari u slanoj vodi. Kada je boranija omekala, prelije se uljem
i pospe perunovim listom. Uz ovu boraniju odlino ide svako meso.
smrki
www.SWtim.org
strana 107
Pilei karabatak na kajmaku

Uzeti manji sud i staviti kajmak i pola limuna izrezanog na kolutove. U to se stavi
posoljen karabatak, poklopi i pee u rerni uz dolivanje vode, dok ne bude sasvim mekan. Daje se
sa salatom od boranije ili nekim drugim povrem.
orba od kupusa
100 gr kupusa
1 argarepa
1 mladi luk
1 s. k. milerama ili kajmaka
1 k. k. ulja
Kupus, argarepu, celer i luk naseckati i dinstati na ulju dok ne bude mekano. Poprska se
branom, nalije vodom, posoli i ostavi da se skuva. Moe se dodati malo kima. Zaini se
mileramom ili kajmakom.
Keleraba sa pirinem
2 kelerabe
1 s. k. pirina
1 mladi luk
malo mleka
2 k. k. ulja
Sitno iseckati luk, oistiti kelerabu i isei je na tanke kolutove a lie na tanke rezance.
Sve zajedno dinstati na ulju da keleraba dobro omeka. Kada je gotovo, dodati pirina prethodno
dobro opran i jo malo dinstati. Posoliti, naliti vodu i staviti u dobro zagrejanu rernu da se pee.
Kada je skoro gotovo, naliti mlekom i vratiti u penicu da se dobro zapee.
Predlog jelovnika
I - itarice sa mlekom 8-9 s. k.
II - vona kaa sa keksom 7 s. k. - mleni obrok
III - supa od povra, keleraba sa pirinem, pilei karabatak
IV - jogurt sa jabukama
V - mleni obrok
smrki
www.SWtim.org
strana 108
Vano:
Ne prisiljavati bebu da svaki obrok pojede u pripremljenoj koliini.
Dozvoliti starijoj bebi da se slui kaiicom. Posetiti Savetovalite za zdravu decu.
Tamo e se izvriti kontrola:
- merenje telesne teine i telesne visine
- dobiti savet za ishranu
- kontrola kukova
- kontrola vitaminske profilakse
- kontrola oiljka BSG vakcine
- laboratorijska kontrola ako za to postoje indikacije.
X MESEC
5 obroka dnevno.
Mlena hrana
3 podoja ili adaptirano mleko formula 2 po 200-250 ml po obroku. Mlene kae sa voem
ili itaricama. Jogurt i drugi mleni proizvodi.
Nemlena hrana
Voe (kao sokovi) 2x60 ml ili kaice 8 s. k. Svee strugano voe. Povre kuvano sa
mesom ili bez mesa 8 s. k. Meso mleveno ili sitno seckano 4-5 s. k. Digerica 2 s. k. itarica 8-10
s. k. U ovom mesecu se uvodi belance - najpre 1/4, a zatim do celog jajeta. Hleb iz ruke ili kifla.
Penine pahuljice
200 gr mleka
2-3 k. k. peninih pahuljica
10 gr eera
Mleko sa eerom se prokuva i dodaju penine pahuljice i kuvaju jo 2-3 minuta.
smrki
www.SWtim.org
strana 109
Pirinane pahuljice
200 gr vode
20 gr pirinanih pahuljica
Kada voda provri, staviti pahuljice i kuvati 15-20 minuta uz meanje. Ovako spremljenje
pahuljice se daju kod proliva i drugog poremeaja varenja. Inae, mogu se spre-mati i sa mlekom,
uz dodatak eera. Tada je to kompletan obrok.
Pirina sa mlekom
100 ml mleka
100 ml vode
10 gr pirina
10 gr eera
Mleko sa eerom prokuvamo, a vodu kuvamo sa pirinem. Kada je gotovo prelijemo
mlekom i dobro promeamo.
orba od koprive
Gotova supa od goveih ili pileih kostiju
100 gr koprive
1 k. k. ulja
1 k. k. brana
1 umance
1 k. k. maslaca
Mladu koprivu (vrhove) dobro oprati i obariti u slanoj vodi. Obarenu koprivu propasirati
kroz sito. U lonac staviti ulje, dodati brano i kratko propriti. Spustiti propasirane koprive i naliti
supom od kostiju. Posoliti po ukusu i kuvati oko 20 minuta. Na kraju, skloniti sa vatre i zainiti
umancetom i pavlakom.
Cvekla sa pavlakom
200 gr cvekle
2 s. k. pavlake
perun
smrki
www.SWtim.org
strana 110
limunov sok
1 k. k. ulja
Cveklu oljutiti i oprati. Dobro prokuvati u slanoj vodi oko 45 min. Kada se ohladi,
narendati je. Pavlaku, limunov sok, ulje i perun promeati i sve preliti preko cvekle. Daje se kao
prilog uz meso i povre.
Krem orba od paradajza

1 paradjz
1 argarepa
50 gr. mleka
1 jaje
perun
2 k. k. ulja
2 k. k. brana
manji koren celera
Paradajz, argarepu, celer i perun staviti u lonac, posoliti i naliti sa 500 ml vode. Kuvati
dok ne omeka, a zatim sve propasirati. Na ulju napraviti zaprku, dodati ispasiranu masu, naliti
supom u kojoj se povre kuvalo, posoliti i kuvati 10 minuta na umerenoj vatri. Skloniti sa vatre i
zainiti umuenim jajetom i mlekom.
Kupus sa pavlakom
200 gr kupusa
2 s. k. pavlake
1 s. k. ulja
perun
Kupus narendati i posoliti. Zagrejati ulje, staviti kupus i dinstati dodajui vodu dok ne
bude potpuna mekan. Sipati pavlaku i promeati.
Cicvara
1 s. k. ulja
1 s. k. pavlake
200 gr. kukuruznog brana
U vrelu vodu staviti ulje i pavlaku, pa kada provri, postepeno dodavati kukuruzno brano.
Meati dok se masa ne odvoji od posude. Servirati sa kiselim mlekom.
smrki
www.SWtim.org
strana 111
Meano povre sa jajetom

argarepa
spana,mlade tikvice
mladi graak (zajedno oko 200 gr)
1 k. k. brana
1 k. k. butera
1 jaje
Povre skuvati u posoljenoj vodi i kada je mekano, ocediti i lropasirati. Dodati brano, buter i
celo jaje i kuvati na pari.
Krem sa bundevom
200 gr bundeve
1 jaje
30 gr. eera
200 gr mleka
2 s. k. maslaca
Bundevu oprati, isei na krpke i ispei. Propasirati bez kore. umanca i eer penasto
umutiti, dodavati bundevu i zagrejano mleko. Sve prokuvati i na kraju dodati penasto umuen
maslac i dobro izmeati da bude gladak krem.
Kaamak sa sirom i kajmakom

Jedno pakovanje kukuruznog griza
50 gr sira
2 s. k. kajmaka
Kaamak pripremati prema uputstvu na pakovanju. Kada je gotovo, odvojiti za bebu
koliinu od 200 gr. Rastopiti kajmak, dodati rendan sir, dobro izmeati, preliti preko kaamaka i
promeati.
Krem sa raznim voem

200 gr mleka
3 k. k. eera
1 umance
pikote
smrki
www.SWtim.org
strana 112
svee voe raznih vrsta

100 gr slatke pavlake
Mleko zagrejati, umance i eer penasto umutiti, doliti mleko i nad parom mutiti dok ne
bude glatka masa. U jedan sud staviti 3 pikote, poeerenu jednu vrstu voa, preliti ohlaenim
kremom. Reati pikote i krem naizmenino. Poslednji treba da je krem. Pavlaku umutiti i staviti
preko krema.
Voe sa slatkom pavlakom

200 gr banana, peenih jabuka i dunja ili samo jedno voe
sok od limuna
100 gr slatke pavlake
2 k. k. eera
Voe ispasirati, preliti sokom od limuna. Pavlaku sa eerom ulupati u vrst lag i
postepeno dodavati pireu od voa.
Krompir sa jajima i sremskim sirom

2 vea krompira
1 jaje
50 gr sremskog sira
so
perun
Krompir skuvati, oljutiti, izgnjeiti viljukom. Pomeati primpremljen pire sa sirom i
ispasiranim jajetom. Po potrebi dodati malo mleka. Na kraju, dodati sitno seckan perunov list i
meati dok se ne dobije homogena masa.
Piletina sa jogurtom
1 belo meso od pileta
2 korena argarepe
so
aa jogurta
miroija
Belo meso i argarepu skuvati i sitno isei, posoliti, dodati miroiju i na kraju umeati
jogurt.
smrki
www.SWtim.org
strana 113
Mlad pasulj
200 gr pasulja
mladi luk
1 s. k. ulja
1 k. k. brana perun
Pasulj staviti sa malo vode i naseckanom glavicom luka da se kuva. Kada je pasulj mekan,
posoliti i zapriti. Zaprka se pravi od brana i ulja. Izrui se u pasulj koji mora da bude orbast,
jer se ova vrsta pasulja nikada ne kuva gusto. Dodati perunov list.
Supa od mladog graka

1 mladi luk
100 gr mladog graka
1 k. k. brana
2 k. k. griza
mileram
Sitno seckan crni luk i graak popraiti sa jednom k. k. brana. Nalije se vodom ili jo
bolje, supom od kostiju. Kada je kuvano zakuva se griz, a pre sluenja zaini jajetom i
mileramom.
Telea digerica u sosu od milerama

2 s. k. milerama
100 gr digerice
1 s. k. ulja perun
U erpu staviti jednu s. k. ulja i zagrejati digericu naseckati na manju parad, uvaljati u
brano i propriti sa jedne i druge strane. Gotovu digericu preliti mileramom, sitno seenim
perunovim listom. Preliti sa malo supe ili tople vode i prokuvati. Sluiti sa krompir pireom.
Fairane nicle
100 gr junetine
umance
so
1/2 kifle potopljene u mleko
smrki
www.SWtim.org
strana 114
Meso se obari u slanoj vodi, zatim se samelje u maini za mlevenje mesa. Kuvanom mesu
se doda kuvano i ispasirano umance, 1/2 nakvaene kifle i so. Oblikuju se nicle i pre na ulju.
Kada su gotove, isitne se i dodaju povru.
Predlog jelovnika
I - mleko sa pecivom
II - vona kaa sa keksom 8 s. k.
III - supa od povra, krompir sa jajima ili piletinom, voni sok.
IV - krem sa voem ili bundevom
V - kaamak sa sirom i mlekom
Isto kao prethodnog meseca.
XI MESEC
5 obroka.
Mlena hrana
3 podoja ili adaptiranog mleka formula 2 po 250 ml. Sir, jogurt, kiselo mleko i drugi
proizvodi od mleka. Mlene kae.
Nemlena hrana
smrki
www.SWtim.org
strana 115
Voni sokovi, kompoti, kae, svee strugano voe ili peeno voe kao prethodnog
meseca. Povre sitno seckano 9 s. k. po obroku. Meso, riba i digerica kao prethodnog meseca.
Dati koricu hleba u prisustvu majke. itarice sa mlekom ili voem 1 obrok 10-11 s. k.
Popara od hleba sa supom od mesa

200 grama supe od kostiju ili mesa i 2 supene kaike mrvica od hleba ili dvopek se
prokuvaju dok hleb ne omeka, onda se izgnjei. Ako je supa posna moe se dodati 1 kafena
kaiica kajmaka.
nicle od belog mesa

belo kokoije meso
1 jaje
1 argarepa
perun
so
pare hleba
Od belog mesa sa argarepom skuvati supu i ocediti, ohlaeno meso samleti na mainici
zajedno sa argarepom i paretom belog hleba prethodno natopljenog u mleku. Dodati so, jaje i
perunov list, dobro umesiti i praviti nicle i priti ih na ulju dok ne porumene.
Telea orba
telee ili jagnjee meso
zelen
jaje
mleko
Poto ovu orbu mogu da koriste i ostali lanovi porodice kao veoma hranljivu i ukusnu
uzeti meso prema broju porodice i kuvati sa dosta zeleni. Kada meso i zelen budu mekani, staviti
malo razmuenog brana i ostaviti da se i dalje kuva na tihoj vatri. Pred samo hranjenje zainiti
sa jajetom i mlekom.
Karfiol u beamel sosu

manja glavica karfiola
buter
2 kafene kaiice brana
smrki
www.SWtim.org
strana 116
mleko
U slanoj vodi skuvati karfiol i odvojiti cvetove. Malo ih izgnjeiti viljukom i preliti
sosom. Sos: na buteru propriti brano naliti mlekom i vodom u kojoj je karfiol kuvan. im
gtrovri skinuti sa vatre i dodati umance i so. Karfiol preliven sosom moe da se malo zapee, ali
je ukusan i bez toga.
Telea digerica u sosu od milerama

100 grama digerice
mileram
so
1 vei krompir
perun.
U erpu staviti ulje da se zagreje. Digericu nasei na renjeve, uvaljati u brano i ispriti
sa obe strane. Gotovu digericu preliti mileramom, sitno seenim perunovim listom, dodati so i
vodu ili jo bolje ako ima supe i sitno naseckan kuvan krompir. Prokuvati i pre jela sve sitno
iseckati i promeati.
Krem orba od krompira

2 krompira,
1 argarepa
jaje,
mileram.
Krompir i argarepa se prokuvaju i kada budu mekani propasiraju se. Doda se malo soli i
vode ako je uvrela i jo jednom prokuvati. Zainiti jajetom i mileramom.
orba od kelerabe
2 kelerabe,
limun,
ulje
1 kafena kaiica brana.
Kelerabe oistiti i izrezati na rezanca. Dinstati na malo ulja dolivajui vodu. Kada bude
mekano, dodati brano, jo malo dinstati dok brano ne porumeni. Naliti vodom. Dodati oien i
na rezance iseen list kelerabe i sve zajedno jo kuvati. Kada bude mekan posoliti, zainiti
jajetom i sokom od pola limuna.
smrki
www.SWtim.org
strana 117
Boranija sa argarepom i jajetom

200 grama boranije,
1 kuvano jaje,
perun,
ulje,
so
1 argarepa.
Boraniju i argarepu obariti u posoljenoj vodi. Kada je povre mekano prognjeiti
viljukom, dodati ispasirano kuvano jaje, perumov list, so i 2-3 kafene kaiice ulja i sve dobro
izmeati.
Makarone sa mlevenim mesom

100 grama makarona,
50 grama mlevenog mesa,
1/2 tikvice,
50 grama graka,
1 paradajz,
ulje,
so.
Makarone skuvati u slanoj vodi i ocediti. Propriti na ulju mleveno meso sa paradajzom
iseenim na komade dok se ne dobije gust sos. Posebno bariti graak i tikvice. Kada bude kuvano
sve izmeati i posoliti.
Sutlija sa sezonskim voem

1 kilogram pirina,
100 grama mleka,
1 kafena kaiica eera,
pola olje laga,
sezonsko voe
Pirina kuvati sa mlekom i eerom. Kada je kuvan ostaviti da se ohladi. Naseskati voe
(po 50 grama sezonskog voa), jabuku narendati i sve paljivo promeati. Na kraju dodati lag.
Krem sa jabukom
1 jabuka,
1 umance,
4 kafene kaiice eera,
smrki
www.SWtim.org
strana 118
1/2 ae laga,
sok od limuna.
Jabuku narendati, poprskati limunom, doliti malo vode i na blagoj vatri pirjati. umance i
eer penasto umutiti, dodati prethodno ohlaenim jabukama i nad parom mutiti dok ne bude gust
krem. Na kraju dodati dobro umuenu slatku pavlaku i polako izmeati.
argarepa sa jogurtom
2 argarepe,
1 jabuka,
perun,
1/2 ae jogurta,
2 kafene kaiice ulja.
argarepe oprati, naseckati i kratko obariti. Jabuku oistiti i narendati, malo posoliti i
izmeati. Pomeati jogurt, ulje i perunov list i preliti preko argarepe i jabuke i sve dobro
promeati.
Voe sa jogurtom
1 umance,
50 grama voa (jabuke, borovnice),
4 kafene kaiice eera.
jogurt.
Voe oprati, usitniti, dodati eer i umance, pa sve dobro izmeati, najbolje izmiksati. Na
kraju dodati jogurt.
Bundeva
Oistiti 200 grama bundeve, isei na kockice i staviti da se dinsta na buteru. Kada omeka
dodati eera, a ako se daje slana onda posoliti.
Spana sa pavlakom
100 grama spanaa,
so,
buter
pavlaka
Na buteru dinstati spana. Kada bude mekan posoliti ga i promeati sa pavlakom.
smrki
www.SWtim.org
strana 119
Pirina sa prelivom od susana

50 grama susama,
1 jabuka,
sok od 1/2 limuna,
100 grama kuvanog pirina sa mlekom.
Susam oprati, ispei i samleti. Dodati izrendanu jabuku, limun i promeati sa pirinom.
Ova kaica je naroito preporuljiva za aneminu decu i decu sa slabim apetitom.
Salata od krastavaca sa pavlakom

Manji krastavac oljutiti i narendati na krupnije rende. Posoliti i ostaviti da pusti sok.
Procediti i umeati sa pavlakom.
Primer jelovnika
I - kaa od pirina i voni sok,
II - jogurt i hleb,
III - orba od krompira ili kelerabe, boranija sa jajetom, 1 palainka
IV - sutlija sa sezonskim voem
V - mlena kaa sa vonim sokom
Vitamiiska profilaksa
I dalje davati AD3 kapi (5 kapi), fluor, a za anemine gvoe po preporuci pedijatra.
XII MESEC
5 obroka
smrki
www.SWtim.org
strana 120
Mlena hrana 3 podoja ili adaptiranog mleka mlena formula 2 po 250 ml ili celo kravlje
mleko. Mladi sir i drugi proizvodi od mleka.
Nemlena hrana: sokovi 2x60 ml Voe i vome kaice 7-10 s. k. Voe svee, kuvano i
peeno. itarice sa celim umancetom 3-4 puta nedeljmo 10-12 s. k. Kaice od povra 7-10 s. k.
Meso 5 s. k. ili digerica 2 s. k. sitno seck-ane. Iz ruke moe kifla sa kajmakom.
Salata od krastavaca
1 manji krastavac
1 manji umanac
jogurt
Krastavac oistiti i narendati, dodati ispasiran umanac i so. Preliti jogurtom i promeati.
Popara od rezanaca
150 gr mleka
100 gr rezanaca
2 k. k. mladog sira
Mleko zagrejati. lako posoliti. Kada uzavri, dodati rezance. Kuvati na slaboj vatri dok ke
omekaju. Dodati sir i promeati.
orba od soiva
100 gr. soiva
1 mladi luk
1 argarepa malo brana
2 k. k. ulja
Soivo oprati i prokuvati. Prvu vodu baciti, pa naliti toplom vodom. Dodati argarepu
naseckanu na kolutove, naseckan beli deo mladog luka i sve to kuvati dok soivo ne omeka.
Brano izmeati sa malo vode, dodati soivo i posoliti. Posuti perunovim listom.
smrki
www.SWtim.org
strana 121
orba od tikvica i argarepe

1 tikvica
1 argarepa
1 mladi luk
brano
perunov i celerov list
Oistiti tikvice od semena i izrezati na kockice. Dodati sitno seckani (beli deo crnog luka)
i naseckanu argarepu i kuvati. Kada bude mekano, posuti kaikom brana i dalje kuvati. Na
kraju dodati sitno seckani perunov i celerov list i zainiti jajetom i mileramom.
Pire od zelja i krompira

100 gr zelja
100 gr. krompira
1 k. k. brana
1 luk
perunov i celerov list
2 k. k. ulja
Na ulju propriti beli deo luka. Dodati brano i naliti vodom. Kada uzavre. dodati paljivo
oprano i na rezance iseckano zelje i oien na kocke naseckan krompir i kuvati dok ne omeka.
Na kraju dodati sitno seen per unov i celerov list. Sluiti sa kiselim mlekom i niclom od
mlevene govedine.
Makarone sa piletinom
100 gr makarona
1 belo lilee meso
2 k. k. ulja
perun
Makarone skuvati u slanoj vodi. Posebno kuvati pilee meso. Sitno naseckati i dodati
makaronama. Preliti uljem i posuti perunovim listom.
Puding sa voem
1 kesica pudinga
50 gr. kuvanog voa (jabuka, kruka, dunja)
malo soka od limuna
smrki
www.SWtim.org
strana 122
Napraviti puding po uputstvu na kesici. Voe skuvati i propasirati. Pomeati sa pudingom

i poprskati limunom.
Musaka od plavog patlidana

100 gr mlevene junetine
1/2 plavog patlidana
1 k. k. brana
mladi crni luk
1 paradajz
2 k. k. ulja jogurt
Sitno iseen beli deo crnog luka i meso dinstati na ulju. Plavi patlidan isei na kockice,
posoliti i ostaviti da odstoji najmanje pola sata. Dobro ga ocediti, prokuvati ga zajedno sa
isitnjenim paradajzom. U vatrostalni sud poreati deo mesa, preko njega plavi patlidan i tako
redom dok se materijal ne utroi, pazei da na vrhu bude meso. Ulupati jaja, dodati pola olje
jogurta i malo brana i preliti preko musake. Pei dok se jaja ne zapeku.
Povre u vou
100 ml mleka
1 k.k. brana
2 k. k. masla
100 gr spanaa
100 gr tikvica
jaje
Spana prokuvati u slanoj vodi i procediti. Tikvice isei na kocke i posebno kuvati. Od
mleka, brana i masla napraviti sos i dodati mu kuvano povre, dobro umueno jaje, so i dobro
promeati. Sipati u podmazanu posudu i pei u rerni.
Kelj u mileramu
100 gr kelja
perun
1 jaje
1 s. k. milerpma
4 s. k. mleka
Obariti kelj pa ga sitno iseckati. Posuti perunovim listom i staviti u vatrostalni sud
podmazan uljem. Umutiti dobro jaja, dodati mileram i mleko i preliti preko kelja. Zapei u rerni.
smrki
www.SWtim.org
strana 123
Musaka od karfiola
Manja glavica karfiola
100 gr samlevene teletine
1 struk crnog luka
perun
jaje
mileram
Obariti karfiol u slanoj vodi i odvojiti cvetove i procediti. Posebno izdinstati teletinu sa
naseckanim lukom i perunovim listom. Dodati so i umueno jaje. Reati u podmazan sud red
karfiola, red mesa dok sve ne bude utroeno. Poslednji red treba da bude karfniol. Preliti
mileramom ili mlekom i ispei.
Koh od griza
Ovo je brza, jeftina i ukusna poslastica za decu. Penasto umutiti 2 umanca sa 2 s. k.
eera. Dodati 4 s. k. griza kuvanog u mleku, dobro promeati i na kraju dodati vsnegg od dva
belanca. Sipati u dobro podmazan emajliran sud i pei. Kada je dobro peeno, nasei i preliti
sledeim prelivom, Skuvati 300 gr. mleka sa 2 s. k. eera i preliti preko koha. Vratiti ga u
penicu dok ne upije svo mleko.
Jelo od argarepe
100 gr argarepe
1 mladi luk
1 s. k. pavlake
so
Dinstati luk iseen na kolutove i argarepu rendanu na krupno rende sa malo soli. Kada
argarepa bude mekana dodati pavlaku i promeati. Odlian dodatak mesu najbolje ribi.
Primer jelovnika
I - itarice sa mlekom i voem 10 s. k.
II - jogurt sa kiflom
III - orba od tikvica, pire od zelja i krompira, seckana teletina
IV - puding sa voem
V - mlena kaa
smrki
www.SWtim.org
strana 124
AD3 kapi, fluor i gvoe po preporuci pedijatra i dejeg stomatologa.
Vano:
Sa godinu dana obavezna poseta Savetovalitu za zdravudecu:
- merenje telesne teine i telesne visine
- laboratorijska obrada: krvna slika i perianalni bris
- ishrana
- vitaminska profilaksa
- vakcina Morupar (vakcina protiv morbila, rubeole i velikog kalja)
smrki
www.SWtim.org
strana 125

Nega I Ishrana Odojčeda PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nega I Ishrana Odojčeda PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nega i ishrana odojeda

Ishrana i nega trudnice

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

sredinama postoji pravilo da

Nega i ishrana odojeda

tetni faktori u trudnoi

Nega i ishrana odojeda

Rentgensko zraenje tetno deluje na plod i koristi se u izuzetnim prilikama i to

Nega i ishrana odojeda

Higijena i nega trudnice

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Novoroene - opta zapaanja

Fizioloke reakcije kod novoroeneta

Nega i ishrana odojeda

Kada novoroene doe kui treba ga drati u prostorijama sa izjednaenom

Otok mlenih lezda

Nega i ishrana odojeda

Prve bebine stolice (mekonijum)

Kolike odojeta ili deiji grevi

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Patologija neonatalnog perioda

Uroeni krivi vrat (Tortikolis ili krivoijost)

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Zapaljelje pupane rane nastaje kod infekcije mikro-organizmima, najee

Mleac ili soor

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Kongenitalne anomalije genitourinarnog trakta

Nega i ishrana odojeda

Nepravilnosti kotano zglobnog sistema kod dece

Nega i ishrana odojeda

Uporedo sa razvojem klinike dijagnostike. usavravane su i metode snimanja kuka. Najpre je

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Uroeno krivo stopalo

Ravno ili sputeno stopalo

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Proizvodi za negu koe

ienje deje koe i kose

amponi i pene za kupanje

Nega i ishrana odojeda

Kreme i masti za decu

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Telesna teina (telesna masa)

Nega i ishrana odojeda

Telesna visina (telesna duina)

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Nega i ishrana odojeda

Panja: u ovom periodu nebi trebalo da bude razrokosti - zrikivosti.