Univerzitet u Beogradu

Elektrotehniki fakultet

Elementi elektroenergetskih
sistema
raunske vebe

MEHANIKI PRORAUN NADZEMNIH VODOVA

eljko urii
Kristina Vlajinac-Deleti

Beograd, 2009.

ZADATAK 1: Prav raspon, duine a=350 m, realizovan je provodnikom sa parametrima:

d=14mm, s=150 mm2, nd=110 MPa (11 daN/mm2), id=210 MPa (21 daN/mm2),
=0,035 N/cm3 (=0,0035 daN/cm3; cm3 = mmm2), E=78000 MPa (7800 daN/mm2),
=18910-7 1/oC. Raspon se nalazi na terenu koji je okarakterisan koeficijentom leda k =
2,5. Odrediti: ugibe na t= -5oC sa i bez dodatnog optereenja usled leda, ugib na t=
+40oC, kritinu temperaturu, faktor mehanike sigurnosti (m), ugib pri izuzetnoj dodatnoj
specifinoj teini usled leda i maksimalno naprezanje provodnika u opsegu propisanih
normalnih stanja provodnika.
Reenje:
Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi da u opsegu normalno moguih
stanja provodnika naprezanje u svim provodnicima ne pree nd (normalno dozvoljeno
naprezanje koje daje proizvoa provodnika - ueta). Pod stanjem provodnika
podrazumeva se njegova temperatura i dodatno optereenje (usled leda i vetra).
Nacionalni propisi definiu dva karakteristina stanja provodnika pri kojima se moe
javiti normalno dozvoljeno naprezanje u provodniku i to:

t= -20 oC bez dodatnog optereenja,

t= -5 oC sa normalnim dodatnim optereenjem usled leda.
Da bi se utvrdilo koje od ova dva karakteristina stanja je merodavno za proraun
potrebno je proraunati kritini raspon.
Minimalna normalna dodatna specifina teina usled leda je:

nd min =

1,8 d 1,8 14
=
= 449 10 4 N / cm3 .
S
150

Normalna dodatna specifina teina usled leda je:

nd = k nd min = 2,5 449 10 4 = 11,225 10 2 N / cm 3 .

Rezultantna specifina teina provodnika sa ledom je:

R = + nd = 14,725 10 2 N / cm 3 .
Kritini raspon je:

a kr = nd

360
360 189 10 7
=
110
R2 2
14,725 2 3,5 2 10 2

)(

= 63,43m .

Kritini raspon je onaj raspon pri kojem bi mehaniko naprezanje provodnika pri t= 20 oC bez dodatnog optereenja i pri t=5 oC normalnom dodatnom opterecenju usled leda
bila jednaka. Za definisanje referentnog stanja za svaki konkretan problem treba porediti
stvarni raspon i kritini raspon.
Poreenjem raspona sa kritinim rasponom utvruje se da je a>akr. Zbog toga se najvee
naprezanje provodnika javlja na temperaturi t=-5oC uz dodatno optereenje usled leda i
iznosi L=nd =110 MPa, odnosno referentno stanje provodnika je: t0 = -5 oC, 0 = R, 0
= nd.
Ugib na t =-5oC uz dodatno optereenje usled leda je:

fL =

nd
R

a R

110
ch
1 =
2
2 nd
14,725 10

350 14,725 10 2

ch
1 = 20,591 m
2 110

Koristei aproksimativnu formulu za proraun ugiba koji se dobija razvojem funkcije ch x

u red dobija se:

a 2 R
a 4 R
350 2 14,725 10 2 350 4 14,725 10 2
fL =
+
=
+
8 nd 384 nd 3
8 110
384 110 3
3

= 20,5 + 0,09 = 20,59m

Drugi lan u prethodnom izrazu malo utie na rezultat pa se iz tog razloga on moe
zanemariti kod raspona kraih od 300 m.
Da bi se proraunao ugib provodnika pri bilo kojem stanju (temperaturi i dodatnom
kontinualnom vertikalnom optereenju) potrebno je odrediti naprezanje u provodniku i
ono je definisano kubnom jednainom:

5 3 + A 5 2 = B .
Koeficijenti kubne jednaine su definisani sledeim relacijama:
a>akr :

a 2 R cos 2
A = E cos (t + 5) +
nd
2
24 nd

a 2 2 cos 2
a<akr : A = E cos (t + 20 ) +
2
24 nd

U oba sluaja je:

B=

a 2 2 E cos 3
.
24

nd .

Ako pri analiziranoj temperaturi t ima dodatnog optereena usled leda u izrazu za
koeficijent B treba zameniti sa R. Koeficijent A se menja sa promenom temperature a ne
menja se sa promenom dodatnog optereenja, dok za koeficijent B vai obrnuto.
Da bi se odredio ugib na t=-5oC bez dodatnog optereenja usled leda potrebno je odrediti
naprezanje provodnika pri tim uslovima. Za analizirani sluaj je a>akr, pa je:
2

350 2 (14,725) 10 4
7
A = 78000 189 10 ( 5 + 5) +
110 = 603,42 MPa
24 110 2

B=

350 2 0,0352 78000

= 487703 MPa 3 .
24

Kubna jednaina koja odgovara analiziranom stanju je:

5 3 + 603,42 5 2 = 487703 .
Reenje se moe potraiti iterativnim putem. Zna se da naprezanje mora leati u opsegu:
0<-5<110 MPa. Za analizirani sluaj dobija se:
-5 = 27,78 MPa.
Ugib na t = -5 oC bez dodatnog optereenja usled leda je:

f 5 =

a 2
a 4 3
350 2 0,035 350 4 0,0353
+
=
+
= 19,29 + 0,08 = 19,37 m .
8 5 384 5 3
8 27,78
384 27,783

Da bi se odredio ugib na t=40 oC, prvo treba odrediti naprezanje na toj temperaturi.
Koeficijent A kubne jednaine je:
2

350 2 (14,725) 10 4
A = 78000189 10 7 (40 + 5) +
110 = 669,758 MPa
24 110 2

Koeficijent B ne zavisi od temperature, pa je isti kao u prethodnom sluaju. Kubna

jednaina glasi:

40 3 + 669,758 40 2 = 487703
f +40 =

=> 40 = 26,46 MPa

a 2
a 4 3
350 2 0,035 350 4 0,0353
+
=
+
= 20,25 + 0,09 = 20,34 m
8 40 384 40 3
8 26,46
384 26,463

Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi da pri svim stanjima provodnika
rastojanje izmeu provodnika i terena (i objekata) ne bude manje od onog koje je
propisima dozvoljeno. Da bi se ovaj zahtev najekonominije uvaio potrebno je poznavati
maksimalni ugib koji se moe javiti u opsegu normalnih radnih stanja provodnika.
Unapred se ne zna pri kojem stanju provodnika se javlja maksimalni ugib. Propisi
definiu dva karakteristina stanja koja su merodavna za proraun maksimalnog ugiba i
to:

t=40 oC bez dodatnog optereenja,

t= -5 oC sa normalnim dodatnim optereenjem usled leda.
Da bi se u konkretnom sluaju odredilo koje stanje je merodavno za proraun ugiba
potrebno je odrediti kritinu temperaturu. Na kritinoj temperaturi tkr je ugib provodnika
jednak je njegovom ugibu na temperaturi t = -5oC uz prisustvo dodatne specifine teine
usled leda ( f tkr = f L ).
Ako je tkr > 40 oC maksimalni ugib merodavan za proraun visine stuba treba raunati pri
temperaturi t = -5 oC uz prisustvo dodatne specifine teine usled leda. Ako je tkr <40 oC
maksimalni ugib merodavan za proraun visine stuba treba raunati pri temperaturi t =
40 oC. (esto projektanti maksimalni ugib raunaju pri veim temperaturama, obino 60
o
C, jer se provodnici usled proticanja struje zagreju iznad propisa definisane gornje
granice od +40oC).
Kritina temperatura se rauna prema sledeoj relaciji:
t kr =

1
E cos R

5 .

Kako je u analiziranom sluaju L = nd =110 MPa, dobija se:

110
3,5

t kr =
5 = 51,8 0C .
1
7
189 10 78000 14,725
Poto je tkr>40 oC: maksimalni ugib, za propisani opseg moguih stanja provodnika,
javie se pri temperaturi t=-5oC uz prisustvo dodatne specifine teine usled leda:

f max = f L = 20,59 m .
Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi da u sluaju propisanog
izuzetnog dodatnog optereenja (usled leda ili vetra) naprezanje u svim provodnicima ne
pree id (izuzetno dozvoljeno naprezanje daje proizvoa provodnika - ueta). Faktor
mehanike sigurnosti provodnika m je neimenovani broj koji pokazuje koliko se
provodnik moe izuzetno dodatno opteretiti u odnosu na normalno dodatno optereenje a
da naprezanje u njemu ne pree id.

m=

id .
nd

Proraun faktora mehanike sigurnosti provodnika se vri na osnovu jednaine stanja i to

prema sledeim relacijama:
a > akr: => + mnd, = id,

m = id
nd

t = -5oC, t0 = -5oC

+ nd
24
( id nd ) +
2
3
a E cos
nd

a < akr: => + mnd, = id,

m = id
nd

0 = + nd, 0 = nd,

0 = , 0 = nd,

.

nd

t = -5oC, t0 = -20oC

24
(15E cos + id nd ) +
2
3
a E cos
nd

nd

U analiziranom sluaju je a>akr pa je:

m=

210
11,225 10 2

14,725 10 2
24

(
)
210

110
+
110
350 2 78000

3,5

= 2,36
11,225

Propisi definiu da faktor mehanike sigurnosti provodnika ne sme biti manji od 2.

Proraun ugiba pri id:

id = m nd = 2,36 11,225 10 2 = 26,491 10 2 N/cm 3

Rezultantna specifina teina je sada:

Ri = + id = 29,991 10 2 N/cm3
Ugib pri izuzetnom dodatnom optereenju usled leda je:

a 2 Ri
a 4 Ri
350 2 29,99110 2 350 4 29,99110 2
+
=
+
8 id 384 id 3
8 210
384 2103
3

fi =

= 21,87 + 0,114 = 21,984 m

U svim prethodnim relacijama sa je oznaavana horizontalna komponenta naprezanja u

provodniku, odnosno je ukupno naprezanje u provodniku u njegovom temenu. U
proizvoljnom preseku zategnutog provodnika ukupno naprezanje F je veca od jer
postoji i vertikalna komponenta naprezanja v tako da je ukupno naprezanje u
proizvoljnom preseku provodnika:

F = 2 + v2 .
Ukupno naprezanje u nekom preseku provodnika ija je apscisa y moe se proraunati
prema sledeoj jednaini:

F = y,
gde je y apscisa analiziranog preseka u sopstvenom koordinatnom sistemu. Iz prethodne
jednaine vidi se da je maksimalno naprezanje provodnika u takama veanja (y=ymax).
Odnosno:

F max = y max =

a
a
,
ch
= h
2
2

Maksimalno ukupno naprezanje se javlja u uslovima leda ( = R ):

R a
14.725 10 2 350
= 110 ch
= 113,03 MPa
110 2

L 2

F max = R y L max = L ch

Prethodni proraun pokazuje da se u analiziranom sluaju maksimalno ukupno

naprezanje malo razlikuje u odnosu na horizontalnu komponentu naprezanja (razlika je
2,8 %). Ovaj zakljuak vai generalno za kratke prave i umerene raspone. Kod velikih
raspona i kod kosih raspona ova razlika moe biti znatna, pa se iz tog razloga za
referentno horizontalno naprezanje uzima: 0 = k nd ; k 1 . Koeficijent k se bira tako
da naprezanje u takama veanja ne pree dozvoljenu vrednost za korieno ue.

ZADATAK 2: Kos raspon nadzemnog 220 kV-og voda ima duinu 100 m i visinsku
razliku taaka veanja 40 m, a realizovan je provodnikom sledeih parametara: d=18 mm,
s=250 mm2, nd=100 MPa, =0,035 N/cm3, E=78000 MPa, =19010-7 1/oC. Raspon se
nalazi na terenu koji je okarakterisan koeficijentom leda k=1,6. Za koliko se promeni ugib
na temperaturi -5 oC sa dodatnim optereenjem usled leda ako pri istoj temperaturi
nestane dodatnog optereenja usled leda?

Reenje:
Proraun kritinog raspona:

nd min =

1,8 d 1,8 18
=
= 3,055 10 2 N/cm 3
S
250

nd = k nd min = 1,6 3,055 10 2 = 4,887 10 2 N/cm 3

R = + nd = 8,387 10 2 N/cm 3
cos =

akr =

a
a +h
2

nd
cos

= 0,9285 ,

360
100
360 1,9 10 5
=
= 116,866 m .
R 2 2 0,9285 0,08387 2 0,035 2

Odreivanje referentnog stanja:

akr > a t0 = -20oC, 0 = , 0 = nd.
Proraun ugiva: t = -5oC bez leda: 5 3 + A 5 2 = B

a 2 2 cos 2
A = E cos (t + 20) +
nd =
2

24
nd

100 2 0,0352 0,92852

= 78000 0,92851,9 10 5 15 +
100 = 76,17 MPa
24 100 2

B=

a 2 2 E cos 3 100 2 0,035 2 78000 0,9285 3

=
= 31868,76 MPa
24
24

5 3 76,17 5 2 = 31868,76

=>

5 = 81,02 MPa

Ugib za kos raspon se rauna prema sledeoj aproksimativnoj formuli:

f =

a 2
a 4 3 cos
+
8 cos
384 3

Ugib na t = -5oC bez leda je:

100 2 0,035
100 4 0,0353 0,9285
+
= 0,582m + 0,00002m 0,582 m
8 81,02 0,9285
384 81,023

f 5 =

Drugi lan u izrazu za proraun ugiba se moe zanemariti kod kratkih raspona
(a 300 m).
2) Proraun ugiva: t = -5oC sa ledom: 5+ L + A5+ L 5+ L = B5+ L
3

Koeficijent A se ne menja, a koeficijent B je:

a 2 R E cos 3 100 2 0,08387 2 78000 0,92853

=
= 182996,3 MPa 3
24
24
2

B5+ L =

5+ L 3 76,17 5+ L 2 = 182996,3
f 5+ L

=> 5+ L = 96,02 MPa

100 2 0,083878
=
= 1,176 m
8 96,02 0,9285

f = f 5+ L f 5 = 1,176 0,582 = 0,594 m

ZADATAK 3: Odrediti dodatnu specifinu teinu usled dejstva vetra v = 42 m/s na
provodnik d=10 mm, S=201 mm2, cv=0,7.
Reenje:
Pri analizi uticaja vetra na provodnik pretpostavlja se da vetar duva normalno na
vertikalnu ravan kojoj pripada linija provodnika (lananica) jer je to u pogledu
optereenja najgori sluaj.
Sila vetra FV koja deluje normalno na provodnik je:

FV = S V pV cV ,
gde su:

Sv=dL povrina uzdunog preseka provodnika (povrina projekcije provodnika na

ravan normalnu na pravac duvanja vetra)

1 2
v pritisak vetra, je gustina vazduha koja zavisi od atmosferskog
2
pritiska i temperature, ali se obino standardno uzima da je = 1,225 kg/m 3 , pa je:
pV =

pv = 0,5 1,225 v 2

v2
,
1,6

pv [N/m2], v [m/s]. pv =

42 2
= 1100 Pa .
1,6

Poduna sila pritiska vetra na provodnik iznosi:

FVpod =

FV
= d pV cV = 0,01(m) 1100 ( N/m 2 ) 0,7 = 7,7 N/m
L

Dodatna specifina teina usled dejstva vetra iznosi:

V =

FVpod
S

7 ,7
N
= 3,83 10 2 N/cm 3
201 m mm 2

Ako je npr. = 0,03 N/cm3, R e biti:

R = 2 + V 2 = 32 + 3,832 10 2 = 4,86 10 2 N/cm 3 .

U vetrovitim oblastima gde su snene padavine male (ili gde nema uslova za stvaranje
leda na provodnik) uticaj vetra, u pogledu mehanike sigurnosti, moe biti dominantniji u
odnosu na uticaj leda.
Ako je ( R = 2 + V ) > ( + id ) , za izuzetnu dodatnu specifinu teinu treba
2

usvojiti vrednost:

id = 2 + V 2
U propisima nije predviena mogunost istovremenog hvatanja leda i vetra, jer se ovakvi
uslovi retko javljaju. Ipak, u nekim okolnostima mogue je da se uhvati led i zadri na
provodniku i u uslovima kada duva jak vetar. U takvim okolnostima poduna sila vetra na
provodnik postaje viestruko vea jer se poveava efektivna povrina zbog hvatanja leda,
pa postoji opasnost da se provodnik pokida usled istovremenog dodatnog optereenja leda
i pritiska vetra na provodnik.

ZADATAK 4: Fazni provodnik u pravom rasponu duine 800 m 220kV-og nadzemnog

voda realizovan je jednim uetom Al-Fe 240/40 sledeih parametara: d=22 mm,
S=280 mm2, nd=110 MPa, id=210 MPa, =0,035 N/cm3, E=77000 MPa, =1910-6 1/oC.
Raspon se nalazi na terenu koji je okarakterisan koeficijentom leda 1 i pritiskom vetra
900 Pa. Da li dati raspon sme da se ukrsti sa eleznikom prugom? Ako je duina
izolatorskih lanaca 200 cm odrediti potrebno rastojanje izmeu faznih provodnika. Fazni
provodnici su postavljeni u horizontalnoj ravni.
Reenje:
Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi potreban nivo mehanike
sigurnosti provodnika u zavisnosti od terena, odnosno objekata preko kojih prelazi vod.
U analiziranom sluaju (ukrtanje voda sa eleznikom prugom) propisima se zahteva da
koeficijent mehanike sigurnosti provodnika mora biti m > 4.
Proraun kritinog raspona:

nd min =

1,8 d 1,8 22
=
= 3,015 10 2 N/cm 3
S
280

nd = k nd min = 1 3,015 10 2 = 3,015 10 2 N/cm3

R = + nd = 6,515 10 2 N/cm3
360
= 110
R2 2

akr = nd

360 190 10 7

(6,515

)(

3,52 10 2

= 165,55 m .

Odreivanje referentnog stanja:

a > akr => t0 = -5oC, 0 = R, 0 = nd.
Proraun mehanike sigurnosti provodnika:

m = id
nd
210
m=
3,015 10 2

24
( id nd ) + + nd
2
3
a E cos
nd

;

nd

6,515 10 2
24

(
)
210

110
+
110
800 2 77000

10

3,5

= 3,24 .
3,015

Poto je m < 4 dati raspon ne sme da se ukrsti sa eleznikom prugom. Koeficijent

mehanike sigurnosti se moe poveati smanjenjem raspona ili upotrebom ueta sa veim
izuzetno dozvoljenim naprezanjem (kombinovano Al-e ue sa veim procentualnim
ueem elika).
Koeficijent mehanike sigurnosti se odnosi na provodnik. U nekim sluajevima kada se
zahteva vea mehanika sigurnost potrebno je izolatore i stub mehaniki ojaati. Izolatori
se mehaniki ojaavaju tako to se vee dva ili vie izolatorskih lanaca u paralelu, kao na
slici 4.1. Stub se ojaava upotrebom jae konstrukcije i temelja.

Slika 4.1 Trostruki izolatorski lanci na jednom zateznom stubu 110kV voda
Proraun rastojanja izmeu faznih provodnika u glavi stuba:
Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi da rastojanje izmeu provodnika
bude dovoljno veliko tako da u sluaju asinhronog njihanja provodnika (izazvanog npr.
vetrom) ne doe do ugroavanja propisanih sigurnosnih rastojanja.
Potrebno rastojanje izmeu faznih provodnika je u propisima definisano iskustvenom
relacijom:
D = k f +40o C + l I + s R ,

gde su:
D [cm] - minimalno rastojanje izmeu faznih provodnika,
f+40oC [cm] maksimalni ugib provodnika na t=400C,
lI [cm] duina izolatorskih lanaca,
sR [cm] propisano sigurnosno rastojanje (zavisi od naponskog nivoa voda)
k bezdimenzioni koeficijent koji zavisi od rasporeda provodnika u glavi stuba i
pritiska vetra.

11

Za Un=220 kV => sR=155 cm (vidi udbenik M. uri, strana 60 tabela 15).

Da bi se odredio ugib na t=40 oC potrebno je odrediti naprezanje u provodniku pri toj
temperaturi.
a > akr: t0 = -5oC, 0 = R, 0 = nd.
2

a 2 R cos 2
A = E cos (t + 5) +
nd =
2
24 nd

800 2 (6,515) 10 4
= 77000190 10 7 (40 + 5) +
110 = 676,12 MPa
24 110 2

800 2 0,035 2 77000

= 2515333,33 MPa3
24
3
+ 40 676,12 + 40 2 = 2515333,33 => +40 = 58,52 MPa
B=

Poto je a > 300 m, za izraunavanje ugiba koristi se formula:

a 2
a 4 3
8002 0,0352 800 4 (0,035)
+
=
+
= 47,85 + 0,228 = 48,078 m
8 + 40 384 + 40 3
8 58,52
384 58,523
3

f + 40 =

Za provodnike postavljene u horizontalnoj ravni je: k = 4 + (pogledaj u udbenik M.

25

uri, str. 63 tabela 16).

Ugao otklona provodnika usled pritiska vetra pv se rauna prema sledeem izrazu:

tg = 10 3

d (mm ) pV (Pa ) cV
22 900 0,7
= 10 3
= 1,4143 ,
3
2
N/cm s mm
0,035 280

) (

gde je cv aerodinamiki koeficijent provodnika koji je u sluaju faznih provodnika sa

jednim uetom po fazi 0,7, a u sluaju snopa 0,5. Razlika postoji zbog blizine provodnika
u snopu. Ako su provodnici blizu (kod 400 kV voda fazni provodnici u snopu su na
rastojanju 0,4 m) oni utiu na strujanje vazduha oko provodnika u snopu jer stvaraju
efekat zavetrine, pa se smanjuje ukupni pritisak vetra na provodnik u snopu u odnosu na
sluaj kada se ima samo jedan provodnik po fazi.

= 54,74 o

=>

k = 4+

12

54,74
= 6,19 > kmin =6.
25

Minimalno potrebno rastojanje izmeu faznih provodnika u glavi stuba je:

D = 6,19 4809 + 200 + 155 = 588,1 cm .

ZADATAK 5: Kos raspon duine 330 m ima visinsku razliku taaka veanja 30 m.
Specifina teina ueta je =0,03 N/cm3, a popreni presek S=200 mm2. Odrediti dodatni
raspon, totalni raspon i koordinate taaka veanja u sopstvenom koordinatnom sistemu pri
stanju ueta u kojem je horizontalna komponenta naprezanja 60 MPa. Izraunati ukupno i
vertikalno naprezanje u takama veanja pri analiziranom stanju.
Reenje:
Na slici 5.1 prikazana je skica kosog raspona sa naznaenim veliinama koje ga
karakteriu.
y

x
x1

x2

Slika 5.1: Skica kosog raspona u sopstvenom koordinatnom sistemu

Na osnovu slike 6.1 vai:

x1 + x 2 = a d

at = a + a d
a
a
h=
sh
sh d

2
2
2

=>

x 2 x1 = a

h
a

ad = 2 arsh
sh 1
2
2

13

= 362,727 m

Treba primetiti da su za istu visinsku razliku taaka veanja mogua dva sluaja u
zavisnosti koja taka veanja je visoija. Na slici 6.1 leva taka veanja A je visoija od
desne take veanja B i u ovom sluaju je visinska razlika taaka veanja formalno
matematiki h = hB h A < 0 .
Ako je a d > a onda je znak apscisa taaka veanja isti, odnosno obe su pozitivne ili su
obe negativne (u zavisnosti od toga da li je h>0 ili h<0).
U analiziranom sluaju h<0 pa su obe koordinate taaka veanja negativne. Ako je
a d < a onda je je x1<0 i x2>0. Na osnovu prethodne analize vai:

x1 + x 2 = 362,727

x1 = 16,36 m

=>

x1 x 2 = 330

x2 = 346,36 m

Totalni raspon je: at = a + ad = 330 + 362,727 = 692,727 m

Proraun kordinata taaka veanja:

Jednaina linije provodnika u sopstvenom koordinatnom sistemu (slika 5.1) je:
y=

ch x

Za analizirano stanje datog raspona vai:

y1 =

60
16,36 0,03
ch
= 2000,07 m ,
0,03
60

y2 =

60
346,36 0,03
ch
= 2030,7 m .
0,03
60

Proraun ukupnog naprezanja u takama veanja:

Ukupno naprezanje u proizvoljnom preseku ueta je dato izrazom:

F = y .
Ukupno naprezanje u takama veanja je:

F1 = 2000,07 0,03 = 60,0021 MPa , F 2 = 2030,07 0,03 = 60,9021 MPa .

Maksimalno naprezanje se uvek javlja u visoijoj taki veanja i iz tog razloga
(kao i problema zbog zamora materijala usled oscilovanja ueta) je mesto privrenja
provodnika za izolator kritino u mehanikom pogledu. Takoe treba primetiti da se
ukupno naprezanje malo razlikuje od horizontalne komponente, pa se obino u

14

proraunima horizontalna komponenta naprezanja poistoveuje sa ukupnim naprezanjem.

Ova aproksimacija je ugroena kod velikih raspona i raspona sa velikim strminama.
Vertikalne komponente naprezanja u takama veanja su:

V 1 = F12 2 , V 2 = F 2 2 2 .
Znak u prethodnim jednainama zavisi od toga da li sila zatee izolatorski lanac
na dole (zatee izolatorski lanac) ili tei da ga izvrne (deluje u smeru na gore). Znak
vertikalne sile, odnosno naprezanja, moe se odrediti na vie naina, jedan nain je
poreenjem stvarnog raspona i dodatnog raspona:
a < a d vertikalna sila u nioj taki veanja je negativna (u vioj taki veanja
vertikalna sila je uvek pozitivna);
a > a d vertikalne sile u takama veanja su pozitivne;

a=ad nia taka veanja se nalazi u temenu lananice, pa je vertikalna sila u

njoj 0.

Znak vertikalne komponente sile moe se odrediti na osnovu znaka apscisa taaka
veanja:
ako su x1 i x2 istog predznaka (obe pozitivne ili obe negativne), onda je vertikalna
sila u nioj taki veanja negativna (u vioj taki veanja vertikalna sila je uvek
pozitivna);
ako su x1 i x2 razliitog predznaka, onda su vertikalne sile u takama veanja
pozitivne;
ako je jedna apscisa take veanja 0 onda je vertikalna sila u toj (nioj) taki
veanja 0.
Znak i veliina vertikalne sile kod noseih stubova moe se odrediti na osnovu
gravitacionog raspona o emu e biti rei kasnije.
Proraun vertikalnih sila u takama veanja se vri da bi se odredile sile u izolatorskim
lancima i aksijalne sile u stubovima koje su merodavne za proraun stuba na izvijanje.
Imajui u vidu definisane kriterijume za znak vertikalnih komponenti sila moe se lako
odrediti znak i vrednost vertikalnih sila u konkretnom primeru. Vertikalne komponente
naprezanja u takama veanja su:

V 1 = 60,90212 60 2 = 10,443 MPa , V 2 = 60,00212 60 2 = 0,502 MPa

Odgovarajue vertikalne komponente sila u takama veanja su:
FV 1 = V 1 S = 10,443 200 = 2088 N, FV 2 = V 2 S = 0,502 200 = 100,4 N

15

Primer je ilustrovan na slici 5.2 . Treba napomenuti da se sa promenom stanja provodnika

u optem sluaju menja poloaj sopstvenog koordinatnog sistema, kao i dodatni i totalni
raspon.

F v1

F f1
F v2

F f2

x
x1

x2

Slika 5.2: Analizirani raspon sa naznaenim silama u takama veanja pri zadatom stanju
( =60 MPa)
ZADATAK 6: Zatezno polje sastoji se od dva raspona: a1=50 m, h1=0 m, a2 = 400 m,
h2=112,65 m. Parametri ueta su: d=8 mm, S=50,26 mm2, nd=100 MPa, id=200 MPa,
=0,03N/cm3, E=77000 MPa, = 19010-7 1/oC. Zona leda je 1. Odrediti naprezanja i
ugibe u oba raspona na t=20oC, t=-5oC, t=-5 oC+led i t= 40oC. Odrediti tkr i m. Izraunati
gravitacioni raspon na t= +40oC i t=-20oC.
Reenje:
U prethodnim zadacima podrazumevano je da su take veanja provodnika fiksne,
odnosno da se na oba kraja raspona nalaze zatezni stubovi. Kod takvih raspona provodnik
je vezan za stub preko zateznih izolatorskih lanaca i u proraunima se smatra da i
izolatorski lanac pripada lananici, to unosi odreenu greku ali je ona za praktine
proraune realnih raspona zanemarljiva. Iz ekonomskih razloga nije opravdano
projektovati sve stubove da budu zatezni ve se formiraju tzv. zatezna polja koja su
ograniena zateznim stubovima, a unutar njih se nalaze rasponi sa noseim stubovima na
kojima se provodnici vezuju preko noseih izolatorskih lanaca, tako da take veanja
provodnika mogu da se pomeraju. Na slikama 6.1 i 6.2 prikazani su zatezni i nosei stub,
respektivno.

16

Slika 6.1: Zatezni 400 kV Y stub

Slika 6.2: Nosei 220 kV portalni stub

Horizontalne sile, odnosno naprezanja, u dva susedna raspona u zateznom polju se zbog
promene stanja provodnika mogu u izvesnoj meri razlikovati pa to uzrokuje zakoenja
noseeg izolatorskog lanca u pravcu trase u smeru raspona u kojem je vee horizontalno
naprezanje. Ova zakoenja su obino mala (nekoliko stepeni) ali zbog relatvino velike
duine izolatorskih lanaca kod visokonaponskih vodova mogu bitno uticati na promene
ugiba, pa se ne mogu zanemariti.
Mehaniki proraun u zateznim poljima se moe vriti pomou metode idealnog raspona
(pogledaj u udbenik M. uri, str. 44 do 46) ili bez korienja idealnog raspona
(pogledaj u udbenik M. uri, str. 47 do 49), to predstavlja taniji ali kompleksniji
proraun. Ovaj zadatak e biti reen korienjem idealnog raspona.

17

Proraun idealnog raspona:

n

ai =

ai cos ai
,
cos ai

cos ai =

j =1

ai cos ai =

j =1

3
j

cos

cos 2 j

a
j =1

ai =

aj

j =1

50 + 400
= 0,96653
400
50 +
0,9625

503 12 + 4003 0,96252

= 363,364 m
50 + 400

ai cos ai
= 375,95 m
cos ai

Proraun kritinog raspona:

1,8 d 1,8 8
=
= 10,13 102 N/cm3 ,
S
50,26
= k nd min = 1 10,13 10 2 = 10,13 10 2 N/cm 3

nd min =

nd
R = + nd = 13,13 10 2 N / cm 3

a krzat . polja =

akrz . p. =

nd
cos ai

100
0,96653

360

R2 2
360 1,9 10 5

(13,13 10 )

2 2

0,032

= 66,94 m

Odreivanje referentnog stanja:

ai > akrz.p. t0 = -5oC, 0 = R, 0 = nd.
Jednaina stanja provodnika u zateznom polju:

+ A

Koeficijenti kubne jednaine:

18

=B

2
2

a cos 2 ai
A = E cos ai (t + 5) + i R
nd
2
24 nd

a 2 E cos 3 ai 375,95 2 3 10 2 77000 0,966533

B= i
=
= 368492,1 MPa3
24
24
2

Proraun naprezanja u zateznom polju pri razliitim stanjima provodnika:

Proraun horizontalne komponente naprezanja na t=-20oC:

375,952 13,13 10 2 0,966532

A20 = 77000 0,96653 1,9 10 5 ( 20 + 5) +
100
2
24

100

A20 = 584,64 MPa

20 3 + 584,64 20 2 = 368492,1 => 20 = 24,594 MPa

Proraun horizontalne komponente naprezanja na t=-5oC bez leda:

375,95 2 13,13 10 2 0,966532

5
A5 = 77000 0,96653 1,9 10 ( 5 + 5) +
100
24 100 2

A5 = 605,85 MPa

5 3 + 605,85 5 2 = 368492,1 => 5 = 24,185 MPa

Proraun horizontalne komponente naprezanja na t=-5 oC +led:

5+ L = 100MPa , jer je to referentno stanje (ai > akrz.p).

Proraun horizontalne komponente naprezanja na t=40oC:

19

A+40
A+40

375,952 13,13 10 2 0,966532

5
= 77000 0,96653 1,9 10 (40 + 5) +
100
24 100 2

= 669,49 MPa

+ 40 3 + 669,49 + 40 2 = 368492,1 => +40 = 23,07 MPa

Proraun ugiba raspona u zateznom polju pri razliitim stanjima provodnika:
Proraun ugiba na t=-20oC:

50 2 0,03
a
= 1 =
= 0,381 m
8 20 8 24,594
2

f1(20 )

a2
a 3 cos 2
+ 2
3
8 20 cos 2
384 20
2

f 2(20 ) =
=

400 2 0,03
400 4 0,033 0,9625
+
= 25,347 + 0,116 = 25,463 m
8 24,594 0,9625
384 24,594 3

Proraun ugiba na t=-5oC bez leda:

f1(5 )

50 2 0,03
=
= 0,388 m
8 24,185

f 2(5 )

400 2 0,03
400 4 0,033 0,9625
=
+
= 25,775 + 0,122 = 25,898 m
8 24,185 0,9625
384 24,1853

.
Proraun ugiba na t=-5oC sa ledom:

f1(5+ L ) =

50 2 0,1313
= 0,41 m
8 100

f 2(5+ L ) =

400 2 0,1313 400 4 0,13133 0,9625

+
= 27,428 m .
8 100 0,9625
384 1003
20

Proraun ugiba na t=40oC:

f1(+40 ) =

f 2(+40 )

50 2 0,03
= 0,406 m
8 23,07

400 2 0,03
400 4 0,033 0,9625
=
+
= 27,021 + 0,141 = 27,162 m
8 23,07 0,9625
384 23,073

Proraun kritine temperature:

t kr =

1
E cos ai R

5 = 49,56 0C

=>

f max = f (5+ L )

Proraun koeficijent mehanike sigurnosti provodnika u zateznom polju:

m = id
nd

+ nd

(
)

+
id
nd
2
a i E cos 3 ai
nd
24

nd

200
24
(200 100 ) + 0,1313 0,03 = 2,47
m=
2
0,1013 375,95 77000 0,96653
0,1013
100
Proraun gravitacionog raspona pri razliitim stanjima provodnika:
Gravitacioni raspon predstavlja rastojanje izmeu temena lananica dva susedna raspona
u zateznom polju. Ukoliko jedna ili obe lananice nemaju teme, onda ih treba produiti
do totalnog raspona i raunati rastojanje izmeu fiktivnih temena totalnih raspona.
Proraun gravitacionog raspona slui za odreivanje sile u noseem izolatorskom lancu i
stubu. Ako je gravitacioni raspon pozitivan onda je sila u noseem izolatoru koja potie
od provodnika pozitivna (usmerena na dole), odnosno provodnik zatee izolator. Ako je
gravitacioni raspon negativan onda provodnik tei da izvrne izolator (rezultantna sila
deluje na gore).

21

ag>0

ag<0
Slika 6.3: Gravitacioni raspon za dva karakteristina sluaja
Proraun gravitacionog raspona za analizirani primer:
1) t = +40 oC => +40 = 23,07 MPa

a
a
sh d

2
2
ad = 422,9 m
h=

sh

x1 + x2 = ad = 422,9 m
x2 x1 = a = 400 m

112,65 =

2 23,07 400 0,03 a d 0,03

sh
sh
0,03
2 23,07
2 23,07

=> 2 x1 = ad a = 22,9 m => x1 = 11,45 m

x1 > 0 => teme van raspona => a gr =

a1
x1 = 25 11,45 = 13,55 m .
2

2) t = -20oC => -20 = 24,594 MPa

22

=>

112,65 =

a 0,03
2 24,594 400 0,03
=> ad = 451,48 m
sh
sh d
0,03
2 24,594 2 24,594

x1 + x2 = ad = 451,48 m
x2 x1 = a = 400 m

=> 2 x1 = ad a = 51,48 m => x1 = 25,74 m

x1 > 0 => teme van raspona => a gr =

a1
x1 = 25 25,74 = 0,74 m .
2

Poto je agr<0 moe doi do izvrtanja izolatora na analiziranom noseem stubu. Da ne bi

dolo do izvrtanja izolatorskog lanca postavljaju se tegovi na viseim izolatorskim
lancima, slika 6.4. Proraun teine tega se vri tako da kompenzuje ukupnu vertikalnu
silu u izolatorskom lancu koja se javlja pri t=-20 oC (jer se pri ovom stanju javlja
maksimalna vertikalna sila bez obzira na referentne uslove).

Slika 6.4 Nosei 35 kV stub sa tegovima za kompenzaciju vertikalne komponente sile

ZADATAK 7: Dva jednaka simetrina kosa raspona ine zatezno polje kao na slici. Fazni
provodnik u zateznom polju je realizovan jednim uetom iji su podaci: d = 14 mm,
nd = 110 N/mm2,
= 0,035 N/m mm2,
S = 150 mm2,
= 1910 6 1/oC,
2
E = 78000 N/mm . Vod prelazi preko terena sa koeficijentom leda k = 1. Izraunati
maksimalne sile u noseim i zateznim izolatorskim lancima, koje se mogu pojaviti u opsegu
propisanih normalno dozvoljenih stanja provodnika.

23

h=10m
a=100 m

a=100 m

Reenje:
Poto se radi o dva raspona koji su simetrina, pri svim stanjima (sa kontinualnim
optereenjem provodnika u zateznom polju) taka veanja provodnika na noseem
izolatorskom lancu (B) je nepomina (u potpunosti su kompenzovane horizontalne sile),
pa se moe analizirati samo jedan raspon.

F BL

FB

F BD

FA

FC

U proraunu sila u zateznim izolatorskim lancima moe se smatrati da su zatezni

izolatorski lanci sastavni deo lananice koju opisuje provodnik. Pod takvom
pretpostavkom, u taki privrenja provodnika za zatezni izolatorski lanac sila koja
potie od provodnika ima pravac tangente na liniju provodnika, kao na slici. Dakle, za
proraun sila u zateznim izolatorskim lancima merodavno je ukupno naprezanje u
provodniku u takama privrenja provodnika za izolator. Najvee naprezanje, odnosno
sile, u zateznim izolatorskim lancima e se javiti pri uslovima (stanju) kada je najvee
naprezanje u provodniku (t=-20 oC ili t=-5 oC sa dodatnim optereenjem usled leda).
Koje od ovih stanja je kritinije zavisi od odnosa kritinog i stvarnog raspona.
Proraun kritinog rasopna:

0,18 d 0,18 14
=
= 449 10 4 N/cm 3
s
150
= k nd min = 1 449 10 4 = 449 10 4 N/cm 3

nd min =

nd
R = + nd = 350 10 5 + 449 10 4 = 799 10 4 N/cm 3
24

akr =

nd
cos

360
11
360 19 10 6
=
= 127,3 m .
R2 2 0,995 (799 2 350 2 ) 10 10

Poto je a < akr , maksimalno naprezanje u provodniku javlja se pri t=-20 oC i njegova
horizontalna komponenta iznosi max = 20 = nd = 110 N / mm 2 .
Proraun ukupnog maksimalnog naprezanja u takama veanja A i B:

FA max = FC max = y A(t =20) =

x A( t = 20 ) =

a d (t = 20 ) a

ad (t =20)

x A(t = 20)
nd x A(t = 20)
ch
= nd ch
;

nd
nd

2 nd h 2 110 10
628,57 100
=
= 628,57 m x A(t =20) =
= 264,3 m
a
0,035 100
2
0,035 264,3
FA max = FC max = 110 ch
= 110,4 MPa .
110

Maksimalne sile u zateznim izolatorskim lancima koje potiu od provodnika se, u opsegu
propisanih normalno dozvoljenih stanja provodnika, javljaju na temperaturi t=-20 oC i
iznose:

FAmax = FCmax = FAmax S = 110,4 150 = 16,56 kN.

Sila u noseem izolatorskom lancu je jednaka teini provodnika u odgovarajuem
gravitacionom rasponu. Ona se moe izraunati kao rezultanta sila sa leve i desne strane
take veanja provodnika, kao na slici. Rezultanta ovih sila je u pravcu vertikale pri svim
stanjima provodnika (podrazumeva se kontinualno optereenje). Rezultanta moe biti
maksimalna pri dva stanja provodnika: t=-20 oC ili t= -5 oC sa dodatnim optereenjem
usled leda. Pri stanju t=-20 oC, sile FA i FC su maksimalne ali je ugao minimalan; pri
stanju t=-5 oC sa dodatnim optereenjem usled leda FA i FC su manje, ali je ugao vei.
Dakle, za proraun maksimalne rezultante unapred se ne zna koje je stanje kritinije, pa je
potrebno proveriti silu pri oba stanja.
t=-20 oC :

25

 FBLmax = FBDmax = yB(t =20) =

= ndch

xB(t =20)
aT (t=20)
nd xB(t=20)
ch
= ndch
= ndch
=

2 nd
nd
nd

(ad (t=20) + a)
0,035 (628,57+100)
=110 ch
=110,74 MPa.
2 nd
2 110

20 2
FB ( 200 C ) = 2 s ( FBL
) 2 = 2 150 110,74 2 110 2 = 3834 N .

t=-5 oC + led:

5+led = ? 35+led + A 25+led = B

A = E cos [ (t + 20) +

a 2 2 cos 2
] nd
2
24 nd

A = 78000 0,995 [15 19 10 6 +

B=

100 2 0,035 2 0,995 2

] 110 = 84,64 MPa
24 110 2

a 2 r2 E cos 3 100 2 0,0799 2 78000 0,9953

=
= 204410 MPa 3 ;
24
24

35+led 84,64 25+led = 204410

5+led = 103,7 MPa ;

2 25+led h 2 103,7 10
=
= 259,6 m ;
r a
0,0799 100
(a
+ a)
FBL ( 5+led ) = FBD ( 5+ led ) = 5+led ch r d ( 5+ led )
=
2 5+led

ad ( 5+led )

= 103 ,7 ch

0,0799 ( 259 ,6 + 100 )

= 104 ,7 MPa
2 103 ,7

FB5+led = 2 s ( FBL ( 5+led ) ) 2 25+led = 2 150 104,7 2 103,7 2 = 4323 N .

Najvea sila u noseem izolatroskom lancu koja potie od provodnika, u opsegu
propisanih normalno dozvoljenih stalja provodnika, javlja se pri t= -5 oC + led i iznosi:

FB max = FB5+led = 2 s ( FBL( 5+led) )2 25+led = 2 150 104,7 2 103,7 2 = 4323 N .

26

Odreivanje sile u noseem izolatorskom lancu pomou gravitacionog raspona:

Poto su oba raspona simetrina gravitacioni raspon pri nekom stanju provodnika je
jednak odgovarajuem totalnom rasponu jednog od raspona.

agr=at
Za t=-20oC dodatni raspon je ad ( 20o C ) = 628,57 m , pa je:

a gr ( 20o C ) = at ( 20o C ) = a + ad ( 20o C ) = 100 + 628,57 = 728,57 m .

Duina provodnika u gravitacionom rasponu je:

Lgr =

2 nd

ch

a gr ( 200 C )
2 nd

2 110 728,57 0,035

ch
= 730,2 m
0,035
2 110

Teina provodnika u gravitacionom rasponu je:

Qgr = Lgr s = 730,2 0,035 150 = 3833,6 N

Iz statikih uslova lananice u gravitacionom rasponu sledi da je sila u noseem
izolatorskom lancu jednaka teini Qgr:

FB ( 200 C ) = Qgr = 3834 N .

Za t=-5oC+led dodatni raspon je ad ( 20o C ) = 259,6 m , pa je:

a gr ( 5o C + L ) = at ( 5o C + L ) = a + ad ( 5o C + L ) = 100 + 259,6 = 359,6 m .

27

Gravitacioni raspon na t=-5oC+led je manji nego na t=-20oC, ali lananice nisu istih
teina zbog dodatnog optereenja usled leda, pa se ne moe direktinim poreenjem
gravitacionih raspona zakljuiti kada je sila vea u noseem izolatorskom lancu.

Lgr ( 50 C + L ) =

2 50 + L

sh

a gr ( 50 + L ) R
2 50 + L

2 103,7 359,6 0,0799

sh
= 360,75 m
0,0799
2 103,7

FB ( 50 C + L ) = Qgr ( 50 C + L ) = Lgr ( 50 C + L ) R s = 360,75 0,0799 150 = 4323,6 N .

ZADATAK 8: U jednoj pravoj trasi 10 kV distributivnog nadzemnog voda, zbog loe

veze provodnika za potporni izolator, dolo je do odvajanja provodnika od izolatora na
stubu B, koji spaja dva identina prava raspona a=100 m. Odvajanje provodnika od
izolatora se dogodilo u uslovima normalnog dodatnog optereenja usled leda. Pri padanju
provodnika led se zadrao na njemu, tako da je provodnik ostao na temperaturi
t = 5 0 C sa normalnim dodatnim optereenjem usled leda, povezan za potporne izolatore
na stubovima A i C, kao na slici. Proveriti da li e provodnik dodirivati povrinu zemlje
nakon istrzanja izolatora (h=?), ako je visina taaka veanja A i C (kao i take B pre
istrzanja provodnika) H=8m?
Parametri
provodnika
su:
d = 14 mm, S = 150 mm2 , max rad = 85 N/mm2 ,

= 0.035 N/m mm 2 , E = 70000 N/mm 2 = 19 10 6 o C 1 . Vod prelazi preko terena

sa koeficijentom leda k=2,5.
Reenje:
Kod 10 kV vodova najee se koriste potporni izolatori, a kao stubovi drveni ili
armirano-betonski. Na slici 8.1 prikazan je tzv. A stub jednog 10 kV voda. U zadatku se
analizira jedna realna mogunost da zbog truljenja glave stuba doe do istrzanja izolatora
iz stuba, to se obino deava pri dodatnom optereenju, npr. usled leda ili vetra.

28

Slika 8.1: 10 kV A stub sa zatitnim uetom (zatitno ue se vrlo retko postavlja na

stubove 10 kV mree, jer je njegova efikasnost mala zbog malog rastojanja u odnosu na
fazne provodnike)

Definisanje referentnih veliina za raspone AB i AC.

0,18 d 0,18 14
=
= 449 10 4 N/cm 3
s
150
= k nd min = 2,5 449 10 4 = 1122,5 10 4 N/cm 3

nd min =

nd
R = + nd = 350 10 5 + 112,25 10 4 = 1472,5 10 4 N/cm 3
akr =

max rad
cos

360
360 19 10 6
=
85
= 49,2 m .
R2 2
(1472,52 350 2 ) 10 10

29

Poreenjem raspona sa kritinim rasponom utvruje se da je a>akr. Zbog toga se najvee

naprezanje provodnika javlja na temperaturi t=-5oC uz dodatno optereenje usled leda i
iznosi L=maxrad = 85 MPa, odnosno referentno stanje provodnika je: t0 = -5oC, 0 = R,
0 = maxrad. U ovom primeru je uzeto maxrad < nd iz razloga to se obino na 10kV-oj
mrei montiranje provodnika vri u velikoj meri iskustveno bez detaljnog prorauna
uslova naprezanja.
Ugib neke lananice definie njena duina, iz tog razloga se duina provodnika javlja kao
promenljiva. Ako je pri nekom referentnom stanju (t0 i 0 ) duina provodnika L0 , onda
je pri nekom proizvoljnom stanju (t, ) duina provodnika:

( 0 )

L = L0 + Lt + L = L0 1 + ( t t 0 ) +

Prethodna jednaina predstavlja izvornu formu jednaine stanja provodnika. Iz tog

razloga je duina provodnika bitna promenljiva, ija je promena uzrokovana promenom
temperature i naprezanja provodnika, odnosno promenom stanja provodnika. S obzirom
da su promene duine uzrokovane promenom temperature i naprezanja male (reda
nekoliko o/oo) proraun duine provodnika u jednaini stanja se mora vriti sa velikom
tanou reda, npr. 0,1mm kod normalnih raspona.
Duina provodnika u jednom rasponu (AB ili BC) u uslovima normalnog dodatnog
optereenja usled leda je:

LL =

2 L

a
2 85
100 14,725 10 4
sh R =
sh
= 100,125 m
4
2 85
2 L 14,725 10

Duina provodnika u dva analizirana raspona pri analiziranom stanju je:

LL 0 ' = 2 LL = 200,250 m
Pri padu provodnika formira se novi raspon AC ija je duina a=2a=200 m. U novom
rasponu nije se promenila temperatura, kao ni dodatno optereenje provodnika, ali se
promenilo naprezanje, a samim tim i duina provodnika.
Moe se formirati jednaina stanja za raspon AC iji su referentni
uslovi: L0 ' = 2 LL = 200 ,250m , 0 ' = 85 MPa, t 0 = 5 oC, 0 = R .

( ' 0 ' )

( ' 0 ' )
L' = L0 ' + Lt ' + L ' = L0 ' 1 + ( t t 0 ) +
= L0 ' 1 +

E
E

Duina provodnika u rasponu AC se moe sraunati pomou jednaine:

30

L' =

2 '

a' R
a' R
sh
a' +
24 ' 2
2 '
3

Kombinujui prethodne dve jednaine dobija se kubna jednaina iz koje se moe

sraunati naprezanje u provodniku nakon to se odvojio od stuba B.

L0 ' 3
L'
a' 3 R

' + L0 ' a' 0 0 ' ' 2 =

24
E
E

Zamenom brojnih vrednosti u prethodnu jednainu ona dobija sledeu analitiku formu:

' 3 +2,2907 ' 2 = 2526474 .

Reenje prethodne jednaine je: ' 135,4 MPa. Sada se moe proraunati ugib
provodnika u rasponu AC:

f =

a' 2 R 200 2 1472 ,5 10 4

=
= 5,44 m.
8 '
8 135,4

Rastojanje provodnika od zemlje je:

h = H f ' = 8 5,44 = 2,56 m

Provodnik nee dodirnuti zemlju, ali je mehaniki preoptereen, pa postoji opasnost od
njegovog kidanja ili loma izolatora u takama A i C (pogotovu to se pri padu javlja i
dinamika sila).

ZADATAK 9: Analizira se zatezno polje kojim je realizovan prelaz preko reke Save
220 kV dalekovoda TS Beograd 5 TE Nikola Tesla - A. Zatezno polje se sastoji od
tri raspona:
a 1 = 292 m ; a 2 = 570 m ; a 3 = 306 m ; h1 = 50 , 81 m ; h 2 = 5 ,1 m ; h 3 = 43 , 36 m .

Fazni provodnici u zateznom polju su izvedeni uetom Al-Fe 490/65 iji su podaci:

= 33,04 10 3 N/cm 3 ; = 1,93 10 5 o C 1 ; E = 7000 MPa ; nd = 100 MPa .

Na
osnovu meteorolokih podataka za dato podruje i parametara provodnika usvojeno je:
r = + nd = 61,8 10 3 N/cm3 .
Izraunati maksimalni ugib provodnika u srednjem rasponu u sluaju da je prisutno
normalno dodatno optereenje usled leda samo na provodniku u tom rasponu, a
provodnici u rasponima a1 i a3 su bez dodatnog optereenja.

31

Reenje:
U analiziranom sluaju dodatno optereenje nije homogeno rasporeeno unutar zateznog
polja, pa se ne moe primeniti metoda idealnog raspona. U daljem tekstu bie detaljno
izveden matematiki model jednaine stanja koja omoguava proraune i u ovakvim
sluajevima nehomogenog dodatnog optereenja.
Statike karakteristike provodnika (naprezanje, ugib, sile u takama veanja i slino) u
razliitim uslovima eksploatacije (strujno optereenje i meteoroloki uslovi) su definisane
jednainom stanja provodnika. Pri izvoenju jednaine stanja zanemaruje se krutost na
savijanje provodnika, odnosno provodnik se tretira kao idealno gipka materijalna nit. Iako
je provodnik najee izveden kao kombinovano Al-Fe ue, u analizi se tretira kao
ekvivalentno homogeno ue sa odreenim i jedinstvenim temperaturno nepromenljivim
parametrima, kao to su: modul elastinosti (E), linearni tempreaturni koeficijent irenja
(), dozvoljeni normalni napon naprezanja (nd) i slino. Ovakve pretpostavke su realne
za temperaturni opseg u kojem se provodnik praktino moe nai.
Zbog promene temperature provodnika, izazvane promenom temperarture ambijenta ili
strujnog optereenja, menja se njegova duina to izaziva promenu naprezanja u
provodniku i promenu ugiba provodnika. Promenu naprezanja provodnika moe izazvati i
dodatno optereenje provodnika, koje moe biti posledica hvatanja leda na provodnik ili
pritiska vetra na provodnik ili kombinacija i leda i vetra.
U najoptijem sluaju ukupno izduenje provodnika (L) je posledica promene
temperature i naprezanja provodnika, to je iskazano sledeom relacijom:

L = Lt + L

(9.1)

gde su: Lt - izduenje zbog promene temperature, L - izduenje zbog promene

naprezanja.
Uz pretpostavku da je naprezanje u provodniku u zoni elastinih linearnih deformacija,
jednaina (9.1) se moe napisati u sledeem obliku:

L L0 = (t t 0 )L0 +

L0
( Fsred Fsred 0 ) ,
E

(9.2)

gde je L0 referentna duina provodnika, koja odgovara temperaturi provodnika t0 i

srednjem ukupnom naprezanje provodnika Fsred 0 . Pri temperaturi t duina provodnika je
L, a srednje ukupno naprezanje provodnika je Fsred .
Poto se provodnik tretira kao idealno gipka nit on u gravitacionom polju zauzima oblik
lananice. Teorija lananica nam omoguava da analitiki poveemo duinu provodnika i
horizontalnu komponentu naprezanja provodnika () prema sledeoj relaciji:

L= h +
2

4 2

32

a
sh 2

(9.3)

gde su:
a - raspon (horizontalno rastojanje izmeu taaka veanja provodnika),
h visinska razlika taaka veanja provodnika,
- specifina teina provodnika uveana za dodatno kontinualno optereenje usled
leda, ukoliko ono postoji na temperaturi t.
Veza izmeu srednjeg ukupnog naprezanja provodnika i horizontalne komponente
naprezanja je data relacijom (9.4).

Fsred

L2 + h 2
1
=
a+

a
L 2
2 th

(9.4)

Relacije (9.2), (9.3) i (9.4) ine zatvoren sistem jednaina u sluaju da su take veanja
provodnika fiksne (nepoznate su: L, i Fsred ). Meutim, provodnici nadzemnih vodova
se najee vezuju za stub preko izolatorskih lanaca, pri emu je veza izolatora za stub
zglobna. Takva veza omoguava takama veanja provodnika na noseim stubovima
odreeni stepen slobode, tj. mogunost pomeranja po delu sferne povrine koju opisuje
vrh izolatorskog lanca pri rotaciji oko njegove take veanja za stub. Formalno
matematiki, to znai da je sistem jednaina (9.1 9.3) u optem sluaju neodreen, jer
se kao nepoznate, pored navedenih, pojavljuju i raspon a i visinska razlika taaka veanja
h. to znai da svaki raspon moramo posmatrati kao deo pripadajueg zateznog polja.
Da bi se definisala jednaina stanja provodnika u zateznom polju potrebno je prethodno
precizirati ta se podrazumeva pod takama veanja provodnika. U ovoj analizi
podrazumeva se da take veanja provodnika za zatezni stub odgovaraju takama
privrenja zateznog izolatorskog lanca za konstrukciju stuba, tj. usvaja se da su zatezni
izolatorski lanci sastavni deo lananice. Ova aproksimacija unosi odreenu greku u
proraun, ali je prihvatljiva kod zategnutih provodnika nadzemnih vodova. Dakle,
uvaavanjem ove pretpostavke smatramo da su take veanja provodnika na krajevima
zateznog polja fiksne. Kod noseih stubova, odnosno noseih izolatorskih lanaca, pod
takama veanja provodnika podrazumevaju se take privrenja provodnika za nosei
izolatorski lanac. U odnosu na ovako definisane take veanja odreuju se i rasponi i
visinske razlike taaka veanja.
Posmatramo proizvoljno zatezno polje koje se sastoji od n raspona. Za svaki od raspona
u zateznom polju mogu se napisati relacije (9.2 9.4), tako da dobijamo sistem (9.5) koji
sadri 3 n jednaina.

Li L0i = (t t 0 )L0i +

33

L0i
( Fsredi Fsred 0 i )
E

(9.5)

Li = hi +
2

Fsredi

4 2

a
sh 2 i i
2

2
2
Li + hi
1
=
ai +
ai

Li 2
2 th

i 2 / i

(i=1,2,...,n)

U relacijama (9.5) vai pretpostavka da je horizontalna komponenta naprezanja

provodnika () ista u svim rasponima analiziranog zateznog polja. Ova pretpostavka se
temelji na injenici da su nosei izolatorski lanci zglobno vezani za nosei stub, te da iz
tog razloga ne trpe postojanje razlike u horizontalnim projekcijama sila u taki veanja
dva susedna raspona. Pretpostavka je prihvatljiva u sluaju malih zakoenja izolatorskih
lanaca u odnosu na njihov vertikalan poloaj.
Pri promeni temperature, ili usled hvatanja leda na provodnik, u optem sluaju
(nejednaki rasponi u zateznom polju) dolazi do nejednakog izduenja provodnika u
rasponima zateznog polja to uzrokuje izvesno odstupanja viseih izolatorskih lanaca od
vertikalnog poloaja. Dakle, promenom stanja provodnika menjaju se u optem sluaju
veliine svih raspona (ai , i=1,2,,n) u zateznom polju, tako da i rasponi postaju
promenljive stanja provodnika. Strogo posmatrano i visinske razlike taaka veanja
provodnika (hi , i=1,2,,n) e se menjati sa zakoenjem izolatora. U ovoj analizi smatra
se da su visinske razlike taaka veanja nepromenljive i poznate veliine. Ova
pretpostavka proizilazi iz injenice da je u opsegu praktino moguih stanja provodnika
zakoenje izolatorskih lanaca dovoljno malo da moemo smatrati da se pomeranje taaka
veanja vri po horizontalnoj pravoj u ravni linije provodnika.
U sistemu jednaina (9.5) pretpostavljena je mogunost da dodatna kontinualna
optereenja u rasponima mogu biti razliite pri istoj temperarturi t, tj. da u nekim
rasponima zateznog polja postoji dodatno optereenje usled leda a u nekima ne, to je
realna mogunost koja se naroito uvaava pri analizi ukrtanja dva nadzemana voda.
Na osnovu navedenih pretpostavki zakljuujemo da su nepoznate u relacijama (9.5):
duine provodnika (Li , i=1,2,,n), srednja naprezanja provodnika (Fsri , i=1,2,,n),
duine raspona (ai , i=1,2,,n) i horizontalna komponenta naprezanja (), koja je po
pretpostavci ista u svim rasponima. Ukupan broj nepoznatih je (3 n)+1 pa je potrebno
definisati jo jednu jednainu i dodati je sistemu (9.5). Ta jednaina proistie iz
pretpostavke da su take veanja provodnika za zatezne stubove fiksne odnosno da je
duina zateznog polja poznata i nepromenljiva, odnosno da je:
n

a
i =1

0i

= ai .
i =1

34

(9.6)

Jenaine (9.5) i jednaina (9.6) ine sistem od (3 n)+1 linearno nezavisnih jednaina
koje definiu jednainu stanja provodnika u zateznom polju.
Odreivanje referentnih uslova za jednainu stanja provodnika u zateznom polju
Da bi se jednaina stanja mogla reavati potrebno je definisati referentne uslove. Za
referentne uslove treba odabrati one pri kojima se javlja maksimalno dozvoljeno
naprezanje. Prema vaeim propisima maksimalno dozvoljeno naprezanje moe se javiti
na temperaturi t0= 20 oC bez dodatnog optereenja usled leda ili na temperarturi
t0= 5 oC sa dodatnim optereenjem usled leda. Unapred se ne zna koji od ova dva uslova
je kritiniji pa je potrebno usvojiti jedan od uslova a onda u formiranom modelu proveriti
horizotalno naprezanje u provodniku pri stanju koje odgovara drugom uslovu. Ako je
dobijeno naprezanje manje od izabranog onda su izabrani referentni uslovi dobri, a ako je
vee onda treba usvojiti druge referentne uslove.
U jednaini stanja potrebno je definisati sve veliine koje se odnose na izabrano
referentno stanje, to su sve one veliine koje imaju u indeksu oznake 0, kao i sve
visinske razlike taaka veanja hi (i=1,2,...,n) ija je promena zanemarena u ovom
modelu. Neke od referentnih veliina nije mogue eksplicitno zadati, ali se moe
iskoristiti injenica da jednaina stanja vai i u referentnoj taki, to omoguava da
izaberemo pogodne referentne veliine.
Ako se jednaina stanja primeni na referantne uslove dobija se sistem (9.7) od 2 n
jednaina, kojima je formalno matematiki izbegnuto zadavanje referentnih vrednosti za
duine provodnika i srednja ukupna naprezanja po rasponima.

L0 i = hi +
2

Fsred 0i

4 0

a
sh 2 0i 0
2 0

2
2
L0i + hi
1 0
=
a0i +
a0i

L0 i 2
2 0 th

0 2 0 / 0

(9.7)
(i=1,2,...,n)

Referentna specifina teina (0) se zadaje shodno izabranom referentnom stanju, odnosno
prema relaciji:

, t 0 = 20 o C
0 =
o
+ nd , t 0 = 5 C

35

(8)

gde su:

- specifina teina provodnika,

nd normalna dodatna specifina teina usled leda.
Horizontalnu komponentu naprezanja u provodniku pri referentnim uslovima (0)
potrebno je zadati tako da maksimalno naprezanje provodnika u zateznom polju pri
referentnom stanju bude jednako normalno dozvoljenom naprezanju za dati provodnik
(nd). Maksimalno naprezanje u rasponu javlja se u takama veanja provodnika.
Meutim, ne moe se unapred identifikovati raspon u kojem se pojavljuje maksimalno
naprezanje. Da bi odredili raspon u kojem se pojavljuje maksimalno naprezanje u
zateznom polju potrebno je izvesti izraz za maksimalno naprezanje u proizvoljnom
rasponu zateznog polja. Posmatrae se proizvoljan k-ti raspon u sopstvenom
koordinatnom sistemu.
Jednaina linije provodnika k-tog raspona u sopstvenom koordinatnom sistemu je data
relacijom (9).

y=

ch k
k

(9.9)

Dodatni raspon k-tog raspona (adk) je dat relacijom (9.9).

a dk =

hk
ak
Arsh
sh 1
2
k
2 k

(9.10)

Kod lananica vai prosta veza izmeu ukupnog naprezanja (F) u nekoj taki i njene
ordinate.

F = y k

(9.11)

Maksimalno naprezanje u k-tom rasponu (maxk) se moe izraziti preko odgovarajueg

totalnog raspona:

max k = max = ch

atk k
.
2

(9.12)

Iz relacije (9.12) moe se zakljuiti da se maksimalno naprezanje u zateznom polju javlja

u rasponu kojem odgovara nejvei totalni raspon (at). Poto je atk = a k + a dk , koristei
jednainu (9.11) i izraz za dodatni raspon (9.9) moe se napisati izraz (9.13) za
maksimalno naprezanje u k-tom rasponu pri referentnim uslovima (max0 k).

36

a k 0 0

0 hk
max 0 k = 0 ch
+ Arsh
2 0
2 sh a k 0 0
0 2

(9.13)

Maksimalno naprezanje u zateznom polju pri referentnim uslovima max0 se moe odrediti
na osnovu formalne relacije (9.14).

max o = max{ max 0 k , k = 1,2,..., n}

(9.14)

Poto je max0 maksimalni napon koji se u okviru propisanih uslova moe pojaviti u
provodniku, onda se ovaj napon zadaje da bude jednak normalno dozvoljenom
naprezanju za dati provodnik, odnosno max0 = nd.
Da bi referentni uslovi za izvedeni model bili u potpunosti odreeni potrebno je definisati
jo veliine raspona pri referentnim uslovima (ai0 , i=1,2,...,n). Strogo gledano rasponi su
odreeni i poznati samo u uslovima montae provodnika kada su nosei izolatorski lanci
u vertikalnom poloaju. Meutim, na mehaniki proraun bitno utiu odstupanja raspona
pri promeni stanja provodnika u zateznom polju, dok apsolutne vrednosti raspona, koje se
relativno malo menjaju sa promenom stanja, praktino definiu samo referentne vrednosti
u odnosu na koje se raunaju ta odstupanja. Imajui to u vidu, moe se pretpostaviti da su
rasponi pri referentnim uslovima poznati i jednaki rasponima koji se imaju pri montai.
Reavanje jednaine stanja provodnika u zateznom polju
Definisanjem pogodnih referentnih veliina, jednaina stanja (9.5) je proirena,
odnosno povean je red sistema. Formalno matematiki, ako se kao ulazne veliine
zadaju: ai0 ( i=1,2,...,n), hi (i=1,2,...,n), 0 i max0 , mehaniki proraun zateznog polja se
svodi na reavanje nelinearnog sistema algebarsikh jednaina kojeg ine izrazi (9.5),
(9.6), (9.7), (9.13) i (9.14). Reavanje ovog nelinearnog sistema algebarskih jednaina
moe se vriti nekom od numerikih metoda (npr. Njutnovom metodom, vidi udbenik
M. uri str. 35-38). Da bi se zapoeo iterativni postupak potrebno je definisati
(pretpostaviti) poetne vrednosti za promenljive stanja: Li , ai , Fsri i ; kao i za pomone
promenljive: Li0 , Fsr0i i 0. U relacijama koje slede poetne vrednosti za promenljive e
imati u superskriptu oznaku 0.
Za poetne duine provodnika po rasponima, kako pri referentnom tako i pri analiziranom
stanju, se moe usvojiti duina spojnica odgovarajuih taaka veanja:

L00i = L0i = hi2 + ai20 , (i=1,2,...,n) .

37

(9.15)

S obzirom da se rasponi malo menjaju sa promenom stanja mogu se usvojiti poetne

vrednosti za raspone:

a i0 = a 0i , i = 1,2,..., n .

(9.16)

Poetne vrednosti za horizontalnu komponentu i srednja naprezanja po rasponima pri

referentnim uslovima se najee mnogo ne razlikuju od usvojenog nominalno
dozvoljenog naprezanja, pa se moe usvojiti:
0
00 = Fsr
0 i = nd , i = 1,2,...n.

(9.17)

to se tie poetnih vrednosti za naprezanja pri zadatim uslovima (analiziranom stanju)

moe se usvojiti relacija (9.18).
0
i0 = Fsri
= nd 2, i = 1,2,..., n.

(9.18)

Poetna pogaanja u relaciji (9.18) se mogu na osnovu iskustva drugaije (priblinije)

zadati u zavisnosti od stanja koje analiziramo ime se moe postii bra konvergencija
iterativnog postupka.
Definisanjem poetnih vrednosti na osnovu relacija (9.15 9.18), omoguava brzu i
stabilnu konvergenciju iterativnog postupka i pri velikim zahtevanim tanostima.
Odreivanje uglova zakoenja noseih izolatorskih lanaca
U polaznim pretpostavkama reeno je da se zakoenje noseih izolatorskih lanaca u
modelu aproksimira horizontalnim pomeranjem taaka veanja u pravcu linije zateznog
polja (bona zakoenja uzrokovana vetrom nisu analizirana). Ovakva aproksimacija se
temelji na pretpostavci da je ugao zakoenja izolatorskih lanaca, pri realno moguim
stanjima provodnika, relativno mali, te da praktino ne utie na vrednosti hi. Meutim,
zakoenja noseih izolatorskih lanaca ugroavaju pretpostavku o jednakosti horizontalnih
komponenti naprezanja u rasponima zateznog polja a samim tim i egzistenciju izvedenog
modela stanja provodnika. Odrivost pretpostavke je povezana sa duinom izolatorskih
lanaca, odnosno naponskim nivoom voda. Ako je duina izolatorskih lanaca vea onda je
realnost aproksimacije izvesnija. Iz ovog razloga je potrebno proveriti uglove zakoenja
izolatorskih lanaca pri nekom analiziranom stanju.

38

Uglovi zakoenja noseih izolatorskih lanaca (j , j=1,2,...,(n-1)) mogu se odrediti na

osnovu slike 9.1 na kojoj je prikazano jedno proizvoljno zatezno polje. Na slici 9.1 (dole)
se posmatra zatezno polje dato na slici 9.1 (gore) ali pri nekim uslovima (stanju), pri
kojima se ima odreeno zakoenje noseih izolatorskih lanaca (pretpostavka je da slika
9.1 gore odgovara referentnim uslovima).

h3

h1

a1

a3

a2

a4

zatezno polje

p 3 > 0
p 1
a1

1
a2

p 2 < 0

a3

a4

zatezno polje

Slika 9.1 Proizvoljno zatezno polje sa naglaenim zakoenjem noseih izolatorskih lanaca
Uglovi zakoenja (j), odnosno odgovarajui horizontalni pomeraji vrha noseih
izolatorskih lanaca (pj) se posmatraju kao algebarske veliine, pri emu je usvojeno da
je ugao pozitivan ako je zakoenje izloatorskog lanca u smeru suprotnom od smera
kazaljki na satu. Na osnovu slike 9.1 mogu se napisti sledee relacije:

p1 = a1 a 01 ;
p 2 p1 = a 2 a 02 ;
p 3 p 2 = a 3 a 03 .

(9.19)

Reavanjem sistema jednaina (19) po promenljivim (pj) dobija se:

p1 = a1 a 01 ;
p 2 = (a 2 + a1 ) (a 02 + a 01 );
p 3 = (a 3 + a 2 + a1 ) (a 03 + a 02 + a 01 ).

39

(9.20)

Na osnovu izraza (9.20) moe se napisati izraz (9.21) koji predstavlja optu formu za
izraunavanje horizontalnih pomeranja noseih izolatorskih lanaca pri promeni stanja
provodnika.
j

p j = (a k a 0 k ), j = 1,2,..., ( n 1).

(9.21)

k =1

Ako je duina izolatorskih lanaca d (pretpostavljena je ista duina noseih izolatorskih

lanaca u zateznom polju), onda se uglovi zakoenja noseih izolatorskih lanaca mogu
raunati prema relaciji:

p j
d

j = arcsin

j=1,2,...,(n 1).

(9.22)

Rezultati proraun datog zateznog polja

Izvedeni matematiki model je pomou raunara primenjen na zadato zatezno polje. Ako
pretpostavimo da referentni uslovi odgovaraju: t 0 = 5 o C , 0 = r i max 0 = nd ,
dobija se: 0 5+led = 96,51 MPa ; 20 = 59,225 MPa .
Poto je 5+led > 20 referentni uslovi su dobro izabrani.
Analizira se dato zateznog polja pri zadatom stanju (postoji led samo na srednjem
rasponu): t = 5 0C ; 1 = 3 = ; 2 = r .
Za pretpostavljeno stanje provodnika raunarskom primenom izvedenog matematikog
modela dobija se:

= 89,65 MPa ; max = 91,56 MPa ;

1 = 7.29 o ; 2 = - 8.50 o ; f 2 = 28.23 m.

Pri proraunu uglova zakoenja pretpostavljeno da je duina noseih izolatorskih lanaca
d=2 m.
Analizom dobijenih rezultata moe se zakljuiti da je ugib raspona broj 2 pri
pretpostavljenom stanju vei nego pri temperaturi t=40 oC, pa je navedeno stanje
merodavno za odreivanje visine noseih stubova kako bi obezbedili zahtevani minimalni
nivo provodnika iznad reke.

40