Diferenciiacija izmedu dubinske i pourfinske strukture iskaza, koju je uveo

N. Chomsky, izuzetno je valna za TGG. U dubinskoj strukturi svi su jezici slini,

ali razliita transformacijska pravila koja preobliavaju elemente dubinske
strukture u elemente pow5inske strukture imaju zarezultat veoma razliite
pow5inske
strukture od jezika do jezika.17
Svaka reenicabilo kojeg iezika, imawoju povr5inskustruktunr,koia ie kao fiziki
slgnalpodlolna taksonomsko-stnrkturalistikom segmentovanju i klasifikovanju,
I woju dubinsku struktunr, u kojoj se krije njeno znaenfei koja izmietakvim
istralivakimmetodama.t'
Ta drra sloja strukture usporediva su s Humboldtovom distinkcijom izmedu
spolia{ne i unutalnje fonne, a Chomsky istie da je i Gratnatika Port-Royala
iz XVII st. iasno razlikovala dubinske i powsinske strukture.re Ungvisrici svoga
wemena, strukturalistikoj, Chomsky zamiera ogranienost na fenomene pow.
Sinske strukture.2o Slinost dubinskih struktura svih iezika.otvara mogunost
formuliranja iedne uniuerzalne gratnatike kojom bi bila opisana svojswa
zaiednika svim jezicima svijeta, a to ie cilj teorije Chomskog." Uzrok tome da je
temeljna, dubinska struktura iezika univerzalna, Chomsky trai u strukturi
ljudskog uma, u twdnii da je iezik ovjeku uroden.22
/.../ ime:;nijzrtzito apstraktni i izr;rzitospecifiniprincipi organiza,ciie
karakteristini/suf za we ljudskejezike,/.../ oni su unuiraSnldatia ne steeni,/.../
igraiu centralnu ulogu kako u percipiranju reenicatako i u-njihovom
proiaodenju, /.../ prul4u osnorm zaJwaraiakivid upotrebe ieika.zt'
Chomsky definira jezik kao skup reenica (konaan ili beskonaan) od kojih je
sraka konane duZine i konstruirana od konanog broja elemenata.2aIspravna
generativna gramatikaizratava principe koji odreduju su5tinsku unura5nju vezu
izmedu zvuka i znaenja u tom ieziku.2, Buduii da je TGG isticana kao raskid sa
strukturalnom lingvistkom, a Chomsky isticao svoje neslaganjes Bloomfieldovom
lingvistikom teorijom, upada u oi podudarnost u shvaianju biti prouavanja

iezika.I Bloomfield kaZeda prouavati ljudski ieztkznaiprouavati vezu, odnos

odredenih zvukova s odredenim znaenjem.26Odnosi ine osnovu strukture pa
ie oito da elemente strukturalizma nalazimo i u Bloomfieldovoj teoriji i u teoriji
Chomskog. Otpor Chomskog prema cjelokupnom strukturalizmu proizlza iz
toga Sto nije dovoljno pomavao ewopsku lingvistiku, koju je itarm poistovjeiivao
s amerikim deskriptivLmom. Ustvari, TGG se moe promatrati kao razvojni
oblik strukturalizma koji ga je obogatio, a ne odbacio ustranu ili istisnuo.2

U svakom ljudskom jeziku ima i elemenata koji nisu fiziki prisutni, koji se
podrazumijevaju. Ti zamiljeni elementi jednako su vani kao i oni fiziki prisutni,
pa bi naa sintaksika analiza bila nepotpuna ako i o njima ne bismo vodili
rauna.
Fiziki prisutni elementi reenice tvore njenu povrinsku strukturu, dok su oni
neujni elementi ispod povrine skriveni u njenoj dubinskoj strukturi. Razlika
izmeu povrinske i dubinske strukture jedan je od fundamentalnih postulata
moderne gramatike.
Svaka reenica svakog jezika ima i povrinskui dubinsku strukturu (ova druga se
zove i podstruktura), i da svaki ovjek nosi u svojoj glavi nesvjesna znanja i o
jednoj i o drugoj strukturi, koja mu omoguavaju da odgonetne smisao svake
reenice, da pogodi i ono ega nema u njenoj fizici.
Dubinska struktura se sastoji od niza apstraktnih simbola, kojima se predstavlja
njena bestjelesnost. Jer, na nivou ove strukture, sve je apstraktno predstavljeno,
i ono to se zamilja i ono to se izraava sasvim konkretnim, fizikim signalima.
Otkrie dubinske strukture sa njenim posebnim odnosima prema povrinskoj
znailo je jo jednu potvrdu zakona ekonominosti ljudskog jezika. Jer, gramatika
svakog jezika posjeduje pravila kojima je mogue dvije, tri pa i vie dubinskih
reenica, dakle, saeti u jednu jedinu povrinsku strukturu. U odnosu na
bogatstvo dubinske strukture, povrinska struktura svakog jezika izgleda skoro
kao neki telegrafski kod.