Anica Cvetkovi

Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet

Katedra za optu lingvistiku
anchy.cvetkovic@gmail.com

TRANSKRIPCIJA VLASTITIH IMENA STRANOG POREKLA U

SRPSKOM I SLOVENAKOM JEZIKU
Polazei od istorijskog razvoja pravila transkripcije stranih imena u srpskom i slovenakom jeziku, u
ovom radu je predstavljena uporedna analiza reenja zastupljenih u savremenoj normi oba jezika. U
radu je analizirana graa iz aktuelnih normativnih pravopisa srpskog i slovenakog jezika, a pravopisna
reenja su predstavljena u tabelarnom pregledu. Cilj ovog rada je uporeivanje pravila transkripcije u
srpskom i slovenakom jeziku u razliitim oblastima, s obzirom na to da upravo transkripcija stranih
imena predstavlja veliki izazov prilikom prevoenja, kao i u nastavi stranih jezika. Osobenost srpskog
jezika predstavlja injenica da su u njemu ravnopravno u upotrebi dva pisma, irilino i latinino, dok se
u slovenakom upotrebljava samo latinica, to je uticalo i na formulisanje pravopisnih reenja.
Kljune rei: srpski pravopis, slovenaki pravopis, transkripcija, vlastite imenice

1. Pravila transkripcije u svetlu razvoja srpskog i slovenakog jezika

Pravila transkripcije su se vremenom menjala i prilagoavala formi jezika koja
je u tom trenutku bila uobiajena. Jo su se irilo i Metodije u IX veku, kada su prevodili
crkvene knjige sa grkog jezika, susreli sa problemom transkripcije zadranih grcizama
i sa problemima transkripcije vlastitih imena. Tada je primenjeno prilagoavanje
zavretaka stranih rei slovenskoj deklinaciji. Kako se srpski jezik vremenom razvijao,
bilo je sve vie strane literature koju treba prevesti, pa se shodno tome javila potreba
za uspostavljanjem vrih pravila transkripcije. Na definisanje pravila transkripcije
stranih imena u srpskom jeziku umnogome je uticala injenica da su u srpskom jeziku
paralelno u upotrebi i irilino i latinino pismo.
U svom radu posveenom konceptualizaciji stranog u slovenakim pravopisima,
Katja Dragar (Dragar 2007) predstavlja kako se menjala percepcija pojma stranog u
slovenakom jeziku. Autorka navodi da se jo u Prvom slovenakom pravopisu iz
1

1899. godine, iji je autor Franc Levec, u razliitim poglavljima mogu pronai pravila o
pisanju rei poreklom iz stranog jezika. Ona dalje navodi da u ovom pravopisu Levec
daje smernice koje se tiu pisanja diftonga, zabrane upotrebe stranih slova i sl.
Konkretnija smernica iz ovog pravopisa odnosi se upravo na upotrebu stranih vlastitih
imena, a autor navodi da se ovim imenicama u genitivu dodaje sufiks -j (Dragar 2007,
741). Dakle, jo krajem 19. veka je u slovenakom pravopisu kodifikovana deklinacija
stranih imena po slovenakom deklinacionom obrascu.
Analizirajui pravopisna pravila vezana za transkripciju vlastitih imena, Katja
Dragar u svom radu navodi da u pravopisu Antona Breznika nalazimo pravilo o pisanju
vlastitih imena koje nalae da ove rei treba pisati onako kako se one obino piu u
datom stranom jeziku (Dragar 2007, 742). Meutim, kako autorka istie, ve u
sledeem pravopisu, objavljenom 1935. godine, autora Antona Breznika i Frana
Ramova, postoji itavo poglavlje posveeno probematici transkripcije i deklinacije
stranih imena. Ono to je zajedniko za sve ove pravopise jeste jasno izdvajanje
stranih vlastitih imena i elja da se kodifikuje nain njihovog predstavljanja u
slovenakom jeziku, uz naelno osporavanje upotrebe rei stranog porekla.
2. Opta naela transkripcije
I u srpskom i u slovenakom jeziku transkrpcija imena zavisi od toga iz kog
jezika ime potie, odnosno zavisi od toga koje pismo se koristi u tom jeziku. U
Pravopisu Matice srpske (Peikan et al. 2010) navodi se da se u srpskom knjievnom
jeziku u pisanju stranih vlastitih imenica primenjuju postupci izvornog pisanja i
prilagoenog pisanja (pri emu je izvorno pisanje primenjivo samo u latinici, a
prilagoeno je primenjivo u oba pisma). U jezicima u kojima se koristi samo irilica
izgubila se mogunost izvornog pisanja vlastitih imena.
U Pravopisu Matice srpske iz 2010. navode se naelna pravila za transkrpciju
stranih imena. Autori Pravopisa istiu da je vano drati se ovih pravila, a ne
sopstvenih shvatanja transkrpicije, jer u suprotnom moe doi do zabune, odnosno
do vie razliitih transkripcija istog imena. Sa druge strane, oni istiu da imena koja su
ve ula u upotrebu ne treba retroaktivno menjati. Prema pravilima transkripcije,
ukratko reeno, treba voditi rauna o izgovoru imena u izvornom obliku, odnosno o
mogunosti da se glasovi zamene glasovima slinih vrednosti. Takoe, trebalo bi
izbegavati glasovne sklopove koji su neizgovorljivi u srpskom jeziku i teiti

jednostavnosti (odnosi se na to da re moe izgovarati iri krug obrazovanijih ljudi, a

ne samo poznavaoci jezika).
Prema Pravopisu slovenakog jezika (Toporii et al. 2001), rei stranog
porekla prilagoavaju se morfolokim i sintaksikim pravilima slovenakog jezika, a
prilagoava se i njihov izgovor, dok se u pisanju ove rei potpuno ili delimino
slovenizuju. Posebna pravila vae za odreene vrste vlastitih imenica. Slino kao u
srpskom, i u slovenakom jeziku se transkripcija imena razlikuje u zavisnosti od toga
da li to ime potie iz jezika u kome se koristi latinino ili nelatinino pismo. U
slovenakom jeziku postoji tenja za ouvanjem originalnog zapisa linih imena ljudi
(sa svim pojedinostima pisma datog jezika), a ukoliko je pismo irilino, onda se re
prevodi u slovenaku latinicu, sa tenjom da se ouvaju fonetske vrednosti glasova.
S obzirom na to da se u srpskom knjievnom jeziku rei prilagoavaju u
transkripciji, u Pravopisu Matice srpske (Peikan 2010) mogu se nai naelna pravila
o transkripciji, ali i konkretna pravila i primeri transkripcije za mnoge jezike (albanski,
arapski, persijski, beloruski, bugarski, nemaki, francuski, holandski, skandinavske
jezike, makedonski, poljski, rumunski, latinski, kineski, japanski itd.). U Pravopisu
Matice srpske dat je pregled naih osnovnih zamena za strane glasove u oko 30 jezika.
S obzirom na drugaija pravila, u slovenakom pravopisu nije mnogo panje
posveeno transkripciji linih imena ljudi, ali se mogu nai konkretna pravila vezana za
zapisivanje glasova iz drugih jezika. Dakle, i jedan i drugi pravopis daju neka opta
pravila koja se tiu fonetike i prilagoavanja pisanja. Pravopis slovenakog jezika
(Toporii et al. 2001) nalae da se preuzete rei izgovaraju sa naglaskom koji
odgovara slovenakom knjievnom jeziku, a pritom se koriste i slovenaki glasovi; na
primer, odustaje se od nosnih samoglasnika, mekih suglasnika i sl.
3. Vlastite imenice stranog porekla u srpskom i slovenakom jeziku
Prema normativnim gramatikama i pravopisima srpskog i slovenakog jezika, u
vlastite imenice spadaju one rei koje se odnose na lina imena ljudi, ivotinja, drava,
geografskih pojmova i sl. Pravopisi srpskog i slovenakog jezika drugaije pristupaju
objanjavanju pravila transkripcije, pa je pravi izazov napraviti paralelu izmeu ovih
pravila u srpskom i slovenakom jeziku. U Pravopisu Matice srpske iz 2010. godine
najpre se upoznajemo sa optim pravilima i naelima transkripcije, a zatim su dati
konkretni primeri i pravila za oko 30 jezika. U Pravopisu slovenakog jezika iz 2001.
godine postoji poglavlje posveeno reima preuzetim iz drugih jezika, a neka
3

konkretnija pravila o deklinaciji i pisanju mogu se nai u razliitim poglavljima. U ovom

radu razmotriemo samo neke od primera koji se tiu pisanja geografskih pojmova i
vlastita imena ljudi i dinastija.

3.1.

Imena geografskih pojmova

U slovenakom jeziku se geografska imena tretiraju razliito u zavisnosti od

toga da li se sastoje od jedne ili vie rei. Ona imena koja se sastoje od jedne rei i
potiu iz jezika u kome se koristi latinino pismo zadravaju uglavnom svoju originalnu
formu. U tabeli 1. navedeni su neki od primera koji se odnose na imena nekoliko opte
poznatih gradova. Iz tabele se vidi da se u srpskom jeziku imena ovih gradova
prilagoavaju.
slovenaki jezik

srpski jezik

Massachusetts

Masausets

Kln

Keln

Cagliari

Kaljari

Caen

Kan

Tabela 1. Imena nekih poznatijih gradova u srpskom i slovenakom jeziku

Nadalje, u slovenakom jeziku se prilagoavaju geografska imena drava, a vrlo
esto i saveznih drava i pokrajna. U srpskom jeziku ovi geografski pojmovi takoe
imaju prilagoen oblik (vidi tabelu 2). Uoljivo je da su neki od oblika isti u oba jezika.
slovenaki jezik

srpski jezik

Anglija

Engleska

Poljska

Poljska

vica

vajcarska

Japonska

Japan

Rusija

Rusija

Tabela 2. Prikaz imena drava i pokrajina u srpskom i slovenakom jeziku

Prilagoavanje se vri i kod imena kontinenata, nekih poznatijih ostrva i

poluostrva. Ovo je predstavljeno u tabeli 3. i u ovom sluaju su geografska imena
prilagoena na slian nain.
slovenaki jezik

srpski jezik

Evropa

Evropa

Avstralija

Australija

Antarktika

Antarktik

Havaji

Havaji

Korzika

Korzika

Tabela 3. Prikaz imena kontinenata, nekih poznatijih ostrva i poluostrva u srpskom i

slovenakom jeziku
U tabeli 4. nalazi se jo nekoliko primera koji se odnose na neka poznatija
mesta. Ovde je takoe uoljiva slinost u pisanju u srpskom i slovenakom jeziku.
slovenaki jezik

srpski jezik

Firence

Firenca

Bruselj

Brisel

eneva

eneva

Lozana

Lozana

Lizbona

Lisabon

Tabela 4. Prikaz imena nekih poznatijih mesta u srpskom i slovenakom jeziku

I u srpskom i u slovenakom jeziku neki geografski pojmovi imaju domae
nazive, na primer Be i Dunaj (orig. Wien), ili na primer Nemaka i Nemija (orig.
Deutschland). Zanimljivi su jo i ovi primeri iz slovenakog jezika: Celovec (nem.
Klagenfurt), Ogrska (nem. sterreich), Benetke (ital. Venezia). U novijoj grai su, kako
pokazuju istraivanja, podjednako zastupljeni oblici Celovec i Klagenfurt (ukanovi,
Kovaevi 2013), a pravopisni prirunici ne nude odgovor na pitanje koji od ova dva
naziva treba prihvatiti u srpskom.
Geografska imena koja se sastoje od vie rei dele se u Pravopisu slovenakog
jezika na prevedena i neprevedena. Prevedena su, na primer, sledea: Zdruene
drave Amerike (srp. Sjedinjene Amerike Drave), Nova Zelandija (srp. Novi Zeland),
5

Kanarski otoki (srp. Kanarska Ostrva) i sl. Zanimljivo je da se neka imena iz ove
kategorije piu u originalu, na primer imena gradova New York ili Rio de Janeiro. U
srpskom jeziku to nije dozvoljeno, i koriste se prilagoeni termini Njujork i Rio de
aneiro.

3.2.

Vlastita imena ljudi i imena dinastija

Kao to je ve reeno, u slovenakom jeziku se na drugaiji nain transkribuju

imena koja potiu iz jezika sa latininim i nelatininim pismom. Prilagoavanje se vri
za imena iz grko-rimskog sveta (vidi tabelu 5), za imena vladarskih (i nekih plemikih)
rodova (vidi tabelu 6), i za neka retka imena poznatih istorisjkih linosti (vidi tabelu 7).
U ovom radu navodimo samo neke od kategorija koje se nalaze u normativnim
pravopisima oba jezika.
slovenaki jezik

srpski jezik

Ezop

Ezop

Evripid

Euripid

Plavtus

Platon

Horacij

Horacije

Tabela 5. Prikaz imena iz grko-rimskog sveta u slovenakom i srpskom jeziku

slovenaki jezik

srpski jezik

Burboni

Burboni

Habsburani

Habzburgovci ili Habzburzi

Jagelonci

Jageloni

Tabela 6. Prikaz imena vladarskih (i nekih plemikih) rodova u slovenakom i srpskom

jeziku
slovenaki jezik

srpski jezik

Petrarka

Petrarka

Kolumb

Kolumbo

Galilej

Galilej

Luter

Luter

Tabela 7. Prikaz retkih imena poznatih istorijskih linosti u srpskom i slovenakom

jeziku
6

to se tie jezika sa nelatininim pismom, u slovenakom jeziku se prilagoeno

piu sve vrste imena iz jezika sa irilinim pismom (sa izuzetkom srpskog), iz grkog
jezika, azijskih jezika (sa izuzetkom turskog). Takoe, prilagoeno se piu rei iz
polinezijskih jezika, afrikih jezika itd.

4. Pravila transkripcije i mediji

S obzirom na to da mediji imaju veliki uticaj na razvoj i upotrebu jezika, svakako
se treba osvrnuti na nain transkripcije stranih imenica u pisanim medijima. Nesporno
je da se u medijima vrlo esto javljaju greke u transkripciji. Sa jedne strane, ovih
pravila ima mnogo, komplikovana su i mnogi detalji su jo uvek nedefinisani, a sa druge
strane, pogrena transkripcija je esto i stvar nemara novinara i prevodioca. Svakako
bi bilo zanimljivo uraditi istraivanje na temu koliko se potuju pravila transkripcije
prilikom upotrebe stranih imena u srpskim i slovenakim medijima. Takoe, bilo bi
zanimljivo ispitati uticaj medija na nain pisanja imenica stranog porekla. Naroito bi
bilo zanimljivo obratiti panju na deklinaciju ovih imenica u slovenakom jeziku.
5. Zakljuak
Problem transkripcije vlastitih imena stranog porekla uoen je davno, tako da
se srpski i slovenaki lingvisti njime ve due bave. Jezik je dinamina pojava i
vremenom se menja, a samim tim se menjaju i ova pravila. U srpskom i slovenakom
jeziku propisana su neka opta naela transkripcije, a za odreene jezike propisana
su i neka konkretnija pravila. Ova pravila umnogome zavise od jezika iz koga potie
ime, kao i od pisma koje se koristi u tom jeziku. injenica da se u srpskom jeziku koristi
irilino pismo veoma je uticala na ova pravila. U slovenakom jeziku se koristi samo
latinica, pa se u mnogim sluajevima pravila transkripcije u srpskom i slovenakom
jeziku razlikuju. Primetno je da se u Pravopisu Matice srpske mnogo vie panje
posveuje pravilima o prilagoenom pisanju, a u Pravopisu slovenakog jezika se
dosta panje posveuje deklinaciji imena stranog porekla.

Literatura:
Dragar, Katja. 2007. Konceptualizacija tujega u slovenskih pravopisih. U Obdobja 24Metode in zvrsti, Razvoj slovenskega strokovnega jezika, ur. Irena Orel, 739750.

Ljubljana: Center za slovenino kot drugi/tuji jezik pri Oddelku za slovenistiko

Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani.
ukanovi, Maja i Borko Kovaevi. 2013. Pravopisno-morfoloki principi transpozicije
slovenakih vlastitih imenica u srpski jezik, Anali Filolokog fakulteta, 25, sveska 2,
Beograd.
Peikan, Mitar, Jovan Jerkovi, Mato Piurica. 2010. Pravopis Matice srpske. Novi
Sad: Matica srpska.
Stanoji, ivojin i Ljubomir Popovi. 2010. Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod
za udbenike.
Toporii, Joe et al. 2001. Slovenski pravopis, Ljubljana: SAZU.
Anica Cvetkovi

Transkripcija lastnih imen tujega porekla v srbskem in slovenskem jeziku

Izhajajo iz zgodovinskega razvoja pravil transkripcije tujih imen v srbskem in
slovenskem jeziku, je v prispevku predstavljena primerjalna analiza reitev, ki so
prisotne v sodobnih normah obeh jezikov. V prispevku so analizirani primeri iz
aktualnih normativnih pravopisov srbskega in slovenskega jezika. Pravopisne reitve
so predstavljene v tabelah. Cilj lanka je primerjava pravil transkripcije v srbskem in
slovenskem jeziku na razlinih podrojih, saj transkripcija tujih imen predstavlja velik
izziv ne samo pri prevajanju, ampak tudi pri pouevanju tujega jezika. Posebnost
srbine je soasna uporaba dveh pisav, latinice in cirilice, medtem ko se v slovenini
uporablja le latinica, kar je vplivalo tudi na formuliranje pravopisnih reitev.
Kljune besede: srbski pravopis, slovenski pravopis, transkripcija, lastna imena

The Transcription of Foreign Proper Nouns in the Serbian and Slovenian

Languages

While taking into consideration the historical development of the rules applying to the
transcription of foreign names in the Serbian and Slovenian languages, this paper
presents a comparative analysis of solutions present in the modern standard of both
languages. Furthermore, it offers an analysis of materials from the current normative
orthographies of the Serbian and Slovenian languages. The analysed materials are
presented in a tabular form. Having in mind that the transcription of foreign names is a
major challenge in translation and language teaching, the aim of this paper is to
compare the transcription rules in Serbian and Slovenian in different areas . One of the
distinguishing features of the Serbian language is an equal use of both Latin and
Cyrillic scripts, while the Slovenian language uses only the Latin script. These practices
have had a major influence on the development of orthographic rules.

Keywords:

Serbian

orthographic

system,

Slovenian

orthographic

system,

transcription, proper nouns