PRENOSNICISNAGE

SKRIPTA
DALIBORIVKOVI

1. Vrste pogonskih sistema i kinematske eme pogonskih sistema

1.1.

Vrste pogonskih sistema

Razlika izmedju pogonske i radne maine je u odnosu broja obrtaja i obrtnog momenta,
zato je potrebno prilagoditi parametre radne i pogonske maine ubucujui izmedju prenosnik
snage.

P.M.

P.S.

R.M

P.M. pogonska maina
P.S. prenosnik snage
R.M. radna maina

Prenosnike snage moemo podeliti na osnovu:
o broja motora
jedno motorni pogon svaka radna maina ima svoj pogon
viemotorni pogon radna maina se sastoji iz vie mehanizama i svaka od njih
ima svoj pogon
grupni pogon sa jednog mesta se pokreu vie mehanizama
o tipu motora
EM elektro motor
SUS motor sa unutranjim sagorevanjem
turbo motori
hidraulini motori
Tip motora se bira u zavisnosti od namene, izvora energije, potrebne snage, broja obrtaja
itd.

1.2.
Kinematska ema pogonskih sistema

Prillikom projektovanja prenosnika snag, spoljanji otpori se ili predpostavljaju ili su
zadati.
Prva etapa projektovanja je postavljanje kinematske eme i postavlja se na osnovu:
o da li se poveava brzina i obrni moment na radnoj maini
o da li se menja pravac kretanja
o da li se vri regulacija promena brzine
Osim toga bitan uslov je karakter kretanja pogonske i radne maine, kao i uednaenost
kretana.

Kod maina sa monotonim kretanjem radnih organa n const , a kretanje stalno u
jednu stranu koristimo prenosnike snage sa i const klasini .

Kod maina sa promenjivim kretanjem, imamo promenu reima brzine i snage. Promena
brzine i snage moe se regulsati runo ili automatski, kod takvog tipa prenosnika koristimo
menjae ili varijatore.

Kod maina sa ciklinim kretanjem radnog organa, pored prenosnika snage koriste se i
mehanizmi koji omoguavaju ciklino kretanje.

Na osnovu toga poetnu emu mainskog sistema moemo proiriti dodatnim ureajem.
1

P.M.

Reverse

Menja

Reduktor

R.M.

Tip prenosnika moe se odabrati preko faktora:
G M C M C

K

G relativni gabarit; M relativna masa; C relativna cena prenosa; M relativna masa

motora pogonske maine; C relativna cena motora

Povoljno je kada je kaktor K mali ali to nije uvek pravilo, takvo reenje sa
konstruktivnog aspekta moe biti nepovoljno.

2. Podela, primena i karakteristike mehanikih prenosnika

2.1.

Podela prenosnika snage

Prenosnik snage menja karakteristike pogonke maine i prlagoava karakteristike radnoj
maini.

Sa dijagrama se vidi da su karakteristike P.M. i R.M.
razliite kao i stepen iskorienja. Najbolji stepen iskorienja je
u preseku dijagrama optimalna ugaona brzina sa
najveim iskorienjem snage, to je i zadatak prenosnika.

Jedna od karakteristika klasinih prenosnika je da
pokrivaju malo podruje snage. Ubacivanjem menjaa sa
razliitim stepenima prenosa proiruje se pokrivno podruje
snage, dok je sa varijatorima pokrivno podruje neogranieno.

Moemo izvriti sledeu podelu prenosnika snage:
o prema promenljivosti stepena prenosa
konstantan reduktor i multiplikator
stepenast menja
kontinualan varijator
o prema principu rada
mehaniki zupasti, kaini, lanani itd.
hidrulini hidrostatiki i hidrodinamiki
elektrini
o prema nainu upravljanja
runo upravljani
poluautomatski
automatski

2.2.

Karakteristike mehanikih prenosnika

Prenosnici sa konstantnim prenosnim odnosom:
o sa ozubljenjem
zupasti iroka primena i jednostavno izvoenje
3

puni velika redukcija u jednom stepenu prenosa

lanani manji gabariti i optereenje vratila
sa trenjem
frikcioni ravnomeran prenos i tih rad
kaini jednostavni i jeftini
Prenosnici sa stepenastim regulisanjem menjai :
sa ozubljenjem irok dijapazon regulisanja
sa trenjem ravnomeran rad
Prenosnici sa kontinulnim regulisanjem varijatori :
impulsni i lanani mogunost pretvaranja obrtnog u oscilatorno kretanje
preko krivajnih mehanizama, primenu imaju kod sistema sa malim brzinama
i momentima
sa trenjem frikcioni varijatori

3. Primena i podela zupastih prenosnika

Koriste se za sve poloaje vratila, irok dijapazon snage i prenosa. Prednosti su: taan
prenosni odnos, male dimenzije, visok stepen iskorienja, sigurnost u radu i dugi vek trajanja.
Hedostaci su sledei: buka, vibracije, krutost u prenosu snage i zahtev za elastinu vezu. Zavisno
od namene i osobina maina koje treba projektovat,zupasti parovi mogu biti razliiti.

Njihovu podelu moemo posmatrati ematski:
o prema ulazno izlaznom vratilu
o prema tipu
paralelna
vratila
klasini
cilindrini
motor reduktori
vratila koja se seku
Planetarni obini,
konini
diferencijalni i
harmoniski
mimoilazni puni
o prema broju stepena prenosa
jednostepeni
viestepeni

4. Konstruktivni oblici zupastih prenosnika ema izvoenja

U okviru svake vrste reduktora mogui su razliiti poloaji zupanika, time je odreen i
oblik kuita.

Za montau je lake kada su vratila u jednoj ravn ali je takva konstrukcija razvuena, zato
se koristi koakcijalni raspored ali je kuite sloeno.


Prema nainu ostvarivanja veze sa pogonskom mainom razlikujemo:
o direktna veza
o posredna veza
o odvojena veza
Direktna veza se koristi kod manjih sistema, pogonska maina je uvek EM i izbegava se
postavljanje postolja. Osnovna odlika je kruta veza i kuite prenosnika je nosa EM. Ostvaruje se
tako to je rotor EM klinom spojen sa pogonskim zupanikom.

Posredna veza se koristi kada treba obezbediti relativno
jednostavan spoj P.M. i R.M. Osnovna odlika su elastina veza umetanjem
adaptera koji moe biti i elastina spojnica ime se kompenzuju izvesne
netanosti u izradi i montai.










Odvojena veza u najveem broju sluajeva se koristi kod veih pogonskih sistema. Izmeu
EM i prenosnika ubacuje se elastina spojnica i to najee sa doboem za konicu.

Kuite u sva tri sluaja moe biti jednodelno ili viedelno.




5

5. Preporuke za konstrukciju zupastih parova, zupanika, vratila i

uleitenja

5.1.

Preporuke za konstrukciju zupastih parova i zupanika

Najveu primenu imaju cilindrini zupanici sa kosim zupcima, konini i cilindrini sa
strelastim zupcima se teko izrauju, dok su cilindrini sa pravim zupcima nezgodni zbog udara.
Ostali parametri:
Osnovni geometriski parametri
o broj zubaca
zupanika su:
o koeficijent pomeranja profila
o osno rastojanje
o ugao nagiba
o modul
o prenosni odnos
o irina zupanika

U seriskoj proizvodnji prave se tipizirani reduktori, sa standardnim vrenostima osnih
rastojanja. Tipiziranje i unifikacija nam omoguava da u jedno kuite ugraujemo razliite
zupaste parove i postignemo razliite prenosne odnose, da izvrimo tipizaciju geometrije i izbor
odreenih konstruktivnih elemenata leita, zaptivaa itd. .
Osno rastojanje:
m z
z cos
a
; a cm c 50 100 ; 8 25
cos 2 cos
Zubanici izraeni sa uglom 8 ponaaju se kao pravi zubci, dok se kod zubanika
izraenih sa uglom 25 javljaju velike aksijalne sile.
Postoje puno preporuka za projektovanje prenosnika snage. esto se polazi od prenosnog
odnosa, gde je zadat ukupan prenosni odnos i treba izviti dekompoziciju na parcijalne prenosne
odnose.

Glomazna konstrukcija zahteva puno ulja, prostor unutar kuita nije racijonalno
iskorien. Treba teiti odgovarajuoj raspodeli prenosnog odnosa, tako da konstrukcija bude
skladna. Treba izbegavati celobrojne parcijalne odnose, zato to isti par zuba dolazi u kontakt.

Postoje niz preporuka za izbor prenosnog odnosa:

o opta preporuka faktor B zavisi od optereenja
i
o

za dvostepene koaksijalne
i,

i
;B
B
i

1,2

0,01

1,4

0,05 i
6

za dvostepene sa koninim parom

0,22 0,28 i
i,
i
o za dvostepene cilindrine
i ,
1,2 1,25 i
i
o za trostepene
i ,
i ,
i ,
; i ,

1,3
1,3
Parcijalni prenosni odnos moemo odrediti i na osnovu sledeih dijagrama
o

U prvom paru ne bi trebalo da i ,
6, a kod koninih i ,
5. Kod jednohodnih pueva
moe se postii i ,
30 40, a moe i vie.

irina zupanika zavisi od kvaliteta izrade vea irina bolji kvalitet . Preporuka je da se
mali zupanici rade sa vratilom, ako od ljeba za klin pa do temena nema 4m .



5.2.
Preporuke za vratila

Konstrukcija ulaznih i izlaznih vratila zavisi od poloaja elemenata i oslonaca. Obino su
meuvratila proste grede gde su zupanici izmeu oslonaca, dok su ulazna i izlazna vratila zbog
spajanja sa ulaznim i izlaznim elementima obavezno sa prepustom zupanik moe biti izmeu
oslonaca ili na prepustu .
Reduktorska vratila su najee okrugl, puna, stepenaste promene prenika i rade se od
jeftinijih elika zbog manje osetljivosti na koncentraciju napona uteda na koncentraciju napona
je mala . Potrebna su kruta vratila zbog tanosti sprezanja. Ovo je nemogue uskladiti kod vratila
koja se rade izjedno sa zubanikom. Vratila sa zubanikom su predimenzionisana iz razloga to
zubanik diktira materijal predimenzionisana u odnosu na vrstou . Kod nekih vratila radi
smanjenja teine izrauju se uplja i skupla vratila.
Krutost vratila vei prenik obezbeuje tanije sprezanje. Najbolje je kada je vratilo na
dva oslonca, ponekad se radi tanijeg sprezanja postavljaju tri oslonca proraun je znatno tei
zbog statiki neodreenog nosaa .
Konstrktor obino ne raspolae sa dovoljno podataka i pribegava skraenom postupku
predhodnog prorauna samo na uvijanje .

M
W

; W

0,2d d

5M

Na kraju zavrni proraun daje odreene korekcije ako je potrebno.

7

6. Preporuke za konstrukciju kuita

Kuita su znaajan element prenosnika i relativno skupa. Zato se rade tipizirane vrste
prenosnika, pa u jedno kuite moe da stane itava familija prenosnika. Pri projektovanju kuita
treba obratiti panju na konstrukciju i ostaviti dovoljno prostora za ugradnju razliitih zubastih
parova.
Materijal kuita zavisi od optereenja, za manja optereenja koristi se najeftinija
varijanta sivi liv , dok za vea optereenja je povoljan elik. Ako postoji ogranienja u pogledu
teine koriste se aluminijumske legure.
Izrada kuita zavisi od veliine serije, ako se radi o pojedinanoj proizvdnji, odlivak je
skupa varijanta, a zavarena konstrukcija poeljna. Kuite mora da poseduje izvesnu krutost. zato
ako se radi kao zavareno i male debljine, onda se dodaju rebra radi poveeanja krutosti.
U seriskoj proizvodnji najbolje je praviti livena kuita. Prilikom proizvodnje neophodno
je povesti rauna o debljini zida kuita. Ako unutar kuita postoje pregrade onda unutranji
zidovi moraju biti tanji od spoljanjih, kako nebi dolo do deformacije prilikom hlaenja
minimalna debljina zida 6 mm .
Dimenzionisanje kuita je sloen proces i sprovodi se empiriski. Debljina kuita se
odreuje na osnovu gabaritnih mera ili osnog rastojanja. Pri tome se mora voditi rauna o
tipizaciji i unifikaciji postupka izrade, transportu, eksplotaciji itd.
Postoje niz preporuka vezanih za konstrukciju, kao da vratila moraju leati u ravni
seenjakod dvodelnih kuita i sl.
Sve dimezije kuita se odreuju na osnovu debljine zida kuita:
o jedno stepeni reduktori 0,025a 1 mm
o dvostepeni reduktori 0,025a 3 mm
o trostepeni reduktori 0,025a mm
Prilikom izbora osnog rastojanja za proraun debljine kuita uzima se osno ratojanje
sporohodnog para sa veim odstojanjem.

1 1,5 odstojanje izmedju temene krunice
a
zubanika i poklopca kuita

0,8 debljina poklopca

b 1,5 debljina spoja
S 2,35 debljina ape
f 5m f 10 mm granine vrenosti odstojanja temene
krunice i dna kuita



Poklopac se obino radi od sivog liva. Na mestima gde je poklopac zatvoren lake se
ostvaruje zaptivenost, problem zaptivanja javlja se na ulaznom i izlaznom vratilu. Mora se
izjednaiti pritisak u kuitu sa okolinom oduka , a razlog tome je da ulje ne bi izalo pod
pritiskom.




8

7. Konstrukciske mogunosti i podeavanja pravilnog sprezanja

koninih zupastih i punih parova

Mora se obratiti panja da se pri montai ne narui pravilno sprezanje. Kod cilindrinih
zupanika, vratila su paralelna, a manji zubanik iri i aksijalno pomeranje ne predstavlja problem.
Nasuprot njima kod koninih i punih parova mora se voditi rauna pri montai i
regulisati poloaj zubanika, jedan u odnosu na drugi.


U paru spregnutih koninih zubanika moraju se ose sei
u jednoj taki. Zbog netanosti u montai dolazi do pomeranja
take presecanja i samim tim do nepravilnog sprezanja.

Mora se obezbediti regulacije aksijalnog pomeranja
zubanika. Regulacija aksijalnog pomernja zubanika izvodi se
ubacivanjem podmetaa.




Kod punih parova mora se voditi rauna da glavna ravan, koja prolazi kroz sredinu
punog toka proe i kroz osu
pua.

Kod cilindrinih pueva
regulie
se
aksijalnim
pomeranjem punog toka, dok se
kod globoidnog mogu izvriti
podeavanja i na puu.


Postoje standardi kojima
se propisuje tanost sprezanja,
vezano za poloaj zubanika pri montai. Naravno potrebno i neophodno je izvriti takvu
kontrolu.

8. Preporuke za konstrukciju zubastih prenosnika snage i mere za

poboljanje

Pri izboru prenosnika treba obratiti panju i na neke dodatne zahteve. Kada je zahtev
manja masa i gabaritnost, moe se se prilikom biranja sprezanja izabrati unutranje sprezanje,
primeniti planetarni prenosnici ili izabrati harmoniski prenosnici.
Izborom unutranjeg sprezanja dobija se mala uteda na gabaritnosti zbog malog odnosa
prenika
d
d

i
i

1

1

Izborom planetarnih prenosnika, snaga se sa cilindrinog zubanika prenosi na
planetarne zubanike grananje snage i samim tim dolazi do raspodele optereenja, to direktno
utie na veliinu elemenata a samim tim i na gabaritnost.
Odnos prenika centralnog i planetarnog zubanika, gde je n broj satelita iznosi
d
n
d

Izborom harmoniskih prenosnika, elastini zubanik omoguava spregu velikog broja
zubaca, pa se moe preneti i znatno vea snaga sa daleko manjim elementima, a samim tim se
smanjuje i gabaritnost.

Potrebno je obezbediti podmazivanje svih zubanika u kuitu. Ako zubanici u kuitu
stoje vertikalno podmazivanje zubanika moe se izvesti potapanjem doljnjeg zubanika. esto
to nije dovoljno pa se ubacuje jedan parazitski zubanik da pospei podmazivanje.

10

9. Preporuke za podmazivanje prenosnika snage

Glavni zadatak podmazivanja je smanjenje gubitka energije usled trenja, a samim tim
zagrevanje i habanje. Maziva tite elemente od korozije, smanjuju um, vibracije i udarna
optereenja.
Za podmazivanja se koriste maziva koja se dobijaju rafinacijom mineralnih ulja, njihova
najvanija karakteristika je viskoznost. Osim toga bitne karakteristike su: prionjvost,
temperatura zapaljivosti, isparljivost i istoa u odnosu na sadraj vode. Karakteristike maziva
zavise od intenziteta optereenja, porastom optereenja viskoznost opada. Pored tenih u
primeni su i masti za podmazivanje sporohodnih parova.
Oznke maziva su obino u vezi sa proizvoaem. Postoje odgovarajue oznake po
standardu kojih moraju da se pridravaju svi proizvoai maziva.
Za podmazivanje zupastih prenosnika u osnovi postoje dva naina:
o potapanjem
o cirkulaciono pomou pumpe
15 kod punih parova
Obimne brzine su granica za izbor tipa podmazivanja. Za v
v

10

podmazivanje se vri potapanjem. Pri veim brzinama ulje odleti sa zubanika usled

centrifugalne sile, a samim tim se smanjuje i podmazivanje. Osim toga javljaju se gubitci snage
usled prolaska zubaca kroz ulje. Ova metoda je jeftinija u odnosu na druge iz razoga to se ovim
postupkom podmazuju i leajevi, nisu potrebni dodatni mehanizmi za podmazivanje leajev.
Nedotatak je ograniena koliina, kao i hlaenje ulja, to dovodi do ubrzanog starenja, a samim
tim i radni vek ulja se skrauje.
Kod veih obimnih brzina podmazivanja se izvodi pod pritiskom, ulje se dovodi kod ulaza
25 kod izlaza. Ovom metodom se postie hlaenje ulja i zubaca
u zahvat, a kod brzina v
zubanika.
Zavisno od konstrukcije, u eksplotaciji treba obezbediti odreene koliine maziva i ona se
uzima u granicama:
o

0,4

0,6

0,6

prenete snage za zubaste parove

prenete snage za pune parove

Dubina potapanja se uzima na osnovu modula i obimne brzine:

o 3 6 m za male obimne brzine v
5
o

3 m za vee obimne brzine v

12

to se tie toplotnog prorauna treba obezbediti odvoenje stvarne koliine toplote. U

stacionarnom stanju ulje se ne sme zagrejati vie od 70 80 jer se menjaju karakteristike ulja.
Stvarna koliina toplote zavisi od trenutne snage
P 1 kW
Q

Polazei od predpostavke da kuite ima konstantnu temperaturu Q a okolina Q
odvedena toplota je
A Q
Q
Q
A povrina kuita
koeficijent prolaza toplote

U stacionarnom stanju
Q P 1
A Q
Q
Q
11

12

10. Opte o planetarnim prenosnicima i klasifikacija planetarnih

prenosnika

10.1.

Opta razmatranja

Planetarni prenosnici su nastali od klasinih zubanika, takoe imaju konstantan
prenosni odnos, ali je jedna osa pokretna. Zubanik koji ima pokretnu osu zove se satelit i vri dva
kretanja, oko svoje ose i oko ose centralnog zubanika. Zubanici ije se ose poklapaju sa
centralnom osom zovu se centralni zubanici.

Pored zupastih postoje i frikcioni planetarni prenosnici sa frikcionim tokom, a mogua
i kombinacija.

Planetarni prenosnici nalaze primenu na raznovrsnim mainskim sistemima motorna
vozila, avionski prenosnici, dizalina postrojenja itd. i to obino za prenos velikih snaga pri
velikim obrtajima.
Nedostaci planetarnih prenosnika su:
Prednost u odnosu na klasine:
o komplikovana konstrukcija
o koaksijalnost ulaznog i izlaznog vratila
o sloena montaa
o raspodela snage na vie satelita
o osetljivost na odstupanje greke
o kompaktna konstrukcija
prilikom izrade
o dobar stepen iskorienja
o neravnomernost raspodele snage na
o veliki prenosni odnos
satelite
o male rotirajue mase pa i dinamike sile
o skuplji



Osnovni lanovi planetarnog prenosnika su:
o centralni sunani zupanik a
o centralni zubanik venac b
o satelit g
o nosa satelita h
Planetarni prenosnici sa tri pokretna elementa a, g i b su
diferencijalni prenosnici ako prenose snagu ili diferencijalni
mehanizmi ne prenose snagu . Diferencijalni prenosnici imaju dva stepena slobode i primenjuju
se kada treba preneti snagu na dva gonjena vratila ili super ponirano optereenje na jedno izlazno
vratilo.
10.2. Klasifikacija

Nemaka klasifikacija:
o spoljanje sprezanje a g se obeleava sa A
o unutranje sprezanje g b se obeleava sa I
Ruska klasifikacija:
o svi centralni zubanici su obeleeni sa K
o nosa satelita je h ili H
Ovo je opta klasifikacija i iz nje ne moemo zakljuiti o kakvom se sprezanju radi. Po toj
klasifikaciji postoje tri tipa prenosnika:
o 2KH sa dva centralna zubanika
o 3K sa 3 centralna zubanika prenosni odnos ide i do 500
13

o KHV sa mehanizmom V koji se spaja sa satelitom

Najzastupljeniji su 2KH A , gde gornji indek b oznaava nepokretni lan, a prvi dolnji
h sporohodni izlazni lan.
Planetarni prenosnici sa oznakom B i C su sa vie satelita, D satelit je zubasti par i
E konini zubasti par.









































14

11. Kinematika planetarnih prenosnika

11.1.

Opta razmatranja

Da bi projektovali planetarni prenosnik moramo prvo izvriti kinemtsku analizu usvojene
eme prenosnika.
Osnovni zadaci kinematske analize su:
o odreeivanje poloaja lanova prenosnika
o odreivanje brzine i ubrzanja
o definisanje jednaine kretanja
o odreivanje br. obrtaja
o odreivanje prenosnog odnosa
Za kinematsku analizu postoje vie metoda od kojih su najznaajnije:
o metoda plana brzina i broja obrtaja
o metoda zaustavljanja nosaa satelita Willis a
o odreivanje prenosnog odnosa preko ugla obrtanja
o metoda trenutnog pola
o metoda razlaganja sloenog kretanja Swamp a

11.2. Metoda plana brzina
Sutina ove metode je da se grafiki predstavljene brzine prevedu u analitiki zapis.
Analizu zapoinjemo planetarnim diferencijalnim prenosnikom, a zatim uvodimo granine uslove
fiksirajui odreene elemente. Ukupno kretanje diferencijalnog prenosnika definie se
parcijalnim kretanjem.

kada nosa satelita fiksiramo iz plana brzina sledi obimna brzina v1 i br.obrtaja n1
kada je nos satelita pokretan iz plana brzina slede obimne brzine vh1, vh2, a obimna
brzina satelita iznosi v
v
v
o kada je centralni venani zubanik pokretan iz plana brzina slede obimne brzine vhs,
v2s, a obimna brzina venanog zubanika iznosi v3 vhS v2S
Na osnovu prehodnih odnosa brzina moemo pisati sledee relacije:
r n
r n
r n
r n
v
v
v
v

v
2r n
r n
n
n
r n
Iz predhodne jednaine dobijamo zakon kretanja diferencijala:
o
o

15

Sopstveni br. obrtaja satelita:

n

Iz plana brzina sledi:

r
r

n
r
r

n
r
r

v
v

v
v

r

r

Nakon smene dobijamo:

v
2r n
2r n
v
2r n
v
v
2r n

Opta jednaina kretanja diferencijalnog prenosnika sa dvojnim satelitom:
r r
n
n
n
n
r r

Ako se uticaj spoljanjeg ozubljenja na promenu smera eliminie uvoenjem alana
1 , dobija se opta jednaina planetarnih prenosnika:
n
1 i n
n
n
i0 kinematski prenosni odnos odgovarajueg klasinog mehanikog prenosnika
m broj spregnutih parova
n1 i n3 brojevi obrtaja centralnih zubanika
nh broj obrtaja nosaa satelita












16

11.3.

Metoda zaustavljanja nosaa satelita Willis a

Metoda Willisa a se zasniva na predpostavci da se brzina bilo kog elementa moe izraziti
pomou brzine drugog elementa. Prenosni odnos izmeu pojedinih elemenata definisan je
odnosom njihovih ugaonih brzina:

1
,i

i
i

Prenosni odnos je pozitivan ako se elementi obru u istom smeru i obrnuto. U slovnoj
oznaci se dodaje i trei indeks. Indeks oznaava element u odnosu na koji je uzeta ugaona brzina.


Kada se ugaone brzine posmatraju u odnosu na h nepokretan lan :

o kada je nepokretan lan b

1
n
0i
i

i
o

kada je nepokretan lan h

r
z

r
z
Prenosni odnos moe se izraziti preko prenosnog odnosa ih:
i
f i
Za odreivanje ove funkcije postavljaju se relacije:
n
n
i
n
n
i
i
1
n
n
i
n
n
Analogno predhodnom izrazu:
n
n i
n i
i
1 i
n
n i
n i
i
1 i
n
n i
n i
n

0i

17

11.4.

Metoda trenutnog pola

Metoda trenutnog pola bie pokazana na prenosniku 2KH u varijanti A i A :

Poto su trouglovi PO C PAB dobijamo sledei
odnos:
v
v
v
2v
2r
r

Kako je:
v
2r n
r n
2 r
r n
v
2 r
r n
dobijamo prenosni odnos planetarnog prenosnika
n
r
z
1
1

i
n
r
z

Poto su trouglovi APB O PC dobijamo sledei
odnos:
v
v
v
2v
2r
r

Kako je:
2r n
v
r n
2 r
r n
v
2 r
r n
dobijamo prenosni odnos planetarnog prenosnika
n
r
z
1
1

i
n
r
z
























18



11.5.

Metoda ugla obrtanja zubanika

Pod predpostavkom da se nosa satelita h zaokrene za
ugao , satelit e biti okrenut za ugao , pa je u tom sliuaju:
r r

Kada se zubanik g zaokrene za ugao , centralni
zubanik a zaokrenue s za ugao :
r r

Meutim ugao zaokretanja zubania a je vei jer se
prilikom zaokretanja satelita g za ugao , zaokrene i centralna
linija ova dva zubanika za ugao , tako da je ugao zaokretanja
centralnog zubanika a jednako .

Prenosni odnos planetarnog prenosnika:

r
z

1
1
1

i

r
z

11.6.

Metoda Swampa

Metoda je zasnovana na razlaganju sloenih kretanja na prosta kretanja, kod organa kod
kojih je lako definisati kretanje. Recipronim postupkom, sabiranjem elementarnih kretana
dolazi se do nepoznatog broja obrtaja i prenosnog odnosa.
Metoda Swampa zasnovana je u tri koraka i predstavlja se tabelarno:
o zupanici a i g kruto su spojeni za h, ako se h okrene za pun krug u smeru
kazaljke na satu, u redu I upisujemo
o nosa satelita h je fiksiran, a ako se a okrene za pun krug u suprotnom smeru od
predhodnog onda zubanik g se okrene za , u redu II upisujemo
o

rezultujue kretanje pri nepokretnom centralnom zubaniku a dobija se sabiranjem

kretanja u redu R

Kretanje
I

a
1

II

g
1
z
z
1

h
1
0
z
z

19

12. Uslov montae planetarnih prenosnika

12.1.

Uslov susednosti

Ovaj uslov obezbeuje zazor izmeu temenih krugova
susednih satelita i mora biti u granicama:
l
d

brojsatelita
l 2a sin n
n

Minimalna doputena razlika odstojanja l i dg odreuje
se na osnovu modula m:
0,5m
l d

Uslov susedstva se moe izraziti prko broja zubaca:

z
z sin
z
n

Obino nije problem zadovoljiti uslov susedstva, jedino nastaje problem kod prenosnika
sa dvojnim satelitom D.

12.2. Uslov sprezanja

U toku montae ne sme doi do poklapanja zuba, tj.
potrebno je obezbediti da se meuzublje venca poklapa sa zubom
satelita.
Taj uslov e biti ispunjen ako je zadovoljena sledea
relacija:
z
z
ceo broj
n

Kod prenosnika 3K definisan je dodatnim zahtevom:
z
z
n

12.3. Uslov saosnosti

Uslov saosnosti obezbeuje jednakost svih osnih rastojanja, ose centralnih sa osnovnom
osom.
Za sledee tipove predosnika dati su sledei uslovi:
a ,z
z
z
z
A a
a ,z
z
z
z
B a
a ,z
z
z
z
C a
3K a
a
a ,z
z
z
z
z
z

Pri veem broju satelita moraju biti zadovoljeni dodatni uslovi koji ograniavaju izbor
broja zuba, zavisno od setelita.
12.4. Izbor broja satelita


Broj satelita obino iznosi 2,3,4 i 6, to je vie satelita manje su dimenzije. Kod prenosnika
sa vie satelita od 3 potreban je mehanizam za ravnomernu raspodelu optereenja.

Opta zavisnost broja zubaca i broja satelita:
20

z
M

n
1

Dobrovoljski

z broj centralnog
ih prenosni odnos pri nepokretnom nosau
nw broj satelita

Definisanje teoriskog broja satelit mogue je vriti i po sledeim preporukama:
o dva spoljanja sprezanja A A
z
z z
z
n

m
o dva unutranja sprezanja I I
z
z z
z
n

m
o jedno unutranje i jedno spoljanje I A
z
z z
z
n

m
o istovremeno unutranji i spoljanji
2 z
z
n

m
m opti mnoitelj za broj zubaca satelita

13. Izbor broja zubaca zubanika planetarnih prenosnika

Izbor broja zubaca zubanika je vaan parametar optimizacije. Isti ili priblini prenosni
odnos moe se ostvariti sa razliitim brojem zubaca. Izabrani broj zubaca mora sa jedne strane
da zadovolji uslove montae i zadati prenosni odnos, a sa druge kriterijume kvaliteta stepen
korisnog dejstva, pouzdanost, masu i sl. .

Najee se broj zubaca definie za centralni zubanik pogonski , a onda se uspostavlja
veza sa ostalim korienjem uslova montae i prenosnog odnosa, vodei rauna o vrstoi,
kvalitetu, stepenu iskorienja i podsecanju zubanika pogonski .
Izbor broja zubaca zapoinje razmatranjemprenosnog odnosa:
n
z
i
1
z
z i 1
n
z
Broj zubaca satelita dobija se iz uslova montae:
|z
z |
ceo broj
z
2
Odstupanje prenosnog odnosa ne sme biti vee od 4 % kod jednostepenih
prenosnika, ukoliko je i 4 % usvaja se vea vrednost centralnog zubanika za i postupak se
ponavlja.

21

14. Sile na zubanicima i momenti na elementima planetarnih

prenosnika


Za odreivanje napona na zubcima moramo poznavati spoljanja i unutranja
optereenja. Spoljanja optereenja potiu od prenosa snage, dok unutranja su posledica razlike
stvarnih od teoriskih kinematskih uslova.

Spoljanja optereenja su promenjiva u toku rada. U nedostatku spektra optereenja
neravnomernosti raspodela optereenja se uzima u odnosu na faktor radnih uslova KA.

Kod planetarnih prenosnika, javlja se neravnomernost raspodele optereenja na satelite
usled neminovnih greaka u toku izrade i montae. Proraun planetarnih prenosnika izvodi se za
svaki zubasti par. Kod unutranjeg sprezanja imamo povoljan sluaj, sprega ispupene i
izdubljene strane evolvente, pa su povrinski pritisci mali. Proraun spoljanjeg sprezanja je isti
kao kod zubanika sa npokretnim osama. Treba obratiti panju koji zubanik je manji, obino je
to zubanik a ali ako nije onda se g tretira kao pogonski i uvek je i 1.

Meusobni prenosni odnosi planetarnog i centralnog sunanog zubanika:

z
d i

d
z
z
d i

d
z


14.1. Sile u planetarnom prenosniku


Radijalne komponente sila ne utiu na veliinu obrtnih momenata pa se analiza vri samo
sa obimnim komponentama.

n
n
n
F

0
pogonski
gonjeni
F
F

n
n
n
F

0
pogonski
gonjeni
F
F

n
n
n

0
pogonski
gonjeni

22

14.2.

Momenti u planetarnom prenosniku

Prema uslovima ravnotee zbir svih spoljanjih momenata jednak je nuli:

M
M
0
M

Raspored sila je nezavistan od toga koji je od elementa nepokretan, to se vidi na
predhodnoj slici:
F r
M
r
F r
F r

M
r
r
r
r
F r
2F
F r 1

M
2
r

Moment je pozitivan
ako se podudara sa sa smerom ugone brzine i obratno. Pozitivni
momenti se nazivaju pogonski, a negativni gonjenim.

Meusobne relacije momenta su:
r
M

M
r
r
M

M
r
r
r
M

M
r
r

Zavisnost izmeu momenata u prostom planetarnom prenosniku:
o prvi sluaj nh 0
r
n
1 z
M
1
M
;
p
i

p
M
r
n
M
i z
o drugi sluaj nb 0
r
n
1
1
M
i

1 p
M
r
r
n
i
o

trei sluaj na 0
M
M

r
r

n
n

1
i

p
1

14.3.

Snaga u planetarnim prenosnicima

Pod predpostavkom da nema gubitaka zbir snaga bie jednak nuli.

P P
P
0

Pojedinane snage na svakom zubaniku su:
r
r
F r ; P
F r
; P
F r 1

P
r
r

Deo snage koji se prenosi kao kod standardnih zubastih parova naziva se snagom
zubanja PZ , a snaga koja se prenosi kao kod zubaste spojnice naziva se snagom spojnice PS .
P
n
1 P
1
P ;
;
1

P P
i P
i
P n

23

15. Neravnomernost raspodele optereenja izmeu satelita i nain da se

oni smanje


Konstrukciono reenje planetarnih prenosnika je takvo da u sklopu najvee optereenje
trpi zubanik sa pokretnim osama satelit i stim treba obratiti posebnu panju pri konstruisanju
i proraunu satelita.

Optereenje satelita moe se predstaviti izrazom:
P
K ; K
1 1,6
P
n

Prenos snage se u planetarnom prenosniku vri preko paralelnih grana, manjih su
dimenzija zubanici ali se javlja neravnomernost pri raspodeli optereenja.

Faktor neravnomernosti raspodele optereenja, definie se kao odnos normalne sile
najoptereenijeg satelita sa normalnom silom u sprezanju jednog satelita pod predpostavkom
ravnomerne raspodele optereenja.
F

K
F

Koeficijent neravnomernosti raspodele optereenja meu satelitima po svojoj sutini
predstavljaju zbir komponenata.
K
1 K
K
K
K
K konstanta
K zavisi od broja obrtaja nosaa
K zavisi od broja obrtaja satelita
K zavisi od broja obrtanja centralnog zubanika

Smanjenje koeficijenta neravnomernosti glavni je zadatak konstruktora, a to se moe
postii:
o visoka tanost svih elemenata i briljiva montaa
o korienjem plivajueg elementa
o postavljanje centralnih zubanika sa gibkim vencima ili vratilima

Orjentacije prilikom projektovanja:

Koeficijent
Broj satelita n
neravnomernosti K
1,35 1,45
3
1,40 1,50
4
1,45 1,60
5 i vie
1,05 1,10
sa plivajuim elementom
1,10 1,20
elastini element









24

16. Stepen iskorienja planetarnih prenosnika

Stepen iskorienja je odnos dobijenog rada i uloene energije, posmatrajui rad u
itervalu vremena t moemo definisati stepen iskorienja:
P

P

U tehnikoj praksi se obino izraava preko rada sile nekorisnih otpora, tj. preko
gubitka:
A
A
A
1

A
A
A rad sile korisnih otpora
A rad sile kreanja
A nekoristan rad
koeficijent gubitka
Mehanizme moemo vezati na dva naina:
o paralelnom vezom ovom vezom stepen iskorienja se umanjuje

rednom vezom ovom vezom stepen iskorienja se uveava

Gubici snage se javlaju usled: sprezanja, leajevima i hidruliki usled prolaska zubanika
kroz ulje . Prenosnici 2KH imaju dobar stepen iskorienja, to se objanjava time to se snaga
prenosi metodom zubaste spojnice, pa malo ima gubitaka usled trenja.

Kod prenosnika 3K i C se pri poveanju prenosnog odnosa smanjuje stepen iskorienja
kod prenosnika C hdruliki gubitci mogu biti znatni .









25

17. Koncepciska reenja planetarnih prensnika

Konstruisanje planetarnih prenosnika zasniva se na optim principima konstruisanja:

o razrada zadatka
o koncepiranje
o formiranje konstrukcije
o detaljno konstruisanje

Koncepciska reenja jedno stepenih planetarnih prenosnika 2KH A:


Ovakav tip konstrukcije bez plivajuih elemenata i bez smanjenja krutosti imaju primenu
kod kratko vremenskog delovanja. Rasporeenost optereenja postie se samo preciznom
izradom elemenata.

Nedostaci kod ovakvih konstrukcionih reenja su:

o poveano aksialno rastojanje la, lr sl. levo
o iskoenje vratila sl. desno
o optereenje na osloncima sl. desno

26

 Centralni zubanik se koristi kao

plivajui element osnovni element
bez radijalnih oslonaca . Za
obezbeivanje
efekta
plivanja
iskoriena je zupasta spojnica
zatamljeni kruii .
Nedostaci ovakvog konstrukcionog
reenja su:
o korienjem zupaste spojnice
poveano aksijalno odstojanje

18. Harmoniski prenosnici vrste, funkcije i primena

1 h generator deformacije
2 g tankozidni elastini zubanik
3 z vrsti zubanik venac

27


Zubanici imaju isti korak ali razliiti broj zubaca. Pri obrtanju generatora, elastinom
zubaniku predaje se kruna harmoniska deformacija, odakle proizilazi uzubljenost elastinog
zubanika sa vrstim u razliitim takama. Rezultat uzubljivanja u razliite zubce je obrtno
kretanje elastinog zubanika.

Ako su svi lanovi pokretni dobiemo diferencijalni harmoniski prenosnik, zato se za
proraun koriste relacije planetarnih prenosnika.
1
1
; i

i
1 i
1 i
z
z
i
; i

z
z
z
z
z
z
; i

i
z
z

Harmoniski prenosnici se zbog neravnomernog optereenja koriste kao sporohodni
prenosnici.

28

19. Konstrukcija izvoenja harmoniskih prenosnika

19.1.

Elastini element

Elastini element dobija ciklinu deformaciju i najodgovorniji je lan harmoniskih
prenosnika, odreuje visinu optereenja i vek trajanja a moe se izraivati od elika najee ,
bronze, gume i sintetikih materijala. Potrebne mehanike osobine elastinog elementa su visoka
elastinost i izdrljivost.
Elastini element je tankozidno cilidrinog, koninog, sfernog ili hiperbolikog oblika.
Najee su cilindrinog oblika sa dve prirubnice ili dnom i prirubnicom.
Odnos debljine zida omotaa i radijusa krivine srednje povrine omotaa r treba
biti:

1
1

40
100 r

Odnos radijusa krivine srednje povrine omotaa r i duine elastinog elementa L
izveden u oblik ae sa dnom:
1 r
1
5 L

Za hermetike elastine elemente granice su:
1 r
1

5 L 2

Radijalna deformacija elastinog elementa w u odnosu na debljinu:
0,2 w 5

19.2. Generator deformacija

Generator deformacije deli se na:
o mehanike najee bregaste
o hidromehanike
o pneu mehanike
o elektro magnetne
Da bi se izbeglo trenje klizanja postavljaju se kotrljajna tela kod kojih je prisutno trenje
kotrljanja.

Elektro magnetni harmoniski prenosnici su veoma proste konstrukcije, malih dimenzija.
Imaju velike elektrine gubitke i stepen korisnog dejstva je ispod 0,15.


29

20. Uloga prenosnika na motornom vozilu i vuna karakteristika vozila

20.1.

Stepenasti prenosnici motornih vozila

Pogon vozila je motor sa unutranjim sagorevanjem, karakteristike motora su visok broj
obrtaja i mali obrtni moment. Potrebno je karakteristike motora uskladiti sa razliitim voznim
brzinama, kao i momente na tokovima.
Obimne sile Ft koje trebamo savladati su
sledee:
o otpor u toku
o otpor vazduha
o otpor uspona
o otpor ubrzanja
Da bi ostvarili kretanje mora da postoji
atheziona sila maksimalna kontaktna sila
koju ostvaruje vozilo sa podlogom :
F ; F
F
F
HDTOM
P Pumpno kolo
T Turbinsko kolo
R Reaktivno kolo

20.2.

Vune karakteristzike

Veliki broj obrtaja i maksimalnu snagu motora treba prilagoditi uslovima rada, tj.
reduktorima ili menjaima obrtni moment na pogonskim elementima poveati a smanjiti br.
obrtaja.
Snaga je konstantna, a moment ima oblik idealne hiperbole.
P
P
const
T n
P
P

F v
D
T
F
2






30

21. Opis i princip rada menjaa

Klasini zubasti menja ima tri vratila:
o pogonsko a
o gonjeno b
o pomono c
Osnovna karakteristika je to da su pogonsko i gonjeno vratilo koaksijalna. dok je pomono
paralelno.

Od pogonskog vratila a sile se predaju pomonom vratilu c preko zupanika z1 i z2,
koji su u stalnom prenosnom odnosu. Na pomonom vratilu zupanici su kruto vezani za vratilo,
dok su kod gonjenog b postavljeni na leajevima i ukljuuju se u zavisnosti od stepena prenosa.
Za kretanje u rikverc ubaen je dodatni zubanik z12. Ukjuivanjem pojedinih stepena prenosa
ostvaruje se spojkama. Spojka je dvodelna i moe biti u vidu kane, lamele i elektro magnetna
inska vozila .

Prenosni odnos u razliitim stepenima prenosa:
Stepen
I
II
III
IV
V
R
prenosa
z
z
z
z
z
Prenosni
i
i
i

i
i
i
i
i
i
i
i
1
z
z
z
z
z
odnos
Stepen
z
i
neprekidnog
z
prenosa














31

22. Odreivanje prenosnog odnosa i broj stepeni prnosa menjaa

Opseg prenosnog odnosa je odnos maksimalnog i minimalnog prenosnog odnosa:
i

i

Faktor porasta skok broja obrtaja je odnos dva susedna
prenosna odnsa:
i
i
i
q ,
; q
q
n N
i
i
i

Obino se prenosni odnos formira u geometriskom nizu sa
konstantnim faktorom porasta:
q

i
i

Kod dananjih vozila sa zubastim menjaem faktor prenosnog odnosa q je manji u
viim stepenima prenosa III i IV , dok je vei u niim I i II .

Prenosni odnos pogonskog mosta ipm zavisi od namene vozila i moe biti razliit. U
optem sluaju to je odnos br. obrtaja vratila i br. obrtaja tokova i zavisi od uslova u kojima je
predvieno da radi.

Ukupan prenosni odnos je proizvod prenosnog odnosa prenosnika iP i pogonskog
mosta, diferencijala iPM :
i i i

Najvei stepen prenosnog odnosa je direktan prenos pa je prenosni odnos jednak
prenosnom mostu:
n

i i
n

23. Menja za putnika i sportska vozila

Podela menjaa moe biti prema nameni: laka vozila i teka teretna vozila. Mnogo je
praktinije podeliti ih na broj stepeni prenosa. Najrasprostranjeniji su menjai sa etri stepena
prenosa konstruktivno nisu sloeni. Razlikuju se i po poloaju menjaa i udaljenosti od tokova.
Pri kretanju vozila na autoputu u oblasti krajnje visokih brzina, raspoloiva snaga motora
P1 je znatno vea od potrebne za savlaivanje otpora R .
Kao to se vidi iz dijagrama postoje vici snage PW i u
direktnom stepenu prenosa. Potrebno je usaglasiti razvijenu
snagu sa momentalnim otporima kretanja. Iskorienje se
poveava tako to se izvri korekcija PK , tj. povea brzina na
tokovima dijagram se pomera u desno .
Potrebno je da kod sportskih vozila poslednji stepen
prenosa bude multiplikatorski.

32

24. Menja za teretna vozila

Teka vozila su u poetku imala etri stepena prenosa. Poveanjem snage i proirenjem
oblasti primene teretnih vozila, postavio se zahtev za irok dijapazon ubrzanja i visokog
iskorenje. Zato su razvijeni viestepeni menjai sa 8,10, 12 i vie stepeni prenosa. Takvi menjai
se rade od unificiranih sklopova i to od 4,5,6 oro stepenih menjaa u paru. Treba napomenuti da
su svi prenosnici dobijeni nadogradnjom osnovnih etvorostepenih menjaa.

25. Razvodni prenosnici i prenosnici pogonskog mosta

Kod vozila sa pogonom na sva etri toka nastaje potreba da se obrtni moment razvede
na pogonske mostove. Obrtni moment koji prima pogonski most treba raspodeliti na levi i desni
toak.
Razvoenje optereenja na pogonske mostove vri razvodni prenosnik, dok se raspodela
optereenja na levi i desni toak vri prenosnicima pogonskog mosta. Pogonski most j izveden
kao diferencijalni prenosnik, a kod brzohodnih prenosnika ugrauje se neposredno pre toka.

25.1.

Razvodni prenosnici

Prenosnik sa ulazom na jedno vratilo a izlazom na dva
kruto spojena vratila jednostavna konstrukcija .
Mogua je primena jedino ako su optereenja na izlaznim
vratilima ravnomerna, to kod vozila nije sluaj.

Kod veinu vozila 1/3 1/4 optereenja otpada na
prednje tokove, a 2/3 3/4 na zadnje.
Tako iz razvodnog prenosnika izlaze dva kardanska vratila
koja se okreu razliitim ugaonim brzinama pa time i nose
razliite obrtne momente.
P
1
1

3
4
P






33

25.2.

Prenosnici pogonskog mosta

U pogonskom mostu se ugrauju glavni i diferencijalni prenosnik, a kod brzohodnih
dodaje se jo jedan prenosnik na pogonske tokove.
Glavni prenosnik i prenosnik na tokovima smanjuju broj obrtaja a poveavaju obrtne
momente.


Diferencijal slui da u krivini izvri raspodelu izlaznog broja
obrtaja kako bi se levi i desni toak okretali razliitim obimnim
brzinama. Kada ne bi bilo diferencijala u krivini bi unutranji tokovi
proklizavali.
Pogonski mostovi se izrauju iz dva dela, leva i desna polu
osovina. Na pravom putu diferencijal se okree kao blok i obe osovine
imaju istu ugaonu brzinu.

34

26. Opte o hidrulinim prenosnicima

Hidroprenosnici su mehanizmi za prenos energije i
transformaciju kretanja pomou fluida ulja .
Osnovne komponente hidroprenosnika su:
o pumpa
o cilindri, hidromotori ili turbine
Pumpa slui da mehaniku energiju prenese na ulje, dok cilindri, hidromotori ili turbine
energiju u ulju hidroenergiju pretvaraju u mehaniku.
Prenos snage putem ulja moemo podeliti u dve grupe: hidrodinamiki i hidrostatiki
prenos energije.

Hidrostatiki pogon se sastoji iz pumpe i hidromotora ili cilindra, povezani vodovima.
Hidrostatiki prenosnici se prema karakteru kretanja dele na:
o prenosnike sa obrtnim kretanjem hidromotor
o prenosnike sa transverzalnim kretanjem cilindar
o prenosnike sa oscilatornim kretanjem cilindar
Hidrodinamiki pogon vri transformaciju mehanike energije u kinetiku energiju fluida,
pri emu se fluid maksimalno ubrzava. Hidrodinamiki prenosnici su:
o hidrodinamike spojnice
o hidrodinamiki pretvarai obrtnog momenta razmenjivai
Hidrodinamiki prenosnik se sastoji od dva kola pumpno P i turbinsko T , a ako je
transformator obrtnog momenta onda ima i reaktivno kolo R . Reaktivno kolo odrava jedan
reim rada nezavisno od spoljanjih uticaja promeni br. obrtaja pogonske maine .

Pumpno i turbinsko

nema mogunost
samopodeavanja

Pumpno, turbinsko i
reakciono

ima mogunost
samopodeavanja

Prednosti hidroprenosnika:
o prenos velikih snaga nezavisno od udaljenosti izvora energije
o mali gabariti visok stepen iskorienosti
o rotaciono kretanje se jednostavno pretvara u pravolinisko
35

o jednostavna automatizacija i kontrola sila

o manje inercione silie i udari amortizuje
Nedostaci hidroprenosnika:
o osetljivost na neistou
o postoji opasnost od poara
o visok uticaj temperature na promenu viskoznosti ulja
o sloen proces proizvodnje pojedinih elemenata
o potebna dobra zaptivenost

27. Oblast primene varijatora i klasifikacija

Mehaniki varijatori po svojoj konstrukcijonim reenjima predstavljaju veoma sloene
mehanizme.
Varijatori su svoju primenu nali u industriskim postrojenjima gde se zahteva,
jednostavna i laka regulacija broja obrtaja i obrtnog momenta.
Primena varijatora u industriskim postrojenjima:
o metaluruka postrojenja
o flotaciska postrojenja
o prehrambena postrojenja
Primenu varijatora u mainama:
o centrifugalnim mainama
o mainama za izvlaenje
o mainama za valjanje
o poljoprivredna mehanizacija
o graevinske maine i sl.
U zavisnosti od principa prenosa snage i kretanja, varijatori mogu biti frikcioni i spregnuti.
Frikcioni varijatori su kontinualni prenosnici kod kojih se promena prenosnog odnosa
ostvaruje relativnim pomeranjem dva ili vie glatkih povrina u kontaktu.
Spregnuti varijatori prenose obrtno kretanje zubima, razmetenim na osnovnim ili
meuprostornim lanovima. Prenosni odnos kao i kod frikcionih menja se kontinualno.
Frikcione i spregnute varijatore po kinematskim i konstrukcionim osobinama moemo
podeliti na:
o konine
o sa krutim meuprostornim lanom na osloncima
o sa krutim meuprostornim lanom bez oslonaca
o sa gipkim meuprostornim lanom bez oslonaca
o planetarne
Osnovni elementi varijatora su diskovi razliite geometriske forme cilindar konus,
konus konus i konus sfera i kajevi razliitog poprenog preseka. Imaju jednu zonu dodira u
taki ili po liniji. Usled deformacija stvarni kontakt se ostvaruje po povrini.

36

28. Osnovne karakteristike i kinematski proraun frikcionih varijatora sa

krutim lanovima

Svaka konstrukcija frikcionih varijatora sa krutim lanovima sastoji se od jednog ili vie
tribomehnikih sistema frikcionih parova . Geometriske ose
elemenata tribomehanikih sistema mogu biti paralelne, mogu se sei
ili mimoilaziti. Prenos snage i kretanja se vri trenjem u zajednikoj
povrini kontakta.



Princip i rad frikcionok prenosnika uproeno mogao bi se
pretstaviti kao na slici.

Obimna sila Fo koju je mogue preneti jednajka je sili trenja FT
i zavisi opd normalne sile pritiska:
F
F
F

Izvesno je da e frikcioni prenosnik omoguiti prenos snage i
kretanja samo onda ako je obrtni moment MO manji ili najvie jednak momentu sile trenja
mirovanja MTRM .
Za poveanje pouzdanosti prenosnika, obino se veliina MO zadaje manja od MTRM:
kM

M
k koeficijent sigurnosti sprezanja za dati frikcioni prenosnik
Mehanizam prenosa snage frikcionih prenosnika utemeljen je na osobinama trenja
mirovanja i ceo proces sprezanja potie od uslova u fazi mirovanja.
Osnovne komponente opte priznate teorije trenja koje se
suprostavljaju kotrljanju su:
o otpori pri klizanju
o elastini histerezis
o plastine deformacije
o athezione pojave
U realnim uslovima kod frikcionih prenosnika prilikom
prenosa snage, pored kotrljanja uslovljeno trenjem kotrljanja, javlja
se jo jedna komponenta, proklizavanje prilikom kotrljanja.
Brzina klizanja je razlika obimnih brzina:
v
v
v

Osnovna kinematska karakteristika varijatora je dijapazon regulisanja I . Za varijator
kod kojih se regulisanje prenosnog odnosa vri promenom radnog poluprenika jednog od
organa:
R
n

I
n
R

Prenosni
odnos
varijatora kod kojih se
regulisanje vri promenom
poluprenika R gonjenog toka,
moe se izraziti kao:
37

R promenjiv poluprenik
R1 konstantan poluprenik
kl 0,94 0,995 koeficijent klizanja koji zavisi od konstrukcionog reenja varijatora, kao i da li
se varijator podmazuje

38

29. Sila pritiska, nestabilnost prenosnog odnosa i proraun frikcionih

elemenata na vrstou sa krutim lanovima

Osnovni nedostatak frikcionih varijatora je potreba za obezbeenjem veih sila pritiska,
intezitet ovih sila je vie puta vei od obimnih sila.

koeficijent trenja frikcionog para
k koeficijent sigurnosti sprezanja

Frikcioni tokovi ovogtipa izrauju se najee od elika sa
kaljenim i bruenim povrinama kod kojih je 0,015 0,05, a
koeficijent sigurnosti sprezanja k 1,2 2. Odatle sledi da je u
24 .
najboljem sluaju
Nestabilnost prenosnog odnosa je posledica molekularno
mehanike prirode procesa trenja.
Nestabilnost penosnog odnosa izazvano je elastinim
deformacijama kontaktnih povrina pogonskog i gonjenog toka
elastino klizanje . Elastino klizanje je izazvano delovanjem
normalne sile pritiska FN i sile trenja FTR. Usled delovanja normalne sile
deformiu se povrinski slojevi frikcionih tokova na mestu dodira.
Dodir poinje u taki 1, azavrava se u taki 3 k ugao kontakta .
Usled delovanja sile trenja, kontaktni slojevi su na jednom delu dodira
izloeni istezanju , a na drugom pritisku . Na delu kontakta od
take 2 do take 3 p ugao proklizavanja , elastine sile postaju vee
od sile trenj, usled ega nastupa proklizavanje estica u kontaktu.
Najvea brzina proklizavanja vk je u taki 3.
Jo jedan od uzroka nestabilnosti prenosnog odnosa je i
nejednakost obimnih brzina du linije kontakta. Kod koninih
varijatora samo u jednoj taki ove brzine su jednake pol kotrljanja ,
nejednakost obimnih brzina izaziva geometrisko klizanje.
Rastojanje od sredine linije kotrljanja do pola kotrljanja iznosi:
1b
F b
b duina kontakta
m
k2
2F
Relativna brzina geometriskog klizanja zavisi od oblika frikcionih tokova. Tako za sluaj
dva konusa:
v
b
l
v
m

2
l
v
m l
m
v
R
R obimna brzina tokova u polu kotrljanja
l rastojanje izmeu vrhova konusa
l1 i l2 duine pogonskog i gonjenog konusa do sredine linije kontakta

Za sluaj kontakta cilindrinog i koninog toka:
0,5b m
v

l
m

Znak plus odgovara konstrukciji iji je pogonski toak cilindrian, a znak minus koninom
pogonskom toku.

39


Za varijatore kod kojih je poetni kontakt po liniji cilindrina, konina i druga frikciona
tela , najvei pritisak je u sredini dodirne povrine:
p

E
b

0,418 F

F normalna sila pritiska

E

redukovani modul elastinosti

b duina kontakta
redukovani poluprenik krivineradnih povrina na mestu dodira
p
dozvoljeni pritisak po kriterijumu zamora radnih povrina

Za varijatore kod kojih je poetni kontakt u taki povrine imaju dvostruku krivinu ,
dodirna povrina je elipsa, a najvei pritisak je:
p

m F

30. Koeficijent trenja, stepen korisnog dejstva i mogunost poveanja

nosivosti varijatora sa krutim lanom

Pilikom projektovanja frikcionih prenosnika potrebno je i neophodno poznavati
koeficijent trenja frikcionih tokova.
Zavisnost koeficijenta trena klizanja od brzine klizanja f v , pri kotrljanju sa
klizanjem, moemo podeliti u etri oblasti:
o
oblast malih klizanja koja se karakterie porastom
koeficijenta trenja sa porastom brzine klizanja I
o
oblast smanjenja koeficijenta trenja sa porastom
brzine klizanja II
o
oblast malih promena koeficijenta trenja sa
brzinom klizanja III
o
oblast katastrofalnog razaranja mazivog sloja i
kontaktnih povrina kad koeficijent trenja naglo raste IV
se moe koristiti kao poetni
Veliina
parametar i uslov pri projektovanju mehanizama za
obezbeivanje potrebnog kontakta radnih tokova.
Pri radu pod optereenjem energija se troi na trenje geometriskog i elastinog klizanja,
trenje kotrljanja, otpori sredine i trenje elemenata leajeva.

Stepen korisnog dejstva frikcionih varijatora moemo dobiti:
P P
P
P
P
P
P
P

P
P
o snaga utroena na savladavanje geometriskog klizanja
M
M
M
i
P

100
100
M moment sile trenja pogonskog toka
M moment sile trenja gonjenog toka
40

 ugaona brzina pogonskog toka

maksimalni prenosni odnos
i
o snaga utroena na rasprivanje maziva eksperimentalno
P
0,000736v b
v obimna brzina pogonskog toka
b irina toka koji se podmazuje
viskoznost ulja u jedinicama Englera
o snaga utroena usled elastinog klizanja
F v 1
P

100
F obimna sila prenosnika
v obimna brzina
koeficijent elastinogklizanja
o snaga utroena na kotrljanje
v F f
P

R
v brzina klizanja
f faktor trenja kotrljanja
R poluprenik frikcionog toka manje otpornosti na habanje

Koncentracija sile je na veoma maloj povrini pa je za analizu nosivosti pogodno raditi sa
srednjim pritiskom psr , ravnomerno rasporeenim po efektivnoj povrini kontakta. Srednji
pritisak ne zavisi od redukovanog modula elastinosti i upravno je proporcionalan normalnoj sili
FN .

Visoka srednja gustina sile m omoguava manje gabarite, odnosno sa porastom srednje
gustine sile mogue je prenoenje ve snage. Parametr m moe se smatrati mera efikasnosti
konstrukcije.
F
F
p

b
A



















41

31. Koncepciska reenja frikcionih varijatora sa krutim lanom

Konini varijatori

P
P

const
R
n
n

H sin
const; M
F R
M ; M
F R
H visina kupe

const
H sin
n
n
R
const; M
F R
M ;M
F R
H visina kupe
n

P
P

const
x sin
n
n
L x sin R
R
x sin
n
n

R
R

42


eoni varijatori

n
P

const; R

const

R
n
n

R
const; P
const
M
F R

const; R
const
R
n
n
;v R
R
F v
P
M
F R
const

n
n

const
R
R
n

R

R

43

32. Osnovni princip rada i prenosni odnos remenog frikcionog varijatora

sa gipkim lanom

U zavisnosti od naina kontinualne promene prenosnog odnosa, remeni varijatori mogu
biti sa:
o
o

konstantnim osnim rastojanjem

promenjivim osnim rastojanjem
Kod varijator sa konstantnim osnim
rastojanjem mogua je regulacija broja i momenta
obrtanja na pogonskom ili gonjenom elementu.
Regulator broja i momenta obrtanja sastoji se
od dva pomerljiva konina diska i mehanizmom za
podeavanje. Smanjenjem meusobnog rastojanja
pomerljivih koninih diskova preko mehanizma za
podeavanje, poveava se dijametar pogonske ili
gonjene remenice, ime se regulie broj i moment
obrtanja.

Kod varijator sa promenjivim osnim rastojanjem
mogua je regulacija broja i momenta obrtanja na
pogonskom ili gonjenom elementu.
Regulator broja i momenta obrtaja sastoji se od
dva pomerljiva konina diska i pokretnim stolom na
kome je fiksiran EM. Poveavanjem osnog
rastojanja pokretnim stolom, smanjuje se dijametar
pogonske ili gonjene remenice, ime se regulie broj
i moment obrtanja.
Dijapazon regulisanja varijatora I ogranien je
mogunostima radialnog pomeranja remena r .
r R r

R maksimalno radni poluprenik

r minimalno radni poluprenik
Kod konstrukcija kod kojih je:
o pogonska remenica pomerljiva
R
R
; i
; i
I
r
r
o gonjena remenica pomerljiva
R
R
; i
; i
I
r
r
o pomerljiva pogonska i gonjena
R
R R
; i
; i
I
r r
r

R
R

r
R

I
r
R

i
I

44

33. Delovanje remena na konini disk remenice

Mehanika sprezanja i mehanizam prenosa snage i kretanja uslovljavaju aksijalno
delovanje remena na konine diskove remenice. Zato je od velikog znaaja poznavanje aksijalnih
sila kojom remen deluje na konine diskove.

Iz uslova ravnotee elemenata gonjenog koninog diska, mogue je nai aksijalnu silu:
dF
dF cos 0
dF
dF cos dF
dF

Normalnu silu mogue je odrediti iz uslova ravnotee elementa remena na gonjenom
koninom disku:
d
dC 2dF sin 2F sin
0
2
ako je dC F d dobijamo
F
F
dF
d
2 sin

Zamenom dF u predhodni izraz, integraljenjem i uvoenjem graninih vrednosti
dobijamo:
F
F
F
F
2 tan
F
F
F
F
2 tan
F sila predhodnog zatezanja remena

tan ugao trenja

radijalni koficijent trenja na kontaktnoj povrini remena sa koninim diskovima






45

34. Gubitak brzine remenih frikcionih varijatora

Ukupan gubitak brzine potie od elastinog klizanja remena, promenom prenosnog
odnosa pod optereenjem i gubitka usled tangencijalnih deformacija remena.

Gubitak brzine usled elastinog klizanja remena zavisi od mehanikih karakteristika i
odnosa sila u remenu:
2
100 % ;

E
Gubitak brzine usled promene prenosnog odnosa:
i

100 %
1
i

Gubitak brzine usled tangencijalnih deformacija remena je zbir gupitaka nastao usled
natravanja remena na pogonsku i gonjenu remenicu:
R
v
v
R

R
v
napon usled predhodnog zatezanja
E modul elastinosti remena
prenosni odnos pri praznom hodu
prenosni odnods pri optereenju

























46

35. Lanani varijatori

Princip rada lananih varijatora zasnovan je na mehanizmu prenosa snage i kretanja
remenih varijatora, u kojima se kao gipki transmisioni element koristi specijalni metalni lanac.
Konstrukcija lananih varijatora je relativno prosta, pouzdani u radu, mogu imati dijapazon i do
10. Najee se koriste u uslovima sa manjim optereenjem od 3 do 5 kW, sa ili bez prekida rada.
Mogunost prenoenja veih snaga je postignuto korienjem dva paralelna lanca.

Promena ugaone brzine gonjenog vratila vri se istovremenom promenom radnih
poluprenika gonjenog i pogonskog remena. Regulacija radnih poluprenika ostvauje se
mehanizma za podeavanje, promenom osnog rastojanja i rastojanja izmeu radnih diskova.

Osnovni kinematski parametri lananih varijatora i dijapazon reregulisanja:
R R
R
r
i
; i
; i

I
r r
r
R
I
r1, r2 minimalni radni poluprenici
R1, R2 maksimalni radni poluprenici

47