PRSKANJE VOCA U JESEN

Iako je jesen odmakla, vocari ne posustaju i dalje brinu za svoje

vocke, marljivo rade i pripremaju ih za narednu sezonu. Dobri
poznavaoci svog zanata znaju da cim se zavri tekuca vegetacija, valja
se pripremiti za narednu. Samo oni koji se blagovremeno pripreme
mogu u sledecoj vegetaciji ocekivati zadovoljavajuci prinos i kvalitet
plodova u svom vocnjaku, a time i bolju zaradu. Dakle, priprema za
narednu sezonu pocinje vec u ovoj, kada se obavljaju jesenji radovi u
vocnjaku. Pre svega radi se na higijeni vocnjaka, uklanjanju osuenih
stabala, suvih, polomljenih grana, trulih plodova, a na vikend
vocnjacima se moe sakupljati opalo lice i plodovi koji su cesti izvori
zaraze za narednu godinu. Jedna od bitnih mera zatite u vocnjaku
tokom jeseni je obavljanje tzv. jesenjeg ili "plavog prskanja" vocaka.

Plavo prskanje je veoma korisna mera zatite vocaka jer se njime

suzbijaju mnoge bolesti, a neke se jedino tim tretiranjem mogu
uspeno kontrolisati. Ovom merom zatite kontroliu se mnogi
patogeni, uzrocnici raznih bolesti, pre svega patogeni rana ali i mnogi
drugi. Plavim prskanjem se suzbijaju patogeni koji prezimljavaju u
kronji vacaka skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama i
sl. Do tih patogena je teko dospeti tokom vegetacije jer lisna masa
vocke to onemogucuje. Zato se "plavo prskanje" obavlja u jesen posle
opadanja lica.

Koje bolesti/patogeni se suzbijaju "plavim prskanjem"

Plavim prskanjem se suzbijaju

uzrocnici mnogih bolesti, kako
vocaka tako i vinove loze. Suzbija
se kovrdavost lista breskve,
rogac ljive, monilioze koticavih
vocki (ljiva, breskva, kajsija,
vinja i trenja), pegavosti lica i
krastavosti plodova kruke
(Venturia pirina), antraknoza,
kestenjaste pegavosti maline,
upljikavosti lica i krastavosti
podova kajsije i drugih koticavih
vocki, bakteriozne plamenjace
jabuke i kruke, drugih bakterioza
vocaka, ekskorioza vinove loze i
drugi uzrocnici bolesti biljaka.
Prouzrokovaci navedenih bolesti, po zavretku vegetacije ostaju u
kronji (pukotinama kore, na pupoljcima, trulim organima, mumijama
vocke i drugim skrivenim mestima). Posebno ukoliko su zime blage,
patogeni mogu dospeti na osetljive delove vocke i ostvariti njihovu
zarazu. Da se infekcije ne bi ostvarile tokom kasne jeseni i blagih
zimskih meseci patogeni se moraju unititi na mestu njihovog
prezimljavanja i tako sprecilo da dospeju na osetljive delove vocke.
Ako se zaraza ne ostvari tokom zime, zbog niskih temeperatura,
prezimeli organi patogena infekciju ostvare vrlo rano u prolece, pre
nego to se pocne sa proletnjom zatitom vocaka. Ukoliko se na
primer, kod breskve ne spreci da parazit dospe u pupoljke, onda on u
njima tokom zime i rano u prolece obavi infekciju mladog lica, jo pre
nego to se pupoljak otvori. Dok je list mlad na njemu se zaraza ne
primecuje. Kada se list pojavi iz pupoljka zaraza se uocava, ali je onda
kasno da se infekcija spreci. S toga se preporucuje da se "plavo
prskanje" obavi blagovremeno u jesen cime ce i tetne posledice u
prolece biti znatno manje. Zatita vocaka u jesen obavlja se
preparatima na bazi bakra, ona su plave boje, pa kada se vocnjak
isprska dobije plavicastu nijansu, po kojoj je ova operacija u zatiti
dobila ime "plavo prskanje".

"Plavo prskanje" se obicno izvodi u novembru. Kod breskve, na primer,

to se cini u prvoj dekadi novembra. Najbolje vreme za tretiranje je
posle pojave prvih jesenjih mrazeva, kada lice breskve opadne.
Ukoliko se na stablu nalazi puno lica, prskanje se ne preporucuje jer
se, u tom slucaju, na licu zadri velika kolicina sredstva koja bi,
inace, trebalo da dospe na grane, grancice i pupoljke i druga skrivena
mesta gde se parazit nalazi. Zato je poeljno, ukoliko list sporije
otpada, protresti vocku kako bi se ona oslobodila lica, pa tek onda
obaviti "plavo prskanje".

Ove godine je dolo do veoma jake pojave kovrdavosti lista breskve i

nektarine. U nekim zasadima su zabeleene stoprocentne zaraze i
velike tete. Lice je iskovrdano, uvijeno, promenilo boju, zadebljalo i
potpuno se osuilo i propalo.

Postavlja se pitanje zato je 2005. godine dolo do iznenadne i jake

pojave bolesti. Mnogi su krivicu pripisivali kvalietu pesticida
(fungicida). No, da li je ba tako?. Kovrdavost lista je vrlo
karakteristicna i lako uocljiva bolest breskve. Zapaena je i opisana jo
pocetkom 19. veka. Poreklom je iz Japana, a 1821. godine opisana je
u Engleskoj. Danas je rasprostranjena irom sveta, gde god se breskva
gaji.
Kovrdavost je jedna od najznacajnijih bolesti breskve i nektarine u
naoj zemlji. Ukoliko se ove vocke ne tite fungicidima, bolest moe
naneti velike tete, kao to su propadanje zaraenog lista, ploda i
smanjenje rodnosti u narednoj godini, iznurene vocke su podlone
izmrzavanju i napadu drugih patogena. Ova bolest je pored ostalog,
uzrok kratkog ivotnog veka breskve i nektarine.

Kako i cime prskati

"Plavo prskanje" je neophodno temeljno uraditi. Svaki deo kronje

treba potpuno nakvasiti tako da kronja posle tretiranja izgleda
plavicasta. Ukoliko neki deo ostane netretiran, na njemu se u prolece
moe pojaviti bolest, pa vocari cesto delimicni uspeh u zatiti pripisuju
neefikasnosti sredstva, a ne propustima u prskanju. Sva sredstva za
"plavo prskanje "pripadaju tzv. grupi bakarnih jedinjenja. To su:
Bordovska corba (bilo industrijski proizvod ili sopstvena priprema),
Kupragin, koristi se u koncentarciji od 0,35 %, Cuproxat, 0,35%,
Blauvit, u koncentraciji od 1,0%, Bakarni oksihlorid-50, 0,75%,
Beveblau krec, 0,75%. Obicno se Bordovska corba koristi u
koncentraciji 1,5 - 2% (2 kg/100 l vode),

Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, kada su vocke suve i kada

je temperatura iznad 10oC. Vocke se moraju tretirati sve dotle dok se
potpuno ne pokvase, zbog cega se cesto kae da je vocke potrebno
"okupati". Pri vetrovitim vremenskim uslovima i niskoj temeperaturi
nije preporucljivo vrti tretiranje.

Priprema bordovske corbe

Napred su navedena hemijska sredstva kao industrijski proizvodi koji

se uspeno mogu koristiti za "plavo prskanje". Medu tim sredstvima je
industrijski proizvedena bordovska corba. Medutim, jo uvek ima onih
vocara koji sami pripremaju bordovsku corbu neposredno pre primene.
Da ih podsetimo kako da to pravilno urade.

Za 100 litara jednoprocentne bordovske corbe potrebno je:

1 kg (za dvoprocentu 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen)

0,4 kg (za dvoprocentnu 0,8 kg) negaenog (ivog) kreca ili 1,2 kg
gaenog kreca
Negaeni krec se prethodno zagasi u trostruko vecoj kolicini vode. Od
100 l vode iz bureta odvadi se 10 l da se razmuti krec, a u drugih 10 l
vode da se rastopi plavi kamen. Kada se krec razmuti, procedi se kroz
rede platno i uz meanje se sipa u bure sa vodom da se napravi
krecno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se
u bure sa krecnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u
bure sa krecnim mlekom, a ne obrnuto (to je u praksi ceci slucaj).
Dodue, nita posebno se nece desiti ni ako se u bure sa rastopljenim
plavim kamenom sipa krecno mleko, jedino se takva corba bre taloi i
neto je slabijeg kvaliteta.

Rastopljeni plavi kamen sipa se u krecno

mleko uz meanje. Kada se to zavri, corba
je spremna za upotrebu. Bordovska corba se
koristi svee pripremljena, odmah posle
pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno
dejstvo. Medutim, corba se moe stabilizovati
dodavanjem 250 g ecera na 100 litara
corbe. Tako stabilizovana, pri normalnim
uslovima, zadrava svoju aktivnost nekoliko
dana.

Od otkrica (1885.) bordovska corba je bila jedini fungicid za zatitu

sve dok nisu otkriveni prvi organski fungicidi. Ona se u svetu i kod nas
masovno koristila u zatiti vinove loze od plamenjace. Kod nas su
velika dravna imanja svojevremeno pravila velike bazene u kojima se
pripremala bordovska corba. Bio je to teak i naporan posao koji je
iziskivao mnogo radne snage. I danas tih velikih betonskih bazena ima
u nekim vinogradima. Da bi se izbegao navedeni nacin pripreme
bordovske corbe, hemijska industrija je formulisala borovsku corbu
kao gotov preparat i poznata je kao: Bordovska corba S-20, Bordovska
corba WP-20, Kuprablau.

Drugi nacin pripreme "corbe"

Priprema bordovske corbe je, za dananje poimanje, dugotrajna,

sloena i trai iskustvo. Da bi se to olakalo, mogu se unapred za celu
godinu prpremiti "osnovni rastvor" plavog kamena i "osnovni rastvor"
krecnog mleka.

Stari nacin pripreme borovske corbe se sastoji u tome to se

prethodno priprema "osnovna suspenzija" krecnog mleka i "osnovni
rastvor" bakar sulfata (plavog kamena) koji se meaju sa vodom
neposredno pre prskanja. Ovo je dobar nacin pripreme kada se prave
male kolicine bordovske corbe, za male posede.

"Osnovni rastvor" se priprema tako to se plasticnoj posudi rastvori 1

kg (2 kg za dvoprocentnu "corbu") plavog kamena u 10 l vode
(kolicina plavog kamena i vode moe biti proporcionalno povecana,
zavisno od potrebe). "Osnovni rastvor" plavog kamena se moe cuvati
neograniceno u zatvorenom staklenom balonu.

U drugoj plasticnoj posudi, suspenduje se ("rastvori") u 10 litra vode 1

kg (2 kg za dvoprocentnu "corbu") gaenog (hidratisanog) kreca
(nabavlja se na stovaritu gradevinskog materijala). I ova meavina
moe biti pripremljena i neograniceno cuvana u zatvorenom
plasticnom balonu. Unapred pripremljeni "osnovni rastvori" plavog
kamena i krecnog mleka u velikoj meri olakavaju i ubrzavaju
pripremu bordovske corbe. Oba pripremljena "osnovna rastvora"
obelee se etiketom, dobro zatvore i cuvaju van domaaja dece.

Kada se ukae potreba za tretiranjem, 10 litara "osnovne suspenzije"

krecnog mleka sipa se u posudu sa 80l vode i intenzivno mea. Potom
se meavini (80+10) dodaje 10l osnovnog rastvora plavog kamena
(80+10+10 =100) i dobro mea. Time je dobije 100l bordovske corbe
pripremljene za upotrebu. Tokom tretiranja, prskalicu treba
povremeno promuckati da se corba ne bi taloila.

I da zakljucimo. Jesen je na izmaku, kalendarski zima uskoro stie.

Dok jo ima lepih dana moe se vriti "plavo prskanje". Oni koji ga
blagovremeno obave imace uspeniju i bolju zatitu i zdravije zasade u
sledecoj vegetaciji, pa s'toga mogu ocekivati i veci profit.

Prof. dr Mirko Ivanovic,

Poljoprivredni fakultet, Zemun