Tema

SEMINARSKI RAD

Predmet:

Professor: Student:
SADRAJ:
1.Uvod
2.Vladari Osmanlijskog carstva u 16.veku
2.1 Sulejman I
2.2 Selim II
2.3Murat III
3. Pojam drave i sistem klasa
4. erijat i kanun
5.Dvor Osmanskog carstva
5.1 Dvorske slube
6.Divan
7.Razvoj birokratije u carstvu
8.Poluge moi Osmanskog carstva
9.Uprava u osmanskim provincijama
10. Prosveta, medrese i ulema
11.Timarski sistem
11.1 Raja i timarski sistem
12.Carigrad kao centar moi
13.Mehmed-paa Sokolovi
14.Zakljuak
15.Literatura

2
1
1.Uvod:

Osmansko carstvo, Osmanlijsko carstvo ili Otomanska imperija (dobilo

ime po svom osnivau, Osmanu I) bilo je carstvo koje je postojalo od
1299. do 1923. godine (624. godine).

Na vrhuncu moi, obuhvatalo je Anadoliju, Srednji istok, deo severne

Afrike i jugoistonu Evropu. Osnovalo ga je pleme Okhuz-Turci u
zapadnoj Anadoliji, a vladari su potekli iz dinastije Osmanlija. U
diplomatskim krugovima carstvo je esto nazivano Visokom portom ili
samo Portom, to je poteklo od francuskog prevoda osmanske rei
Bab'i'ali (tur. Bb-i-l), to znai visoka kapija, prema ceremoniji
dobrodolice za strane ambasadore koju je sultan prireivao na ulazu u
palatu. Ova ceremonija je tumaena i kao interpretacija pozicije
carstva na prelazu iz Evrope u Aziju.

U svoje vreme, Osmansko carstvo esto je nazivano i Otomansko

carstvo ili Turska, ali ga ne treba meati sa modernom nacionalnom
dravom Turskom. Porta je kasniji naziv za osmansku Vladu u
Carigradu.

Godine 1453, Osmansko carstvo je osvojilo Carigrad (Konstantinopolj) i

time privelo kraju postojanje Vizantijskog carstva. Grad je postao
osmanska prestonica. Ime grada je promenjeno u Istanbul tek u vreme
Republike 1930. godine. Od 1517. pa nadalje, osmanski sultan je bio i
islamski halif, a carstvo je od 1517. do 1922. (ili 1924) bilo halifat -
islamska drava.

U 16. i 17. veku Osmansko carstvo je bilo meu najmonijim svetskim

silama, a drave Evrope su se oseale ugroene zbog stalnih turskih
napredovanja preko Balkanskog poluostrva. Na vrhuncu moi, carstvo
je zauzimalo teritoriju od 11.955.000 km.

Od 1517. pa nadalje, osmanski sultan je bio i islamski halif, a carstvo je

od 1517. bilo halifat.

Carstvo je dostiglo svoj vrhunac pod Sulejmanom I u 16. veku, kada se

prostiralo od Persijskog zaliva na istoku do Maarske na severozapadu,
i od Egipta na jugu do Kavkaza na severu. Kroz svoju est vekova dugu
istoriju primalo je kulturne uticaje i Istoka i Zapada, kao to je takoe
ostavilo neizbrisiv trag na teritorijama na kojima se prostiralo.

Tokom svog postojanja, carstvo se borilo za kolonijalizaciju u Indijskom

okeanu. Ratna flota je poslata da podri muslimanske vladare u Keniji i
1
"Istorija osmanskog carstva", priredio Rober Mantran;

3
Acehu kao i da odbrani osmanlijski monopol na trgovinu robovima i
zainima. U Acehu, Osmanlije grade utvrenje i donose velike topove.
Osmanlije su takoe pomagale holandske protestante u borbi protiv
vlasti katolike panije.

4
2.Vladari Osmanlijskog carstva u 16.veku:

U periodu koje mozemo nazvati procvatom Osmanskog carstva,16.vek

je razdoblje koje ima neke od najveih osvajaca Osmanskog carstva.

Kada je Selim I nasledio Bajazita II,24 aprila 1512 godine,Osmansko

carstvo bilo je izlozeno najozbiljnijoj krizi od bitke kod Ankare,sto
pedeset godina ranije.Opasnost je bila dvostruka.S jedne strane,slom
pobune aha Kulija nije uklonio opasnost od novog ustanka koji je vodio
ah Ismail.S druge strane jedan deo Anadolije jos uvek se nije pokorio
vlasti novom sultanu.

Uloivi mnogo energije i uz izrazen smisao za vodjenje politike,Selim

je uspostavio unutranji red u Anadoliji
U vreme stupanja na presto Selim je imao oko cetrdeset godina.Kao
namesnik u Trapezuntu ve je imao zavidnu reputaciju izuzetnog
vojnog komadanta koji se lino stavljao na elo svojih trupa.Ispod
spoljasnosti okrutnog vojnika vladar je bio i covek siroke kulture,veliki
poklonik knjiga,takodje je pisao stihove na persijskom jeziku.

Safavidsko carstvo
Za Selima, jedan od prvih izazova kao sultana je bio sukob izmeu
njegovog carstva i monog Safavidskog carstva. ah Ismail je bio
poglavar iitskih islamista u toj regiji, i bio je pretnja za sunitske
vladare Osmanskog carstva. ah Ismail je do 1510. godine osvojio
Azerbejdan, juni Dagestan (grad Derbent), Mesopotamiju, Armeniju,
Horasan, Istonu Anadoliju, te je postao vazal sa gruzijskim
kraljevstvima Kartli i Kakheti. Selim je morao ukloniti svaki rizik od
napada sa zapada iz Irana u Anadoliju dok je napadao Memluke u
Egiptu. Zbog toga, Selim je okupio svoju vojsku i poveo ih u mar na
Iran godine 1514. porazivi aha Ismaila u Bici kod aldirana.
Ismailova vojska je bila vie mobilna i njegovi vojnici su bili bolje
pripremljeni, ali su Osmanlije imale efikasno modernu vojsku koja je
posedovala artiljeriju, crni barut i muskete. Osmanska vojska je potom
parirala kroz glavni grad upravo poraenog Safavidskog carstva.

Selim je zatim osvojio Mameluki sultanat u Egiptu, porazivi Memluke

egipane prvo u Bici kod Marj Dabika,

Nakon povratka svoje egipatske kampanje, Selim je poeo pripremati

ekspediciju za koju se smatra da je bila protiv Rodosa. Ova kampanja je
prekinuta usled njegove bolesti i ubrzo smrti u osmoj godini njegove
vladavine.

2.1 Sulejman I:

5
Sulejman I Velianstveni (zvani i Kanuni - Zakonodavac, 6. novembar
1494 7. septembar 1566), osmanski sultan 1520 1566. godine.

6
Slika 1:Sulejman I
2
Bio je vrlo obrazovan vladar i govorio je etiri jezika: arapski, persijski,
srpski i agatajski (najstariji oblik turskog jezika).

Sultan Sulejman Velianstveni je doao na vlast sa 26 godina, 20.

septembra 1520. godine i vladao je narednih 46 godina. On je bio i
najznaajniji osmanski vladar koji je sam uestvovao u deset vojnih
pohoda u Evropi i tri u Aziji. Sulejman je lino predvodio osmansku
vojsku u pohodu na hrianska uporita: 1521. godine zauzet je
Beograd, a 1522. godine opsednut je Rodos. Osvajanjem ostrva
pomorski put do Egipta je osiguran, te su tako Turci imali potpunu
kontrolu nad trgovinom Venecije i enove u Istonom Sredozemlju.

Godine 1525. poele su pripreme za jedan veliki vojni pohod. Trupe su

poslate kako kopnom, tako Dunavom u pravcu Beograda. Nakon to je
vojska prela reku Dravu, 1526. godine je dolo do bitke kod Mohaa sa
ugarskom vojskom kojom je komandovao kralj Lajo II. Ugarski kralj je
poginuo, a njegova vojska je bila poraena.

Osvajanje Beograda:

2
"Istorija osmanskog carstva", priredio Rober Mantran;

7
Nakon poraza i propadanja srpske, bugarske i vizantijske drave, na
Balkanu je ostala jedino Ugarska koja je mogla da bude potencijalna
smetnja osmanskom ekspanzionizmu ka Zapadu.

8
3
Sulejman je poeo da sprema napad na Beograd koga je jo 1456.
godine bezuspeno opsedao Sulejmanov pradeda, Mehmed II Osvaja.

Polovinom maja 1521. Sulejman je zavrio pripreme i pokrenuo vojsku

u pravcu Beograda. Ugarska drava je bila gotovo u rasulu i
nesposobna da se efikasno suprotstavi osmanskoj vojsci. Branioci
Beograda pruali su ilav otpor, ali zbog nedostatka ljudstva i ratnog
materijala morali su da predaju grad 28/29. avgusta 1521. godine.

Vest o padu jednog od najvanijih hrianskih uporita gromoglasno je

odjeknula u Zapadnoj Evropi. Hrianski svet je svakim danom postajao
sve zabrinutiji za svoj opstanak pred naletima osmanskog
ekspanzionizma. Izaslanik Svetog rimskog carstva je zabeleio: Pad
Beograda je pokrenuo niz dramatinih dogaaja koji su na kraju unitili
Ugarsku.

Njegova direktna posledica su bili smrt kralja Lajoa II u bici kod

Mohaa 1526, zauzimanje Budima, okupacija Transilvanije, propast
kraljevstva u usponu i strah susednih naroda da e doiveti istu
sudbinu.

Kampanje na Indijskom okeanu:

Osmanski brodovi su plovili Indijskim okeanom jo od 1518. godine.
Osmanski admirali kao to su Hadim Sulejman paa, Seidi Ali Reis i
Kurtoglu Hazir Reis su poznati da su plovili sve do luka Mogulskog
carstva kao to su Tata, Surat. Poznato je da je mogulski car Ahbar
Veliki lino razmenio est dokumenata sa Sulejmanom Velianstvenim.
U Indijskom okeanu, Sulejman je vodio nekoliko pomorskih kampanja
protiv Portugalaca u pokuaju da ih ukloni i uspostaviti trgovinu sa
Indijom. Aden u Jemenu bio je okupiran od strane Turaka 1538, u cilju
da se obezbedi osnova za osmansku raciju protiv portugalskih poseda
na zapadnoj obali dananjeg Pakistana i Indije.

Sa jakom kontrolom nad Crvenim morem Sulejman je uspeno

kontrolisao indijske trgovake puteve za Portugal i zadrao je visok nivo
trgovine sa Mogulskim carstvom tokom celog 16. veka.

Mediteran i severna Afrika:

Imajui konsolidovana svoja osvajanja na zemlji, Sulejman je saznao da

je tvrava Koroni u Moreji (dananji Peloponez) izgubila od admirala
Karla V Andrea Dorija. Prisustvo panaca na istonom Mediteranu su
zabrinuli Sulejmana, koji je na to gledao kao na rani pokazatelj namere
Karla V da bude rival osmanskoj dominaciji u regionu.

3
"Istorija osmanskog carstva", priredio Rober Mantran;

9
Prepoznajui potrebu da uspostavi nadmo svoje flote na Mediteranu,
Sulejman postavlja novog komandanta flote Evropi poznat kao Hajrudin
Barbosa.

10
Godine 1535. Karlo V je odneo vanu bitku protiv Turaka kod Tunisa,
koja je zajedno sa ratom protiv Venecije primorala Sulejmana da
prihvati predloge Fransoa I Valoa da zajedno oforme alijansu protiv
Karla V. Godine 1538. panska flota je poraena od strane Barbaroseu
bitki kod Preveza, koja je osigurala istoni Mediteran za Turke za
naredne 33 godine, sve do poraza u bitki kod Lepanta. Kod Prevezea
25. septembra 1538.

Istono od Maroka, ogromne teritorije u Severnoj Africi su prisvojene.

Varvarske drave (izraz Evropljana za drave severne Afrike i Osmalije
u 16. veku)Tripolitanija, Tunis i Alir su postale autonomne provincije
Osmanskog carstva, sluei kao vodei krivci Sulejmanovog konflikta
sa Karlom V, iji je pokuaj da istera Turke propao 1541. godine. Turski
gusari i korsari u slubi Osmanskog carstva napadali su panske i
italijanske obale i brodove. Piratstvo koje je nastalo od ozloglaenih
varvarskih pirata iz severne Afrike, moe se posmatrati u kontekstu
ratova protiv panije.

Za kratak period osmanska ekspanzija osigurala je pomorsku prevlast

na Mediteranu. Osmanska flota je takoe kontrolisala i Crveno more, a
drala je i Persijski zaliv sve do 1554, kada su njihovi brodovi bili
poraeni od strane mornarice Portugalskog carstva.

Portugalci su zauzeli Ormuski prolaz 1515. godine i odatle nastavili da

se nadmeu sa Sulejmanom za prevlast u Adenu. Godine 1542.
suoavajui se sa zajednikim neprijateljem - Habzburkom
monarhijom, Fransoa I Valoa je odluio da obnovi Osmansko-Francusku
alijansu. Kao rezultat toga, Sulejman je poslao 100 galija, pod
komandom Barbarose da pomogne Francuskoj u zapadnom
Mediteranu.

Barbarosa pljaka obale Napulja i Sicilije, pre nego to stigne u

Francusku, gde je Fransoa Tuluz napravio kao sedite za pomorske
admirale Osmanskog carstva. Tokom iste kampanje Barbarosa je napao
i zauzeo Nicu 1543. godine. Do 1544, mir izmeu Karla V i Fransoa I je
privremeno zavrio saveznitvo izmeu Turaka i Francuske.

Ve sedamdeseto-godinjeg sultana smrt zatee 7. septembra 1566

godine, Sulejman je umro dan pre bitke kod Sigeta, iza sebe je ostavio
svoju poznatu Sulejmaniju (Sulejmanovu Damiju), u kojoj je sahranjen.

2.2 Selim II:

11
Selim II postaje sultan nakon dvorskih intriga i pobede nad braom
tokom spora oko vlasti i nakon smrti oca Sulejmana I 5. septembra
1566. godine i ostaje na vlasti sve do svoje smrti 1574. godine. Za
vrijeme vladavine njegovog oca Otomanska imperija je dostigla svoj
vrhunac. Za vrijeme vladavine njegovog neodgovornog sina imperija je
poela sa dugim procesom opadanja moci.

12
2.3Murat III:

Murat III (4. juli 1546. - 15. januar 1595.), osmanlijski sultan

Murat III postaje sultanom bez ikakvih internih borbi za razliku od

predaka nakon smrti svog oca Selima II 12. decembra 1574. godine. Od
njega on nasleuje i velikog vezira Mehmed pau Sokolovia koji
upravlja dravom do svoje smrti 1579. godine.

Iako se drava nalazila u konstantnom slabljenju tokom njegove

vladavine to jo nije bilo primetno spoljnim silama. Jednostavno
govorei Carstvo ovolike snage se moglo kretati po inerciji nekoliko
desetlea posle dostizanja vrhunca moi. To se ba deavalo tokom
njegove vladavine. Po uzoru na oca ovaj sultan gubi vie vremena u
haremu nego na dravnim poslovima preputajui dravu miljenicima i
korupciji.

Slika 2: Murat III

13
4
3. Pojam drave i sistem klasa:

Osmansko shvatanje drave je evoluiralo i menjalo se. Pojam

pogranine gaze je bio osnovni i nepromenljiv princip kroz sve to
vreme. U poetku su osmanski vladari upravnu i zakonodavnu vlast
preputali islamskim uenjacima, ulemi. Po istonjakim shvatanjima,
najvanija suverenova dunost je da obezbeuje pravdu svojim
podanicima da ih titi od zloupotreba vlasti, nasilja monijih a
posebno od prevelikih nameta. Potreba da se poveaju prihodi i vojska
je bila direktno povezana sa tenjom za pravednom vladavinom.
Pravda se shvatala kao suverenova milost, to je stav koji je doao iz
Persije.

Po bliskoistonim shvatanjima, itavo drutvo je bilo podeljeno na dva

dela: na onaj koji ine sultan, njegovi namesnici i vojska i na raju, tj.
klasu podanika koji su plaali porez. Vladareve sluge iz vie klase su se
delile na vojniku klasu i na inovnitvo. Ovi slojevi nisu plaali porez a
zauzvrat su svoje sposobnosti stavljali direktno u slubu vladara. Pod
vojnikom klasom su podrazumevani i carevi roaci, svetenstvo i
robovi. U zavisnosti od zanimanja kojima su se bavili, i poreski
obveznici su bili podeljeni na grupe zemljoradnike, trgovce, stoare i
gradske zanatlije. Pojam oprotena raja je podrazumevao prelaznu
klasu koje je bila osloboena dela obaveza u zamenu za vrenje
odreenih slubi. Prelazak iz klase raje u vojniku klasu ili obrnuto je
smatran krenjem jednog od osnovnih dravnih principa.

4. erijat i kanun:
Islamski pravnici se nisu meusobno slagali po pitanju neophodnosti
svetovnog zakonodavstva. Neki od najuglednijih islamskih teoretiara
(Ibn Haldun) su smatrali da je erijat sasvim dovoljan da rei sva
pitanja i da je zakonodavstvo koje donosi sultan sasvim izlino. erijat
je skup islamskih verskih propisa koji imaju za cilj da obezbede moralan
i bogougodan ivot svakog muslimana. Izvodi se iz samog Kurana, i iz
islamske tradicije o Muhamedu (Suna). Takoe, doputeno je otkrivanje
erijata i na osnovu zakljuivanja po analogiji (Kijas) ili prosto na
osnovu opteg miljenja uenih ljudi (Dima).

Kanun je isto svetovno zakonodavstvo, koje donosi vladar radi

reavanja mnogih praktinih pitanja koje erijat ne tretira. Od kanuna
se zahteva da bude saglasan sa erijatom mada je u praksi mogao da
mu bude i sasvim suprotan.

Osmanski kanun se svodio na fermane ono to sultan nareuje.

Kanun se sastojao od niza ukaza koje je svaki novi vladar morao
4
"Istorija osmanskog carstva", priredio Rober Mantran;

14
ponovo da potvruje. Postojale su tri vrste kanuna. Prva su bili
sultanovi dekreti sa karakterom zakona koji su vaili za specijalne
sluajeve. Njih je sauvano na desetine hiljada i oni ine pretean deo
osmanskih kanuna. Druga grupa su dekreti koji odnose na neku
posebnu oblast ili na odreenu drutvenu grupu. Najzad, treu grupu
ine opte kanun-name, zakonski zbornici koji su se primenjivali u
celom carstvu.

15
Slika 3:Plaanje haraa sultanu

5.Dvor Osmanskog carstva:

Vladareva palata na Bliskom Istoku je oduvek bila sredite sveukupne

vlasti, mnogo vie od obine vladarske rezidencije. Posle osvajanja
Carigrada (1453), Turci su ideju sredita carske vlasti vrsto vezali za
taj grad. Legitimni sultan je mogao biti samo onaj koji dri Carigrad.

Sultanov dvor je na svaki nain bio sredite vlasti. Svi koji su poticali sa
dvora (namesnici, vojne stareine, sluge) su bili sultanovi robovi.

Na dvoru su sultanovi robovi sticali obrazovanje za svoje budue

poslove, meu kojima su bila i najvie zvanja u dravi. Takva
organizacija je poznata kao kul (robovski) sistem. Sultani su imali
robovsku vojsku a upravne poloaje su popunjavali kolovanim
robovima.

Komisija pod nadzorom lokalnog kadije i spahija je obilazila sela i

pribavljala muku decu izmeu 8 i 12 godina starosti. Oni su uzimani
iskljuivo iz redova raje. Radi devirme se jedna ista oblast obilazila
svake tree i sedme godine. Najsposobniji od uzetih deaka su postajali

16
ioglani (dvorski paevi) u Carigradu ili Jedrenu, dok su ostali slubovali
kod anadolskih seljaka, sve dok ne stasaju za janiarsku obuku.

17
5
5.1 Dvorske slube:

Sultanovu slubu (Unutranji dvor) su inile etiri odaje: Has-oda ili

Lina odaja, Hazina ili Blagajna, iler ili Ostava, i Seferli-oda (Ratna
odaja). Na elu Line odaje je bio Has-oda-baa dok se etrdeset
paeva staralo o sultanovim potrebama i njegovoj bezbednosti. Posle
kapu-age to je bio najugledniji dostojanstvenik u Saraju. Sulejman I je
has-oda-bau Ibrahima postavio 1522. na poloaj velikog vezira.

Druge slube u Linoj odaji (po hijerarhiji) su bile: silhadar (nosilac

sultanove sablje), rikabdar (pridravao je sultanovu uzengiju), ohadar
(starao se o sultanovom odelu) i sir-atib (poverljivi lini sekretar
sultana). Paevi iz Line odaje su posle unapreenja postajali starije
age tj. vrioci viih slubi u dvoru ili oficiri u janiarskim ili spahijskim
korpusima.

U Spoljnu slubu su raunati i vojni komandanti u dvoru. Aga janiara

je bio zapovednik janiarskog korpusa koji je uvek bio skupljen i na
raspolaganju caru (10.000 ljudi 1480, 12.789 1568. i ak 37.627 1609).
Aga spahijskih buljuka je zapovedao konjikom dvorskom armijom
(3.000 konjanika 1480, 11.000 1568, 20.869 1609). Debedi-baa je
bio glavni oruar a topi-baa zapovednik artiljerije.

6.Divan:

Veliki divan ili Divan-i-humajun. On se pre svega smatrao najviim

dvorskim sudom koji je delio pravdu svima u dravi ali je ujedno bio i
najvii organ vlade. Termin kapu ili Dergjah-i-ali (Visoka porta) je
prvobitno oznaavao mesto sa kojeg je sultan pratio sporove a tek
mnogo kasnije je dobilo znaenje osmanske vlade.

Za vreme Sulejmanove vladavine divan se sastajao etri puta

nedeljno ,od subote do utorka.Pored velikog vezira veziri
kupole,kontrolori finansija,dvojica vojnih sudija,sekretar Divana, i
namesnik Rumelije kada bi boravio u prestonici.Veliki
admiral(kapudanpaa) nije bio lan Divana,ali ta ast je ukazana
uvenom Hajrudinu Barbosi,koji je na toj funkciji bio od
1533.do1546.godine zahvaljujuci izuzetnim zaslugama u slubi

Divan je u poetku imao ulogu vrhovnog suda,pred kojim su svaki

podanik ili sluga mogli da podnesu albu i da trae reviziju odluka
lokalnih sudija.Divan je imao i protokolarnu ulogu.Tu su se vodili

5
Halil Inaldik, "Osmansko Carstvo : klasino doba 1300-1600";

18
pregovori sa stranim ambasadorima,priredjivali zvanini prijemi nakon
ega su usledjivale gozbe.

19
6
O njegovoj smeni je mogao da odluuje jedino sam sultan. On je bio
sultanov apsolutni zamenik u svim poslovima jo od vremena Mahmud-
pae (koji je bio veliki vezir 1455 1468). Kasniji veliki veziri su
uglavnom birani meu sultanovim robovima (Mahmud-paa je bio iz
inovnike porodice). Ipak, vezir nikada nije bio toliko moan da je
mogao da se suprotstavi sultanu (Ibrahim-paa 1536. i Nasuh-paa
1614. su pogubljeni jer su poeleli sultanat). Veziri su bili hijerarhijski
poreani a poseban status je imao drugi vezir, esto kandidat sa
velikog vezira.

Sa porastom znaaja ratne flote (sredina XVI veka) i njen zapovednik

kapudan-i-derja (veliki admiral) postao stalni lan divana. Za rad
divana su bila znaajna i tri inovnika koji nisu bili njegovi lanovi.
ehaja-beg je bio opunomoenik velikog vezira za politika i vojna
pitanja. au-baa je bio nadlean da u ime Carskog vea prima albe i
sudske tube. Divan je imao i svog glavnog sekretara, koji je ujedno bio
i uvar dravnih uredni i zakona, reisulkutaba.
Sednicama divana je povremeno prisustvovao i aga janiara koji inae
nije bio lan. On je bio potinjen neposredno sultanu to je na odreen
nain ograniavalo autoritet velikog vezira. ejhulislam nije bio lan
Carskog saveta niti je imao odreenu politiku vlast; ipak njegov uticaj
u drutvu je bio ogroman. ejhulislam je bio postavljan od strane
sultana i predstavljao sultanov verski autoritet.

Na redovnim sednicama Carskog vea sultan esto nije bio prisutan. Ali
on je morao biti uvek obaveten o odlukama donetim na sednicama i
on je uvek imao poslednju re u njihovom prihvatanju. Veliki vezir je
referisao sultanu o donetim rezolucijama i podnosio ih na usvajanje ili
odbijanje. O svim promenama u sastavu Carskog vea je odluivao
jedino sultan.

7.Razvoj birokratije u carstvu

Celokupna birokratija koja je obezbedjivala pripremu i izvrenje odluka

Divana bila je pod nadzorom niandzije i defterdara. Veliki broj pisara
koji su radili za Carski divan su poticali iz dvorske kole i stoga bili
robovi. Meutim, u osmanskoj birokratiji gledanoj u celini to nije bio
sluaj a mnogi teoretiari iz XVI veka su otro kritikovali uvoenje
robova u birokratiju. Postojao je i niz specijalnih prirunika namenjenih
lanovima administracije.

Na elu svakog pisarskog odeljenja, prestonikog ili provincijskog, su se

nalazili hadegjani. Kao i zanatski rad, pisarska vetina se uila kroz
6
Halil Inaldik, "Osmansko Carstvo : klasino doba 1300-1600";

20
odnos majstor-egrt. Hadegjani su, izmeu ostalog, brinuli o radu
poetnika i upuivali ga u vetine zanata. egrt koji bi poloio ispit bi
dobijao potvrdu o svojoj vetini i zvanje mulazima. Naziv za aktivnog
pisara je bio atib. Prilikom prihvatanja atiba za neki posao je
najvanija bila demonstracija profesionalnih sposobnosti.

21
Vie istaknutih pisara su bili vrlo obrazovani ljudi i lanovi uleme.
Ogroman birokratski aparat je lako postao izvor najrazliitijih oblika
korupcije, to je ve krajem XVI veka postalo ozbiljan problem. Sa
druge strane, administrativni inovnici su bili manje konzervativni od
uleme i skloniji da unose praktine inovacije u dravnu upravu. Ovo
injenica je naroito bila od znaaja od kraja XVIII veka kada je sve vei
broj vezira biran iz redova inovnitva.

Slika 4:Visoka porta

8.Poluge moi Osmanskog carstva:

7
Komandni kadar i veliki deo trupa koje su nazivali:robovi Portebili su
smeteni u prestonici u blizini vladara.Taj kljuni deo osmanske vojiske
predstavljao je stalni miliciju,regrutovanu putem devirme (danka) ije
su plate uplaivane u novcu predstavljale jednu od najveih stavki u
trokovima Carstva 31% 1527 godine i 42% 1567 godine.Ona se na taj
nain razlikovala od provincijskih snaga,mobilisanih po sezonskom
principu i nagradjivanih uivanjem poreza sa teritorijalnog
dobra,timara.Iako nisu bili najbrojniji deo vojske predstavljali su njeno
srce,najprofesionalnijideo,najbolje obuen,kao i najbolje
opremljen,onaj deo vojiske koji je najvie inpresionirao sile sa Zapada.
Ta eltna vojiska sastojala se od peadije, uvenih janiara i vie
korpusa konjice.Medjutim izmedju janiara i konjice nije bila apsolutna
podela.Za vreme Sulejmanove vladavine,jnaiarske korpuse inile su tri
celine.Takodje za vreme Sulejmana osmanska artiljerija dozivela je
procvat,broj topdzija 1527 godine bio je 695 ,a rastao je na 1240
cetrdeset godina kasnije.

7
Dimitri Kicikis, "Osmanlijsko carstvo";

22
9.Uprava u osmanskim provincijama:

Jo u najstarije vreme je sultan poveravao upravu nad izvesnom

oblau jednom begu (pripadnik vojnike klase) i kadiji (pripadniku
uleme). Tokom vremena se ovaj sistem jako razvio. Dok je Osmansko
carstvo bilo samo pogranina kneevina, njena teritorija je deljena na
sultanov sandak i sandake kojima upravljaju sultanovi namesnici.
Re sandak je prvobitno oznaavala zastavu (simbol vlasti) koji je
namesnik dobijao od vladara. Vremenom je sve vie oznaavala samu
oblast datu na upravu.

Teritorija Osmanskog carstva je bila podeljena na upravne oblasti

sandake. Kao predstavnik vojne vlasti, sandakom je upravljao
sandak-beg koji je imao sedite u jednom gradu na teritoriji sandaka.
Obino se po ovom gradu i sandak zvao (Skopski, Vidinski,
Smederevski itd.). U vreme rata je sandak-beg komandovao
spahijskim odredima iz svog sandaka.

Meutim, sudska vlast je bila u rukama kadije koga je takoe

postavljala centralna vlast. Institucija kadije je inila vaan stub
osmanskog upravnog sistema. Sandak-beg je bio nadlean za
sprovoenje policijskih mera, sudskih odluka, pogubljenja ali nita od
ovoga nije mogao bez kadijine odluke. U sluaju da sandak-beg
povede vojsku u pohod, kadija je preuzima civilnu upravu u datom
sandaku. Beg je mogao da ukloni kadiju ili defterdara koji bi
zloupotrebili svoju vlast ali je o tome morao da odmah izvesti
prestonicu. Kadija je esto bio podloan korupciji pa je rano trajanje
njegove slube smanjeno na svega godinu dana u jednoj oblasti, kako
se ne bi povezao sa lokalnim monicima.

I sandaci su bili podeljeni na manje oblasti, subailuke kojima su

zapovedale subae. Subae je iveo u najveem gradu svog subailuka
(ako je grada bilo) zapovedao lokalnim spahijama. ak su i vea sela
imala svog inovnika-namesnika, eribau. Paralelno sa ovom podelom
je postojala podela na kadiluke tj. upravno-sudske oblasti kadija. Kadija
je bio glavni sudija u svojoj oblasti ali je mogao imati i zamenike koji su
sudili za manje prekraje.

Ali postojali su i mnogi izuzeci od ovog sistema u provincijskoj upravi. U

est beglerbegluka Egipat, Bagdad, Abisinija, Basra i Lahse (Libija)
nije uspostavljen timarski vojni sistem. Ove su oblasti imale i veu
autonomiju sultan je postavljao namesnika, kadiju i defterdara, kao i
janiarske garnizone u vanijim gradovima. U pogledu vojne i
finansijske organizacije, ove provincije su ivele u svojim tradicionalnim
okvirimaJedan broj sandaka u istonoj Anadoliji je sauvano izvesne

23
crte ranih turkmenskih kneevina i njihovog naina ivota. Oni su se
zvali hukumet (samostalni) sandaci.

24
Njima je upravljao nasledni beg koji je davao odreen broj ratnika za
vojsku, ve prema sultanovoj proceni. Meutim, i u ovim oblastima je
bila janiarskih garnizona. Specijalan sluaj su inile hrianske vazalne
zemlje: Moldavija, Vlaka, Erdelj, Dubrovnik, Gruzija i erkezija. One su
imale unutranju samostalnost ali su davale trupe u vreme rata i
godinji danak. Krimski Kanat je bio islamska vazalna drava nad kojom
je nadzor bio neto stroiji nego nad pomenutim hrianskim
dravama. Poseban status, osvetan islamskom tradicijom, je imao
erifat Meke u zapadnoj Arabiji. Takoe, pogranine provincije su imali
srazmerno militarizovaniju upravu i veu slobodu namesnika. Provincije
u severozapadnoj Africi su sve vreme ostale u tom statusu (Tripolis,
Tunis i Alir).

10. Prosveta, medrese i ulema:

Prema tada opteprihvaenim shvatanjima osmanskog enciklopediste

Tekeprilizadea sve nauke su bile podeljene na sedam grupa koje se
dele na duhovne i one koje to nisu. U ovo drugu grupu spadaju
kaligrafske nauke (pisanje), oralne (jezik i fonetika, etimologija,
retorika, prozodija, poetika, istorija i knjievnost) i racionalne (logika i
dijalektika). Duhovne nauke su teorijsko-racionalne nauke (opta
teologija, prirodne nauke i matematika), praktino-racionalne (etika i
politika teorija), teorijske verske (studije Kurana i predanja o Proroku,
islamska teologija, erijatsko pravo) i praktine religijske nauke
(praktina etika, lepo ponaanje, svakodnevni ivot muslimana i
bogosluenje). Sem ove podele, postoji podela na dobre i loe nauke (u
odnosu na veru) i na korisne i nekorisne (u odnosu na praktian ivot).

Osmansko carstvo je imalo rairen obrazovni sistem zasnovan na

islamskoj kulturnoj tradiciji. Naziv za kolu u osmanskom carstvu je bila
medresa. Njen znaaj i kvalitet je zavisio od mesta u kome se nalazi i
nastavnika kojih u njoj predaju. Stub islamskog obrazovanja je bio
muderis poznavalac verskih i duhovnih nauka. On je radio kao
nastavnik u medresi i od njega se oekivalo da ima veliko znanje iz svih
duhovnih i verskih nauka, kao i odgovarajue poznavanje jezika. Morao
je takoe da bude posebno veliki strunjak u bar jednoj posebnoj
oblasti.

Islamska drutva nisu imala nikakvu klerikalnu klasu ali je njenu ulogu
tumaa i uvara pravoverja umnogome preuzela ulema. Pod ovim
pojmom su podrazumevani svi ljudi obrazovani u islamskim duhovnim
naukama tj. oni koji su se kolovali u medresama. Zadatak uleme je bio

25
dvostruk: ona je imala da bude i tuma i izvrilac verskog zakona. U
praksi su ove dunosti obavljale muftije i kadije koji su uvek bili
pripadnici uleme. Svoje pravo na tumaenje erijata su pripadnici
uleme pravdali svojim poznavanjem nauke o veri.

26
Da bi neko mogao da bude lan uleme on je najpre morao da prouava
islam (da studira odgovarajuu medresu) to je u najmanju ruku znailo
da stekne sva znanja potrebna za razumevanje Kurana. Potom se
zahtevalo da neki priznati lan uleme proveri kandidatovo znanje i izda
mu potvrdu o njemu. Ulema u Osmanskom carstvu je imala krutu
hijerarhiju u koju su ulazili muderisi, muftije i kadije. Najvii rang u
ulemi je imao ejhulislam a taj poloaj se dobijao sultanovim
naimenovanjem. Kasnije je ejhulislam dobio i nadzor nad sudstvom.
Posle njega su najvii rang u ulemi imali kazaskeri Rumelije i Anadolije,
carigradski kadija i kadije u osam najznaajnijih gradova carstva. Svaki
lan uleme je u principu imao pravo da izdaje fetve (miljenje o
odreenom pitanju). Svako vee naselje je imalo svog muftiju koji je
obavljao ovaj zadatak. Muftije su inile poseban sloj podreen
ejhulislamu.

11.Timarski sistem:

U veini provincija je bio na snazi timarski sistem, jedan od najvanijih

elemenata turske vojne organizacije. On je nastao kao pokuaj da se
iskoristi relativno bogatstvo obradive zemlje i nadomesti nedostatak
kovanog novca za izdravanje vojske.

Uivalac timara, spahija, je iveo na selu gde mu je bio blizu izvor

prihoda, i gde je lako mogao da izdrava svog konja (spahije su bili
konjanici). Spahije su obrazovali glavninu vojske u klasinom dobu
osmanske drave, stavljajui joj na raspolaganje brojnu i kvalitetnu
konjicu.

Da bi odravala timarski sistem, Porta je morala da razvije dobru

finansijsku kontrolu i da bude upoznata sa svim moguim izvorima
prihoda. Neposredno posle osvajanje, i kasnije kada bi poreske
promene bile neophodne (na sedam, deset, dvadeset ili trideset
godina) Porta bi slala finansijskog inovnika il-jazidija da izvri poreski
popis i utvrdi izvore prihoda. U detaljan registar (defter) se upisivalo
ime glave svake porodice i veliina obradivog zemljita kojim
raspolae. Na kraju se obraunavala koliina novca koju svako selo
treba da plati, pri emu je razdvajan iznos koji se davao spahijama od
onog koji je dobijala drava. Sastavljan je i jedan sumarni registar koju
je sadrao podelu prihoda sa spahijskih poseda, iju je jednu kopiju
dobijao beglerbeg a druga je ila u niandijinu kancelariju.

U ovom sistemu je obradiva zemlja bira dravno vlasnitvo. Seljak ju je

obraivao i imao status naslednog zakupca koji nije mogao biti oteran
sa zemlje. Pravo na korienje zemlje je gubio ako je ne bi obraivao

27
tokom tri godine, bez opravdanog razloga. Svoja prava je automatski
prenosio u naslee sinovima ali ih nije mogao preneti na tree lice, bez
posebne dozvole. Borba izmeu privatnog vlasnitva i dravnog
poseda je inila jedan od najvanijih problema u Osmanskom carstvu,
kao to je to bio sluaj i u Abasidskom kalifatu, carstvu Ilhanida i
Vizantiji.

28
11.1 Raja i timarski sistem:
8
Pojam raje je u najirem znaenju podrazumevao klasu proizvoaa,
bilo muslimana ili hriana. U uem smislu pojam raje je obuhvatao
zemljoradnike nasuprot vojnicima, gradskom stanovnitvu i nomadima.
Spahija je sa timarom dobijao zemlju i izvesna prava nad seljacima.
Zemlja nije vredela bez radne snage pa je spahija imao pravo da silom
vrati seljaka koji je pobegao sa zemlje, za ta mu je trebao kadijin ukaz.

Sva zemlja na kojoj je radila raja je inila dravnu zemlju ili miriju.
Poetkom XVI veka je oko 87% ukupnih obradivih povrina u carstvu
spadalo u miriju. Van nje je bila privatna zemlja ili mulk i zemlja
poklonjena verskoj zadubini, odnosno vakufu. Sultan je status mulka i
vakufa mogao da promeni po svom nahoenju.

Seljaci su dugovali izvesna davanja dravi i svome spahiji. Od

poljoprivrednih proizvoda su spahiji davali uur ili desetak. To je bila
naturalna dabina a na spahiji je bilo da ove proizvode pretvori u
novac. Poloaj seljaka u Osmanskom carstvu je u principu bio laki od
onog u evropskim zemljama XIV-XV veka. Gotovo potpuno se odustalo
od rabota (izuzev nekoliko dana u leto, za kosidbu i seenje drva) koja
su zamenjena novanim dankom koji je iznosio 22 ake i zvao se ift-
resm (raja ga je zvala ispenda). Hriansko stanovnitvo je plaalo i
poseban porez diziju koji je kolokvijalno nazivan hara. Njen iznos je
varirao i plaala se za svaku glavu u porodici. Dizija je u klasino doba
bila jedan od najvanijih prihoda carske blagajne i nju su mogli da
skupljaju samo njeni inovnici (nikako spahije).

12.Carigrad kao centar moi:

U tradicionalnim imperijama Bliskog Istoka se drava starala o svim

javnim zdanjima i njihovom odravanju. Osmanski vladari su od
poetka nastojali da svoje rezidencije pretvore u velike gradove. U tom
smislu je naroito znaajan napor koji je Mehmed II uloio u razvijanje
Carigrada. U trenutku osvajanja, nekada najvei grad na svetu je imao
najvie oko 40.000 stanovnika i bio u alosnom stanju. Sultan je
preduzeo niz mera koje su ovom gradu vratile stari sjaj. Na mnogo
naina je nastojao da privoli ljude da dou u Carigrad. One zarobljenike
koji su mu pripali kao deo plena je naselio u Fanaru, oslobaajui ih na
neko vreme i plaanja dabina. U razne delove grade je naselio
hriane iz Amasre, Stare i Nove Fokeje, Trapezunta, Korinta, Argosa,
Karamanije i Kafe zanatlije i trgovce uglavnom. Ova lica su bila
prinudno naseljena i nije im bilo dozvoljeno da naputaju grad ali su bili
osloboeni dela dabina. Tokom XV i XVI veka je podstaknuto i
8
"Istorija osmanskog carstva", priredio Rober Mantran;

29
naseljavanje Jevreja u gradu. Carigradska patrijarija je nastavila da
postoji ali je patrijarha postavljao sultan. U prestonicu je doveden i
jermenski patrijarh a ustanovljena je i funkcija glavnog rabina.

30
9
Do sredine XVI veka je Carigrad ponovo bio najvei grad u Evropi sa
oko 400.000 dua a poetkom XVII veka ih je imao oko 700.000. On je
bio ne samo upravni ve i privredni centar Osmanskog carstva, a kako
se u njemu nalazio Saraj i niz mederesa, on je imao i ulogu najvee
kulturnog i obrazovnog centra.

Dokument o osnivanju zadubine se zvao vakufija (vakuf-nama) i

sastavljao se u prisustvu kadije koji ga je upisivao u svoj sidil. Bilo je
potrebno da ga kasnije sultan potvrdi. Osniva je odreivao svrhu
vakufa, nain i uslove korienja, kao i osobu koja e biti staratelj
vakufa (muvetelija). Poto su vakufi imali karakter slobodne imovine,
njih je kontrolisala drava. Sistem vakufa je omoguio nastajanje
kompleksa kulturnih i trgovakih objekata u prestonici. Jedan od
najranijih je bezistan (zatvoren bazar) koji je podigao Mehmed II posle
pretvaranja Aja Sofije u damiju. Taj bezistan je imao 118 radnji sa
magacinima a na okolnim pijacama je podignuto jo 984 duana.

13.Mehmed-paa Sokolovi:

Mehmed Sokolovi je bio veliki vezir u Osmanskom carstvu. Roen je

kao Bajica - Bajo Nenadi, oko 1505 11. oktobar 1579)

Uestvovao je u Mohakoj bici 1526. i opsadi Bea 1529. Izmeu 1533.

i 1535. uestvuje u ratu protiv Persije i opsadi Bagdada. 1545. godine
postaje zapovednih Osmanske flote a 1551. biva unapreen u
rumelijskog beglerbega. Iste godine kree u pohod na Habzburku
monarhiju a ve sledee osvaja Temivar. Pod njegovim uticajem 1557.
izdat je berat kojim se dozvoljava obnova Peke patrijarije, i na
patrijarijski presto postavljen Makarije Sokolovi, njegov blii srodnik.
Sultan Sulejman I Velianstveni ga proglaava za Velikog vezira Porte
28. juna 1565. Godine 1566. sa sultanom kree u novi pohod u
Ugarsku. Opsedaju utvreni grad Siget meutim u noi izmeu 5. i 6.
septembra 1566, samo dan pre osvajanja grada, sultan Sulejman I
iznenada umire. Plaei se da e njegova smrt negativno uticati na
moral vojske Sokolovi je prikriva sve do 24. septembra kada je u
Beogradu proglaen naslednik, Selim II. Novi sultan se pokazao kao
prilino nesposoban vladar i doslovno je sve poslove u carstvu
preputao Sokoloviu, kao velikom veziru, tako da je ovaj imao
praktino neogranienu mo u carstvu. Selim II umire 12. decembra
1574. i na prestol dolazi njegov sin Murat III koji se jo manje
interesovao za voenje dravnih poslova ali za razliku od oca nije imao
velikog poverenja u Sokolovia ija mo polako poinje da opada iako

9
"Istorija osmanskog carstva", priredio Rober Mantran;

31
je ostao na svom poloaju Velikog vezira. Uvee u Carigradu 11.
oktobra 1579. Sokolovia u atentatu ubija izvesni sumanuti dervi.

32
14.Zakljuak:
10
esnaesti vek je dakle, bio vek uspona Osmanlija na Istoku ali i
Habzburgovaca na Zapadu. Bio je to dvostruki uspon, doba izuzetnih
vladara Karla V i Sulejmana Velianstvenog. Nakon svih pohoda i
osvajanja Carstvo je okupilo narode raznih nacionalnosti. Bilo je Turaka,
Tatara, Arapa, Persijanaca, Kurda, Grka, Slovena, Albanaca, Rumuna
Meale su se i mnoge religije ali je dominatna ipak bila islam.
Osmansko carstvo u 16.veku dostiglo je svoj vrhunac zahvaljujui
odlinoj vladavini Sulejmana Velianstvenog, ali i njegovog oca Selima
I. Carstvo je primilo kulturne uticaje sa Istoka i Zapada to je ostavilo
neizbrisiv trag na teritorijama na kojima se prostire. Na kraju 16.veka
pojavljuju se slabosti osmanskog feudalnog sistema, dolazi do
finansijske krize, korupcije u dravnom sistemu i bezakonja u
provincijama.Osmansko carstvo u ovom veku je bila svetska sila, ali je
ovo velianstveno stolee zavreno.

10
Halil Inaldik, "Osmansko Carstvo : klasino doba 1300-1600";

33
15.Literatura:

"Istorija osmanskog carstva", priredio Rober Mantran;

Halil Inaldik, "Osmansko Carstvo : klasino doba 1300-1600";

www.wiki.com

Dimitri Kicikis, "Osmanlijsko carstvo"

34