Slavuj i rua - Oskar Vajld

Rekla mi je kako e plesati sa mnom ako joj donesem crvene rue - uzviknu student
- ali u celoj mojoj bati nema crvene rue.
Iz svog gnezda na hrastu ljutiku uo ga slavuj, izvirio izmeu lia i udio se.
"Nema crvene rue u celoj mojoj bati" uzvikivao je i divne mu se oi napunie
suzama. "Ah, do kakvih sitnica stoji srea! Proitao sam sve to su napisali mudraci i
znam filozofiji sve tajne, ali mi je ivot bedan jer mi nedostaje crvena rua".
"Evo napokon vernog ljubavnika" ree slavuj. "No po no pevao sam o njemu, iako
ga nisam znao: no po no priao sam njegovu priu zvezdama, a sada ga vidim.
Kosa mu je tamna kao zumbulov cvet, a usne mu rumene kao rua koju eli; ali lice
mu je od ljubavi pobledelo kao belokost i jad mu se ocrtao na elu.
"Sutra uvee prireuje vladar ples" mrmljao je mladi student "a moja e ljubav biti
na plesu. Ako joj donesem crvenu ruu, plesae sa mnom sve do jutra. Ako joj
donesem crvenu ruu, drau je u zagrljaju i ona e mi nasloniti glavu na rame, i
stezau ruku njenu u svojoj. Ali nema crvene rue u mojoj bati, zato u sedeti sam
a ona e proi mimo mene. Nee ni mariti za mene i srce e mi pui".
"To je zaista pravi ljubavnik" ree slavuj. -"O emu ja pevam, to on trpi: to je meni
radost, njemu je jad. Ljubav je zaista divota. Vrednija je od smaragda i skupocenija
od finih opala. Biser i mogranj ne mogu da je kupe niti se prodaje na tritu. Ne stiu
je trgovci niti moe da se zameni na vagi za zlato.
"Muziari e sedeti na svojoj galeriji" ree mladi student, "i svirae na svojim
instrumentima, a moja e ljubav plesati uz glas harfe i svirala. Plesae tako lako da
nogama nee dodirivati pod, a dvorani e se u arenim haljinama zgrtati oko nje. Ali
sa mnom nee plesati jer nemam crvenu ruu da joj dam" i on se bacio u travu,
pokrio lice rukama i zaplakao.
"Zato on plae" zapita mali zeleni guter kad je protrao kraj njega, a rep napeo
uvis.
"Zaista, zato" ree leptir koji je leprao za sunanom zrakom.
"Zaista, zato" apne svom susedu bela rada nenim, tihim glasom.
"Plae zbog crvene rue" ree slavuj.
"Zbog crvene rue"zaviu oni, "jako smeno"!
A mali guteri, koji je bio cinik, nasmeja se na sav glas.
Ali slavuj je razumeo tajnu studentovog jada te je utei sedeo na hrastu i
promiljao o tajnoj ljubavi.
Odjednom on rairi smea krila za let i ustremi se u vazduh. Prolete umarkom kao
sena i kao sena prolete batom.
Usred proplanka stajala je divna rua pa kad ju je slavuj spazio, polete ka njoj i
spusti joj se na granicu.
"Daj mi crvenu ruu" dovikne joj, "a ja u ti otpevati svoju najslau pesmu". Ali rua
odmahne glavom:
"Moje su rue bele" odgovori ona, "bele kao pena morska i belje nego sneg na
planini. Ali idi do moje sestre koja se plete oko starog sunanika i moda e ti ona
dati ono to ti eli".
Odlete slavuj ka rui to se plete oko starog sunanika.
"Daj mi crvenu ruu" dovikne joj "a ja u ti otpevati svoju najslau pesmu". Ali rua
odmahne glavom:
"Moje su rue ute" odgovori ona "ute kao kosa morske vile to sedi na prestolu od
ilibara i ue nego sunovrat to cveta na livadi dok je kosac ne pokosi. Ali idi do
moje sestre koja raste pod studentovim prozorom i moda e ti ona dati ono to
eli".
Odlete slavuj ka rui to raste pod studentovim prozorom.
"Daj mi crvenu ruu" dovikne joj, "a ja u ti otpevati svoju najslau pesmu". Ali rua

odmahne glavom:
"Moje su rue crvene" odgovori ona, "crvene kao golubove noge i crvenije nego silni
koralj to se vije po oceanskoj peini. Ali zima je sledila moje ile, mraz je oprljio
moje pupoljke, bura je slomila moje granice i ja neu imati rue cele ove godine.
"Samo jednu jedinu crvenu ruu elim ja" uzvikne slavuj - jednu jedinu crvenu ruu!
Zar nema nikakav nain kako bih je dobio?
"Ima nain" odgovori rua, "ali je tako strahovit te se ne usuujem da ti ga kaem".
"Reci mi" ree slavuj, "ja se ne plaim".
"Ako eli crvenu ruu", ree rua, "mora da je stvori pesmom po meseini i obojiti
je krvlju iz svoga srca. Mora grudi da nabode na trn i pevati mi. Cele celcate noi
mora da mi peva, a trn ti se mora zabadati u srce, tvoja iva krv mora tei u moje
ile da postane mojom.
"Smrt je velika cena za crvenu ruu" ree slavuj, "a ivot je svakom jako drag.
Radost je sedeti u zelenoj umi, motriti Sunce u zlatnim kolima i gledati Mesec u
bisernim kolima. Sladak je glogov miris, slatki su zvonii to se kriju u dolini i crnica
to cveta na bregu. Ali ljubav je bolja nego ivot, a ta je ptije srce prema ljudskom
srcu"?
Raskrilio on smea svoja krila za let i uzvio se u vazduh. Preleteo batom kao sena i
kao sena projurio umarkom.
Mladi je student jo leao u travi gde ga je slavuj ostavio i jo mu se nisu bile osuile
suze u divnim oima.
"Veseli se" dovikne mu slavuj, "veseli se, dobie svoju crvenu ruu! Stvoriu je
pesmom na meseini i obojiu je krvlju iz srca svog. Za uzvrat traim jedino da
bude veran ljubavnik jer ljubav je mudrija od filozofije, koliko god bila filozofija
mudra, i monija od vlasti, koliko god vlast bila mona. Krilima joj je boja kao
plamen, a plamene je boje telo njeno. Usne su joj slatke kao med, a dah joj je kao
tamjan.
Student pogleda iz trave i oslune, ali nije razumeo ta mu slavuj govori jer je znao
jedino ono to pie u knjigama.
No hrast je razumeo i rastuio se jer je jako voleo malog slavuja koji je sagradio
gnezdo u njegovim granama.
"Otpevaj mi poslednju pesmu" apne mu, "ostau sam samcat kad tebe ne bude".
Tako je slavuj otpevao hrastu pesmu i glas mu je bio kao voda to klokoe iz
srebrnog vra.
Kad je on otpevao pesmu svoju, ustane student i izvadi iz depa belenicu i olovku.
"On ima formu" govorio je sam sebi, odlazei umarkom, "to mu se ne moe porei,
ali ima li oseanja? ini mi se da nema. Zaista je poput veine umetnika; sasvim je
stil, a nema nikakve iskrenosti. Ne bi se rtvovao za druge. Misli jedino na muziku, a
svako zna da su umetnosti sebine. Ali mora se priznati da ima u glasu nekih divnih
zvukova. alost je to ti zvuci ne kazuju nita i nisu od nikakve praktine koristi".
I ode u svoju sobu, legne na svoj slamnati krevet i stane misliti o ljubavi; a nakon
aska zaspi.
A kad je Mesec zasjao na nebu, odlete slavuj ka rui i nabode grudi na trn. Cele
celcate noi pevao je grudi nabodenih na trn, a hladni kristalni Mesec nagnuo se i
sluao. Cele je noi pevao slavuj, a trn mu se zabadao sve dublje i dublje u grudi i
iva mu je krv isticala.
Pevao je najpre kako se ljubav rodi u srcu mladia i devojke. A navrh rue procvetala
je divna rua, latica za laticom redala se kao to se pesma redala za pesmom. Bila je
isprva bleda kao magla nad rekom, bleda kao prvo jutro i srebrna poput krila zorinih.
Kao sena nizija u srebrnom ogledalu, kao sena ruina u ribnjaku, takva je bila rua
to je procvala na najvioj granici.
Ali ruino stablo dovikne slavuju neka se jae pritisne uz trn. "Pritisni jae, mali
slavuju" doviknulo mu ruino stablo, "jer e svanuti dan dok jo nije dokonana

rua".
Slavuj pritisne jae uz trn, a sve glasnije i glasnije orila mu je pesma jer je pevao
kako se raa strast u dui mukarevoj i devojinoj.
A njena rumen sunula u ruine latice, kao rumen na mladoenjinom licu kad nevesti
poljubi usta. Ali trn se jo nije bio zabo u srce i ruino je srce bilo jo belo jer jedino
krv iz slavujeva srca moe da zacrveni ruino srce.
A stablo dovikne slavuju neka pritisne jae na trn. "Pritisni jae, mali slavuju"
doviknulo mu stablo, "jer e svanuti dan pre no to je dokonana rua".
Pritisnuo slavuj jae na trn i trn mu dopro do srca i ljuta ga bol probola. Gorka je,
gorka bila bol, a sve uznositija i uznositija bila je njegova pesma jer je pevao o
ljubavi to se usavruje u srcu, to ne umire u grobu.
A divna se rua zarumenela kao rumen na istonom nebu. Crveneo se rub laticama,
a kao rubin crvenelo se srce.
Ali slavuju je sve vie slabio glas i krila mu sve laganije leprala, a oi se zamaglile.
Pesma mu je slabila te slabila i on je oseao da mu neto gui grlo.
A zatim ispeva poslednji pev. Beli ga je Mesec uo te zaboravio na svitanje i zastao
na nebu. Crvena ga je rua ula, sva zadrhtala od zanosa i rastvorila latice hladnom
jutarnjem povetarcu. Jeka ga je odnela u svoju purpurnu peinu u brdima i probudila
pastire iz sna. Preleteo je preko trske kraj reke i ona je javila moru glas.
"Gledaj, gledaj" uzvikne ruino stablo, "rua je sada savrena"! Ali slavuj mu nije
odgovorio jer je leao mrtav u visokoj travi, s trnom u srcu.
A u podne otvorio student prozor i pogledao: "Divna li sluaja" uzviknuo, "evo crvene
rue! Otkad ivim, nikad nisam video ovakvu ruu. Tako je divna da verovatno ima
dugako latinsko ime" i on se nagnuo i otrgnuo je.
Nataknuo zatim eir i pohrlio k profesorovoj kui s ruom u ruci.
Profesorova je ki sedela na vratima i motala na vitlo modru svilu, a psetance joj
lealo do nogu.
"Rekli ste da ete plesati sa mnom ako Vam donesem crvenu ruu" ree student.
"Evo najcrvenije rue na svetu. Veeras ete je nositi kraj srca, a kad budemo
plesali, priae Vam ona kako Vas ljubim".
Ali devojka se namrti:
"Bojim se da mi nee pristajati uz haljinu" odgovori ona, "osim toga, kancelarov mi
je bratanac poslao prave dragulje, a svako zna da su dragulji vredniji nego cvee.
"Kunem se zaista, Vi ste jako nezahvalni" ree student zlovoljan i baci ruu na drum
gde je pala u jarak i kola je pregazila tokom.
"Nezahvalna" ree devojka. "Rei u Vam neto, Vi ste jako surovi; a napokon, ko
ste Vi? Samo student. Mislim da Vi nemate ni srebrne kope na cipelama kao to ih
ima kancelarov bratanac" i ona ustade i ode u kuu.
"Kako je ljubav glupa" ree student odlazei. "Nije ni napola toliko korisna kao logika
jer ne dokazuje nita i uvek kazuje ono to se ne dogaa i navodi te da veruje u
neto to nije istina. Zaista je sasvim nepraktina, a kako je u nae doba glavno biti
praktian, vratiu se ja filozofiji i uiu metafiziku".
Vratio se dakle u svoju sobu, izvadio veliku pranjavu knjiurinu i uzeo da ita.