Organizacija Somborski edukativni centar

Esej
Uloga omladinskog rada u razvoju mladih, sa
fokusom na provoenje slobodnog vremena
Apstrakt: U okviru ovog eseja baviemo se analizom omladinskog rada,
slobodnog vremena koje mladi provode, potencijalnom ulogom omladinskog
rada u kontekstu slobodnog vremena mladih. Osvrnuemo se na uticaje
slobodnog vremena koje je pasivno ili aktivno. Predstaviemo elemente i
modele

planiranja,

organizovanja

sprovoenja

aktivnosti

slobodnog

vremena i ulogu omladinskog rada u tim aktivnostima, kao i potencijale koji

se mogu ostvariti uticajem omladinskog rada na mlade osobe.

Trenerkinje:

Autor:

Danijela Radi i Vanja Kalaba

Petar Kecman

Sombor, 04. februar 2016.

Sadraj:
1. Uvod.........................................................................................................
....3
2. Kako mladi provode slobodno vreme? Koje su posledice po razvoj
mladih?

Pasivan

pristup......................................................................................................
.....3
3. Koja je uloga omladinskog rada? Koje su prednosti po razvoj mladih?
Aktivan
pristup......................................................................................................
.....5
4. Zakljuak..................................................................................................
.....8
5. Literatura.................................................................................................
......9

1. Uvod

Kako bismo razumeli ulogu koju omladinski rad igra u razvoju mladih i kako
to utie na njihovo slobodno vreme, jedno pitanje dolazi u prvi plan. ta je to
omladinski rad? Omladinski rad je saeti izraz za aktivnosti socijalne,
kulturne, obrazovne i politike prirode koje su namenjene mladima.
Omladinski rad u pojedinim sluajevima ukljuuje sport i usluge mladima.
Omladinski rad primarno pripada vankolskom obrazovnom sistemu, to
ukljuuje neformalno i informalno obrazovanje. (Kalaba.V (2008):Kako
razumeti omladinski rad u zajednici)1 Posmatrajui navedeni odlomak
definicije, dolazimo do zakljuka da se omladinski rad moe odvijati preteno
u okviru slobodnog vremena mladih. Time moemo uvideti mogunosti
organizovanja kvalitetnog slobodnog vremena za mlade i sa mladima, kako
bi to vreme bilo iskoriteno na zabavan i edukativan nain, gde se omladinski
rad ostvaruje u svojoj ulozi.

2. Kako mladi provode slobodno vreme? Koje su

posledice? Pasivan pristup.
Ispitivanje koje je obuhvatilo 2426 uenika srednjih kola od I do IV razreda
(15-19 godina) iz 26 kola iz 9 gradova Srbije, sa pitanjima iz deset razliitih
kategorija, je pokazalo pretenu pasivnost kod mladih. Ovi rezultati u skladu
su sa rezultatima drugih istraivanja i saglasno govore da su mladi uglavnom
potroai

kulture,

okrenuti

kulturnoj

recepciji

pasivnijim

oblicima

provoenja slobodnog vremena. (I. Stepanovi, M. Videnovi, D Plut (2009)

Obrasci ponaanja mladih tokom slobodnog vremena)2 Ta pasivnost esto
ima tendenciju da se usadi kao pravilo ponaanja u svakoj sferi ivota i
ponaanja mlade osobe, a negativni efekti takvog ponaanja najvie dolaze
1 Odlomak definicije omladinskog rada preuzet iz publikacije; Kalaba.V (2008):Kako razumeti
omladinski rad u zajednici; Forum Syd Balkans Program, Beograd

2 Preuzeto iz izvornog naunog lanka; I. Stepanovi, M. Videnovi, D Plut (2009) OBRASCI

PONAANJA MLADIH TOKOM SLOBODNOG VREMENA http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/00380318/2009/0038-03180903247S.pdf

do izraaja u kljunim momentima prelaska iz mladalakog doba u zrelo

doba. Konkretno se misli na traenja posla, pokretanja sopstvenog posla,
potraga za partnerom/kom... to iziskuju od mlade osobe aktivan pristup.
Dakle mlada osoba je ta koja mora da trai posao, kako bi osigurala svoju
egzistenciju, mlada osoba je ta koja mora da pokrene svoj posao, da potrai
odgovarajueg/u partnera/ku. Pasivan pristup ovim sferama ivota u veini
sluajeva dovodi do nezadovoljstva i neosnaenosti mladih osoba. Pasivnim
pristupom mlade osobe retko dolaze u izazovne situacije, i retko izlaze iz
svoje zone komfora proputajuu izobilje prilika za uenje, lini i socijalni
napredak, prilika da pronau sebe isprobavajui i radei razliite stvari.
Ukoliko mlada osoba propusti priliku da se oproba u stvarnom svetu,
proputa priliku i da izgradi sebe kao linost, stvarajui sebi oseaj
nezadovoljstva, iskljuenosti iz drutva i neostvarenosti. Takav zaostatak sa
godinama postaje sve tee nadoknaditi jer je vremenski zahtevan, iziskuje
veliku koliinu energije, preispitivanja, pokuaja i pogreaka. Dodatna stavka
u ovom procesu jeste i rezultat koji se iskazuje retroaktivno, i samim tim ima
vee posledice ukoliko mlada osoba nije krenula u proces osnaivanja svoje
linosti. Bez procesa osnaivanja linosti dobijamo drutvo potroaa i
posmatraa koji iz straha nemaju obzira prema okolini, ivotinjama i ljudima,
koji tuu tragediju ili sreu ne doivljavaju kao svoju a nedostatak empatije
ispoljavaju krijui se iza kamera, profila, komentara i klikova, sude drutvu za
njegove nedostatke a nita ne ine da ga naprave boljim. Moemo da
izaberemo ovaj trenutak krize da postavimo i odgovorimo na velika pitanja
razvoja drutva - kao to su, ta elimo da budemo kad porastemo, kada
prerastemo ovu zbunjujuu adolescenciju gde mislimo da granice ne postoje
i patimo od zabluda o besmrtnosti? E pa vreme je da odrastemo, da budemo
mudriji,

smireniji,

da

budemo

uviajniji.

Poput

generacija

pre

nas,

odrastaemo u ratu - ne ratu civilizacija, ve ratu za civilizaciju, za

neverovatnu ansu da izgradimo jae i srenije drutvo koje namerava da se
zadri ovde do svog srednjeg doba. Moemo da izaberemo ivot umesto
straha. Moemo da uradimo ono to moramo, ali za to e biti potreban svaki
4

preduzetnik, svaki umetnik, svaki naunik, svaki govornik, svaka majka,

svaki otac, svako dete, svako od nas. Ovo moe biti na uzvieni as. (govor
Pola Gildinga pod nazivom Zemlja je puna) 3

3. Koja je uloga omladinskog rada? Koje su prednosti po

razvoj mladih? Aktivan pristup.
Metodama neformalnog obrazovanja kao organizovane obrazovne aktivnosti
van okvira ustanovljenog formalnog sistema koja slui razliitim ciljnim
grupama i ima odreene saznajne ciljeve; prua obrazovanje, razvija
samostalnost i neguje sistem vrednosti (Skripta za potrebe NAPOR obuke za
omladinske lidere/ke)4 i implicitnim uenjem kao procesom gde svaki
pojedinac/ka

stie

stavove,

vrednosne

norme,

vetine

znanja

iz

svakodnevnog iskustva iz porodice, od prijatelja, grupe vrnjaka, medija i

drugih uticajnih inilaca u svom okruenju (Akcioni plan politike za mlade u
Vojvodini)5 omladinski rad ima potencijal da dosegne veliki broj mladih i da
prui podrku tim mladim osobama na putu sazrevanja. Uloga koju
omladinski rad ima u kontekstu provoenja slobodnog vremena jeste
prvenstveno planiranje i dizajniranje programa za mlade. Planiranje i
dizajniranje programa za mlade podrazumeva:

Odabir ciljne grupe

Analiza potreba ciljne grupe na osnovu karakteristika (uzrast, broj, gde
se nalaze, vrednosti i specifini naini ponaanja ciljne grupe, da li su i
koje su programe do sada proli)

3 Preuzeto iz govora Pola Gildinga pod nazivom Zemlja je puna

https://www.ted.com/talks/paul_gilding_the_earth_is_full/transcript?language=sr

4 Preuzeto iz Skripta za potrebe NAPOR obuke za omladinske lidere/ke pripremljena od strane Centra
za omladinski rad, Novi Sad, 2015.

5 Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini; Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu u

partnerstvu sa Omladinskim savetom Vojvodine; Novi Sad, mart 2005

Formiranje tima koji e voditi program (obratiti panju na motivaciju i

potrebu za dodatnim treningom ukoliko su nepohodne odreene

kompetencije) i podela zadataka unutar tima

Odabir teme, ciljeva i zadataka, programa i metodologije
Vremenski raspored aktivnosti u fazama
Potrebni resursi (izrada budeta, pronalaenje prostora, neophodna

tehnika oprema)
Saglasnost (ukoliko je neophodno) roditelja, staratelja ili odreene

institucije
Analiza moguih potekoa u realizaciji programa
Plan evaluacije programa i podnoenja izvetaja (Smernice za
osiguranje kvaliteta omladinskog rada) 6

Ovakvim pristupom omladinskog rada provoenje slobodnog vremena dobija

strukturu, primenjuje metode i odabira teme u skladu sa potrebama mladih i
time odgovara na potrebe mladih za uenjem i razvijanjem. Omladinski rad
sprovodi programe zajedno sa mladima, podstiui ih na aktivno uee,
kreativnost, celoivotno uenje, preuzimanje odgovornosti, samostalnost,
timski rad, ukratko na ostvarivanje kompetencija koje mlada osoba retko
stie u toku svog formalnog obrazovanja, i time ostvaruje komplementarnost
sa obrazovnim sistemom. Model po kojem se najee sprovodi omladinski
rad

osmislio

je

John

Haskins

1996.

godine.

6 ELEMENTI U PLANIRANJU I DIZAJNIRANJU PROGRAMA ZA MLADE, preuzeto iz Smernice za osiguranje

kvaliteta omladinskog rada Nacionalne asocijacije praktiara/ki omlaadinskog rada, NAPOR, Zlatibor,
mart 2009.

Kao to je na fotografiji prikazano Haskinsov model se sastoji iz sedam faza.

U toku prve faze ovog modela se ostvaruje kontakt sa pojedincima i
grupom mladih osoba, predstavljaju se mogunosti i prua se pristup
informacijama od znaaja za mlade i njihov razvoj. Naini na koje moemo
ostvariti prisustvo i informisanje mladih jeste pozivanje i informisanje putem
drutvenih mrea preko kojih imamo pristup velikom broju mladih osoba,
mada iz prakse se pokazalo da ukolko nemamo i ostvaren lini kontakt sa
mladim osobama koje pozivamo preko mrea, mali je broj mladih koji se
odazove. Posmatrano sa ove take gledita, lini kontakt je osnova za
poveavanje prisustva mladih. U ovoj fazi mladi uglavnom nisu samostalni za
kreiranje svojih programa i jo uvek ne postoji kohezija u grupi koja se
okuplja.
Druga faza modela podrazumeva ponovno ostvarivanje kontakta sa
grupom mladih. U toj fazi omladinski lideri/ke i omladinski radnici/e ostvaruju
kontakt sa pomenutom grupom i organizuju sastanke na kojima se mladi
7 Copyright fotografija preuzeta sa prvog modula obuke za omladinske lidere/ke,
Sremski Karlovci, januar 2016.

upoznaju, stvara se poverenje, mladi imaju mogunost da razmenjuju

stavove, miljenja i iskustva. U praksi se pokazalo da je informisanje mladih o
buduim aktivnostim na sastancima dovodilo do veeg broja uesnika i na
drugim aktivnostim, jednim delom i zbog atmosfere zajednitva koja se moe
ostvariti na ovakvim sastancima.
Faza druenja, trea faza Haskinsovog modela podstie na druenje
mladih kroz razne aktivnosti kao to su drutvene igre, filmske veeri, izleti...
U toku tih aktivnosti mladi imaju mogunost da testiraju svoje ideje, izraze
miljenje i omladinski lideri/ke i omladinski radnici/e ostvaruju redovne
razgovore sa pojedincima i sa celom grupo kako bi se izradilo meusobno
poverenje i kohezija u grupi.
U toku etvrte faze mladi zapoinju svoje uee u programu koji je
razvijen u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima, kako bi bili
motivisaniji za aktivan doprinos procesu uenja. Aktivnosti koje se mogu
sprovoditi u ovoj fazi programa su radionice sa odreeniim ciljevima sticanja
znanja, vetina i kompetencija a kao to je pomenuto u skladu sa potrebama
i interesovanjima mladih. Ukoliko takve aktivnosti nisu u skladu sa
potrebama mladih, rizikujemo osipanje grupe i umanjivanje rezultata
dosadanjeg rada u prethodnim fazama.
Ukljuivanje mladih u planiranje aktivnosti i planiranje voenja grupe je
osnova pete faze u kojoj mladi uviaju svoja lina interesovanja i potrebe, i
u skladu sa time razvijaju aktivnosti i poinju da preuzimaju odgovornost i da
rade. Uloga omladinskih lidera/ki i omladinskih radnika/ca u ovoj fazi je
posmatranje procesa planiranja i podrka kako bi mlade osobe stekle
samopouzdanje i osnaile se za samostalno izvoenje aktivnosti.
esta faza je faza u kojoj mladi aktivno uestvuju u procesu i
preuzimaju odgovornost u organizovanju aktivnosti. U ovoj fazi mladi
preuzimaju i voenje odreenih aktivnosti na sebe, oni su u ulozi voditelja
radionica, edukatora...

U konanoj sedmoj fazi mladi preuzimaju punu odgovornost, potpuno

su nezavisni i samostalni u planiranju, organizovanju i sprovoenju
aktivnosti. I oni sami mogu postati omladinski lideri/ke, i omladinski radnici/e.
Dakle prednosti omladinskog rada i podsticanja aktivnog pristupa kod mladih
mogu doneti mnogo benefita po mlade i okolinu, poevi od zdravijeg i
aktivnijeg ivota, oseaja svrhe, ispunjenosti, pripadnosti, podrke u razvoju,
sigurne sredine za uenje i preispitivanje, mogu stvoriti oseaj odgovornosti
u mladima i elju za uticanjem i stvaranjem promena.

4. Zakljuak
Lista benefita omladinskog rada se moe nastaviti u nedogled i vanost i
uloga omladinskog rada u razvoju mladih se ne moe dovoljno naglasiti.
Potencijali

za

razvoj

mladih

se

mogu

potpunosti

ostvarivati

organizovanjem, planiranjem i sprovoenjem aktivnosti slobodnog vremena

za mlade. Pruanje podrke i vodstva u ranim fazama razvoja, zatim
osnaivanje

ohrabrivanje

mladih

za

uee

aktivnostima

kao

organizovanju i planiranju istih, sa ciljem da mladi preuzmu odgovornost i u

konanici postanu osnaene i ostvarene linosti koje e imati hrabrosti da
reaguju i oblikuju nae drutvo bi trebalo da bude prioritet oveanstva a ne
samo omladinskih lidera/ki i omladinskih radnika/ca. Jer kako kau Na
mlaima svet ostaje.

5. Literatura
1.

Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini; Pokrajinski sekretarijat za

sport i omladinu u partnerstvu sa Omladinskim savetom Vojvodine; Novi Sad,

mart 2005

2.

Kako razumeti omladinski rad u zajednici; Kalaba.V (2008) Forum Syd

Balkans Program, Beograd

3.

OBRASCI PONAANJA MLADIH TOKOM SLOBODNOG VREMENA

Stepanovi,

M.

Videnovi,

Plut

I.

(2009);

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2009/0038-03180903247S.pdf
4.

Skripta za potrebe NAPOR obuke za omladinske lidere/ke pripremljena

od strane Centra za omladinski rad, Novi Sad, 2015.

5.

Smernice za osiguranje kvaliteta omladinskog rada Nacionalne

asocijacije praktiara/ki omlaadinskog rada, NAPOR, Zlatibor, mart 2009.

6.

Zemlja je puna; Odlomak govora Pola Gildinga, preuzet sa web

stranice TedTalk
https://www.ted.com/talks/paul_gilding_the_earth_is_full/transcript?
language=sr

10

11