Bernard Šo - Kandida - Forumi Tvorca Grada

11/26/2016
BernardoKandida::ForumiTvorcaGrada::
:: Forumi Tvorca Grada ::
[0]
[0] bokini
ARTRADIONICA Pozorinitekstoviklasici
Bernard o Kandida
:koen,vuk
311
vuk
~administrator~
~administrator~
Bernard o Kandida
302009,15:45
George Bernard Shaw
Bernard o
Kandida
Preveo: Nada urija Prodanovi
LICA:
(po redu izlaska na pozornicu)
Preasni DEMS MEVOR MOREL (James Mavor Morell) pastor
PROZERPINA GARNET (Proserpine Garnett) njegova sekretarica
ALEKSANDAR LEKSI MIL (Alexander Lexy Mill) njegov kapelan
BERDIS (Burgess) Morelov tast
KANDIDA (Candida) Marelova ena
JUDIN MARBENKS (Eugene Marchbanks) mladi pesnik
Mesto radnje: Zupa sv. Dominika, Viktorija park, London. Vreme: Oktobar 1894.
PRVI IN
Lepo oktobarsko jutro u jednom kvartu na severoistoku Londona, u prostranom kraju koji je miljama udaljen od Londona
Mejfera i Sent Demsa i ije ulice, u kojima stanuje sirotinja, nisu tako tesne, prljave i zaguijive. U ovom kvartu se jo
strogo dre malograanskog naina ivota; ovde su ulice iroke i gusto naseljene; tu ima mnogo runih gvozdenih klozeta,
radikalskih klubova i tramvajskih ina, kojima neprestano tee reka utih tramvajskih kola; ovaj kraj uiva u raskoi
svojih glavnih ulica, gde se pred kuama naiaze vrtovi sa travom po kojoj niko ne gazi izuzev po stazi od ulaza do kunih
vrata. Ali, njega upropauje monotonija beskrajno dugih nizova runih kua od opeka, crnih gvozdenih ograda, kamenih
plonika, krovova od kriljca i pristojno runo obuenih, ili nepristojno bedno odevenih ljudi, koji su sasvim navikli na
ovaj kraj i koji u veini sluajeva nezainteresovano idu radei poslove za druge. Ono maio energije i vrednoe koja se
ovde javlja pokazuje se u pohlepi za novcem Londonca malograanina i u poslovnom laktanju. ak ni policajci ni crkve
nisu dovoljno retki da bi prekinuli monotoniju. Sunce radosno sija; nema magle i, mada dim onemoguava da ita izgleda
svee i isto, pa bila to lica i ruke, ili opeke i malter, nema ga ipak tako mnogo da bi zabrinuo Londonca. Ova dosadna
pustinja ima svoju oazu. Na onom kraju gde se zavrava Ulica Hakni nalazi se park koji obuhvata 217 jutara i koji je
ograen drvenom, a ne gvozdenom ogradom; u njemu ima mnogo zelenila i drvea, tu je i jezero za kupanje, pa cvetne
leje koje su vrhunac zadivljujue umetnosti malogradana u batenskom ilimarstvu; tu je zatim i bazen s peskom, koji je
dovezen s morske obale da deca uivaju u njemu, no on je brzo naputen, jer je postao leglo svih siunih ivotinja i
http://www.tvoracgrada.com/forum/viewtopic.php?f=63&t=15232
1/35
11/26/2016
ivotinjica Kingslenda. Haknija i Hokstona. Meu atrakcijama ovog parka nalaze se paviljon za muziku, prazan podijum za
religiozne, antireligiozne i politike govornike. teren za kriket, gimnastika vebaonica i starinski kameni kiosk. To je
prijatno mesto gde pod je vidik ogranien drveem ili kakvim zelenim breuljkom. A tamo gde je zemliite ravno do sive
ograde iza koje se vide opeke i malter. reklame na vrhovima kua, naikani dimnjaci i dim, park izgleda turoban i
gnusan. Najlepi pogled na Viktorija park je sa prozora na licu parohiiske kue sv. Dominika, odakle se ne vidi ni jedna
jedina opeka. Parohijska kua je u nekoliko izdvojena od ostalih, ispred kue su bata i trem. Posetioci se na trem peniu
preko nekoliko stepenica, dok trgovci (snabdevai) i lanovi porodice ulaze ispod stepenita u prizemlje. Tu se spreda
nalazi soba za doruak, u kojoj se jedu svi obroci, a iza nje je kuhinja. Gore, na visini ulaznih vrata, nalazi se salon sa
velikim prozorom od jednog komada stakla, koji gleda na park. U ovoj sobi, jedinoj koja je poteena od dece i
porodinih obroka, radi preasni Dems Mevor Morel. On sedi na vrstoj stolici, s okruglim naslonom, koja se okree, za
dugim stolom boji stoji prema prozoru tako da on moe da uiva gledajui preko svog levog ramena u park. Uz drugi kraj
stola prislonjen je stoi upola manji od Morelovog i na njemu je pisaa maina. Njegova daktilografkinja sedi za stolom
leima okrenuta prozoru. Po velikom stolu su razbacane broure, novine, pisma, kutije s pregradama za spise, dnevnik
rada, vaga za merenje potanskih poiijaka i tome slino. Na sredini, prema Morelu, nalazi se stolica za posetioce koji
dolaze sveteniku radi kakvog posla. Na domaku njegove ruke je kutija s kancelarijskim materijalom i jedna uramljena
fotografija. Na zidu iza njega nalaze se police s knjigama, po kojima veto oko moe da utvri moralna i religiozna
(teoloka) naela ovog svetenika, i to po Morisovim teolokim esejima i po celokupnoi zbirci Brauningovih pesama, a
njegov reformatorskopolitiki pravac po Progresu i siromatvu ukorienom u uti povez, po ,,Fabijanskim eseiima, po
Snu Dona Bola, po Marksovom Kapitalu i po jo nekim najznaajnijim delima o socijalizmu. Na drugoj strani sobe,
prema njemu, blizu pisae maine, nalaze se vrata. Malo nie prema kaminu, iznad ormania za pie, je polica s
knjigama, a pored njega je divan. U kaminu ivo gori vatra; kamin je veoma privlaan; s jedne strane nalaze se fotelja i
crna lakirana kanta za ugalj, na kojoj je naslikano cvee u japanskom stilu; s druge strane je mala deja stolica; nad
kaminom je uglaana drvena polica, s lepo izraenim pregradama i ugraenim ogledalcima: tu je i putniki sat u konoj
kutiji (neizbeni svadbeni poklon), a na zidu iznad police visi reprodukcija glavne linosti Ticijanovog Vaznesenja
Bogorodice. Vidi se po svemu u ovoj sobi da je odrava dobra domaica koju je, to se tie stola, pobedio neuredan
ovek, no ona je inae svugde gospodar situacije. Kitnjasti izgled nametaja odaje stil garniture za salon koji reklamira
ambiciozni periferijski trgovac nametajem, no u sobi nema nieg suvinog ni pretencioznog, budui da u kui svetenika
koji radi u istonom Londonu nema novca toliko da bi se mogao bacati na snobovske, pomodne ukrase. Veliki svetli prozor
i park koji se vide napolju jasno odskau od tamnih tapeta i drveta kojim je obloena ova soba.
Preasni Dems Morel je hrianski socijalist, svetenik anglikanske crkve i aktivan lan bratstva sv. Matije i hrianske
socijalne zajednice. On je snaan, srdaan i opte omiljen ovek etrdesetih godina; krupan, lepe spoljanosti, pun
energije; ponaanje mu je ljubazno, srdano i puno obzira, a glas krepak i prijatan: on izgovara rei veoma jasno, kao
vet govornik koji uz to raspolae velikim bogatstvom izraza. Odlian je svetenik koji zna svakome da kae ono to hoe,
koji ume da kori ljude a da pri tome ne zauzme stav njihovog protivnika, koji zna da im zapoveda a da ih ne ponizi i koji
ponekad moe da se umea u tue poslove a da to ne bude nametljivo. Jo nijednom nije ni za asak presuilo vrelo
njegovog oduevljenja i saoseanja; on jo uvek slatko jede i dobro spava, tako da moe da pobeuje u svakodnevnoj
borbi izmeu iscrpenosti i obnavljanja snage. Pri svemu on je veliko dete, kome se moe oprostiti to je sujetan na svoju
mo i to je nesvesno zadovoljan sobom. On ima zdravu boju lica, lepo elo, malo nakostreene obrve, oi jasne i ivahne,
usta odluna, ali ne naroito lepog oblika; pojai nos, sa nervozno pokretnim nozdrvama dramatinog govornika; ni u
obliku njegovog nosa, kao ni u drugim crtama njegovog lica, nenia suptilnosti. Daktilografkinja, gospoica Prozerpina
Garnet, je ustra enica tridesetih godina, iz nieg sloja graanske klase: odevena je uredno, ali jevtino na sebi ima
suknju od crnog tofa i bluzu, prilino je brza i otra na jeziku i nije naroito utiva, ali je osetljiva i oseajna. Ona brzo
kuca na maini dok Morel otvara poslednje iz gomile pisama koja su stigla jutarnjom potom. Shvativi smisao pisma, on
jeknu u kominom oajanju.
PROZERPINA GARNET: Opet neko predavanje?
MOREL: Da. Drutvo liberala u Hokstonu eli da im odrim predavanje u nedelju pre podne. (On naroito naglaava ovo u
nedelju, poto je upravo to besmisleno u njihovom zahtevu.) ta su oni?
P. GARNET: Mislim da su komunistiki anarhisti.
MOREL: To sasvim i lii na anarhiste, kad ne znaju da u nedelju ne mogu da dobiju pastora! Odgovorite im neka dou u
crkvu ako ele da me uju: to e im koristiti. Napomenite da ja mogu doi samo ponedeljkom i etvrtkom. Je li vam tu
dnevnik rada?
P. GARNET (uzimajui dnevnik) Jeste.
MOREL: Imam li kakvo predavanje idueg ponedeljka?
P. GARNET (gledajui dnevnik) Radikalski klub u Tauer Hamletu.
2/35
11/26/2016
MOREL: Dobro. A u etvrtak?

P. GARNET: Engleska liga za agrarnu reformu.
MOREL: A zatim?
P. GARNET: U ponedeljak bratstvo sv. Matije. U etvrtak nezavisna radnika stranka u Griniu. U sledei ponedeljak
socijaldemokratska federacija u Majl Endu. etvrtak, priprema za krizmu u prvom razredu. (nestrpljivo) Oh, bilo bi
najbolje da dm javim da uopte ne moete doi. To je samo aica glupih i uobraenih piljara koji svi zajedno nemaju ni
prebijene pare.
MOREL (koga sve to zabavlja) Ah, ali znate, oni su mi bliski roaci.
P. GARNET (gledajui ga zaueno) Vai roaci?
MOREL: Da. Od istog smo oca koji je na nebesima.
P. GARNET (s olakanjem) Oh, samo to?
MOREL (s tugom koja predstavlja uivanje za oveka iji je glas tako tanano izraava) Ah, vi to ne verujete. Svi tako
govore, a niko to ne veruje niko. (ivahno, vraajui se na posao) Lepo, lepo: Hajte, gospoice Prozerpina, zar ne
moete da naete neki datum za te piljare? Kako stojimo sa dvadeset petim? Prekjue je jo bio slobodan.
P. GARNET (gledajui u rokovnik) Zauzeto Fabijevsko drutvo.
MOREL (s dosadom u glasu) Oh, do avola! Je li i dvadeset osmi zauzet?
P. GARNET: Banket u Sitiju. Pozvani ste na banket kompanije vlasnika topionica.
MOREL: Vrlo dobro. Umesto na banket, idem liberalima u Hokston. (Ona to utke zapisuje dok svaka crta na njenom licu
izraava neumoljiv prezir prema hokstonskim anarhistima. Morel cepa omot sa Crkvenog reformatora, koji je stigao
potom, i pogledom prelee preko uvodnog lanka g. Stjuarta Hedlema i vesti o crkvenom drutvu sv. Matije. Ovu radnju
oivljava dolazak Morelovog kapelana, preasnog Aleksandra Mila, miadog dentlmena koga je Morel doveo iz najblieg
univerzitetskog naselja, gde je Mil bio doao iz Oksforda da bi istonom kraju Londona pruio blagodeti svog
univerzitetskog obrazovanja. On je uobraeno dobronameran, zanesen i nezreo mladi i nema nieg naroito
nepodnoljivog osim navike da pri govoru dri stisnuta usta za pola palca sa svake strane, kako bi imao to je mogue lepi
izgovor, i uasno iskvarenih vokala, jer je to glavni nain na koji on eli da pokae nadmo oksfordske prefinjenosti nad
prostatvom Haknija. Morel, koga je Leksi pridobio svojom pseom odanou, blago die pogled sa Crkvenog
reformatora i primeti) Pa, Leksi? Opet ste zadocnili, kao i obino!
LEKSI: Na alost, tako je. Voleo bih da mogu rano da ustajem.
MOREL (zanosei se svojom energijom) Ha! ha! (aljivo) Bdite i molite se, Leksi: bdite i molite se.
LEKSI: Znam. (doskoi mu duhovito) Ali kako mogu da bdim i da se molim kad spavam? Zar nije tako, gospoice Prosi? (On
prilazi kaminu da se ugreje)
P. GARNET (otro) Gospoice Garnet, molim.
LEKSI: Izvinite, gospoice Garnet.
P. GARNET: Vi treba danas da svrite sav posao.
LEKSI (stojei kod kamina) Zato?
P. GARNET: Nije vano zato. inie vam dobro da bar jednom zaradite veeru pre nego to je pojedete, kao to ja inim.
Hajde, ne traite vreme. Trebalo bi da ste ve pre pola sata poli na posao.
LEKSI (zbunjeno) Misli li ona to ozbiljno, Moreie?
MOREL (veoma raspoloen; oi mu blistaju) Da. Danas u ja da traim vreme.
LEKSI: Vi! Pa vi to ne umete.
MOREL (ustajui) Ha! Ha! Ne umem? Moj je ceo ovaj dan ili bar prepodne. Moja ena se vraa: treba da stigne ovamo u
11,45.
LEKSI (iznenaen) Ve se vraa, s decom? Mislio sam da treba da ostanu do kraja meseca.
MOREL (podstie vatru) I ostae: dolazi samo na dva dana da uzme neke toplije stvari od flanela za Dimija, i da vidi kako
se snalazimo bez nje.
LEKSI (zabrinuto) Ali, dragi Morele, ako su Dimi i Flafi bolovali od arlaha, mislite li da je pametno ...
MOREL: arlah! kojeta, imali su male boginje. Ja sam im ih preneo iz kole Pajkroft. Svetenik je, sinko, kao lekar:
mora da se izlae zarazi kao to vojnik mora da se izlae mecima. (On ustaje i tape Leksija po ramenu) Ako moete,
Leksi, zarazite se boginjama, ona e vas negovati; kakva bi to srea za vas bila! A?
LEKSI (smeei se nelagodno) Tako vas je teko razumeti kad se tie gospoe Morel.
MOREL (neno) Eh, mladiu, oenite se oenite se dobrom enom, i onda ete razumeti. Tako ete naslutiti ta je
najbolje u Carstvu nebeskom, koje pokuavamo da stvorimo na zemlji. To e vas izleiti od besposlienja. Poten ovek
osea da za svaki as svoje sree mora nebu da plati ozbiljnim, nesebinim radom da bi uinio druge srenima. Mi
nemamo prava da uivamo u srei ako je ne stvaramo, isto kao to ne smemo da traimo bogatstvo ako ga ne
3/35
11/26/2016
proizvodimo. Oenite se enom kao to je moja Kandida i uvek ete biti u zadocnjenju sa otplatom nebu. (On neno tape
Leksija po ramenu i polazi iz sobe, ali u tom ga Leksi zove.)
LEKSI: Oh, priekajte malo: zaboravio sam. (Morel zastaje i okree se drei ruku na kvaci.) Doi e va tast da vas obie.
(Morel opet zatvara vrata potpuno se izmenivi.)
MOREL (neprijatno iznenaen) Gospodin Berdis?
LEKSI: Da. Proao sam pored njega u parku dok se s nekim prepirao. Javio mi se i zamolio da vas obavestim da e doi.
MOREL (malo nepoverljivo) Ali, on nije dolazio ovamo pa, mogao bih rei, ve godinama. Jeste li sigurni, Leksi? Ne alite
se, je li?
LEKSI (ozbiljno) Ne, gospodine, zaista ne.
MOREL (zamiljeno) Vreme je da opet vidi Kandidu, pre nego to se ona toliko promeni da je on vie ne prepozna. (On se
miri sa onim to je neizbeno i odlazi. Leksi gleda za njim s ushienim oboavanjem. Gospoica Garnet, poto ne moe da
razdrma Leksija, to bi tako elela, daje sebi oduke drmajui pisau mainu)
LEKSI: Kakav divan ovek! Kakva savrena dua puna ljubavi! (On seda na Morelovo mesto za stolom i udobno se smeta
vadei cigaretu.)
P. GARNET (nestrpljivo, izvlaei pismo koje je pisala na maini i savijajui ga) Oh, trebalo bi da ovek moe da voli
svoju enu, a da zbog nje ne pravi budalu od sebe.
LEKSI (neprijatno dirnut) Oh, gospoice Prosi!
P. GARNET (ustajui zaposlema izgleda i prilazei kutiji s kancelariskim materijalom uzima jedan koverat u koji stavlja
pismo govorei) Kandida amo, Kandida tamo; svuda Kandida! (lie koverat) To je da ovek poludi (lupkajui po kovertu da
bi se zalepio) kad slua kako za jednom obinom enom tako luduju samo zato to ima lepu kosu i dosta dobar stas.
LEKSI (ozbiljno, prebaoujui joj) Ja niislim, gospoice Gamet, da je ona izvanredno lepa. (On uzima fotografiju sa stola;
gleda je, pa dodaje jo ozbiljnije.) Izvanredno lepa. Kakve divne oi ima!
P. GARNET: Nisu joj oi nita lepe od mojih eto vam! (On sputa fotografiju na sto i gleda je strogo.) A znate i sami da
mene smatrate nezgrapnom i sasvim beznaajnom.
LEKSI (ustajui velianstveno) Ne dao bog da i o jednom njegovom stvoru tako mislim! (On se kruto odmie od nje i prilazi
biblioteci.)
P. GARNET (sarkastino) Hvala. To je vrlo ljubazno i uteno.
LEKSI (oaloen njenom zlobom) Nisam ni slutio da imate ma ta protiv gospoe Morel.
P. GARNET (ozlojeeno) Nemam ja nita protiv nje. Ona je vrlo mila i dobra; ja je vrlo volim i mogu da ocenim njenu
pravu vrednost daleko bolje no to to moe ma koji mukarac. (On tuno klima glavom i okree se biblioteci, traei du
police pogledom neku knjigu. Ona ide za njim, pa produava veoma jetko.) Ne verujete mi? (On se okrene i nae se lice u
lice s njom. Ona ga zgrabi energino, kao adaja.) Mislite da sam ljubomorna? Oh, kako savreno poznajete ljudsko srce,
gospodine Leksi Mile! Kako odlino poznajete eniske slabosti, zar ne? Mora da je veoma prijatno biti mukarac i imati
tako fini, prodoran um umesto golih oseanja kao mi, i znati da mi ne uestvujemo u vaim ljubavnim iluzijama samo
zato to smo ljubomorne jedna na drugu! (Ona ga naputa zabacujui ramena i prilazi vatri da ugreje ruke.)
LEKSI: Ah, kad biste samo vi ene imale isto toliko razumevanja za mukarevu snagu kao to ga imate za njegove
slabosti, onda, gospoice Prosi, ne bi uopte ni postojalo ensko pitanje.
P. GARNET (preko ramena, dok se saginje pruajui ruke prema plamenu) Gde ste uli Morela da je to rekao? To niste
sami izmislili: za to niste dovoljno inteligentni.
LEKSI: To je istina. Ne stidim se to mu dugujem i za to, kao to mu dugujem i za mnoge druge duhovne istine. On je to
rekao na godinjem sastanku Saveza naprednih ena. Ali, one to nisu razumele, a ja, dopustite da dodam, jesam, mada
sam samo mukarac. (On se opet okree polici s knjigama nadajui se da bi je ovo moglo sasvim poraziti.)
P. GARNET (popravljajui kosu pred malim ogledalom ugraenim na polici iznad kamina) E, pa, kad sa mnom
razgovarate, iznosite svoje ideje onakve kakve su, a ne njegove. Nikad niste bedniji nego kad pokuavate da ga imitirate.
LEKSI (kao da ga je ubola) Ja pokuavam da sledim njegov primer, a ne da ga imitiram.
P. GARNET (prilazi mu opet, vraajui se svom poslu) Da, tako je: vi ga imitirate. Zato nosite kiobran pod levom
mikom umesto u desnoj ruci kao svi ostali? Zato idete sa isturenom bradom i urite s tim revnosnim pogledom u oima?
Vi! koji ujutro nikad ne ustajete pre pola deset. Zato u crkvi uvek kaete znaanje mada uvek u obinom razgovoru
kaete znanje! Hm! Mislite da ja to ne znam? (Vraa se pisaoj maini.) Hajd' sad, krenite na posao, za jedno prepodne
izgubili smo dosta vremena. Evo vam kopije dananjeg programa. (Ona mu prua podsetnik.)
LEKSI (duboko uvreen) Hvala. (On uzima hartiju i ita stojei kraj stola, leima okrenut njoj. Ona poinje da kuca na
pisaoj maini deifrujui svoje stenografske beleke i ne vodei rauna o njegovim oseanjima. Gospodin Berdis ulazi
nenajavljen. On ima ezdeset godina; prinudna sebinost sitne trgovine nainila je od njega grubog i gnusnog oveka, a
preobilna ishrana i uspeh u trgovini ublaili su to docnije u tromu nadmenost. On je prosta, neobrazovana pijanica i
4/35
11/26/2016
ponaa se uvredljivo i prezrivo prema ljudima iji je rad jevtin, dok je prema bogatstvu i poloajima pun potovanja; on
je sasvim iskren u oba ta stava i u njemu nema ni ogorenosti ni zavisti. Ne naavi u njemu nikakvog talenta, svet mu
nije ponudio nikakav pristojno plaen posao osim prljavog, i on je stoga postao pomalo odvratan. No on sam i ne sumnja u
to i iskreno veruje da je njegov uspeh u trgovini neizbean i drutveno potpuno ispravan trijumf sposobnosti, vrednoe,
otroumnosti i poslovnog iskustva oveka koji je u privatnom ivotu dobroudan, nean i preterano, komino drueljubiv.
U telu je zdepast, a nasred njegovog pljosnatog, etvorouglastog lica die se nos slian njuci; brada mu je pepeljaste
boje, a na sredini ispod brade ima jedan sedi pramen; njegove vodnjikave plave oi imaju alostan sentimentalan izraz
koji on lako prenosi u svoj glas, jer ima obiaj da reenice pompezno intonira.)
BERDIS (zastajui na pragu i razgledajui po sobi) Rekli su mi da je gospodin Morel ovde.
P. GARNET (ustajui) Gore je. Idem po njega.
BERDIS (gledajui je prostaki, nadmeno) Vi niste ona mlada dama to je pre pisala na maini kod njega?
P. GARNET: Nisam.
BERDIS (razoaran) Niste: ona je bila mlaa. (Gospoica Garnet ga odmerava pogledom, zatim veoma dostojanstveno
izlazi. On to ne primeuje i prilazi kaminu, gde okree lea vatri i staje raskoraivi se.) Spremate se da obiete
parohiju, gospodine Mile?
LEKSI (savijajui hartiju i stavljajui je u dep) Da, moram odmah da poem.
BERDIS (vano) Ja vas ne zadravam, gospodine Mile. Ja sam doao radi jedne sasvim privatne stvari koju imam s
gospodinom Morelom.
LEKSI (uvreen) Verujte, gospodine Berdise, nemam nameru da se nameem. Do vienja.
BERDIS (pokroviteljski) Oh, do vienja. (Morel se vraa u asu kada Leksi polazi vratima.)
MOREL (Leksiju) Polazite na posao?
LEKSI: Da, gospodine.
MOREL (neno ga tapui po ramenu) Uzmite moj svileni al i uvijte vrat. Napolju duva hladan vetar. No, idite. (Leksi,
vie nego uteen za Berdisovu grubost, ozaren izlazi.)
BERDIS: Mazi svoje kapelane, Demse, k'o uvek. Dobro jutro. Kad nekoga plaam i kad njegov opstanak zavisi od mene,
drim ga tamo gde mu je mesto.
MOREL (prilino otro) Ja svoje kapelane uvek i drim tamo gde im je mesto, kraj sebe, kao svoje pomonike i drugove.
Kad biste vi uspeli da naterate svoje inovnike i prodavce da rade toliko koliko rade moji kapelani, onda biste se vrlo brzo
obogatili. Hoete li da sednete na svoje staro mesto? (On hladno i autoritativno pokazuje na fotelju pokraj kamina, zatim
uzima drugu slobodnu stolicu kraj stola i seda na prilinom rastojanju od svog posetioca.)
BERDIS (ne miui se) Uvek si isti, Demse.
MOREL: Kad ste poslednji put bili ovde, mislim da je to bilo tamo negde pre tri godine, rekli ste to isto samo malo
iskrenije. Rekli ste od rei do rei ovo: Uvek si ista budala, Demse.
BERDIS (umirujui ga) Pa moda sam i rekao: ali (pomirljivo i vedro) nisam mislio da te tim vream. Pop ima pravo da
bude malo aknut, zna, to mu nekako ide uz njegovo zvanje. U svakom sluaju, nisam ovamo doao da potrem stare
razmirice, nego da to zaboravimo: to je bilo, bilo je. (On se iznenada veoma uozbiljuje i sveano prilazi Morelu.)
Demse, pre tri godine runo si postupio prema meni. Spreio si me da sklopim jedan ugovor, a kad sam te u ljutini
izbrusio, to je bilo prirodno, natutkao si ker protiv mene. E pa dolazim kao pravi 'rianin (pruajui mu ruku) Demse,
ja ti prastam.
MOREL (skoivi sa stolice) Do avola, to je drskost!
BERDIS (povlai se i gotovo plano se tui zbog ovakvog postupanja) Ide li to, Demse, da jedan svetenik tako govori? I
to pogotovo ti?
MOREL (ustro) Ne, gospodine, ne ide da svetenik tako govori. Upotrebio sam rav izraz. Trebalo je da kaem: idite do
sto avola s vaom drskou. To bi vam rekao i sveti Pavle i svaki drugi estiti svetenik. Mislite li da sam zaboravio onu
vau ponudu za liferaciju odee sirotitu?
BERDIS (veoma uzbuen, jer smatra da govori za opte dobro) Ja sam, Demse, radio za dobro poreskih obveznika. To je
bila najnia ponuda; to ne moe porei.
MOREL: Da, bila je najnia, zato to ste enama koje su ile tu odeu plaali manje nadnice no ijedan drugi poslodavac
plaali ste nadnice sa kojima se skapava od gladi da, i gore od toga. Vae nadnice bi te ene naterale da se prodaju da
bi mogle da ivotare. (Ljutei se sve vie i vie) One su bile iz moje parohije. Naterao sam turore da se postide i da ne
prime vau ponudu, naterao sam poreske obveznike da se postide i da to ne dopuste, naterao sam sve da se postide, osim
vas. (Kipti od besa) Kako se usuujete, gospodine, da doete ovanio i da mi nudite oprotaj, da govorite o svojoj keri,
i...
BERDIS: Polako, Demse, polako, de! de! Ne uzbuuj se zbog sitnica. Prizn'o sam da sam pogreio.
5/35
11/26/2016
MOREL (besnei) Zaista? Nisam uo.

BERDIS: Razume se da jesam. Eto, i sad priznajem. Hajde, molim te da mi oprosti za pismo to sam ti napis'o. Je li to
dosta?
MOREL (puckajui prstima) To nije nita. Jeste li podigli nadnice?
BERDIS (pobedniki) Jesam.
MOREL (zastavi kao ukopan) ta?
BERDIS (sladunjavo) Post'o sam uzoran gazda. Sad kod mene ne rade ene, sve sam ih oter'o, a sav posao svravaju
maine. Niko ne dobija manje od pola ilinga na sat, a kvalifikovani radnici dobijaju nadnice koje je propisao Sindikat. (S
ponosom) ta e na to da mi kae?
MOREL (pobeen) Je li to mogue! E, vea je radost na nebu za grenika koji se pokaje... (Idui Berdisu, razdragano i
srdano se izvinjava.) Dragi Berdise, iz sveg srca vas molim da mi oprostite to sam imao tako ravo miljenje o vama.
(Zgrabivi ga za ruku) A sad mi recite, zar se ne oseate boljim zbog te promene? Haj'te, priznajte, sreniji ste. Izgledate
sreniji.
BERDIS (tuno) Dobro, moda i jesam. Mora da sam sreniji kad ti to kae. U svakom sluaju, sad mogu da pravim pos'o
sa Okrunim veem. (Razjareno) Nisu hteli da imaju nita sa mnom ako ne budem pla'o pristojne nadnice proklete
budale to zabadaju nos u tu posao.
MOREL (isputajui njegovu ruku, potpuno obeshrabren) Zato ste vi, dakle, podigli nadnice! (Seda na stolicu utuen)
BERDIS (strogo, sve jaim i viim glasom) A ta bi ti radio? Radnici e se samo propiti i dii nos, eto ti emu to vodi.
(Dostojanstveno seda u fotelju.) Za tebe je, Demse, isve to vrlo lepo: novine piu o tebi i slave te, ali ti nikada ne misli
o teti koju nanosi kad trpa radnicima u depove novac koji oni ne znaju kako da potroe, a oduzima ga od ljudi koji bi
ga mogli pametno upotrebiti.
MOREL (uzdahnuvi teko, govori sa hladnom utivou) Kakvim ste poslom jutros doli k meni? Neu se pretvarati da
verujem da ste doli samo iz ljubavi prema porodici.
BERDIS (tvrdoglavo) Jesam, doao sam; doao sam ba samo iz ljubavi prema porodici i ni zbog ega drugog.
MOREL (s umornim mirom) Ne verujem vam.
BERDIS (ustajui s pretnjom) Demse Mevore Morele, nemoj mi to rei jo jednom.
MOREL (nepokolebljivo) Rei u to onoliko puta koliko bude potrebno da vas uverim da je to istina. Ne verujem vam.
BERDIS (padajui u ponor uvreenih oseanja) Oh, pa lepo, ako si reio da bude neljubazan prema meni, onda je,
mislim, bolje da idem. (On preko volje prilazi vratima. Morel ne daje nikakvog znaka od sebe. On okleva.) Nisam se
nadao, Demse, da e biti tako malo oran za pratanje. (Poto Morel jo uvek ne odgovara, on preko volje ide jo
nekoliko koraka prema vratima, zatim se vraa i govori planim glasom.) Nekad smo se dosta dobro slagali i pored
razliitih miljenja. to si se tako promenio prema meni? Dajem ti re da sam ovamo doao iz istog prijateljstva, jer
nisam hteo da budem u ravim odnosima s muem moje keri. De, Demse, budi hrianin, daj mi ruku. (On
sentimentalno stavlja ruku na Morelovo rame.)
MOREL (zamiljeno diui pogled prema njemu) Sluajte, Berdise, hoete li da vas mi ovde primamo isto onako srdano
kao to smo vas primali pre nego to vam je propao onaj posao?
BERDIS: Hou, Demse, hou iskreno ti kaem.
MOREL: Pa zato se onda ne ponaate onako kako ste se tada ponaali?
BERDIS (oprezno iskidajui ruku s Morelova ramena) Kako to misli?
MOREL: Rei u vam. Tada ste mislili da sam ja mlada budala.
BERDIS (ulagujui se) Ne, nisam, Demse. Ja...
MOREL (upadajui u re) Jeste, mislili ste. A ja sam za vas mislio da ste stari lupe.
BERDIS (veoma ustro, odbacujui tako grubu samooptubu Morelovu) Ne, nisi, Demse. Sad si nepravedan prema samom
sebi.
MOREL: Jesam, mislio sam. Lepo, to nam nije smetalo da se dobro slaemo. Bog je od vas nainio ono to ja nazivam
lupeom kao to je od mene nainio to to vi nazivate budalom. (Ova primedba deluje na Berdisa tako da on gubi
sigurnost u svoj moralni stav. Izdaje ga snaga i on, bespomono zurei u Morela, sa strahom prua ruku da bi odrao
ravnoteu, kao da mu se pod izmie ispod nogu. Morel nastavlja u istom tonu spokojnog ubeivanja.) Nije bilo moje da
traim zamerke delu Gospodnjem ni u jednom ni u drugom sluaju. Vi ste nam dobro doli dogod budete dolazili ovamo
iskreno kao pravi, ubeeni lupe koji sam sebe potuje i dogod budete opravdavali svoje lupetvo i ponosili se njime. Ali
(sad Morelov ton postaje straniji; on ustaje i udara rukom po naslonu stolice da bi to jo vie naglasio) ja neu da mi se
ovde prenemaete i priate o tome kako ste postali uzoran poslodavac i obraenik, kad niste nita drugo do li vuk koji je
za ljubav poslova sa Okrunim veem navukao na se jagnjeu kou. (On mu klima glavom da bi to bilo jo ubedIjivije;
zatim prilazi kaminu gde zauzima zapovedniki stav okrenuvi udobno lea vatri i nastavlja) Ne, ja volim kad je ovek
6/35
11/26/2016
dosledan sebi uvek, pa ak i u pokvarenosti. Evo vam sad: ili uzmite eir pa idite, ili sedite pa mi recite kakav vas je to
lupeki razlog naveo da elite prijateljske odnose sa mnom. (Berdisu, ije se uzbuenje dovoljno smirilo da bi se moglo
izraziti zbunjenim cereniem, laknulo je zbog ove konkretne ponude. On razmilja za trenutak, a onda lagano i veoma
skromno seda na stolicu sa koje je Morel maloas ustao.) Tako valja. A sad, govorite.
BERDIS (smejui se prigueno i protiv svoje volje) E nema ta, Demse, udna si ti neka 'tica. Ali (skoro oduevljeno)
ovek ne moe a da te ne voli: osim toga, ne uzima se ozbiljno sve to kae pop, kao to sam ve rekao, inae bi svet
propao. Nije li tako? (On se smeta za ozbiljniji razgovor okrenuvi s tupom ozbiljnou glavu prema Morelu.) E, pa, kad
ve hoe da budemo otvoreni jean prema drugom, ne marim. Ja sam nekad mislio da si malo aknut; ali sad poinjem
da mislim da sam moda bio malo zaostao za duhom vremena.
MOREL (radosno) Aha! Najzad to uviate, zar ne?
BERDIS (zloslutno) Da, vremena su se promenila vie nego to sam mogao verovati. Pre pet godina nijedan pametan
ovek ne bi ni pomislio da prihvati tvoje ideje. udio sam se to ti uopte dozvoljavaju a pridikuje. Ta ja znam jednog
popa kome je londonski biskup godinama branio da radi, dako taj jadnik nije nimalo poboniji od tebe. Ali, kad bi mi
danas iko ponudio da se kladim u hiljadu funti da e ti jednog dana postati biskup, ne bi smeo da prihvatim opkladu.
(Vrlo upeatljivo) Ti i tvoja kompanija imate sve vie uticaja, vidim ja to. Jednog dana e oni morati da ti daju neto,
ako ni zbog ega drugog a ono da te uutkaju. Ipak si ti, Demse, dobro nanjuio: put kojim si krenuo na kraju krajeva
donosi najvie ara oveku kao to si ti.
MOREL (pruajui mu odluno ruku) Dajte ruku, Berdise. Sad poteno govorrte. Ne verujem da u ikad postati biskup, ali
ako se to dogodi, upoznau vas sa najvanijim poslovnim ljudima koje budem mogao pozivati na svoje veere.
BERDIS (koji je ustao s bojaljivim osmehom na licu i prihvatio prijateljski ponuenu ruku) Ti ba mora da se ali,
Demse. Sad smo se pomirili, je l' da?
ZENSKI GLAS: Kai da jeste, Demse. (Iznenaeni, brzo se okrenu i vide da je Kandida u tom trenutku ula i da ih gleda sa
interesovanjem i s materinskom blagou, koja je njen karakteristian izraz. Ona je ena od 33 godine, dobro graena,
dobro hranjena i ovek pretpostavlja da e docnije verovatno postati ugojena matrona, no sad je na vrhuncu svoje lepote;
iz nje zrai dvostruka dra, dra mladosti i materinstva. Njeno ponaanje je ponaanje ene koja zna da uvek moe da
sprovede ono to naumi, izazivajui kod ljudi naklonost prema sebi, i koja to ini otvoreno i nagonski bez i najmanjeg
kolebanja. U tome je ista kao svaka druga lepa ena koja je upravo toliko pametna koliko joj je potrebno da bi znala
najbolje iskoristiti svoju seksualnu privlanost u beznaajno sebine ciljeve; no Kandidino spokojno elo, njene hrabre oi
i odluna usta i brada ukazuju na njenu irinu pogleda i na dostojanstvo njenog karaktera, to oplemenjuje njeno
lukavstvo u iskoriavanju svoje privlanosti. Pametan posmatra bi odmah pogodio, gledajui je, da je onaj koji je stavio
Vaznesenje Bogorodice iznad njenog kamina uradio to zato to mu se uinilo da ima neke duhovne slinosti izmeu njih,
a ipak ne bi pomislio da je njoj, a ni njenom muu, pala na um takva pomisao, niti uopte ikakva druga koja bi imala ma
kakve veze sa Ticijanovom umetnou. Ona sad stoji sa eirom na glavi, u ogrtau, a u rukama nosi ebe uvezano u
kaieve kroz koje je provuen i njen kiobran, torbicu, i nekoliko ilustrovanih asopisa)
MOREL (uasnust zbog svoje nemarnosti) Kandida! Zaboga, (gleda na sat i zgraa se videi da je ve tako kasno) draga!
(Jurnuvi prema njoj i uzimajui joj iz ruke kaieve sa ebetom on neprestano sam sebi prebacuje) Nameravao sam da te
doekam na stanici. Nisam ni primetio kako vreme odmie. (Bacajui ebe na divan) Zaneo sam se (vraajui se prema
njoj) zaboravio sam on! (grli je pokajniki)
BERDIS (malo postien i nesiguran u to kako e ga ona primiti) Kako si, Kandi? (Ona mu, jo u Morelovom zagrljaju,
prua odraz koji on ljubi) Dems i ja smo sklopili sporazum i to poten sporazum. Zar nije tako, Demse?
MOREL (naglo) Oh, do avola s vaim sporazumom! Zbog vas nisam doekao Kandidu. (toplo i saaljivo) Jadna moja draga,
kako si se snala s prtljagom? Kako ...
KANDIDA (zaustavljajui ga i oslobaajui se njegovog zagrljaja) De, de, de! Nisam bila sama. Judin je bio tamo s nama i
zajedno smo doputovali.
MOREL (zadovoljno) Judin!
KANDIDA: Da. Sad se, jadnik, bori s mojim prtljagom. Sii odmah dole, dragi, ili e on platiti fijaker, a ja to ne elim.
(Morel urno izlazi. Kandida sputa torbicu na sto, zatim skida ogrta i eir i stavlja ih na divan pored ebeta, govorei za
to vreme) Eh, tata, pa kako ivi kod kue?
BERDIS: Kod kue nije prijatan ivot, Kandi, otkad si ti otila. Dobro bi bilo da svrati i da devojci oita bukvicu. Ko je
taj Judin to je doao s tobom?
KANDIDA: O, Judin je jedno od Demsovih otkria. Naao ga je prole godine u junu kako spava na keju. Zar nisi primetio
nau novu sliku? (Pokazujui na Bogorodicu) On nam je to poklonio.
BERDIS (s nevericom) Gle, molim te! Zar ti mene, svog roenog oca, misli da uveri da takve slike kupuju koijaki
momci i njima sline skitnice s keja? (Strogo) Ne obmanjuj me, Kandi, to je sveta crkvena slika i Dems ju je sam izabrao.
7/35
11/26/2016
KANDIDA: Pogaaj dalje. Judin nije ni koija ni skitnica.

BERDIS: Pa ta je onda? (Sarkastino) Sigurno nije plemi.
KANDIDA (oduevljeno klimajui glavom) Jeste. Stric mu je per pravi pravcati erl.
BERDIS (ne usuuje se da poveruje u neto tako lepo) Ma, nije valjda!
KANDIDA: Jeste. Kad ga je Dems naao na keju, imao je u depu ek na pedeset pet funti isplativ za sedam dana. Mislio
je da ga ne moe naplatiti dok ne prou tih sedam dana, a bio je isuvie stidljiv da trai zajam. Oh, on je mio deko! Mi
ga veoma volimo.
BERDIS (pravei se da omalovaava aristokratiju, ali oi mu blistaju) Hm! Pa mogao sam i pomisliti da neak nekakvog
pera ne bi ni dolazio da vas poseuje u Viktorija parku da nije malo udaren. (Gledajui opet sliku) Naravno, Kandi, ja se
ne slaem s tom slikom, ali to je ipak velika stvar, to je prvoklasno umetniko delo, vidim ja to. Nemoj zaboraviti da me
upozna s njim, Kandi. (Zabrinuto gleda na svoj sat) Mogu da ostanem samo jo minutdva. (Morel ulazi sa Judinom koga
Berdis posmatra oiju suznih od oduevljenja. On je neobino stidljiv osamnaestogodinji mladi, vitak i efeminiran, ima
nean detinjast glas i izmuen izraz progonjene zveri, lako se povlai u sebe, to je dokaz da pati od preterane
osetljivosti; podloan je veoma brzim i naglim nastupima udljivosti, svojstvenim mladosti, dok se karakter jo nije
potpuno uobliio. Strahovito je neodluan, ne zna gde bi stao ni ta bi radio. Uplaio se od Berdisa i, kad bi smeo
pobegao bi. No ta intenzivnost kojom on osea jednu sasvim obinu situaciju dolazi od njegove preterano razvijene
osetljivosti; njegove nozdrve, usta i oi odaju strasnu i kapricioznu samovolju, dok oblik njegova ela, koje je ve
naborano zbog saalienja prema ljudima, uliva vie poverenja. On je tako neobian da je skoro nademaljski: u tom
njegovom nademaljskom izgledu obian svet vidi neto onasno, dok ljudi koji su sebi imaju neeg pesnikog u tome vide
neto aneosko. Odeven je veoma nemarno. Isnod raskopanog starog kanuta od plavog tofa nosi vunenu sportsku
koulju, oko vrata mu je umesto kravate vezana svilena marama, pantalone su iste kao kanut. a na nogama ima smee
platnene cipele. Oigledno ie da je u tom odelu leao po poljima i da ie gacao po vodi; ne bi se reklo da ga ie ikad
etkao. Uavi u sobu i ugledavi nepoznatog oveka. on zastaje i ide pored zida na suprotnoj strani sobe.)
MOREL (ulazei) Hajde, uite. U svakom sluaju moete s nama ostati jedno etvrt sata. Ovo je moj tast, gospodin Berdis
gospodin Marbenks.
MARBENKS (nervozno se povlaei prema biblioteci) Milo mi je, gospodine.
BERDIS (prilazei mu veoma srdano, dok se Morel pridruuje Kandidi kraj vatre) Ba mi je drago to sam se upoznao s
vama, gospodine Marbenkse. (Prisiljavajui ga da se rukuje) Kako vam prija ovo vreme? Nadam se da ne dozvoljavate
Demsu da vam puni glavu svojim ludim idejama?
MARBENKS: Ludim idejama? A, mislite na socijalizam? Ne.
BERDIS: Utoliko bolje. (Gledajui opet na svoj sat) E pa, nema ta, sad moram da idem. Ne idete li vi istim putem,
gospodine Marbenkse?
MARBENKS: Kojim?
BERDIS: Na stanicu Viktorija park. U 12,25 imamo voz za varo.
MOREL: Kojeta! Nadam se da e Judin ostati kod nas na ruku.
MARBENKS (izvinjavajui se zabrinuto) Ne, ja. ovaj ...
BERDIS: Dobro, neu da vas teram: kladim se da vie volite da ruate sa Kandi. Nadam se da ete jednom veerati sa
mnom u mom trgovakom klubu u Nortn Folgejtu. Je li da hoete? Obeajte!
MARBENKS: Hvala, gospodine Berdise. Gde je Nortn Folgejt? Nije li to dole u Sariju? (Berdis, kome je ovo neizrecivo
smeno, poinje da se kikoe.)
KANDIDA (pritiui u pomo Marbenksu) Tata, zakasnie na voz ako odmah ne poe. Doi posle podne opet ovamo, pa
objasni gospodinu Marbenksu gde e nai tvoj klub.
BERDIS (urlajui od smeha) Dole u Sariju, ha, ha! E to je bilo dobro. Jo nikad nisam sreo oveka koji ne zna gde je
Nortn Folgejt. (Postidevi se zbog svoje bunosti) Zbogom, gospodine Marbenkse, znam da ste isuvie otmeni da biste mi
zamerili na ovoj ali. (On mu opet prua ruku)
MARBENKS (prihvatajui ruku nervoznim pokretom) Ne, ni najmanje.
BERDES: Pa, pa, Kandi. Navratiu opet kasnije. Do vienja, Demse.
MOREL: Morate li da idete?
BERDIS: Ne uznemiravaj se. (Odlazi i dalje odlino raspoloen)
MOREL: Oh, ispratiu vas. (Polazi za njim. Judin bojaljivo gleda za njima gotovo i ne diui dok se Berdis ne izgubi.)
KANDIDA (smejui se) Pa, Judine? (Trgnuvi se, on se okree 1 prilazi joj sa enjom, no neodluno zastaje videi joj po
pogledu da je ova situacija zabavlja.) ta mislite o momku?
MARBENKS: Ja, ovaj, pa jedva ga poznajem. Izgleda da je veoma ljubazan stari gospodin.
KANDIDA (s blagom ironijom) I vi ete ii s njim na veeru u Trgovaki klub, zar ne?
8/35
11/26/2016
MARBENKS (shvatajui ovo sasvim ozbiIjno, govori alosno) Hou, ako vi to elite.
KANDIDA (dirnuta) Znate li, Judine, da ste vi vrlo mio mladi i pored svih vaih bublca. Ne bih vam zamerila da ste se
smejali mom ocu, ali volim vas jo vie zato to ste bili utivi prema njemu.
MARBENKS: Zar je trebalo da se smejem? Primetio sam da je rekao neto smeno; ali ja se oseam tako neprijatno kad
sam s nepoznatim ljudima i nikad ne mogu da razumem alu. Vrlo mi je ao. (On seda na divan i s izrazom beznadene
patnje nalakuje se na kolena drei slepoonice pesnicama.)
KANDIDA (bodri ga dobroudno) Oh, de, de! Vi, veliko dete! Od jutros ste gori nego inae. Zato ste bili tako tuni dok
smo se fijakerom vozili ovamo?
MARBENKS: Oh, to nije bilo nita. Pitao sam se samo koliko bi trebalo da dam koijau. Znam da je to savreno glupo, ali
vi ne znate kako su za mene strane te stvari koliko se uasavam da imam ma ta s nepoznatim ljudima. (Brzo i s veom
sigurnou) No to je u redu. On se sav ozario i dodirnuo je svoj eir kad mu je Morel dao dva ilinga. A ja sam ba hteo da
mu ponudim deset. (Kandida se slatko smeje. Morel se vraa s nekoliko pisama i novina koje su stigle podnevnom potom)
KANDIDA: Oh, dragi Demse, zamisli, on je hteo koijau da da deset ilinga deset ilinga za vonju od tri minuta! Oh,
Boe!
MOREL (za stolom, itajui letimino pisma) Ne sluajte je, Marbenkse. Pobuda koja oveka navodi da neto plati vie
nego to treba, plemenita je i nije tako uobiajena. Ona je bolja od pobude da se plati manje no to treba.
MARBENKS (opet obeshrabren) Ne, to je kukaviluk i nesposobnost. Gospoa Morel je sasvim u pravu.
KANDIDA: Dabome da jeste. (Ona uzima svoju torbicu) A sad vas moram prepustiti Demsu. Drim da ste isuvie pesnik da
biste znali u kakvom stanju ena zatie svoju kuu kad nije bila u njoj tri nedelje. Dajte mi ebe. (Judin uzima ebe s
divana i daje joj ga. Ona ga uzima u levu ruku, a u desnoj dri torbicu) Sad mi prebacite ogrta preko ruke. (On je
poslua) Sad eir. (On joj ga stavlja u ruku u kojoj dri torbicu) Sad mi otvorite vrata. (On hita ispred nje i otvara joj)
Hvala. (Ona izlazi, a Marbenks zatvara vrata.)
MOREL (jo uvek zaposlen za stolom) Naravno, ostaete na ruku, Marbenkse.
MARBENKS (uplaen) Ne smem. (On hitro pogleda u Morela, no odmah stade da izbegava njegov otvoreni pogled i
dodade, oigledno ne govorei istinu) Hteo sam da kaem da ne mogu.
MOREL: Hteli ste da kaete da neete.
MARBENKS (ozbiljno) Ne, rado bih ostao, zaista. Velika hvala. Ali, ali...
MOREL (ivahno, svravajui sa pismima i pribliavajui mu se) Ali, ali, ali, ali! Kojeta! Ako vam se svia da ostanete,
ostanite. Neete, valjda, da me uveravate kako morate neto drugo da radite. Ako ste stidljivi, a vi se malo proetajte po
parku i piite pesme do pola dva, a onda dodite ovamo i dobro ruajte.
MARBENKS: Hvala, ja bih to vrlo rado uinio. Ali zaista ne smem. U stvari, gospoa Morel mi je rekla da ne ostanem.
Rekla je da ne veruje da ete me zadravati na ruku, a ako to ipak uinite, da imam na umu da vi to u istinu ne elite.
(Tuno) Rekla je da treba to da razumem, ali ja ne razumem. Molim vas nemojte joj rei da sam vam to kazao.
MOREL (aljivo) Je li to sve? Zar moj predlog da se malo proetate po parku ne reava taj problem?
MARBENKS: Kako?
MOREL (prasnuvi dobroudno) O, glupane! (No i on i Judin su neprijatno dirnuti njegovom grubou. On se savlauje, pa
nastavlja s nenom ozbiljnou) Ne, neu tako da govorim. Dragi moj mladiu, u srenom braku, kao to je na, ima
neega veoma svetog u povratku ene svom domu. (Marbenks ga hitro pogleda, shvatajui upola ono to on eli da kae.)
U takvim prilikama stari prijatelj ili kakva zaista plemenita dua puna razumevanja ne smeta; ali sluajni posetilac
smeta. (Uasnuti izraz progonjene zveri iznenada i upeatljivo izbija na Judinovom licu, kad shvati znaenje Morelovih
rei. Morel zanet svojom milju nastavlja i ne primeuje to) Kandida je mislila da bih ja vie voleo da ne budete ovde, ali,
pogreila je. Ja vas, mladiu, veoma volim, i radovao bih se da i sami vidite kakva je srea biti u ovakvom braku kakav je
rnioj.
MARBENKS: Srean! Va brak! Vi to mislite! Vi verujete u to!
MOREL (vedro) Ja to znam, deko moj. Larofuko je rekao da ima prijatnih brakova, ali da nema zanosnih. Vi ne znate
kakvo je zadovoljstvo prozreti takvog grdnog laova i pokvarenog cinika kakav je bio taj ovek. Ha! Ha! A sad, ddite u
pacrk i piite pesmu. Pazite, tano u pola dva, mi nikad nikoga ne ekamo.
MARBENKS (kao pomaman) Ne, stanite, ne moe to tako. Ja u vas prisiliti da to isteramo na istinu.
MOREL (zaueno) A! ta ete to isterati?
MARBENKS: Moram da razgovaram s vama. Ima neto to nas dvojica treba da reimo.
MOREL (pogledavi udljivo na sat) Sada?
MARBENKS (strasno) Sada. Pre nego to iziete iz ove sobe. (Povlai se nekoliko koraka i staje kao da eli Morelu da
preprei put do vrata)
MOREL (ne miui se, govori ozbiljno, shvatajui sad da je neto ozbiljno posredi) Ja i neu da iziem, dragi mladiu,
9/35
11/26/2016
mislio sam da ete vi otii. (Poraen njegovim odlunim glasom, Judin mu okree lea ceptei od besa. Morel mu prilazi i
vrsto i prijateljski mu stavlja ruku na rame, ne obraajui panju na njegov pokuaj da je se oslobodi.) Hajde, sedite
mirno i recite mi u emu je stvar. I zapamtite: mi smo prijatelji i nijedan od nas ne treba da se boji da e se onaj drugi
ponaati drukije doli strpljivo i ljubazno, pa ma ta mi imali da kaemo jedan drugom.
MARBENKS (okree se prema njemu) Oh, ja se ne zaboravljam. Ja se samo (oajno prikrivajui lice rukama) strahovito
uasavam. (Zatim, sputajui ruke i estoko se unosei Morelu u lice, on nastavlja pretei) Videete da li je sada vreme za
strpljenje i za ljubaznosti. (Nepokolebljiv kao stena, Morel ga blago gleda) Ne gledajte me tako samozadovoljno. Mislite
da ste jai od mene, ali ja u vas nagnati da se zaprepastite i pokolebate, ako imate srce u grudima.
MOREL (potpuno siguran u sebe) Pokolebajte me, mladiu. Govorite.
MARBENKS: Prvo ...
MOREL: Prvo?
MARBENKS: Ja volim vau enu. (Morel se trgne, pa prsne u neobuzdan smeh, poto ga je trenutak posmatrao s krajnjim
zaprepaenjem. Judin je iznenaen, ali nije zbunjen, i ubrzo postaje ozlojeen i pun prezira)
MOREL (sedajui da bi ise ismejao do mile volje) O, pa drago dete, razume se da je voiite. Nju svako voli, niko se tome
ne moe odupreti. Meni je to drago. Ali (diui iznenada pogled prema njemu) sluajte Judine, mislite li vi da je vredno
govoriti o vaem sluaju? Vi jo nemate ni dvadeset godina, a ona ima preko trideset. Zar vam to ne lii na neku
neozbiljnu deaku ljubav?
MARBENKS (besno) I vi smete tako da govorite o njoj! Tako vi mislite o ljubavi koju ona izaziva! To je uvreda za nju!
MOREL (ustajui naglo, promenjenim tonom) Za nju! Pazite Judine. Bio sam strpljiv. Nadam se da u i dalje biti strpljiv.
Ali ima stvari koje neu dopustiti. Ne prisiljavajte me da se prema vama ponaam popustljivo kao prema kakvom detetu.
Budite ovek.
MARBENKS (s pokretom kao da rui neto iza sebe) Ah, manimo se praznog fraziranja. Zgraam se pri pomisli ta je sve
ona morala da slua u toku svih tih dosadnih godina dok ste je vi sebino i slepo rtvovali da bi ona inodejstvovala vaem
samoljublju vama! (okreui mu se) koji s njom nemate zajednino ni jedno jedino oseanje, ni jednu jedinu misao.
MOREL (filozofski) Izgleda da ona to sasvim lepo podnosi. (Gledajui ga pravo u oi) Judine, mladiu, vi pravite od sebe
budalu i to vrlo veliku budalu. Eto, rekoh vam to otvoreno za vao dobro.
MARBENKS: Oh, mislite li da ja sve to ne znam? Mislite li vi da je ono zbog ega ljudi prave budalu od sebe manje realno
i manje istinito od onoga u emu postupaju razborito? (Morelov pogled je prvi put pokoleban. On instinktivno okree glavu
i slua ga preplaen i zamiljen) Ono prvo je blie istini, to je jedino istinito. Vi ste veoma mirni, razboriti i staloeni sa
mnom, zato to moete da vidite da sam ja budala kad se radi o vaoj eni, bez sumnje isto onako kao to je onaj starac
koji je maloas bio ovde veoma mudar kad se radi o vaem socijalizmu, jer vidi da ste vi budala to se toga tie.
(Morelovo zaprepaenje vidno raste. Judin iskoriuje svoju nadmonost i ustro ga obasipa pitanjima) Dokazuje li vam
to da niste u pravu? Dokazuje li vaa samozadovoljna superiornost nada mnom da nisam u pravu?
MOREL (okreui se Judinu koji ne poputa) Marbenkse, iz vas govori sam avo. Lako je, strahovito lako, pokolebati
ovekovu veru u sebe. avolja je rabota iskoristiti to da bi se slomio ovekov duh. Pazite ta radite. Pazite.
MARBENKS (nemilosrdno) Znam. Ja to namerno inim. Rekao sam vam da u vas zaprepastiti i pokolebati. (Oni za
trenutak stoje pretei licem u lice. Zatim se Morelu opet vraa dostojanstvo)
MOREL (s plemenitom nenou) Judine, sluajte. Nadam se i verujem da ete jednoga dana biti sreni kao ja. (Judin
nestrpljivo i ljutito ide po sobi ne priznajui vrednost njegove sree. Duboko uvreen, Morel se veoma strpljivo savlauje i
nastavlja mirno, izraavajui se s velikom govornikom vetinom) Oeniete se i radiete svim silama, trudei se da svaki
kutak na zemlji uinite srenim kao to je va dom. Biete jedan od onih koji grade carstvo nebesko na zemlji i ko zna?
moda ete biti jedan od pionira i glavnih graditelja tamo gde sam ja bio samo skromni radnik; jer, sinko, nemojte
misliti da ja ne vidim kako vi, iako tako mladi, obeavate da ete postii mnogo vie no to bih ja za sebe ikad mogao
pretpostaviti. Ja dobro znam da je u pesniku sveti duh ovekov to jest ono boansko u njemu najsliniji bogu. Trebalo
bi da zadrhtite kad pomislite na to, kad pomislite da se teko breme i veliki dar pesnika moe svaliti na vaa plea.
MARBENKS (na koga ovo nije ostavilo nikakav utisak i koji se ne kaje; njegova deaka neposrednost u izraavanju jasno
odskae od Morelovog govornitva) Ne drhtim ja zbog toga. Ja drhtim zato to drugi toga nemaju.
MOREL (udvostruivi svoje govornike sposobnosti, podstaknut iskrenim oseanjem i Judinovom nepopustijivou) Onda,
pomozite da se to u njima u meni raspiamti, a ne da se ugasi. U budunosti, kad budete sreni kao to sam ja, biu
vam pravi brat u veri. Pomoi u vam da verujete da nam je bog dao svet koji nije raj samo zbog nae ludosti. Pomoi u
vam da verujete da svakim potezom pera u svom radu sejete sreu koju e jednog dana njeti svi, pa ak i oni najbedniji.
I najzad, aii, verujte mi, ne i najmanje pomoi u vam da verujete da vas vasa ena voli i da je srena u svom domu.
Potrebna nam je takva pomo, Marbenkse, ona nam je uvek veoma potrebna. Ima tako mnogo stvari koje nas navode na
sumnju, ako jednom dopustimo da se pokolebamo. Mi ak i u svom domu sedimo kao u kakvom iogoru, okrueni
10/35
11/26/2016
neprijateljskom vojskom sumnji. Hoete li vi igrati uiogu izdajnika i pustiti sumnje da me napadnu?
MARBENKS (razgledajui oko sebe) Je li njoj ovde uvek ovako? Zar da enu tako uzviene due koja vapije za realnou,
za istinom i za slobodom, kijukate metaforama, pridikama, dosadnim besedama i praznom retorikom? Mislite li vi da dua
jedne ene moe da ivi od vaeg propovednikog dara?
MOREL (koga je ovo zabolelo) Marbenkse, teko mi je da se savlaujem. Moj dar je isti kao i va, ukoliko u njemu uopte
ima ikakve stvarne vrednosti. To je dar da se nau rei za boansku istinu.
MARBENKS (ustro) To je dar za preklapanje, ni manje ni vie. Ima li vaa prekrasna govornika vetina ita vie veze sa
istinom od sviranja na orguljama? Nikad nisam bio u vaoj crkvi, ali bio sam na vaim politikim zborovima i video sam
kako postiete ono to se zove oduevljenje masa. To jest, vi ste razdraivali mukarce sve dotle dok se nisiu ponaali kao
da su pijani. A njihove ene su ih gledale i videle kakve su grdne budale. Oh, to je stara pria, nai ete je u Bibliji.
Zamiljam da je car David bio vrlo slian vama u svojim nastupima oduevljenja. (zadajui mu reima udarce) Ali njegova
ena ga je u dui prezrela.
MOREL (razjareno) Odlazite iz moje kue. ujete li? (On mu prilazi pretei.)
MARBENKS (povlaei se prema divanu) Ostavite me na miru. Ne dirajte me. (Morel ga snano zgrabi za revere kaputa,
on se drhtei sroza na sofu i poe uzbueno da vriti) Stanite, Morele, ako me udarite, ubiu se; ja to neu podneti. (Skoro
histerino) Pustite me! Sklonite ruku!
MOREL (lagano, veoma prezrivo) Ti malo, balavo, kukavno tene. (Puta ga) Idi pre no to dobije nervni napad od straha.
MARBENKS (na divanu, teko die, no ipak mu je lake kad je Morel sklonio ruku) Ja se vas ne bojim: vi se mene bojite.
MOREL (mirno stojei nad njim) Ba tako izgleda, zar ne?
MARBENKS (razbesnevi se odjednom) Da, tako izgleda. (Morel se prezrivo okree od njega. Judin hitro ustaje i ide za
njim) Vi mislite, zato to se ja grim kad se sa mnom brutalno postupa, zato (sa suzama u glasu) to ne mogu da inim
nita drugo do li da plaem od besa kad se naem licem u lice s nasiljem, zato to ne mogu da skinem s fijakera teak
kofer kao vi, zato to ne mogu kao luki radnik da se borim s vama za vau enu, zbog svega toga vi mislite da vas se
bojim. Ali, varate se. Ako ja nemam onoga to se zove britanskom hrabrou, nemam ni britanskog kukaviluka: ja se ne
bojim popovskih ideja. Oslobodiu je robovanja tim vaim idejama i uliu joj svoje ideje protiv njih. Vi me terate iz kue
zato to ne smete da je pustite da bira izmeu vaih i mojih ideja. Bojite se da me pustite da je opet vidim. (Naljuen,
Morel se iznenada okree prema njemu. Ovaj uplaivi se mimo svoje volje, bei ka vratima) Ostavite me na miru, kaem
vam. Idem.
MOREL (s hladnim prezirom) ekajte malo, neu vas dirati, ne bojte se. Kad se moja ena vrati ovamo, elee da zna
zato ste otili. A kad sazna da nikad vie neete prei preko naeg praga, elee da joj se to objasni. Ja ne eiim da je
alostim i da joj kaem da ste se ponaali kao nitkov.
MARBENKS (vraajui se, ponovo raspaljen) Hoete, morate. Ako joj kaete ma ta drugo osim istine, vi ste laljivac i
kukavica. Recite joj ta sam kazao: ispriajte kako ste bili jaki i muevni i kako ste me drmusali kao to jazaviar drmusa
pacova, i kako sam se ja zgrio i prepao, i kako ste me nazvali balavim tenetom i izbacili iz kue. Ako joj vi ne kaete,
ja u, napisau joj to.
MOREL (zbunjen) Zato hoete da ona to zna?
MARBENKS (u lirskom zanosu) Zato to e me ona razumeti i to e znati da ja nju razumem. Ako preutite makar i jednu
jedinu re, ako niste spremni da joj, kao ja, istinu poloite pred noge, onda ete do kraja svog ivota znati da ona u
stvari pripada meni, a ne vama. Zbogom. (Odlazei)
MOREL (strahovito uznemiren) Stanite: ja joj to neu rei.
MARBENKS (okreui se ve blizu vrata) Morate joj ili rei istinu, ili slagati, ako ja odem.
MOREL (oklevajui) Marbenkse, ponekad je opravdano ...
MARBENKS (upadajui mu u re) Znam, lagati. Nee vam to nita pomoi. Zbogom, gospodine pastore. (Kad se on najzad
okrene vratima, ova se otvaraju i Kandida ulazi u domaoj haljini)
KANDIDA: Odlazite, Judine? (Zagledajui ga paljivije) O, boe, pogledajte kakvi ste, zar da takvi iziete na ulicu! Pa
da, vi ste pesnik. Pogledaj ga, Demse! (Ona ga hvata za kaput i vue ga napred pokazujui ga Morelu) Pogledaj mu
kragnu i vidi manu, vidi kosu! ovek bi rekao da vas je neko davio. (Obojica paze da se ne odaju) De. Stojte mirno. (Ona
mu zakopava kragnu: vezuje mu maramu oko vrata u manu i popravlja mu kosu) Tako! Sad tako lepo izgledate da
mislim da je ipak bolje da ostanete na ruku, iako sam vam rekla da ne smete. Ruak e biti gotov za pola sata. (Ona mu
jo malo popravlja manu. On je ljubi u ruku) Ne izmotavajte se.
MARBENKS: Ja, naravno, elim da ostanem, ako va preasni gospodin suprug nema nita protiv toga.
KANDIDA: Neka ostane, Demse, ako obea da e biti dobar i da e mi pomoi da postavimo sto? (Marbenks okree glavu i
preko ramena vrsto gleda Morela u oi izazivajui ga da odgovori)
MOREL (kratko) Oh, da, svakako, neka ostane. (On prilazi stolu i pravi se kao da razgleda svoja pisma)
11/35
11/26/2016
MARBENKS (nudei Kandidi svoju ruku) Hodite da postavimo sto. (Ona prihvata ruku. Zajedno idu k vratima. On u prolazu
dodaje) Ja sam najsreniji ovek na svetu.
MOREL: I ja sam bio pre jednog sata.
Zavesa
vuk
~administrator~
~administrator~
302009,15:47
DRUGI IN
Isti dan. Ista soba. Kasno poslepodne. Morelova stolica za posetioce stavljena je za sto koji je jo neuredniji nego
maloas, ako je to mogue. Sam i besposlen, Marbenks pokuava da odgonetne na koji nain radi pisaa maina. uvi
nekog da prilazi vratima, on se kao krivac otunja k prozoru i pravi se kao da se zaneo posmatranjem predela. Gospoice
Garnet ulazi nosei belenicu, u kojoj stenografski zapisuje Morelove diktate za pisma, seda za pisau mainu sprema se
da ih deifruje, suvie zauzeta da bi obraala panju na Judina. Na nesreu, prva dirka koju ona udara ne vraa se.
P. GARNET: Uh! Igrali ste se mojom mainom, gospodine Marbenkse, i nita vam ne vredi da se pretvarate kao da niste.
MARBENKS (stidljivo) Vrlo mi je ao, gospoice Garnet. Samo sam probao da piem.
P. GARNET: Da, i pokvarili ste mi ovo slovo.
MARBENKS (ozbiljno) Uveravam vas da nisam. Zaista nisam. Samo sam okrenuo jedan toki. (On neodluno pokazuje na
toki za zatezanje)
P. GARNET: Ah, sad razumem. (Ona popravlja mainu eretajui za to vreme) Sigurno ste mislili da je ovo nekakav vergl.
Treba samo da okrenete ruicu, pa da on sam odmah napie divno ljubavno pismo, je l te?
MARBENKS (ozbiljno) Pretpostavljam da bi se mogla napraviti maina sa pisahje ljubavnih pisama. Ona su sva ista, zar
ne?
P. GARNET (malo rasreno, jer takvi razgovori nisu predvieni njenim pravilima lepog ponaanja, osim kad je posredi
ala) Otkud ja to znam? to mene pitate?
MARBENKS: Oprostite, molim vas. Mislio sam da pametni ljudi, ljudi koji umeju da obavljaju poslove i da piu pisma,
uvek imaju neke ljubavne avanture.
P. GARNET (ustajui, uvreena) Gospodine Marbenkse! (Ona ga strogo gleda i vrlo dostojanstveno ide prema biblioteci.)
MARBENKS (prilazi joj, ponizno) Nadam se da vas nisam uvredio. Moda nije trebalo da pravim aluziju na vae ljubavne
avanture.
P. GARNET (istrgnuvi naglo jednu plavu knjigu s police i otro se ustremivi na njega) Nemam ja nikakvih ljubavnih
avantura. Kako smete da mi kaete tako neto?
MARBENKS (jednostavno) Zbilja! Eh, onda ste bojaljivi kao i ja. Zar nije tako?
P. GARNET: Nisam ni najmanje bojaljiva. ta mislite time da kaete?
MARBENKS (poverljivo) Mora da jeste: to je razlog to na svetu ima tako malo ljubavnih avantura. Svi mi lutamo i udimo
za ljubavlju: to je osnovna potreba nae prirode, to je prva molitva naeg srca; ali se ne usuujemo da iskaemo svoju
elju: isuvie smo bojaljivi. (Vrlo ozbiljno) Oh, gospoice Garnet, ta biste vi sve dali samo da se oslobodite straha,
stida...
P. GARNET (skandalizovana) Ali zaboga!
MARBENKS (ozlojeen, nestrpljivo) Ah, ne govorite mi te gluposti: ne moete me prevariti; emu to? Zato se bojite da
se preda mnom pokaete onakvi kakvi ste u stvari? Ja sam ba isti kao i vi.
P. GARNET: Kao ja! Molim vas da li to laskate meni ili sebi? Nisam sasvim sigurna ta je posredi. (Ona se okree u nameri
da se vrati za pisau mainu)
MARBENKS (zaustavljajui je tajanstveno) Pst! Ja lutam i traim ljubav; i nalazim je u neizmernim koliinama u grudima
drugih ljudi. Ali kad pokuam da je zamolim za sebe, gui me ova uasna plaljivost; i ja stojim nem, ili jo gore, govorim
besmislice, glupe lai. I vidim kako se ta nenost za kojom ja eznem poklanja psima, makama i pticama, zato to one
dolaze i mole za nju. (Skoro apatom) Ljubav se mora iskati. Za ljubav ovek mora da moli: ona je kao duh, ne moe da
progovori dok joj se oovek prvo ne obrati. (Prirodnim glasom, ali veoma potiteno) Sva ljubav ovoga sveta gori od elje da
progovori: samo se ne usuuje zato to je plaljiva! Plaljiva! Plaljiva! To je tragedija ovog sveta. (On s dubokim
uzdahom seda na stolicu za posetioce i pokriva lice rukama.)
12/35
11/26/2016
P. GARNET (zaprepaena, no ipak prisebna jer ona se dii takvim dranjem pri susretu s nepoznatim mladiima)
Pokvareni ljudi ponekad uspevaju da pobede tu plaljivost, zar ne?
MARBENKS (ustajui naglo sa stolice, skoro besno) Pokvareni ljudi, to znai ljudi koji u sebi nemaju ljubavi, oni, prema
tome, nemaju ni stida. Oni mogu da mole za ljubav zato to im ona nije potrebna; oni mogu da je nude zato to nemaju
ta da daju. (On opet pada na stolicu pa turobno dodaje) Ali mi koji u sebi imamo ljubavi i koji udimo za tim da se ona
sjedini s ljubavljiu drugih ljudi, mi ne moemo da izustimo ni jednu jedinu re. (Stidljivo) Zar nije tako?
P. GARNET: Sluajte vi, ako ne prestanete tako da govorite, ja idem odavde; zaista, gospodine Marbenkse. To nije
pristojno. (Ona opet seda za pisau mainu, otvara plavu knjigu i sprema se da iz nje prepie jedan pasus.)
MARBENKS (beznadeno) Sve to je vredno kazivanja nije pristojno. (On ustaje i hoda kao izgubljen po sobi govorei) Ne
mogu da vas razumem, gospoice Garnet. O emu da govorim?
P. GARNET (prezrivo) Govorite o beznaajnim stvarima. Priajte o vremenu.
MARBENKS: Da li biste mogli da govorite o vremenu kad bi pokraj vas plakao neko gladno dete?
P. GARNET Sigurno da ne bih mogla.
MARBENKS: E, pa i ja ne mogu da priam o beznaajnim stvarima kad mi srce gorko plae jer je i ono gladno.
P. GARNET: Onda utite.
MARBENKS: Da, uvek se na tome svrava. utimo. Prestaje li zbog toga vapaj vaeg srca? Jer ono i dalje plae, zar ne?
Mora da plae, ako imate srca!
P. GARNET (ustajui iznenada, pritiska srce rukom) Ne vredi da pokuavam da radim dok vi tako govorite. (Ona od svog
stoia prilazi divanu i seda. Oseanja su joj veoma uzburkana.) Vas se ne tie plae li moje srce ili ne, ali ipak u vam
rei.
MARBENKS: Nije potrebno. Ja ve znam da ono mora plakati.
P. GARNET: Ali pazite, ako ikada kaete da sam vam to rekla, ja to neu priznati.
MARBENKS (saaljivo) Da, znam. I tako, nemate hrabrosti da mu kaete?
P. GARNET (skoivi s divana) Da mu kaem! Kome?
MARBENKS: Pa njemu. oveku koga volite. To ne moe da bude ma ko. Moda kapelan, gospodin Mil?
P. GARNET (prezrivo) Gospodin Mil!!! Zbilja, krasan ovek da mi srce zbog njega pati! Pre bih izabrala vas nego gospodina
Mila.
MARBENKS (ustuknuvi) Ne, zbilja, vrlo mi je ao ali ne smete na to da pomiljate. Ja
P. GARNET (razdraeno, prilazi vatri i stoji pokraj nje okrenuvi lea njemu) O, ne bojte se, niste vi u pitanju. Nije to
nijedna odreena osoba.
MARBENKS: Znam. Vi oseate da biste mogli zavoleti ma koga ko bi vam ponudio...
P. GARNET (okree mu se, ogorena) Ma koga ko bi mi ponudio! Ne, ne, ne oseam to. ta vi to mislite o meni?
MARBENKS (obeshrabren) Ne vredi. Neete iskreno da mi odgovorite govorite samo ono to svi kau. (On prilazi
otomanu i tuno seda)
P. GARNET (koju je ovo uvredilo jer misli da to aristokrata notcenjuje njeno lepo ponaanje) E lepo, ako hoete
originalan razgovor, a vi idite pa priaite sami sa sobom.
MARBENKS: To i rade svi pesnici: oni glasno razgovaraju sami sa sobom, a svet ih tek ovla uje. Ali ovek se osea
uasno usaml.ien kad ne uje da bar ponekad progovori jo neko osim niega.
P. GARNET: Priekajte dok doe gospodin Morel. On e vam govoriti. (Marbenks se stresa) Ah, ne treba da pravite
grimase kad sa pomenem. Ume on da govori bolie od vas. (Strasno) Od njegovog govora zavrtee vam se u glavi. (Ona se
ljutito vraa na svoje mesto, a on, kome ie iznenada sinulo pred oima, skae s divana i zaustavlja je.)
MARBENKS: Ah, sad razumem!
P. GARNET (crvenei) ta razumete?
MARBENKS: Vau tajnu. Recite mi: da li je zaista mogue da jedna ena zavoli njega?
P. GARNET (kao da je ovo prelo sve granice) Sluajte!!
MARBENKS (strasno) Ne, odgovorite mi. Hou da znam, ja moram to da znam. To ne mogu da shvatim. Ja u njemu vidim
samo rei, pobone misli, ukratko, ono to svet naziva dobrotom, i nita vie. Ne moete to voleti.
P. GARNET (pokuavajui da ga porazi hladnom dostojanstvenou) Ja prosto ne znam o emu vi to govorite. Ne razumem
vas.
MARBENKS (razjaren) Razumete vi mene. Laete.
P. GARNET: Oh!
MARBENKS: Razumete; i znate. (Reen da od nje dobije odgovor) Moe li ijedna ena da ga voli?
P. GARNET (gledajui ga pravo u oi) Moe. (On pokriva lice rukama) Zaboga, ta vam je! (On skida ruke s lica i gleda je.
Uplaena njegovim traginim izrazom, ona brzo prolazi pored njega i odlazi u najudaljeniji kraj sobe ne skidajui pogleda
13/35
11/26/2016
s njega, dok se on ne okrene od nje i ne prie dejoj stolici pokraj kamina, gde seda na tu stolicu potpuno obeshrabren. U
asu kad se ona pribliava vratima, ova se otvaraju i Berdis ulazi. Ugledavi ga, ona uzvikuje) Hvala bogu, evo nekoga! (i
seda, umirena, za svoj sto. Onda stavlja ist tabak hartije u mainu, dok Berdis prilazi Judinu.)
BERDIS (spreman da se pobrine za svog otmenog gosta) Hm, tako li oni vas ostavljaju samog, gos'n Marbenkse. Doao
sam da vam pravim drutvo. (Marbenks ga zapanjeno gleda, no ovaj to i ne primeuje) Dems u trpezariji prima neku
delegaciju, a Kandi gore pouava neku najderku, za koju se brine. Sedi gore i poduava je da ita iz knjige o Nebeskim
blizancima. (Saaljevajui ga) Sigurno vam je ovde dosadno kad nemate ni s kim da pripovedate, osim s
daktilografkinjom. (On okree stolicu i seda.)
P. GARNET (razjarena) Bie mu lepo sad kad ima prilike da uiva u vaoj prefinjenoj konverzaciji. U svakom sluaju, to je
bar neka uteha. (Ona pone da kuca na maini buno i jetko.)
BERDIS (zapanjen njenom drskou) Kol'ko mi je poznato, ja se nisam obraao vama, gospojce.
P. GARNET (ljutito, Marbenksu) Jeste li ikad videli gore ponaanje, gospodine Marbenkse?
BERDIS (S pompeznom strogou) Gos'n Marbenks je dentlmen i zna gde mu je mesto, a ima ih koji to ne znaju.
P. GARNET (jetko) Dobro je to ni vi ni ja nismo gospodskog roda; rekla bih ja vama sve u lice da gospodin Marbenks nije
ovde. (Tako ljutito izvlai pismo iz maine da se ono pocepa) Eto, sad sam upropastila ovo pismo. Moram opet da ponem
sve ispoetka. Oh, ne mogu da se uzdrim, vi, glupi stari medvede!
BERDIS (ustajui, i jedva diui od besa) Oho! Ja sam glupi stari medved, jel'te? Oho! Pazi, molim te! (Diui isprekidano)
Dobro, devojko, dobro! ekaj samo dok ja ovo kaem tvom gazdi. Videe ti ve svoje dobro jutro. Nauiu ja tebe
pameti, videe.
P. GARNET: Ja?
BERDIS (upadajui joj u re) Ne: gotovo je. Ne vredi ti da mi govori vie. Pokazau ja tebi ko sam. (Tresnuvi izazivaki
valjak na maini, Prozerpina prezrivo nastavlja rad) Ne obzirite se na nju, gos'n Marbenkse. Nije ona vredna toga. (On
opet dostojanstveno seda)
MARBENKS (osea se neprijatno, nervozan je i zbunjen) Zar ne bi bilo bolje da govorimo o neemu drugom? Ja ovaj
mislim, da gospoica Garnet nije mislila nita zlo.
P. GARNET (veoma ubedljivo) Nita zlo? Oh, jesam, i te kako!
BERDIS: Ja se ne bih ponizio toliko da obraam panju na nju. (Elektrino zvonce zvoni dva puta.)
P. GARNET (uzimajui sa stola svoju belenicu i neto hartije) To je za mene. (urno izlazi.)
BERDIS (viui za njom) O, moemo mi i bez vas. (Vidi se da mu je malo laknulo pri dui, jer je njegova re bila
poslednja; kolebajui se da li da kae jo neto, on gleda za njom, zatim se vraa i, sedajui pored Judina, govori mu
vrlo poverljivo.) Dozvolite mi, gospodine Marbenkse, da vam sad, kad smo sami, prijateljski kaem neto to ne bi'
svakom rek'o. Otkada se poznajete s ovim mojim zetom Demsom?
MARBENKS: Ne znam. Nikad ne pamtim datume. Od pre nekoliko meseci, moda.
BERDIS: Niste li kadkad primetili neto udno na njemu?
MARBENKS: Ne, mislim da nisam.
BERDIS (vano) Pa dabome da niste. To ba zato i jeste opasno. E, pa, on je lud.
MARBENKS: Lud!
BERDIS: Lud je, kol'ko je teak. Pripaz'te na njega pa ete videti.
MARBENKS (nelagodno) Ali to je sigurno zato to njegova shvatanja...
BERZDIS (dodiruje ga kaiprstom po kolenu i pritiskuje ga da bi privukao njegovu panju) I ja sam tako mislio, gos'n
Marbenkse. Dosta dugo sam mislio da su u pitanju samo njegova ubeenja, premda ubeenja postaju vrlo ozbiljna stvar
kad ljudi ponu da postupaju po njima, kao to on radi. Al' nisam hteo to da kaem. (Osvre se po sobi da bi se uverio da
su zaista sami i naginje se Judinu na uvo) ta mislite ta mi je jutros rekao ba ovde u ovoj sobi?
MARBENKS: ta?
BERDIS: Rekao mi je ovo vam je istina k'o to mi sad ovde sedimo rek'o je: Ja sam budala, kae, a vi ste lupe i
to najhladnije. Ja lupe, paz'te! I na to se rukov'o sa mnom k'o da je to neto im treba da se diim! Mislite li vi meni da
kaete da je taj ovek pri istoj svesti?
MOREL (spolja, viui Prazerpini, dok otvara vrata) Zabeleite njihova imena i adrese, gospoice Garnet. (Morel ulazi
nosei u rukama dokumenta deputacije)
BERDIS (u stranu, Marbenksu) Eto ga. Posmatrajte ga samo pa ete videti. (Ustajui dostojanstveno) ao mi je, Demse,
to moram da ti se potuim. Ne volim to da inim, al' oseam da treba, jer imam prava na to, a to mi je i dunost.
MOREL: ta je bilo?
BERDIS (vrlo sveano) Gos'n Marbenks e to potvrditi: bio je svedok. Tvoja sekretarica se tol'ko zaboravila da me je
nazvala glupim starim medvedom.
14/35
11/26/2016
MOREL (veoma srdano) Oh, zar to ne lii sasvim na Prosi? Ona je tako iskrena; ne moe da se uzdri! Jadna Prosi! Ha, ha!
BERDIS (ceptei od besa) Zar ti oekuje da u ja to dopustiti ovakvima kao to je ona?
MOREL: Uh! kojeta! Ne moete praviti pitanje od toga. Nije to nita. (On prilazi ormaniu za pie i stavlja spise u jednu
fioku)
BERDIS: Hm! Meni je svejedno. Nije to vredno moje panje. Ali je l to pravo? To ja 'ou da znam. Je l pravo?
MOREL: To je crkveno pitanje, a ne svetovno. Je li vam to ta naudilo? To je za vas vano, je l te? Dabome da nije. Ne
mislite vie na to. (On svrava razgovor o ovom predmetu, odlazei na svoje mesto za sto i poinje da sreuje svoju
korespondenciju)
BERDIS (U stranu, Marbenksu) ta sam vam rek'o? Lud je kol'ko je teak. (Prilazi stolu i pita sa sladunjavom utivou
gladnog oveka) Kad e biti veera, Demse?
MOREL: Po prilici kroz dva sata.
BERDIS (sa alosnom rezignacijom) Onda, Demse, budi dobar, daj mi neku lepu knjigu da itam kraj vatre.
MOREL: Kakvu knjigu? Neku dobru?
BERDIS (negoduje gotovo s vriskom) Ne! Daj mi neto zabavno, tek kol'ko da mi proe vreme. (Morel uzima sa stola neki
ilustrovani asopis i nudi mu ga. On ga ponizno prima) 'Fala, Demse. (Vraa se fotelji kraj vatre pa, smestivi se u nju
udobno, sedi i ita)
MOREL (piui) Sad e doi Kandida da vas zabavlja. Zavrila je as sa svojom uenicom. Sad puni lampe.
MARBENKS (skoivi s uasnutim zaprepaenjem) Ali, time e upropastiti ruke! Ja to ne mogu da podnesem; to je
sramota, Morele. Idem ja da ih napunim. (Polazi vratima)
MOREL: Bolje nemojte. (Marbenks neodluno zastaje) Ona e vam samo dati da istite moje cipele da bi mene potedela
tog posla sutra ujutro.
BERDIS (s ozbiljnim negodovanjem) Zar sad ne dri sluavku, Demse?
MOREL: Drim, ali ona nije rob, a kua izgleda tako kao da ima troje mlaih. To znai da svako mora da pomogne. Dobro
smo to organizovali: Prosi i ja moemo posle doruka da razgovaramo o poslu dok peremo sudove. Pranje sudova nije
nimalo teko, ako se radi udvoje.
MARBENKS (mueniki) Zar vi mislite da je svaka ena tako gruba kao gospoica Garnet?
BERDIS (odobravajui oduevljeno) To je istina, gos'n Marbenkse, to je iva istina. Ona je zaista gruba.
MOREL (mirno i znaajno) Marbenkse!
MARBENKS: Molim.
MOREL: Koliko posluge ima va otac?
MARBENKS: Ah, ne znam. (On se, zbunjen, vraa divanu, kao da eli da se odmakne to je mogue dalje od Morelovog
ispitivanja i seda sav oajan, mislei na petrolej)
MOREL (veoma ozbiljno) Ima ih tako mnogo da vi i ne znate! (Agresivnije) U svakom sluaju, kad mora da se uradi neki
grub posao, pritisnete na zvonce i prebacite to na nekog drugog, je l te? To je jedna od velikih istina u vaem ivotu, zar
ne?
MARBENKS: Oh, ne muite me. Sad je velika istina to da se lepi prsti vae ene kvase u petroleju i da vi ovde udobno
sedite i pridikujete o tome veno samo pridikujete; rei! rei! rei!
BERDIS (uivajui u ovom odgovoru) ujmo! ujmo! Doskoio ti je! E, ba je pravo kaz'o, Demse. (Kandida ulazi, nosi
lampu za itanje oienu i napunjenu tako da je sad treba samo zapaliti. Ona je stavlja na sto blizu Morela, spremnu za
upotrebu.) KANDIDA (trljajui prste malo nabira nos) Ako ostanete kod nas, Judine, mislim da u vam prepustiti ienje
lampi.
MARBENKS: Ostau samo pod uslovom da sav grubi posao prepustite meni.
KANDIDA: To je vrlo galantno; ali mislim da bih prvo volela da vidim kako to radite. (Okree se Morelu) Demse, nisi vodio
rauna o kui kako treba.
MOREL: ta sam uradio ili ta nisam uradio, ljubavi moja?
KANDIDA (ozbiljno nezadovoljna) Moju omiljenu toaletnu etkicu upotrebljavao si za mazanje crnih cipela. (Marbenksu se
iz grudi otima krik koji para srce. Berdis ga gleda, zauen. Kandida pritrava divanu) ta je? Je li vam pozlilo, Judine?
MARBENKS: Ne, nije mi zlo. Samo je uasno! Uasno! Uasno! Uasno! (On saginje glavu na svoje ruke)
BERDIS (uznemiren) ta! Uasno se bojite, gos'n Marbenkse? O, to ne valja u vaim godinama. Morate se postepeno
odvikavati od pia.
KANDIDA (umorno) Kojeta, tata! To je samo pesniki uas, zar ne Judine? (Mazi ga.)
BERDIS (zbunjeno) A, pesniki uas? Izvinite, molim vas, nisam znao. (On se opet okree vatri odbacujui svoj naglo
doneseni zakljuak.)
KANDIDA: ta je, Judine? etkica za nokte? (On se stresa) De, de, nita to ne mari. (Ona seda pokraj njega) Zar ne biste
15/35
11/26/2016
voleli da mi poklonite novu, od slonovae s intarzijama od sedefa?

MARBENKS (neno i muzikalno, ali tuno i enjivo) Ne, ne etkicu za nokte, nego barku, vitku jedrilicu kojom bismo
otplovili daleko od ovoga sveta, tamo gde mramorne ploe umivaju kie, a sunce ih sui, tamo gde juni vetrovi donose
prah sa divnih zelenih i purpurnih sagova. Ili koije! Da nas ponesu gore put neba, gde su svetiljke zvezde i ne moraju
svakog dana da se pune petrolejom.
MOREL (oporo) I gde nema nita da se radi, doii da se ivi dokonim, sebinim i beskorisnim ivotom.
KANDIDA (neprijatno dirnuta) Oh,Demse, kako ti uvek sve pokvari.
MARBENKS (planuvi) Da, biti dokon, sebian i beskoristan: to znai biti lep, i slobodan, i srean; zar to nije svom duom
svojom zaeleo svaki mukarac za enu koju voli? To je moj ideal; a kakav je va, kakav je ideal svih ovih groznih ljudi
to ive u ovim odvratnim nizovima kua? Propovedi i etke za ienje cipela! Vi da pridikujete, a vaa ena da isti
cipele!
KANDIDA (ivo) On isti cipele, Judine. A sutra ete vi morati da ih istite zato to tako govorite o njemu.
MARBENKS: Oh, ne govorite o cipelama! Vae bose noge bile bi divne i na planinama.
KANDIDA: Moje noge bez cipela ne bi bile divne na plonicima Haknija.
BERDIS (skandalizovan) De, Kandi, ne budi prosta. Gos'n Marbenks nije na to navik'o. Opet e ga spopasti uas. Mislim,
onaj pesniki. (Morel uti. Izgleda kao da je zauzet pismima, dok u stvari nelagodno razmilja o svom novom i
zabrinjavajuem iskustvu, to jest, da, ukoliko je sigurniji u svoje moralne napade, utoliko im Judin bre i sigurnije
parira. Teko je oaloen uviajui da poinje da se boji oveka koga ne potuje. Gospoica Garnet ulazi s telegramom u
ruci.)
P. GARNET (pruajui telegram Morelu) Odgovor je plaen. Deko eka. (Vraajui se za svoju mainu i sedajui, obraa
se Kandidi) Marija je sad gotova i eka vas u kuhinji, gospoo Morel. (Kandida ustaje) Stigao je luk.
MARBENKS (grevito) Luk!
KANDIDA: Da, luk. I to ak ne panski, nego obini, prljavi crni lik. Pomoi ete mi da ga iseem. Hodite. (Ona ga hvata
za ruku i izlazi trei povukavi ga za sobom. Berdis preneraen ustaje i zuri za njima stojei uasnut na prostirci pred
kaminom.)
BERDIS: Kandi ne bi smela tako da se ponaa prema neaku jednog erla. Ona ba preteruje. Je l', Demse, pridolazi l
ovo njemu esto?
MOREL (kratko, piui telegram) Ne znam.
BERDIS (sentimentalno) On pria vrlo lepo. Uvek sam imao sklonost ka poeziji. Kandi se u tome umetnula na mene; imala
je obiaj da me tera da joj priam bajke jo kad je bila ovolina. (Pokazuje visinu od po prilici dve stope.)
MOREL (zaposlen) A, zaista. (On pritiska upija na telegram, pa izlazi)
P. GARNET: Jeste li sami izmiljali te bajke? (Berdis, ne udostojavajui je odgovora, zauzima na prostirci pred kaminom
gord stav pun prezira. Mirno) Nikad ne bih ni pomislila da ste sposobni za to. Nego, bolje je da vas uzgred upozorim na
neto, poto ste se toliko zagrejali za gospodina Marbenksa. On je lud.
BERDIS: Lud! ta! I on!
P. GARNET: Lud koliko je teak. Kaem vam, upiaio me je ba pre nego to ste maioas doii. Zar niste primetiii kako
udno govori?
BERDIS: To li, dakle, znai pesniki uas! avo da me nosi ako mi nije jednom il' dvaput sinulo kroz glavu da je on
sigurno aknut! (On prolazi kroz sobu prema vratima govorei sve viim giasom) Hm, lepa mi je ovo ludnica, kad u njoj
osim vas nema nikoga drugog da se pobrine za oveka.
P. GARNET (dok on prolazi pored nje) Da, kako bi to strano biio kad bi se vama neto dogodiio!
BERDIS (oholo) Ne razgovarajte sa mnom. Recite svome gazdi da sam oti'o u batu da puim.
P. GARNET (podrugljivo) Oh! (Pre nego to Berdis moe da odgovori, vraa se Morel)
BERDIS (sentimentalno) Odo', Demse, da se maio proetam po bati i da popuim jednu lulu.
MOREL (osorno) Ah, dobro, dobro. (Berdis izlazi patetino izigravajui umornog starca. Morel stoji za stolom, prevre po
hartijama i dodaje upoia aljivo, upola odsutno) E, gospoice Prosi, zato ste mog tasta nazvali pogrdnim imenom?
P. GARNET (koju obliva vatreno crvenilo, brzo die prema njemu upola zaplaen upola prekoran pogled) Ja... (Brizne u
pla)
MOREL (s nenom vedrinom, naginjui se preko stola prema njoj i teei je) Eh, de, de, de. Ne sekirajte se, Prosi, on je
giupi stari medved, zar ne? (Zajecavi naglas, ona jurne prema vratima i izae zalupivi ih. Morel uzdie, vrtei
rezignirano glavom, i umorno prilazi stolici, seda i poinje da radi; on izgleda star i ophrvan brigama. Ulazi Kandida.
Zavrila je domae poslove i skinula kecelju. Ona odmah primeuje da on izgleda obeshrabren i mirno seda na stolicu za
posetioce gledajui ga paljivo. Ne govori nita.)
MOREL (diui glavu, no drei pero u vazduhu spreman da nastavi rad) Eh? Gde je Judin?
16/35
11/26/2016
KANDIDA: Pere ruke u kuhinji. Bie odlian kuvar, samo ako uspe da savlada strah od Marije.
MOREL (kratko) Ha! bez sumnje. (Opet poinje da pie)
KANDIDA (prilazi mu blie i govori, stavljajui blago svoju ruku na njegovu da bi ga zaustavila) Hodi ovamo, dragi. Daj da
te vidim. (On ostavlja pero i preputa joj se. Ona ga nagoni da ustane i odvodi ga malo dalje od stola, posmatrajui ga
kritiki za sve vreme) Okreni lice prema svetlosti. (Nameta ga tako da on stoji prema prozoru) Moj deko ne izgleda
dobro. Je li radio previe?
MOREL: Nita vie no obino.
KANDIDA: On izgleda vrlo bled, siv, naboran i star. (Njegova potitenost raste, a ona je napada sa smiljenom vedrinom)
Eto (vukui ga ka fotelji), dosta pisanja za danas. Pusti neka to Prosi svri i doi da mi pria.
MOREL: Ali...
KANDIDA (uporno) Da, mora da mi pria. (Nagoni ga da sedne, a ona se spusti na ilim pokraj njegovog kolena) Sad
(milujui ga po ruci) ve izgleda bolje. Zato se ne ostavi tog zamornog, preteranog rada tih pridika i predavanja i
prianja svake veeri? Razume se, sve to ti kae sasvim je istinito i tano, ali nikome ne pomae; ljudima nije nimalo
stalo do toga to im ti govori. Oni se, naravno, slau s tobom, ali ta vredi to se ljudi s tobom slau kad im im ti
okrene lea, odlaze i rade sasvim suprotno od onoga to si im govorio? Pogledaj nau pastvu u crkvi sv. Dominika. Zato
oni svake nedelje dolaze da te sluaju kako govori o hrianstvu? Zato? Prosto zato to su se za est dana toliko zasitiii
posla i zgrtanja novca da sedmog dana ele da zaborave sve to i da se odmore; zato da se okrepljeni mogu vratiti i zgrtati
vie nego ikada. Ti im nesumnjivo u tome pomae umesto da ih spreava.
MOREL (ozbiljno i energino) Ti vrlo dobro zna, Kandida, da ih ja esto otro korim zbog toga. Ali ako oni u crkvu dolaze
samo zbog odmora i razonode, zato ne potrae neto zanimijivije neto prijatnije za njih? Mora da ima neeg dobrog u
injenici da oni vie vole da dou nedeljom u crkvu sv. Dominika nego li da idu na neka gora mesta.
KANDIDA: Oh, ta gora mesta nisu otvorena nedeljom: ali ak i kad bi bila, oni se ne bi usudili da idu tamo iz straha da ih
ko ne vidi. Osim toga, dragi moj Demse, tvoje propovedi su tako sjajne da je to za njih isto kao da gledaju kakav
pozorini komad. ta misli, zato su ene tako oduevljene?
MOREL (neprijatno iznenaen) Kandida!
KANDIDA: Oh, ja to znam. Glupi moj deko, ti misli da je to zbog socijalizma i zbog tvoje vere; ali da je to posredi, one
bi inile ono to im ti kae, a ne bi dolazile samo zato da te gledaju. Sve one boluju od Prosine bolesti.
MOREL: Od Prosine bolesti! ta hoe time da kae, Kandida?
KANDIDA: Da, Prosi, i sve druge tvoje bive sekretarice. Zato Prosi pristaje da pere sudove i da ljuti krompir i zato se
uopte poniava na razne naine, i to za est ilinga nedeljno manje nego to je dobijala u kancelariji u Sitiju? Ona je
zaljubljena u tebe. A ti si zaljubljen u propovedanje, zato to ti to tako lepo ume. Misli da je to sve iz oduevljenja za
carstvo nebesko na zemlji, a to misle i one. Dragi moj glupi deko!
MOREL: Kandida, kakav straan, kakav po duu ubistven cinizam! ali li se? Ili, da li je to moguno, jesi li ljubomorna?
KANDIDA (sa udnom zamiljenou) Jesam, ponekad sam malo ljubomorna.
MOREL (s nevericom) Na Prosi?
KANDIDA (smejui se) Ne, ne, ne, ne! Nisam ljubomorna ni na koga. Ljubomorna sam samo zbog nekog drugog koga ne
vole onoliko koliko bi trebalo.
MOREL: Zbog mene?
KANDIDA: Zbog tebe? Oh, pa ti si razmaen ljubavlju i oboavanjem: tebe vole mnogo vie nego to je dobro za tebe. Ne,
mislim na Judina.
MOREL (trgne se iznenaen) Judin!
KANDIDA: ini mi se da nije pravo da sva ljubav ide tebi, a njemu nita, mada je njemu daleko potrebnija nego tebi. (On
se sav zgri i protiv svoje volje) ta je? Muim li te?
MOREL (urno) Ni najmanje. (Gledajui je s uzbuenom napetou) Ti zna, Kandida, da ja imam neogranieno poverenje
u tebe.
KANDIDA: Sujetni ovee! Jesi li toliko siguran u svoju neodoljivu privlanost?
MOREL: Kandida, ti me neprijatno iznenauje. Nikad nisam razmiljao o svojoj privlanosti. Mislio sam o tvojoj dobroti
o tvojoj istoti. U to ja imam poverenja.
KANDIDA: ta mi tu govori dosadne i neprijatne stvari! Oh, ti si, Demse, svetenik, pravi pravcati svetenik!
MOREL (okreui se od nje, pogoen posred srca) To i Judin kae.
KANDIDA (sa ivahnim interesovanjem naginje se prema njemu, oslanjajui se rukama na njegovo koleno) Judin je uvek
u pravu. On je divan mladi; iz dana u dan sam ga volela sve vie kad sam bila tamo na letovanju. Zna li ti, Demse, da
je gotov da se ludo zaljubi u mene, iako on sam to i ne sluti?
MOREL (sumorno) Oh, on to i ne sluti, je li?
17/35
11/26/2016
KANDIDA: Ni najmanje. (Ona sklanja ruke s njegovog kolena, zamiljeno se okree i smeta se u ugodniji poloaj, drei
ruke u krilu) Jednog e dana znati kad bude odrastao i iskusan kao ti. I shvatie da sam ja to morala znati. Pitam se ta
li e tada misliti o meni.
MOREL: Nita runo, Kandida. Nadam se i verujem, nita runo.
KANDIDA (sa sumnjom) To e zavisiti...
MOREL: Zavisiti? ...
KANDIDA (gledajui ga) Da: to e zavisiti od toga ta e mu se dogoditi. (On je gleda ne shvatajui) Zar ne razume?
Zavisie od toga na koji e nain saznati ta je u stvari ljubav. Hou da kaem, zavisie od toga kakva e ga ena upoznati
s njom.
MOREL (sasvim zbunjen) Da. A! Ne. Ne znam ta misli.
KANDIDA (objanjavajui) Ako on to sazna od neke dobre ene, onda e biti u redu: oprostie mi.
MOREL: Oprostiti!
KANDIDA: Ali zamisli da on to sazna od neke pokvarene ene, kao to se to deava mnogim ljudima, a naroito pesnicima,
koji zamiljaju da su sve ene aneli! Pretpostavi da on otkrije pravu vrednost ljubavi tek onda kad je odbaci i kad se
unizi u svom neznanju! Da li e mi u tom sluaju oprostiti, ta misli?
MOREL: ta da ti oprosti?
KANDIDA (shvatajui koliko je on ogranien, malo je razoarana, no nena prema njemu) Zar ne razume? (On vrti
glavom. Ona mu se opet okree tako da bi mu mogla objasniti s najnenijom intimnou) Hou da kaem, hoe li mi
oprostiti to ga ja nisam tome pouila. to sam ga prepustila pokvarenim enama za ljubav moje dobrote moje istote,
kako ti to naziva? Oh, Demse, kako ti mene slabo razume kad moe da govori o tome kako ima poverenja u moju
dobrotu i istotu! Ja bih tako rado obe dala jadnom Judinu kao to bih prosjaku koji umire od zime dala svoj ogrta, kad
me nita drugo ne bi spreavalo. Ti, Demse, treba da ima vere u moju ljubav prema tebi, jer kad bi nje nestalo, ne bih
se ja osvrtala na tvoje propovedi na te puste fraze kojima svakodnevno zavarava i sebe i druge. (Ona se sprema da
ustane.)
MOREL: Njegove rei.
KANDIDA (zastavi brzo, jer je upravo htela da se digne) ije rei?
MOREL: Judinove.
KANDIDA (oarana) On je uvek u pravu. On razume tebe, razume mene, razume Prosi, a ti, Demse, ti nita ne razume.
(Ona se smeje i ljubi ga da bi ga uteila. On se trgne kao da mu je neko zabo no u grudi, i skae.)
MOREL: Kako moe to da ini kad oh, Kandida (s bolom u glasu), vie bih voleo da si mi no zarila u srce no to to si
me sad poljubila.
KANDIDA (ustajui uznemireno) Dragi moj, ta ti je?
MOREL (pomamno omahujui rukama, kao da eli da je otera) Ne dotii me.
KANDIDA (zapirepaeno) Demse! (Prekida ih ulazak Marbenksa i Berdisa, koji zastaju kraj vrata zurei u njih, dok
Judin brzo staie izmeu njih dvoje.)
MARBENKS: ta se to desilo?
MOREL (samrtno bled primorava sebe eleznom voljom da se smiri) Nita. Jedino: ili ste vi jutros bili u pravu, ili je
Kandida luda.
BERDIS (negodujui na sav glas) ta! I Kandida luda! Oh, boe, boe, boe! (On ide prema kaminu negodujui pri tome,
pa stresa pepeo s lule na ogradu oko vatre. Morel oajan seda, naginjui se napred da bi sakrio lice; vrsto je sklopio ruke
da bi se smirio.)
KANDIDA (Morelu, smejui se s olakanjem) Oh, samo si neprijatno iznenaen! Je li to sve? Kako ste konvencionalni svi vi
nekonvencionalni ljudi!
BERDIS: De, Kandi, ponaaj se pristojno. ta e gos'n Marbenks misliti o tebi?
KANDIDA: Ovo je posledica toga to me je Dems uio da mislim svojom glavom, i da nikad nita ne preutim iz straha da
bi ko mogao pomisliti ta runo o meni. Sve ide glatko dok je mislim isto kao on. Ali sad! Samo zato to sam mislila malo
drukije vidite ga! Pogledajte ga samo! (Uivajui u ovome, ona pokazuje na Morela. Judin ga gleda i odmah stavlja
ruku na srce kao da ga je ono zabolelo. Seda na divan kao ovek koji je svedok jedne tragedije.)
BERDIS (na prostirci pred kaminom) Eh, Demse, pa da vidi, i ne izgleda tako vaan k'o obino.
MOREL (nasmejavi se osmehom koji je isto toliko i jecaj) Verovatno ne. Molim vas sve da oprostite; nisam ni mislio da u
vas uznemiriti. (Pribravi se) E, pa, lepo, lepo! (Vraa se na svoje staro mesto za stolom i poinje opet da radi, vedro i
odluno.)
KANDIDA (prilazei divanu i sedajui do Marbenksa, jo i sad raspoloena za alu) Pa, Judine: zato ste tako tuni? Da
vas luk nije rasplakao? (Morel ne moe da se uzdri i da ih ne posmata.)
18/35
11/26/2016
MARBENKS (govorei joj, u stranu) Ne, nego vaa svirepost. Ja mrzim svirepost. Grozno je gledati kako jedan ovek mui
drugog.
KANDIDA (milujui ga, podrugljivo) Jadno dete! Zar sam bila svirepa? Zar sam ga naterala da ree prosti, crni luk?
MARBENKS (ozbiljno) Oh, dosta, prestanite; ne mislim da ste bili svirepi prema meni. Njemu ste naneli teak bol.
Oseam njegov boi u svom srcu. Znam da vi niste krivi za to to je neto to se moralo dogoditi; ali, ne uzimajte to olako.
Hvata me jeza kad ga muite i kad se smejete.
KANDIDA (s nevericom) Ja muim Demsa! Gluposti, Judine, vi strano preterujete! Ludo jedna! (Ona se osvre na Morela
koji brzo nastavlja da pie. Prilazi mu i stoji iza njegove stolice naginjui se nad njim) Nemoj, dragi, vie da radi. Hodi
da razgovaramo.
MOREL (neno, ali s gorinom) A ne; ja ne umem da razgovaram. Ja znam samo da drim propovedi.
KANDIDA (milujui ga) Dobro, dri nam propoved, onda.
BERDIS (negodujui otro) Jao, ne, Kandi. Nek idu sve propovedi do vraga! (Leksi Mil ulazi zabrinuta i vana izgleda)
LEKSI (hitajui prema Kandidi da se s njom rukuje) Kako ste, gospoo Morel? Tako se radujem to vas opet vidim ovde.
KANDTDA: Hvala, Leksi. Poznajete Judina, zar ne?
LEKSI: O da. Kako ste, Marbenkse?
MARBENKS: Hvala, dosta dobro.
LEKSI (Morelu) Sad ba dolazim iz bratstva sv. Matije, Va telegram ih je zaprepastio. Nije se, valjda, desilo nita ravo?
KANDIDA: ta si telegrafisao, Demse?
LEKSI (Kandidi) Trebalo je da im govori veeras. Oni su zakupili veliku dvoranu u Ulici Mer i izdali su mnogo novaca za
plakate. Gospodin Morel im je telegramom javio da ne moe doi. To ih je pogodilo kao grom iz vedra neba.
KANDIDA (iznenaena, poinje a sumnja da neto nije u redu) Otkazao si zakazano predavanje!
BERDIS: Kladim se da mu je to prvi put u ivotu. Zar nije, Kandi?
LEKSI (Morelu) Odluili su da vam opet poalju hitan telegram i da vas zamole da se predomislite. Jeste li ga primili?
MOREL (uzdravajui se, da se ne pokae nestrpljiv) Da, da, primio sam.
LEKSI: Odgovor je bio plaen.
MOREL: Jeste, znam. Odgovorio sam na telegram. Ne mogu da idem.
KANDIDA: Ali zato, Demse?
MOREL (skoro gnevno) Zato to mi se ne ide. Ti ljudi zaboravljaju da sam ja ovek, oni misle da sam gramofon koji mogu
da navijaju svake veeri, za svoju razonodu. Zar ja ne mogu ni jedno jedino vee da provedem kod kue sa svojom enom
i svojim prijateljima? (Ovom njegovom ispadu ude se svi osim Judina. Izraz njegovog lica se ne menja)
KANDIDA: Oh, Demse, ne misli na ono to sam ti govorila, zna da e sutra imati griu savesti, a ja u morati da
ispatam za to.
LEKSI (bojaljiv je, no ipak navaljuje na Morela) Naravno, znam da vas esto zivkaju zbog kojekakvih gluposti. Ali oni su
razaslali telegrame na sve strane da nau drugog govornika i niko im ne moe doi osim predsednika Lige pristalica
agnosticizma.
MOREL (naglo) No, eto, odlian ovek. ta hoe bolje?
LEKSI: Ali on uvek tako uporno zahteva da se socijalizam odvoji od hrianstva! On e razoriti sve ono dobro koje smo mi
izgradili. Razume se, vi znate najbolje: ali... (On slee ramenima i pridruuje se Berdisu kraj kamina)
KANDIDA (umiljavajui se) Oh, hajde, Demse, idi. Svi emo poi s tobom.
BERDIS (gunajui) Sluaj ti, Kandi. Nije nego! Zar nije bolje da ostanemo kod kue pokraj vatre, ovde e nam biti
prijatnije. On nee morati tamo da ostane vie od dva sata.
KANDIDA: Bie ti isto toliko prijatno na zboru. Svi emo sedeti na podijumu i biemo vane linosti.
JUDIN (uasnut) Oh, molim vas samo ne na podijumu. Nemojte, svi e zuriti u nas; ja to ne bih mogao podneti. Sedeu u
dnu dvorane.
KANDIDA: Ne bojte se. Oni e biti isuvie zauzeti gledanjem u Demsa da bi vas uopte primetili.
MOREL (okreui glavu da bi je znaajno pogledao preko ramena) Prosina bolest, Kandida! Je li?
KANDIDA (veselo) Da.
BERDIS (ne razumevi je) Prosina bolest! O emu to govori, Demse?
MOREL (ustaje ne obraajui panju na njega, prilazi vratima i dri ih otvorena pozivajui zapovednikim glasom)
Gospoice Garnet!
P. GARNET (iz daljine) Molim, gospodine Morele. Evo me odmah. (Svi ekaju osim Berdisa, koji neopaeno prilazi Leksiju
i vue ga u stranu.)
BERDIS: Sluajte, gos'n Mile. Od ega to Prosi boluje? ta joj je?
LEKSI (poverljivo) Hm, ne znam tano, ali jutros je vrlo udno razgovarala sa mnom. Bojim se da ona ponekad nije sasvim
19/35
11/26/2016
pri istoj svesti.

BERDIS (poraen) Pazite, molim vas, to mora da je zarazno! etvoro njih u istoj kui! (On se vraa kaminu, potpuno
zbunjen nestabilnou ljudskog uma u atmosferi jedne svetenike kue.)
P. GARNET (pojavljujui se na vratima) ta ste eleli, gospodine Morele?
MOREL: Poaljite telegram bratstvu sv. Matije da u doi.
P. GARNET (iznenaena) Zar vas oni ve ne ekaju?
MOREL (odluno) Uinite kao to sam vam rekao. (Prozerpina, uplaena, seda posluno za pisau mainu. Morel prilazi
Berdisu, a Kandida stalno prati njegovo kretanje sa sve veim uenjem i strepnjom.)
MOREL: Berdise, vi ne elite da poete?
BERDIS (izvlaei se) Oh, nemoj tako da kae, Demse. Samo, zna, danas nije nedelja.
MOREL: ao mi je. Mislio sam da bi vam bilo milo da vas upoznam sa predsednikom. On je u radnom odboru Okrunog
vea i ima izvesnog uticaja pri sklapanju poslova. (Berdis se odmah budi. Morel, koji se tome nadao, prieka malo pa
kae) Hoete li, dakle, da poete?
BERDIS (oduevljeno) Razume se da u poi, Demse. Kao da ja uvek ne uivam da te sluam!
MOREL (okreui se Prosi) Biete mi potrebni, gospoice Garnet, da pravite pribeleke na predavanju, ako niste zauzeti
negde na drugom mestu. (Ona klima glavom, ne usuujui se da govori) Nadam se da ete i vi, Leksi, poi sa mnom?
LEKSI: Svakako.
KANDIDA: Idemo svi, Demse.
MOREL: Ne, ti nee ii, a nee ni Judin. Ostae ovde i zabavljae ga da proslavite tvoj povratak kui. (Judin ustaje,
bez daha)
KANDIDA: Ali, Demse,...
MOREL (odluno) Ja to hou. Ti ne eli da poe, a ni on. (Kandida hoe da negoduje) Oh, ne brinite se, imau ja dosta
publike i bez vas, vaa mesta e biti potrebna onima koji me nikad nisu uli i koje treba da preobratim.
KANDIDA (uznemirena) Judine, zar ne biste voleli da idete?
MOREL: Ja bih se bojao da pred Judinom pustim srcu na volju; on tako kritiki slua propovedi. (Gledajui ga) On zna da
ga se bojim: to mi je jutros rekao. E pa, ostavljajui ga ovde pod tvoje okrilje, Kandida, pokazau koliko ga se bojim.
MARBENKS (samom sebi, vrlo oseajno) To je hrabro. To je lepo. (On opet seda, sluajui poluotvorenih usta)
KANDIDA (zabrinuto, nasluujui neto) Ali, ali, da li se neto dogodilo, Demse? (Vrlo uznemirena) Ne mogu da
razumem...
MOREL: Ah, a ja sam mislio, draga, da sam ja taj koji ne moe da razume. (On je neno grli i ljubi u elo, zatim mirno
pogleda u Marbenksa.)
Zavesa
vuk
~administrator~
~administrator~
302009,15:47
TREI IN
Uvee, posle deset sati. Zastori su navueni i lampe upaljene. Pisaa maina je poklopljena, veliki sto je raspremljen; s
njega su sklonjene hartije: po svemu se vidi da je zavren posao za taj dan. Kandida i Marbenks sede pokraj vatre.
Marbenks sedi na stolici i glasno ita; na polici iznad kamina stoji lampa za itanje. Na ilimu kraj njega lei gomilica
rukopisa i dve zbirke pesama. Kandida sedi u fotelji. U ruci uspravno dri mesingani ara. Zavaljena u fotelji, nogu
ispruenih prema vatri, naslonila je pete na ogradu pred kaminom; nimalo nije svesna ni kako izgleda ni gde se nalazi.
MARBENKS (prekidajui svoje recitovanje) Svaki pesnik jo od pamtiveka izrazio je tu misao u sonetu. On mora to da
uini; ne moe se tome odupreti. (Gieda je oekujui da ona to potvrdi i primeuje da se zanela posmatrajui ara) Zar
ne sluate? (Nema odgovora) Gospoo Morel!
KANDIDA (trgnuvi se) A?
MARBENKS: Niste me sluali?
KANDIDA (preterano utivo, jer se osea krivom) Oh, da. Vrlo je lepo. Nastavite, Judine. Gorim od eije da ujem ta se
dogodilo s anelom.
MARBENKS (isputajui rukopis iz ruke) Molim vas da mi oprostite to sam vam dosaivao.
20/35
11/26/2016
KANDIDA: Ali, uveravam vas da mi nije dosadno. Molim vas, Judine, produite. No, Judine.
MARBENKS: Pre etvrt sata zavrio sam pesmu o anelu. Otada sam vam proitao nekoliko pesama.
KANDIDA (pokajniki) Oprostite, Judine. Sigurno sam se zanela gledajui u ara. (Ona ga sputa na pod)
MARBENKS: Oseao sam se uasno neprijatno zbog njega.
KANDIDA: Zato mi niste rekli? Odmah bih ga spustila.
MARBENKS: Bojao sam se da vam to ne bude neprijatno. Liio mi je na oruje. Da sam neki vitez iz starog doba, stavio
bih isukan ma izmeu nas. Da je doao Morel, pomislio bi da ste podigli ara zato to meu nama nije bilo maa.
KANDIDA (udei se) ta? (Gleda ga ne shvatajui) Ne mogu to sasvim da razumem. Ti vai soneti su me zbunili. Zato je
potreban ma izmeu nas?
MARBENKS (izbegavajui da joj da odgovor) Oh, nije vano. (Saginje se da podigne rukopis.)
KANDIDA: Ostavite to, Judine. Moj apetit za poeziju je ogranien, pa ak i za vau. itali ste mi ve vie od dva sata, jo
odkad je Dems otiao. Hou da razgovaramo.
MARBENKS (ustajui, uplaen) Ne, ne smemo da razgovaramo. (On gleda kao izgubljen, pa iznenada dodaje) Ovaj, izii
u malo da se proetam po parku. (Polazi prema vratima.)
KANDIDA: Gluposti! Ve odavno je zatvoren. Hodite, sedite kraj mene pa askajte kao to obino inite. Hou da me
zabavljate. Zar vi to ne elite?
MARBENKS (uplaen, ali i oduevljen) Da.
KANDIDA: Onda doite ovamo. (Ona odgurne fotelju malo unazad da mu napravi mesta. On okleva, a zatim se stidljivo
prui po ilimu, licem okrenut njoj, i stavlja joj glavu na kolena, gledajui je odozdo.)
MARBENKS: Ah, bio sam nesrean celo vee, zato to sam radio ono to treba. Sada inim ono to ne treba i srean sam.
KANDIDA (neno, zabavljajui se) Da, sigurna sam da se oseate kao neki odrastao i opasan zavodnik veoma se ponosite
sobom, zar ne?
MARBENKS (diui hitro glavu i okreui se malo da je vidi) Pazite. Kad biste samo znali koliko sam ja stariji od vas!
(Sasvim se okree, sad je na kolenima, nalaktio se na njeno krilo, a ruke vrsto stegao; njegova krv poinje da se
raspaljuje.) Smem li vam rei neto greno?
KANDIDA (bez i najmanjeg straha ili hladnoe, potujui njegovu strast, govori s nijansom svoje materinske nenosti) Ne.
Ali moete rei sve to stvarno i iskreno oseate. to god hoete. Ne bojim se sve dogod iz vas govori vae pravo ja, a ne
samo neka poza udvaraka, zavodnika, ili ak i pesnika. Oslanjam se na vae oseanje asti i istine. Sad recite to god
hoete.
MARBENKS (sa njegovih usana i nozdrva gubi se enjiv izraz, dok mu se oi zasvetle patetinom duhovnom snagom) Ah,
sad ne mogu nita da kaem; sve rei koje znam pripadaju ovoj ili onoj pozi, sve osim jedne.
KANDIDA: Koja je ta?
MARBENKS (neno, tonui u muzici tog imena) Kandida, Kandida, Kandida, Kandida, Kandida. Sad moram to da kaem,
jer ste se pouzdali u moju ast i iskrenost, a ja nikad o vama ne mislim niti ita oseam kao prema gospoi Morel; vi ste
za mene uvek Kandida.
KANDIDA: Naravno. A ta imate da kaete Kandidi?
MARBENKS: Nita, do li da hiljadu puta ponovim vae ime. Zar ne oseate da je to, svaki put kad ga izustim, molitva
upuena vama?
KANDIDA: Zar se ne oseate srenim to moete da se molite?
MARBENKS: Da, vrlo sam srean.
KANDIDA: E pa, ta srea je odgovor na vau molitvu. elite li jo neto?
MARBENKS (blaeno) Ne, dospeo sam u nebo gde nema elja. (Ulazi Morel. Zastaje na pragu ugledavi ovaj prizor.)
MOREL (ozbiljan i suzdrljiv) Nadam se da vam ne smetam. (Kandida se naglo trgne, ali nije nimalo zbunjena, smeje se
sama sebi. Judin, jo na kolenima, stavlja ruke na sedite fotelje da ne bi pao i ostaje tu gledajui otvorenih lusta u
Morela.)
KANDIDA: Oh, Demse, kako si me uplaio! Tako sam se zanela sluajui Judina da te nisam ula kad si otkljuavao
vrata. Kako je bilo na predavanju? Je si li lepo govorio?
MOREL: Nikada lepe u ivotu.
KANDIDA: Sjajno! Koliko su novaca prikupili?
MOREL: Zaboravio sam da pitam.
KANDIDA (Judinu) Sigurno je izvanredno govorio, jer inae to ne bi zaboravio. (Morelu) Gde su ostali?
MOREL: Otili su mnogo pre no to sam se ja mogao izvui; mislio sam da nikako neu moi da pobegnem. Verujem da sad
negde veeraju.
KANDIDA (poslovnim tonom domaice) Ah, onda Marija moe ii da spava. Idem da joj kaem. (Ona odlazi u kuhinju.)
21/35
11/26/2016
MOREL (gledajui strogo Marbenksa) Dakle?

MARBENKS (prekrstivi noge na ilimu, osea se sasvim prijatno, ak je nestaan prema Morelu) Dakle?
MOREL: Imate li ta da mi kaete?
MARBENKS: Samo to da sam ja ovde u etiri zida pravio budalu od sebe, dok ste vi to inili pred celim svetom.
MOREL: Ali ne bih rekao na isti nain,
MARBENKS (vatreno skaui na noge) Isti, putpuno isti. Izigravao sam dobrog oveka, ba kao i vi. Kad ste poeli svoje
herojiske podvige ostavivi me ovde samog s Kandidom ...
MOREL (spontano) S Kandidom!
MARBENKS: Ah, da, dospeo sam dotle. Heroizam je zarazan: tu sam bolest dobio od vas. Zakleo sam se da neu u vaem
odsustvu izustiti ni jedne jedine rei koju pre mesec dana ne bih rekao pred vama.
MOREL: Jeste li bili verni toj zakletvi?
MARBENKS (iznenada se komino smeta na naslon fotelje) Bio sam toliko glup da sam odrao svoju re do pre deset
minuta. Sve do tog asa sam joj oajniki itao itao sam joj i svoje i tue pesme samo da ne bi dolo do razgovora.
Stajao tsam pred nebeskim vratima i nisam hteo da uem. Ah, ne moete zamisliti kako je to bilo herojski i kako
neudobno! A tada
MOREL (savlaujui mirno svoje nestrpljenje, eljan da sazna istinu) Tada!
MARBENKS (prozaino sklizne dole i sede odluno u fotelju) Tada vie nije mogla da podnosi itanje.
MOREL: I najzad ste se pribliili nebeskim vratima?
MARBENKS: Da.
MOREL: Pa? (Besno) Govorite, ovee, zar nemate milosti prema meni?
MARBENKS (neno i muzikalno) Onda je ona postala aneo; i na sve strane vitlao je plameni ma, tako da nisam mogao
ui, jer sam video da su ta vrata u stvari vrata pakla.
MOREL (pobedniki) Ona vas je odbila?
MARBENKS (ustajui, gnevno i prezrivo) Nije, ludi ovee! Da je to uinila, ja uopte ne bih video da sam na nebu. Odbila
me! Mislite da bi me to spaslo, taj njen pravedni gnev! Oh, vi niste dostojni da ivite u istom svetu s njom. (Prezrivo ide
na drugu stranu sobe.)
MOREL (koji ga je mirno posmatrao ne miui se s imesta) Mislite li, Judine, da vi postajete dostojniji ako me vreate?
MARBENKS: S ovim se zavrava hiljadu i prva lekcija. Morele, ja najzad ne drim mnogo do vaeg ptridikovanja, verujem
da bih ja to znao bolje. Ja elim da se upoznam sa onim ovekom za koga se Kandida udala.
MOREL: Sa ovekom za koga...? Mislite na mene?
MARBENKS: Ne mislim na preasnog Demsa Mevora Morela, moralistu i brbljivca. Mislim na onog pravog oveka koga je
preasni Dems sakrio negde u onom crnom kaputu, na oveka koga je Kandida zavolela. Ne histe mogli naterati enu kao
to je Kandida da vas voli samo zato to zakopavate kragnu ostrag, umesto spreda!
MOREL (smelo i nepokolebljivo) Kad mi je Kandida obeala da e se udati za mene, bio sam isti moralista i brbljivac koji
je sad pred vama. Nosio sam crni kaput i kragna mi je bila zakopana ostrag umesto spreda. Mislite li vi da bi me ona ita
vie volela da sam bio neiskren u svom pozivu?
MARBENKS (na divanu obuhvatajui svoje noge oko lanaka) Oh, ona vam je oprostila isto kao to je i meni oprostila to
sam kukavica i slabi i ono to vi nazivate balavim tenetom i sve ostalo. (U zanosu) Takva ena ima boansku
pronicljivost, ona voli nae due, a ne nae ludosti, iluzije i tatinu, nae kragne i kapute ili ma kakve krpe i dronjke u
koje se uvijamo. (On o tome razmilja jedan trenutak: zatim se ozbiljno okree da pita Morela) Ja, u stvari, elim da
znam kako ste vi proli pored plamenog maa koji je mene zaustavio.
MOREL (znaajno) Moda zato to me niko nije prekinuo posle deset minuta.
MARBENKS (iznenaen) ta!
MOREL: ovek moe da se popne na najvie vrhove, ali tamo ne moe dugo da se zadri.
MARBENKS: To nije istina; ovek uvek moe da ostane tamo i jedino tamo. U drugim momentima on ne moe da nae
mira, niti da oseti u emu je smisao spokojne veliine ivota. Gde biste vi to hteli da ja provodim svoje asove, ako ne na
vrhuncima?
MOREL: U kuhinji, da reete luk i punite lampe.
MARBENKS: Ili na predikaonici da perem jevtine grnarske sudove, koje vi nazivate duama.
MOREL: Da, i to. Tamo sam ja doiveo svoj najlepi as i pravo da je u tom asu zamolim da me voli. Ja nisam uzeo taj
trenutak na zajam, niti sam ga upotrebio zato da ukradem tudu sreu.
MARBENKS (skoro s gaenjem, vraajui se kaminu) Ne sumnjam u to da ste taj posao izvrili isto tako poteno kao da ste
kupili pola kilograma sira. (On zastaje na kraju ilima, pa, leima okrenut Morelu, dodaje za sebe) Ja bih joj mogao prii
samo kao prosjak.
22/35
11/26/2016
MOREL (trgnuvi se) Prosjak koji umire od zime, koji je moli da mu da svoj ogrta!
MARBENKS (okreui se iznenaen) Hvala vam to ste se setili mojih stihova. Da, tako ako hoete: "kao prosjak koji
umire od zime i koji je moli da mu da svoj ogrta".
MOREL (uzbuen) A ona je odbila. Da vam kaem zato je odbila? Mogu vam rei, jer sam to od nje uo. Odbila je zato
to...
MARBENKS: Nije odbila.
MOREL: Nije!
MARBENKS: Nudila mi je da zatraim to god zaelim: nudila svoj ogrta, svoja krila, zvezdanu krunu s glave, krinove iz
svojih ruku, polumesec ispod nogu...
MOREL (zgrabivi ga) Govorite istinu, ovee, moja ena je moja ena: neu vie da sluam vae pesnike besmislice.
Dobro znam da je nikakav zakon nee vezati za mene ako sam ja izgubio njenu ljubav, a vi je zadobili.
MARBENKS (udljivo, no bez straha i ne opirui se) epajte me za jaku, Morele; ona e mi je posle popraviti, kao to je
jutros uinila. (Sa spokojnim zanosom) Osetiu dodir njenih ruku.
MOREL: Znate li vi, avole, koliko je opasno rei to meni? Ili... (s iznenadnom slutnjom) vas je neto ohrabrilo?
MARBENKS: Sad vas se ne bojim. Pre vas nisam trpeo, zato sam i strepeo od vaeg dodira. Ali danas, kad vas je ona
muila, video sam da je volite. Od tada sam vam prijatelj, moete da me zadavite ako hoete.
MOREL (putajui ga) Judine, ako to nije svirepa la, ako u vama jo ima i trunke ovenosti, hoete li mi rei ta se
dogodilo dok ja nisam bio ovde?
MARBENKS: ta se dogodilo! Taj plameni ma (Morel nestrpljivo udara nogom o pod) Dobro, prosto u prozi reeno, voleo
sam je tako zanosno da nisam poeleo nita drugo osim sree da je tako volim. I pre no to sam mogao sii s najviih
visova, vi ste doli.
MOREL (patei duboko) I tako to jo nije reeno jo uvek moram da podnosim muke sumnje.
MARBENKS: Muke! Ja sam najsreniji ovek na svetu. Sad ne elim nita drugo osim njene sree. (Sa strasnom
oseajnou) Oh, Morele, haj'te da je se obojica odreknemo. Zato bi ona morala da bira izmeu jednog kukavnog
nervoznog bolesnika kakav sam ja i tvrdoglavog pastora kao to ste vi? Haj'mo na hodoae, vi na istok, a ja na zapad, da
traimo ljubavnika koji je dostojan nje, nekog divnog arhanela s purpurnim krilima.
MOREL: Gluposti! Ah, ko e je tititi ako je toliko luda da me ostavi zbog vas? Ko e joj pomoi? Ko e raditi za nju? Ko e
biti otac njenoj deci? (On, rastrojen, sede na divan, nalaken na kolena, glavu stee pesnicama.)
MARBENKS (neobuzdano pukne prstima) Ona ne postavlja takva glupa pitanja. Ona eli da titi nekoga, da mu pomogne,
da radi za njega, njoj treba neko iju e decu ona tititi, pomagati i raditi za njih. Nekog odraslog oveka koji je opet
postao kao malo dete. Oh, ludo, ludo, trostruka ludo! Ja sam taj ovek, Morele: ja sam taj ovek. (On uzbueno skae po
sobi viui) Vi ne razumete ta je ena. Poaljite nekoga po nju, Morele; pozovite je i dajte joj da bira izmeu... (Vrata
se otvaraju i Kandida ulazi; on staje kao skamenjen)
KANDIDA (na pragu, zauena) Za ime boga, Judine, ta to radite?
MARBENKS (udno) Dems i ja se takmiimo u pridikovanju, i on gubi. (Kandida hitro pogleda u Morela. Videi ga
snudenog, ona, veoma uznemirena, pojairi k njemu i govori otro prebacujui Marbenksu.)
KANDIDA: Vi ste ga muili. Ja to ne dozvoljavam, Judine, ujete li? (Ona stavlja ruku na Morelovo rame i u ljutnji gotovo
zaboravlja na svoj takt) Nee oni muiti mog deka; ja u ga tititi.
MOREL (ustaje ponosito) tititi?
KANDIDA (ne obraajui panju na njega, Judinu) ta ste mu rekli?
MARBENKS (uplaeno) Nita. Ja ...
KANDIDA: Judine! Nita?
MARBENKS (jadno) Hou da kaem, vrlo mi je ao. Neu to vie raditi; zaista neu. Pustiu ga na miru
MOREL (gnevno, ustremivi se na njega) Pustiete me na miru! Vi, mladi...
KANDIDA (prekidajui ga u rei) Pst, nemoj, pusti mene da se s njim obraunam.
MARBENKS: Vi se ne ljutite na mene, je l' te!
KANDIDA (strogo) Da, ljutim se veoma se ljutim. Gotovo bih vas izbacila iz kue.
MOREL (iznenaen Kandidinom estinom, nimalo ne uiva to se nalazi u takvom poloaju da ga ona spasava od drugog
oveka) Polako, Kandida, polako. Mogu ja sam da se brinem za sebe.
KANDIDA (mazei ga) Da, dragi, dabome da moe. Ali niko ne sme da te mui i da te alosti.
MARBENKS (polazei vratima, skoro plano) Idem.
KANDIDA: O, ne treba da idete, ne mogu vas terati iz kue u ovo doba noi. (Ljutito) Stidite se! Sram vas bilo!
MARBENKS (oajno) A ta sam uradio?
KANDIDA: Znam ta ste uradili, ba kao da sam sve vreme bila ovde. Oh, to je bilo runo! Vi ste kao dete: ne moete da
23/35
11/26/2016
obuzdate jezik.
MARBENKS: Vie bih voleo da umrem deset puta nego da vam makar za trenutak nanesem bol,
KANDIDA (beskrajno prezirui njegovu nezrelost) Mnogo bi mi pomoglo vae umiranje!
MOREL: Kandida, draga: ta ti prepirka nikako ne pristaje. To je spor izmeu dva mukarca i ja u sam da ga reim.
KANDIDA: Dva mukarca! Zar ovo naziva mukarcem? (Judinu) Nevaljali deko!
MARBENKS (koga je njena grdnja ohrabrila da se umiljiato i duhovito brani) Ako ete me grditi kao deaka, onda se i ja
moram pravdati kao deko. On je poeo. A on je vei od mene.
KANDIDA (pomalo gubi sigurnost, jer je zabrinuta za Morelovo dostojanstvo) To ne moe biti istina. (Morelu) Je li, ti nisi
poeo ovu svau?
MOREL (prezrivo) Nisam.
MARBENKS (ozlojeen) Oh!
MOREL (Judinu) Vi ste poeli jo jutros. (Kandida, koja je ovo odmah dovela u vezu s njegovim tajanstvenim aluzijama
koje je to poslepodne pravio na neto to mu je Judin rekao prepodne, glea ga s iznenadnom sumnjom. Morel nastavlja,
preterujui u svom stavu uvreene veliine) Ali, vaa druga primedba je tana. Ja sam svakako vei od nas dvojice, a
nadam se, Kandida, da sam jai. Prema tome, bie bolje da ovu stvar prepusti meni.
KANDIDA (umirujui ga opet) Da, dragi, ali... (uznemirena) Ne razumem ta je to bilo jutros.
MOREL (blago joj se podsmeva) Nije ti, draga, ni potrebno da razume.
KANDIDA: Ali, Demse, ja... (uje se zvonce sa ulaznih vrata) Ah, evo ih, vraaju se. (Odlazi da ih pusti unutra)
MARBENKS (potri ka Morelu) Oh, Morele, zar ovo nije strano? Ona se ljuti na nas: ona me mrzi. ta da radim?
MOREL (u udnom oajanju hvata se za kosu) Judine, u glavi mi se muti. Sad u poeti da se smejem. (On ide goredole
po sobi.)
MARBENKS (zabrinuto ide za njim) Ne, nemojte; ona e pomisliti da sam vas ja doveo do histerije. Nemojte se smejati.
(Pribliavaju se buni glasovi. Blistave oi i ponaanje Leksi Mila pokazuju da je veoma raspoloen, to obino nije sluaj
kod njega; on ulazi s Berdisom, koji je mastan u licu i zadovoljan sobom, no ipak priseban. Gospoica Garnet, u svom
najlepem eiru i kaputu, ulazi za njima, ali vidi se da se ona pribojava, iako su joj oi svetlije no pre. Ona ostaje
leima okrenuta pisaoj maini na koju se oslanja jednom rukom, dok drugu prevlai preko ela kao da je malo umorna i
kao da joj se vrti u glavi. Marbenks opet postaje plaljiv i odlazi neujno u ugao kraj prozora, kod Morelovih knjiga.)
LEKSI (veselo) Morele, moram da vam estitam. (Zgrabivi ga za ruku) Kako ste nam sjajno, plemenito govorili i s kakvim
nadahnuem. Prevazili ste samog sebe.
BERDIS: To je istina, Demse. Bio sam budan do kraja. Zar nije tako, gospojce Garnet?
P. GARNET (zbunjeno) Ah, nisam obraala panju na vas. Pokuavala sam da hvatam beleke. (Ona vadi belenicu iz
torbice, gleda na svoje stenografske beleke i to je dovodi skoro do plaa.)
MOREL: Jesam li govorio suvie brzo, Prosi?
P. GARNET: Isuvie brzo. Znate da ne mogu da hvatam vie od devedeset rei u minuti. (Ona sebi daje oduke bacajui
ljutito belenicu na sto pored maine, spremne za rad sledeeg jutra.)
MOREL (umirujui je) Ah, dobro, dobro, ne mari, nita ne mari. Jeste li svi veerali?
LEKSI: Gospodin Berdis je bio tako ljubazan da nas je poastio sjajnom veerom u Belgrejvu.
BERDIS (S preteranom velikodunou) Ne pominjite to, gos'n Mile. (Skromno) Od srca se radujem to sam vas malo
pogostio.
P. GARNET: Pili smo ampanjac. Nikad ga pre nisam okusila. Vrti mi se u glavi.
MOREL (iznenaen) Veena sa ampanjcem? To je vrlo lepo. Je li ta rasko posledica moje reitosti?
LEKSI (govorniki) Da, vae reitosti i velikodunosti gospodina Berdisa. (Razveselivi se opet) I kako je predsednik krasan
ovek, Morele! Bio je s nama na veeri.
MOREL (znaajno podvlai gledajui u Berdisa) Ooo, predsednik! Sad razumem. (Berdis se povlai prema kaminu
prikrivajui prezrivim kaljucanjem koliko je zadovoljan svojom diplomatskom vetinom. Leksi skrta ruke i, veoma
raspoloen, naslanja se na ormani sa piem. Kandida ulazi nosei na posluavniku ae, limunove i bokal tople vode.)
KANDIDA: Ko hoe malo limunade? Znate naa pravila: ni kapi alkohola. (Ona sputa posluavnik na sto 1 upitno ih gleda.)
MOREL: Ne vredi, draga. Svi su pili ampanjac. Prosi je izneverila zakletvu.
KANDIDA (Prozerpini) Neete valjda rei da ste pili ampanjac!
P. GARNET (tvrdoglavo) Da, pila sam. Ja sam trezvenjak samo u pogledu piva, a ne i ampanjca. Ne volim pivo. Ima li,
gospodine Morele, kakvih pisama na koja treba da odgovorim?
MOREL: Nema nita vie veeras.
P. GARNET: Vrlo dobro. Laku no svima.
LEKSI (kavaljerski) Zar ne bi bilo bolje, gospoice Garnet, da vas ja otpratim kui?
24/35
11/26/2016
P. GARNET: Ne, hvala. Veeras se ne bih smela nikome poveriti. Bolje bi bilo da nisam pila onaj otrov. (Ona odmah
izlazi.)
BERDIS (ozlojeeno) Otrov, gle molim te! Ta cura ne zna ta je ampanjac! Pomeri i Grino, a jedna boca kota 12 ilinga
i 6 penija. Popila je skoro naiskap dve ae.
MOREL (malo zabrinut za nju) Idite, Leksi, i pobrinite se za nju.
LEKSI (uznemiren) Ali ako je ona zaista zamislite da pone da peva na ulici, ili tako neto.
MOREL: Upravo zato: moglo bi joj se to desiti. Zato bi i bilo bolje da je vi otpratite do kue.
KANDIDA: Hajde, Leksi, budite dobri, posluajte ga. (Ona se rukuje s njim i blago ga gura prema vratima.)
LEKSI: Oigledno mi je dunost da idem. Nadam se da e to biti izlino. Laku no, gospoo Morel. (Ostalima) Laku no.
(On odlazi. Kandida zatvara vrata.)
BERDIS: I iz njega je posle dva gutljaja provalila prekomerna pobonost. Ne znaju ljudi vie da piju kao nekada. (Smatra
ovaj razgovor zavrenim i odmie se od kamina.) Pa, Demse, vreme je da se ide. Gos'n Marbenkse, 'ou li imati
zadovoljstvo da zajedno idemo jedan deo puta?
MARBENKS (zaplaeno) Da, bolje bi bilo da poem. (On brzo polazi k vratima, no Kandida je stala pred vrata i prepreila
mu put.)
KANDIDA (mirno i zapovedniki) Sedite. Vi jo neete ii.
MARBENKS (potiteno) Ne, nisam mislio da idem. (On se vraa u isobu i skrueno seda na divan.)
KANDIDA: Tata, gospodin Marbenks e prenoiti kod nas.
BERDIS: E pa, laku no. Do vienja, Demse. (On se rukuje s Moirelom, pa prilazi Judinu) Traite da vam daju malu
svetiljku pored kreveta, gos'n Marbenkse; to e vas umiriti ako vas nou opet u'vati ona vaa boljka. Laku no.
MARBENKS: Hvala, traiu. Laku no, gospodine Berdise. (Rukuje se. Berdis polazi vratima.)
KANDIDA (zaustavljajui Morela koji polazi za Berdisom) Ostani ovde, dragi, ja u tati pomoi da obue kaput. (Ona
izlazi sa Berdisom.)
MARBENKS: Morele, doi e do strane scene. Zar se vi ne bojite?
MOREL: Ni najmanje.
MARBENKS: Nikad vam ranije nisam zavideo na hrabrosti. (Stidljivo ustaje i moleivo stavlja ruku na Morelovu
podlakticu) Budite uz mene, hoete li?
MOREL (odbijajui ga, blago ali odluno) Svako sam za sebe, Judine. Ona sad mora da bira izmeu nas. (On prelazi na
drugu stranu isobe u momentu kad Kandida. ulazi. Judin opet seda na divan kao ak koji je neto skrivio, pa se sad
besprekorno ponaa.)
KANDIDA (obraa se Judinu stojei izmeu njih) Kajete li se?
JIIDIN: Da, srce mi se cepa.
KANDIDA: Dobro, onda vam pratam. A sad budite posluni kao mali deko, pa idite u krevet; hou sa Demsom da
razgovaram o vama.
MARBENKS (ustajui zaprepaen) Oh, ne mogu da idem, Morele. Moram da budem ovde. Neu da odem. Recite joj.
KANDIDA (nalazei u tome potvrdu za svoje sumnje) ta da mi kae? (On izbegava njen pogled. Ona se okree i bez rei
upuuje to pitanje Morelu.)
MOREL (prikupljajui hrabrost za katastrofu) Nemam nita da joj kaem, osim (sad mu glas postaje dublji, pun odmerene
i tune nenosti) to da je ona moje najvee blago na svetu ako je zaista moja.
KANDIDA (hladno, uvreena to je on popustio svom govornikom nagonu i to prema njoj postupa tako kao da je ona
publika u dvorani bratstva sv. Matije) Ako je to sve, ubeena sam da ni Judin ne bi mogao rei manje
MARBENKS (obeshrabren) Morele, ona nam se podsmeva.
MOREL (naljutivi se naglo) Nema tu niega za podsmeh. Ruga li nam se, Kandida?
KANDIDA (mirno, ali ljutito) Demse, Judin vrlo brzo shvata. Nadam se da u se smejati, ali nisam sigurna da se neu
veoma naljutiti. (Ona prilazi kaminu i stoji tu, naslonivi ruke na policu nad kaminom: nogu je stavila na ogradu; Judin
se prikrada Morelu i vue ga za rukav.)
MARBENKS (apatom) Stanite, Morele. Da joj ne kaemo nita.
MOREL (odgurnuvi Judina i ne udostojivi ga pogleda) Nadam se, Kandida, da nisi mislila time da preti.
KANDIDA (jako naglaavajui opomenu) Pazi, Demse, Judine, molila sam vas da odete. Idete li?
MOREL (odluno) On nee ii. Ja elim da ostane.
MARBENKS: Otii u. Uiniu sve to vi hoete. (Polazi vratima.)
KANDIDA: Stanite! (On je poslua.) Zar niste uli Demsa kad je rekao da eli da ostanete? Ovde je Dems gospodar. Zar vi
to ne znate?
MARBENKS (porumenevi od besa, koji se u svakom mladom pesniku javlja protiv tiranije) Po kakvom pravu je on
25/35
11/26/2016
gospodar?
KANDIDA (mirno) Reci mu, Demse.
MOREL (zbunjen) Draga, ne znam ni za kakvo pravo koje bi me inilo gospodarom. Ja ne tvrdim da imam to pravo.
KANDIDA (s beskrajnim prekorom) Ne zna! O, Demse, Demse! (Judinu, zamiljeno) Pitam se da li vi to, Judine,
razumete! Ne isuvie ste mladi. Pa dobro, dozvoljavam vam da ostanete da ostanete i da uite. (Ona se odmie od
kamina i staje izmeu njih) A sad, Demse, ta je posredi? Hajde, reci mi.
MARBENKS (apui Morelu drhtavim glasom) Nemojte.
KANDIDA: Hajde. Govori!
MOREL (lagano) Mislio sam, Kandida, da te paljivo pripiremim, kako se ne bi desilo da to pogreno razume.
KANDIDA: Da, dragi, uverena sam da si to hteo. Ali ne brini; neu pogreno razumeti.
MOREL: Pa, hm... (On okleva, jer ne moe da nae ono dugo objanjenje koje je verovao da e moi da smlsli.)
KANDIDA: Dakle?
MOREL (prosto) Judin izjavljuje da si ti zaljubljena u njega.
MARBENKS (ustro) Ne, ne, ne, nikako. Nisam, gospoo Morel, to nije istina. Rekao sam da ja vas volim, a da vas on ne
voli. Rekao sam da vas ja razumem, a da vas on ne moe razumeti. Nisam mu govorio posle onoga to se dogodilo ovde
kraj vatre: dajem vam re da nisam. Rekao sam mu to jo jutros.
KANDIDA (kojoj je sad jasno) Jutros!
MARBENKS: Da. (On je gleda molei je da mu veruje, pa onda dodaje prosto) Zato mi je kragna onako izgledala.
KANDIDA (posle male pauze, jer nije odmah shvatila znaenje njegovih rei) Kragna! (Okree se Morelu, neprijatno
iznenaena) Oh, Demse, zar si ... (zastaje)
MOREL (postien) Ti zna, Kandida, da ja imam naprasitu narav i da moram da se borim s njom. A on je rekao (drhtei)
da si me ti prezrela u srcu.
KANDIDA (ustremivi se brzo na Judina) Jeste li to rekli?
MARBENKS (uasnut) Ne!
KANDIDA (strogo) Onda me je Dems sada slagao. Jeste li to hteli da kaete?
MARBENKS: Ne, ne: ja ovaj ... (Odjednom objanjava, s oajanjem) to je bila Davidova ena. I nije ga prezrela kod
kue, nego kad ga je videla kako igra pred celim narodom.
MOREL (prihvatajui ovo kao ovek koji je navikao da raspravlja) Kad je igrao pred celim narodom, Kandida, i mislio da je
kao boji posrednik uzburkao srca ljudi, dok su oni, u stvari, samo bolovali od Prozerpinine bolesti. (Ona hoe da
negoduje, no on die ruku i umiruje je uzvikujui) Ne pokuavaj da izgleda ozlojeena, Kandida.
KANDIDA: Da ne pokuavam!
MOREL (nastavljajui) Judin je bio u pravu. Kao to si mi rekla posle nekoliko sati, on je uvek u pravu. Nije rekao nita
to ti sama nisi rekla daleko bolje. On je pesnik koji sve vidi, a ja sam jadni svetenik koji nita ne razume.
KANDIDA (pokajniki) Zar obraa panju na to ta govori neki luckasti deak, zato to sam ja opet u ali sluajno rekla
neto slino?
MOREL: Taj luckasti deak moe da govori s nadahnuem deteta i lukavo kao zmija. On je tvrdio da ti pripada njemu, a
ne meni; i s pravom ili ne, ja sam doao dotle da se bojim da bi to mogla biti istina. Neu da ivim i patim u neizvesnosti.
Neu da ivim s tobom, muen sumnjama i podozrenjem, a da krijem neto od tebe. Neu da trpim nepodnoljivo
ponienje ljubomore. On i ja smo se sloili da ti sad treba da bira izmeu nas dvojice. Oekujem tvoju odluku.
KANDIDA (polako ide korak unazad, jer joj je srce otvrdlo zbog njegove govornike vetine, iako ova prikriva iskrena
oseanja) Ah! Treba da biram, je li? Pretpostavljam da ste se sporazumeli da ja moram da pripadnem jednom ili drugom
od vas dvojice.
MOREL (odluno) Da. Tvoj izbor mora da bude definitivan.
MARBENKS (zabrinuto) Morele, ne razumete. Ona hoe da kae da pripada samoj sebi.
KANDIDA (okreui se Marbenksu) Hou da kaem to i jo mnogo tota, gospodine Judine, kao to ete odmah videti. I
molim, gospodari i zapovednici moji, ta mi nudite za moj izbor? Izgleda da se ja prodajem na licitaciji. ta nudi ti,
Demse?
MOREL (prekorno) Kand... (on klone; u grlo mu naviru suze i govornik postaje ranjena zver) Ne mogu da govorim.
KANDIDA (prilazei mu impulzivno) Oh, dragi...
MARBENKS (veoma uznemiren) Stanite, to nije pravo. Ne smete joj, Morele, pokazati da patite. I meni je teko, ali ja ne
plaem.
MOREL (prikupljujui snagu) Da, tako je. Ne molim za milosre. (On se odvaja od Kandide)
KANDIDA (povlaei se, uvreena) Izvini, Demse, nisam mislila da te se dotiem. ekam da ujem tvoju ponudu.
MOREL (s ponositom skruenou) Nemam nita drugo da ti ponudim do svoju snagu za tvoju odbranu, svoju estitost za
26/35
11/26/2016
tvoj mir, svoju sposobnost i vrednou za tvoj opstanak i svoj ugled i poloaj za tvoje dostojanstvo. To je sve to prilii
oveku da nudi eni.
KANDIDA (sasvim mirno) A vi, Judine? ta vi nudite?
MARBENKS: Svoju slabost! Svoje oajanje, vapaj svog srca!
KANDIDA (dirnuta) To je dobra ponuda, Judine. Sad znam kako u da biram. (Ona uti i radoznalo gleda jednog pa
drugog, kao da ih meri. Morel, ije se gordo poverenje u sebe na Judinovu ponudu pretvorilo u uasan strah, ne moe vie
nikako da prikrije svoju uznemirenost. Na Judinu, napetom do krajnje mere, ne mie se nijedan damar.)
MOREL (priguenim glasom, ovaj poziv izbija iz dubine njegovog oajanja) Kandida!
MARBENKS (U stranu, prezrivo) Kukavica!
KANDIDA (znaajno) Predajem se slabijem od vas dvojice. (Judin odmah shvata ta ona misli; lice mu postaje bledo kao
elik u pei.)
MOREL (saginjui glavu, smiren posle poraza) Primam tvoju odluku, Kandida!
KANDIDA: Razumete li vi, Judine?
MARBENKS: Oh, oseam da sam izgubljen. On ne bi mogao da podnese taj udar.
MOREL (s nevericom, diui glavu s kominom naglou) Zar na mene misli, Kandida?
KANDIDA (osmehujui se) Hajde da sednemo, pa da lepo porazgovaramo o tome kao tri prijatelja. (Morelu) Sedi, dragi..
(Morel seda na deju stolicu kraj kamina) Primaknite mi onu fotelju, Judine. (Ona pokazuje na fotelju. On je prinosi
utei, ak bi se moglo rei s nekim izrazom hladne snage i stavlja je malo iza Morelove stolice. Ona seda. On prilazi sofi
i seda, jo utljiv i jo ne odajui nita. Kad su se svi smestili, ona poinje da govori, a njen spokojni, staloeni i neni ton
deluje umirujue na njih.) Seate se, Judine, ta ste mi sami priali o sebi: kako se od smrti vae stare dadilje niko nije
brinuo o vama; kako su vae umne i otmene sestre i braa koja su uspela u ivotu ljubimci vaih roditelja; kako ste bili
nesreni u Itonu; kako va otac pokuava da vas oskudicom natera da se vratite u Oksford; kako ste morali da ivite bez
topline, bez utoita, i kako ste se oseali suvinim; uvek ste bili usamljeni i niko vas gotovo nikad nije voleo ni razumeo,
jadni mladiu!
MARBENKS (veran veliini svoje sudbine) Imao sam svoje knjige. Imao sam prirodu. I najzad sam sreo vas.
KANDIDA: Pustimo to zasad. Sad elim da pogledate onog drugog deka, mog deka, koga su mazili jo od kolevke. Svake
dve nedelje idemo u posetu njegovim roditeljima. Trebalo bi, Judine, da poete s nama, pa da vidite slike junaka te
kue. Dems kao beba! Najdivnija beba na svetu. Dems sa svojom prvom kolskom nagradom koju je dobio u zrelo doba
od osam godina! Dems kao kapiten fudbalskog tima! Dems u svom prvom fraku! Dems u svim moguim slavnim
prilikama! Znate koliko je on jak (nadam se da vas nije povredio), kako je pametan, kako srean! (Ozbiljnije) Pitajte
Demsovu majku i njegove tri sestre ta ih je stajalo da omogue Demsu da ne radi nita drugo nego samo da bude jak,
pametan i srean. Pitajte mene ta me staje da budem Denusu i majka, i tri sestre, i ena, pa onda jo majka njegove
dece, sve u jednoj osobi. Pitajte Prosi i Mariju kako je nezgodno u kui kad nemamo gostiju da nam pomognu da reemo
luk. Pitajte trgovce koji bi hteli da dosauju Demsu i da mu upropaste njegove divne propovedi, ko ih spreava u tome.
Kad treba dati novac, on ga daje; kad treba da se uskrati kome, onda to ja inim. Ja sam oko njega podigla utvrenje
udobnosti, ugaanja i ljubavi, i veito straarim da bih ga sauvala od sitnih briga. Ja mu omoguavam da ovde bude
gospodar, ali on to ne zna i on vam maloas ne bi umeo rei otkud je to tako. (S blagom ironijom) I kad je pomislio da bih
ja mogla otii s vama, brinuo se jedino o tome, ta e biti sa mnom! I da bi me naveo da ostanem, ponudio mi je (ona se
naginje napred da bi ga pri svakoj frazi milovala po kosi) svoju snagu za moju odbranu, svoju marljivost za moj opstanak,
svoj poloaj za moje dostojanstvo, svoj (meke) oh, pobrkala sam tvoje divne reenice i pokvarila ih, zar ne, dragi? (Ona
neno prislanja svoj obraz uz njegov.)
MOREL (sasvim poraen klekne pored njene fotelje i deaki, iskreno je zagrli) Sve je to istina, svaka tvoja re. Ti si
radom svojih ruku i ljubavlju svog srca od mene nainila ovo to sam. Ti si moja ena, moja majka, moje sestre, ti si zbir
svih nenih briga za mene.
KANDIDA (u njegovom naruju osmehujui se Judinu) Jesam li i za vas, Judine, vaa majka i sestre?
MARBENKS (ustajui naglim pokretom, izraava gaenje) Oh, nikada. Odlazim, onda, idem u no!
KANDIDA (ustajui brzo prepreava mu put) Neete valjda tako otii, Judine?
MARBENKS (u ijim reima sad vie ne odzvanja glas deteta, ve oveka) Oseam da je kucnuo pravi as. Jedva ekam da
uinim ono to se mora uiniti.
MOREL (die se s kolena, uznemiren) Kandida, ne daj mu da uini neto nepromiljeno.
KANDIDA (sigurna, osmehujui se Judinu) Oh, ne boj se. On je nauio da ivi bez sree.
MARBENKS: Ja vie ne elim sreu: ivot je plemenitiji od toga. Pastore Demse, obema rukama pruam vam svoju sreu;
volim vas zato to ste ispunili srce ene koju sam voleo. Zbogom. (On polazi prema vratima.)
KANDIDA: Jo samo jednu re. (On zastaje, ali ne okree se prema njoj) Koliko vam je godina, Judine?
27/35
11/26/2016
MARBENKS: Sada toliko koliko je svet star. Jutros mi je bilo osamnaest.

KANDIDA (prilazi mu i staje iza njega milujui ga rukom po ramenu) Osamnaest! Hoete li meni za ljubav da sastavite
jednu pesmicu od ove dve reinice koje u vam sad rei? I hoete li mi obeati da ete je sebi ponavljati kad god pomislite
na mene?
MARBENKS (ne miui se) Kaite te reenice.
KANDIDA: Kad ja budem imao trideset godina, ona e imati etrdeset pet. Kad meni bude ezdeset, njoj e biti
sedamdeset pet.
MARBENKS (okree se prema njoj) Za sto godina biemo podjednako stari. No u mom srcu lei tajna lepa od te. Pustite
me sad. No me nestrpljivo eka.
KANDIDA: Zbogom. (Ona uzima njegovu ruku a on, shvatajui ta ona namerava da uini, klekne na kolena; ona ga ljubi u
elo. On zatim odjuri u no. Ona se okree Morelu irei ruke) Oh, Demse! (Grle se. No oni ne znaju tajnu pesnikova
srca.)
Zavesa
311
Pozorinitekstoviklasici
:bokini0
UTC+01:00
PoweredbyphpBBForumSoftwarephpBBLimited
medicinari.com
28/35
11/26/2016
29/35
11/26/2016
30/35
11/26/2016
31/35
11/26/2016
32/35
11/26/2016
33/35
11/26/2016
34/35
11/26/2016
35/35

Bernard Šo - Kandida - Forumi Tvorca Grada

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bernard Šo - Kandida - Forumi Tvorca Grada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

11/26/2016

:: Forumi Tvorca Grada ::

George Bernard Shaw

MOREL: Dobro. A u etvrtak?

MOREL (besnei) Zaista? Nisam uo.

KANDIDA: Pogaaj dalje. Judin nije ni koija ni skitnica.

voleli da mi poklonite novu, od slonovae s intarzijama od sedefa?

pri istoj svesti.

MOREL (gledajui strogo Marbenksa) Dakle?

MARBENKS: Sada toliko koliko je svet star. Jutros mi je bilo osamnaest.

You might also like