Neda Arsic OSTEOLOGIA

Osteologija je deo anatomije koji proucava kostani sistem.

Kostani sistem odraslog coveka se od 206 odvojenih kostiju.Skelet coveka
se deli na osovinski (skeleton axiale)i pridruzeni(skeleton apendiculare).
Aksijalni skelet je izgradjen od 80 kostiju i njega cine:
-lobanja(cranium)
-kicmeni stub(collumna vertebralis)
-rebra(costae)
-grudna kost(sternum).
Apendikularni skelet je izgradjen od 126 kostiju a njega cine: kosti gornjeg
ekstremiteta(ossa membri superioris) i kosti donjeg ekstremiteta(ossa
membri inferioris).
Skelet coveka ukljucuje i druge strukture koje nisu kostane,kao sto su
misici, ligamenti,periost i hrskavica.

Razvoj i rast kostanog tkiva

Iz srednjeg klicinog lista (mesoderm) razvija se difuzno celijsko tkivo
(mesenhim),a njegove nediferencirane celije se ugradjuju u bilo koji tip
vezivnog tkiva: kost,hrskavicu misic,tetivu,fasciju ili vezu.
Okostavanje moze biti:
-membranozno(osteogenesis membranacea)
-hondralno(osteogenesis cartilaginea)
Membranozno okostavaju kljucnice, kratke kosti,kosti lica i neke kosti baze i
krova lobanje.
Endohondralno okostavaju prsljenovi,veci deo kostiju baze
lobanje,rebra,grudna kost,karlica i duge kosti udova.
Kostni stadijum intauterinog razvica karakterise prisustvo primarnih i retkih
sekundarnih centara okostavanja u petnoj, skocnoj i kockastoj kosti stopala
i okrajcima ramenice,golenjace i butne kosti.

Gradja kostiju

Kost (os) sadrzi kostano tkivo ali i druge vrste vezivnog

tkiva(hematopoeticno i masno tkivo,krvne sudove i zivce i ako kost formira
pokretan zglob(hijalinu hrskavicu).
Kost sadrzi mineralizovani matriks.Kostane celije su osteoklasti i
osteoblasti.Osteoblasti su prisutne u endostu

-1-
 Neda Arsic OSTEOLOGIA

a osteoklasti se nalaze na povrsini kosti.Osteoblasti su vrlo aktivni u

okostavanju u toku rastenja, sekretuju ekstracelularni matriks a kod odraslih
prilagodjavaju strukturu kosti sa naporima koje ona treba da izdrzi.Osteociti
daju kosti karakter zivog organa.Kostano tkivo moze biti kompaktno ili
spongiozno.Zrela kompaktna kost,odnosno spongiozna kost uglavnom je
gradjena iz cilindricnih kostanih struktura,osteona ili Haversovih sistema.
Znacaj kostiju je u tome da sacinjavaju rigidni okvir u telu koji obezbedjuje
zastitu vitalnim i vulnerabilnim organima;sluze kao dvokraka poluga skeletnim
misicima i predstavljaju rezervoar Ca i fosfata i imaju vaznu sekundarnu
ulogu u homeostatskoj regulaciji nivoa kalcijuma u krvi.

Oblik kostiju i podela prema obliku

VRSTE KOSTIJU:
-Duga kost(os longum)
-Kratka kost(os breve)
-Pljosnata kost(os planum)
-Nepravilna kost(os irregulare)
-Pneumatizovana kost(os pneumaticum)
-Suzanasta kost(os sesamoideum)
Kod dugih kostiju razlikuje se sredisnji deo,dijafiza(diaphisis) i dva
okrajka(epiphisis proximalis et distalis).Izme|u dijafize i epifize nalazi se
metafiza(metaphysis),koja je znacajan deo kosti,jer najintezivnije raste.
Kratke kosti se nalaze u sastavu kostiju rucja(ossa carpi) i kostiju nozja(ossa
tarsi).Ove kosti se cesto uporedjuju sa kockom pa se na njima razlikuje sest
strana.
Pljosnate kosti imaju zastitnu ulogu jer ucestvuju u izgradnji zidova supljina u
kojima su nezni organi,ili su potpora za organe koji su preteski za svoje slabe
veze(karlicne kosti),ili svojim velikim povrsinama sluze kao cvrst oslonac za
pripoj misica.
U grupu nepravilnih kostiju spadaju:kosti lica(viscerocranium) i kicmeni
prsljenovi(vertebrae).
Pneumaticne kosti sadrze supljine ispunjene vazduhom(npr.sitasta
kost,gornja vilica,mastoidni nastavak slepoocne kosti,paranazalni sinusi)

-2-
 Neda Arsic OSTEOLOGIA

Sezamoidne kosti se razvijaju u tetivama misica.Nalaze se najcesce u

predelu zglobova.Najveca sezamoidna kost je patella,koja se razvija u tetivi
m.quadriceps femoris-a.U saci to je os pisiforme,a u stopalu,na plantarnoj
strani izmedju prve kosti donozja i baze prvog clanka palca nalaze se
dve,gotovo stalne sezamoidne kosti koje se razvijaju u tetivi m.flexor hallucis
brevis-a.
Prekobrojne kosti su nestalne kosti i mogu se naci unutar osovinskog skeleta
i unutar skeleta udova,ali su oznacene razlicito,zavisno od autora.

MEHANICKE OSOBINE,ARHITEKTURA I
SPOLJASNJI IZGLED KOSTIJU
Strukturu kostiju cine:
-pars cartilaginea
-pars membranacea
Posle rodjenja hrskavicavi deo kosti zaostaje u formi hijaline hrskavice i u
formi fibrozne hrskavice,a opnasti deo predstavljaju perihondrijum i
periosteum.
Centar okostavanja moze biti primarni i sekundarni.
Primarni centar okostavanja(centrum ossificationis primarium) se razvija
intrauterino i odgovoran je za okostavanje veceg dela kosti.
Sekundarni centar okostavanja(centrum ossificationis secundarum) se razvija
postnatalno i odgovoran je za oblikovanje kostanih apofiza,ivica pljosnatih
kostiju i epifiza dugih kostiju.
-Kostani deo kostiju se sastoji iz:
pokosnice,kortikalne,kompaktne i sundjeraste materije,srzne duplje,endosta
ili unutrasnje opne kosti,crvene,zute i zelatinozne kostne srzi.
Crvena kostna srz predstavlja hematopoetsko tkivo,koje stvara krvne
elemente.U detinjstvu se u kostima nalazi crvena kostna srz.Posle 18-e
godine ova srz biva zamenjena masnim tkivom,koje cini zutu kostnu srz.U
kostima kicmenog stuba,grudnoj kosti,rebrima,kostima karlice i lobanje
crvena kostna srz ostaje trajno.U starosti se u kostima srece zelatinozna
kostana srz,koju cine retki hematopoetski celijski elementi i zelatinozna
supstanca.
Pokosnica pokriva sve povrsine kosti,osim zglobne povrsine.Gradjena je od
dva sloja:povrsnog(stratum fibrosum) i dubokog(stratum osteogeneticum).U
periostu ima mnogo krvnih sudova i zivaca.

-3-
 Neda Arsic OSTEOLOGIA

-Hranidbeni otvor vodi u istoimeni kanal(canalis nutricius s.nutriens)koji

je usmeren u pravcu rasta kosti.
-Zglobna povrsina(facies articularis) je smestena na okrajcima dugih
kostiju,nekoj od strana kratkih kostiju,delovima nepravilnih kostiju ili je
predstavljaju ivice pljosnatih i pneumaticnih kostiju.

Kostani sistem novorodjenceta

Prvog dana zivota kosti su gradjene od primitivnog kostanog tkiva.Sadrzaj

neorganskih soli i kolagenih vlakana nalzi se u odnosu
50:50.Hematopoeticna ili crvena srz ispunjava prostore svih kostiju
novorodjenceta.
U prvim nedeljama zivota telo duge kosti jos uvek je gradjeno od primitivnog
kostanog tkiva.Posle 12-e godine ovo primitivno kostano tkivo
izcezava i biva zamenjeno sekundarnim,lamelarnim kostanim tkivom
u sredini koga se obrazuju Haversovi sistemi kanala.Osteoni su jos
uvek retki ali u toku sledecih godina postaju brojniji.Medjuplo-
cje se razvija u pljosnatoj kosti oko druge godine zivota, a potpuno razvice
dostize u 35-oj godini.U 5-oj ili 6-oj godini dolazi do transformacije crvene u
zutu ili masnu kostanu srz.Zamena kostane srzi pocinje ranije u distalnijim
kostima tela.Posle 25-e godine crvena srz kostiju lobanje podleze
degeneraciji i prelazi u zelatinoznu srz.Rast kostiju pracen je stvaranjem i
zamenom nezrele kosti zrelom(lamelarnom).Nakon prestanka rasta,u zreloj
kosti se neprestano desavaju dva procesa sa suprotnim efektom:
istovremeno stvaranje novog i razgradnja postojeceg kostanog
tkiva,tzv.remodeliranje kostiju.Kod odraslih osoba remodeliranje kostiju je oko
200 puta sporije u poredjenju sa dinamikom kod dece u periodu rasta.

Vaskularizacija i inervacija kostiju

Duge kosti su vaskularizovane pomocu jedne do dve nutritivne dijafizalne

arterije, zatim mnogobrojnim malim epifiznim arterijama kao i ograncima
periostalnih arterija.Nutritivne arterije se ne granaju u svom kanalu nego se
tek ulaskom u medularnu supljinu dele na ushodnu i nishodnu granu.Vene su
pratilje nutritivnih arterija ali ponekad napustaju kost na nekom drugom
mestu, kao nezavisne vene(vv.emissariae).

-4-
 Neda Arsic OSTEOLOGIA

Nepravilne kosti su vaskularizovane preko dve vrste arterija:nutritivnih i

periostalnih arterija, oba sistema se medjusobno anastomoziraju.
Kratke kosti imaju samo arterije periostalnog porekla koje ulaze preko
otvora na povrsinama koje nisu zglobne.
Pljosnate kosti ispunjuju brojne periostalne arterije.
Sve kosti izuzev slusnih imaju zivce.Oni su najbrojniji na zglobnim
povrsinama dugih kostiju, kicmenih prsljenova, kao i ve}im pljosnatim
kostima.Zivci koji se u kostima pridruzuju nutritivnim krvnim sudovima
verovatno su vazomotorni(deluju na konstrikciju i dilataciju krvnih sudova).
Pokosnica je veoma bogato ozivcana nervima.Vlakna koja cine ove zivce su
senzitivna.

Kostani sistem odraslog

Skeletni sistem(systema skeletale) coveka predstavljaju osovinski skelet

udova.
Adultni period
Osovinski skelet(skeleton axiale)ima 80 stalnih kostiju:
Kicmeni stub(columna vertebralis) 26 kostiju
Lobanja(ossa cranii) 22 kosti
+
ossicula auditus-6 kosti
=28 kosti
Podjezicna kost(os hyoideum)-1 kost
Grudna kost(sternum)-1 kost
Rebra(costae)-24 kosti
Skelet udova(sceleton appendiculare)ima 126 stalnih kostiju:
Kosti gornjih udova(ossa membri superioris)-64 kosti
-clavicula 2
-scapula 2
-humerus 2
-radius 2
-ulna 2
-ossa carpi -16
-ossa metacarpi 10
-ossa digitorum 28

-5-

Kosti donjih udova(ossa membri inferioris) 62kosti

 Neda Arsic OSTEOLOGIA

-os coxae 2
-femur 2
-fibula 2
-patella 2
-ossa tarsi 14
-ossa metatarsi 10
-ossa digitorum 28

Utvrdjivanje starosti,pola i rase skeleta

Skelet novorodjenceta oblikuje 270 stalnih i izvestan broj

nestalnih-suzanastih i prekobrojnih kostiju.Izmedju skeleta novorodjenceta i
skeleta u adultnom periodu postoje mnoge razlike u broju i strukturi
kostiju.Ove razlike su pored starosti i u zavisnosti od pola,fizickih osobina
zdravlja,rase i razlicitih genetskih i endokrinih faktora.
Do 25-e godine denticija i osifikacija pruzaju mnogobrojne podatke za
utvrdjivanje starosti.Utvrdjivnje pola posle puberteta je obicno lako.Polne
razlike su narocito izrazene na karlici i lobanji ali i na kostima udova.Lobanja
muskarca je teza od zenske lobanje jer su njeni zidovi deblji a misicni grebeni
znatno izrazeniji.Donja i gornja vilica i zubi su veci.U tri velike rasne
grupe(crnci,mongoloidi i kavkazi) lobanja se moze razvrstati bez merenja.

Bioloske odlike kostiju

Bioloske odlike-reakcije kostiju jesu sledece:

-atrofija
-hipertrofija
-regeneracija
Atrofija jeste proces skvrcavanja tj. gubitka mase kostiju,a samim tim se
menja i oblik.Etiologija je multifaktorska.Hipertrofija jeste proces uvecanja
mase kostiju,a samim tim se menja i oblik.Regeneracija predstavlja
obnavljanje kostiju.

-6-