Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet
Odeljenje za arheologiju
osnovne studije

Seminarski rad iz predmeta: Arheologija rimskog perioda

Tema: DOMUSI RIMSKE POMPEJE

Student: Ivana avija

Broj indeksa: AR150010

Profesor: Miroslav Vujovi

Decembar, 2016

SADRAJ:

1. Uvod
2. Pompeja-antiki grad
3. Domusi u Pompeji
3.1. Karakteristike domusa

.......
...

3
3

...

...

...

3.2. Atrijum

...

3.3. Fluorescentna

...

...

3.2. Prostorije domusa

spektrometrija X zracima
3.4. Datovanje radioaktivnim
ugljenikom
4. Literatura

...

10

1. UVOD

Pompeja je antiki grad koji se nalazio na jugu Apeninskog poluostrva, blizu Napulja. Osnovana
je u 6 veku p.n.e. Njena istorija je trajala 700 godina. Grad je potpuno unitila erupcija vuklana
Vezuv 24. avgusta 79. godine. Zajedno sa Pompejom uniteni su I Herkulaneum I Stabija. Grad
je pokrio debeli sloj vulkanske praine. Arheoloka iskopavanja ovog grada poela su u 18. veku.
Dolo se do zakljuka da se Pompeja nije razlikovala od ostalih gradove Rimskog carstva.
Iskopan je vei deo grada, ukljuujui forume, hramove, terme, pozorita I veliki broj kua.

2. POMPEJA-ANTICKI GRAD

Pompeja je stvorena na irokoj ravni koju je lava Vezuva stvorila u praistorijsko doba. Smetena
je na raskrsnici tri vazna trgovaka puta. Stalni trgovaki saobraaj je doveo do stvaranja I
razvijanja pijaca a kasnije I do podizanja zgrada. Podignuta je na ravnom terenu I kao I svi grki
I rimski gradovi bila je izdeljena na pravougaone blokove I etvrti sa pravim ulicama koje se
seku pod pravim uglom , I uskim prolazima koji razdvajaju kue.

Jedna od najznamenitijih I najivljih dokumenata o svakodnevnom ivotu u Pompeji je obilje

natpisa na zgradama, nadjeni na svim zivodima zgrada. Slikano je I na unutranjim I na
spoljanjim zidovima. esto su bile politike parole, vulgarne uvrede, aluzije na prostitutke, rei
ohrabrenja pojedinih gladijatora, ljubavne poruke I slino..

to se tine snabdevanja vodom u vreme Avgustove vladavine izgradjen je veliki akvedukt koji
je snabdevao itav taj prostor.
Pompeju su branili utvrdjeni zidova, a kod same kapije se nalazilo groblje. Siromano
stanovnitvo je su imali skromne grobove sa malim portretima pokojnika dok je bogato
stanovnitvo zidalo sebi velianstvene grobnice.
Kao i svi rimski gradovi, i u Pompeji su veliku vanost imale javne priredbe u koima je
uestvovalo stanovnitvo. Zidani su amfiteatri koji su sluili za borbe gladijatora, konjske trke,
borbe ljudi sa zverima i slino. Takodje je sagradjena u velika palestra da bi mladi ljudi imali gde
da vebaju razne sportove. Dva pozorita u ovom gradu takodje su sagradjena da bi se
stanovnitvo zabavilo. Imala su polukruni oblik i konstrukcije kao i ostala pozorita tog
vremena.
Grci kao i Rimljani kad bi osnovali nov grad, zamiljali su forum kao stvarni administrativni
centar koji sadri sve javne gradjevine i hramove. Forum u Pompeji jedan je od najlepih u
grko-rimskom svetu, odlikovao se umerenom elegancijom javnih zgrada i nacino na koji su
rasporedjene. Takodje jedan je od najpotpunije ocuvanih.
Bazilika u Pompeji predstavlja jedan od najstarijihi najlepih primera ovog tipa rimske
gradjevine, koji e kasnije posluiti kao model za prve hrianske crkve. Hramovi koji su se
nalazili na forumu bili su posveeni najznaajnijim olimpskim bogovima.
Pompeja je takodje imala macelum (velika pokrivena pijaca namenjena prodaji poljoprivrednih
stvari), javna kupatila kao mesto oputanja stanovnitva, radionice koje su se najee nalazile u
prizemlju kua njihovih vlasnika, kao i taverne koje su sluile topla jela i pie.

3.DOMUSI U POMPEJI

Otprilike oko ezdeset posto gradjevina u Pompeji otkriveno je tokom iskopavanja od dva I po
veka, I to su veinom bile stambene zgrade. Pompeja stoga predstavlja neprocenjiv document za
upoznavanje svakodnevnog ivota u antiko doba, iako ove kuce imaju neke odlike svojstvene
samo Kampaniji ili primorju. Blage zime sa obiljem svetlosti I sunca, duge jeseni I prolea, kao I
veoma arka letaomoguavali su stanovnicima da domai ivotuglavnom provodepod vedrim
nebom, u prostorima okruenim tremovima ili u batama ak I najskromnijih stanova.

3.1. KARAKTERISTIKE DOMUSA

Rimska kua, pre svega, oznaava dom pojedinca i ima sakralni karakter. U njoj je porodini
oltar i, dakle, predstavlja neku vrstu privatnog hrama. Ona je zaista ognjite gde se okuplja
porodica oko paterfamilias-a (oca porodice).
Ova vrsta kue, nakon to je, u poetku, imala izgled ovalne kolibe postala je kvadratna. Bez
sumnje pod etrurskim uticajem, ona je seoskog porekla: postojalo je, zapravo, malo dvorite
gazdinstva okrueno zidovima gde se nalazila jedina prostorija u kojoj je stanovao gazda. Ovo
dvorite je najee pokriveno nadstrenicom na etiri vode, sa etvrtastom rupom. Nagib dela
krova je ka unutra, to omoguava da se kinica skuplja u bazen koji je u sredini (impluvium).
Postepeno poinju da se zidaju male prostorije oko dvorita. Prvobitna soba, u dnu, preko puta
ulaza, postaje gazdina kancelarija (tablinum). Ovaj jednostavni dom, sa malim centralnim
dvoritem i bazenom, naziva se kua s atrijumom. Skoro da i nema nametaja i veoma je
skromna.
Posle carskih osvajanja i pod uticajem helenizma, domus e postati i vei i lepi. Oponaajui
Grke, Rimljani zidaju vee kue, koriste peristil, sa centralnim bazenom okruenim portikom
koji vodi u prostorije, koje su esto uz atrijum, stvarajui tako dvodelni domus.
Uprkos razvoju, domus je ouvao i svoja simbolina znaenja: trpezarija je, na primer,
predstava kosmosa (tavanica je nebo; sto je zemlja; pod svet mrtvih) i na stolu je uvek stajala
posuda sa voem da bi se pospeila plodnost zemlje.
Ali, ne treba se zavaravati, ak i domus bogataa je neudoban. Hladno je (samo se jedna ili dve
prostorije greju pomou hipokausta sistema za grejanje toplim vazduhom koji se iri ispod

podova i kroz cevi u zidovima ostale prostorije zagrevane su metalnim posudama ispunjenim
arom), mrano je (nema prozora na spoljanjim zidovima, prostorije gledaju na unutranje
bazene, a uljane lampe daju slabu svetlost), esto nedostaje intima, zbog desetina robova koji tu
ive i uvek su spremni da uhode i posle napolju prepriavaju ono to su videli.

3.2. PROSTORIJE DOMUSA

Tipina kuca u Pompeji nastanjena veinom bogatim trgovcima, bankarima, advokatima i

zemljoposednicima sa mnogo sluga predstavljala je elegantno prebivalite racionalno
planirano, iji su elementi bili

Atrijum ulazna prostorija

Compluvium otvor na krovu atrija
Impluvium bazen za kinicu
Fauces / prothyron hodnik kojim se ulazi u atrij
Vestibulum hodnik izmedju ulice i ulaznih vrata
Ala poslednja prostorija sa svake strane
Tablium sveana soba
Cubicula - spavaonica
Triclinia - blagovaonica
Exedrae drutvene sobe
Sacrarium / saccelum / lararium kapelica, svetite kunih bogova
Hortus - vrt

Peristylum dvorite rimske kue ( vrt sa stubovima)

Culina - kuhinja
Ianua vrata

Spoljanji zidovi kua u Pompeji uobicajno su bili ravni I cisti.Unatranja organizacija dvorita
je bazirana na 2 elementa: centralni ATRIUM sa COMPLUVIUMOM ispod kojeg se nalazio
IMPLUVIUM u kojem se skupljala kinica. Najbitnije prostorije kue su bile postavljene oko
ovog prostora. Drugi element se sastojao od unutrasnje bate, esto okruene stazom koja je bila
natkrivena koja je predstavljala neku vrstu odmaralita za ukuane. Ova bata je bila okruena
peristilom koji je nekada vodio do soba. Ova domaa arhitektura ima dvostruko kulturno
poreklo, gde je peristil deo grke arhitekture a atrijum tipicno rimska.

Plan kue u Pompeji