11.

ANALIZA OBRTA OBRTNE IMOVINE

to je vei obrt obrtne imovine preduzee efikasnije posluje. Brzina obrta zavisi od
koeficijenta obrta i broja dana trajanja jednog obrta. Via efikasnost obrtne imovine je bitna iz
dva razloga:
koeficijent obrta uinci vei prihodi od prodaje finansijski rezultat
koeficijent obrta trokovi dranja zaliha i finansiranja obrtne imovine
finansijski rezultat

Brzina obrta najee se meri za:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Ukupnu obrtnu imovinu

Zalihe materijala
Zalihe nedovrene proizvodnje
Zalihe gotovih proizvoda
Zalihe robe
Potraivanja od kupaca
Obaveze prema dobavljaima

KOEFICIJENT OBRTA OBRTNE IMOVINE - Pokazuje koliko se puta obrtna imovina obrnula u periodu
za koji se meri obrt. Treba da bude to vei.
BROJ DANA TRAJANJA JEDNOG OBRTA (VREME OBRTA) - Pokazuje koliko je dana trajao jedan obrt.
Treba da bude to manji.

1. Ukupna OBRTNA IMOVINA

Ko ( obrtneimovine ) =

Ko ( obr . . ) tg=

prihod od prodaje
365
T=
prosena obrtnaimovina
Ko ( obrtne imovine )

1570 530
=1,91
884 250+763 061
2

Ko ( obr . . ) pg=

1339 029
=1,63
884 250+763 061
2

Ttg=

365
=191 dan
1,91

Ttg=

365
=224 dana
1,63

KOMENTAR:
- koeficijent obrta obrtne imovine treba da bude to vei da bi uloena imovina rezultirala
to veim uinkom, a broj dana obrta obrtne imovine treba da je to manji. U posmatranom

period prisutna je pozitivna tendencija sa aspekta koeficijenta obrta. Na istu uloenu obrtnu
imovinu dolazi vei prinos. Broj dana se smanjio usled potrebe da se napravi jo obrta.

2. MATERIJALA
Km=

Kmtg=

trokovi materijala
prosene zalihe materijala(napomene D 4)

Tm=

365
Km

1 025 897
=21,35
( 50 194+45 914 )
2

Tmtg=

365
=17 dana
21,35

870 439
=18,11
( 50 194+45 914 )
2

Tmpg=

365
=20 dana
18,11

Kmpg=

3. ZALIHE ROBE
Kzr=

NV prodate robe
365
Tzr=
Kzr
prosene vrednost zaliha robe(napomene D 4)

Kzrtg=

Kzrpg=

23 975
=15,49
( 1 369+1727 )
2

Tzrtg=

19 697
=12,72
( 1369+1 727 )
2

Tzrpg=

4. ZALIHE GOTOVOG PROIZVODA

Kzgp=

trokovi prodatih gotovih proizvoda

365
Tzgp=
prosena vrednost zaliha gotovih proizvoda
Kz gp

1. Poslovni rashodi
2. Nabavna vrednost prodate robe
3. Trokovi tekueg obrtnog perioda

Tg
1 467
100
23 975
1 433

Pg
1 241
134
19 697
1 221

365
=24 dana
15, 49

365
=29 dana
12,72

(1-2)
4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
(+)
5. Poveanje vrednosti zaliha uinaka
(-)

125
18 870

6. Trokovi prodatih proizvoda

1 451
995

Kzgptg=

Kzgppg=

437

143 360

1 078
077

1 451 995
=13,94
88 373+119 938
2

Tzgptg=

1078 077
=10,35
88373+ 119 938
2

Tzgppg=

365
=26 dana
13,94

365
=35 dana
10,35

KOMENTAR:
Koeficijent pokazuje koliko se efikasno obru zalihe gotovih proizvoda, treba da
bude to vei kako bi zalihe gotovih proizvoda rezultirale to veim uinkom. Broj dana
obrta zaliha gotovih proizvoda treba da bude to manji. Prisutna je pozitivna tendencija,
koeficijent obrta raste tj odbacuju se vei uinci i manji je broj dana obrta.
5. ZALIHE NEDOVRENE PROIZVODNJE
Kznp=

trokovi zavrene proizvodnje

365
Tznp=
prosena vrednost zaliha nedovrene proizvodnje
Kznp
Tg
1 457
100
23 975
1 433
125

Pg
1 241 134

4. Nedovrena proizvodnja po bilansu otvaranja

(+) (D4 3.1)
5. Nedovrena proizvodnja po zakljunom bilansu
(-) (D4 3.1)

145 578

145 578

158 273

158 273

6. Trokovi zavrene proizvodnje

1 420
430

1 208
742

1. Poslovni rashodi
2. Nabavna vrednost robe
3. Trokovi obraunskog perioda (1-2)

19 697
1 221 437

1 420 230
=9,35
145 578+158 273
2

Kznptg=

Tznptg=

365
=39 dana
9,35

Kznppg=

Tznppg=

1 208 742
=7,96
145 578+158 273
2

365
=46 dana
7,96

KOMENTAR:
Koeficijent pokazuje koliko se efikasno obru zalihe nedovrene proizvodnje, treba
da bude to vei kako bi zalihe nedovrene proizvodnje rezultirale to veim uinkom.
Broj dana obrta zaliha nedovrene proizvodnje treba da bude to manji. Prisutna je
pozitivna tendencija.
6. POTRAIVANJA OD KUPACA (PRODAJNO TRITE)
naplaena potraivanja od

kupaca
365
Tpok =
prosenabruto potraivanjaod kupaca
Kpok
Kpok=
Tg

I.

Prihodi od prodaje

1 570 530

1. Kupci matina i zavisna pravna lica

2. Kupci u zemlji
3. Kupci u inostranstvu
II.
Bruto potraivanja od kupaca u toku godine tj u zakljunom
bilansu (D5)

III.

Pg

Naplaena potraivanja od kupaca (I-II)

1 339
029

26 485
369 594
73 434
469513

1 101
017

869
516

**

prosenabruto potraivanjaod kupaca=

Pbpk=

Bruto potraivanja na poetku godine+ BP na kraju godine(D 5 kupci)

2

36 284+297 815+66 673+ 26 485+369 594+73 434

=435142
2

Kpoktg=

1 101017
=2,53
435 142

Tpoktg=

869 516
=2
435 142

Tpokpg=

Kpokpg=

365
=144 dana
2,53
365
=182 dana
2

KOMENTAR:
Koeficijent obrta pokazuje kolika je efikasnost naplate potraivanja od kupaca u
posmatranom period. Treba da je to vei, odnosno da je to vea suma naplaenih potraivanja.
Broj dana obrta treba da je to manji kako bi se bre naplaivala potraivanja. Prisutna je
pozitivna tendencija jer koeficijent obrta raste, ista suma potraivanja rezultira veom naplatom.
Manji je broj dana naplate tj bre se naplauju potraivanja.

7. OBAVEZE PREMA DOBAVLJAIMA (NABAVNO TRITE)

plaeneobaveze prema

dobavljaima
365
Tod =
prosene obaveze prema dobavljaima
Kod
Kod=

* plaene obaveze prema dobavljaima e nam dati poto ih nema u bilansu

** prosene obaveze prema dobavljaima se gledaju u napomenama D11 (2,3,4)
Popd=

145 162+160 797+7 572+ 136 927+171 206+7 044

=314354
2

Kodtg=

100 000
=0,32
314354

Todtg=

365
=1 141dan
0,32

Kodtg=

90 000
=0,29
314354

Todtg=

365
=1 259 dana
0,29

KOMENTAR:
Koeficijent obrta pokazuje kolika je efikasnost izmirenja obaveze u posmatranom period.
Treba da je to vei, odnosno da bre izmirujemo obaveze. Broj dana obrta treba da je to.
Prisutna je pozitivna tendencija jer koeficijent obrta raste, jer na isti iznos obaveza raste iznos
izmirenih obaveza. Smanjuje se broj dana potrebnih za izmirenje obaveza.

Odnos Tpok i Tod

Tpok = Tod preduzee prodaje uinke i nabavlja sa istim rokom
naplate/plaanja. Preduzee je u podjednakom poloaju i na prodajnom i na
nabavnom tritu.

Tpok > Tod preduzee prodaje uinke sa duim rokom naplate nego to su
rokovi plaanja dobavljaima. To znai da preduzee ima nepovoljniji poloaj
na prodajnom nego na nabavnom tritu.
Tpok < Tod Preduzee prodaje uinke sa kraim rokom naplate nego to su
rokovi plaanja obaveza prema dobavljaima to znai da preduzee ima
povoljniji poloaj i na prodajnom i na nabavnom tritu.